PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 49 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 13. DECEMBAR 2013. GODINE

GROZDANA

KOMADINI]

GRADSKI ^ELNICI POVODOM

PREDSTOJE]EG DANA GRADA

DOBITNIK

VUKOVE

NAGRADE ZA

2013.

VELIKA AKCIJA

„^A^ANSKOG GLASA",

RADIO ^A^KA

I PORTALA CAGLAS.RS

„3 U 1“

ODBORNICI DANAS O DOBITNICIMA DECEMBARSKE

NAGRADE I PO^ASNOM GRA\ANINU ^A^KA

DA ^A^AK

BUDE NAJBOQI

U CENTRALNOJ

SRBIJI strane 20. i 21.

MALI

PACIJENTI,

VELIKA

ODGOVORNOST

ODEQEWE DE^JE HIRURGIJE - DVE DECENIJE RADA

UZ STARE,

I TRI NOVA

FUNKCIONERA

NEPRIMERENA

[ALA ILI

BAHATO

PONA[AWE?

POSTAVQENI NA^ELNICI

GRADSKIH UPRAVA

SNIMAK GIMNAZIJALACA NA JUTJUBU

SKRENUO PA@WU JAVNOSTI

strana 7.

strana 6.

strana 16.

strana 35.

BRIGA ZA NAJTE@E BOLESNIKE

U ^A^ANSKOJ BOLNICI OTVORENA PALIJATIVNA JEDINICA

strana 13.

strana 6.

strana 7.

2 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Ukoliko odbornici SG na

dana{woj sednici usvoje

predloge izmena i dopuna

programa poslovawa javno komu-

nalnih preduze}a “Vodovod”,

“Komunalac”, “Gradsko zeleni-

lo” i JKP “^a~ak”, koje bi treba-

lo naknadno da budu uvr{}eni u

dnevni red 24. zasedawa lokalne

Skup{tine, sasvim je izvesno da

}e ove firme, ~iji je osniva~

Grad, poslovnu 2013. godinu za-

vr{iti sa pozitivnim finansij-

skim rezultatima. Osim toga,

stvori}e i sigurnu i jaku osnovu

da i u narednoj godini posluju

bez gubitaka i ozbiqnih poreme-

}aja, koji su karakterisali rad

ve}ine u prethodnom periodu.

Zbog svega toga, gradski ve}-

nici su na sednici u ponedeqak

utvrdili predlog odluke o dava-

wu saglasnosti na izmene i dopu-

ne prvobitnog programa poslo-

vawa “Vodovoda”, usvojenog u ja-

nuaru i februaru ove godine, u

koje su prakti~no uvr{}ene sub-

vencije Grada, odnosno buxetska

pomo} u iznosu od 6.244.669. di-

nara. Ova sredstva koja nisu bila

planirana u osnovnom dokumentu

iskori{}ena su za nabavku pum-

pi za izvori{te u Prijevoru,

ure|aja za kontrolu kvaliteta ot-

padnih voda, za izmirewe dela

obaveza prema JP “Rzav” i odr-

`avawe brane u Parmencu.

Izmene programa poslovawa

JKP “Komunalac”, kako je refe-

risao v. d. direktora Qubomir

Sikora, neophodne su zbog vi{e

razloga, tako da su prvobitno

planirane subvencije od oko 70,

uve}ane na 98 miliona dinara.

Kako je naglasio Miladin Rista-

novi}, resorno zadu`en za funk-

cionisawe JP, nije re~ konkret-

no o subvencijama ovoj firmi,

ve} prevashodno o pomo}i gra|a-

nima i korisnicima usluga, {to

je potkrepqeno podatkom da je od

ove sume 70 miliona dinara po-

trebno za pokri}e tro{kova de-

ponovawa komunalnog otpada na

deponiju “Duboko”, 11,5 za mate-

rijalne tro{kove, 7,2 za izno{e-

we sme}a sa seoskog podru~ja i

ne{to vi{e od ~etiri miliona

dinara za sprovo|ewe programa

racionalizacije zaposlenih, od-

nosno obezbe|ewe otpremnine za

10 radnika progla{enih za teh-

nolo{ki vi{ak. Gradsko ve}e je

na posledwoj sednici donelo i

zakqu~ak da ovo JKP zakqu~i

sporazum o reprogramu poreskog

duga, koji zakqu~no sa 18. novem-

brom, ra~unaju}i i kamatu, izno-

si 10,7 miliona dinara, odnosno

da ovaj dug isplati u 24 rate, po-

~ev od 28. decembra ove godine.

Anga`ovawe JKP “Gradsko zele-

nilo” u javnim radovima, volon-

terskim akcijama, smawewe sred-

stava za plate novozaposlenih

radnika, samo su neki od razloga

koji su zahtevali izmene progra-

ma poslovawa i ovog javnog pred-

uze}a. Gradsko ve}e je dalo sagla-

snost i na izmene Statuta ovog

preduze}a, koje je na osnovu pred-

loga Nadzornog odbora za svoj

znak, umesto latica lala, “uzelo”

drvo hrasta sa braon stablom, na

kome su elementi grba Grada, i

kro{wom zelene boje. Osim toga,

predlo`eno je i da ubudu}e ovaj

kolektiv svoj dan obele`ava 23.

septembra. M. N.

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOGE ODLUKA O IZMENAMA I DOPUNAMA

PROGRAMA POSLOVAWA NEKIH JAVNIH PREDUZE]A

Iako su odobrili ovda-

{wem “Autoprevozu” da

otvori nove linije i to rad-

nim danima i kada |aci idu

u {kolu, ~lanovi Gradskog

ve}a, a posebno Miladin Ri-

stanovi} i Radomir Kru-

{~i}, insistirali su da red

vo`we bude preciznije i ja-

snije definisan. Zahtevano

je da stalaji{ta budu odre|e-

na prema nazivu sela i me-

snih zajednica, a ne po ime-

nu, na primer zaseoka, doma-

}instava... I pored toga, i

ovog puta je usvojen “imenik”

lokalnog prevoznika, te }e

tako autobusi iz ^a~ka za

Kamwak ([i{ovi}i) pola-

ziti u 6, a iz [i{ovi}a se

vra}ati u 13,45 ~asova. U

5,40 polazi}e autobus iz

^a~ka, koji }e preko Katri-

}a (pored Mendove ku}e) sao-

bra}ati do “Domisa” u Mio-

kovcima, odakle }e se vra}a-

ti u 13,45. Polazak iz Kame-

waka prema {koli u Gorwoj

Gorevnici planiran je sva-

kog radnog dana u 12,30, iz

[i{ovi}a u 6,45, dok je po-

vratak iz ^a~ka predvi|en u

11,35 , a sa stanice pored

{kole u Gorwoj Gorevnici u

13,15 ~asova. Novi polasci

planirani su i na relacija-

ma Mr~ajevci - Vujovi}i -

Mr~ajevci (u 7,11 i 18 ~aso-

va) i Mr~ajevci - Katrga-

Mr~ajevci (u 6,55, 11, 11,50 i

18 sati).

KO ZNA GDE JE

MENDOVA KU]A?

Prvi put ove godine Grad je iz buxeta finansirao letovawe

1.683 dece, koja su se u odmarali{tu u Ulciwu besplatno odmara-

la od 20. juna do 31. avgusta. Osim za pred{kolce, od ~etiri do se-

dam godina, u sedmoj smeni “Ov~ar” je bio otvoren i za 117 najbo-

qih u~enika, nosilaca “Vukove diplome”. Po re~ima v. d. direk-

tora Vere Jovanovi}, cena boravka po osobi iznosila je 15.960

dinara, ili znatno mawe nego prethodnih godina, kada su rodi-

teqi pla}ali odmor svojih mali{ana. Wihov prevoz do Jadrana

ko{tao je 4,4, a hrana 3,4 miliona dinara. Interesantni su i po-

daci da je o deci iz vrti}a brinulo 294 radnika iz PU i 57 oso-

ba anga`ovanih po ugovoru (zdravstveni radnici, rekreativci...)

U izve{taju PU “Radost” navodi se i da je pre otvarawa odmara-

li{ta, Grad u wegovu adaptaciju ulo`io 7,6 miliona dinara.

U OSAM SMENA LETOVALO 1.683 DECE

DA NE POSLUJU SA GUBICIMA

Iako neuobi~ajeno kratak (predvi|ene su samo ~e-

tiri ta~ke), dnevni red dana{we sednice Skup-

{tine grada }e, najverovatnije, biti “te`ak”, jer

odbornici, osim {to kona~no treba da daju “zeleno sve-

tlo” Generalnom urbanisti~kom planu grada ^a~ka do

2015. godine, moraju da od 14 predlo`enih kandidata za

Decembarsku nagradu izaberu tri, odnosno glasaju za,

ili protiv predloga Komisije za obele`avawe praznika

i dodelu priznawa. Ona je, naime, predlo`ila Skup{ti-

ni da najvi{e gradsko priznawe ove godine ponesu prof.

dr Bo`idar Antonijevi}, Milisav Novi~i}, vlasnik

preduze}a “Unipromet” i Zoran [tavqanin, komandir

policijskog odeqewa u Slatini.

Komisija je predlo`ila SG i da zvawe po~asni gra|a-

nin grada, uvedeno prvi put ove godine, bude dodeqeno

Tomislavu Nikoli}u, predsedniku Republike Srbije, uz

obrazlo`ewe da je “odricawem od partijske pripadnosti

dokazao da je predsednik svih gra|ana i da su wegove ak-

tivnosti usmerene na dobrobit svih gra|ana Srbije.”

Osim toga, re~eno je da je svojim konkretnim radom dao

zna~ajan doprinos razvoju infrastrukture, privrede i

posebno zavr{etku radova na koridoru 11 i da budu zapo-

~eti radovi na Moravskom koridoru. Wegove zasluge su

i {to je vojni aerodrom u La|evcima priveden civilnoj

nameni i izgra|en kargo centar, koji jednim delom “pre-

lazi” i na teritoriju na{eg Grada. Zahvaquju}i wegovom

anga`ovawu, ^a~ak }e dobiti novo porodili{te, navodi

se jo{ u obrazlo`ewu komisije.

Osim dr Antonijevi}a, Novi~i}a i [tavqanina, po-

jedinci, udru`ewa, ustanove, preduze}a, predlo`ili su

da najvi{e gradsko priznawe bude dodeqeno i: prof.

Miloradu \ondri}u, Podru`nici Srpskog lekarskog

dru{tva u ^a~ku, fudbalskom treneru Mihajlu Kolare-

vi}u, dr Qubi{i Dmitrovi}u, fudbalskom treneru

Aleksandru Ivkovi}u, Tomislavu Novakovi}u, filozo-

fu, Gorani Tanaskovi}, direktorki U@P “Nade`da Pe-

trovi}”, ratnom vojnom invalidu Dejanu Stevanovi}u,

bibliotekaru Mariji Orbovi}, inovatoru Milo{u Ne-

{ovanovi}u i profesoru Dragi{i Petkovi}u.

M. N.

ODBORNICI DANAS ODLU^UJU O DOBITNICIMA DECEMBARSKE NAGRADE

OD 14 KANDIDATA, TRI LAUREATA

4 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEPOLITIKA

Urazgovorima sa

evropskim parla-

mentarcima u Bri-

selu, delegacija Demokrat-

ske stranke potvrdila je

svoju privr`enost po~etku

pregovora Srbije i Evrop-

ske unije, jer je to i potvr-

da politike koju DS zastu-

pa 23 godine, rekao je na

po~etku pro{lonedeqne

tribine u Gradskom odbo-

ru DS u ^a~ku Vladimir

Todori}, ~lan predsedni-

{tva Demokratske stranke

i predsednik strana~kog

Odbora za pravdu. Todo-

ri} je ~a~anske demokrate

izvestio o nedavnom

borvku u Briselu, kada je

sa predsednikom stranke

Draganom \ilasom pose-

tio insitucije Evropske

unije.

On je rekao da je ova po-

seta potvrdila da mi{qe-

we demokrata o mnogim

stvarima dele evropski

parlamentarci, pre svega o

atmosferi netolerancije u

Srbiji.

-Za qude u Briselu bilo

je neverovatno da je na{

ministar spoqnih poslo-

va zabranio slu`benicima

ambasade da daju bilo ka-

kvu asistenciju delegaciji

Demokratske stranke. Je-

smo li mi narodni nepri-

jateqi?! Veoma va`ni par-

lamentarci govorili su o

tome da se u Srbiji vodi

li~na, a ne sistemska bor-

ba protiv korupcije, da to

poprima obrise jednog ~o-

veka. A ukoliko sve zavisi

od jednog ~oveka, onda ne-

ma sistema. Velika zamer-

ka Jelka Kacina je da ne

postoji dijalog vlasti i

opozicije i da ta nesta-

bilnost ugro`ava institu-

cije. Va`na je i poruka

[tefana Filea da }e od

sada sa DS redovno razgo-

varati kao sa liderom

opozicije – preneo je To-

dori} deo utisaka i razgo-

vora u Briselu ~a~anskim

demokratama.

Todori}, kome je ovo

bila prva poseta ^a~ku od

wegovog ulaska u DS pre

nekoliko meseci, smatra

da sada{wa vlast nije do

sada ni{ta uradila, osim

{to je za sve krivila DS i

{to je SNS preuzeo pro-

gram DS.

