SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE

I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

1

SADRŽAJ:

1. UVOD...................................................................................................................................1

2. PERIOD PRE KRIZE......................................................................................2

3. KRIZA...............................................................................................................3

3.1 Slom.............................................................................................................3

3.2 Deflacija......................................................................................................4

3.3 Banke i novac..............................................................................................5

3.4 Nezaposlenost.............................................................................................6

4. NEW DEAL......................................................................................................7

4.1 Prvi New deal..............................................................................................7

4.2 Drugi New Deal..........................................................................................8

5. JOHN MAYNARD KEYNES..........................................................................9

5.1 Velika kriza 1930........................................................................................9

5.2 Opaske o poslovnom ciklusu...................................................................10

6. ZAKLJUČAK..................................................................................................11

LITERATURA...................................................................................................13

2

1. UVOD

Predmet istraživanja ovog seminarskog rada je Velika ekonomska kriza koja je trajala u prvoj polovini 1930-ih godina. Kriza koja je pogodila čitav svet imala je svoj epicentar u Sjedinjenim Američkim Državama i zato se ovaj seminar oslanja na zbivanja u SAD-u tokom krize.

Svrha ovog seminarskog rada je da ukaže na razmere krize i kakav je uticaj imala na privredu i život ljudi. Veći deo seminarskog rada je posvećen pitanju “šta se dogodilo”, a naznake toga“ zašto se dogodilo ”, mozemo izvuci iz citata Keynes - a. Razlog tome je nikad postignut koncenzus, o tome zašto se depresija dogodila. Seminarski rad je podeljen na četiri celine.

Prva celina se bavi periodom pre krize, stanjem vlasti i kretanjem berze u tom razdoblju. Druga celina se bavi samom krizom. Istražuje se sam slom, učinak deflacije, banke i novac za vreme krize i nezaposlenost. Treća celina se bavi New Dealom i njegovim programima, kao i njegovim uticajem na oporavak privrede. U četvrtoj celini nalazi se isecak iz dela jednog od najvećih ekonomista dvadesetog veka John Maynarda Keynesa.

Pri pisanju ovog seminara koriscene su metode kompilacije, indukcije i dedukcije, kao i metoda klasifikacije.

1

2. PERIOD PRE KRIZE

Tehnološka revolucija 1920.-ih donela je veliko povećanje proizvodnje automobila, elektrificirana je vecina Amerike, početak radija, otvaranje velikog broja kino dvorana itd. Zaposlenost je bila velika, svi su proizvodili i svega je bilo u izobilju, tako npr. svaki radnik Forda mogao je sebi da priušti automobil. Bilo je to izuzetno povoljno vreme i svi su pokazatelji ukazivali na rast privrede. Od 1923. do 1929. godine cene proizvoda široke potrošnje opadale su za 0,9 % godišnje ukazujući pri tom stvaran rast i stabilnu ekonomiju.1

Baza privrednog uspona bila je masovna proizvodnja potrošačkih dobara. Masovna proizvodnja imala je za svoju posledicu masovnu potrošnju koja je promenila tradicionalne vrednosti štednje i odricanja za budućnost. Reklamiranje i kupovina na kredit postalo je ogledalo Američkog načina života. Dostupnost kredita omogućilo je potrošačima da kupuju ogromne količine dobara, a proizvođačima da prodaju gotovo sve što proizvedu.

Tokom “sjajnih dvadesetih” tržište vrednosnih papira dozivelo je procvat. Berza je rasla od 1921. do 1929. godine. Cene deonica su rasle mnogo brže nego dividende koje su isplaćivala preduzeća. Rezultat odnosa dividenda i cena pao je sa 6,5% u 1921.godini na 3,5 u 1929. godini.2

Većina kupovina na tržištu vrednosnih papira obavljala se putem odobrenih zajmova. U tom razdoblju nije bilo kredita koji se nije mogao dobiti, bilo je potrebno samo založiti svoju imovinu. Kupac vrednosnih papira plaćao je samo deo u gotovom novcu i razliku pozajmljivao zalažući novokupljene deonice kao jamstvo za kupovinu.

