Pobeda za odbranu titule

PETAK, 12. oktobar 2018, broj 7683/596-597, godina XXII, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Sait Ka~apor

Nismo servis nijedne politi~ke opcijeStrana IV

Mehmed Slezovi}

Manjina i njen savet (2. deo)Strana II

Zoran Ratkovi}, direktor"Toplane Priboj"

Grejanje }e biti bolje, ali i skuplje

Strana VI

Naredni broj lista Sand`ak Danas izlazi 26. oktobra 2018.

Zavr{ava se De~ija nedelja u Novom Pazaru

Pravo da ivim sre}no i zdravoNovi Pazar - Tradicionalnim

prijemom kod gradona~elnika idodelom diploma najuspe{nijimna konkursima likovnih i literar-nih radova, danas se zavr{ava De-~ija nedelja u Novom Pazaru., ko-ja je ove godine odr`ana pod slo-ganom „Moje je pravo da `ivimsre}no i zdravo“.

Prethodnih dana najmla|iNovopazarci su svoju nedeljuobele`avali nizom manifestacija.Za |ake prvake prire|ena je do-brodo{lica, a onda su oni, u grad-skom parku , i ove godine, zasa-dili drvo generacije, njihovi stari-ji drugari delili su nalepnice su-gra|anima za Fond pomo} deci unevolji. Organizovana je posetamali{anima na De~ijem odeljenjuOp{te bolnice i u Specijalnoj bol-nici u Novopazarskoj Banji. Odr-`ana je De~ija skup{tina, na Re-kreacionom centru trkale su se

bebe i pred{kolci tr~ali kros. Krozigraonicu, u Udru`enju za Men-talno nedovoljno razvijene osobe,organizovano je dru`enje sa de-com sa posebnim potrebama.Svojim crte`ima mali{ani su po-slali poruku da je njihovo pravoda `ive sre}no i zdravo. Nisu izo-stali ni maskenbali dece iz vrti}a iosnovnih {kola. Deca koja su, uprethodnom periodu, postigladobre rezultate nagra|ena su di-plomama i vau~erima.

Nije izostalo ni ve} tradicio-nalno, u~estvovanje Narodne bi-blioteke „Dositej Obradovi}“. Sviu~enici prvih razreda dobili subesplatne ~lanske karte bibliote-ke. De~iju nedelju u Novom Pa-zaru, otvorio je ambasador Bu-garske u Srbiji Radko Vlajkov.Organizatori ove manifestacije suorganizacija Prijatelji dece i grad-ska uprava. S. N.

MANIFESTACIJA I U NOVOJ VARO[I Nova Varo{ - De~ija nedelja je obele`ena i u Novoj Varo{i.

U jedinoj gradskoj Osnovnoj {koli i Pred{kolskoj ustanovi ra-znovrsnim sadr`ajima obele`ili su ovu tradicionalnu manife-staciju posve}enu pravima najmla|ih. Brojne svetkovine suovim povodom odr`ane i u gradskoj Biblioteci i Domu kulture.

Foto

: S. @

uplja

nin

Bugarski ambasador Vlajkov se dru`io sa najmla|im Novopazarcima

Mladi promovisalizlatarski kraj Nova Varo{ - Tro~asovnimkoncertom na otvorenoj pozor-nici Doma kulture, uspe{no jezavr{en projekat „Zlatovanje“koji su u proteklih pola godinezajedni~ki realizovali Turisti~kaorganizacija „Zlatar“ i beograd-sko udru`enje „Srbija za mlade“. U fokusu „Zlatovanja“ bila jepromocija aktivnog letnjeg od-mora na Zlataru, koja je, premare~ima direktora TO „Zlatar“Branko Pucarevi} bila vrlo uspe-{na. Zahvaljuju}i projektu koji jepodr`alo Ministarstvo turizmasa oko 1,2 miliona dinara, novo-varo{ki kraj je u proteklih neko-liko meseci posetilo vi{e od2.000 mladih iz zemlje i ino-stranstva. R. P.

Jedna od aktivnosti: Svitanje na Golom brdu

Foto

: Ale

ksan

dar B

uban

ja

M. \

erle

k

Novi Pazar - Odbojka{i Novog Pazara pobedom u osmi-ni finala Kupa Srbije nad Partizanom, u dvorani Pendik,uspe{no su otpo~eli odbranu trofeja koji su osvajali dvegodine uzastopno. Do pobede nisu stigli nimalo lako, slo-

miv{i otpor rivala tek u petom setu. Poenterski najraspo-lo`eniji u doma}em timu bio je Aleksandar Blagojevi} sa24, kod gostiju An|elko ]uk sa 25 poena. Novi Pazar -Partizan 3:2 (25:17, 21:25, 30:28, 18:25, 15:12). P. L.

petak, 12. oktobar 2018.II

AKTUELNOLI^NI STAVManjina i njensavet (2. deo)

Pa`ljivom ~itaocu Zakona oza{titi prava nacionalnih manjinane}e proma}i da manjinskezajednice u Srbiji mogu u prili~nojmeri uticati na sopstveni polo`aj uoblastima kulture, obrazovanja,informisanja na sopstvenom jeziku,kao i upotrebi pisma i jezika. Sva ovapitanja su prili~no razra|ena ovimzakonom uz to i finansirana izbud`eta Republike. Me|utim, padau o~i da su ova identitetska pitanjapod budnom pa`njom politi~kihsubjekata manjinskih zajednica, {to}e re}i politi~kih stranaka, pa semo`e zaklju~iti da su pitanjaidentiteta opsesivne politi~ke tememanjinskih zajednica. Naravno tu jei pitanje novca budu}i da semanjinski savetifinansiraju izbud`eta, pa jepoliti~kimstrankama ovajsegment uticajai te kako dobrodo{ao.

Pitanjakulture,obrazovanja,informisanja su ipoliti~ka pitanja jer za overesore obi~no postoje ministarstva izadu`eni ministri pa za{to bimanjinske politi~ke stranke zaziraleod istih. Tako bi se nacionalni savetimanjina mogli razumeti kao nekaminijaturna ministarstva ovihzajednica ili nekakav ured stru~nogtipa koji brine o ovim resorima.Me|utim, u praksi stvari stoje malodruga~ije. Obi~no kroz strana~kuhijerarhiju ovi resori pripadajunajslabijim karikama jer su najmanjezanimljiva pa se ovim pitanjimaobi~no bave amateri i diletanti kojiza{ti}eni oreolom nacionalnihradnika ili nacionalnih ideologaobi~no prave najobi~niji dar -mar isvakakve nacionalno-kulturnepapazjanije. Sve se to zna, ali sepostavlja pitanje kako tome stati naput? Jedna od mogu}nosti jedepolitizacija ovih tela od ~elnihpoliti~kih li~nosti {to je izmenamazakona i u~injeno, ali u praksistranke i dalje prave svoje liste zaizbore iako je onemogu}eno darukovode}a mesta pripadnustrana~kim ~elnicima.

Pred svake izbore za savetenacionalnih manjina postavlja sepitanje stanja svake manjine, pa biosnovno pitanje bilo da li se kroznjih jedna manjinska zajednicastavlja u polo`aj kompaktibilnosti sapreovla|uju}im main streamom ili upolo`aj marginalizacije, zaostajanja iizolacije? Upravo ovo pitanje se usvoj slo`enosti postavlja kada su upitanju Bo{njaci u Sand`aku, averujem da oni nisu usamljeni.Nedavno i{~itavanje knjige ,,Kritikabosanskog uma'', Tarika Haveri}akoji preispituje mnoga aktuelnapitanja nacionalno-kulturnepolitike bosansko-hercegova~kihmuslimana - Bo{njaka, neizostavno

name}e pitanje neophodnostipisanja mogu}e ,,Kritike sand`a~koguma''. Naravno uz neke specifi~nostipotvrdile bi se mnoge od postavkivezanih za kritiku bosanskog uma.Ovo stoga {to se vladaju}a matricaod kulture, obrazovanja te jezika ipisma direktno preuzima izmati~nog bosanskog okvira za kojipomenuti autor navodi mnogaproblemati~na mesta, ne vode}i sera~una o mnogim specifi~nostimapo kojim se Sand`ak razlikuje odBosne, a sand`a~ki Bo{njaci odsvojih sunarodnika u BiH. Ali ovo jepitanje vi{e polaznih ideolo{kihkoncepcija a manje kriti~kih vi|enja,jer ako se prihvati kritika koju

upu}uje Haveri}, mnogestvari koje u Sand`aku

zadobijajukarikaturalni izgled

po sebi, ve} imajutakav izgled umatici. Postavljase ozbiljnopitanje koje ova

nacionalnazajednica u celini

mora postaviti sebi,pa i sand`a~ki Bo{njaci

kao njen deo - u kompravcu vode sve ove stvari i kakav}e krajnji rezultat biti koji ovuzajednicu stavlja u odnosu spramdrugih, ali prevashodno spram sebei sopstvenog okru`enja, u`eg i{ireg?

Kako su u aktuelnom izbornomprocesu prihva}ene tri liste, pitanjeje ho}e li se pojaviti jo{ neka, va`noje videti {ta one zapravo nude,odnosno da li postoji iole osmi{ljenapolitika i strategija po segmentimakulture, obrazovanja, informisanja iupotrebe jezika i pisma? Ako razlikenema, a u pluralizmu bi moralo da jeima, onda se izbori ~ine ne za vizijusopstvene kulturne budu}nosti ve}za politi~ku premo} akteraodre|ene politi~ke grupe. Ovi izboribi onda bili samo neka vrstapreliminarnih za one ozbiljnerepubli~ke parlamentarne ili lokalneizbore.

U nastavku kampanje trebalo bio~ekivati konkretne programe posegmentima kojim se ovi saveti ibave: kultura, obrazovanje,informisanje, jezik, pismo. Jeruo~eni su mnogi raskoraci izme|uproklamovanog i stvarnog,po`eljnog i realizovanog krozpraksu, {to je na primer uticalo damnogi roditelji suo~eni saponu|enim diletantizmomodustaju od onog {to im se nudikao pravo za njihovu decu. Raskorakizme|u proklamovanog i stvarnogje najvidljiviji u obrazovanju, ali netreba zaboraviti ostale segmentenacionalne kulture. Kako }e jednazajednica artikulisati sopstvenekulturne aspiracije i potencijale,potrebe i iste realizovati, zavisiprevashodno od nje same.