- Drago nam je {to su

na{i politi~ki protiv-

nici preuzeli deo progra-

ma, ali bi za sve bilo ko-

risnije da je to ura|eno ne-

koliko decenija ranije.

Onda mo`da ne bismo ima-

li 500.000 qudi koji su na-

pustili zemqu i to da sva-

ke godine iz ^a~ka ode

2.000 mladih qudi. Za po-

gre{nu politiku nije do-

voqno re}i „izviwavamo

se“, jer takva politika ima

svoju cenu, posledice i du-

boke o`iqke – rekao je To-

dori} i istakao da Kosovo

kao tema mora da ostane

iza nas, da bi energija i

fokus bili usmereni na

ekonomiju, obrazovawe,

zdravstvo i unutra{we re-

forme, koje trenutna vlast

ne mo`e da sprovede.

-Qudi }e brzo shvatiti

da osim velikih pri~a ova

vlast nema ni~ega, da re-

zultate treba tra`iti na

drugoj strani. Toga }e bi-

ti svesni i gra|ani u ^a~-

ku koji za vi{e od 15 godi-

na nemaju neke rezultate od

lokalne vlasti - rekao je

Todori}.

Govore}i o trenutnom

rejtingu DS, Todori} je

rekao da je ova stranka za

sada mawina, jer predsta-

vqa jedan deo stanovni-

{tva druga~iji od onog ko-

jim se upravqa u posled-

wih 20 godina.

-Mo`emo da planiramo

i mnogo ve}i rejting, ali

to zna~i promenu progra-

ma, prilago|avawe, koje je

isplativo za izbore, ali

ne i za podr{ku za refor-

me – smatra Todori} i do-

daje da se DS prvi put u

svojoj istoriji suo~ava sa

druga~ijim me|unarodnim

okolnostima.

-Prvi put nismo mi ta

karta na koju me|unarodna

zajednica igra, jer nismo

bili spremni da preuzme-

mo ne{to {to su drugi mo-

gli i preuzeli. Zato posto-

ji raslojavawe oko tog pi-

tawa, koje }e se morati

vremenom razre{iti. Ako

ne podlegnemo pritiscima

i napadima sa svih strana,

ponekad i iznutra, ako

ostanemo jedinstveni onda

}emo biti jaki, jer imamo

najkvalitetnije qude – po-

ru~io je Todori} svojim

strana~kim kolegama.

V. T.

Kao i na svim pret-

hodnim, i na sutra-

{woj - osmoj Iz-

bornoj skup{tini Nove

Srbije, aktuelni predsed-

nik Velimir Ili} bi}e je-

dini kandidat za prvog

~oveka stranke. Taj pred-

log potekao je iz 117, od

ne{to vi{e od 130 grad-

skih i op{tinskih odbora

NS. Na sednici kojoj }e,

osim 798 delegata iz ~ita-

ve zemqe, prisustvovati i

gosti iz Republike Srpske

(~lanovi Srpskog demo-

kratskog saveza) i Crne

Gore (predstavnici Nove

srpske demokratije) i pri-

jateqi iz partija u vlada-

ju}oj koaliciji i opozici-

ji, stari - novi predsed-

nik izabra}e {est pot-

predsednika, najavio je na

konferenciji za novinare

u sredu portparol Grad-

skog odbora NS Milan

Dra{ki}. Odgovaraju}i

na pitawe novinara, kako

se do sada nije pojavila

li~nost koja bi “stala na

crtu Velimiru Ili}u”,

odnosno za{to on nikada

nije imao protivkandida-

ta, Dra{ki} je rekao:

- Jedna takva politi~ka

pojava ne donosi ni{ta

dobro strankama. Svedoci

smo da se ovih dana kori-

sti neprimereni vokabu-

lar u komunikaciji izme-

|u dva predsedni~ka kan-

didata u jednoj od ve}ih

politi~kih stranaka.

Stav svih gradskih i op-

{tinskih odbora koji su u

demoratskoj proceduri

predlo`ili predsedni~-

kog kandidata je da pove-

rewe ponovo treba ukazati

aktuelnom predsedniku

Velimiru Ili}u. Takvu

odluku du`ni smo da po-

{tujemo, jer time na neki

na~in ~uvamo i jedinstvo

stranke.

Na sednici IS bi}e

obele`eno i 15 godina od

osnivawa stranke, zbog ~e-

ga }e skup, osim radnog,

imati i sve~ani karakter,

rekao je on i promovisao,

tim povodom izdat ~etvr-

ti broj strana~kog bilte-

na “Glasnik Nove Srbije”,

~iji je glavni i odgovorni

urednik Dubravka Filip-

kovski.

Ona se sa saradnicima

potrudila da ~itaocima

ponudi veliki broj inte-

resantnih tekstova, rekao

je Dra{ki}, izdvojiv{i

prilog koji podse}a ~ita-

oce na 15 godina uspe{nog

rada i delovawa stranke i

hronolo{ki prikazuje sve

ono kroz {ta su NS i we-

no ~lanstvo u tom periodu

pro{li. U op{irnom in-

tervjuu sa predsednikom

stranke i ministrom ur-

banizma i gra|evine,

Ili} govori o dosada-

{wem radu, uspesima i po-

liti~kim o~ekivawima.

Dra{ki} je ~itaocima

preporu~io i ~lanke o

“Novoj Srbiji kao velikoj

srpskoj porodici, slav-

nom putu Stefana Nemawe

i nastojawima ove partije

da sa~uva tradiciju i vra-

ti narod srpskim koreni-

ma “. Uredni{tvo “Gla-

snika” podse}a ~iotaoce i

da je predsednik stranke

Velimir Ili} nosilac

pet ordena najvi{eg reda

Pravoslavne crkve, koja

su, ka`e Dra{ki}, dokaz

po{tovawa vrednosti za

koje se zala`e Nova Srbi-

ja od osnivawa do danas.

Predstavqene su i biogra-

fije, potpredsednika

stranke i ~lanova aktuel-

ne poslani~ke grupe u Na-

rodnoj skup{tini Srbije.

M. N.

^LAN PREDSEDNI[TVA DS VLADIMIR TODORI] U ^A^KU U ^A^KU ]E SUTRA BITI ODR@ANA

SEDNICA OSME IZBORNE

SKUP[TINE NOVE SRBIJE

VLAST NEMA REZULTATAILI] PONOVO

JEDINI KANDIDAT

U okviru akcije „Grom“, koja je 6. decembra sprovede-

na na podru~ju Moravi~kog okruga, pripadnici Poli-

cijske uprave u ^a~ku, zaplenili su oko 30 grama narko-

tika i 19 tableta koje se mogu zloupotrebiti kao narko-

tici, a prona|eno je i oduzeto i 26 komada razne munici-

je.

Policija je tokom ove akcije izvr{ila 23 pretresa na

vi{e lokacija, a zbog posedovawa i trgovine narkotici-

ma krivi~ne prijave podnete su protiv sedam lica.

Po odobrewu Vi{eg javnog tu`ila{tva u ^a~ku done-

to je re{ewe o zadr`avawu osumwi~enim A. D. (1990) iz

^a~ka i M. M. (1980) iz Gorweg Milanovca, zbog posto-

jawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla-

{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

ZAPLEWENO

30 GRAMA NARKOTIKA

Usredu je pred zgradom Osnov-

nog suda u ^a~ku zapo~eo

protest oko 65 radnika trgo-

vinskog preduze}a “Stjenik”AD, za

koji je najavqeno da }e trajati do

danas, nezadovoqnih zbog odluke

sudije Milenka Lazarevi}a, kojom

je poni{tio re{ewe o prodaji pro-

davnice “Velur”. U “Stjeniku”AD je

zaposleno 65 radnika u dva objekta,

od toga 44 je uposleno u maloproda-

ji i radnoj zajednici, a 21 radnik je

upu}en kod drugog poslodavca. U

me|uvremenu, 17 qudi je napustilo

preduze}e sa zaostalim potra`iva-

wima, tako da ukupno 82 radnika

nisu primila platu od maja 2011.

godine, odnosno 30 meseci. Ra~un

preduze}a je u blokadi od 19. avgu-

sta ove godine zbog duga od 13 mili-

ona dinara. Da bi se radnicima na-

doknadile plate, planirana je pro-

daja nekoliko objekata, dva u centru

i jednog na Avlaxinici. Radnici

o~ekuju da upravo ovih dana bude

prodat jedan od objekata u centru

^a~ka, a procena je, ako bi ta pro-

daja bila realna, da bi se mogle iz-

miriti potra`ivane plate, kao i

porezi i doprinosi. Sla|ana Pan-

teli}, ~lan IO “Stjenika”, je u ime

radnika koji protestuju rekla da je

ovo jedini na~in da oni ostvare

svoja prava i da im je nadu za to da-

la prethodna prodaja, realizovana

22. novembra, a koja je potom poni-

{tena, kada je od po~etne cene od 26

miliona dostignut iznos od 53,6

miliona dinara. Radnici “Stjeni-

ka” od januara 2012. godine vode

sudski postupak za izmirivawe svo-

jih potra`ivawa, a advokat Miro-

slav Petrovi}, koji ih zastupa, je

istakao da su wihovi zahtevi “apso-

lutno opravdani i da je sud doneo

protivzakonitu odluku o poni{ta-

vawu prodaje, jer je neizvesno koli-

ka }e se cena posti}i slede}i put

(na licitaciji zakazanoj za 26. de-

cembar), pa }e gre{ku suda platiti

dr`ava”. Za licitaciju, koju je vo-

dio sudija Lazarevi}, prijavilo se

devet kupaca. On je tada konstato-

vao da su ispuweni svi uslovi, ka`e

Panteli}ka, da bi posle nekoliko

dana advokat Miroslav Petrovi}

bio obave{ten o poni{tavawu pro-

daje, jer je preduze}e zainteresovano

za kupovinu uplatilo za depozit

1,5, umesto 2,6 miliona dinara. Da

se radnici legalno bore za svoje za-

rade potvrdio je i pravni zastup-

nik “Stjenika”, advokat Miroslav

Iwac.

“Stjenik” AD je trgovinsko

preduze}e, osnovano 1947. godine u

^a~ku, kao jedna od na{ih prvih

posleratnih firmi za trgovinu na

veliko i malo. Do pre desetak godi-

na to je bio sistem koji je upo{qa-

vao vi{e od 1.000 radnika, a danas

je Akcionarsko dru{tvo, ~iji je ve-

}inski vlasnik dr`ava, dok 22 od-

sto akcija pripada radnicima, ma-

lim akcionarima. Ovih 82 radnika

potra`uju ukupno nekoliko deseti-

na miliona dinara, bez ura~unatih

poreza i doprinosa. U me|uvremenu

radnici su se obra}ali predstavni-

cima lokalne samouprave, a direk-

tor “Stjenika” A.D. Dragoqub Pu-

zovi} se nedavno susreo i sa mini-

strom privrede Aleksandrom Radu-

lovi}em, kome je predo~io situaci-

ju u ovom preduze}u. Radnici su po-

rukama ispisanim na svojim tran-

sparentima tokom protesta pozvali

Aleksandra Vu~i}a da do|e u ^a~ak.

Uprkos upornom nastojawu, do

zakqu~ewa ovog broja, nismo uspeli

da ~ujemo “drugu stranu” i da od po-

stupaju}eg sudije, koji je, kako smo

zvani~no obave{teni, opravdano

odsutan zbog bolovawa, saznamo

razloge zbog kojih je poni{tena od-

luka o prodaji jednog “Stjeniko-

vog”objekta.

Z. L. S.

RADNICI “STJENIKA” OD SREDE [TRAJKUJU ISPRED OSNOVNOG SUDA U ^A^KU

NISU PRIMILI 30 PLATA

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 5GRAD

Na nedavno odr`anom sa-

stanku u Ministrstvu pri-

vrede predstavnici Asoci-

jacije slobodnih i nezavisnih sin-

dikata Gradskog odbora ^a~ka i

ovda{weg Nezavisnog sindikata

dogovorili su se sa ministrom Sa-

{om Radulovi}em da radnicima

koji su bili zaposleni u preduze-

}ima u ste~aju, u “Fabrici harti-

je” i drugima, bude povezan radni

sta` i ispla}ena minimalna zara-

da. Sa ministrom privrede dogovo-

reno je i da ~a~anskim preduze}ima

u restruktuirawu, “FRA” i “Slo-

boda aparati”, Vlada Srbije iz bu-

xeta odvoji sredstva za “~i{}ewe”

dugova iz prethodnog perioda i

obezbedi nesmetan proces proiz-

vodwe.

- Zakqu~eno je da bi AD FRA

trebalo da bude povezana sa namen-

skom proizvodwom u ciqu stabi-

lizacije proizvodnog procesa. Na

taj na~in fabrika bi ostvarila i

mogu}nost za prijem stru~nih ka-

drova da bi u narednom periodu iz-

na{la potrebu za povezivawe i

pronala`ewe strate{kog partnera

koji bi za to imao poslovni inte-

res - rekao je predsednik Nezavi-

snog sindikata ^a~ka Milorad

Piper. Sindikalci su pro{le sed-

mice u sali Gradskog ve}a odr`ali

konferenciju za novinare na kojoj

su preneli zakqu~ke sa sastanka u

Ministrstvu privrede.