Kupci su takve kredite prihvatali čak i po nešto većoj kamatnoj stopi jer im ništa nije značilo to da plate posredniku 6, 10 ili 15 %, kad je vrednost deonice mogla narasti 10% preko noći. Tržišna vrednost deonica se povećavala za 36 % godišnje, a u prvih osam meseci 1929.-e čak 53%. 3U prvih devet meseci 1929.-e 1436 kompanija je objavilo da će isplatiti veće dividende nego prilikom prethodne isplate. Samo u septembru je takvu objavu dalo 193 kompanije. 4

Međutim takvo stanje nije moglo dugo potrajati. Radničke nadnice nisu rasle dovoljnom brzinom da bi zadovoljile narasle apetite proizvođača i potrošača. Zalihe su počele da se gomilaju u skladištima. Kako je prodaja dobara opadala tako su proizvođači pravili sve veće rezove u proizvodnji a radnici su ostajali bez posla..

Američki BDP je dostigao vrhunac u prva tri meseca 1929.-e i onda je počeo polako kliziti prema dole. Proizvodnja je počela da opada pa je tako proizvodnja automobila pala sa 660 000 jedinica u martu, na 440 000 u avgustu i u oktobru na 319 000.5

Uprkos tim pokazateljima berza je nastavila da raste, i ljudi su nastavljali da kupuju deonice očekujući još veći rast. U odnosu na 1928.-u kada su berzanski mešetari podigli zajmove u vrednosti od 5 miliona dolara, taj iznos se do septembra 1929. popeo na vrtoglavih 850 miliona dolara.

1 www.cartmann.com 2Cit.Blanchard, O., Makroekonomija, Mate., Zagreb, 2005.g., 472.str.3Cit. Kindleberger, C. P., Najveće svetske finansijske krize, Masmedia., Zagreb 2006. g., 37. str.4: www.cartmann.com 5Cit. Kindleberger, C. P.., Najveće svetske finansijske krize, Masmedia., Zagreb 2006. g., 82. str.

2

3. KRIZA

Špekulativno ludilo ispunjava svoja vlastita obećanja. Ako narod kupuje zbog toga što misli da će deonice rasti, čim njegova kupovina podiže cenu deonica, to produžuje vrtoglavi ples u još jednu rundu. Veliki procvat tržišta vrednosnih papira 1920-ih bio je klasična špekulativna varka. Cene su rasle zbog nada i snova, a ne zbog toga što su profiti i dividende vrtoglavo rasli. Krah je stigao u crnom septembru 1929.6

3.1 Slom

Rastuće tržište deonica postalo je simbol prosperiteta i znak neograničenih kapaciteta Američke privrede. Rast berze i profiti na berzama privlačile su ljude da ulažu u deonice. Veliki deo stanovništva je imao uloge na berzama i zato je krah berze doveo do takvog stanja.

Pomicanjem berze prema svom vrhuncu, sredstva su skretana sa potrošnje i proizvodnje na tržište novca na opoziv. Količina novca se povećala sa 6,4 milijarde dolara krajem decembra 1928-e, na 8,5 milijardi početkom 1929-e.7

Slom je započeo 24.10.1929. (crni četvrtak), deonice su počele naglo da padaju, dok je na dan 28.10.1929. (crni utorak) Dow Jones indeks pao sa 298 bodova na 260, a sledeći dan je dodatno pao na 230 bodova. Bio je to pad od 23% u dva dana i pad od 40% od vrhunca u početku septembra. Takav pad cena deonica nikad do tada nije bio zabeležen.

Investitori su doživljavali velike gubitke. Prema nekim procenama na “crni utorak” ulagači su izgubili oko 9 milijardi dolara. Tabele koje su do juče bile promatrane sa nadom i zadovoljstvom, odjedanput su se pretvorile u izvore frustracija i očaja. Ljudi su u neverici, izgubljeni i razočarani lutali gradskim ulicama i svaki od njih je nosio neku svoju tužnu priču o svojim gubitcima.

Kada je došlo do sloma, ulagaci koji su kupovali maržom nisu više mogli da podignu sredstva kako bi pokrili svoje deonice i tržište je sve više tonulo. Banke su postale sve opreznije i ograničile su davanje zajmova pogotovo sudionicima berze. Nakon toga su počele tražiti da se zajmovi vrate što je dodatno uzrokovalo pad cena deonica. Kako su cene deonica sve više padale investitori su da počeli prodaju svoje deonice po bilo kojoj ceni dok se berza nije pretvorila u stampedo i jednostavno krahirala.

Sistem koji je do tada funkcionisao, jednostavno se urušio. Bankarski sistem koji je pre hranio stanovništvo kreditima, nakon sloma jednostavno se smrznuo. Razdoblje sigurnosti i velikih zarada, više nije postojalo, a zamenjeno je sveopstom nevericom i nesigurnošću. Slom berze u septembru 1929. označio je kraj jedne ere, prosperiteta i napretka, i zadao je Američkom snu ozbiljan udarac.

