11 (formiranje i editovanje kota)

Formiranje i editovanje kota _________________________________________________________________________________________________________

1-11Poglavlje 11

P oglavlj e 1 11 1

F O R MIR ANJ E IEDITO V ANJ E K O TA

Kompjutersko crtanje i konstruisanje __________________________________________________________________________________________________________

2-11

u Funkcionalnost kota

unkcionalnost kota predstavlja jednu od osnovnih faza u procesu definisanja ma{inskih, gra|evinskih, arhitektonskih, saobra}ajnih i drugih objekata. Stvarni, odnosno virtualni objekat moè da se formira samo ako je odre|en dimenziono i

oblikovno. Kotiranje je odre|ivanje i uno{enje brojnih vrednosti veli~ina objekta, izraèno odgovaraju}om jedinicom mere i simbolima. Na odre|enom crteù mogu se upisati dimenzije gotovog dela, bez obzira na razmeru u kojoj je crte` nacrtan. Kote, po mogu}nosti, treba ispisati samo u pogledima, presecima ili prelomima gde se vide konture i ivice predmeta na koje se iste kote odnose. Izraàvaju se grafi~ki i numeri~ki na crteù pomo}u linija, simbola i drugih oznaka. Prema vrednosti razlikuju se slede}e vrste kota [18]:

p Funkcionalna kota – mera bitna za funkciju dela ili prostora (vidi “F” na sl. 11.1c). Funkcionalna je ona mera (F) od koje zavisi funkcija dela. Ovoj koti se propisuje tolerancija.

p Nefunkcionalna kota – mera koja nije bitna za funkciju dela ili prostora (videti “NF” na sl. 11.1b).

p Pomo}na kota – mera koja se daje samo informativno. Ona ne uti~e na proizvodne ili kontrolne operacije i dobijena je iz drugih vrednosti na crteù ili prate}oj dokumentaciji. Pomo}ne kote date su u zagradama i tolerancije se ne odnose na njih (vidi “ (P)” na sl. 11.1 i 11.2).

Sl. 11.1 Funkcionalne (F), nefunkcionalne (NF) i pomo}ne kote (P) (Fun_kota.dwg)

u Osnovna principi kotiranja Postoji nekoliko osnovnih principa kotiranja [18].

p Svi podaci o dimenzijama predmeta moraju biti prikazani potpuno i nedvosmisleno. p Pravilno kotiran crte` isklju~uje svaku potrebu dodatnog ra~unanja kota pri

kori{}enju crteà u proizvodnji ili pri izradi tehnolo{ke dokumentacije. p Svaka mera na crteù se kotira samo jednom.

F

a) b) c)


3-11Poglavlje 11

p Kota se sme{ta u onu projekciju (izgled) u kojoj je taj deo najjasnije prikazan. p Sve mere u ma{instvu se daju u milimetrima, ali se te jedinice ne pi{u. Ako se

koristi neka druga jedinica, onda se ona ozna~ava posle date broj~ane vrednosti. U slu~aju da se na celom crteù umesto milimetra koristi neka druga jedinica, to se upisuje na crteù op{tom napomenom.

p Kotni brojevi moraju biti ispisani tako da se mogu jasno ~itati na crteìma i njihovim kopijama.

Sl. 11.2 Informativne kote: R na klinu –a), na vilju{ci R15 –b) (Viljuska.dwg) u Elementi kotiranja Osnovni elementi kotiranja su: pomo}na kotna linija, kotna linija, pokazna linija, kotni zavr{etak – strelica ili kosa crta, po~etna ta~ka i kotni broj – vrednost kote (sl. 11.4). Sve kotne, pokazne i pomo}ne kotne linije crtaju se kao pune tanke linije (tip B, prema JUS A.A0. 110). Nanose se normalno na veli~inu koja se kotira, ili ako je to neophodno koso, sa paralelnom predstavom kao na sl. 11.3 i 11.5a. Sl. 11.3 Postavljanje kosih kota na objekat pri fiktivnoj veli~ini pre~nika (Kote1.dwg )

b) a)


4-11

Sl. 11.4 Elementi kotiranja na primerima (Kote1.dwg )

Glavna kotna linija treba da bude udaljena od konture predmeta oko 11 mm, a svaka neredna 8 mm (sl. 11.5a). Pomo}ne kotne linije i glavne kotne linije moraju se produ`iti izvan njihovog preseka sa konturom ili drugom pomo}nom kotnom linijom za vrednost 2 do 3 mm (sl. 11.5b). Pomo}na kotna linija nanosi se koso na mestima konusa u zna~ajnim presecima (sl. 11.5a). Sl. 11.5 Kosa pomo}na kotna linija na objektu –a), produ`etak pomo}ne kotne linije –b) (Kote1.dwg) Presecanje glavnih kotnih i pomo}nih kotnih linija treba izbegavati. Kada to nije mogu}e, ni jedna kotna linija se ne sme prekidati (sl. 11.6b). Sl. 11.6 Primeri crtanje kotnih i pomo}nih kotnih linija (Kote1.dwg)

a) b)

a) b)

a) b)


5-11Poglavlje 11

Mesto gde se upisuje kotni broj treba ostaviti prazno. Npr. u slu~aju {rafure, prostor kotnog broja se ne {rafira, ve} treba da se~e liniju {rafure (sl. 11.7b). Sl. 11.7 Kotiranje: skra}enog dela –a) i preseka preko {rafure –b) (Kote1.dwg) Ako kotni broj leì na osnoj liniji, ona se prekida na tom mestu (sl. 11.8). Sl. 11.8 Primeri kotiranje sa prekidima osne linije

u Po~etna ta~ka i kotni zavr{eci Kotne strelice sluè za ograni~enje dometa kota. Imaju na po~etku i kraju kotne zavr{etke u obliku strelice ili kose crte. Po potrebi, definisane su po~etnom ta~kom. Strelice mogu da budu otvorene i zatvorene, a ove druge i ispunjene. Formiraju se na osnovu dve simetri~no postavljene crte u odnosu na kotnu liniju. U ma{instvu se preporu~uje o{tar ugao strelice od 15o. Na sl. 11.9 duìna strelice iznosi pribli`no pet debljina (d) pune debele linije (tip A), gde slovo d ozna~ava debljinu pune linije.

Sl. 11.9 Kotni zavr{etak – strelica (Strelice.dwg)

Na jednom crteù koristi se samo jedan oblik strelice. Ona moè biti: a) otvorena, b) zatvorena, c) zatvorena i ispunjena, d) zatvorena i do pola ispunjena (sl. 11.10). Kosa crta se crta kao kratka linija pod uglom od 45o prema kotnoj liniji.

a) b)

a) b)

(detalj)


6-11

Duìna kose linije iznosi pribli`no {est debljina (d) pune debele linije, odnosno oko 3 mm. Po~etna ta~ka crta se u obliku kruga pre~nika oko 3 mm (sl. 11.10).

Sl. 11.10 Oblici kotnih zavr{etaka –b), kotna linija postavljena preko konturne –b) (Strelice.dwg) Strelica kao kotni zavr{etak mora biti jasno vidljiva i ne preseca se drugim linijama. Kada mora do}i do presecanja strelice i konturne linije, prekida se konturna linija (sl. 11.10b). Ako je prostor za kotne strelice u lancu mali, postavlja se kosa crta ili ta~ka (sl. 11.11b/c). Kotni broj se u principu ne stavlja izvan prostora mere, sem kada je to neophodno. Kote koje treba posebno da se kontroli{u u slu`bi tehni~ke kontrole ozna~avaju se okvirnom debljinom, kao npr. kota F40h9 (sl. 11.11a). Na sl. 11.11d predstavljen je slu~aj idealne mere, za koju ne vaè tolerancije op{tih mera.

Sl. 11.11 Neki na~ini postavljanja kotnih linija, vrednosti kota i poloàja kotnih zavr{etaka (2D_32.dwg)

b) a)

c)

d) a)

b)


7-11Poglavlje 11

u Ozna~avanje vrednosti kota na crteù Kotni brojevi upisuju se na crteù u skladu sa jednom od slede}e dve metode. Na jednom crteù primenjuje se samo jedna metoda. u Prva metoda formiranja kota Kotni brojevi se upisuju u sredini i iznad kotne linije, paralelno sa odgovaraju}im kotnim linijama (sl. 11.12a). Postavljaju se tako da se mogu ~itati odozdo ili sa desne bo~ne strane crteà. Kotni brojevi za uglove, po ovoj metodi, upisuju se kao na sl. 11.12b. Sl. 11.12 Poloàj kotnih brojeva - kotni brojevi se upisuju paralelno sa glavnom kotnom linijom (Kote2.dwg) u Druga metoda formiranja kota U ovom slu~aju poloàj kotnih brojeva je uvek horizontalan i umetnut iznad ili na mestu prekida glavne kotne linije sl. 11.13. Kotni brojevi za uglove upisuju se na isti na~in, odnosno kako je to pokazano na istoj slici, pod b).

Sl. 11.13 Poloàj kotnih brojeva alternativne metode kotiranja (Kote2.dwg)

a) b)

a) b)


8-11

u Kotni brojevi i simboli Odre|ivanje mesta kotnom broju je potrebno da bi se lokacija za njegov unos prilagodila razli~itim situacijama, i to:

p ka jednom delu kotnog zavr{etka, kako bi se izbegla duga~ka kotna linija, (sl. 11.14a).

p pokaznom linijom ukoliko u prostoru mere nema mesta za upisivanje kotnog broja (sl. 11.14b).

Sl. 11.14 Kotni broj na jednom delu zavr{etka –a), kotni brojevi na ograni~enom prostoru sa pokaznom linijom i kosom crtom –b) (Kote3.dwg) Kotni broj ~ija razmera ne odgovara nacrtanoj duìni (zbog naknadne izmene crteà) podvla~i se ravnom debelom crtom (sl. 11.15c). Koristi se kod promena nekih dimenzija uz zadràvanje postoje}eg crteà. Sl. 11.15 Kotni brojevi sa vertikalnim produètkom kotne linije –a,) kotni broj koji nije u razmeri –b) (Kote3.dwg)

a) b)

a) b)


9-11Poglavlje 11

u Prekidi objekata Prekidi crte`a pimenjuju se, naj~e{}e, u slu~ajevima crtanja duga~kih i jednoli~nih delova objekta, kao na sl. 11.16. Sl. 11.16 Kotiranje crte`a sa varijantama skra}enja tri ista dela (Prekidi.dwg)

u Karakteristi~ni oblici i detalji

Simboli – znaci stavljaju se ispred kota i na taj na~in defini{u preseke predmetnog profila, odnosno oblike detalja. Odgovaraju}i simboli su obi~no prefiks kotnom broju (sl. 11.17). Ispred kotnih brojeva, radi {to jednostavnijeg ozna~avanja, upisuju se simboli, i

to za: ∅ – pre~nik, R – polupre~nik, □ – kvadrat. Ostali simboli koji prethode kotnom broju dati su na {emi sl. 11.23.