- “Sloboda aparati” su u re-

struktuirawu od 2009, ali poseduju

imovinu i qudske resurse da obno-

ve proizvodwu aparata za doma-

}instvo i sa budu}im strate{kim

partnerom dopune asortiman koji

bi imao pro|u na tr`i{ta Srbije

i zemaqa biv{ih jugoslovenskih

republika. Zainteresovani strate-

{ki partneri, koji su jo{ uvek ak-

tuelni i sa kojima su vo|eni razgo-

vori, su “Foks Srbija”, ruski “Gaz

- Ma{“, hrvatski “Rade Kon~ar” i

“Metalac” Gorwi Milanovac. Iz-

vr{ena je procena imovine, prema

kojoj postoje {anse da proizvodwa

bude obnovqena i samim tim u pr-

voj fazi zaposleno vi{e od 300

radnika - naveo je Ne{o Puzi},

predsednik ASNS ^a~ka.

Kompanija “Sloboda” AD preu-

zela je u prethodnom periodu vi{e

od 300 radnika iz “Slobode apara-

ta”. Kako su sindikalci napomenu-

li, na sastanku sa Radulovi}em za-

kqu~eno je i da je poslovna klima u

^a~ku problemati~na, da je vidan

plan idustrijske proizvodwe u

skoro svim proizvodnim preduze-

}ima.

Inicijativu sindikalaca po-

hvalio je zamenik gradona~elnika

^a~ka Radenko Lukovi} i podsetio

na u~inak aktuelne gradske vlasti

u posledwih godinu i vi{e dana,

kada je re~ o privredi.

- Bavili smo se privredom i us-

postavili dijalog sa privrednici-

ma posredstvom wihovih udru`e-

wa, sindikata, saveta... Trebalo bi

da osnujemo socijalno-ekonomski

savet na nivou grada. Izdvojili

smo 38 miliona dinara za podsti-

cajne mere zapo{qavawa, zahvaqu-

ju}i kojima je posao dobilo vi{e

od 200 qudi. Nismo doveli velike

firme i otvorili hiqade radnih

mesta, ali jesmo se bavili preduze-

}ima koje bi trebalo spasiti - pod-

setio je Lukovi}.

Na konferenciji za novinare

prisustvovali su i odbornici

URS-a dr Mom~ilo Spasi} i Dve-

ri Aco \enadi}.

Z. J.

U^a~ak je stigao softver koji }e omogu}iti publikovawe

svih informacija o zemqi{tu, infrastrukturi i urba-

nisti~kim planovima na teritoriji grada. Softver je

donacija Vlade Nema~ke, a ovda{woj gradskoj vlasti na kori-

{}ewe predali su ga predstavnici organizacije GIZ. Ova ne-

ma~ka vladina organizacija od 2010. godine sprovodi projekat

“Unapre|ewe lokalnih uprava u Srbiji”. Prva faza projekta je

zavr{ena, sada je aktuelna druga koja }e trajati do 2015. godine.

- Mi sara|ujemo u izradi informacionih sistema koji }e ob-

jediniti sva javna preduze}a, ustanove i organizacije, kada je

re~ o informacijama u oblasti infrastrukture. Na{ projekat je

u Srbiji prihvatilo nekoliko gradova, me|u kojima je i ^a~ak -

rekao je zamenik rukovodioca projekta Kristof Johajm Virc. On

je pro{log ~etvrtka sa gradona~elnikom ^a~ka Vojislavom

Ili}em potpisao aneks memoranduma o donaciji softvera. Tim

vrlo vrednim softverom }e gazdovati Javno preduze}e “Gradac”.

- U “Gradcu” }e biti osnovana slu`ba za GIZ koja }e u ^a~ku

realizovati i razvijati wihove projekte. Ovo je budu}nost, po-

~eli smo da unapre|ujemo geografsko informacioni sistem ko-

ji }e sadr`ati sve podatke sa terena. Dostupnost svih tih in-

formacija, mogla bi da privu~e investitore iz celog sveta. Tre-

balo bi do kraja 2014. da na veb portalu bude objavqen i Gene-

ralni plan ^a~ka - najavio je ~lan Gradskog ve}a Zvonko Mitro-

vi}.

^a~ak je jedan od malobrojnih srpskih gradova koji realizu-

je projekat Vlade Nema~ke “Unapre|ewe lokalnih uprava”.

Z. J.

Pored planiranog pro{iriva-

wa saradwe sa proizvo|a~ima

krompira iz ~a~anskog kraja,

zbog potreba proizvodnih ka-

paciteta kompanije “Chips way”,

uspostavqena je saradwa sa

srpskim proizvo|a~ima sa

KiM, poznatim po uzgajawu

kvalitetnog krompira

Kompaniju “Chips way”, pro{log

petka, posetila je delegacija pro-

izvo|a~a krompira sa Kosova i

Metohije, predvo|ena na~elnikom Kosov-

sko-pomoravskog okruga Sr|anom Mitro-

vi}em. Na sastanku se razgovaralo o pred-

stoje}im aktivnostima ~a~anske kompani-

je i kosmetskih proizvo|a~a, koji su po-

sredstvom Kancelarije za Kosovo i Meto-

hiju, nedavno potpisali ugovor o poslov-

no tehni~koj saradwi, odnosno o proiz-

vodwi i otkupu merkantilnog krompira za

narednu godinu, za potrebe ~a~anske ~ip-

sare.

Prema re~ima direktora kompanije To-

mislava Bajevi}a, sigurno tr`i{te je

osnov uspe{ne saradwe. Kancelarija za

Kosovo i Metohiju }e obezbediti kvali-

tetno seme, kako bi se u srpskim sredinama

proizvodio {to kvalitetniji krompir.

- Drago nam je {to }emo ovom saradwom

doprineti napretku i opstanku na{ih qu-

di na Kosovu. Posredstvom Kancelarije za

KiM da}emo garancije da }emo otkupiti

sav rod krompira. Obaveza Kance-

larije je da im obezbedi seme, a

ostale obaveze preuzima kompanija,

od edukacije qudi, preko posete

farmera, do garantovanog otkupa.

Proizvo|a~i }e imati siguran pla-

sman i dobru cenu za robu koju is-

poru~e - istakao je direktor Baje-

vi}.

Predsednik privremenog organa

op{tine Kosovska Vitina Milo{

Jovanovi}, podsetio je da je wihova

op{tina poznata po proizvodwi

kvalitetnog krompira, ali i da je

najve}i problem prethodnih 13 go-

dina bio plasman proizvoda, izra-

`avaju}i nadu da }e saradwa sa ~a-

~anskom “^ipsarom” omogu}iti si-

gurniju prodaju.

- Do sada je proizvodwa bila uvek na

visokom nivou, ali plasman nije bio sigu-

ran. Od 2003. do 2006. godine Koordinaci-

oni centar je otkupqivao na{e proizvode.

Me|utim, od 2006. pa sve do danas plasman

i prodaja nisu bili zagarantovani. Neke

godine bi rod uspeli da prodamo, a neke

ne. Ali, nadam se da }e se taj problem sada

prevazi}i - rekao je Milo{ Jovanovi}.

Neboj{a Vesi}, savetnik predsednika

op{tine Klokot, smatra da je ovo jo{ je-

dan dokaz da se pobedom “Srpske” na lo-

kalnim izborima na Kosovu i stvarawem

zajednice srpskih op{tina, poqoprivred-

nim proizvo|a~ima pru`a “{iroki spek-

tar mogu}nosti”. “Smatram da }e se ubudu-

}e otvoriti mnogi vidovi saradwe u vezi

sa plasmanom poqoprivrednih proizvoda,

koji je do danas bio zaista sku~en”, izjavio

je Vesi}.

Tako|e pro{log petka, u Zabla}u je odr-

`an i sastanak menaxmenta kompanije

“Chips way” i proizvo|a~a krompira ovo-

ga kraja, na kome je bilo re~i o nastavku

saradwe u 2014. godini. Prema re~ima

Mirka Zari}a, v. d. direktora Zadruge “Za-

bla}anka”, sa ovog podru~ja ~a~anskoj

^ipsari isporu~eno je vi{e od 70 vagona

krompira, proizvo|a~i su izuzetno za-

dovoqni saradwom sa fabrikom ~ip-

sa, a proizvodwa u 2014. }e biti utro-

stru~ena.

- Za nas proizvo|a~e je najbitnije

da radimo za poznatog kupca. Jo{ ako

smo sigurni da je taj kupac plate`no

sposoban, da mo`e maksimalno da nas

ispo{tuje, kao {to nas je menaxment

kompanije ispo{tovao prethodne go-

dine, onda je to odli~no. Sve nam je is-

pla}eno pre roka, kompanija nam ni-

{ta ne duguje. Nadam se da }e biti na-

stavqena pro{logodi{wa saradwa, a

proizvodwa krompira }e biti, najve-

rovatnije, utrostru~ena, a mo`da i ve-

}a - istakao je Mirko Zari}.

Iz komapnije “Chips way”, koja naj-

vi{e izvozi u Gr~ku, Makedoniju, Molda-

viju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu,

Sloveniju, Hrvatsku, Bugarsku, Albaniju,

najavquju da }e u narednoj godini obim

proizvodwe biti znatno pove}an. Pored

toga, pove}an je i kapacitet fabrike koji

je na evropskom nivou, a vra}ena je i “sta-

ra” prepoznatqiva ambala`a ~uvenog ~a-

~anskog ~ipsa. N. R.

KOMPANIJU “CHIPS WAY” POSETILA DELEGACIJA PROIZVO\A^A KROMPIRA SA KOSOVA I METOHIJE

SIGURAN PLASMAN I DOBRA CENA

ZAKQU^CI SA SASTANKA ^A^ANSKIH SINDIKALACA

I MINISTRA PRIVREDE

MINIMALAC ZA

RADNIKE FABRIKE HARTIJE

^A^AK DOBIO SOFTVER ZA RAZVOJ

GEOGRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA

POKLON

NEMA^KE VLADE

6 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

U umetni~kom odeqewu

koje u ^a~ku, pri Ma{in-

sko - saobra}ajnoj {koli,

postoji od 2008. godine, u

sredu je po prvi put orga-

nizovan Dan otvorenih

vrata. Osnovci, suo~eni sa

izborom sredwe {kole i

budu}eg zanimawa, kao i

wihovi roditeqi i nastav-

nici, dobili su mogu}nost

da posete {kolu, upoznaju

se sa umetni~kim obrazov-

nim profilima, uslovima

rada i nastavnim kadrom.

- Posle pet godina rada,

stekli su se uslovi da {iru

javnost upoznamo sa pro-

storom u kome radimo i na-

~inom na koji se izvodi na-

stava, jer je re~ o speci-

fi~noj {koli. Imamo tri

obrazovna profila, za kle-

sare, drvorezbare i konzer-

vatore kulturnih dobara, a

svaki profil ima poseban

kabinet, odnosno ateqe.

Postoji i ateqe za crtawe

i slikawe, kao i za vajawe,

a nastava op{teobrazov-

nih predmeta se izvodi u

u~ionici pod istim kro-

vom. Ove godine je u prvi

razred upisano 13 budu}ih

klesara i drvorezbara, za

zanimawe konzervator nije

bilo interesovawa, ali se

nadamo da }e naredne godi-

ne i mesta na ovom usmere-

wu biti popuwena - obja-

{wava Ana Bogi}evi},

profesor i organizator

stru~ne nastave, i napomi-

we da je {kola Ministar-

stvu uputila zahtev da u na-

rednoj {kolskoj godini u

umetni~ko odeqewe mo`e

da primi 21 svr{enog

osnovca, kolika je bila i

prethodna upisna kvota.

Na inicijativu Foruma

u~enika Umetni~ke {kole,

koji su |aci osnovali u `e-

qi da svojim aktivnostima

uti~u na kulturna de{ava-

wa u gradu, ali i podstak-

nu “osnovne principe ~o-

ve~nosti”, istog dana je u

jednoj od u~ionica, prire-

|ena prodajna izlo`ba u~e-

ni~kih radova, sa humani-

tarnim predznakom. Me|u

eksponatima, slikama, cr-

te`ima, skulpturama i

predmetnima u duborezu,

na{li su se radovi nastali

u ranije organizovanoj li-

kovnoj koloniji i na ~aso-

vima prakti~ne nastave.

Organizatori su prezado-

voqni posetom, a od pro-

fesorke Bogi}evi} saznaje-

mo da je prodaja nadma{i-

la o~ekivawa.

Cene su bile pristupa~-

ne, pa su posetioci ovde

prona{li lepe predmete za

sopstveni dom ili poklone

prijateqima za predstoje}e

praznike. ^lanovi Foruma

odlu~ili su da novac koji

je na ovaj na~in zara|en bu-

de poklowen sestrama Jo-

vanovi} iz ^a~ka, koje zbog

ozbiqnih problema sa vi-

dom o~ekuje le~ewe u ino-

stranstvu. E. V.

Nekoliko u~enika ~a~anske Gim-

nazije na Jutjub je oka~ilo sni-

mak na kojem se vidi kako omalo-

va`avaju prolaznike i profesorku, pre-

vr}u {kolske klupe, a jedan od aktera,

imitiraju}i pop peva~icu Majli Sajrus,

u fiskulturnoj sali se svla~i do butina

i pewe uz kanap. Snimak je objavqen na

internetu 9. decembra, a akteri su najve-

rovatnije u~enici drugog razreda, koji

su se me|usobno snimali mobilnim tele-

fonima.