6 Cit. Samuelson P, Nordhaus W., Ekonomija, Mate., Zagreb, g.,. 498. str.7Cit. Kindleberger C P., Najveće svetske finansijske krize, Masmedia., Zagreb, 2006. g., 82. str.

3

3.2 Deflacija

Smanjenjem kupovne moći u skladištima mnogih preduzeća ostajala je gomila neprodate robe, koju više niko nije mogao da kupuje. Preduzeća više nisu imala kome da prodaju svoje proizvode i tako su se jedno po jedno počela zatvarati. Kako su preduzeća propadala, tako su prodavane zalihe njihovih roba što je snižavalo cenu i smanjivalo neto vrednost ostalih firmi u istoj privrednoj grani.

Pad cena najviše se odrazio na one privredne grane koje su bile nosioci poleta. Industrija a naročito poljoprivreda teško su bile pogođene novonastalom situacijom. U tim granama cene su pale do takvih razmera da je svaka dalja proizvodnja samo donosila nove gubitke. Tako npr. cene poljoprivrednih dobara su pale za oko 55% svoje prethodne vrednosti.

Pad cena primarnih dobara bio je katastrofalan. Proizvođači su se našli u situaciji da moraju prodavati svoje proizvode po ceni koja u većini slučajeva nije pokrivala ni troškove. Farmeri su dobijali premalo da bi nastavili svoju proizvodnju, što je dovelo do propasti velikog broja malih farmera.

Pogođeni krahom i osećajući se nesigurno, potrošači i preduzeća su odlučili da pričekaju da vide šta će se dalje događati i odgađali su kupovinu trajnih i investicionih dobara što je dovelo do snažnog pada prodaje tih dobara. Industrijska proizvodnja pala je 9,8% od oktobra dodecembra, i dodatnih 24% od decembra 1929. do decembra 1930.8 Rezultat niskog domaćeg proizvoda bila je snažna deflacija.

Deflacija se zadržala kroz sve godine krize i bila je jedna od kočnica novim investiranjima. U situaciji u kojoj nikakva preduzetnička aktivnost nije donosila dobitke i niko nije imao hrabrosti da pokrene neku proizvodnju, stvorio se začarani krug u kojem je celi sistem doveden na rub kolapsa, a depresija se stalno povećavala.

Do deflacije u SAD-a došlo je i aprecijacijom američkog dolara (deprecijacijom britanske funte) i smanjenjem bankovnih rezervi. Propadanje banaka nastavilo se širiti u procesu pozitivne popratne sprege dugovne deflacije, smanjenja robnih cena, stečajeva i propadanja banaka.

Tablica br. 1. Stopa inflacije, nominalna kamatna stopa i realna kamatna stopa 1929.-1933.

Godina Stopa inflacije(%)

Jednogodišnja nominalna kamatna

stopa(%)

Jednogodišnja realna

kamatna stopa (%)

1929 -0,0 5,3 5,3

1930 -2,5 4,4 6,9

1931 -9,2 3,1 12,3

1932 -10,8 4,0 14,8

1933 -5,2 2,6 7,8

Izvor: Blanchard, O, Makroekonomija, Mate., Zagreb 2005., 476. str.

8Cit. Blanchard, O., Makroekonomija, Mate., Zagreb, 2005.g., 475. str.

4

3.3 Banke i novac

Situacija za banke nakon sloma je bila alarmantna. Nekad sigurne luke, postale su izvor nesigurnosti. Poverenje građana u banke je drasticno opalo. Tržište se suzilo, banke više nisu imale prostora za rad i glavna im je misao bila kako spasiti, što se spasiti moze. Stečajevi preduzeća povećavali su sve više gubitke banaka. Sa sve većim smanjenjem domaćeg proizvoda, sve više zajmoprimaca nije moglo otplatiti svoje kredite, što je dovelo do toga da je veliki broj banaka postalo insolventno i da su jednostavno propadale. U razdoblju između 1929. do 1933. propalo je oko 4000 banaka od ukupno 20 000 koje su poslovale u SAD-a u to vreme.9

Banke koje su i dalje poslovale postrožile su davanje zajmova i odbijale su da daju kredite preduzetnicima koji su bili imalo na “klizavom tlu”. Bojeći se za svoj novac postrožile su uslove davanja zajmova i tako začaurene čekale su bolje dane. Realna kamatna stopa, je sve vise rasla kako je kriza postajala sve dublja. Rast kamatnih stopa je bio još jedan faktor koji je sprečavao oporavak privrede. Po realnim kamatnim stopama iz tog vremena, ni jedan preduzetnik nije hteo podizati zajmove, što je dodatno smanjilo ionako slab interes za investiranje. Investicije su se smanjile za otprilike 90 %.