Sl. 11.17 Nekoliko na~ina oznaka pre~nika (Krugovi.dwg)

a)

c)

b)


10-11

Sl. 11.18 Oznaka polupre~nika –a), oznaka kvadrata –b) (Kote3.dwg)

Za kote polupre~nika ispred kotnog broja ispisuje se simbol R (sl. 11.18a), a u kote polupre~nika sfere postavlja se oznaka SR (sl. 11.19a). Sl. 11.19 Oznaka polupre~nika –a), pre~nika sfere –b) (Kote3.dwg) Prilikom kotiranja polupre~nika kao kotni zavr{etak, koristi se samo strelica ~iji se vrh pozicionira na luku. Vrh strelice mo`e biti sa udubljene (unutra{nje) ili sa ispup~ene (spolja{nje) strane kru`nog luka, {to zavisi od veli~ine mesta za sme{taj strelice i kotnog broja i slobodnog prostora (sl. 11.20).

Sl. 11.20 Kotiranje polupre~nika (Kote3.dwg)

a) b)

a) b)


11-11Poglavlje 11

Sl. 11.21 Izostavljanje oznake za pre~nik –a), polupre~nik –b), kvadrat –c) (Kote3.dwg) Kru`ni luk nad centralnim uglom ve}im od 180o pa do punog kruga, kao i odvojeni delovi istog kruga, kotiraju se pre~nikom (sl. 11.19b). Kada se na crteù jasno vidi da je data mera pre~nik (sl. 11.21a), simbol ∅ se ne upisuje. Kod sfernih oblika upisivanje simbola S∅ obavezno je (sl. 11.19b). Kod oblika sfernog radijusa, kao {to je ve} nazna~eno, uvek se upisuje simbol SR. Sl. 11.22 Poloàj kota i kotnih strelica pri kotiranju pre~nika i polupre~nika (2D_25.dwg)

¥ Napomena: Simbol q, po ANSI standardu [47], predstavlja oznaku simetri~nog dela u odnosu na osnu liniju, gde se znak postavlja.

u Nano{enje kota Raspored kota na crteù zavisi, pre svega, od funkcije objekta, odnosno funkcije njegovih pojedinih veli~ina. Mere na crteìma i modelima, na osnovu kojih se izra|uje objekat, postavljaju se tako da se objekat sa postoje}im tehnolo{kim procesom moè obraditi, a i da se moè istovremeno izvr{iti kontrola prijema gotovog predmeta.

a) b) c)


12-11

Sl. 11.23 Specijalni simboli generisani CAD programom Autocad Mechanical [95]


13-11Poglavlje 11

Prema tome, tehnologija izrade i raspoloìvi proizvodni resursi, mogu zna~ajno uticati na izbor na~ina kotiranja [17]. U ma{inogradnji postoje vi{e vidova baza za kotiranje i to “konstruktivne”, “ tehnolo{ke” i “merne” [28]. Raspored kota je rezultat razli~itih konstrukcijskih zahteva. u Metode kotiranja s obzirom na konstrukcione zahteve Kod konstrukcione baze postoje povr{ine, linije ili ta~ke, u odnosu na koje se orijenti{u i nanose kote drugih detalja predmeta [29]. Tehnolo{ke baze su osnove od kojih se, u procesu obrade, pogodnije i lak{e obra|uju mere predmeta rada. Poèljno je da se konstruktivne i tehnolo{ke baze poklapaju. Merne kote su veoma bitne za kontrolu (merenje) geometrije proizvoda. U ma{instvu se moè govoriti o nekoliko metoda nano{enja duìnskih (uglovnih) kota. Lan~ano (redno) kotiranje. Kod rednog kotiranja, kote se nadovezuju jedna na drugu kao lanac. Pojedina~ne kotne linije postavljene su tako, da zavr{etak prethodne kotne linije predstavlja po~etak nove (sl. 11.24). Primenjuje se u slu~aju kada su za funkciju bitna me|usobna rastojanja pojedinih elemenata i ne postoji problem naru{avanja funkcije objekata pri sabiranju tolerancija pojedina~nih kota. U tom smislu, da bi se omogu}ila upotrebljivost dela (sklopa), treba jedan nefunkcionalan deo (detalj) na predmetu ostaviti bez kote, radi kompenzacije gre{aka svih ostalih kota u nizu. Sl. 11.24 Lan~ano kotiranje (Kote4.dwg)

u Kotiranje po~ev od zajedni~kog elementa Ovaj na~in kotiranja koristi se kada nekoliko kota istog smera ima zajedni~ki po~etak – mernu bazu. Zajedni~ki element moè biti povr{ina, odnosno njena kontura, ili osa simetrije odre|enog detalja (sl. 11.25a). Preporu~uje se da razmak izme|u konture i prve kotne linije i izme|u svih kotnih linija bude oko 8 mm. Po pravilu, zajedni~ka polazna osnova je najkvalitetnije obra|ena povr{ina kotiranog objekta. Ovo kotiranje moè biti paralelno ili kotiranje superponiranjem (preklapanjem). Paralelno kotiranje. Ono predstavlja paralelno postavljanje ve}eg broja pojedina~nih kotnih linija koje su tako razmaknute da se kotni broj moè lako upisati (sl. 11.25). Primenjuje se kada se zahteva da kotne brojeve objekta koriste i radnik u proizvodnji i kontrola prijema gotovih delova, bez naknadnog prora~unavanja.


14-11

U ovom slu~aju ne postoji opasnost da se ugrozi upotrebljivost komada zbog sabiranja tolerancija, jer kotni brojevi nisu u nizu. Specijalni oblik paralelnog kotiranja je simetri~no kotiranje (sl. 11.25b). Zajedni~ki element ovog na~ina kotiranja je osa simetrije predmeta u datom pogledu (ili preseku), koja je ujedno i simetrija kotnih linija.

Sl. 11.25 Paralelno kotiranje –a), simetri~no kotiranje –b) (Kote4.dwg) Kotiranje preklapanjem kotnih linija je upro{}eno paralelno kotiranje. Ako ne postoji bilo kakva mogu}nost nesporazuma u ~itanju crteà, kotiranje se moè uprostiti kako je to prikazano na sl. 11.26. Koristi se kada postoje prostorna ograni~enja i kada ne dolazi do problema jasnog ozna~avanja crteà. Sve kotne linije polaze od zajedni~kog elementa, odnosno od po~etne ta~ke, a zavr{avaju se strelicom. Kotni brojevi se mogu upisivati: blizu vrha strelice – u nastavku odgovaraju}e kotne linije ili blizu vrha strelice – iznad kotne linije. Kotiranje koordinatama je specijalni vid paralelnog kotiranja. Upotrebljljava se da bi se pove}ala preglednost crteà i smanjila nagomilanost elemenata na crteù. Kotni brojevi detalja prikazuju se u posebnoj tabeli kotnih brojeva koja, pored koordinata centra, sadrì i pre~nike otvora. Na crteù su prikazane ta~ke sa vektorima orijentacije (X,Y) i brojevima kojima su obeleèni otvori.

Sl. 11.26 Preklapanje kotnih brojeva –a), kotiranje koordinatama –b) (Kote4.dwg)

a) b)

a) b)


15-11Poglavlje 11

Kombinovano kotiranje predstavlja kombinaciju pojedina~nih kota, lan~anog kotiranja i kotiranja po~ev od zajedni~ke merne osnove – elementa, zbog smanjenja zbirnih gre{aka pojedinih kota. Naj~e{}e se kombinuju lan~ano i paralelno kotiranje (sl. 11.27), ali se, kod specifi~nih oblika, mogu kombinovati lan~ano kotiranje i paralelno, odnosno kotiranje preklapanjem. Sl. 11.27 Kombinovano kotiranje (Kote4.dwg) u Posebne oznake: tetive, lukovi i uglovi Tetive, lukovi i uglovi kotiraju se kao na sl. 11.28. Sredi{te lu~ne kotne linije nalazi se u preseku krakova kotiranog ugla.

Sl. 11.28 Kotiranje tetive –a), ugla –b) i luka –c) (Kote4.dwg) ¥ Napomena: Du`ina luka npr. 59.9 izra~unava se analiti~ki, na bazi formula, poznavaju}i radijus i du`inu ise~ka ili ra~unarski (numeri~ki) komandom List. Ako kosa ivica predmeta posredstvom radijusa zaobljenja prelazi u drugu ivicu, tada se kotiranje vr{i na na~in kako je prikazano na sl. 11.29.

a) b) c)


16-11

Sl. 11.29 Kotne linije kosih ivica – kotiranje fiktivnih veli~ina (Kote7.dwg) u Kotiranje profila Kotiranje objekata definisanih profilnim ili konturnim linijama koje nisu kru`ni lukovi, izvodi se na poseban na~in. Povr{ine kao {to su bregaste plo~e, elise i sl. kotiraju se na osnovu ostvarenih preseka koji su izvedeni na odre|enim rastojanjima, i to [17]:

p Uzastopnim radijusima krivine i uzastopnim kotama koje se moraju postaviti tako da odre|uju polo`aj odgovaraju}ih elemenata krivine.

p Rednim ili paralelnim koordinatama niza ta~aka koje odre|uju profil (sl. 11.30).

Sl. 11.30 Paralelno –a) ili redno kotiranje –b) kada je linija profila je proizvoljna kriva (Splajn profil.dwg)

a) b)


17-11Poglavlje 11

u Detalji koji se ponavljaju

Detalji na objektu kao {tu su kru`ni ili ~etvrtasti otvori i sl. a raspore|eni su pravilno, na jednakim razmacima, kotiraju se kao na sl. 11.31. Razlog ovakvog na~ina kotiranja je naj~e{}e velik broja detalja koji se ponavljaju. Kotiranjem se defini{e veli~ina razmaka, odnosno broj ponavljanja, tako da se kotira samo jedan razmak (korak). Sl. 11.31 Kotiranje jednako udaljenih detalja (Kote4.dwg) Sl. 11.32 Kotiranje jednakih detalja (Kote4.dwg) Ugaoni razmaci otvora ili karakteristi~nih detalja koji se ponavljaju, kotiraju se kako je to prikazano na sl. 11.33.

Sl. 11.33 Kotiranje jednakih ugaonih razmaka –a), izostavljanje ugaonih razmaka –b) (Kote5.dwg)

a) b)


18-11

Kru`ni razmaci mogu se kotirati posredno, na osnovu raspore|enih elemenata (sl. 11.34). Uglovi se mogu odrediti i indirektno, preko broja detalja. Na kraju pokazne linije upisuje

se broj tih detalja i oznake ponavljanja, npr. 6x□ 20. Ako se radi o kru`nim detaljima, oznaci se dodaje i pre~nik kruga sa simbolom pre~nika ∅. Sl. 11.34 Posredno kotiranje (Kote5.dwg) u Ponavljanje istog detalja Kotiranje sa detaljima istog oblika i veli~ine, a razli~itog rastojanja, se izvodi kao na sl. 11.35. Pokazna linija vrhom strelice dodiruje konturu detalja ~ija se veli~ina kotira.