Direktor ~a~anske Gimnazije Ivan

Ru`i~i}, ju~e je za “^a~anski glas” po-

tvrdio da je disciplinski postupak u to-

ku, zbog ~ega ne mogu da daju izjave, ali je

najavio da }e ovih dana biti organizova-

na konferencija za {tampu.

Rada Karanac, koordinator za pre-

venciju nasiqa u [kolskoj upravi Mo-

ravi~kog okruga, podsetila je da su u~e-

nici spot prokomentarisali kao {alu,

~ak su naveli i prilikom postavqawa na

dru{tvene mre`e da je to “samo zezawe i

da ne treba da se shvati ozbiqno”.

- To jeste deo spota koji je uradila jed-

na ameri~ka peva~ica. Me|utim, mediji

i mi nismo shvatili kao {alu, jer je to

postupak koji mo`e da se procesuira i

da dovede do odre|enih mera, odnosno

ukora, opomena itd. Problem je i to ka-

kav uticaj imaju rijaliti. Sve {to se de-

{ava u dru{tvu mo`e da bude delom i

uticaj rijaliti {oua, jer su to modeli

pona{awa koje deca, odnosno u~enici,

mogu da vide gotovo na svim TV progra-

mima. Me|utim, snimawe ovakvih scena,

emitovawe, prikazivawe i {irewe pu-

tem dru{tvenih mre`a je neprihvatqi-

vo, i ne{to o ~emu treba u narednom pe-

riodu, ne samo u {koli gde se to dogodi-

lo, nego i u osnovnim {kolama, {to vi-

{e pri~ati, kao i o svim vrstama nasi-

qa, naro~ito o novom obliku - digital-

nom, a sa akcentom na sve one probleme

do kojih mo`e da dovede nekontrolisano

{irewe ovakvih snimaka - ka`e Rada Ka-

ranac.

Prema wenim re~ima, u ovom slu~aju

nije re~ samo o elektronskom, ve} i o

drugim vrstama nasiqa koje je tim za

prevenciju nasiqa u {koli ve} defini-

sao. Kakve mere mogu biti preduzete pro-

tiv aktera snimka, zna}e se posle vaspit-

no disciplinskog postupka. Ona podse}a

da su mere definisane zakonom, odnosno

pravilnikom za prevenciju nasiqa, a

mogu biti, od mera opomene, do mera is-

kqu~ewa, {to zavisi od tima za preven-

ciju nasiqa u Gimnaziji i direktora,

koji }e na osnovu svih ~iwenica, odno-

sno pona{awa u~enika koji su bili akte-

ri snimka, wihovih eventualnih uspeha,

ili nekih drugih sankcija, doneti odlu-

ku, o ~emu }e javnost biti obave{tena na

konferenciji za novinare.

- Mediji jesu napravili senzaciju od

snimka koji je emitovan na dru{tvenim

mre`ama, zato {to su se trudili da to

bude vest koja }e biti dobro prodata i

plasirana. Nije se vodilo ra~una o za-

{titi podataka li~nosti i o de~jim

pravima, a znamo da je na tom snimku bi-

lo i druge dece, ~ak i nastavnika. Na-

pravqena je velika senzacija, ali se na-

damo da se to vi{e ne}e de{avati. Ipak,

mo`emo videti da je snimak jo{ uvek na

nekim portalima, pa deluje kao promo-

cija ne~ega {to je bahato i neprimereno

- smatra Rada Karanac.

Na{a sagovornica napomiwe da se u

svim {kolama organizuju preventivne

aktivnosti, ne samo dono{ewem zakona,

kojim su definisani nivoi nasiqa, ve} i

putem radionica, tribina i gostovawa

stru~nih saradnika. “I ubudu}e treba

nastaviti sa preventivnim aktivnosti-

ma, uz veliku podr{ku lokalne samou-

prave sa svim institucijama koje su pot-

pisale protokol o saradwi po pitawu

nasiqa”, istakla je Rada Karanac.

N. R.

Uorganizaciji Samo-

stalnog sindikata

ugostiteqstva i tu-

rizma Srbije i UTP “Mo-

rava”, koja je bila i doma-

}in, a pod pokroviteq-

stvom Ministarstva fi-

nansija i privrede, sekto-

ra za turizam, u sredu su u

hotelu “Livade” dodeqeni

sertifikati polaznicima

projekta “Edukacija kadro-

va u turizmu”.

- Projektom je realizo-

vana obuka iz 10 oblasti

ugostiteqstva i turizma, a

u ovoj edukaciji je u~estvo-

valo 95 ugostiteqskih rad-

nika. Prvi turnus je orga-

nizovan u septembru, a dru-

gi i tre}i su bili spojeni

i zavr{eni su pre nekoli-

ko dana. Ovo je ~etvrta go-

dina kako realizujemo pro-

jekat “Edukacija kadrova u

turizmu”, i ve} zauzima

zna~ajno mesto u doprino-

su razvoja ugostiteqsko -

turisti~ke delatnosti.

Ciq i jeste da ugostiteq-

sko - turisti~ku delatnost

podignemo na vi{i nivo, a

to ne mo`emo u~initi bez

dobrih kadrova i afirmi-

sawa struke. Turizam mora

br`e da napreduje, a najva-

`niji resursi su kadrovi

koji su nosioci posla. To

va`i i za druge oblasti,

ali u turizmu posebno - re-

kao je, izme|u ostalog, Ra-

dan Milovanovi}, pred-

sednik Samostalnog sin-

dikata ugostiteqstva i tu-

rizma Srbije i menaxer

projekta.

Milovanovi} je podse-

tio da se sindikat ve} 44

godine bavi i organizaci-

jom takmi~ewa ugostiteq-

skih i turisti~kih radni-

ka Srbije. Na ovogodi-

{wem takmi~ewu u Pro-

lom Bawi, UTP “Morava”

je ostvarila zapa`ene re-

zultate, osvojila dva peha-

ra, {est zlatnih medaqa, a

u ukupnom plasmanu zauze-

la presti`no tre}e mesto.

Pozdravqaju}i preda-

va~e, u~esnike seminara i

brojne goste, direktorka

UTP “Morava” Verica Ko-

sti}, podsetila je da su

tradicija i kvalitet za-

{titni znak “Morave”,

zbog ~ega je ovo preduze}e i

organizovalo edukaciju za-

poslenih. Direktorka je

tako|e podsetila da je

preduze}e u prethodnom pe-

riodu vi{e pa`we posve-

tilo poboq{awu kvalite-

ta sme{taja restoranskog

dela.

- U ovoj edukaciji, to-

kom septembra i decembra,

u~estvovao je veliki broj

na{ih radnika. Velika za-

sluga za organizaciju ove

edukacije pripada Radanu

Milovanovi}u, ali i pre-

dava~ima koji su se nese-

bi~no potrudili da znawa

prenesu na{im zaposleni-

ma. Sve ovo ne bi moglo da

se realizuje da zaposlni u

UTP “Morava” nisu dali

maksimum da svoja znawa

obnove i pro{ire - ista-

kla je Verica Kosti}.

Maristela Beli}, mar-

keting menaxer UTP “Mo-

rava”, ka`e da je preduze}e

u~e{}em u ovom projektu

usavr{ilo svoje usluge:

- Imam ~ast da vam se

obratim u svojstvu marke-

ting menaxera i svojstvu

polaznika edukacije iz

oblasti marketinga i pro-

daje. Osnovni ciq ove edu-

kacije je unapre|ewe kva-

liteta usluga. Kada imamo

kvalitetnu uslugu, imamo i

zadovoqnog gosta. U sva-

kom sektoru, timskim ra-

dom, sigurno dr`imo kqu~

uspeha u na{im rukama.

Menaxer projekta Radan

Milovanovi} je podelio

sertifikate polaznicima

edukacije, a oni i wihovi

predava~i su predstavili

ste~ena znawa, kroz koktel

dobrodo{lice i banket

prire|en za goste i prija-

teqe UTP “Morava”.

N. R.

DAN OTVORENIH VRATA

I HUMANITARNA IZLO@BA

DVA ZANIMQIVA DOGA\AJA U SREDWOJ UMETNI^KOJ [KOLI

SNIMAK GIMNAZIJALACA NA JUTJUBU

SKRENUO PA@WU JAVNOSTI

NEPRIMERENA [ALA ILI

BAHATO PONA[AWE?

U HOTELU „LIVADE” DODEQENI SERTIFIKATI POLAZNICIMA

PROJEKTA „EDUKACIJA KADROVA U TURIZMU”

KVALITETNA USLUGA,

ZADOVOQAN GOST

RADIONICA ZA NAJMLA\E

Besplatni pripremni ~asovi za upis u umetni~ke

{kole po~iwu u drugom polugodi{tu i odr`ava}e se

svake subote, od 9 do 12 ~asova.

Posle zimskog raspusta u ovoj {koli bi}e organi-

zovane i vajarske radionice za osnovce od drugog do

~etvrtog razreda, a wihovi radovi }e biti prikqu~e-

ni eksponatima sredwo{kolaca, na godi{wim izlo-

`bama {kole.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 7DRU[TVO

Najte`i bolesnici i wiho-

ve porodice ubudu}e mogu

da ra~unaju na stru~nu

pomo} u palijativnoj jedinici

koja se nalazi u okviru ~a~anske

Bolnice. Ovo odeqewe, pro{log

~etvrtka sve~ano su otvorili mi-

nistarka zdravqa prof. dr Sla-

vica \uki} Dejanovi} i direktor

Zdravstvenog centra „Dr Dragi-

{a Mi{ovi}“ dr Radoslav Milo-

{evi}. Jedinica za palijativno

zbriwavawe u ^a~ku ima osam po-

steqa, a svu negu i pomo} bolesni-

cima i wihovim bli`wima pru-

`a sedam medicinskih sestara i

jedan lekar. Kako je najavqeno

prilikom otvarawa, po potrebi

}e na odeqewe dolaziti i drugi

lekari i sve{tenik kako bi se

pru`ila potpuna stru~na, zdrav-

stvena i duhovna pomo} te{kim

bolesnicima o kojima su do sada

uglavnom brinule wihove poro-

dice.

Nakon razgovora sa rukovod-

stvom grada ^a~ka, ministarka

\uki} Dejanovi} je sa svojim naj-

bli`im saradnicima obi{la

objekat ~ijom je adaptacijom i re-

konstrukcijom napravqeno pali-

jativno odeqewe.

- Ova jedinica je samo segment

palijativnog centra. Ovde }e po-

mo} dobijati te{ki bolesnici za

koje na`alost nekada nema leka, a

~ije dostojanstvo mora biti bri-

ga zdravstvenih radnika, psiho-

loga, socijalnih radnika, duhov-

nika... U tome najva`niju funkci-

ju moraju imati izabrani lekari,

kao i svi oni koji brinu o zdra-

vqu stanovnika. Su{tina je da

ovi bolesnici treba da imaju

prostor, u kome }e se odrediti ko-

ji su to lekovi koji }e im olak{a-

ti i poboq{ati kvalitet `ivota.

^lanovi wihovih porodica mo-

raju biti nau~eni od medicinskih

radnika kako im se mo`e pomo}i

i u ku}nim uslovima. Humanost,

stru~nost i dostojanstven `ivot

najte`im bolesnicima moraju bi-

ti garantovani, jer su te osobe i u

na{em sistemu bili pacijenti

drugog reda, a mi to ne mo`emo

dozvoliti - rekla je ministarka i

dodala da je plan resornog Mini-

starstva da do 2015. godine u Sr-

biji bude otvoreno 28 palijativ-

nih centara sa 300 posteqa.

Ministarka je rekla da

„~a~anski model“ mo`e da

bude inspiracija i za druge

zdravstvene centre, a pohva-

lila je i saradwu Mini-

starstva i lokalne samou-

prave, koja je u interesu bo-

qeg zdravstvenog stawa naj-

te`ih bolesnika.

- Posle razgovora sa

gradona~elnikom ^a~ka

Vojislavom Ili}em, uvere-

na sam da }e i Dom zdravqa

u ovom segmentu uraditi

kvalitetno svoj deo posla.

Za slede}u godinu za ove

namene Ministarstvo je

planiralo 18 miliona di-

nara, a 17 miliona dinara

bilo je ove godine. Veliku

pomo} daju i evropski fon-

dovi, koji obezbe|uju opre-

mu za ova odeqewa. Na{e

ministarstvo opredelilo se da

obezbedi sanitete i terenska vo-

zila za domove zdravqa, po{to

su neki pacijenti veoma udaqe-

ni od zdravstvenih centara.

Planirano je da domovi zdra-

vqa u Gorwem Milanovcu i Lu-

~anima dobiju vozila – istakla

je ministarka.

Direktor Zdravstvenog cen-

tra u ^a~ku dr Radoslav Milo-

{evi} rekao je da je opremawe

ovog odeqewa ko{talo 1,3 mili-

ona dinara, od ~ega je 750.000 di-

nara obezbedilo Ministarstvo

zdravqa, a ostali deo ~a~anski

Zdravstveni centar.