Učinak kraha je bio dodatno pojačan velikom greškom privredne politike, smanjena je realna novčana masa. Od 1929. do 1933. nominalna novčana masa se smanjila za 27%. Smanjenje novčane mase bilo je gotovo proporcionalno smanjenju cena, dok je realna novčana masa ostala gotovo konstantna. Tako je eliminisana jedna mogućnost oporavka, jer da je nominalna novčana masa ostala konstantna, realna masa bi se povećala i tako ublažila delovanje krize.

Propasti banaka imale su isti učinak na ponudu novca, a depozitni novac u propalim bankama je postao bezvredan. Zabrinuti da bi njihova banka mogla propasti mnogi su povukli svoj novac iz banaka i zamenili ga gotovim novcem. Povećanje razmere gotovog novca u poredjenju s depozitnim novcem dovela je do smanjenja monetarnog multiplikatora .

Monetarni multiplikator zavisi od toga kolike su rezerve banaka u odnosu na njihove depozite, ali i razmeru novca koji domaćinstva drže u obliku gotovog novca u poredjenju sa depozitnim novcem. Monetarna baza se za vreme depresije još i povećala, što nam govori da smanjenju nominalne mase nije doprinela monetarna baza, već monetarni multiplikator. Monetarni multiplikator se snizio zbog propasti banaka.

Tablica br. 2. Novčana masa, nominalna i realna, 1929.-1933.Godina Nominalna

novčana masaMonetarna

bazaMonetarni

multiplikatorRealna

novčana masa

1929 26,4 7,1 3.7 26,41930 25,4 6,9 3,7 26,01931 23,6 7,3 3,2 26,51932 20,6 7,8 2,6 25,81933 19,4 8,2 2,4 25,6

Izvor: Blanchard, O, Makroekonomija, Mate., Zagreb 2005., 474. str.

9 Cit. Blanchard O., Makroekonomija, Mate, Zagreb 2005.g., 475. str.

5

3.4 Nezaposlenost

Nezaposlenost je stalno rasla. Potrošnja i proizvodnja dobara i usluga opadale su sve više. Berza je klizila prema dole iz dana u dan, a poljoprivredne cene su doživele kolaps. Vlada pod predsednikom Hooverom donela je odluku o povećanju carina na uvozne proizvode, što je dovelo do povećanja carina na američke proizvode i tako dodatno smanjilo izvoz. Izvoz je ionako bio smanjen zbog krize u svetu, pogotovo u Evropi, tako da je ta odredba još vise pogoršala stanje u državi i povećala nezaposlenost.

Krajem 1931. ekonomska situacija u SAD-u je bila katastrofalna. Na vrhuncu depresije svaki četvrti Amerikanac je ostao bez posla, a mnogi koji su imali posao nisu radili puno radno vreme. U industriji je nezaposlenost rasla najbrže. U automobilskoj industriji je oko tri četvrtine zaposlenih ostalo bez posla. U velikim industrijskim gradovima kao što su Detroit, Toledo i Cleveland polovina industrijskih radnika je ostala bez posla.

Cene poljoprivrednih proizvoda pale su za 55 % između 1929.- 1932. kao rezultat toga, otprilike jedna trećina farmera je ostala bez svoje zemlje. Da bi tragedija bila još veća pobrinula se i priroda. Područje Centralne Amerike koje je bilo poznato kao poljoprivredno područje pogodila je velika suša. Najviše su bile pogođene države Oklahoma i Arkansas koje su prozvane“ Dust Bowl”.

Iz tih sušom pogođenih područja veliki broj ljudi je odlučio da napusti svoja ognjišta. Pošto se nisu mogli baviti poljoprivredom, veliki broj porodica je odlučio da potraži novi život u gradovima. Broj ljudi koji su migrirali iz tih sušom pogođenih područja prelazio je milion. Očajni ljudi su lutali zemljom proseći hranu i tražeći bilo kakav posao.

Međutim ni u gradovima nije bilo bolje. Ljudi koji su izgubili svoje poslove i mogućnost zarade, napuštali su svoje domove. Na rubovima gradova, na ničijoj zemlji nicala su cela naselja od svačega sastavljenih kuća. Bile su to neugledne straćare, koje nisu zadovoljavale ni najmanje higijenske uslove. Takvih naselja bilo je sirom zemlje, u kojima je zivelo preko hiljadu ljudi. Takva naselja su bila zvana “Hoovervilles” u čast predsednika Herberta Hoovera.