Sl. 11.35 Ponavljanje detalja iste veli~ine (Kote4.dwg) Kotiranje ve}eg broja istih detalja mo`e se ostvariti njihovim ozna~avanjem velikim slovima tehni~kog pisma (sl. 11.36). Nekada se mogu izostaviti i pokazne linije. Sl. 11.36 Upro{}eno kotiranje (Kote5.dwg )


19-11Poglavlje 11

Delimi~ne kotne linije koriste se i u slu~aju kada se predmet, sa apsolutnom simetrijom, prikazuje u delimi~nom pogledu (sl. 11.37). Veli~ine se kotiraju skra}enim kotnim linijama, dok je unos simbola ∅ uz kotni broj pre~nika obavezan. Kod delimi~no formiranih projekcija simetri~nih objekata, kotne linije koje presecaju ose simetrije moraju biti nacrtane tako da prelaze preko sredi{ta osa za 2-3 mm. Sl. 11.37 Kotiranje simetri~nih delova sa delimi~nim kotnim linijama (Kote6.dwg) Povr{i koje treba za{tititi ili termi~ki obraditi ozna~avaju se debelom crta-ta~ka-crta linijom (tipa J), nacrtanom na malom razmaku od povr{i i paralelno sa njom (ili njenom izvodnicom). Poloàj i duìna te povr{i odre|uju se i ozna~avaju kotiranjem (sl. 11.38). Sl. 11.38 Ozna~avanje posebnih zahteva (Kote6.dwg) Kotiranje poloàja nije potrebno kada su crteòm nedvosmisleno definisani veli~ina i poloàj povr{ina za koju se postavlja zahtev.

u Zako{enja i upu{tenja Kotiranje zako{enja (obaranja ivice) izvodi se kao na sl. 11.39. Kada je ugao zako{enja 45o, tada se kotiranje pojednostavljuje, kao na sl. 11.39 (desno) i sl. 11.40. Sl. 11.39 Na~ini kotiranja zako{enja (Kote6.dwg)

(detalj)


20-11

Za razliku od zako{enja, gde je re~ o spoljnjem ”obaranju” ivica, kod upu{tenja je re~ o ve}im dubinama zako{enja pod uglom koji mo`e biti 45o ili razli~it od njega (npr. 60o i 120o). Upu{tenje se kotira definisanjem pre~nika i ugla upu{tenja, dubine i ugla upu{tenja, uno{enjem specijalnog znaka za upu{tenje i sl. (sl. 11.40).

Sl. 11.40 Kotiranje upu{tenja (Kote6.dwg) u Tabelarno kotiranje Predmeti koji se izra|uju u istom obliku i u vi{e razli~itih veli~ina (tipski) mogu se kotirati posredstvom tabele kao na sl. 11.41. Sl. 11.41 Tabelarno kotiranje slovnim i numeri~kim oznakama (Kote6.dwg)


21-11Poglavlje 11

u Kotiranje konusa i nagiba Konus se kotira tako da korisnik crte`a ne mora ni{ta naknadno da izra~unava. Na sl. 11.42 date su karakteristi~ne mere konusa. Iz datog trougla je (D-d)/2L=tgα/2. Ako se ozna~i da je L/(D-d)=K, dobija se:

22:1 αtg

LdDkKONUS ⋅=

−=

Sl. 11.42 Konus – karakteristi~ne veli~ine –a), kotiranje konusa –b) (Konusi i nagibi.dwg) Pri kotiranju konusa ~ija je jedna mera tolerisana, upisuju se odstupanja od nje, a ostale se uokviruju [18] (sl. 11.42). Ovaj na~in kotiranja propisan je standarom ISO 3040. Na slici su pokazane samo tri od vi{e mogu}nosti, sa grafi~kim prikazom odstupanja i tolerancijskih polja.

Sl. 11.43 Primeri kotiranja konusa sa tolerisanim merama (Tolerancije konusa.dwg) Nagib: Na sl. 11.44 pokazane su dve od vi{e mogu}nosti kotiranja klina sa nagibom i karakteristi~nim merama. Iz osen~enog trougla sledi da je (H - h)/L= tgα. Ako se ozna~i L/(H - h)=N, dobija se nagib kao odnos:

2

:1 αtgNNAGIB =

a) b)

a) b) c)


22-11

Sl. 11.44 Klin sa karakteristi~nim merama –a), kotiranje klina –b) (Konusi i nagibi.dwg)

Sl. 11.45 Kotiranje tolerisanog ugla –a) i preciznog ugla –b) (2D_17.dwg)

Sl. 11.46 Konusi i nagibi na projekcijama crte`a: Predajni kaisnik.dwg –a), Prijemni zupcanik.dwg –b)

a) b)

a) b)

a) b)


23-11Poglavlje 11

u Konusi za op{tu primenu Vrednosti konusa za op{tu primenu, date su u narednoj tabeli. T11.1

Nazivna vrednost Prora~unata vrednost

Niz 1 Niz 2 Ugao konusa Konusnost K 120o - 1:0,288675 90o - 1:0,5

75o - 1:0,651613 60o - 1:0,8666025 45o - 1:1,207107 30o - 1:1,866025 1:3 18o55’28.7” 18,924644o

1:4 14o15’0,1” 14,250033o 1:3 11o25’16,3” 11,421185o

1:6 9o31’38,2” 9,527283o 1:7 8o10’16,4” 8,171234o 1:8 7o9’9,6” 7,152669o

1:10 5o43’29,3” 5,724810o 1:12 4o46’18,8” 4,771888o 1:15 3o49’5,9” 3,818305o

1:20 2o51’51,1” 2,864192o 1:30 1o54’34,9” 1,909682o

1:50 1o8’45,2” 1,145877o 1:100 34’22,6” 0,572953o 1:200 17’11,3” 0,286478o 1:500 6’52,5” 0,114591o

u Kotiranje (op{tih) mera Svrha tolerisancija mera je da se utvrde racionalne granice u kojima treba da budu ostvarene veli~ine (kote) delova u procesu proizvodnje. Kotiranje tolerisanih op{tih mera, vr{i se na dva na~ina:

p Upisivanjem ISO tolerancije. p Upisivanjem tolerancija iznad kotnog broja sa nazivnom merom i gornjim,

odnosno donjim odstupanjem.

u Kotiranje tolerancija naleganja Kotiranje tolerisanih mera sa naleganjem izvodi se kao na sl. 11.47, odnosno sl. 11.48. Tolerancije putem slovnih oznaka daju se na crte`u tabelarno. Kod broj~anih tolerancija odstupanja se upisuju neposredno uz nazivnu meru.

p Kotiranjem op{tih mera. p Upisivanjem u polju zaglavlja crte`a skra}ene oznake stepena ta~nosti.


24-11

¥ Napomena: Novim standardom umesto termina “slobodne mere” koristi se termin “op{te mere”. To su one mere koje nemaju ispisanu toleranciju, ali to ne zna~i da one nisu tolerisane. Za njih vaè “ tolerancije op{tih mera” ~iji stepen ta~nosti se ispisuje u zaglavlju crteà npr. ISO 2768-m. Op{irnije videti u referenci [38].

Sl. 11.47 Kotiranje tolerisanog naleganja sa odgovaraju}im tabli~nim podacima (Tolerisane mere.dwg) Sl. 11.48 Kotiranje naleganja sa slovnim –a) ili numeri~kim oznakama –b) (Tolerisane mere.dwg)

u Oblikovanje crteà s obzirom na postupak izrade predmeta Crtanje otkovaka (sl. 11.49) sadrì odre|ene specifi~nosti s obzirom da se, u zavisnosti od izrade predmeta, moraju propisati i geometrijski definisati dodaci za obradu, odgovaraju}e nagibe i radijusi zaobljenja.

(kompjuterski generisana tablica)

(na osnovu standarda)

a) b)


25-11Poglavlje 11

Sl. 11.49 Otkovak –a) i zavr{eni deo –b, (Otkovak.dwg) u Kotiranje i ozna~avanje navoja Kod zavrtnjeva, navrtki i sl. kotira se nazivni pre~nik i aktivna du`ina navoja. Ispred nazivnog pre~nika nanosi se oznaka vrste navoja: M – metri~ki, R – cevni, Rd – zaobljeni, Tr – trapezni, S – kosi itd. Nazivni pre~nik trapeznog, oblog ili kosog, kao i ostalih vrsta navoja, kada je re~ o sitnim navojima, ozna~ava se veli~inom koraka P (npr. M25x1,5). Na sl. 11.51 pokazano je kotiranje metri~kog navoja. Jo{ nekoliko primera kotiranja dato je u fajlu Navoji.dwg.

Sl. 11.50 Crtanje, kotiranje i ozna~avanje navoja (Zavrtanjski spojevi.dwg)

a) b)


26-11

Sl. 11.51 Kotiranje i ozna~avanje navoja (Navoji1.dwg)

Sl. 11.52 Kotiranje i ozna~avanje zavrtnja (Navoji1.dwg)

Sl. 11.53 Kotiranje i ozna~avanje zavrtnja (Navoji1.dwg) u ^vrsta razdvojiva veza zavrtnjima Na sl. 11.54 i sl.11.55 pokazana je razdvojiva veza dve plo~e zavrtnjem, sa tri vrste zavrtnja, navrtkom i podlo{kom. Na sl. 11.55 pored detaljnog, dat je i upro{}en na~in prikaza zavrtanjskih spojeva. Sl. 11.54 ^vrsta razdvojiva veza zavrtnjem (Zavrtanjski spojevi.dwg)

(u in~ima)


27-11Poglavlje 11

Sl. 11.55 ^vrsta razdvojiva veza zavrtnjem (Zavrtanjski spojevi.dwg)

u Prikazivanje razli~itih vrsta navrtki (sl. 11.56)

Sl. 11.56 Crte`i navrtki generisani programom AutoCAD Mechanical (Navrtke1.dwg)


28-11

u Primeri prikaza ma{inskih delova u 3D formi (sl. 11.57 – 11.60 )

Sl. 11.57 Razne vrste zavrtnjeva (3D zavrtnji.dwg)

Sl. 11.58 Razne vrste navrtki (3D navrtke.dwg )

Sl. 11.59 Razne vrste podlo{ki (3D podloske.dwg )

Sl. 11.60 Neki ma{inski delovi (3D delovi.dwg ) ¥ Napomena: Prethodni 3D modeli generisani su programskim paketom Mechanical Desktop Power Pack u *.dwg formatu.


29-11Poglavlje 11

u Oznake navoja na osnovu ISO standarda T11.2

Vrsta navoja Opis oznake Primer oznake

Metri~ki navoj Slovo M, i nazivni pre~nik u mm. M36 Metri~ki navoj redova: B, C, D i E Slovo M, naziv pre~nika i korak P u mm. M16x1

Metri~ki koni~ki navoj Slovo M, naziv pre~nika i korak u mm, na kraju dodati re~: “kon” odnosno “kon. skr.”.

M42x2 kon M42x2 kon. skr.

Vitvortov navoj Nazivni pre~nik u in~ima. 2”

Vitvortov citni navoj Nazivni pre~nik i korak u in~ima. 2 ½ ”x1/6

Vitvortov cevni navoj Slovo R, i nazivni pre~nik u in~ima, a kod koni~nog dodati na kraju re~ “kon”.

R2” R2” kon

Trapezni navoj Slovo Tr, i nazivni pre~nik i korak u mm. Tr48x8

Kosi navoj Slovo S, i nazivni pre~nik i korak u mm. S70x10

Obli navoj Slovo Rd, i nazivni pre~nik u mm i korak u in~ima.