-Ovo je va`an segment zdrav-

stvenog zbriwavawa za najte`e

bolesnike koji su predstavqali

i predstavqaju veliki teret svo-

jim porodicama, kao i primar-

nim odeqewima gde su do sada

le~eni. Nadam se da }e u ovoj je-

dinici oni na}i svoj mir – re-

kao je direktor dr Milo{evi}.

U razgovoru sa medicinskim

sestrama koje rade u palijativ-

noj jedinici saznajemo da je ak-

cenat da se, koliko je to mogu}e,

olak{a `ivot bolesnika i wi-

hovih porodica. U okviru same

jedinice postoji soba za porodi-

cu, tako da ne}e biti ograni~e-

wa poseta, ve} porodica mo`e,

kada i koliko ho}e, da bude uz

svoje najbli`e.

-Ciq je da se malo odmore po-

rodice, kada su pacijenti pod

stalnim bolovima, kad nemaju

vi{e snage ni oni, ni porodica.

Mi smo tu da u~inimo sve da im

olak{amo, da damo toplu re~, da

„okupiramo“ bol, da bi im omo-

gu}ili da se dostojanstveno bo-

re sa svojim bolestima – ka`e

glavna sestra u ovoj jedinici

Olgica Jak{i}.

V. T.

U ^A^ANSKOJ BOLNICI OTVORENA PALIJATIVNA JEDINICA

Predsednik Skup{tine

grada ^a~ka Veqko Negova-

novi} rekao je da bi izgrad-

wa novog porodili{ta u

okviru bolnice, koju je pre

nekoliko meseci najavila

Dragica Nikoli}, supruga

predsednika Nikoli}a, tre-

balo da po~ne naredne godi-

ne. Prema re~ima Negovano-

vi}a, projektna dokumenta-

cija je gotova, dobijene su

neophodne dozvole, a nosi-

lac posla i glavni investi-

tor }e biti Ministarstvo

zdravqa, dok }e „Fond Dra-

gice Nikoli}“ delimi~no

finansirati izgradwu.

Ministarka zdravqa je

naglasila da je prioritet

Ministarstva u narednoj go-

dini nabavka opreme – line-

arnih akcelatora u svim cen-

trima za radioterapiju.

-Ne postoji pravi uvid

koliko pacijenata je na li-

stama ~ekawa za zra~ewe. Ne-

ka lica su na listama u vi{e

centara, a ima i onih koji su

ve} zavr{ili sa terapijom...

Nakon umre`avawa i progra-

ma koji pravi RFZO, a od 1.

janura po~e}e da ga primewu-

je, ima}emo realan uvid i po-

ja~ati intezitet rada po sme-

nama – rekla je ministarka.

Ministarka zdravqa je rekla da je trenutno u sistemu zdrav-

stva zaposleno 128.000 radnika, a da u ve}ini zdravstvenih usta-

nova ima vi{ka zaposlenih, pre svega nemedicinskog osobqa.

-Mislimo da ti qudi ne smeju ostati bez posla, ali prirodnim

odlaskom posebno nemedicinskog kadra mora se davati prostor

da se zapo{qavaju medicinske sestre i lekari, kojih u najve}em

broju sredina nema dovoqno. U ^a~ku je ~etiri lekara mawe od

standarda, ali se nadam da }emo i to re{iti u skorijoj budu}no-

sti – rekla je ministarka Slavica \uki} Dejanovi}.

Na ju~era{woj - 63.

sednici Gradskog

ve}a ~lanovi su

jednoglasno i takore}i

ekspresno, bez diskusije,

prihvatili predlog Komi-

sije za sprovo|ewe postup-

ka za postavqewe na~elni-

ka gradskih uprava. Kako

ih je izvestio predsednik

ovog radnog dela Dejan Ob-

radovi}, na javni oglas

prispelo je 19 kandidacio-

nih prijava, od kojih su

razmatrane samo one koje

su bile potpune i validne.

Od osam gradskih uprava

nove na~elenike dobi}e

tri, dok }e preostalim ru-

kvooditi stari - novi

funkcioneri.

Na ~elu GU za finansije

i u narednom ~etvorogodi-

{wem periodu bi}e diplo-

mirani ekonomista Zoran

Todosijevi}, koji je bio je-

dini kandidat, a diplomi-

rani arhitekta Milo{

Milosavqevi} ~elni ~o-

vek GU za urbanizam, jedan

od dva kandidata. Sa funk-

cije na~elnika GU za op-

{te i zajedni~ke poslove,

koja je poverena diplomi-

ranom pravniku Neboj{i

Be`ani}u, Nade`da Vuksa-

novi} }e pre}i na mesto

na~elnika GU za dru{tvene

delatnosti, odlu~ilo je

Gradsko ve}e. Wegovi ~la-

novi su ponovo ukazali po-

verewe Du{ku Savkovi}u,

diplomiranom ekonomi-

sti, da i u narednom ~etvo-

rogodi{wem mandatu ru-

kovodi GU za lokalnu po-

resku administraciuju,

dok dosada{wi na~elnik

GU za inspekcijski nadzor

Stojan Vojinovi}, izgleda,

nije “zadovoqio” kriteri-

jume komisije i GV, te }e na

wegovo mesto do}i Milo-

van Eri}, diplomirani

pravnik. “Po voqi” ve}ni-

ka nije bio ni dr Vlajisav

Papi}, koga je na mestu na-

~elnika GU za lokalni eko-

nomski razvoj zamenio

Vladimir Grujovi}, di-

plomirani ekonomista.

Stari - novi na~elnik bi-

}e i Slavica Karanac, koja

}e ostati na rukovode}em

mestu u GU za stru~ne po-

slove Skup{tine, gradona-

~elnika i Gradskog ve}a.

Komisija nije bila

“vlasna” da ocewuje ospo-

sobqenost kandidata, na-

glasio je Obradovi}, zbog

~ega je predlog Gradskom

ve}u proistekao iskqu~i-

vo na bazi uvida u dosta-

vqenu kandidacionu doku-

mentaciju.

Gradsko ve}e je na po-

sledwoj sednici prihvati-

lo zahtev GU za dru{tvene

delatnosti da iz buxetske

rezerve bude izdvojeno

1.111.600 dinara, neophod-

nih za nabavku dodatnih

koli~ina lo` uqa (oko

8.000 litara) za grejawe

objekata Tehni~ke i O[

“Vuk Karaxi}” u ovom i na-

rednom mesecu. M. N.

BRIGA ZA NAJTE@E BOLESNIKE

^LANOVI GRADSKOG VE]A JU^E JEDNOGLASNO I EKSPRESNO POSTAVILI NA^ELNIKE GRADSKIH UPRAVA

UZ STARE, I TRI NOVA FUNKCIONERA

8 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEOBRAZOVAWE

- `ale se ~lanice udru`ewa, ko-

je se bavi raznim vrstama doma-

}e radinosti i organizuju eduka-

tivne radionice iz ove oblasti

Predsednica Udru`ewa doma}e ra-

dinosti “Bosiqak” Slavica Pe-

trovi} podse}a da je ono nastalo

pre tri godine, sa ciqem da okupi `ene

koje imaju “zlatne ruke” i pomogne im da

svoje rukotvorine poka`u {iroj publi-

ci. ^lanice “Bosiqka” umeju da pletu,

vezu i heklaju, izra|uju nakit i predmete

od keramike, a neke od wih su savladale i

tka~ki zanat.

U~e{}e na Etno sajmu hrane i pi}a u

Beogradu, koji je od 26. do 29. novembra

organizovao porodi~ni ~asopis “Prak-

tika” doneo im je, na prate}oj izlo`bi

“Rukotvorine”, drugu nagradu za radove u

dekupa` tehnici.

- Ovom tehnikom o`ivqavamo odba~e-

ne predmete od drveta, metala, stakla i

drugih materijala. Kada mi, na primer,

dekori{emo bocu od pi}a, koja bi ina~e

zavr{ila na smetli{tu, ona dobija novi

smisao i ponovo se mo`e koristiti. Ne-

davno smo u Muzeju ovom tehnikom radi-

le i restauraciju starog name{taja, a

proizvodi dvomese~nog rada bili su lepi

komadi koji mogu doprineti toplini

svakog doma - obja{wava predsednica

“Bosiqka”, ina~e defektolog u penziji.

Radni vek je provela u [OSO “1. no-

vembar”, pa joj ova {kola uvek izlazi u

susret i udru`ewu ustupa prostor, a ne-

koliko wenih biv{ih u~enica su me|u 17

~lanica “Bosiqka”. Odli~nu saradwu

udru`ewe je proteklih godina ostvarilo

i sa Narodnim muzejom u ^a~ku, u ~ijem

prostoru je organizovalo vi{e edukativ-

nih radionica, za {kolsku omladinu i

osobe sa posebnim potrebama.

- “Bosiqak” okupqa veoma vredne i da-

rovite `ene, koje `ele i umeju da svoja

znawa prenesu na mla|e generacije. One

su pokazale veliko interesovawe da sara-

|uju sa nama, da rade kopije nekih muzej-

skih eksponata, dru`e se i organizuju ra-

dionice pod na{im krovom. Nemaju svoj

prostor, pa su kod nas na{le svoj mali

dom. Tokom letweg raspusta ovde su rea-

lizovale dva projekta, obuku mladih za

odre|ene tehnike, pre svega za dekupa` -

ka`e Sne`ana A{anin, etnolog ~a~an-

skog Muzeja.

Uz wenu pomo} ~lanice “Bosiqka” su

uspostavile vezu sa draga~evskim tkaqa-

ma, iz nekada{we zadruge “Rajka Boroje-

vi}” iz Doweg Dupca. One su zbog te{ke

ekonomske situacije i problema sa pla-

smanom obustavile rad, a sada }e poku{a-

ti da ga udru`enim snagama obnove. Go-

vore}i o planovima, direktorka udru`e-

wa Slavica Jezdimirovi} najavquje jo{

jednu zanimqivu i korisnu radionicu.

- Na proteklom sajmu u Beogradu sreli

smo se sa grupom mladih farmaceuta koji

imaju radionicu za izradu sapuna, pra-

{kova i krema bez aditiva i drugih {tet-

nih materija. Predlo`ili su nam sarad-

wu, koja bi krenula od obuke, a kasnije

obuhvatila pomo} pri plasmanu robe -

obja{wava direktorka “Bosiqka”.

Najve}i deo posla ~lanice udru`ewa

su do sada obavqale u svojim ku}ama, a

proizvode zajedni~ki izlagale na mnogim

manifestacijama - Saboru truba~a u Gu-

~i, Kupusijadi u Mr~ajevcima, Saboru

frula{a u Prislonici, “Zlatnim niti-

ma” u Vrwa~koj Bawi. Zbog novih ideja i

inicijativa, potreba za sopstvenim pro-

storom je sve ve}a.

- Nekoliko puta smo se obra}ali grad-

skoj upravi za pomo}, ali je sve ostajalo

na obe}awima. Nadamo se da }e nam Grad

ipak iza}i u susret, jer smo ga, u~e{}em

na brojnim sajmovima i priznawima koja

smo dobijali, predstavqali kako smo naj-

boqe znale i umele - isti~e predsednica

udru`ewa.

Povodom najnovije nagrade, ~lanice

“Bosiqka” su priredilke malu izlo`bu

svojih rukotvorina u galeriji Muzeja.

E. V.

Ve~e posve}eno velikom

pesniku organizovali su

Kwi`evni program Doma

kulture i Gimnazija

Predstavqaju}i antolo-

gijsku kwigu “Wego{,

dva veka” kwi`evnika

i akademika Mira Vuksanovi-

}a, 6. decembra u Domu kulture,

profesor univerziteta u No-

vom Sadu Slavko Gordi} je re-

kao da su wen autor i izdava~

Manojlo Vukoti} “pretekli i

mo`da postideli visoke adrese

nauke, {kolstva i dr`ave”.

Kwiga koja se pojavila zahva-

quju}i wihovom anga`manu

predstavqa, smatra Gordi},

lep izuzetak, jer se 200. godi-

{wica Wego{evog ro|ewa u

Srbiji obele`ava “sa ni izda-

leka onoliko `ara i truda, du-

{e i pameti, koliko ovaj veli-

ki ~ovek, vladika i pesnik za-

slu`uje”.

Gordi} je podsetio da je

Vuksanovi} pre nekoliko godi-

na bio jedan od utemeqiva~a

Wego{evog odbora i Wego{e-

vog zbornika u Matici srp-

skoj, te prire|iva~ wegovih

izabranih dela za prvo kolo

antologijske edicije “Deset ve-

kova srpske kwi`evnosti”, a

sada radi na objavqivawu

kultne kwige Isidore Sekuli}

“Wego{u kwiga duboke odano-

sti”.

Gordi} je zapazio da neki ne

znaju, a neki znaju, a ne kazuju,

da je Wego{ bio ~lan Matice

Srpske i Dru{tva srpske slo-

vesnosti, da je on svesrpski pe-

snik i da nema razloga preoti-

mati se o wegovo delo i wegovu

zaostav{tinu.

Govore}i o sadr`aju kwige,

koju je nazvao antologijskim

pristupom mi{qewu i pevawu

o Wego{u, on je naveo da wen

po~etak ~ine Vuksanovi}eve

besede o pesniku, a nastavak

dve duge deonice, kriti~no -

nau~na i eseisti~ko - poetska.