Još jedno obeležje tih naselja bili su golemi redovi za hranu. Radnici koji su nekad zarađivali svoj hleb, sada su satima stajali u redovima čekajući milostinju. Nekad ponosni Amerikanci izgubili su svoje dostojanstvo. Stotine ljudi je po gradovima tražilo otpatke po kantama smeća. Čak i zaposleni ljudi više nisu hteli jesti u restoranima. Stvorilo se takvo okruzenje gde je neko ko je imao nešto bio gledan s prezirom i zavišću.

Tablica br.3. Nezaposlenost, rast domaćeg proizvoda i cene, 1929.-1933.godina Stopa

nezaposlenosti(%)Stopa rasta

domaćeg proizvoda (%)

Visina cena

1929 3,2 -9,8 100,01930 8,7 -7,6 97,41931 15,9 -14,7 88,81932 23,6 -1,8 79,71933 24,9 9,8 75,6

Izvor: Blanchard, O, Makroekonomija, Mate., Zagreb 2005.,473. str.

6

4. NEW DEAL

Vera u Republikansku stranku, u kojoj su mnogi videli čuvare prosperiteta, potpuno je isčeznula. Kako je kriza postajala veća, tako su ljudi zahevali da vlada učini nešto. Dok su sva vladina nastojanja da nešto napravi propadala, neki ortodoksni članovi republikanske stranke smatrali su da vlada uopste ne treba da se meša i da će kriza proći sama od sebe.

Predsednik Hoover, u kojem su građani pre videli čoveka koji će čuvati Američki način življenja, potpuno je izgubio poverenje i stekao reputaciju čoveka koji se ne može nositi sa nastalim problemima.

Na izborima 1933.-e pobedio je kandidat demokratske stranke Franklin Delano Roosvelt.

4.1 Prvi New deal

“Čvrsto verujem i to ponavljam- bojati se moramo jedino straha”10

Bila je to istorijska rečenica predsednika Roosvelta u njegovom prvom obraćanju naciji. Dolaskom na vlast zatražio je od kongresa da mu odobri ovlascenja kakve ima predsednik u doba rata. Taj govor je obavezao administraciju na višestranu akciju.

S New Dealom Rooswelt je pokrenuo kampanju radikalnih mera za ozdravljenje nacionalne privrede. Kratko vreme nakon Roosveltovog dolaska na vlast donesen je niz zakona: za pružanje pomoći, oporavak i reformu privrede. Osnivane su agencije koje su se bavile svaka svojim područjem.

FDIC – federalna korporacija za osiguranje depozita jamčila je građanima zaštitu njihovih uloga kroz sastav pomoći pouzdanijim bankama. Ljudima se vratilo poverenje u banke, pa su počeli da vraćaju novac u njih.

CCC – odredi civilne zaštite. Njihov zadatak je bio da mladim i sposobnim ljudima omogući da rade. Opsežni programi za pomoć nezaposlenima uključivali su savezne zajmove državama i planove za podsticanje golemih javnih radova. Kroz CCC hiljade mladih ljudi je gradilo puteve i brane sadilo šume itd. za jedan dolar po danu.

NIRA- zakon o nacionalnom industrijskom oporavku, potpisan je 1933. tražio je od industrijalaca da postave minimalne nadnice i da ne koriste visoke stope nezaposlenosti za dalje nametanje niskih nadnica radnicima. Za uzvrat su dobile obećanje da će država smanjiti konkurenciju. NRA- nacionalna agencija za oporavak sprovodila je program uspostavljanja uređene konkurencije u industriji.

AAA- zakon o poljoprivrednoj nameni. Njegova najizrazitija crta bila je sastav subvencija koje bi se davale farmerima koji pristanu da smanje proizvodnju. Taj zakon je donesen sa svrhom da se podignu cene poljoprivrednih proizvoda. Deflacija je polako počela da opada i pretvara se u inflaciju. Inflacija kao jedan od motora oporavka, omogućena je dopunom AAA koja je davala predsedniku ovlascenja da na nekoliko načina sprovede inflaciju valute. Roosvelt je prvo vrednost dolara odvojio od zlata, odobrio posebne mere za održavanje cena srebra i na kraju stabilizovao valutu na otprilike 60 % njene prethodne vrednosti.