Rd40x1/6” Rd44x7

Edisonov navoj Slovo E i nazivni pre~nik u mm. E27

Navoj za oklopne cevi Slovo Re i nazivni pre~nik u mm. Re9

Navoj za bicikle Slovo Bi i nazivni pre~nik u in~ima. Bi3/8” Navoj za zavrtnje za lim Slovo Ni i nazivni pre~nik u mm. Ni8

Levi navoj Re~ “levi” iza oznake. M80 levi Vi{evojni navoj desni S70x10 levi

Tr48x16 (2-vojni) Vi{evojni navoj levi

Broj i re~ “n-vojni” iza ostalih oznaka i to u zagradi.

Tr48x16 levi (2-vojni)

u Kotiranje `lebova za klinove @lebovi za klinove u glav~inama i na vratilima spadaju u specifi~ne detalje. Kotiranje se izvodi u skladu sa pravilima tehni~kog crtanja sa izvesnim odstupanjima kada je to potrebno (sl. 11.61 – 11.64).

Sl. 11.61 Kotiranje `leba za klin na vratilu (Klinovi.dwg)

a) b)


30-11

Dubina `leba na vratilu kotira se direktno, kada se to moè meriti (sl. 11.61a), ili indirektno, kada neposredno merenje nije mogu}e (sl. 11.62a). Zbirna kota pre~nika otvora i dubina `leba, i kota pre~nika otvora defini{u dubinu `leba. Duìna `leba za klin defini{e se ukupnom duìnom `leba (sl. 11.64 –11.65).



Sl. 11.64 Kotiranje `leba za klin vratilu (Klinovi.dwg)

b) a)

b) a)

a) b)


31-11Poglavlje 11

Sl. 11

.65

Crte`

Vra

tila

(V

RAT

ILO

.dw

g)


32-11

u Prikazivanje opruga Opruge su sastavni delovi mnogih ma{inskih sistema. Njima se ostvaruje elasti~na veza odre|enih delova sklopa. Najve}i broj opruga izvodi se u oblicima koji su standardizovani. Po svojoj konstrukciji opruge mogu biti navojne, tanjiraste, spiralne i lisnate. Oblik opruge zavisi od zadatka koji ona treba da obavi. Na sl. 11.66 – 11.69, dati su prikazi naj~e{}e kori{}enih opruga, generisanih programom AutoCAD Mechanical [41]. Crtanje i kotiranja zavisi od oblika opruge i njene primene (JUS M.A0.073). u Prikazivanje opruga u tehni~koj dokumentaciji U radioni~kim crte`ima opruge se prikazuju upro{}eno, u slu~aju ru~nog crtanja. Tako se kod zavojnih opruga delovi zavojnice zamenjuju pravim linijama, a kod spiralnih delovima kruga (polukrugovima). Kompjuterskim metodama one se mogu prikazati i kompletnije, kao 3D solid modeli (sl. 11.70). Sl. 11.66 Vu~na opruga: kompletna –a), u preseku –b), delimi~na –c), upro{}ena –d) (Vucna opruga.dwg) Sl. 11.67 Tanjirasta opruga: kompletna –a), u preseku –b), delimi~na –c), upro{}ena –d) (Tanjirasta opruga.dwg)

a) b) c) d)

a) b) c) d)


33-11Poglavlje 11

Sl. 11.68 Pritisna opruga: a) kompletna, b) u preseku, c) delimi~na, d) upro{}ena (Pritisna opruga.dwg)

Sl. 11.69 Zavojna-fleksiona: kompletna –a), u preseku –b), delimi~na –c), upro{}ena –d) (Zavojna opruga.dwg)

Sl. 11.70 3D modeli opruga: tanjirasta –a), zavojna-fleksiona –b), pritisna –c), vu~na –d)

a) b) c) d)

a) b) c) d)

a) b) c) d)


34-11

u Osnovni elementi za prikaz pritisne opruge

Sl. 11.71 Elementi za prikaz pritisne opruge –a), opruga u funkciji –b)

u Osnovni elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge

Sl. 11.72 Elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge –a), opruga u funkciji –b) [41]

a) b)

a)

b)


35-11Poglavlje 11

Znak Ozna~avanje - profil materijala

Okrugli - pre~nikKvadratni oblik

Pljosnati, pravougli, trakastiLim

Trougaoni[estougaoniOsmougaoniPoluokrugliSo~ivasti

Talasasti, valovitiT - profilI - nosa~

Dupli T - profiliDupli T - profili sa paralelnim ivicama no`ica I

U - profiliL - profili, ugaonici

Z - profili[ina, kranska {ina

u Kotiranje metalnih konstrukcija Metalni profili kod metalnih konstrukcija (JUS M.AO.080) kotiraju se tako {to se ispred kotnih dimenzija preseka profila i du`ine ispisuje znak popre~nog preseka, odnosno profila, prema narednoj tabeli. T11.3

^vorovi zavarenih metalnih konstrukcija kotiraju se primenom op{tih pravila kotiranja i kori{}enjem simbola za profile (sl. 11.76).

Sl. 11.73 Profil 80x40x5x313 prema ISO 657/14 – 1982 (Profili1.dwg)


36-11

Sl. 11.74 Profil 76,1x7,1x297 prema ISO 4200 – 1982 (Profil1.dwg)

Pri kotiranju metalnih konstrukcija ne moraju se uvek primeniti pravila tehni~kog kotiranja. Iz tih razloga one se kotiraju upro{}enim na~inom. [ematski prikazana metalna konstrukcija, sl. 11.75, kotira se samo kotnim brojevima koji ozna~avaju rastojanje izme|u ~vorova veze. Ove vrednosti se ispisuju na konturnu liniju detalja ({tapova).

Sl. 11.75 Kotiranje {ematski prikazane metalne konstrukcije (Profil3.dwg)

^vorne veze metalnih konstrukcija mogu se, kao {to je istaknuto, detaljano prikazati kao na sl. 11.76. Na metalnoj konstrukciji elementi ({tapovi) su vezani za ~vorni lim zakivcima. Zavrtnji i zakivci mogu se ozna~avati specijalnim simbolima.

Sl. 11.76 Kotiranje ~vora metalne konstrukcije (Profil2.dwg)


37-11Poglavlje 11

u Prikazivanje zup~anika i njihovih parova Grafi~ko modeliranje zubaca: zup~anika, zup~aste letve, kai{nika, lan~anika, zatim `lebova na zaglavku ili glav~ini vratila, spada u modeliranje detalja koji se ponavljaju, pa je na~in njihovog prikazivanja specifi~an. Npr. na ozubljenom vencu cilindri~nog zup~anika uo~avaju se podeona, temena i podno`na kru`nica, pa su, prema tome, i njihovi pre~nici: podeoni – do, temeni – dk i podno`ni – df (sl. 11.77). Konture i ivice svakog zup~anika crtaju se tako da one [18]:

p U pogledu bez preseka prikazuju zup~anik kao pun, bez zubaca, ograni~en temenom povr{inom.

p Kod ortogonalnog predstavljanja zup~anika u odnosu na obrtnu osu, podeona povr{ crta se i u preseku tankom crta-ta~ka-crta linijom ili tankom kru`nom crta-ta~ka-crta linijom, kada su projekcijski zraci paralelni sa obrtnom osom (sl. 11.77). Podno`na povr{ prikazuje se samo u preseku.

p U aksijalnom preseku prikazuju zup~anik sa pravim zupcima sa dva dijametralno suprotna zupca koji nisu u preseku (~ak i kada broj zubaca nije paran i kada su zupci zavojni).

u Cilindri~ni zup~anici Cilindri~ni zup~anici crtaju se u polupreseku – u projekcijama (sl. 11.78), sa prikazom oblika zupca i me|uzublja. Na razli~itim slikama pokazani su crte`i cilindri~nih zup~anika sa: pravim (sl. 11.80), kosim (sl. 11.78a), streli~astim zupcima (sl. 11.78c). Sl. 11.77 Prikazi cilindri~nog zup~anika u preseku (Zupcanik2_2.dwg)

a) b)


38-11

Radioni~ki crte` zup~anika mora sadr`ati prora~unate i standardizovane (propisane) podatke o profilu zupca i drugim elementima (sl. 11.80).

Sl. 11.78 Cilindri~ni zup~anici u karakteristi~nim pogledima (Zupcanik1.dwg, Zupcanik3.dwg) Na sl 11.79 je predstavljen cilindi~ni zup~anik sa pravim i kosim zupcima generisan programom Mechanical Desktop, kao 3D objekat. Sl. 11.79 Prikaz profila ozubljenja cilindri~nog zup~anika sa pravim –a) i kosim zupcima –b) (Zupcanik2_1.dwg, Zupcanik4.dwg)

a) c)

d)

a) b)

b)


39-11Poglavlje 11

Sl. 11

.80

Crte`

Cili

ndri~n

og

zup~

anika

(Cil_

zup.

dwg)


40-11

Sl. 11.81 Prikaz cilindi~nog zup~anika sa kosim zupcima u sklopu zup~astog vratila (Zupcasto vratilo.dwg) u Ravan zup~asti par Zup~asta letva se teorijski defini{e kao zilindri~ni zup~anik sa beskona~no velikim pre~nikom. U tim uslovima sprega zup~aste letve i zup~anika sli~na je sprezi dvaju zup~anika. Zup~asta letva se modelira kao {to se to vidi na sl. 11.82, gde je prikazana u sprezi sa cilindri~nim zup~anikom.

Sl. 11.82 Zup~anik i zup~asta letva u sprezi (Spregnuti modeli.dwg)


41-11Poglavlje 11

u Konusni zup~anici Konusni zup~anici crtaju se na na~in prikazan sl. 11.83. Podeoni konus prikazan je dvema izvodnicama [65], tankim crta-ta~ka-crta linijama, a u drugoj projekciji sa podeonim krugom linijom crta-ta~ka-crta, kako je to pokazano na sl. 11.84.

Sl. 11.83 Dimenzije konusnog zup~anika (Konicni zupcanik.dwg) Sl. 11.84 Prikaz konusnog zup~anika u dve projekcije (Zupcanik3.dwg)


42-11

u Pu` i pu`ni zup~anici Pu`ni par sastoji se od puà i pu`nog zup~anika. Pu` je oblika zavrtnja sa navojem pogodnog profila (sl. 15.21). Pu`ni zup~anik je oblika zup~anika sa ozubljenim vencem ~iji je profil prilago|en puù (sl. 11.85), tako da sa njim ~ini zup~asti par.

Sl. 11.85 Pu`ni zup~anik (Zupcanik3.dwg) Pu`ni par moè se prikazati {ematski, kao na sl. 11.86.

Sl. 11.86 Pu`ni par: cilindri~ni –a), globoidni –b) (Puzni parovi.dwg)

u O`lebljena vratila i glav~ine @lebovi na zaglavku vratila ili glav~ini, koji su definisani standardima, prikazuju se kao na sl. 11.87, odnosno sl. 11.88.

a) b)


43-11Poglavlje 11

Sl. 11.87 @lebovi ISO14 8x42x46 na zaglavku vratila (Ozleb_zaglavak.dwg)

Sl. 11.88 @lebovi DIN 5474 68x78x16 na glav~ini vratila (Ozleb_glavcina.dwg) Sl. 11.89 Kotiranje `leba za klin na glav~ini (Glavcine.dwg)


44-11

u Ra~unarsko formiranje i modifikovanje kota Kotiranje se mo`e izvr{iti na jednostavan na~in programski, tj. ozna~avanje dimenzija 2D ili 3D objekta. Ove karakteristike se u crte` ili na modelu, unose kao stvarne vrednosti, zbog kasnije realizacije modela u proizvodnji. Zato kotiranje mora biti u skladu sa postavljenim standardima, {to zahteva i izradu stilova kota. Proces kotiranja obuhvata uno{enje: linearnih kota, kota za polupre~nike, pre~nike, uglove, izrade novih i kori{}enje razli~itih stilova kota, uno{enje geometrijskih tolerancija i modifikacije postoje}ih kota i sl. Mnogobrojne promenljive, vezane za kotiranje, omogu}i}e da se izgled kota prilagodi odre|enom standardu. Primarno se ovo odnosi na kotiranje po JUS/ISO standardu.