Autor je slikar i profesor izNovog Pazara

I{~itavanje knjige Tarika

Haveri}a name}eneophodnost

pisanja mogu}e,,Kritike

sand`a~kog uma''

Novi Pazar - Sisteme za navodnjavanje „kap po kap“ do-bilo je 50 poljoprivrednih proizvo|a~a iz ovog kraja. Re~ jeo vlasnicima plastenika koji se bave povrtarskom proizvod-njom. Ovo je prva pomo} proizvo|a~ima povr}a. Deo sred-stava za nabavku ove opreme obezbe|en je iz gradskog bu-d`eta, a deo su obezbedili poljoprivredni proizvo|a~i. Ku-povina ovih sistema za navodnjavanje obezbe|ena je prekoMe|uop{tinske unije poljoprivrednih proizvo|a~a, koja

ovih dana malinarima deli icu za podizanje naslona u ma-linjacima. Za p~elare je obezbe|eno 14 topionika za toplje-nje meda, zatim, bi}e podeljena 94 sistema za navodnjava-nje malinjaka i 10 traktorskih i {est ma{inskih prskalica. Po-ljoprivredna proizvodnja je resurs u ~iji razvoj lokalna sa-mouprava ula`e sve vi{e sredstava. Ove godine za razvoj po-ljoprivrede iz gradskog bud`eta bi}e izdvojeno 10 milionadinara, duplo vi{e nego pro{le godine. S. N.

Pi{e: Mehmed Slezovi}

Novi Pazar - Predizborna kampanja,do sada, tri progla{ene liste za novi sa-ziv Bo{nja~kog nacionalnog ve}a(BNV) se zahuktava. Od minule subo-te, kada je odr`ana sve~anost povo-dom desetogodi{njice vlasti Sand`a~-ke demokratske partije (SDP), postaloje jasno da }e ta partija stati iza tre}e-progla{ene liste „Vakat je - prof. dr Sa-it Ka~apor“. Naime, ~lan Gradskog ve-}a i lider Stranke za Sand`ak (SZS)Fevzija Muri} rekao da kako „Bo{njacine bi nazadovali. Treba da planiramo ida radimo. Na{a je obaveza da vasusmerimo. Kako bismo zajedno jo{uspe{nije nastavili ,,potrebno je da 4.novembra iza|ete na izbore za nacio-nalne savete i va{ glas date profesoruSaitu Ka~aporu, nosiocu liste „Vakatje“. Da}emo profesoru na{ glas. Ima-}ete na{u podr{ku. Pozivam, sve da toisto urade a onda }e profesor Ka~apornama dati podr{ku 2020. godine kadanas o~ekuju novi lokalni izbori“.

Ova lista svoje kandidate i programpredstavlja po sand`a~kim op{tinama,a krenula je iz Sjenice.. Uklju~ili su se iu pru`anje pomo}i porodicama, ~iji su

stanovi o{te}eni u nedavnom po`arukoji je izbio u stambenom bloku „Bor“.

Lista „Samoopredeljenje - dr Sulej-man Ugljanin“ svoju predizbornu ak-tivnost, posle promocije kandidata iprograma, nastavlja organizova-njem tribina „@ena - stubsand`a~kog dru{tva“ usand`a~kim op{tinama.Po~elo je i svakodnev-no organizovanjekonferencija za novi-nare u centralnom iz-bornom {tabu. Novi-narima se obra}aju kan-didati za ve}nike i govoreo temama koje su klju~ne uprogramu ove liste, ~iju kandidatu-ru podr`ava SDA Sand`aka. Infra-struktura ova partije koristi se za pred-izborne aktivnosti liste „Samooprede-ljenje“, koja ra~una na glasove pristali-ca politike Sulejmana Ugljanina.

Drugo progla{ena lista „Matica bo-{nja~ka-akademik Muamer Zukorli}muftija“ ima na raspolaganju podr{kui infrastrukturu Stranke pravde i po-mirenja (SPP), ali i institucija i ustano-

va sistema na ~ijem ~elu je Zukorli}.Pro{le nedelje, obele`avaju}i jedanae-stogodi{njicu od raskola u Islamskojzajednici (IZ) u Srbiji, Zukorli} je po-ru~io da je „IZ napadnuta iz BNV i iz

BNV }e se odbraniti“. PredsednikMe{ihata IZ u Srbiji muftija

Mevlud Dudi}, u svomgovoru, bio je jo{ direkt-niji i rekao je da se „ni-malo ne bavimo poli-tikom, ali se branimood prljave politike.Tra`im u formi obave-

ze da 4. novembra gla-sate za listu broj 2, na ~elu

sa akademikom Zukorli}em.Dok god ne oslobodimo tu jazbinu,

odakle su potekle zmije otrovnice, i da-lje }e se vr{iti agresija, otimati vakuf-ska imovina i nastoja}e da nas zgaze“.

Predstavnici sve tri liste, ali i osta-li bo{nja~ki zvani~nici pozivaju svojesunarodnike da se upisuju u posebanbira~ki spisak, kako bi mogli da gla-saju na izborima 4. novembra za no-vi saziv BNV.

S. Novosel

Novi Pazar - Predstavnici lokalne sa-mouprave, institucija, ustanova, nevla-dinih organizacija i medija, potpisali suMemorandum o zajedni~kom nastupa-nju u slu~ajevima nasilja u ovom gradu.To je finale multisektorskog odgovorana rodno zasnovano nasilje.

- Potpisivanjem ovog dokumenta opostupanjima u slu~ajevima nasilja nad`enama, Novi Pazar je sebe promovisaou grad koji je prvi to uradio posle dono-{enja novog Zakona o borbi protiv nasi-lja na enama. Ujedinjeni, ovim poru~u-jemo da Novi Pazar ne toleri{e nasilje niu jednom obliku - isti~e direktorka ne-vladine organizacije Kulturni centar Da-mad Zibija Dervi{halitovi} [arenkapi},

koja pohvaljuje Ministarstvo pravde Sr-bije zbog pismene podr{ke, ali i negodu-je zbog odluke MUP da njihovi pred-stavnici ne prisustvuju potpisivanju Me-moranduma.

Potpisivanju ovog dokumenta prisu-stvovali su ambasador Holandije u Srbi-ji Hendrik Vanden Dool i pomo}nicaministra za rad, zapo{ljavanje, bora~ka isocijalna pitanja Nina Miti}. Holandskiambasador je ocenio da su „ovakve ak-tivnosti vrlo va`ne i da mogu da pomog-nu u borbi protiv rodno zasnovanog na-silja“ i pohvalio izlo`bu radova u~enikanovopazarskih osnovnih i srednjih {ko-la i pred{kolske ustanova, koji su u~e-stvovali na konkursu KC Damad o rod-

no zasnovanom nasilju, „jer se zna~ajanbroj dece upoznaje sa ovom temom“.

Predstavnica Ministarstva za rad, za-po{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanjaNina Mati} rekla je da to ministarstvodaje „apsolutnu podr{ku ovakvim pro-jektima, a potpisivanje protokola, NoviPazar svrstava u jedan od naprednijihgradova u Srbiji i pokazuje odlu~nost,`elju, volju i mogu}nost da se sprovodemere aktivne politike za ja~anje ljudskihprava, ali i spre~avanje diskriminacije irodno zasnovanog nasilja“. Borbu pro-tiv rodno zasnovanog nasilja, KC Da-mad po~eo je pre 16 godina kada je for-miran SOS telefon uz podr{ku Ambasa-de Holandije u Srbiji. S. Novosel

Podeljeni sistemi za navodnjavanje

Kampanja izbornih lista za novi saziv BNB

Iza tri liste tri partije

Apel Bo{njacima da se upi{u u poseban

bira~ki spisak

Multisektorski odgovor na rodno zasnovano nasilje

Potpisan memorandum o zajedni~kom postupanju

Potpisivanje Memoranduma:Zajedni~ki odgovor na nasilje

Foto

: KC

Dam

ad

petak, 12. oktobar 2018. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KE

SLIK

E I P

RILIK

E

DebataE, rekoh mu sve {to mislim, iako nije bio tu.

Ovo postaje moto sve u~estalijih „razgovaranja“izbornih takmi~ara. Debatovanje u{lo u modu,kao istra`iva~ko novinarstvo po nekoj tamo me-ri ili medijski mrak ako se ne prenese razmi{lja-nje nekog, prvo sebi pa svima ostalima, va`nog.Obavezno debatuje samo jedan, ona dva drugasu „spre~ena zbog ranije preuzetih obaveza“.Onaj {to je do{ao da debatuje, sit se izrazgovarasa samim sobom i obavezno „pozdravi“ onu dru-

gu dvojicu {to nisu imali vremena za su~eljava-nje stavova. Jedna po jedna pri~a lak{e se uzimana znanje. Tri istovremene, pomute pamet, a ikolektivna promocija ne prija individui. Jedni bida se prvo dopadnu sebi samo na lokalu, a drugii na lokalu i na dr`avnom nivou. U ime toga, „~a-{}avanju“ nadahnutom nikad kraja. Neka se za-bavlja narod, kad drugog posla nema. I ~ekanjeje neki posao. Nema auto puteva, aerodroma (ani autonomije), vozova, pa `ivotni boljitak nika-ko da stigne u u~malu provinciju, koja se najvi{ezabavlja u svom jadu. S. N.

Novi Pazar - ^i{}enje re~nihkorita u jesen, u poslednje trigodine, deo su projekta „^i{}e-nje i odr`avanje antierozivnihbrana i voda na teritoriji NovogPazara“. Gradsko odeljenje zavanredne situacije, pro{le sed-mice, po~elo je da ~isti reke odnagomilanog sme}a i mulja, ka-ko bi spremne do~ekale ki{ovi-to vreme.

- Sre|ivanje re~nih korita po-stalo je praksa. Ako ne mo`emohitno da ukoritimo sve reke,

moramo svake godine da ih ~i-stimo i vodimo ra~una o njima.Ove godine ~istimo brane na Tr-navici, Jo{anici, Izbi~koj i Sebe-~evskoj reci, a ~isti}emo i Banj-sku reku i potok koji proti~ekroz Novopazarsku Banju, ka`ena~elnik Odeljenja za vanrednesituacije Naser Crnovr{anin.