10 Cit: Roosvelt, F.D., Inaguracijski govor, 5. mart 1933.

7

4.2 Drugi New Deal

Tih prvih godina oporavka, velik broj ljudi se pridružio sindikatima. Sindikati su postali respektabilna snaga u političkom životu Sjedinjenih američkih država.Oni nisu bili zadovoljni novim reformama i tražili su veća prava radnika i rešavanje socijalnih pitanja poput zdravstvenog osiguranja, i penzija za starije radnike.

Uz pomoć raznih zakona prvi New Deal kao da je postigao ograničen uspeh. Nakon prvih mera došlo je do naglog rasta proizvodnje i cena. Zatim se stopa oporavka usporila i ljudi su shvatili da ekonomska kriza nije nestala. Usled nezadovoljstva, poslovnih i industrijskih organizacija, optužbi progresista i zabrinutih liberala razočaran predsednik je dao potporu novom nizu mera.

Tako je NRA stavljena izvan zakona, napuštene su odredbe koje su se ticale planske ekonomije koju vodi birokratija. AAA (zakon o poljoprivrednoj nameni) je nastavila s svojim pdsticajima poljoprivrednicima, u malo izmenjenom obliku, mada su se i tada siromašni farmeri bunili da tako vlada izlazi u susret bogatima.

Program vlade pod imenom Working Progres Administration (WPA) je provodila agresivnu kampanju kojoj je cilj bio povećanje zaposlenosti. Kroz programe WPA bilo je zaposleno oko milion Amerikanaca, a do kraja 1930.-ih čak oko sedam miliona. Tokom drugog New Deala WPA je imala najveći uticaj na stanovništvo od svih mera.

Ovaj drugi New Deal koji se često smatra liberalnijim od prvog, nije bio usmeren na promenu ekonomskog ili socijalnog sistema. Njegov cilj je bio da pokrene bogatstvo i ispravi očite nepravde.

Mnogi ekonomisti se slažu u tome da mere koje su sprovedene za vreme New Deala nisu imale tako veliki učinak na privredni oporavak. Pokazatelji nisu odavali neki veliki rast i stopa nezaposlenih nije puno opadala.

Međutim nejednak učinak je bio golem. Reforme su podigle moral stanovnika i vratile im izgubljeno samopouzdanje. Ljudi su počeli da veruju u sistem i prihvatili su da rade za manje novaca, verujući u bolju budućnost. Roosveltov New Deal nije izlečio krizu ali je podigao moral zemlje i ljudima pružio nadu.

8

5. JOHN MAYNARD KEYNES

Ovo poglavlje sadrži neke poglede na krizu ovog velikog ekonomiste. U potpunosti se prenose misli i razmišljanja iz nekih njegovih dela. Ovaj deo seminarskog rada, je napisan kako bi smo imali bolji uvid o događanjima za vreme velike depresije.

5.1 Velika kriza 1930

Dugo nam je trebalo da shvatimo kako se ove godine na svet nadvila senka jedne od najvećih ekonomskih katastrofa savremene istorije. No danas kad je čovek sa ulice ostao svestan šta se oko njega događa, spopao ga je prekomeran strah, kao i na početku kad se nevolja samo naslućivala. Nije osećao nešto što bi se moglo nazvati razumnom nelagodnošću.

Stanje u kojem se nalazimo možemo nazvati noćnom morom, koja će proći kad svane dan. Jer prirodni izvori i čovekova sredstva su jednako plodna i produktivna kao i ranije. Napredak u pravcu rešavanja materijalnih životnih problema nije ni malo usporen. Još uvek smo sposobni da svakom omogućimo visok standard.11

No pre svega potrebno je ukazati na izuzetnu snagu krize. U tri vodeće industrijske zemlje sveta SAD-u, Velikoj Britaniji i Nemačkoj oko 10 miliona ljudi je bez posla. Nigde u svetu ne može se naći makar i jedna značajna industrijska grana koja donosi dovoljan profit da se dalje širi, što bi bio prvi dokaz napretka.

Istovremeno zemlje proizvođači primarnih proizvoda gotovo sve svoje značajne rudarske i poljoprivredne proizvode prodaju po ceni koja u velikom broju slučajeva ne pokriva ni troškove proizvodnje. U savremenoj istoriji nije zabeležen ni jedan primer tako velikog i naglog pada cena.12

Pogledajmo događaje od samog početka :1. Zašto radnici i postrojenja ne rade? Zato jer industrijalci smatraju da se bez gubitaka

ne može prodati ono što bi proizveli kada bi proizvodili.2. Zašto industrijalci smatraju da prodaja bez gubitaka nije moguća? Jer su cene opale

više nego troškovi- uistinu troškovi su jako malo opali.3. Kako je moguće da su cene opale više od troškova? Troškovi predstavljaju iznos koji

preduzetnik plaća za proizvodnju svoje robe, a cenom je određen iznos koji dobija prodajom te robe, i to je neki normalan ciklus proizvodnje razmene i potrošnje.