Sl. 11.90 Paleta alata za kotiranje Dimension u Primene nekih tipovi kotiranja ª Primer: Objekti se mogu kotirati, izme|u ostalih, kori{}enjem metoda: Linear, Aligned, Angular, Ordinate, Radial, Diameter, Center Mark, Leader i sl.

Sl. 11.91 Primena nekih tipovi kota

Linearno

Polupre~nikPoravnato ParalelnoUgao Vo|ica Editovanje kotnog tekstaMarkiranje centra

Pre~nikKoordinatno KontinualnoBrzo kotiranje TolerancijeKontrola stila

kotiranja

Editovanje kota A`uriranje kota

Stil kotiranja


45-11Poglavlje 11

u Definisanje kota kori{}enjem komande Quick Dimension êsto kori{}ena komanda za kotiranje je Quick Dimension, kojom se moè uneti u crte` vi{e razli~itih kota. U kombinaciji sa Object Snap alatima, npr. Endpoint, Intersection i sl. postiè se brz unos ~itavog niza kota. u Opcione komande Quickdim

p Paleta alata: Dimension m Quick Dimension p Meni: Dimension m Quick Dimension p Komandna linija: qdim (↵).

E Algoritam: kori{}enje komande Quick Dimension za kotiranje objekta ª Primer: Formirati linearne kote i kote pre~nika za objekat prema sl. 11.92, kori{}enjem komande Quickdim. 1 . Otvoriti pripremni fajl S67.dwg.

p Postaviti aktivni lejer kote. p Isklju~iti lejer markeri.

Sl. 11.92 Sadràj polaznog fajla (S67.dwg) 2. Pritisnuti desnim tasterom mi{a kada se strelica mi{a nalazi na nekoj paleti alata (npr.

Draw ili Modify) kako bi se prikazao iska~u}i meni sa nazivima svih paleta. Iz ovog menija izabrati opciju Dimension (sl. 11.90).

p Sa palete alata Dimension izabrati komandu Quick Dimension. p Pikboksom izabrati redom tri linije A, B i C koje se kotiraju i pritisnuti taster

Enter. p Povu}i pointer nadole i izabrati npr. ta~ku 200,107.5 za lociranje kontinualne kote.

3. Ponoviti komandu Quick Dimension, kako bi se kotirali kru`ni objekti D i E.

p Izabrati kru`ni objekat D i potvrditi Enter-om. p Pritisnuti desnim tasterom mi{a na povr{inu za crtanje i selektovati posredstvom

pomo}nog menija opciju Diameter (sl. 11.93).


46-11

p Izabrati prvu ta~ku za lociranje kota (npr. 150,170) i kliknuti levim tasterom mi{a. p Ponoviti prethodni postupak pri kotiranju pre~nika objekta E.

Sl. 11.93 Iska~u}i meni za odabir vrste metode kotiranja dela objekta 4. Snimiti crte` (sl. 11.94) kao fajl K67.dwg.

Sl. 11.94 Kotirani deo objekta (K67.dwg) 2 Algoritam komandne linije Command: _qdim Select geometry to dimension: 130,150 (↵) 1 found Select geometry to dimension: 197.5,130 (↵) 1 found, 2 total Select geometry to dimension: 250,120 (↵) 1 found, 3 total Select geometry to dimension: Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit/SeTtings] <Continuous>: 200,107.5 (↵) Command: _qdim Select geometry to dimension: 140,172.5 (↵) 1 found Select geometry to dimension: 250,137.2 (↵) 1 found, 2 total Select geometry to dimension: Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/ Diameter/datumPoint/Edit/SeTtings] <Continuous>: D (↵)


47-11Poglavlje 11

Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/ datumPoint/Edit/SeTtings] <Diameter>:150,170 (↵) Command: *Cancel*. u Uno{enje linearnih radijalnih kota, kota pre~nika i vo|ice Veliki broj objekata sastoji se od linija, lukova i kru`nica. Ovi objekti kotiraju se, izme|u ostalog, kori{}enjem: linearnih, radijalnih, dijametarskih kota, kota vo|ica ili markiranja centra kru`nog (lu~nog) dela. U tom smislu, neke komande za njihovo kreiranje su slede}e: u Opcione komande Dimlinear za linearno kotiranje

p Paleta alata: Dimension m Linear Dimension p Meni: Dimension m Linear p Komandna linija: dimlinear (↵).

u Opcione komande Dimdiameter za kotiranje pre~nika

p Paleta alata: Dimension m Diameter Dimension p Meni: Dimension m Diameter p Komandna linija: dimdiameter (↵).

u Opcione komande Dimradius za kotiranje polupre~nika

p Paleta alata: Dimension m Radius Dimension p Meni: Dimension m Radius p Komandna linija: dimradius (↵).

u Opcione komande Qleader za formiranje vo|ice

p Paleta alata: Dimension m Quick Leader p Meni: Dimension m Leader p Komandna linija: qleader (↵).

u Opcione komande Dimcenter za markiranje centra

p Paleta alata: Dimension m Center Mark p Meni: Dimension m Center Mark p Komandna linija: dimcenter (↵).

u Opcione komande Dimcontinued za kontinualno kotiranje

p Paleta alata: Dimension m Continue Dimension p Meni: Dimension m Continue p Komandna linija: dimcontinue (↵).


48-11

E Algoritam: uno{enje linearnih kota

ª Primer: Za objekat Se~ice, dat u dve projekcije, prema sl. 11.95, izvr{iti kotiranje svih potrebnih dimenzija. 1 . Otvoriti polazni fajl S67b.dwg.

p Postaviti kotne kao teku}i lejer. p Postaviti metode vezivanja Endpoint, Nearest i Intersection kao stalno aktivne. p Uklju~iti sa statusne linije mod SNAP.

Sl. 11.95 Objekat u dve projekcije pripremljen za kotiranje (S67b.dwg) 2. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Quick Dimension, a zatim:

p Izabrati konture u ta~kama A(82,140), B(180,140), C(214,180) i D(248,140). Pritisnuti Enter.

p Povu}i pointer nadole i izabrati ta~ku lociranja kotnog pravca (npr. 190,117). Potvr|ivanjem Enter-om dobijaju se kote kao na sl. 11.96.

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: _qdim Select geometry to dimension: 82,140 (↵) 1 found Select geometry to dimension: 180,140 (↵) 1 found, 2 total Select geometry to dimension: 214,180 (↵) 1 found, 3 total Select geometry to dimension: 248,140 (↵) 1 found, 4 total Select geometry to dimension:


49-11Poglavlje 11

Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit/SeTtings] <Continuous>: 190,117 (↵) Command: *Cancel*.

Sl. 11.96 Uno{enje prvih linearnih kota

3. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Baseline Dimension, a zatim:

p Sa komandne linije izabrati opciju s (Select) i potvrditi Enter-om. p Izabrati krajnju, levu pomo}nu liniju kote kao baznu, npr. u ta~ki A(82,124). p Locirati krajnju - donju ta~ku osne linije npr. u B(280,142). p Pritisnuti Enter, a zatim Esc. Dobija se kota od 198 mm, kao na sl. 11.97. p Algoritam komandne linije je slede}i:

Sl. 11.97 Unos paralelne kote Command: _dimbaseline Select base dimension: 82,124 (↵) Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: 280,142 (↵) Dimension text = 198 Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: *Cancel* Command: *Cancel*. 4. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Linear Dimension, a zatim:

p Kliknuti na prvu ta~ku pomo}ne linije (npr. 300,130). p Kliknuti na drugu ta~ku pomo}ne linije na kraju horizontale ose navoja, sa desne

strane (npr. 292,154). Pri ovome se koristi metod vezivanja Endpoint. p Povu}i pointer desno, izvan crte`a i locirati kotu (npr. 312,154). Kliknuti levim

tasterom mi{a ili potvrditi Enter-om, kako bi se dobila kota (sl. 11.98). p Algoritam komandne linije je slede}i:


50-11

Command: _dimlinear Specify first extension line origin or <select object>: 300,130 (↵) Specify second extension line origin: 292,154 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 312,154 (↵) Dimension text = 24 Command: *Cancel*. Sl. 11.98 Unos linearne kote 5. Pritisnuti Enter kako bi se regenerisao re`im linearnog kotiranja.

p Formirati klikom prvu ta~ku pomo}ne linije na desnom delu ose otvora (npr. 231,197).

p Formirati klikom drugu ta~ku pomo}ne linije na krajnjoj ta~ki gornje horizontale (300,240).

p Povu}i pointer desno, izvan crte`a, i locirati kotu (npr. u 312,240). Kliknuti levim tasterom mi{a ili potvrditi Enter-om, a zatim Esc, kako bi se dobila odgovaraju}a kota (sl. 11.99).

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: DIMLINEAR Specify first extension line origin or <select object>: 231,197 (↵) Specify second extension line origin: 300,240 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 312,240 (↵) Dimension text = 43 Command: *Cancel*. Sl. 11.99 Unos linearne kote 6 . Aktivirati sa palete alata Dimension komandu Baseline Dimension, a zatim:

p U komandnu liniju ukucati s (Select) i potom pritisnuti Enter. p Kliknuti na donju pomo}nu liniju donje kote (npr. u 306,130). p Kliknuti na gornju pomo}nu liniju gornje kote (npr. u 312,240).


51-11Poglavlje 11

p Dva puta potvrditi Enter-om, a zatim Esc, kako bi se dobila kota 110 mm, predstavljena na sl. 11.100.

p Algoritam komandne linije je slede}i: Sl. 11.100 Unos paralelne kote Command: _dimbaseline Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: (↵) Select base dimension: 306,130 (↵) Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: 312,240 (↵) Dimension text = 110 Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: (↵) Select base dimension: *Cancel*.

7 . Sa palete alata Dimension izabrati komandu Linear Dimension, a zatim:

p Formirati klikom prvu ta~ku pomo}ne linije na gornjem delu vertikalne ose otvora (npr. 214,214).

p Formirati klikom drugu ta~ku pomo}ne linije na desnom kraju gornje horizontale (300,240).

p Povu}i pointer na gore, izvan crte`a, i locirati kotu (npr. 260,253). Kliknuti levim tasterom mi{a ili potvrditi Enter-om, kako bi se dobila odgovaraju}a kota (sl. 11.101).