Prva sadr`i odlomke iz studi-

ja poznatih doma}ih i stranih

tuma~a Wego{evog dela, kri-

ti~ara, kwi`evnika, istori-

~ara, filozofa i teologa, me|u

kojima su Jovan Skerli}, Isi-

dora Sekuli} , vladika Niko-

laj Velimirovi}, Milovan

\ilas, Jovan Deli} i drugi.

Drugi deo uokviruju tekst “We-

go{ kao tragi~ni junak kosov-

ske misli” Ive Andri}a i stu-

dija “Sveti Petar Drugi Pe-

trovi} Wego{“ Matije Be}ko-

vi}a, dok je izme|u proznih

priloga sme{teno 28 pesama

zna~ajnih pesnika, koji su u

Wego{u prepoznali svog du-

hovnog srodnika, po~ev{i od

predstavnika srpskog roman-

tizma do modernih i postmo-

dernih stvaralaca.

U~enici ~a~anske Gimnazi-

je govorili su stihove Milo{a

Crwanskog, Desenke Maksimo-

vi} i Qubomira Simovi}a,

dok je autor kwige kazivao svo-

ju besedu o Wego{u. Nastupio

je i guslar Andrija Miliki},

dok je posetioce kroz program

vodila Milkica Mileti}.

E. V.

UDRU@EWE “BOSIQAK” NAGRA\ENO ZA RADOVE U DEKUPA@ TEHNICI

OSNOVNI PROBLEM

NAM JE NEDOSTATAK PROSTORA

POVODOM 200 GODINA OD RO\EWA PETRA PETROVI]A WEGO[A

PREDSTAVQENA KWIGA

“WEGO[, DVA VEKA”

MIRA VUKSANOVI]AP

rvi ~as u utorak nije

odr`an u 283, od 600

{kola - ~lanica Unije

sindikata prosvetnih radnika

Srbije, a na podru~ju grada

^a~ka je, prema podacima SO^ -

a, u {trajk upozorewa stupila

21, od ukupno 23 {kole.

Organizuju}i protest, Unija

je ovoga puta definisala ~etiri

zahteva: da se obezbede sredstva

za korekciju Uredbe o koefici-

jentima u 2014. godini ili do-

nese Zakon o platama na bazi

platnih razreda; da se rast za-

rada u prosveti ne vezuje za rast

penzija; da se prosvetarima is-

plate zaostala dugovawa za ot-

premnine pri odlasku u penziju

i jubilarne nagrade, i da se uki-

ne, ili do 2020. godine odlo`i,

primena novog sistema finan-

sirawa {kola po u~eniku.

Predsednik Unije Dragan

Matijevi} ocewuje da je {trajk

upozorewa uspeo, jer se u pro-

test ukqu~ilo vi{e od polovi-

ne ~lanstva sindikata, a pre-

vashodni ciq protesta bio je,

nagla{ava on, da se u vreme ka-

da poslanici republi~kog par-

lamenta raspravqaju o buxetu

za idu}u godinu, skrene pa`wa

javnosti na nezadovoqavaju}i

materijalni status obrazovawa

i prosvetnih radnika.

- Iako prosveta ima najobra-

zovaniji kadar, 75 odsto zapo-

slenih je sa visokom stru~nom

spremom, prose~na plata od

42.000 dinara ni`a je od pro-

se~ne zarade u Srbiji, koja iz-

nosi 43.000 dinara. Neke druge

delatnosti, u kojima fakultet-

sku diplomu ima tek 25 odsto

radnika, u mnogo su boqem po-

lo`aju od nas. Ako bi se uveli

platni razredi, a od ministra

finansija Lazara Krsti}a, do-

bili smo obe}awe da }e se to do-

goditi do jula naredne godine,

postigla bi se kolika - tolika

pravda me|u zaposlenima u jav-

nom sektoru i ne bi se ubudu}e

de{avalo da zaposleni u nekoj

dr`avnoj agenciji zara|uju pet

puta vi{e od profesora - ka`e

Matijevi}.

E. V.

[TRAJK UPOZOREWA U [KOLAMA

PROSVETARI TRA@E

PLATNE RAZREDE

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 9MARKETINIG

marketing 032/342-276

10 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 11

marketing 032/342-276

MARKETING

12 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINESELO

Uproteklih {est-

sedam godina

Branko Spaso-

vi} se intenzivno bavi

proizvodwom jagode u za-

{ti}enom prostoru. U

ovom poslu je na{ao, kako

ka`e, solidan izvor zara-

de. Iako wegova porodica

ne `ivi iskqu~ivo od po-

qoprivrednih prihoda,

svaki dinar ostvaren u

ovoj oblasti dragocen je u

dana{wim uslovima pri-

vre|ivawa. U odr`avawu

plastenika poma`u mu su-

pruga Dragana i osmogodi-

{wi sin Aleksandar. Kako

nagla{ava Branko, s obzi-

rom na to da je jagoda veoma

osetqiva i zahtevna biq-

ka, u plastenicima uvek

ima posla, a posebno u jeku

sezone.

Branko Spasovi} isti-

~e da postoji odli~na tra-

`wa za jagodom tokom ~i-

tave sezone, ali da se ovo

veoma ceweno vo}e najboqe

prodaje tokom prole}a.

- Ni jesewa tra`wa za

jagodom ne zaostaje mnogo

za prole}nom. U{li smo u

zimu, a ja jo{ isam zavr-

{io sezonu. Jo{ uvek pro-

dajem jagode i zadovoqan

sam ostvarenom cenom.

Bra}u ih do polovine janu-

ara, tako da }emo ih imati

i za novogodi{we prazni-

ke, {to je za mene zaista ve-

liki uspeh.

- Sve je skupo u ovom

na~inu proizvodwe, po~ev

od plasteni~ke konstruk-

cije, folija, sadnog mate-

rijala, prihrane, preko si-

stema za navodwavawe, sve

do preparata koji se kori-

ste za hemijsku za{titu bi-

qa. Istina, jesewa berba

ne zahteva neku specijalnu

za{titu, jer tada nema in-

sekata, plamewa~e i trule-

`i, pa u tom delu sezone

ostvarujemo i znatnu u{te-

du. Bez obzira {to je pro-

izvodwa jagode skupa, zado-

voqan sam finansijskim

efektima koje ostvarujem.

Najboqa zarada se ostvaru-

je u maju, pod uslovom da je

jagoda stasala za berbu. Ta-

da vlada najve}a potra`wa,

a i cena je odli~na - ka`e

Spasovi}. On je istakao da

najboqe prolaze proizvo-

|a~i koji prvi izbace pro-

izvod na tr`i{te, jer ne-

maju veliku konkurenciju.

Dobro je, kako ka`e, i na

samom kraju sezone, jer je

tada ponuda jagode ograni-

~ena, a jo{ za wom postoji

solidna tra`wa.

- Po~etkom prole}a ja-

goda je imala fantasti~nu

cenu. Prodavala se po ceni

od 450 dinara za kilogram.

Kasnije je bila jeftinija,

ali je i stasavala u ve}im

koli~inama. Sve u svemu,

ovo je profitabilna kultu-

ra i wena proizvodwa ima

dobru perspektivu. Jagode

sam prodavao tokom ~itave

sezone iskqu~ivo na pod-

ru~ju ^a~ka, na pijaci ili

vlasnicima trgovinskih

radwi. I sada posti`u od-

li~nu cenu. Nezavisno od

toga, drago mi je {to sam

uspeo da probijem neke

ustaqene rokove do kojih

sam jagodu brao prethodnih

godina. Ona je, ovih dana, u

~a~anskim plastenicima

prava retkost - rekao je

Branko, analiziraju}i

kompletnu ovogodi{wu

prodajnu sezonu.

Kako isti~e Spasovi},

gaji iskqu~ivo italijan-

ske sorte jagode. Nije hteo

da nam oda tajnu, koja je to

nova sorta, koju trenutno

bere u svom plasteniku.

Ka`e, jo{ uvek sagledava

wene prednosti u odnosu

na neke druge i ispituje tr-

`i{te. S obzirom na ovo-

godi{we iskustvo, svi su

izgledi da }e ovu retku, no-

vu sortu uvesti u masovniju

proizvodwu u narednom pe-

riodu.

Osim proizvodwom ja-

gode, Spasovi}i se bave i

malinarstvom. U toj obla-

sti imaju du`i sta`, jer

malinu gaje u Er~egama,

kod Ivawice, ve} 25 godi-

na. Ova sezona je za proiz-

vo|a~e maline, kako isti-

~u, bila odli~na, jer je

“crveno zlato” imalo boqu

cenu. Iako je rod podba-

cio, cena maline je donela

solidnu zaradu proizvo|a-

~ima. Ipak, kada se porede

finansijski efekti, pro-

izvodwa jagode je profita-

bilnija. U malinarstvu je

svaka sezona posebna pri-

~a. Nikada se ne zna da li

}e ovo ceweno izvozno vo}e

svojim proizvo|a~ima do-

neti zaradu ili gubitke.

Do{la su neka nova vreme-

na, u kojima su primat u

ovoj proizvodwi neo~eki-

vano preuzele neke druge

zemqe sa novim sortama

maline, daleko tra`enijim

na svetskom tr`i{tu.

Branko Spasovi} sma-

tra da poqoprivreda u Sr-

biji i daqe ima solidnu

perspektivu, ali da se wo-

me mogu baviti samo istin-

ski zaqubqenici u takav

posao. Iako smatra da bi

dr`ava trebalo da pru`i

sna`niju potporu poqo-

privredi, mnogo toga zavi-

si i od proizvo|a~a. Uko-

liko unapre|uju proizvod-

wu i prate savremena kre-

tawa, efekti ne}e izosta-

ti.

Projekat

"Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

U DOMA]INSTVU BRANKA SPASOVI]A, POQOPRIVREDNIKA IZ QUBI]A

Nepisano je pravilo da prvi i posledwi

plodovi u poqoprivrednoj proizvodwi do-

nose najboqu zaradu. U zlatnom periodu

razvitka poqoprivrede, `iteqi sela nisu

mnogo razmi{qali o tome, jer su wihovi

proizvodi uvek imali dobru cenu. Na ruku

im je i{lo {iroko jugoslovensko tr`i{te,

a, tako|e, i izvoz u druge dr`ave. Danas,

kada su suo~eni sa su`enim srpskim tr`i-

{tem i sve ve}im zahtevima inostranih ku-

paca, na{i poqoprivrednici gr~evito po-

ku{avaju da prona|u pravi na~in za boqu

zaradu i stabilnije prihode. U potrazi za

profitabilnijim kulturama, oprobali su

se u raznorodnim proizvodwama. U prote-

klih desetak godina, proizvodwa jagode do-

`ivqava istinsku ekspanziju u gotovo svim

krajevima Srbije. Tako je i u ~a~anskom

kraju. Koliko je jagoda zahtevna biqka i

da li donosi zaradu, razgovarali smo sa

tridesetsedmogodi{wim Brankom Spasovi-

}em iz Qubi}a.

KAD JAGODA ZRI I U DECEMBRU

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 13ZDRAVSTVO

Pre dvadeset godina

u ~a~anskoj bolni-

ci osnovano je Ode-

qewe de~je hirurgije. Prve

godine poklopile su se sa

godinama rata i ekonomske

krize, zbog ~ega se radilo u

veoma te{kim uslovima.

Danas tim od ~etiri leka-

ra i osam mediciskih se-

stara godi{we zbrine vi-

{e od 600 najmla|ih paci-

jenata i izvr{i izme|u 300

i 400 raznih operacija.

Prva beba operisana u no-

vom odeqewu bila je stara

pet i po meseci, a najmla|a

svega 20 dana. Odeqewe ima

~etiri sobe sa 16 posteqa,

a operacije se vr{e u ope-

racionom bloku Hirur-

{kog odeqewa. Tu je i ku-

tak sa igra~kama, kako bi

malim pacijentima {to

lak{e i sa mawe straha

pro{li bolni~ki dani.

Pre osnivawa Odeqewa

de~je hirurgije mali{ani

su bili sme{teni u iste so-

be sa starijim pacijenti-

ma, ~esto krevet uz krevet

sa veoma te{ko obolelim.

Dok nije obezbe|en i ure-

|en prostor, zajedno sa se-

strama Jasnom Poledicom,

Qiqanom Damqanovi} i

Zoricom Lazovi}, dr Ne-

boj{a Rovinac, danas {ef

Odeqewa, nekoliko meseci

radio je na De~jem odeqe-

wu. U tim prvim godinama,

kada se „probijao led“, ka-

`e dr Rovinac, posebno je

bila zna~ajna podr{ka na-

~elnika Op{te hirurgije

prim. dr Vojkana Kosti}a

i tada{weg direktora

Zdravstvenog centra dr

Prvoslava Topalovi}a,

kao i kolega iz Beograda.