4. Međutim to se ne događa i u tome je koren naše nevolje. Pojava da iznos koji preduzetnici plate na ime troškova dobiju natrag na ime prodaje svojih proizvoda, nije nužna.

U vreme privrednog rasta zarada od prodaje premašuje troškove proizvodnje, a u vreme krize troškovi premašuju zaradu. Osim toga, uzaludno je očekivati da se ravnoteža moze vratiti smanjenjem ukupnih naknada za radnu snagu. Jer snižavanjem ukupnih rashoda snižava se kupovna moć. Ne možemo očekivati povećanje proizvodnje kapitalnih dobara ukoliko proizvođači tih dobara ne ostvaruju profit.Od čega zavise profiti prozvođaća kapitalnih dobara? Zavise od toga da li će se društvo opredeliti da svoju ušteđevinu čuva u gotovom novcu ili u nekom ekvivalentu .Ukoliko društvo okleva sa kupovinom proizvođači beleže gubitke. Shodno tome proizvesće se manje

11 Cit: Keynes, J.M., Ekonomski eseji, Matica srpska., Novi Sad., 1987.g., 65.str.12 Cit: Keynes, J.M., Ekonomski eseji, Matica srpska., Novi Sad., 1987.g.,66.str.

9

kapitalnih dobara. Kao posledica toga javi će se tendencija da sve klase proizvođača proizvode manje i nastaće opsta nezaposlenost.13

5.2 Opaske o poslovnom ciklusu

Optimistička očekivanja, budućih prihoda kapitalnih dobara dovoljno je jaka da bude protivteža rastućem obilju kapitala i rastućim troškovima njihove proizvodnje, a samim tim i rastu kamatne stope.

Organizovana tržišta investicija su pod uticajem kupaca koji ne znaju šta kupuju i špekulatora koji se više bave predviđanjem stava tržišta, nego otvaranjem razumne procene budućih prinosa kapitalnog dobra. U prirodi optimističkih očekivanja je, da se ona naglo raspadaju uz često katastrofalne posledice, kada nastupi razočaranje unutar preterano optimističkih i napregnutih tržišta.14

Dalji razlog pada granične vrednosti predstavlja mišljenje da su tekući troškovi veći od onih koji će vladati kasnije. Kad jednom sumnja počne nagrizati brzo se širi.

Štaviše razočaranje i neizvesnost o budućnosti prati srozavanje granične efikasnosti kapitala i prirodno pospešuje naglo povećanje sklonosti likvidnosti i stoga rast kamata. Takođe činjenica da srozavanje granične efikasnosti i kapitala često teži tome da je povezano s rastom kamatne stope može ozbiljno ubrzati pad investicija.

Nagli prestanak novih investicija koji sledi krizu verovatno će voditi gomilanju zaliha gotovih dobara. Kad je pad investicija započeo tok cikličnih kolebanja, onda ima malo ohrabrenja za to da bi nove investicije mogle pružiti ozdravljenje, sve dok tok ciklusa nije delimično prošao.15

Nažalost ozbiljan pad granične efikasnosti kapitala teži nepovoljnom uticaju sklonosti štednji. Razlog tome je što on podrazumeva veliki pad tržišne vrednosti vrednosnih papira. Dakako, posve je prirodno da on ima vrlo depresivan uticaj na onu klasu koja sa zanimanjem prati svoje investicije na berzi, naročito ako za njih koriste pozajmljena sredstva. Ovi ljudi su u svojoj spremnosti trošenja možda više pod uticajem rasta i pada svojih investicija nego stanjem primanja.

Može se desiti, da iluzije rasta mogu prouzrokovati da se neke vrste kapitala proizvedu u takvom izobilju da je neki deo proizvodnje prema svim načelima pravo rasipanje resursa. To znači da one vode pogresnom investiranju.

Lek protiv rasta nije više kamatna stopa nego niža kamatna stopa. To može omogućiti da takozvani rast potraje. Ispravni lek za poslovni ciklus nije taj da se odstrani rast već da se odstrani stanje niske privredne delatnosti i pokuša nas trajno zadržati u stanju kvazi- rasta.