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: _dimlinear Specify first extension line origin or <select object>: 214,214 ( ↵) Specify second extension line origin: 300,240 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 260,253 (↵) Dimension text = 86 Command: *Cancel*. Sl. 11.101 Unos linearne kote


52-11

8 . Enter-om regenerisati komandu Linear Dimension, npr. posredstvom iska~u}eg menija, a zatim:

p Formirati klikom mi{a prvu ta~ku pomo}ne linije na donjem levom kraju objekta

npr. 82,130. p Formirati klikom mi{a drugu ta~ku pomo}ne linije kao krajnju ta~ku leve vertikale

npr. 82,180. p Povu}i pointer na levo, izvan crte`a, i locirati kotu (npr. 70,160). Kliknuti levim

tasterom mi{a ili potvrditi Enter-om kako bi se dobila kota kao na sl. 11.102. p Algoritam komandne linije je slede}i:

DIMLINEAR Specify first extension line origin or <select object>: 82,130 (↵) Specify second extension line origin: 82,180 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 70,160 (↵) Dimension text = 50 Command: *Cancel*. Sl. 11.102 Unos linearne kote 9 . Pre}i na lokaciju prve projekcije. Enter-om regenerisati komandu Linear Dimension:

p Formirati klikom mi{a prvu ta~ku pomo}ne linije na donjem levom kraju objekta npr. 82,50.

p Formirati klikom mi{a drugu ta~ku pomo}ne linije na donjem desnom kraju objekta npr. 300,50.

p Povu}i pointer nadole, izvan crte`a, i locirati kotu (npr. 220,33). Kliknuti levim tasterom mi{a ili potvrditi Enter-om kako bi se dobila linearna kota (sl. 11.103).

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: DIMLINEAR Specify first extension line origin or <select object>: 82,50 (↵) Specify second extension line origin: 300,50 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 220,33 (↵) Dimension text = 218 Command: *Cancel*. Sl. 11.103 Unos linearne kote


53-11Poglavlje 11

1 0. Regenerisati Enter-om komandu Linear Dimension, a zatim:

p Kliknuti na neku ta~ku donje horizontale (npr. 300,50). p Kliknuti na neku ta~ku horizontale iznad prethodne (npr. 300,57). p Locirati kotu na rastojanju 12 mm od objekta, tako {to }e se u komandnu liniju

otkucati @12<0 i potvrditi Enter-om (sl. 11.104). p Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: DIMLINEAR Specify first extension line origin or <select object>: 300,50 (↵) Specify second extension line origin: 300,57 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: @12<0 (↵) Dimension text = 7 Command: *Cancel*. Sl. 11.104 Unos linearne kote 1 1 . Aktivirati komandu Baseline Dimension, a zatim:

p Markirati desnu krajnju ta~ku donje baze (npr. 300,50). p Markirati desnu krajnju ta~ku gonje baze (npr. 236,73). p Pozicionirati kotu u desno (npr. 325,73). p Potvrditi Enter-om, a zatim izvr{iti Esc, kako bi se dobila kota kao na sl. 11.105. p Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _dimlinear Specify first extension line origin or <select object>: 300,50 Specify second extension line origin: 236,73 Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 325,73 Dimension text = 23 Command: *Cancel*. Sl. 11.105 Unos kontinualne kote 1 2. Pre}i na lokaciju prve projekcije. Aktivirati komandu Aligned Dimension, a zatim:

p Formirati klikom mi{a prvu ta~ku kote na kosoj konturnoj liniji na njenom donjem kraju (npr. 82,180).

p Formirati klikom drugu ta~ku kote na kosoj konturnoj liniji na njenom gornjem kraju (npr. 114,240).


54-11

p Povu}i pointer nagore-levo izvan crteà i locirati kotu u ta~ki 90,220. Postupak potvrditi Enter-om kako bi se formirala kota kao na sl. 11.106.

p Algoritam komandne linije je slede}i: Command: _dimaligned Specify first extension line origin or <select object>: 82,180 (↵) Specify second extension line origin: 114,240 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]: 90,220 (↵) Dimension text = 68 Command: *Cancel*. Sl. 11.106 Kota kose konturne linije

E Algoritam: kotiranje vo|ica, pre~nika, radijusa i markiranje centra

radijusa Komanda Quick Leader defini{e se posredstvom komandne linije ili dijalog boksa Text Formatting-a. Ovaj dijalog sadrì: alat za izradu vi{erednog teksta, mogu}nost zadavanje tipa vo|ice koja }e biti kori{}ena i broja ta~aka koje defini{u vo|icu kao i postupak za dodavanje teksta iznad, ili ispod linije. 1 . Aktivirati komandu Quick Leader.

p Pribliìti pointer Simbolu sa pticom. p Locirati vo|icu Snap to Nearest-om u prvu startnu ta~ku (~128,190). p Locirati slede}u ta~ku vo|ice (110,210). p Pomeriti pointer desno za vrednost @11<0. Unos potvrditi Enter-om. p Upisati u komandnu liniju: Znak prema, zatim pritisnuti Enter. p U drugom redu upisati Uputstvu F32 i izvr{iti dvostruki Enter. p Ovim se editovao natpis kao na sl. 11.107. p Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _qleader Specify first leader point, or [Settings]<Settings>: 128,190 (↵) Specify next point: 110,210 (↵) Specify next point: @11<0 (↵) Specify text width <0>: (↵) Enter first line of annotation text <Mtext>: Znak prema Uputstvu F32 (↵ ↵) Command: *Cancel*. Sl. 11.107 Kreiranje vo|ice sa natpisom


55-11Poglavlje 11

2. Aktivirati komandu Linear Dimension.

p Reìm Intersection treba da je aktivan. Pribliìti pointer ka ve}em pre~niku navoja, sa njegove leve strane (ta~ka A(270,154)).

p Pribliìti pointer do ta~ke B(290,154), sa desne strane. p Pomeriti pointer na gore za vrednost @20<90 (↵). p Na osnovu palete Text m Edit Text otvoriti Text Formatting i kliknuti mi{em

na tekst 20. p U polje za editovanje upisati: M<>. Kliknuti na ek. taster OK. p Ovim je formiran natpis M20 kao na sl. 11.108. p Potvrditi sa OK, a zatim izvr{iti Esc. Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _dimlinear Specify first extension line origin or <select object>: 290,154 (↵) Specify second extension line origin: 290,154 (↵) Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: @20<90 (↵) Dimension text = 20 Command: *Cancel*. Sl. 11.108 Vo|ica sa simbolom navoja 3. Aktivirati komandu Center Mark.

p Ta~ka lokacije neka bude na segmentu zakrivljenja na drugoj projekciji (npr. 188,69).

p Ovim je dobijena lokacija centra kru`nog segmenta (sl. 11.109). p Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _dimcenter Select arc or circle: 188,69 (↵) Command: *Cancel*. Sl. 11.109 Kreiranje markirne ta~ke centra zaobljenja 4. Aktivirati komandu Radius Dimension.

p Ta~ka lokacije neka bude na segmentu zakrivljenja (npr. 184,65). p Pomeriti pointer do ta~ke 170,80 i potvrditi Enter-om.

p Ovim je dobijena lokacija centra kru`nog segmenta (sl. 11.110). p Algoritam komandne linije je slede}i:


56-11

Command: _dimradius Select arc or circle: 184,65 (↵) Dimension text = 36.4 Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]: 170,80 (↵) Command: *Cancel*. Sl. 11.110 Kotiranje radijusa zaobljenja 5. Aktivirati komandu Angular Dimension.

p Selektovati konturu sa strane gornje horizontale B(120,50). Pritisnuti Enter. p Selektovati kosu konturu A(90,55) i potvrditi Enter-om. p Pomeriti pointer gore-desno do lokacije stacioniranja kote (npr. 120,65). p Pritisnuti Enter. Ovim je dobijena kota ugaone vrednosti (sl. 11.111). p Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _dimangular Select arc, circle, line, or <specify vertex>: 120,50 (↵) Select second line: 90,55 (↵) Specify dimension arc line location or [Mtext/Text/Angle]: 120,65 (↵) Dimension text = 30d Command: *Cancel*. Sl. 11.111 Kotiranje ugla se~iva 6 . Aktivirati komandu Diameter Dimension.

p Selektovati kru`nicu otvora u prvoj projekciji (npr. 223,208). Pritisnuti Enter. p Pomeriti pointer gore-desno do ta~ke (npr. 226,220) i potvrditi Enter-om. p Ovim je dobijena kota pre~nika otvora (sl. 11.112). Uspostaviti LWT mod. p Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _dimdiameter Select arc or circle: 223,208 (↵) Dimension text = 28 Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]: 226,220 (↵) Command: *Cancel*.


57-11Poglavlje 11

Sl. 11.112 Kotiranje pre~nika otvora 7 . Snimiti kotirani crte` kao fajl K67b.dwg (sl. 11.113).

Sl. 11.113 Kotirani objekat Se~ica (K67b.dwg)


58-11

ª Primer: Konstruisati Disk koji je predstavljen na sl. 11.117. Definisati osnovne faze geometrijske aplikacije sa zavr{nom fazom kotiranja objekta [28].

Sl. 11.114 Faze: formiranje osnovnih entiteta (sa privremenim kotiranjem) –a), definisanje kru`nica –b)

Sl. 11.115 Faze: konstruisanje linija pod uglom –a), eliminisanje suvi{nih detalja –b)

*

a) b)

*

a) b)


59-11Poglavlje 11

¥ Napomena: Disk je sa donje strane ravan. Debljina njegove baze iznosi δ2. Kvadratni deo je visine δ1. ^etiri cilindra su visine δ3. 3D model objekta Diska, generisan na osnovu 2D crte`a, predstavljen je u fajlu 3D_5. Sl. 11.116 Faza: stvaranja potpune konture objekta

Sl. 11.117 Jedna projekcija kotiranog objekta (2D_5.dwg)

Osnovne komande:

Line Circle Fillet Trim Mirror Polygon Offset 2 points Polyedit Lineweight Dimension Edit text Array Polar Text


60-11

ª Primer: Konstruisati objekat Kragna koji je predstavljen na sl. 11.119. Definisati osnovne faze geometrijske aplikacije, sa zavr{nom fazom koordinatnog kotiranja objekta [69].

Sl. 11.118 Faze: konstruisanje –a), stvaranja konture dela objekta –b) Sl. 11.119 Osnovne operacije –a), formiranje pune kontura objekta –b) (2D_12.dwg)

*

a) b)

a)

b)


61-11Poglavlje 11

u Formiranje i modifikacija stilova kotiranja na osnovu ISO standarda Razli~ite grane industrije u okviru svoje egzistencije i razvoja imaju potrebe za razli~itim angaòvanjem inènjerskih timova kao {to su: ma{inski, gra|evinski, geodetski, arhitektonski, saobra}ajni, elektrotehni~ki ili drugih struka. U~esnici u ovom poslu moraju uvaàvati nacionalne, internacionalne i interne standarde i propise, {to je u funkciji korisnika za koga se posao radi. U tom smislu, izrada projekata moè predvi|ati razli~ite standarde za stilove kota. AutoCAD obezbe|uje default stil kotiranja pod oznakom ISO-25 za metri~ke (evropske) tipove crteà, i Standard za crteè ra|ene za engleske strukture projekata. U ovom poglavlju daje se aplikacija jednog stila kotiranja po ISO standardu sa dopunjenim podstilovima. u Opcione komande Dimstyle za formiranje stila kotiranja

p Paleta alata: Dimension m Dimension Style

p Paleta alata: Styles m Dimension Style Manager p Meni: Format m Dimension Style...