Redovno ~i{}enje re~nih ko-rita i izgradnja mini brana napritokama Ra{ke i Jo{anica,spre~avaju buji~ne poplave ko-je su minulih godina nanosile

veliku materijalnu {tetu poljo-privrednom zemlji{tu, putnojinfrastrukturi i doma}instvima.U poslednjih pet godina, na Tr-navici, Jo{anici, Izbi~koj i dru-gim rekama izgra|eno je 13 mi-ni brana. Evropska unija i Vla-da [vajcarske, preko razvojnogprograma Evropski PROGRES,ulo`ile su 650 hiljada evra za iz-radu projektno-tehni~ke doku-mentacije i izgradnju mini bra-na i prilaznih puteva.

S. Novosel

Novi Pazar - Gradsko ve}e Novog Pazara razma-tralo je izve{taj o zavr{nom ra~unu bud`eta za pro-{lu godinu i doneli odluku da ga usvoje. U gradskojkasi, prethodne godine, ostvaren je suficit. Ta sred-stva bi}e raspore|ena za finansiranje projekata pla-niranih za ovu godinu. Najvi{e sredstava je usme-reno za izgradnju komunalne infrastrukture.

- Doneli smo odluku o rebalansu Plana javnihnabavki, kojim je predvi|eno asfaltiranje jo{ 16novih ulica. Vrednost ovih radova je oko 85 mili-

ona dinara. To zna~i da }emo ove godine raditina asfaltiranju i rekonstrukciji 83 ulice, u kojima}e se radovi odvijati sve dok vremenski uslovi do-zvoljavaju - nagla{ava novopazarski gradona~el-nik Nihat Bi{evac. Gradska vlada je donela odlu-ku da plato iza zgrade Kulturnog centra dobijeime po, minulog leta preminuloj, predsedniciUdru`enja „Majke Srebrenice“ Hatid`i Mehme-dovi}. Ove odluke na}i }e se na dnevnom reduslede}eg zasedanja gradskog parlamenta. S. N.

Novi Pazar - Predstavnici Mi-nistarstva privrede Srbije i gra-da Novog Pazara potpisali suugovor o finansiranju izgradnjekomunalne infrastrukture uovom gradu. Sa 60 miliona di-nara finansira}e se rekonstruk-cija i asfaltiranje devet novopa-

zarskih ulica u ovoj gra|evin-skoj sezoni. U nekim od tih uli-ca bi}e ura|ena kompletna re-konstrukcija vodovodne i kana-lizacione mre`e. Sredstva seobezbe|ena na konkursu „Gra-dimo zajedno“. Lokalna samo-uprava imala je obavezu da, u

toku ove sedmice, Ministarstvuprivrede dostavi projektu doku-mentaciju za rekonstrukciju iasfaltiranje jo{ ~etiri ulice.Vrednost tog projekta je 15 mi-liona dinara. U Novom Pazaruje sada aktivno petnaestak gra-dili{ta. Ubrzano se izgra|ujekomunalna i putna infrastruk-tura. Planirano je da do krajaove gra|evinske sezone budeizgra|eno 67 u centru i na peri-feriji grada. Deo sredstava obez-be|en je iz gradskog bud`eta, adeo sti`e iz nadle`nih republi~-kih ministarstava. Radove izvo-di Preduze}e za puteve „NoviPazar put“, koje je anga`ovalo ipodizvo|a~e radova, kako bi bi-li ispo{tovani svi rokovi za zavr-{etak radova. S. Novosel

Novi Pazar - Predstavnici Am-basade SAD u Srbiji i dobrotvor-ne organizacije „Duh Amerike“(Spirit of America), bili su u jed-nodnevnoj poseti Novom Paza-ru. Oni su sa ~elnicima gradskeuprave razgovarali o problemi-ma stanovni{tva i na~inima zanjihovo re{avanje.

Na ~elu ameri~ke delegacijebio je vojni ata{e Bend`amin Or-divej, koji je, nakon sastanka sanovopazarskim gradona~elni-kom Nihatom Bi{evcem, rekaoda pomaganje gra|anima ovog iostalih gradova, pokazuju posve-}enost SAD Srbiji i unapre|enjustogodi{njih odnosa izme|u dvezemlje. U Novom Pazaru razgo-varalo se o problemu odlaganjasme}a, podizanju ekolo{ke sve-sti, ali i pobolj{anju tehnolo{kog

sektora kako bi mladi imali ade-kvatne uslove za napredovanje uIT industriji.

- @elimo da pomognemo lo-kalnim liderima kako bi od No-vog Pazara napravili grad u ko-jem mladi ele da ostanu - nagla-sio je Ordivej. Direktor Regional-ne agencije za ekonomski razvojSand`aka (SEDA) Samir Ka~a-por ocenio je da je ta poseta na-stavak dobre saradnje i podr{kekoju od 2000. godine SAD pru-`aju Srbiji i Novom Pazaru. Ka-~apor je naglasio da oni `ele da„nabave opremu, renoviraju ne-ku {kolu ili zdravstvenu ustano-vu“, da im je predstavljen proje-kat kreiranja inkubator centra zainformacione tehnologije, ali i da}e videti da li se „mogu uklju~itiu nabavku opreme ili pobolj{a-

nje uslova za rad Vatrogasno-spasila~ke jedinice“.

Ameri~ka delegacija obi{la jei novootvorenu zgradu Hitneslu`be novopazarskog Domazdravlja. U gradskoj upravi imje re~eno da je jedan od najve-}ih problema te slu`be nedosta-tak adekvatnog sanitetskog vo-zila za transport pacijenata dove}ih zdravstvenih centara. Na-bavka tog vozila, samo je jedanod potencijalnih vidova sarad-nje sa tom zdravstvenom usta-novom, zaklju~io je vojni ata{eOrdivej. Ova delegacija posetilaje Sjenicu i Tutin, gde je sapredstavnicima tih lokalnih sa-mouprava i institucija razgova-rala o situaciji u tim op{tinamai na~inima pomo}i.

S. Novosel

Novi Pazar - Velikom sve~a-no{}u, Sand`a~ka demokratskapartija (SDP) obele`ila je dece-niju vladanje u ovom gradu. Opromenama u gradu, u prote-klih deset godina, govorili subiv{i gradona~elnici Mirsad\erlek i Meho Mahmutovi} isada{nji prvi ~ovek grada NihatBi{evac. Zajedni~ka im je kon-statacija da su Novi Pazar, predeceniju i sada „potpuno dru-ga~iji gradovi“, da im je elja daovaj grad postane centar San-d`aka“ i da treba da se nastaviput koji je trasiran. Najvi{e ova-cija izazvalo je obra}anje osni-va~a SDP i potpredsednika Vla-de Srbije Rasima Ljaji}a, koji jeocenio da je „ovo naj~udnije ve-~e u dvadeset godina postojanjaSDP, ve~e jake nostalgije i neve-rovatne energije, koju sam ose-tio prvi put posle 2008. godine“.

- Uradili smo mnogo od ka-da smo do{li na vlast. Setite se

da smo do{li na vlast 2008. go-dine kada je svetska kriza dr-mala svet. Nije bilo donacija, ni-je bilo novca. Mi smo rekli da}emo Pazar da promenimo i tosmo uradili. Novi Pazar onda idanas su dva potpuno razli~itagrada. Pazar je bio varo{, a sadaje ozbiljan grad. Cilj nam je daPazar bude u prvih pet gradovau Srbiji. Ovo }e biti mali Istan-bul na Balkanu - naglasio je Lja-ji} i dodao da ovaj grad morajuda ostave boljim nego {to su ga,do sada napravili. Prisetio se dasu, kada su pre deset godina do-{li na vlast, zatekli samo 28 od-sto asfaltiranih ulica, dok je uSrbiji prosek bio iznad 60 odsto.

- Sada je situacija drasti~nobolja, a obe}avam do kraja na-rednog mandata ne}e biti nijed-na neasfaltirana ulica u NovomPazaru. Nemojte da gledate jesuli ulice koje asfaltiramo bo{nja~-ke ili srpske. To su ulice svih

nas, rekao je Ljaji}, poru~uju}ida ovaj grad treba da bude oazastabilnosti i normalnosti, te daSDP pru`a ruku svima. „Pobe-|iva}e one stranke koje imajunajbolje i najpametnije ljude, atakvi ljudi su kod nas. Poma`iteljudima, uputite ih na pravi put.Ako ne mo`ete da pomognete,uputite ih na one koji mogu aliih saslu{ajte. Nemojte da vasvlast opije. Taj glas koji su namgra|ani dali, moramo da imvratimo na taj na~in {to }emoda im pomognemo. Manite se,,zavisti i ljubomore. Manite senacionalizma jer je on virus, bo-lest, mr`nja i ograni~ava ljude“,zaklju~io je Ljaji}. SDP je do{lana vlast posle osmogodi{nje ap-solutne vladavine SDA Sand`a-ka. Nekada veliki politi~ki pro-tivnici, sada su koalicioni part-neri u gradskoj vlasti sa SNS iSand`a~kom narodnom parti-jom (SNP). S. N.

SDP obele`ila deceniju vlasti u Novom Pazaru

Uradili smo mnogo

Delegacija Ambasade SAD u Srbiji boravila u Novom Pazaru

Pomo} u re{avanju problema

Rekonstrukcija menja re`im saobra}aja

Od ju~e va`i novi re`im saobra}aja u novopazarskim ulicama 8. marta i ]i-re Ratkovi}a. Ove dve ulice bi}e zatvorene za saobra}aj zbog rekonstrukcije iasfaltiranja. Ulica 8. marta bi}e potpuno rekonstruisana i asfaltirana. Ova uli-ca dobi}e 560 metara vodovodne i 60 metara kanalizacione mre`e. Novi re-`im saobra}aja u njoj odvija}e se do 24. decembra. U Ulici ]ire Ratkovi}a sa-obra}aja ne}e biti do sutra, kada bi trebalo da budu zavr{eni radovi na rekon-strukciji i asfaltiranju.