13 Cit: Keynes, J.M., Ekonomski eseji, Matica srpska., Novi Sad, 1987.g., 68.-69. str.14 Cit: Keynes, J.M., Opsta teorija zaposlenost, kamate i novca, Centar za kulturnu delatnost., Zagreb, 1987., 182. str.15Cit: Keynes, J.M., Opsta teorija zaposlenost, kamate i novca, Centar za kulturnu delatnost., Zagreb, 1987., 183.str.

10

Prema uobičajenim merilima zaposlenost je bila na zadovoljavajućoj visini 1928.-29., ali nisam opazio s izuzetkom nekih visoko specijalizovanih grupa radnika, postojanje ma kakve nestašice radnika. Neka uska grla su se pojavila, ali je bilo prostora da se ukupna proizvodnja proširi.16

Bilo bi nerazumno tvrditi da je 1929. SAD-u postojalo prerano investiranje u strogom smislu te reči. Pravo stanje stvari je bilo drugacije prirode. Tokom prethodnih pet godina nove investicije su, zapravo, bile tako velikih razmera da je procenjeni prihod novih dodataka, brzo padao. Ispravna predviđanja bi tada dovela graničnu efikasnost kapitala na dosad neviđeno malu visinu , tako da rast ne bi mogao nastaviti na čvrstim temeljima, bez vrlo niske dugoročne kamatne stope i bez izbegavanja pogresno umerenih investicija u ona područja gde postoji opasnost njihove preterane eksploatacije.

Zapravo je kamta bila dovoljno velika da otkloni nove investicije s izuzetkom onih koje su stvorili uzbuđeni špekulatori , pa su ove podložne naročitoj opasnosti preterane eksploatacije. Kamatna stopa koja bi pak bila dovoljno velika da prevlada uzbuđenja špekulatora istovremeno bi sprečila svaku vrstu razumnog investiranja. Na taj način povećanje kamatne stope je lek za stanje daljeg razdoblja neuobičajeno visokog investiranja koji spada u onu vrstu lekova što izeči bolest tako da ubije pacijenta.17

16 Cit: Keynes, J.M., Opsta teorija zaposlenost, kamate i novca, Centar za kulturnu delatnost., Zagreb, 1987.,183.str.17Cit: Keynes, J.M., Opsta teorija zaposlenost, kamate i novca, Centar za kulturnu delatnost., Zagreb, 1987.,184.str.

11

6. ZAKLJUČAK

Vreme Velike ekonomske krize donelo je celom svetu siromaštvo, glad i nezaposlenost. Procvat koji se događao tokom 1920.- ih godina uspavao je ljude i niko nije verovao da se tako nešto može dogoditi. Kriza je iznenadila sve pa i većinu najvećih ekonomskih autoriteta, iako su neki pokazatelji ukazivali na nevolje.

Takva ekonomska kriza još nije zabeležena u istoriji. Ljudi naviknuti na bogatstvo i visok standard jednostavno su, gotovo preko, noći ostajali bez ičeg i postajali sirotinja. Slom berze u oktobru je bio početak agonije stanovništva koje je trajalo 4. godine, mada se Sjedinjene Američke Države nisu u potpunosti oporavile skoro do početka Drugog svetskog rata.

Do dolaska predsednika Roosvelta niko nije video rešenje izlaska iz krize. Svi pokušaji da se nešto učini bili su osuđeni na propast. Mere koje je donela vlada na čelu sa predsednikom Roosveltom pomogle su Američkoj privredi da se pomakne sa dna. Iako New Deal nije u potpunosti izlečio krizu, vratio je narodu nadu u bolju budućnost.

Vezano za ekonomsku krizu, većina ekonomista i istoričara se slaže u tome da je Velika depresija pokazala da je uloga države u ekonomiji velika i da upravo država ima uticaj na stvaranje dobre preduzetničke klime.

Međutim oko drugih stvari vezanih za veliku krizu još nije donesen koncenzus o tome što se zapravo dogodilo.

.

.

12

LITERATURA:

1. Blanchard Oliver, Makroekonomija, MATE, Zagreb, 2005.

2. Himmelberg Robert F., The great depression and the new deal , British Library Catalouing,

London, 2001.

3. Keynes John M., Ekonomski eseji, matica srpska, Novi Sad, 1987.

4. Keynes John M., Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca, centar za kulturnu delatnost,

Zagreb, 1987.

5. Kindleberger Paul A., Aliber Robert F., Najveće svetske finansijske krize, Masmedia ,

Zagreb,2006.

6. Samuelson Paul A., Nordhaus Wiliam D, Ekonomija, MATE, Zagreb, 2000.

7. http://www.cartmann.com/2006/05/03/black-thursday-slom-berze-1929g/

13