E Algoritam: formiranje novog stila kotiranja

ª Primer: Formirati novi stil i podstilove kota i kotirati objekat prema sl. 11.120, kori{}enjem ISO standarda kotiranja. 1 . Otvoriti pripremni fajl

S67c.dwg. Sl. 11.120 Objekat Ugaona poluga (S67c.dwg)

p Pritisnuti desnim tasterom na neku paletu alata da bi se pojavio pomo}ni meni, a zatim izabrati opciju Dimension.

Sl. 11.121 Paleta alata Dimension sa teku}im stilom kotiranja ISO-25


62-11

p Sa palete alata Dimension izabrati Dimension Style ikonu kojom se inicira prikazivanje Dimension Style Manager-a. Svi dostupni stilovi, kao i stil koji se koristi, nalaze se u polju Styles:. Izgled aktivnog stila prikazuje se uporedo sa opisom. Crte` trenutno ima aktivni stil ISO-25. To je default stil, usagla{en sa ISO sistemom mera.

Sl. 11.122 Dijalog boks Dimension Style Manager

4. Formiranje novog stila kotiranja.

p Izabrati ek. taster New... ~ime se otvara dijalog Create New Dimension Style. p U New Style Name:, upisati STL-DIM1 umesto Copy of ISO-25 i pritisnuti Continue.

Sl. 11.123 Dijalog boks Create New Dimension Style

p Pojavljuje se dijalog boks New Dimension Style: STL-DIM1. Ovaj dijalog sadr`i {est tabova za definisanje parametara kotiranja (sl. 11.124).

5. Izabrati prvi tab Lines and Arrows, a zatim u polje za:

p Tekst Baseline spacing: upisati 10. p Tekst Extend beyond dim lines: upisati 1.5. p Tekst Offset from origin: upisati 0.


63-11Poglavlje 11

p Du`inu strelice Arrow size: podesiti na 3. p Svi uneti parametri u ovom tabu prikazani su na narednoj slici.

Sl. 11.124 Kreiranje novog stila STL-DIM1 u tabu Lines and Arrow 6 . Izabrati slede}i tab Text (sl. 11.125), a zatim u polje za:

p Tekst Text height: upisati 3. p Tekst Offset from dim line: podesiti na 1.8. p U polju Text Alignment selektovati ek. radio dugme 0 ISO Standard.

Sl. 11.125 Pode{avanje parametara novog stila STL-DIM1 u tabu Text


64-11

7 . Parametri u ostalim tabovima ne}e se menjati. Snimiti nov stil ek. tasterom OK. Pritisnuti na ek. taster Set Current (sl. 11.126a) kako bi se stil STL-DIM1 postavio kao teku}i. Zatvoriti dijalog boks sa Close, i u Dimension paleti alata ovaj stil postaje aktivan, umesto default stila ISO-25.

Sl. 11.126 Pode{avanje novog stila STL-DIM1 za aktivni stil

E Algoritam: aplikacija novoformiranog stila kotiranja STL-DIM1 ª Primer: Ako bi se kotirao crte` na osnovu polaznog default stila ISO-25 dobio bi se, u principu, crte` sa kotnim brojevima, strelicama i sl. neproporcionalnim u odnosu na prethodno formirane dimenzije objekta. Ovo kotiranje, po pravilu, nije uvek u skladu sa tehni~kim zahtevima, pa se mora izvr{iti odgovaraju}a modifikacija uvo|enjem novog stila ili podstila kotiranja. 6 . Pode{avanje parametara radne povr{ine za primenu stila kotiranja STL-DIM1.

p Postaviti lejer kote kao teku}i. p Lejer srafure privremeno isklju~iti (ili zamrznuti) za vreme kotiranja. p Metode objektnog vezivanja: Endpoint, Intersection i Nearest postaviti kao stalno

aktivne. Tako|e, uklju~iti i SNAP mod. 9 . Izvr{iti linearno i nelinearno kotiranje postavljanjem slede}ih kota (sl. 11.127):

p Kotu 15 (desnog otvora) na rastojanju 10 od donje konture, metodom Linear Dimension (odstojanje se mo`e izvesti posredstvom SNAP-a).

p Kote 68 i 22, na rastojanju 20 od donje konture, metodom Quick Dimension. p Kotu: 27 i 35, na rastojanju 15 od gornje konture, metodom Quick Dimension. p Kosu kotu 80 (locirati npr. u ta~ki 60,185) metodom Aligned Dimension (kotirati od

centra, posredstvom Snap to Intersection-om).

a)

*

b)


65-11Poglavlje 11

p Kota 10 ({irina desnog otvora) na rastojanju 10 od najbli`e (kvadrantne) ta~ke konture, metodom Linear Dimension.

p Dve kote 4 (dubine `lebova) na rastojanju 10 od konture, metodom Linear Dimension.

p Kotu radijusa R5 sa lokacijom u ta~ki, npr. 203,127. p Kotu radijusa R20 sa lokacijom u ta~ki, npr. 246,74. p Kotu radijusa R9 sa lokacijom u ta~ki, npr. 104,130. p Kotu pre~nika ∅13 sa lokacijom u ta~ki, npr. 77,195. p Kotu pre~nika ∅30 sa lokacijom u ta~ki, npr. 113,186. p Kotu pre~nika ∅40 sa lokacijom u ta~ki, npr. 45,80. p Kotu pre~nika ∅20 sa lokacijom u ta~ki, npr. 87,70.

1 0. Prethodnim postupcima formirane su kote kao na sl. 11.127. Ovim se zavr{ava

primena stila kotiranja STL-DIM1. Sl. 11.127 Rezultati kotiranja pre~nika, polupre~nika i nekih linearnih kontura jedne projekcije objekta

E Algoritam: formiranje drugog stila kotiranja STL-DIM2 ª Primer: Stilovi kotiranja se ~esto me|usobno neznatno razlikuju. Linearne kote mogu zahtevati preciznost od jednog decimalnog mesta, dok, npr. ugaone, kote ta~nost od dve decimale (minut, sekund). U ovom delu formira}e se jo{ jedan stil kotiranja STL-DIM2, sli~an prethodnom stilu STL-DIM1. Zatim }e se upotrebiti opcije za formiranje podstila alatima u dijalog boksu Create New Dimension Style.


66-11

1 . Sa palete alata Dimension izabrati ikonicu Dimension Style, ~ime se prikazuje Dimension Style Manager. Crte` trenutno ima aktivni stil kotiranja STL-DIM1 (sl. 11.128).

Sl. 11.128 Teku}i stil STL-DIM1 u dijalog boksu Dimension Style Manager

p Izabrati opciju New... i u polju New Style Name: umesto Copy of STL-DIM1 upisati STL-DIM2, a zatim pritisnuti Continue (sl. 11.129).

Sl. 11.129 Kreiranje naziva novog stila u dijalog boksu Create New Dimension Style 2. Izabrati tab Text.

p U polju Text Appearance promeniti boju kotnih alfa-numerika, otvaranjem liste Text color: pode{ena boja je Red (sl. 11.130).

p U polju Text Alignment podesiti opciju 0 Aligned with dimension line.


67-11Poglavlje 11

Sl. 11.130 Kreiranje novog stila STL-DIM2 u dijalog boksu Create Dimension Style

p Kliknuti na ek. taster OK, a zatim na Close, ~ime je formiran novi stil STL-DIM2 (sl. 11.131).

Sl. 11.131 Kreirani novi stil STL-DIM2, registrovan u dijalog boksu Dimension Style Manager E Algoritam: formiranje podstilova – novih varijanata stila STL-DIM2 ª Primer: Izvr{iti izmenu vrste kotiranja Linear i Angular kao podvarijantu stila STL-DIM2. 1 . Sa palete alata Dimension izabrati Dimension Style.

p U polju Styles: izabrati STL-DIM2. p Kliknuti na New... za otvaranje dijaloga Create New Dimension Style.


68-11

Sl. 11.132 Kreiranje naziva podstila STL-DIM2 Linear dimensions

p Iz padaju}e liste Use for: izabrati Linear dimensions, a zatim pritisnuti Continue. p Izabrati poslednji tab Tolerances i u polju Tolerance Format podesiti slede}e opcije

(sl. 11.133): p Iz liste Method izabrati opciju Deviation. p Uneti vrednost gornjeg odstupanja Upper value: 0.02 (0,02 mm). p Uneti vrednost donjeg odstupanja Lower value: 0.03 (0,03 mm). p Podesiti parametar Scaling for height: na vrednost 0.8 (80%).

Sl. 11.133 Kreiranje novog podstila STL-DIM2: Linear u dijalog boksu Create Dimension Style


69-11Poglavlje 11

5. Pritisnuti ek. taster OK, a zatim Close u Dimension Style Manager da bi se snimio nov podstil STL-DIM2: Linear.

Sl. 11.134 Kreirani novi podstil STL-DIM2-linear u dijalog boksu Dimension Style Manager E Algoritam: izmena osnovnih opcija kotiranja uglova Angular 1 . Sa palete alata Dimension ponovo izabrati Dimension Style.

p U polju Styles: izabrati STL-DIM2, a zatim New... za prikazivanje okvira Create New Dimension Style.

p Iz liste Use for: izabrati Angular dimensions (sl. 11.135), a zatim pritisnuti Continue, kako bi se otvorio dijalog New Dimension Style: STL-DIM2: Angular.

Sl. 11.135 Kreiranje podstila STL-DIM2 Angular dimension 5. Izabrati tab Tolerances i u polju Tolerance Format.

p Podesiti opcije kao prema sl. 11.136. Ovaj stil bi}e kori{}en za formiranje simbola granice tolerancije od ±2o.


70-11

p U listi Method: izabrati Symmetrical. p Uneti vrednost gornjeg odstupanja Upper value: 2. p Podesiti parametar Scaling for height: na vrednost 0.9 (90%). p Pritisnuti ek. taster OK.

Sl. 11.136 Kreiranje novog podstila STL-DIM2-Angular u dijalog boksu Create Dimension Style

3. Elektronskim tasterom Close u Dimension Style Manager snimiti nov podstil STL-DIM2:

Angular (sl. 11.137). Sl. 11.137 Oba podstila Angular i Linear na konzoli mati~nog stila STL-DIM2

E Algoritam: aplikacija stila i pripadaju}ih podstilova kotiranja STL-DIM2 1 . Pode{avanje parametara radne povr{ine za primenu stila kotiranja STL-DIM2.


71-11Poglavlje 11

p Postaviti STL-DIM2 kao aktivni stil u listi Dim Style Control iz palete Dimension. p Metode vezivanja Endpoint, Intersection i Nearest neka i dalje ostanu aktivne.

2. Izvr{iti linearno i nelinearno kotiranje slede}ih dimenzija:

p Nazivna kota 160 (sl. 11.138) sa vrednostima odstupanja, na rastojanju 32 mm od donje konture, metodom Linear Dimension.

p Nazivna kota ugla 75o sa pode{enim vrednostima odstupanja (npr. u ta~ki 125,120), metodom Angular Dimension.

3. Prethodnim postupcima dobile su se kote kao na sl. 11.138. Ovim se zavr{ava

primena stila kotiranja STL-DIM2. Sl. 11.138 Kotirani objekat na osnovu primene formiranih stilova kotiranja

E A`uriranje oznake kote pomo}u komande pomo}nog menija 5. Promena lokacije simbola radijusa R5.

p Izabrati (gripovati) kotu radijusa (sl. 11.139a). p Pritisnuti desnim tasterom mi{a u povr{inu za crtanje, i istaknuti Dim Text position m Move with leader.

p Povu}i pointer udesno i izabrati ta~ku gde }e se locirati simbol R5 (sl. 11.139b).