Sredstva sa konkursa „Gradimo zajedno“ i u Novom Pazaru

Za novi asfalt 60 miliona dinara

Gradsko ve}e Novog Pazara usvojilo zavr{ni ra~un za pro{lu godinu

Bud`etski suficit za infrastrukturu

Po~elo ~i{}enje re~nih korita

Spremno da sedo~eka ki{a

^i{}enje re~nih koritau Novom Pazaru

Ameri~ka delegacija razgovaralasa ~elnicima Novog Pazara

Foto

: S. @

uplja

nin

Foto

: S. @

uplja

nin

petak, 12. okIV

KULTURA

Nova Varo{ - Doma}i poklonici pozo-ri{ta imali su priliku da na sceni novova-ro{kog Doma kulture pogledaju kako izvizure i u produkciji beogradskog „Okretteatra“ izgleda predstava ra|ena po tek-stu ~uvenog srpskog komediografa Bra-nislava Nu{i}a „Sumnjivo lice“. Gledali-{tu se, sude}i po reakcijama, dopala ovaverzija jednog od najpoznatijih klasikasrpske dramaturgije. Ona se uglavnomprotuma~ila kao polazna ta~ka za pri~a-nje pri~e o promenama, koje se u Srbijive~ito ~ekaju, ali sporo, te{ko ili gotovonikako ne doga|aju.

- Predstava je, pored toga i pri~a ogenijalnosti i talentu pisca koji je svebolesti srpskog dru{tva uspeo da di-jagnostikuje jo{ davne 1887 godine

kada je komad i napisan. Od tada pado danas, traje preispitivanje u kojojmeri su se promenile dru{tvene vred-nosti, kao i mentalitet na{eg naroda,ka`e o predstavi njen glavni protago-nista Marko Nikoli}, koji briljira u ulo-zi urnebesnog Jerotija Panti}a, sreskogkapetana. Na visini gluma~kog zadat-ka su ovog puta bili i ostali ~lanovi oveprestoni~ke pozori{ne grupe - Danije-la Tanaskovi} ( An|a , kapetanova su-pruga), Marija ]erani} (njihov }erka),Nikola Krneta (Vi}a pisar) i MilanVrane{evi} (@ika pisar). Adaptacijuzajedni~ki potpisuju glumci u koma-du, dok su za scenografiju i muziku bi-li zadu`eni Vladimir Savi}, odnosnoMilan Vrane{evi}. „Okret“ je, ina~e,

teatarska trupa osnovana pre {est go-dina sa idejom da svojim predstava-ma, pred ostalog, pribli`i deci i mla|ojpublici svet lektire i vrednost najpo-znatijih srpskih klasika.

- „Sumnjivo lice“, u {iroj javnosti per-cepirana kao laka i bezbri`na komedija,prigodna i za de~ji uzrast, ipak, pored la-ko}e i razbribrige, tera i na dublje razmi-{ljanje. Na koji na~in, recimo, sistem pri-svaja antisistemsku umetnost i kako jejedan ovako, za to vreme kontraverzan iosporavan tekst, postao me|u najpozna-tijima i najigranijima , ~ak prihvatljiv i zaprogram |a~ke lektire - smatraju u„Okretu“, uz ocenu da se predstava mo-`e tretirati i kao politi~ki komad.

R. Popovi}

Novi Pazar - Bo{nja~ko nacionalno vi-je}e (BNV) u Srbiji je nastalo nakon vi-hora rata koji je rasto~io zajedni~ku dr-`avu, a iz bo{nja~kog korpusa odnio hi-ljade `ivota, ugrozio sigurnost svim Bo-{njacima, ru{io kulturnu ba{tinu i mate-rijalna dobra, rasejao Bo{njake po svije-tu, od kojih mnogi vi{e nikada ne `ele

do}i na tlo Balkana. Ako se ima u viduvrijeme u kojem je nastalo, okolnosti ukojima je radilo, kadrovska struktura ko-ja je prihvatila da radi u tim okolnostima,politizacija i Vije}a i njegovih nadle`no-sti, onda se mo`e re}i da je ono do sadauspje{no radilo. Promovisalo je Bo{nja-ke kao konstituitivni narod RepublikeSrbije koji je bez svoje volje degradiranna status nacionalne manjine, bosanskijezik i pismo, obrazovanje na bosanskomjeziku, ozbiljno je postavilo pitanje infor-misanja na bosanskom jeziku, radilo nanjegovanju kulture, tradicije, obi~aja, fol-klora... svega {to ~ini bo{nja~ki identitet.Sigurno je. da je moglo bolje i siguransam da i ljudi koji su radili u BNV, do sa-da, misle da je u mnogim segmentimamoglo biti bolje. Lako je kritikovati sadistance, a nije bio lako postaviti BNV iboriti se za sve njegove ingerencije i bra-niti ga, kako od onih koji negiraju Bo-{njake kao narod i od onih u samom bo-{nja~kom korpusu koji bi po{to-poto dasami rukovode Vije}em i u njemu ostva-ruju li~ne promocije i koristi - ocenjujeprof. dr Sait Ka~apor, nosilac liste „Vakatje“, koja }e u~estvovati na izborima zanovi saziv BNV.

Gde su ispunjena o~ekivanja, a gdenisu?

- Pokrenuto je krupno pitanje identi-teta Bo{njaka i njihovog polo`aja u Srbi-ji, za{tite bo{nja~ke kulturne ba{tine, je-zika i pisma, nastave na bosanskom jezi-ku, ura|eni su prvi ud`benici za nastavuna bosanskom jeziku, pokrenuta su pita-nja informisanja Bo{njaka. O svakom odovih pitanja mo`emo govoriti iz aspekta{ta to nije ostvareno. Tako, na primjer,mnogi kritikuju ud`benike za nastavu nabosanskom jeziku. Procjenjujem da je toopravdano i da u narednom periodu tre-ba okupiti stru~njake, ali ne iz jedne po-liti~ke opcije, pa i ne samo iz redova Bo-{njaka, nego istinske stru~njake koji }ekompetentno raditi na oblikovanju ud`-benika po mjeri pedago{ke nauke, di-daktike kao teorije nastave, po mjeri me-

Nova Varo{ - U organizaciji lokalnogogranka Crvenog krsta na gradskom sta-dionu „Brano{evac“ u Novoj Varo{i je prenekoliko dana odr`ano takmi~enje osno-vaca u atletici pod nazivom „Trka za sre}-nije detinjstvo“. Na ovogodi{njoj manife-

staciji, koja se tradicionalno organizuje 15.godinu zaredom, okupio je rekordan brojtakmi~ara - njih oko 400 iz svih {est osnov-nih {kola sa teritorije op{tine.

- Trku je ovog puta obele io najmasov-niji odziv u~enika osnovnih {kola, kao i u~e-

{}e sedamdesetak polaznika Pred{kolskeustanove, koji su nastupili u okviru revijal-nog dela programa. Za razliku od lane, sa-da su nam vremenske prilike i{le na ruku,organizacija je bila na visokom nivou, takoda je takmi~enje bilo pravi mali praznik

dru`enja, sporta i rekreacije najmla|ih - ka-`e sekretarka OO CK Milena Jojevi} i napo-minje da je cilj manifestacije ispunjen, a toje promocija zdravih stilova `ivota me|umali{anima, podsticaj njihovog takmi~ar-skog duha, kao i prijateljstva i solidarnosti.

Moto ovogodi{nje trke bio je „Imamo cilj -do|i na start“. Posebne simpatije publike,koja se sa tribina podrila mla|ane takmi~a-re, pobrali su polaznici ovda{njeg Vrti}a,koji su svoje atletske sposobnosti prikazaliu okviru revijalnog dela programa. R. P.

Predstava „Sumnjivo lice“ beogradskog „Okret teatra“ na sceni novovaro{kog Doma kulture

Pri~a o nepromenjivostimentaliteta

Novovaro{anima se dopala nova verzija Nu{i}a: Detalj iz komada

Mali{ani grabe ka cilju: Sa trke na gradskom stadionu

U~estvovalo vi{e od 400 osnovaca i pred{kolaca

Atletsko takmi~enje u organizaciji Crvenog krsta

Trka za sre}nije detinjstvo

INTERVJU Prof. dr Sait Ka~apor, nos

Nismo servis n

Virusi pro{losti- Podjele, nemiri, neshvatanja i nepri-

hvatanja su recidivi, rekao bih virusi, koji suunijeti u na{u zemlju u posljednjim deceni-jama pro{log stolje}a. Na`alost, traju i da-nas nesmanjenim intenzitetom. Ni{ta tunema {to je specifi~no samo za Bo{njake! Toje kod Bo{njaka utoliko bolnije {to su sve-deni na nacionalnu manjinu i {to ih je svemanje i manje u Srbiji. Te podjele, kao i rat-ni vihori koji su poput cunamija protutnje-li, odveli su i odvode mlade i uspje{ne ljudevan ove zemlje. Ko vi{e ima vremena daslu{a da je „agresija na islamsku zajednicu“,da neko drugi dijeli tu zajednicu, da je upravu jedna struja, a druga da nije, da po-stoje „divlje“ i „pitome“ d`amije, da se ne-~ija molitva Allahu, stvoritelju svjetova „pri-hvata“, a ne~ija druga „ne prihvata“. U pi-tanju su samo materijalni interesi i ni{tadrugo. Pojedinci na krilima tih podjela pra-ve ogromna bogatstva, predstavljaju}i te„probleme“ kao op{te bo{nja~ke i op{temuslimanske problemi. Bo{njaci - musli-mani , u cjelini, zbog tih podjela trpeogromnu {tetu. To {to neki ne smiju oti}i uneke d`amije, {to musliman ne smije statipored muslimana u d`amiji, {to ne mo`e sabratom Bo{njakom - muslimanom zajednooti}i na Had`, {to u Meki i Medini lako stu-pa u kontakte sa muslimanima sa bilo kojeta~ke na planeti, a skriva se od onoga ko jeiz njegove zemlje, njegovog grada ili ulice,{to efendije ne smiju oti}i na d`enazu ro|a-ku ako nije iz „iste struje“, {to neki „musli-man“ fizi~ki napada drugog, jer ne misli kaonjegov vo|a, problemi su ovog naroda ko-je treba rje{avati, poru~uje Ka~apor.