- Doktor Kosti} nam je

pru`io veliku pomo} i po-

dr{ku, a tokom godina raz-

voja odeqewa mnogo nam je

zna~ila pomo} dr Du{ka

Milovanovi}a i dr Draga-

na Tri~kovi}a iz Institu-

ta za majku i dete i prof.

dr Zorana Kosti}a iz Tir-

{ove klinike, koji su dola-

zili u ^a~ak po potrebi,

kada smo radili operacije

koje prevazilaze na{ se-

kundarni nivo. Iz godine u

godinu sve mawe je za tim

bilo potrebe – prise}a se

dr Rovinac i nagla{ava da

su u tim, ali i kasnijim go-

dima, veliku pomo} imali

od svih saradnika, posebno

od anesteziologa dr Jelene

Bo{kovi}.

Pored dr Rovinca, koji

je i osnovao Odeqewe de~je

hirurgije, od 1996. godine

uz wega je dr Miloje Vuko-

ti}, dve godine kasnije do-

{ao je dr Zoran Romandi},

a dr Tawa Tomovi} Sari},

koja je ina~e prva `ena hi-

rurg u ^a~ku, radi od pre

pet godina. Danas se na

Odeqewu radi kompletna

trauma, osim neurotrauma,

kod dece od ro|ewa do 18

godine. Slu`ba radi 24 sa-

ta, pre podne ambulantno,

a ostali deo dana organi-

zovana su de`urstva. Plan

za slede}u godinu je da dva

lekara provedu jedno vreme

u Institutu za majku i dete

i Tir{ovoj klinici, kako

bi se pove}ao broj opera-

cija iz de~je urologije i

uvele neke nove doktrine

iz oblasti abdomenalne

hirurgije.

- Kada se ove operacije

budu radile u na{oj bolni-

ci, to }e zna~iti veliku

u{tedu, a bi}e lak{e i de-

ci i porodicama. Bilo je

poku{aja da se de~ja hirur-

gija vrati „pod kapu“ op-

{te, me|u odrasle, ali na

sre}u na{ih pacijenata,

uspeli smo da opstanemo

kao samostalna jedinica.

Odli~nu saradwu imamo i

sa kolegama sa neonatolo-

gije, De~jeg odeqewa i iz

De~jeg dispanzera – ka`e

dr Rovinac.

V. T.

ODEQEWE DE^JE HIRURGIJE - DVE DECENIJE RADA

Sonda ultrazvu~nog

aparata, koji je kori-

{}en u ambulanti de~je

hirurgije, ve} je dotraja-

la, tako da se trenutno

ovi pregledi rade na

Odeqewu ginekologije,

ali prema re~ima dr Ne-

boj{e Rovinca i ta sonda

je „pri kraju“ i pitawe je

do kada }e biti u funk-

ciji. Reparirana sonda

ko{ta svega 1.500, a nova

oko 4.500 evra. Koliko je

ovaj aparat zna~ajan go-

vori podatak da se godi-

{we uradi oko dve hiqa-

de ultrazvu~nih pregle-

da dece.

MALI PACIJETNI,

VELIKA ODGOVORNOST

Tim koji je sve zapo~eo

Doktor Neboj{a Rovinac

Za de~je hirurge najva`nije je srpqewe i izuzetna

opreznost. Budu}i da su wihovi pacijenti deca, od-

govornost je ogromna, nagla{ava dr Rovinac, jer ma-

la koli~ina izgubqene te~nosti kod beba mo`e da

bude fatalna. Naj~e{}e operacije su upale slepog

creva. Na`alost, bolesti odraslih sve su prisutni-

je kod dece. U posledwe tri godine veoma ~esti su ga-

stritisi i to kod sve mla|e dece, a jedan od va`nih

uzroka je nepravilna ishrana od najranijih dana.

Najmla|e dete sa ulkusom (~irom) bilo je od ~etiri

i po godine.

- Operisali smo i `u~ne kese, a najmawe dete sa

tim problemom imalo je 12 godina. Ono {to zabri-

wava jesu slu~ajevi tumora, naro~ito tumora jajnika

kod devoj~ica. Me|u sedam pacijenata sa ovom dijag-

nozom bila nam je i {estogodi{wa devoj~ica. Tumo-

ri kod dece su re|i nego kod odraslih, ali su uglav-

nom maligni i mogu biti fatalni, ako se ne otkriju

na vreme – upozorava dr Rovinac.

Bilo je vremena kada se radilo u veoma te{kim

uslovima. U se}awu dr Rovinca ostala je beba od sve-

ga mesec dana, koja je zbog uleusa („zavezanih creva“)

hitno morala na operacioni sto.

-Bila je zima, a nismo imali grejawa. Mi oko sto-

la smo se smrzavali i strahovali kako }e to beba da

izdr`i. Svaka intervencija, naro~ito kod dece mo-

`e da se iskomplikuje, a da ne govorimo kada se radi

u potpuno te{kim uslovima. Operacija je trajala sat

i po i sre}om sve se dobro zavr{ilo – ka`e dr Rovi-

nac.

BOLESTI ODRASLIH

SVE ^E[]E KOD DECE

14 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Uprijatnom ambijentu

Gradska ba{ta orga-

nizuje sve vrste pro-

slava, poslovnih sastanaka,

banketa, ru~kova, ve~era,

zabava za zaposlene, kokte-

le i ostala slavqa. Izolo-

vana, a u “srcu” grada, spo-

jem modernog i rusti~nog

enterijera, nikoga ne osta-

vqa ravnodu{nim. Vrhun-

ski kulinarski specijali-

teti i veoma qubazno oso-

bqe doprinose da poslovni

ru~kovi, popodnevna dru-

`ewa, ili romanti~ne ve~e-

re budu nezaboravni u to-

plom i udobnom ambijentu,

u kakvom su nekada u`ivali

stari ^a~ani.

Objekat na ~uvenoj bota-

ni~koj ba{ti Krenovih, vi-

{e puta je mewao vlasnike,

a od kada je posledwi put

preure|en, na ~elu je ~ovek

koji poku{ava da o`ivi ne-

kada{wi “gradski duh ^a~-

ka”.

- Ciq nam je da od ovog

prostora napravimo resto-

ran sa povoqnim cenama.

@elimo da vratimo nekada-

{wi gradski duh. ^a~ak se

danas sveo na kioske i do-

stavu brze hrane. Qudi

uglavnom sede kod ku}e i

naru~uju hranu. Ne `elim

da se bavim dostavom, ve}

da qude “izvu~em” iz ku}e,

da iza|u porodi~no, sa pri-

jateqima, kolegama, popod-

ne ili uve~e. Voleo bih da

uve~e u restoranu bude od 50

do 100 qudi, koji se dru`e i

u`ivaju u veseloj, prijatnoj,

udobnoj atmosferi, zimi u

lokalu, a leti u ba{ti. Po-

red toga, planiramo da na-

pravimo i biblioteku re-

storana, koja bi za po~etak

imala 500-600 naslova, kako

bi gosti uz omiqeni napi-

tak i odgovaraju}u kwigu

mogli da se odmore - naja-

vquje sada{wi vlasnik

Gradske ba{te, podse}aju}i

da se ve} godinu dana u re-

storanu organizuju privat-

ne i kompanijske proslave.

U novembru je organizovana

jubilarna 100. proslava, a

tokom leta 12 - 13 svadbi.

Gradska ba{ta je jedini

prostor u centru grada, gde

mo`e da se organizuje svad-

ba za 200 do 600 gostiju na

otvorenom prostoru. U

ovom restoranu su svoje ju-

bileje i zna~ajne “datume”

obele`avale mnoge ustano-

ve i firme, me|u kojima su

Apoteka ^a~ak, Bolnica,

TO^, kompanija “Sloboda”,

Unija privatnih preduze}a

i preduzetnika “^a~ak

2000”..., a organizovana je i

ribolova~ka zabava.

Gosti Gradske ba{te po

pristupa~nim cenama mogu

u`ivati u specijalitetima

ku}e, tradicionalnim

hladnim predjelima, veli-

kom izboru salata i pica,

na{im prepoznatqivim ku-

vanim jelima (pasuqu, sar-

mi, rolovanoj teletini, gu-

la{u...). U ponudi ovog re-

storana su i “dnevne akci-

je”, gde, na primer, ru~ak

ko{ta 250 dinara (kuvano

jelo, salata i hleb). U re-

storanu modernog i rusti~-

nog tipa posetioci u`ivaju

ne samo u savr{enoj usluzi

i odli~nim jelima, ve} i u

velikom izboru dezerta.

Pored torti, kola~a i pa-

la~inki, u ponudi su i ~u-

vene pite na{ih baka, od

vi{we, brusnice, sa suvim

{qivama, jabukama...

Za do~ek 2014, gosti ovog

lokala }e, kao i pro{le go-

dine, u`ivati i u odli~noj

muzici “Xipsi Aleksi}a”.

Za po{tovaoce kvalitetne

narodne muzike, doma}eg

roka i strane muzike, topao

i prijatan ambijent Grad-

ske ba{te je idealan za do-

~ek Nove godine.

N. R.

U~a~anskoj veterinarskoj ambu-

lanti “Nenadovi} VET”, kod

jednog ku}nog qubimca je ot-

kriveno prisustvo parazita pozna-

tog pod nazivom “o~ni crv”. Nenad

Jovanovi} i Aleksandar Nenadovi},

veterinari i vlasnici ambulante,

ka`u za “^a~anski glas” da prisu-

stvo parazita thelazia callipaeda do sa-

da nije zabele`eno u na{em kraju.

- Vlasnik jednog psa je prijavio da

pas mesec dana ima problema sa o~i-

ma, nervozno ih ~e{e, i da ima krme-

qe. Poku{ao je da ga le~i sa antibi-

otskim kapima za o~i, {to nije dalo

rezultat i obratio nam se za pomo}.

Detaqnim klini~kim, izme|u osta-

log i oftalmolo{kim pregledom,

ustanovili smo da pas ima parazite u

o~ima, odnosno “o~nog crva”, o ~emu

je javnost, posredstvom medija, ovih

dana puno ~ula. Re~ je o parazitu ko-

ji prenosi muva. Postojawe ovog pa-

razita karakteristi~no je za azijski

kontinent, ali se pojavquje i u Evro-

pi. Posledwi slu~aj je zabele`en u

Bosni i Hercegovini. Jo{ jedan slu-

~aj, ovog puta iz na{eg grada, pokazu-

je da vlasnici pasa treba da obrate

pa`wu na svoje ku}ne qubimce i da

prilikom pojave simptoma na kowuk-

tivama i o~ima, pored uobi~ajnih

bolesti uzmu u obzir i ovaj neobi~an

problem - upozoravaju Jovanovi} i

Nenadovi}.

Prema wihovim re~ima, uzorkova-

li su “o~nog crva” i poslali nadle-

`noj laboratoriji VET LAB u Beo-

grad na analizu. Mikroskopskim

pregledom ustanovqeno je prisustvo

thelazia callipaeda, odnosno “o~nog cr-

va”. Pas je adekvatno zbrinut, data

mu je odgovaraju}a terapija i ve} po-

sle sedam dana je bio “oslobo|en” od

ove bolesti.

Iako je bolest zarazna, ona nije

opasna i lako se le~i. Ne treba uno-

siti paniku, ka`u na{i sagovorni-

ci, ali mo`e da napravi veliki pro-

blem, ako se ne ustanovi na vreme.

Larve ovih crva mogu da se na|u i u

oku ~oveka i da izazovu ozbiqna

o{te}ewa oka i o~nih kapaka. Vete-

rinari savetuju vlasnicima da pre-

gledaju o~i svojim ku}nim qubimci-

ma, ali i da posebno obrate pa`wu u

slu~aju pojave kowuktivita.

- Zbog toga smo odlu~ili da u toku

decembra i januara, oftalmolo{ki

pregled, u okviru klini~kog, bude

besplatan za sve vlasnike koji sum-

waju ili `ele da provere zdravstveno

stawe svog psa, ili ku}nog qubimca.

Besplatnim pregledom `elimo da ot-

krijemo da li postoji jo{ zara`enih

pasa, kako se zaraza ne bi {irila na

druge pse, ili qude. Ova bolest je ka-

rakteristi~na za lova~ke pse, iako

smo je mi ustanovili kod me{anca.

Inkubacija traje od 21 do 28 dana u

oku. Parazit se uo~ava kako se kre}e

po povr{ini oka, izlaze}i i ulaze}i

ispod tre}eg o~nog kapka. Ukoliko

vlasnik kod svog qubimca primeti

simptome koji su sumwivi, crvenilo

oka, otok o~nih kapaka, poja~anu se-

kreciju, krmeqe, trebalo bi da se

obrati veterinaru - isti~u na{i sa-

govornici. N. R.

RESTORAN GRADSKA BA[TA

OTKRIVEN „O^NI CRV” KOD JEDNOG PSA

NIKOGA NE OSTAVQA RAVNODU[NIM

OFTALMOLO[KI PREGLED

OTKLAWA SUMWU

Usvim salonima Forma Ideale u Srbiji omogu}eno

je beskamatno odlo`eno pla}awe do 12 meseci, ~e-

kovima gra|ana, do kraja decembra. Pored velikih

akcijskih sni`ewa i novih povoqnosti pri pla}awu,

kupce u salonima Forma Ideale do kraja godine o~ekuju

brojna druga iznena|ewa, namewena {to povoqnijem se-

zonskom opremawu i dekoraciji doma.

Kompanija Forma Ideale najve}i je srpski proizvo-

|a~ plo~astog name{taja i jedan od najve}ih izvoznika.