72-11

Sl. 11.139 Faze: selektovanje kote posredstvom iska~u}eg menija –a), aùriranje –b)

E Algoritam: aùriranje kote pomo}u komandi dijalog boksa Properties 8 . Aùrirati kotu 10 mm ({irina `ljeba na desnoj strani) tako {to }e joj se dodati simbol

za toleranciju P8, da bi se editovalo na ovaj na~in:

p Gripovati kotu 10 (sl. 11.140a). p Pritisnuti sa Standard Toolbar-a ikonu Properties (ili je alternativno aktivirati desnim

tasterom mi{a), ~ime se prikazuje istoimeni dijalog boks (sl. 11.140). p U edit polju Text override upisati <>P8.

9 . Zatvoriti prozor Properties ek. tasterom Close. Crte` bi trebao da izgleda kao na

sl. 11.140c – desno.

Sl. 11.140 Faze u aùriranju kote posredstvom dijalog boksa Properties

*

b) a) c)

*

a) b)


73-11Poglavlje 11

E Algoritam: prepisivanje parametara stila kotiranja ª Primer: Jedan od na~ina za modifikaciju stila je kori{}enje metode prepisa. Iz dijalog boksa Dimension Style Manager. U polju Styles: uo~ljivo je da prepis ve} postoji, a u polju Description prikazuje se lista varijacija u odnosu na postoje}i (teku}i) stil. Po zavr{etku prepisivanja, sve kote koje su ve} unete u crte` na osnovu tog stila bi}e modifikovane. U smislu prethodnog, izvr{i}e se jedna izmena u postoje}i stil kotiranja kori{}enjem opcije Override. 1 . Sa palete alata Dimension izabrati Dimension Style, a zatim:

p Odabrati stil STL-DIM1 i Set Current. p Izabrati opciju Override... p Izabrati tab Text u dijalogu Override Current Style: STL-DIM1. p U polju Text Appearance selektovati opciju ) Draw frame around text (sl. 11.141a). p Pritisnuti ek. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks Override Current Style

STL-DIM1 i izvr{ilo vra}anje u Dimension Style Manager (sl. 11.141b). p Pritisnuti ek. taster Close za snimanje izmena.

Sl. 11.141 Dijalog boks Override Current Style za prepis nekog parametra stila STL-DIM1 –a) i registrovanje prepisa u dijalogu Dimension Style Manager –b) 2. Sa palete alata Dimension izabrati metodu Dimension Update.

p Kliknuti na kotu 80 i potvrditi Enter-om. Kota dobija okvir, {to ozna~ava da se radi o osnovnoj (bazi~noj) koti (sl. 11.142).

p Podesiti poziciju kotiranog objekta komandama Pan i Zoom. p Iz liste lejera uklju~iti lejer srafure.

a) b)

*


74-11

Sl. 11.142 A`urirana vrednost kote 80 3. Snimiti crte` (sl. 11.143) kao fajl K67c.dwg.

Sl. 11.143 Kotiran objekat Ugaona poluga (K68c.dwg) u Komparacija referentnog i novokreiranih stilova kotiranja Ure|en skup informacija je sadr`an u nekoliko tabova vezanih za tehni~ko kotiranje formi objekta. Pojedini stilovi i podstilovi su kreirani, dok je izvorni stil ISO-25, u principu, ostao neizmenjen, pod uslovom da se od njega formirala, a zatim, modifikovala kopija u obliku novog stila. Izmenjene vrednosti podataka i default vrednosti referentnog stila, mogu se sagledati u dijalog boksu Compare Dimension Styles koji se dobija iz Dimension Style Manager, opcijom Compare... Pored toga, mogu se upore|ivati bilo koja dva formirana stila (i/ili podstila). Za njihovu aktualizaciju su obezbe|ene dve liste: Compare: i With: (sl. 11.144).


75-11Poglavlje 11

Sl. 11.144 Dijalog boks Compare Dimension Styles za pore|enje izmenjenih parametara pojedinih stilova kotiranja ª Primer: Izvr{iti konstruisanje i kotiranje 2D objekta Umetak koji je predstavljen na sl. 11.147. Definisati osnovne faze geometrijske aplikacije, sa zavr{nom fazom punog konturnog prikaza kotiranog objekta [29].

Sl. 11.145 Faze: a) konstruisanje, b) stvaranja konture objekta

Sl. 11.146 Faze: a) konstruisanje zaobljenja, b) eliminisanje suvi{nih detalja

*

a) b)

*

a) b)


76-11

Sl. 11.147 Puna kontura kotiranog objekta Umetak (2D_6.dwg) ª Primer: Izvr{iti konstruisanje i kotiranje 2D objekta Spona koji je predstavljen na sl. 11.150. Definisati osnovne faze geometrijske aplikacije, sa zavr{nom fazom punog konturnog prikaza kotiranog objekta [29].

Sl. 11.148 Faze: konstruisanje linijskih entiteta –a), stvaranja kru`nih objekata –b)

Osnovne komande: Line Circle Fillet Trim Mirror Polygon Offset 2 points Polyedit Lineweight Dimension

a) b)

*


77-11Poglavlje 11

Sl. 11.149 Faze: konstruisanje zaobljenja –a), eliminisanje suvi{nih detalja –b)

Sl. 11.150 Puna kontura kotiranog objekta Spona (2D_7.dwg) ¥ Napomena: 3D modeli objekata: Umetak i Spona generisani su na osnovu prethod-nih 2D objekata i predstavljeni su u fajlu 3D_7.dwg i 3D_7.dwg kao solid modeli.

Osnovne komande: Line Circle Fillet Trim Mirror Polygon Offset 2 points Polyedit Lineweight Dimension

a) b)

*


78-11

u Referentni pojmovnik: formiranje i editovanje kota Linear Dimension – Linearno kotiranje. Automatsko odre|ivanje horizontalne ili vertikalne kote u zavisnosti od relativnog poloàja glavne kotne linije. Aligned Dimension – Neortogonalno kotiranje. Kota se postavlja paralelno u odnosu na izabrani objekat. Baseline Dimension – Paralelno kotiranje. Niz paralelnih kota koje poti~u iz iste pomo}ne kotne linije. Continued Dimension – Kontinualno kotiranje. Niz kota koje se nastavljaju jedna pored druge, redno, na osnovu pomo}ne kotne linije. Angular Dimension – Kotiranje uglova. Predstavlja dimenzionisanje ugla kojim se zahvataju dve linije koje se seku, zatim kotiranje uglova naspram nekog kru`nog luka ili uglova koji su deo odre|enog luka. Diameter Dimension – Kotiranje pre~nika (dijametra). Ovom komandom moè se kotirati vrednost pre~nika krugova ili kru`nih lukova. Na osnovu ISO standarda kotiranja, pre~nik se kotira oznakom, npr. ∅54. Kod JUS standarda ortogonalno predstavljanje pre~nika ima samo oznaku 54. Radius Dimension – Kotiranje polupre~nika (radijusa). Ovom komandom se kotiraju vrednosti polupre~nika krugova ili kru`nih lukova. Ordinate Dimension – Koordinatno kotiranje. Ovim kotiranjem dimenzioni{u se upravna rastojanja od neke izvori{ne ili bazne (referentne) ta~ke (npr. koordinatni po~etak UCS). Leader – Pokaziva~i (vo|ice). Posebna kota sa komentarom, definisanim na kraju linije. Primeri komentara su, naj~e{}e, redovi teksta (pojedina~ni ili pasusi), natpisi ili geometrijske tolerancije. Dimension Edit – Editovanje kota. Mogu}nost prilago|avanja kotnih linija u vidu isko{enog predstavljanja, rotacije i sl.

Dimension Text Edit – Editovanje kotnog teksta. Mogu}nost prilago|avanja poloàja kotnog teksta u odnosu na glavnu, ili pomo}ne kotne linije. Dimension Style – Stil kotiranja. Predstavlja skup pode{enih vrednosti sistemskih promenljivih, kojim se omogu}ava kontrola okvira i izgleda kota. Obi~no postoji osnovni stil (roditeljski - Patern) na osnovu kojeg se prave varijacije, kao izvedeni stilovi kotiranja. Dimension Control Style – Kontrola stilova kotiranja. Predstavlja listu (default + novoformiranih) stilova, na osnovu koje se moè izabrati teku}i stil kotiranja.

Dimension Update – Aùriranje kota. Direktan na~in promene vrednosti sistemskih promenljivih za kreiranje odre|ene kote. Center Mark – Markiranje centra. Karakteristi~no je za markiranje centra kruga ili luka posebnim simbolom, naj~e{}e u obliku krsti}a. Quick Dimension – Brzo kotiranje. Kote se mogu formirati na objektu na vi{e razli~itih na~ina. Kori{}enjem ove komande moè se efikasno uneti ~itav niz i vrsta kota. Tolerance – Kote tolerancije. Definisanje geometrijskih tolerancija (tolerancija oblika) predstavlja poseban na~in definicije o dopu{tenom stepenu odstupanja karakteristika kvaliteta oblika i poloàja. Extension line – Pomo}na linija. Komponenta kote koja se po zahtevu produùje van objekta.


79-11Poglavlje 11

Dimension Line – Kotna linija. Komponenta kote izme|u dve pomo}ne kotne linije. Obi~no se na ovu liniju upisuje vrednost kote. Defpoints – Definicione ta~ke. Ove ta~ke se postavljaju na poseban lejer pod nazivom Defpoints. Ovaj lejer se ne moè izbrisati. Funkcija ta~aka definicije je odre|ivanje lokacije kota. Associative Dimensioning – Asocijativno kotiranje. Kada se kote unesu u crte`, crteù se dodaju ta~ke definicije tj. Defpoints-i. Kada se objekat izmeni, ta~ke definicije omogu}uju automatsko aùriranje asocijativnih kota. Podrazumevana vrednost komande je On (uklju~eno), a kontroli{e se sistemskom promenljivom DIMASO. Lines and Arrows – Parametri za definisanje kota linija, pomo}nih linija i vrhova strelica. Text – Tekst. Kontroli{e izgled, sme{tanje i poravnavanje teksta na kotama. Fit – Kontroli{e sme{tanje kotnog teksta i strelica. Primary Units – Kontroli{e prikazivanje vrednosti kota. Preciznost i mogu}nost prikazivanja vo|ice i prate}ih nula tako|e se pode{ava u ovom tabu. Alternative Units – Kontrola izlaza promenljivih jedinica. Na primer, kote se mogu predstaviti u in~ima (1 in = 25,4 mm) ili milimetrima na istoj kotnoj liniji. Tolerances – Kontroli{e format tolerancije kota kod granica ili predstavljanja vrednosti ± odstupanja od nazivne mere. Extended beyound dim lines – Produètak pomo}ne kotne linije. Offset from dim line – Razmak izme|u teksta i glavne kotne linije. Text height – Visina kotnog teksta. Arrow size – Duìna strelice. Centered – Mesto postavljanja kotnog teksta (centriranje). Offset from origin – Razmak izme|u kotnog po~etka i konture.

11 (formiranje i editovanje kota)

Documents