S. Novosel

ktobar 2018. V

Prijepolje - Nematerijalnu kulturnu ba-{tinu ~ini usmena tradicija, umetni~ko iz-vo|enje, dru{tveni obi~aji, rituali, festiva-li, znanja i obi~aji vezani za prirodu i sve-mir, te znanja i ume}a vezana za tradicio-nalne zanate. Za upis na listu kako nacio-nalnih, tako i svetske ba{tine pod okriljemUneska nematerijalno kulturno nasle|emora imati odlike tradicionalnog, ali jo{uvek prisutnog i `ivog. Tako|e je neop-hodno da bude inkluzivna, da povezujepro{lost, sada{njost i budu}nost, te dopri-nosi dru{tvenom jedinstvu, ohrabrujeose}aj identiteta i pripadnosti.

Zbog ~injenice da je bo{nja~ko nema-terijalno kulturno nasle|e u Srbiji malopoznato, udru`enje Nova vizija iz Prijepo-lja pokrenulo je pre tri godine projekatedukacije i povezivanja institucija, udru-`enja i intelektualaca zainteresovanih zaovu oblast, sa ciljem da se ovo nasle|e za-{titi, da mu se obezbedi trajanje. Realizaci-ja je po~ela okupljanjem predstavnikakulturnih institucija iz Novog Pazara, Sje-nice, Priboja, Nove Varo{i, Tutina i Prije-polja i ~lanova Bo{nja~kog nacionalnogvije}a na seminarima kako bi se u prisu-

stvu najeminentnijih stru~njaka iz oveoblasti u Srbiji definisali pojmovi, sa~inilipredlozi, odredili eventualno i nosioci is-tra`ivanja {to bi omogu}ilo da se rasvetlibo{nja~ko nematerijalno kulturno nasle-|e na ovim prostorima.

Tim stru~njaka za ovu oblast predvo-dio je predsednik Nacionalnog komitetaza nematerijalno kulturno nasle|e i dekanFilozofskog fakulteta Univerziteta u Beo-gradu prof. dr Danijel Sinani koji je uka-zao na iskustva i probleme u radu same in-stitucije, ali i kako utvrditi potrebe i o~uva-ti legitimitet aktera u domenu politike,kulture i identiteta u okviru o~uvanja ne-materijalnog kulturnog nasle|a Bo{njakau Srbiji. Kroz predavanja i konkretnauputstva kako postupati i kako sprovestini malo jednostavnu proceduru mapira-nja i prepoznavanja odre|enog oblika ne-materijalne ba{tine, u~esnike skupa vodi-li su prof. dr Milo{ Milenkovi}, ~lan Svet-

skog saveta antropologa, Danijela Filipo-vi}, koordinator za saradnju u okviru Na-cionalnog registra nematerijalnog kultur-nog nasle|a i Du{ica @ivkovi} ~lan Nacio-nalnog komiteta za saradnju sa Uneskom.

U~esnici skupa su se slo`ili da je nema-terijalna kulturna ba{tina, odnosno nasle-|e Bo{njaka malo poznato, da nije prihva-tljivo da su se za osam godina samo pa-zarske mantije na{le na nacionalnoj listi

nematerijalnog kulturnog nasle|a na ko-joj je do sada upisano 36 elemenata.

Upravo ovakav jedan projekat, kojiNova vizija iz Prijepolja ostvaruje u sa-radnji sa @enskom inicijativom iz Pribo-ja, a donator je Fondacija za otvorenodru{tvo, omogu}i}e, slo`ili su se svi, dase u svakoj od pomenutih op{tina akterikoji su zainteresovani za nematerijalnokulturno nasle|e bolje upute i prona|uelemente koji }e zadovoljiti kriterijumeiz procedure za upis na listu nematerijal-nog kulturnog nasle|a Republike Srbije,{to bi omogu}ilo da to nasle|e ne samobude popisano, nego da nastavi da `ivi iomogu}i novu afirmaciju. Ve} su pokre-nuti istra`iva~ki projekti vezani za sevda-linku, na~ine izrade ojica na {amijama,na~in izrade i sviranja pirin~i. Tako|e supokrenute i inicijative da se brojna tradi-cionalna jela koja se jo{ nalaze na trpeza-ma bo{nja~kih ku}a iz ovih krajeva, is-tra`e, da se zabele`i njihov na~in pripre-manja kako bi se eventualno predlo`iliKomisiji za upis na listu nematerijalnogkulturnog nasle|a Srbije.

I. H. Durakovi}

todika konkretnih nastavnih predmeta.Sa ponosom isti~em da sam autor uni-verzitetskih ud`benika koji su prihva}e-ni u cijeloj Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Koso-vu. Citirani su u svim republikama biv{eJugoslavije i nikom me|u Srbima nijesmetalo {to je autor Bo{njak - musliman,ve} su gledali sadr`inu, gra|u, materijukoja je u tim ud`benicima. Ukoliko mibudemo vodili Vije}e, bori}emo se da posvakom od navedenih ingerencija okupi-mo stru~njake, izradimo projekte i pla-nove, oslanjaju}i se na nau~nu i stru~numetodologiju i na taj na~in napravimopomak. Vjerujemo da }e nama ti stru~-njaci lak{e pri}i i prihvatiti saradnju jernismo „obojeni“ nijednim negativnimpredznakom, niti smo programski servisnijedne politi~ke opcije. Mi smo ljudi iznaroda, ljudi odgoja i obrazovanja, nau-ke, kulture i umjetnosti, ljudi struke kojiodavno misle dobro Bo{njacima, ali isvim drugim narodima i narodnostimaove zemlje. Isto tako mislimo da samo

mi, nosioci ove liste, mo`emo i ho}emostvarno okupljati stru~njake bez obzirana politi~ku pripadnost, na pripadnostpo bilo kojoj osnovi podjela, a da drugi tomogu raditi samo sa miljenicima i poda-nicima. U tome i jeste ono {to bitno raz-likuje na{u listu od drugih.

Kako ocenjujete implementaciju bo-sanskog jezika u obrazovanju? Da li jeto moglo druga~ije?

- Pitanje obrazovanja je najva`nije zasve ljude, pa i za Bo{njake. Naravno, dasmo za njegovanje bosanskog jezika i pi-sma kao bitnog obilje`ja Bo{njaka. Na{abriga je istovjetna sa brigom Srba, Crno-goraca, Makedonaca, Slovenaca, Hrvata istotina drugih naroda svijeta. Bo{njaci}e. na na{im prostorima. uskoro pred-nja~iti po diplomama (bilo ste~enim, da-tim, uzetim ili kupljenim), po titulama iakademskim zvanjima, ali ostaje otvore-no pitanje gdje su ta silna nau~na ostva-renja? Pitanje nastave na bosanskom je-ziku je u fazi preispitivanja. Nije bilo real-

no u prvim godinama uvo|enja nastavena bosanskom jeziku o~ekivati najboljerezultate. Mi }emo se baviti nau~nimprou~avanjem tog fenomena i na timosnovama njegovati i graditi dalji razvoj.

Koji su programski ciljevi Va{e liste?- Na{a lista je sastavljena od nezavi-

snih intelektualaca raznih profila. Mismo nosioci ideje bratske sloge me|uBo{njacima, pomirenja zava|ene bra}e,brisanja napadanja i mrkih pogleda, iz-gradnje istinskog su`ivota sa pripadnici-ma ve}inskog naroda u Srbiji, ali i saostalim narodima. @elimo pokazati da suBo{njaci faktor stabilnosti u Srbiji, da jeto narod koji mo`e poslu`iti kao primjeronih koji nisu {ovinisti~ki nastrojeni, ko-ji preziru {ovinizam i negativni naciona-lizam, koji su dobronamjerni i dobrosu-sjedni, koje krase moralne vrijednosti za-snovane na islamskoj tradiciji njegova-noj vjekovima na ovim prostorima, kojipo{tuju vjerska opredjeljenja svih naro-da, po{tuju zakone ove zemlje i `ele dati

doprinos za ekonomsko ja~anje zemlje ucjelini, njenu demokratizaciju i osloba-|anje od svih negativnih recidiva skore,pa i davne pro{losti.

Na listi ~iji ste nosilac su intelektual-ci, koji su ranije bili bliski politi~kimopcijama Sulejmana Ugljanina i Mua-mera Zukorli}a. Da li je bilo te{ko da ihokupite i pomirite njihove politi~kestavove?

- Ne smijemo zaboraviti da je ono {tose sada zove Stranka demokratske akcije(SDA) u po~etku bio op}enarodni po-kret. Bura vremena koja su dolazila na-kon devedesetih godina pro{log vijeka jena ogromnim talasima iznijela na povr-{inu i „suho“ i „sirovo“. Nastajale su no-ve i nove partije, javljali su se ljudi kojimisle druga~ije i nude druge ideje, a ne-srazmerno najve}i broj je bivalo onih ko-ji su se povla~ili po modelu „mani }oravaposla“. Najve}u {tetu je i Srbima i Bo-{njacima i svim drugim koji ive na ovimprostorima, pa i Balkanu u cjelini, doni-jelo to {to su se intelektualci zatvarali usebe. U na{im redovima, istina, ima ibiv{ih i sada{njih pripadnika nekim odtih opcija. To ih ne ~ini manje vrijednim.Naprotiv, oni poseduju iskustvo i moguga upotrijebiti u pozitivnom pravcu. Na-ma }e biti olak{ano da pomirimo njihovepoliti~ke stavove utoliko prije {to }emose zalagati za interese Bo{njaka u Srbiji.

Ako pobedi va{a lista, da li }ete sa dr-`avom Srbijom graditi partnerske od-nose ili }e ona biti krivac za sve proble-me u bo{nja~koj zajednici?

- @elimo, onako kako je zakonompropisano, biti Bo{nja~ki nacionalni sa-vjet u Srbiji, ili BNV u Srbiji, a ne ni samou Novom Pazaru, niti samo u dijelu San-d`aka koji pripada Srbiji. To zna~i. da e-limo zastupati interese Bo{njaka koji ive

na bilo kojoj ta~ki Srbije. Bo{njaci, mi-slim na narod, a ne na politi~ke stranke,po{tuju zakone ove zemlje i poput ve}in-skog naroda, ispunjavaju obaveze premasvojoj dr`avi. Za uzvrat, kao i svi ostali,Bo{njaci tra`e uva`avanje i po{tovanjenjihovog identiteta, kulture i obi~aja, tra-dicije, tra`e, mir, slobodu, ekonomskiprosperitet, o~ekuju otvaranje fabrika,pogona i drugih mogu}nosti zapo{ljava-nja i podizanja ivotnog standarda. Ni sviSrbi ne hvale svoju dr`avu za sve i sva{ta.To ne ~ine ni pripadnici drugih naroda.Bo{njaci }e budno pratiti rad svoje dr`a-ve, hvaliti {to je za hvalu i kritikovati, uvi-jek dobronamjerno, sve {to ne valja. Tre-ba prevazi}i paradigmu u kojoj ~im kri-tikuje Bo{njak to je antisrpski i anti dr-`avno! To prosto nije tako. Mi smo gra-|ani ove zemlje i `elimo joj napredak,znaju}i da bez uspje{ne Srbije nemauspjeha za Bo{njake.

Koji su na~ini da se smanje podele ubo{nja~kom korpusu i postigne nekipoliti~ki konsenzus ?

- Kada su u pitanju politi~ka neslaga-nja to ne treba a priori uzimati za nega-tivnu pojavu. Sukobi ideja, stavova, mi-{ljenja i programa, ako su u slu`bi naro-da i zemlje u cjelini, su ~ak po`eljni. Mi-slim, najve}i problem je ako tu ~ovjek ju-ri{a na ~ovjeka, na li~nost, na njegovu eg-zistenciju, na njegovu porodicu i brat-stvo. Mi }emo se zalagati da se prevazila-ze te podjele. Na{e zalaganje ne}e i}i upravcu tra`enja krivca i onoga ko je upravu. Mi }emo ukazivati na rje{enja i {i-rom otvarati vrata Vije}a da u njega mo-gu do}i svi, bez obzira kojoj opciji pripa-daju. Iznad svega }emo isticati intereseBo{njaka. Znamo da }e na tom putu bitiprepreka, ali vjerujemo da je uspjeh mo-gu}e posti}i.

Kako za{tititi nematerijalno kulturno nasle|e Bo{njaka u Sand`aku

Samo pazarske mantije na nacionalnoj listi Udru`enje Nova vizija izPrijepolja pokrenulo je pretri godine ovaj projekat

Kulturno nasle|e Bo{njakamalo poznato: Sa skupa

silac liste „Vakat je“

nijedne politi~ke opcije Pitanje nastave na bosanskomjeziku je u fazi preispitivanja Treba prevazi}i paradigmu u kojoj ~im kritikuje Bo{njak to je antisrpski i antidr`avno

Lista „Vakat je“ otvori}e vrataBNV za sve: Prof. dr Sait Ka~apor

Foto

: S. @

uplja

nin

petak, 12. oktobar 2018.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Vo}ke i prvi mrazevi

Priboj - Direktor javnogpreduze}a „Toplana Priboj“Zoran Ratkovi} najavio je redo-van po~etak grejne sezone za15. oktobar, ali i poskupljenjeusluga isporuke toplotne ener-gije zbog rasta cene mazuta.

Danas bi trebalo da po~nutople probe u oko 1.600 stanovau Priboju koji su priklju~eni na

sistem daljinskog grejanja . Ka-ko saznajemo u toplani, obez-be|ene zalihe mazuta su do-voljne za jedan mesec , dok }e

redovno snabdevanje toplotomzavisiti, izme|u ostalog i od na-plate dosada{njeg duga premaovom javnom preduze}u kojesada iznose oko 74 miliona di-nara. Od tog iznosa, gra|aniduguju 42 i po miliona, a osta-tak su poslovni i javni prostori.

Direktor toplane Zoran Rat-kovi} ka`e i da je ove godine do-

sta sredstava, oko {est milionadinara, toplana ulo`ila u sanaci-ju infrastrukture sistema daljin-skog grejanja, kako u remont

kotlova i toplovoda, tako i upodstanice u zgradama , takoda se mo`e o~ekivati bolji kvali-tet daljinskog grejanja. Govore-}i o poskupljenju, podsetio je dacene nisu menjane {est godina.

- Mi smo se obratili lokal-noj samoupravi za pove}anje

cene grejanja jo{ u januaru.Tra`ili smo pove}anje cene25,6 odsto za stambeni i 5,12odsto, za poslovni prostor. Ce-na grejanja nije menjana od2012 godine , kada je mazutbio 50 dinara, sada{nja cenamazuta je 64 dinara po kilo-gramu, rekao je Ratkovi}, do-daju}i da sada{nja situacija nebi ekonomski bila odr`iva beznekih subvencija dr`ave ili lo-kalne samouprave.

U toplani izra`avaju i boja-zan da ce poskupljenje uzroko-vati manju naplatu jer do sada-{nje najredovnije plati{e, penzi-oneri, stanuju uglavnom sami uve}im stanovima pa je pitanjakoliko }e, posle pove}anja, mo-}i da nastave redovno pla}anjera~una za grejanje. Cena daljin-skog grejanja grejanja za stam-beni prostor u Priboju je trenut-no 83,35 dinara , bez ura~una-tog PDV-a i najmanja je u okru-`enju - u Novoj Varo{i je 96,80, a u Prijepolju ~ak 230 dinarapo kvadratnom metru .

S. Bjeli}

Nova Varo{ - Ministarstvounutra{njih poslova pokloniloje Vatrogasno-spasila~koj jedi-nici u Novoj Varo{i specijalizo-vano vozilo za ga{enje po`ara idruge spasila~ke intervencije.Donacija je vredna oko 250.000evra. Za lokalne vatrogasce ovoje najvrednija oprema, u prote-klih 35 godina.

- Zahvaljuju}i novom, vrlomo}nom spasila~kom vozilu ,novovaro{ka vatrogasna jedini-ca pove}a}e operativnost i mo-bilnost, a ujedno }e i bezbed-nost lokalne zajednice biti po-dignuta na zna~ajno vi{i nivo -ka`e Radivoje Buji{i}, na~elnik[taba za vanredne situacije -op{tinskog tela na ~iju su inici-jativu i pokrenute aktivnosti ve-zane za nabavku nove opreme imodernizacije voznog parka lo-kalne spasila~ke jedinice, koja}e uskoro u kompletnom sasta-vu biti osposobljena za kori{}e-nje novog vozila. „Op{tina No-va Varo{ jedna je od retkih u Sr-biji na ~iju je teritoriju resorno

Ministarstvo - sektor za van-redne situacije, uputilo ovakovrednu donaciju, {to zna~i dasu nadle`ni prepoznali kolikonam je savremeno spasila~kovozilo potrebno da bismo pred-upredili nesre}e sa tragi~nim is-hodom poput nedavne u No-vom Pazaru“, dodaje Buji{i}.

Novovaro{ka Vatrogasno-spasila~ka jedinica ima 13 ljudi.Niz godina kubure sa izraubo-vanom opremom i vi{e negoskromnim voznim parkom,koji }e, kako najavljuju iz op{ti-ne, uskoro biti servisiran sred-stvima iz lokalnog bud`eta.„Poslednji put modernizovanismo 1983. godine. Ta ~injenicadovoljno govori o tome kolikonam je specijalizovano vozilobilo potrebno kako bismo br`e iefikasnije stizali na mesto inter-vencije, kojih godi{nje u prose-ku bude preko 80“, ka`e Jugo-slav Mileti}, komandant lokal-ne vatrogasno-spasila~ke jedi-nice i ~lan [taba za vanredne si-tuacije. R. P.

Ako vo}ka ne smanji kretanjesokova, a naglo nastupe nisketemperature, list na stablu nasnajmanje mo`e brinuti. U slu-~aju naglog zahla|enja i kre-tanja sokova unutar stabla,mo`e do}i do pucanja kore ismrzavanja debla. Ova pojavamo`e da se izbegne prska-njem sa p petoprocentnimrastvorom UREA. Ta koncen-tracija je dovoljna da izazoveopadanje li{}a. Time smo pri-silili vo}ku da odbaci li{}e nakojem se mogu na}i i uzro~ni-ci nekih bolesti i vo}ku smonaterali da se po~ne pripre-mati za zimu, da smanji kre-tanje sokova i time pove}a ot-pornost prema niskim tem-peraturama.

Nakon opadanja li{}a vre-me je za sanacijsku rezidbuvo}ke. To zna~i da ovom re-zidbom odbacujemo samosuve, bolesne, o{te}ene, polo-mljene grane. Takve grane susavr{eno mesto za prezimlja-vanje {tetnih insekata i gljivi-ca koje }e doneti velike pro-bleme u vo}njaku idu}e godi-ne. Pri ovoj rezidbi treba stro-go paziti da se ograni~i samona sanaciju i da rez bude {tomanji. U slu~aju da rezidbomnapravimo velike rane, tomora da se prema`e i vo}ar-skim voskom radi spre~ava-nja mogu}ih napada nepo-`eljnih organizama (bakterija,gljivica i insekata).

Posle opadanja li{}a i sana-cijske rezidbe, sledi prskanjebakarnim preparatima i mi-

neralnim uljima. Kada nemavi{e li{}a na stablu (pogodnovreme za prskanje vo}njaka jekada sa stabla otpadne 60-70odsto lisne mase) mo`e slo-bodno i sigurno da se upotre-be bakarni preparati po pre-poruci stru~njaka za za{titubiljka. Njihova uloga je suzbi-janje insekata i gljivica, koji bimogli prezimiti na vo}ki, aneki se jedino tim tretiranjemmogu uspe{no kontrolisatiukoliko se pojave. Na taj na-~in smanjuje se njihov napadna vo}njak idu}e godine ispre~i se monilioza ko{ti~avihvo}nih vrsta, bakteriozna pla-menja~a jabu~astog vo}a, {u-pljikavost li{}a i krastavostplodova ko{ti~avog vo}a, ko-vrd`avost li{}a breskve, roga~{ljive.

Tretiranje treba obaviti polepom vremenu, bez vetra uzobavezno kori{}enje za{titneopreme i kada je temperaturaiznad 5°C. Vo}ke se morajutretirati sve dok nisu u potpu-nosti mokre, zbog ~ega se ~e-sto ka`e da je vo}ke potrebno„okupati“. Preporu~ljivo je.prskanje obavljati ujutro. od-mah posle rose, da se do krajadana preparat osu{i. Pri ve-trovitim vremenskim uslovi-ma i niskoj temperaturi nijepreporu~ljivo vr{ti tretiranje.Nije preporu~ljivo prskati nikada su niske temperature, jermo`e do}i i do izmrzavanjasamih grana mladara.

Silvija Hod`i}, dipl. in`.poljoprivrede

Prijepolje - U cilju razvojasto~arstva u razvijenijim sto~ar-skim mesnim zajednicama,Slu`ba za poljoprivredu Op{tin-ske uprave Prijepolja organizo-vala je i ove godine izlo`be stokena kojima su, pored vrednova-nja i ocenjivanja izlo`enih grla,poljoprivrednici bili upoznati isa merama podsticaja, regresi-ma i subvencijama.

Izlo`be su po~ele poslednjenedelje septembra na Jabuci iBabinama, gde se doma}instvatradicionalno bave proizvod-njom odli~nog sira i kajmaka, anastavljene u Aljinovi}ima,Ora{cu, Stranjanima i Pravo{e-vi. I broj mesnih zajednica kojesu obuhva}ene ovom manife-stacijom ukazuje da je bavljenjesto~arstvom u nekada stokombogatim planinskim krajevima,sve re|e.

- Svake godine, u proseku,na izlo`bama u~estvuje oko 200izlaga~a, a ovo je prilika da sto-~are upoznamo sa povoljnosti-ma i subvencijama koje nudeMinistarstvo za poljoprivredu i

lokalna samouprava, objasni-mo na~ine konkurisanja i pla-nove Slu`be za poljoprivredudo kraja godine, kako bi blago-vremeno mogli da podnesuzahteve. Op{te stanje sto~arstvana podru~ju op{tine je zadovo-ljavaju}e, kad je re~ o kvalitetusto~nog fonda, ~emu je dopri-

nelo kontrolisano ve{ta~ko ose-menjavanje krava. Ne{to je lo{i-je stanje u oblasti govedarstva uMesnoj zajednici Ora{ac, gdejo{ uvek nismo uspeli da uzgo-jimo ~istu simentalsku rasu go-veda. Poslednjih godina situaci-ja je ne{to lo{ija u Pravo{evi,gde se zbog osipanja ljudi poja-

vljuje sve manje izlaga~a, ka`e{ef op{tinske slu`be za poljopri-vredu Ifet Hamzi}. U odnosu napro{lu godinu, nagradni fond jepove}an, dok je visina nagradaostala ista. Za izlo`ena grla i sta-da prva nagrada iznosi osam hi-ljada, druga pet i tre}a tri hiljadedinara. I. H. D.

MUP modernizovalo vozni park Vatrogasno-spasila~ke jedinice u Novoj Varo{i

Novo vozilo zaga{enje po`ara

Zoran Ratkovi}, direktor „Toplane Priboj“

Grejanje }e biti bolje, ali i skuplje

U planu izbacivanje mazutaStari deo Priboja ima znatno manje zgrada priklju~enih na sistem daljin-

skog grejanja: O[ „Branko Radi~evi}“, De~ji vrti} Neven, Dom kulture „PivoKaramatijevi}“ i zgradu Op{tinske uprave . Njih zagreva novoizgra|ena ko-tlarnica na biomasu. U toku je i izgradnja jo{ jedne kotlarnice u novom delugrada, koja }e snabdevati dve osnovne, dve srednje {kole i ambulantu Domazdravlja. Priboj je potpisnik „Povelje gradona~elnika“, {to zna~i da do 2030.treba da smanji emisije gasova sa efektom staklene ba{te za preko 40 odsto.

I posle poskupljenja grejanje }e bitijeftinije nego u susedstvu: Priboj

Bavljenje sto~arstvom u nekada stokom bogatimplaninskim krajevima sve re|e: Sa jedne od izlo`bi

Gra|ani i privreda za grejanjeduguju oko 74 miliona dinara

Slu`ba za poljoprivredu Prijepolja

Izlo`be stoke u prijepoljskom kraju

Novi Pazar - S pojavom novih borila~-kih ve{tina u poslednjoj deceniji pro{logi po~etkom ovog veka pripretila je opa-snost da bi one mogle ugroziti popular-nost boksa i baciti ga u drugi plan. Iakose danas plemenita ve{tina, {to je odu-vek bio drugi naziv za boks, tretira sa do-datkom - olimpijski boks, sre}om do to-ga nije do{lo. Danas Novi Pazar nije vi{egrad u kojem iz svake ku}e viri jedna pe-snica, kako davno lepo primeti velikiToma Hladni, ali ni danas ne oskudevau pojedincima koji na amaterskom iprofesionalnom ringu beru lovorike.Ove godine zablistala su bra}a Hanu{a,Emir i Ekrem, iz BK Novi Pazar.

Mla|i od bra}e, Ekrem Hanu{a pr-vak je Srbije me|u {kolarcima do 48 kg.Do titule je do{ao na {ampionatu u Va-ljevu po~etkom godine pobediv{i u po-lufinalnoj borbi doma}eg takmi~ara Mi-

roslava Milanovi}a (3:0), a u finalu bok-sera {aba~ke Ma~ve Damira Saki}a, teh-ni~kim nokautom u tre}oj rundi. U av-gustu na izuzetno jakom Kupu nacija uVrbasu, u konkurenciji kubanske, ame-ri~ke, dve ruske, indijske i ostalih svetskipriznatih reprezentacija stigao je do fi-nala, poraziv{i u polufinalu RumunaTarzomana (3:2), da bi ga u zavr{nojborbi zaustavio odli~ni Indijac Bi{vami-tra ^ongtam (0:5). U sredu je naEvropskom juniorskom {ampionatu u

Anapi (Rusija) imao prvi me~ protivboksera iz Velsa i pobedio jednoglas-nom odlukom sudija. Ve{to koriste}i di-rekte Ekrem Hanu{a je nadmudriovel{kog boksera Brendona Skota, a pro-tivnik u ~etvrtfinalu bi}e mu NemacEnriko Klaj{.

- Imao sam odli~ne vi{ednevne pri-preme u Banji Kovilja~i pod vo|stvomsaveznog selektora Dragana Vasiljevi}a.Koliko }u daleko sti}i zavisi}e i od reba.Cilj mi je da do|em do onoga {to nijepo{lo za rukom mom treneru D`evaduIbrovi}u, koji je bio blizu evropske titule,s tim {to ja `elim i vi{e - svetski tron.Mnogo verujem Ibrovi}u i u ono {to je izsvog repertoara preneo na mene, poseb-no u snagu desnog kro{ea. To je udarackojim sam u ve}ini me~eva presudiosvojim protivnicima. Dopada mi se i {tou radu daje prednost tehnici i taktici,mada kad rivala prona|em sa poludi-stance desnim direktom ili preko rukepolu kro{eom znam i pre isteka tre}e

runde da zavr{im me~, hvali saradnju saIbrovi}em mla|i od bra}e Hanu{a.

Osamnaestogodi{nji Emir Hanu{a jejuniorski prvak Srbije u bantam katego-riji (do 56 kg). Titulu je osvojio u prvojpolovini ove godine trijumfom na {am-pionatu u Jagodini pobediv{i u polufi-nalnoj borbi Emira Durakovskog iz zre-njaninskog Petrovgrada, a u finalu i La-zara Panti}a (Luka~ - Kg). Ove godineprvi put se pojavio i na me|unarodnomringu, u ma|arskom gradu Egeru zabe-

le`io je pobedu i poraz. Drugi deo sezo-ne za Emira Hanu{u po~inje sutra.

- Do titule dr`avnog prvaka do{aosam ve{to koriste}i preciznost svog di-rekta, on mi je doneo gomilu poena. Pretoga u polufinalu protiv Durakovskogodboksovao sam najbolji me~ u karijeri.Iako sjajan bokser, jednostavno nije mimogao ni{ta. Imam visinu i duga~ke ru-ke, {to je velika prednost u mojoj katego-riji. Trener Ibrovi} posebno insistira natom kvalitetu. Slede}eg vikenda je u No-vom Pazaru promocija boksa {umadij-

skog i beogradskog regiona, posle kojego~ekujem poziv selektora juniorske re-prezentacije Milana Piperskog za prija-teljski me~ juniorskih reprezentacija Sr-bije i Poljske, a sezonu najverovatnije za-vr{avam jo{ jednim me|unarodnim tur-nirom. Slede}e godine postajem senior,a to zna~i da me ~eka serija jakih me~e-va, kojima se unapred radujem. Sve }uu~initi da kroz amaterski boks steknem{to vi{e rutine i iskustva, pa tek onda mo-`da krenem da razmi{ljam o profesiona-lizmu - mudro zbori, Emir Hanu{a.

petak, 12. oktobar 2018. VII

SPORT

Prvoslav Le{evi}

BOLJI OD PARTIZANA Novi Pazar - Iznena|uju}i poraz od [amota u pro{lom kolu

Superlige imao je pozitivan efekat na rukometa{e Novog Pazara,pa su do prve pobede u eliti do{li ni manje ni vi{e nego protiv Par-tizana u Beogradu 26:24(11:12). Najefikasniji u sastavu novog tre-nera Nedeljka Mati}a bio je Slavuljica sa osam golova.

POBEDA NA STARTU Novi Pazar - U ambijentu za pam}enje pred 1.500 gledalaca

ko{arka{i Novog Pazara pobedili su u 1. kolu KLS Vojvodinu u Pen-diku 103:95 (34:15, 28:23, 24:30, 17:27). U doma}em timu briljira-li su Nemanja Krsti} sa 34 i Marko Radonji} sa 22 poena. U drugomkolu Novopazarci ponovo igraju pred svojom publikom, protivnikje Beovuk.

NI@U SE PORAZI Novi Pazar - Fudbaleri Novog Pazara nastavljaju sa rasproda-

jom bodova na Gradskom stadionu. U 10. kolu Prve lige ubedljivoih je porazio Javor 3:0 (1:0). Golove za goste postigli su Petkovi} u30. Markovi} u 72. i Obadovi} u 90+2. minutu.

JO[ANICA BEZ BODOVA Novi Pazar - Jo{anica je ostala bez bodova u utakmici 8.

kola Srpske lige - Zapad, po{to je pora`ena od Sloge u Po`e-gi 2:0 (0:0) - Plazini} u 84. i Jovanovi} u 90. minutu. Za raz-liku od Novopazaraca Tutin se vratio na pobedni~ki kolose sa

novim trenerom Izetom Ljaji}em pobe|ena je Drina u Ljubo-viji 3:0 (1:0). Golove za goste postigli su Daci} u 11, Bursa}u 65. i \oki} u 85. minutu. Ovim rezultatom Tutinci su se za-dr`ali na ~elu tabele sa Smederevom, obe ekipe imaju po 16bodova.

FUTSALERI PORAZILI VRANJANCE Novi Pazar - Futsal tim Novog Pazara u 4. kolu Prve lige po-

bedio je kao doma}in Vranje 6:5 (4:2). Golove za Novi Pazar posti-gli su Me|edovi} 3, Sadovi}, Mutavd`i} i Sulejmanovi}, a za gosteP. Nikoli} 2, Krsti} i Risti}.

NOVI TRENER Novi Pazar - U 7. kolu [umadijsko - ra{ke zone, [umadija je

Toponici bila bolja od Novog Pazara 1928 1:0 (Joki} u 85). Od ovogkola novopazarski sastav kao trener predvodi Elvir Muratovi}, do-nedavni trener Tutina. U istom kolu Zapadno - moravske lige sje-ni~ka Sloga je istim rezultatom poklekla u Trbu{anima od Poleta([ar~evi} u 72).

ATLETI^ARI PONOVO POBEDNI^KI Novi Pazar - Pobednici prvog iz serije kroseva RTS (Zaje~ar) u

seniorskoj konkurenciji su atleti~ari Novog Pazara, Amra Terzi}(3.000) i Elzan Bibi} (5.000). Ovogodi{nji Kragujeva~ki polumara-ton osvojila je Teodora Simovi} (1:28,17), kod mu{karaca Haris Aj-darevi} stigao je do drugog mesta (1:18,05).

VEST

I IZ S

PORT

A

Emir i Ekrem Hanu{a budu}nost novopazarskog boksa

Bra}a na tronu

Niko kao oni D`evad Ibrovi} (32) glavni trener u BK Novi Pazar u{ao je u svet boksa kao takmi~ar 1999.

godine. Briljirao je kao junior u periodu 2000 - 2004. godina. Posle drugog mesta na {ampi-onatu Srbije i Crne Gore u Bijeloj znao je sam za titule. Dvaput se okitio juniorskom i jedan-put seniorskom titulom prvaka Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore. U dva navrata {ampion-ske po~asti osvaja kao bokser poluvelter kategorije, jednom lake. Kao junior vlasnik je Zlat-ne rukavice i Vojvo|anske zlatne rukavice, kao i Zlatnog gonga u Skoplju. Krunu karijere do-`ivljava kao reprezentativac Srbije nastupima na Evropskom i Svetskom prvenstvu.

- Od 2012. godine radim kao trener. Posle jednogodi{njeg prekida zbog izleta u profesi-onalne vode, pribaviv{i sve mogu}e trenerske licence, ne izlazim iz sale. Radio sam sa sijasetboksera koji su nagove{tavali velike domete, ali da je neko bio toliko dobar kao bra}a Hanu-{a, nije. Kako su reprezentativci od njih o~ekujem medalje sa najve}ih evropskih i svetskihtakmi~enja - veruje svojim najboljim u~enicima, D`evad Ibrovi}.

Emir i Ekrem nisu jediniBK Novi Pazar osnovao je 2000. godine pokojni bokserski trener i sudija Miljojko Jovano-

vi}. S njim su tada kao treneri radili biv{i bokseri Izet Kahrovi} i Benin Muri}, koje je ne{to ka-snije zbog drugih obaveza zamenio Izet Luka~. Dana{nji direktor kluba, a nekada odli~ni bok-ser, Esad Be{irovi} u klub dolazi 2008. godine i sa predsednikom, a svojevremeno vrhunskimbokserom Nijazijom Mujdragi}em, veoma uspe{no vodi Novi Pazar.

- Stvaramo rezultate i boksere koji ve} imaju ili }e tek imati {ta da ka`u na ringu. Posle dvedecenije na{ klub postaje prvi u gradu koji osvaja tre}e mesto u Ligi [umadije. Tu se ne}emozaustaviti. Trenutno imamo dva bisera, reprezentativce Emira i Ekrema Hanu{u, ali tek pristi-`u mladi ~iji talenat je takav da uspeh ne mo`e da ih mimoi|e. Tu mislim na Zeita Gici}a (11 go-dina), Nermina Mujdragi}a (12), te{ka{a Emira Murtezi}a, bra}u Kurtanovi}, Farisa Husovi}a,Ned`ipija - njihova velika bokserska budu}nost je zagarantovana, tvrdi Esad Be{irovi}.

Zablistali: Emir i Ekrem Hanu{a

Od njih o~ekuje medalje:Sa trenerom D`evadomIbrovi}em

petak, 12. oktobar 2018.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

U Novoj Varo{i odr`ana druga po redu Puzijada

Bebe puzale za medalju

Takmi~ilo se 20 beba:Sa gradskog trga

Nova Varo{ - Na gradskom Trgu uNovoj Varo{i pre nekoliko dana vr-velo je kao u ko{nici. Od de~je grajejedva se ~ulo zvono koje je ozna~ilopo~etak takmi~enja beba u puzanju.Drugu po redu Puzijadu organizo-vao je Sportski savez, a pod pokrovi-teljstvom Op{tine Nova Varo{.

Za medalju i nagrade ovog putaborilo se 20 devoj~ica i de~aka - bebauzrasta do 14 meseci. Uz podr{ku i

pokli~e roditelja i publike, ovogodi-{nja Puzijada iznjedrila je nove {am-pione. Stazu dugu pet metara najbr-`e je prepuzao maleni D`an Bajrovi}.Njemu su bile potrebne svega 23 se-kunde da se domogne cilja i zlatnemedalje. Drugoplasirana je Dania^i~i}, koja je, ina~e, bila hit beba tak-mi~enja jer je stazu prepuzala uz su-zice i pla~. Malena Sara Tvrtkovi}uspela je da se domogne bronze, dok

je Sari Paunovi}, kao ~etvrtoplasira-noj, pobedni~ko postolje izmaklo „zadlaku“.

Sportski savez Nove Varo{i je, uzpomo} sponzora, obezbedio vrednenagrade za prve ~etiri najbr`e bebe,poklon vau~ere i pakete kozmetike.Takmi~enje je izazvalo veliku pa`njuNovovaro{ana, koji su se na Trguvojvode Petra Bojovi}a okupili u ve-likom broju, a najve}e uzbu|enje uo-

~i i tokom „trke“ vladalo je me|u ro-diteljima beba. Kako bi se njihovinajmiliji domogli pobedni~kog tro-na, koristili su razli~ite metode za {tobr`e prepuzavanje od starta do cilja,a naj~e{}e mame}i ih slatki{ima,igra~kama, klju~evima automobila...Drugu po redu Puzijadu organizo-vao je Sportski savez, pod pokrovi-teljstvom Op{tine Nova Varo{.

R. P.

„Mladi su zakon“ Prijepolje - U cilju podsticanja akti-

vizma i volontiranja mladih {irom Sr-bije devetu godinu realizuje se pro-gram „Mladi su zakon“ koji sprovodeop{tinske kancelarije za mlade uz po-dr{ku Ministarstva za sport i omladi-nu. Kancelarija za mlade op{tine Prije-polje odr`ala je prezentaciju ovog pro-grama i aktuelnog konkursa za finan-siranje omladinskih projekata na kojojsu se zainteresovani mogu upoznatikako mogu u~estvovati na konkursu,koje aktivnosti }e biti podr`ane, sa ko-liko novca se mo`e finansirati njihovaideja, kako te~e proces selekcije i koima pravo u~e{}a.

Kona~ni rezultati konkursa, od-nosno predlozi omladinskih volon-

terskih projekata koji }e biti finan-sijski podr`ani bi}e objavljeni 29.oktobra 2018. godine, kada }e i gru-pe krenuti da sprovode projekte.Ina~e, od 2010. godine, tokom rea-lizacije programa „Mladi su zakon“finansirano je vi{e od 1.420 omla-dinskih volonterskih projekata rea-lizovanih od strane udru`enja mla-dih i neformalnih omladinskih gru-pa. Ure|eni su prostori za mlade ulokalnim zajednicama, sprovedeneakcije za za{titu `ivotne sredine,akcije u cilju podsticanja humano-sti i solidarnosti, razumevanja i to-lerancije, bezbednosti, me|ugene-racijske saradnje i preduzetni{tvamladih. I. H. D.

Priboj - Osnovni sud u Priboju, napredlog Osnovnog javnog tu`ila{tva izPrijepolja , u ponedeljak je odredio jepritvor do 30 dana, dvadesetosmogo-di{njem S. Z. zbog napada na policij-skog slu`benika Salena Mujezinovi}a.

Napada~ je uhap{en 4. oktobra,zbog postojanja osnova sumnje da jeizvr{io krivi~no delo nasilni~ko pona-{anje, kada je u Nemanjinoj ulici u cen-tru grada napao policijskog slu`benika.Policajac tada nije bio na du`nosti, bioje u civilnom odelu, u {etnji sa devoj-kom, a sumnja se damu je S. Z. pri{aoiza le|a, zadao vi{e udaraca rukama inogama i tako mu naneo lake telesne

povrede. Napadnuti Salen Mujezinovi}je zbog povreda zadr`an na le~enju uOp{toj bolnici u Priboju. Osumnji~eniza napad na policajca, privo|en je preoko mesec dana zbog naru{avanju jav-nog reda i mira. U privo|enju je inter-venisao i policajac Mujezinovi}, komeje Z. S. tada pretio . Smatra se da je toprivo|enje pozadina napada na poli-cajca. Napad na policijskog slu`benikaosudio je Nezavisni sindikat policije ukome ka`u da oni ve} ve} du`e vremeapeluje kod nadle`nih da se poo{tremere protiv napada~a na policijske slu-`benike, bilo da su na du`nosti ili u ci-vilnom odelu van slu`be. S. B.

Pritvor zbog napada na policajca

Dan nauke u Pljevljima Pljevlja - Ameri~ki ugao je u Pljevljima organizo-

vao prezentacije i radionice inovativno-edukativnihtehnologija: LEGO Mindstorm, Snapcircuits, Osmo

Coding; Makey, Makey, kako bi djeci kroz igru pri-bli`ili svijet programiranja, robotike i elektronike.Radionice su planirane i prilago|ene za u~enike

osnovnih i srednjih {kola. Cilj radionica je da koddjece razvije prirodnu radoznalost, kreativnost kao ipozitivan odnos prema u~enju i nauci. C. D.