U ovoj godini kompanija je ponela presti`no zvawe “Su-

perbrands Serbia”, a najavu ekspanzije poslovawa u nared-

noj godini ilustruje slogan “U 2014. jo{ boqi”.

BEZ KAMATE U FORMA IDEALE

„U 2014. JO[ BOQI“

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

15DRU[TVO

SAVEZNICI U GR^KOJ

PODR@AVAJU ^ETNI-

KE

Tu se postavqa jedno hi-

poteti~ko pitawe, ka`e

Markovi}. Imate jednu ze-

mqu koja je kao ogledalo

Jugoslavije. To je Gr~ka,

koja isto ima ~etnike i

partizane, gde su parizani

mnogo ja~i nego ~etnici,

izuzetno borbena vojska

koja je oslobodila pola se-

verne Gr~ke. Me|utim, ve-

liki saveznik re{ava

stvar u kontra smeru. U

Gr~koj me|unarodna zajed-

nica, {to bi danas rekli,

podr`ava ~etnike. Oni do-

laze na vlast i kre}e stra-

{an gra|anski rat. [to se

toga ti~e, mi nikada ne bi-

smo izbegli gra|anski rat.

Da su do{li Britanci,

isto bismo imali gra|an-

ski rat kao u Gr~koj. Ovako

su ga partizani skratili,

jer su se u novembru 1944.

dramati~no obra~unali sa

svojim protivnicima. Ono

{to je ~udno, u~ili su nas

kako smo mi uvek bili po-

sebni, imali smo, kao, ose-

}aj za slobodu u odnosu na

druge sovjetske saveznike,

{to zaparavo nije ta~no.

Na{i komunisti su bili

najboq{evisti~kiji komu-

nisti od svih. Kod nas su

prvo ukinute gra|anske

stranke. Na{i su stalno

ovima dr`ali lekcije, kao,

{ta ~ekate, vidite {ta smo

mi uradili. Mi smo ih sve

likvidirali. Kakvi ste vi

Poqaci, ^esi, trpite tu

neke gra|anske stranke, ko-

mentari{e Markovi}.

Zbog ~ega je izbio sukob?

Ne zbog toga {to je Tito

bio demokratskiji od Sta-

qina, ve} {to je bio stra-

{no ambiciozan. Tito je

hteo da uzme Trst, a narod

je pevao… Mi zamalo ni-

smo zaratili sa Amerikom

zbog Trsta, a to uop{te ni-

je bila {ala. Obarali smo

ameri~ke avione. Sad za-

mislite koliko su ovi na-

{i arogantni kada obore

ameri~ke avione i to dva

komada, 1946 godine. I Ru-

si se naqute. Ka`u, taman

smo zavr{ili rat, a oni

ho}e da zarate sa Ameri-

kom, i Rusi ka`u, povucite

se iz Trsta, i Tito se naqu-

ti i ka`e: - Ne}emo biti

ni~ija moneta za podkusu-

rivawe 27. juna 1945. Me|u-

tim, nije to kraj, na{i su

hteli da uzmu i deo Gr~ke,

jer gr~ki partizani `ive

iskqu~ivo od na{e pomo-

}i. Onda na{i qudi dovedu

Envera Hoxu, hteli da po-

mognu bra}i, albanskim

komunistima...

NAJVE]A GERILSKA

VOJSKA NA SVETU

POSLE KINESKE

Staqin re{i da pozove

Tita u Moskvu da ga malo

obuzda. Me|utim, Tito, ko-

ji je pre`iveo ~istke

1937/38. godine, to ve{to

izbegne. Onda Staqin po-

{aqe to ~uveno pismo, koje

je stra{no uvredilo na{e

komuniste, ka`e - Kakvi

ste vi borci, {ta ste vi bo-

qi od Bugara i Rumuna.

Na{i polude, {to je stvar-

no bila uvreda, u ~emu vi-

dite Staqinov arogantni

manir, jer na{a vojska ima

800.000 boraca 1945. godi-

ne. [ta god da mislimo o

komunizmu, mi smo dali na

kraju rata najve}u gerilsku

vojsku na svetu, jedino je ve-

}a bila kineska, a wih je

“malo” vi{e nego Srba.

Dakle, 800.000 boraca,

uglavnom Srba, se bori na

antifa{isti~kom frontu

i to je za nekoga “malo”.

Kol’ko se bori Francuza,

sem “Renea” i wegove `ene?

Ne, ne {alim se, koje su

gradove oslobodili Fran-

cuzi, jeste ~uli da je neki

grad oslobodila francu-

ska partizanska vojska?

Kako je izgledao otpor u

Francuskoj? Sartr je mrko

gledao Nemce, on je `iveo

sve vreme u Parizu, i onako

stra{no je pquvao u supu, a

kod nas, svi intelektualci

sede na Bawici od septem-

bra 1941. i ne znaju da li }e

da ih streqaju. To su neki

zvali polonizacija, jer su

u Poqskoj pobili sve inte-

lektualce, od u~iteqa do

profesora univerziteta,

sve je oterano u logore, i

onda Nedi} ovde izmane-

vri{e da ih puste, ne{to

pobiju, i tako je kod nas iz-

begnut poqski scenario.

Stra{na cena, ali stra-

{no veliki pokret otpora,

koji ne treba odbacivati.

Mi sada ne smemo da odba-

cimo partizanske tekovi-

ne, jer }e onda Hrvati i na-

{a bra}a Bo{waci da ka-

`u, dobro, onda su partiza-

ni na{i. Ali, nisu va{i,

na{i su, ‘ajde da brojimo.

Naravno, mi sve imamo du-

plo. Imamo dve dinastije,

koje su se istrebile, imali

smo dva pokreta otpora,

koji su se istrebili. Ali

drugi nemaju nijedan. Ima-

mo i ~etni~ke uspehe, reci-

mo ta akcija spasavawa u

Prawanima. To je najve}a

opercija spasavawa pilota

u Evropi, nigde nije spase-

no toliko pilota na gomi-

li, 1944. kraj je rata, ~et-

nici ve} potpuno prepu-

{teni svojoj sudbini i spa-

su stotine pilota.

SVETLE [EZDESETE:

ISTOK ZAPADA,

ZAPAD ISTOKA

Pedesete, {ezdesete i se-

damdesete godine su kon-

tradiktorni period. To je

sa stanovi{ta obi~nog ~o-

veka jako dobro vreme, me-

|utim, ono je dobro u celom

svetu. Komunisti su pri~a-

li, evo, jesmo se obukli,

{kolovali, skinuli ste

opanke, obuli ste cipele,

ta{na, ma{na, ~inovni~ka

slu`ba, to se desilo svuda,

u celom svetu, tako da mi

ne znamo da li je to poseb-

na zasluga jugoslovenskih

komunista, ili je to op{ti

svetski proces, pri~a

istori~ar Predrag Marko-

vi}. I [panci su se tada

razvijali, i Grci, i Fran-

cuzi, i Nemci, i Japanci i

Korejanci... Nismo sigur-

ni da li je taj prosperitet

bio ba{ wihova zasluga,

ili je to jedan op{ti pro-

ces. Naravno, neke predno-

sti smo mi imali, kao taj

“istok zapada i zapad isto-

ka”, koju nam je davala ta

otvorenost ka zapadu. Bu-

gari kad do|u u Pirot, k’o

da su do{li u Las Vegas, ne

mogu da veruju, vegeta, bio-

skopi, farmerke, porno ~a-

sopisi... ^uli ste za Mi-

lenka Smiqani}a, pred-

sednika sindikata, bio je

direktor bioskopa u Subo-

tici. Ogromne prihode su

imali od ekskurzija iz Ma-

|arske, koje su organizova-

no dolazile da gledaju za-

padne filmove. To je bio

kao neki izlog Zapada. Raz-

govarao sam sa profesorom

Adamovi}em, ekonomistom,

i on je svojevremeno pitao

ameri~kog ambasadora, do-

kle }ete vi da podr`avate

Jugoslaviju, a ovaj mu je od-

govorio: “Dokle god je jef-

tinija cela jugoslovenska

vojska, od jednog nosa~a

aviona”. Zna~i, rekao je:

“Nama je to super, 40 divi-

zija JNA radi za nas, a ne

ko{ta nas mnogo”, i podr-

`avali su taj sistem, tako

da pad “Hladnog rata” ima

veze sa prestankom intere-

sovawa da se o~uva ta ze-

mqa, Jugoslavija. Drugo,

raspale su se sve socijali-

sti~ke federacije, ^eho-

slova~ka i Sovjetski Sa-

vez. Izgleda da ta dr`avna

svojina nije dobra za vi{e-

nacionalne zemqe, dok su

Indija i Belgija opstale.

Izgleda da kapitalizam

tr`i{tem reguli{e dru-

{tva, za razliku od socija-

lizma, ali to jo{ nije sa-

svim jasno. I opet spoqna

politika, da su velike sile

rekle energi~no “Da” Anti

Markovi}u, pitawe je da

li bi se raspala Jugoslavi-

ja, pogotovu na tako stra-

{an na~in, ka`e Predrag

Markovi}.

DEVEDESETE:

BEZ SAVEZNIKA

Onda dolazimo na deve-

desete godine, koje svi pam-

timo, i na dana{wicu.

[ta je problem s devedese-

tim, a mo`da i s dana{wi-

com: 1813, 1915, 1941. ima-

mo saveznike, devedesetih

nismo imali nijednog, a

sad nam je ovaj Vester Vele

drug. Do sada nismo videli

veliko drugarstvo od Ne-

ma~ke, a Nema~ka je zapra-

vo kqu~na zemqa u Evrop-

skoj Uniji. Mi smo malo

devedesetih bili bezobra-

zni s wima, sad radimo sve

{to nam ka`u, i ~ekamo na-

gradu koja ne sti`e i sve je

to malo zabriwavaju}e.

[ta mi to treba da uradi-

mo, ne znam, na{i dr`av-

nici iskreno `ele da urade

sve {to im Nemci ka`u. U

svakom slu~aju, problem sa

dana{wim trenutkom nije

tako lo{ kao devedesetih,

ali nemamo jesne saveznike,

a malo se kolebamo i oko

identiteta. Kako su pore-

|ane boje na zastavi, znamo

li himnu, zna~i, mi se ko-

lebamo, jo{ uvek ne znamo

{ta smo i onda se stra{no

radujemo {to su na{e glum-

ce primili u Zagrebu i

{to im u nekoj maloj bal-

kanskoj dr`avi tap{u, jel

to toliki uspeh? Jo{ uvek

se mi kolebamo, jo{ uvek

ka`emo “na{e more za Ja-

dran”, a Hrvati, koje va{e

more... Mi sada treba da

izgradimo identitet koji

smo zapustili, jer nama je

Srbija i Jugoslavija bila

sve jedno, ve}ini starijih

qudi, nismo pravili raz-

liku Srbija - Jugoslavija,

}irilica - latinica... A

sada, kakav si ti Srbin ako

ne zna{ }irilicu? [ta je

tu problem, nije nam ta~no

jasno {ta smo, mi sada tre-

ba da izgradimo ne samo

dr`avu, izmisli}emo i za-

stavu i himnu i sve ako tre-

ba, nego da izgradimo iden-

titet i neku vrstu ponosa.

Polako, nismo mi tako

lo{ narod, kad ~itate Do-

manovi}a i Disovu pesmu

“Na{i dani”, grozna pe-

sma, kad ~itate wih dvoji-

cu Srbija je tu najgora ze-

mqa na svetu, {ta je uradi-

la 1913/14/15, ti grozni

qudi u “Stradiji”, lopovi,

pokvareni, poltroni, kuka-

vice… Mo`da }e sve to

opet da se desi, pa da tako

na|emo opet snage…

Z. L. S.

NAJGORI I NAJSVETLIJI

TRENUCI SRPSKE ISTORIJE (4. DEO)

Put kroz istoriju srpskog naroda i dr`a-

ve, sublimiran u nau~nim saznawima sa-

vremenog istori~ara dr Predraga Marko-

vi}a, koji je kao gostuju}i predava~ Kul-

turno-obrazovnog programa Doma kulture

nedavno izazvao veliku pa`wu javnosti,

ali i na{ih ~italaca, zavr{avamo novi-

jim periodom u hronologiji doga|aja, ko-

me mawe ili vi{e svedo~e generacije na-

{ih roditeqa, ali i mi sami.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

16 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Vulkan izdava{tvo

Nekada davno... ili Bio

jednom jedan... eto, tako po-

~iwu. Ali ne brinite! Sve

se zavr{avaju: ... `iveli su

dugo i sre}no. Udobno se

smestite i neka ~arolija ~i-

tawa po~ne. A ma{ta mo`e

sva{ta!

Biblioteka ^ITAMO

ZAJEDNO donosi mnogo uz-

budqivih bajki i basni, ali

i savremenih, sasvim novih

pri~a. Budu}i da se ~ita-

wem „osvajaju” ~itavi „kontinenti” novih saznawa, ovim

izborom potrudi}emo se da opravdamo va{a o~ekivawa.

U sredini svake slikovnice iz ove biblioteke prona-

}i }ete i edukativni dodatak - U^IM I IGRAM SE.

Vulkan

izdava{tvo

Tajna dru{tva, politi~ke

spletke i egzoti~ni Istok u

uzbudqivoj i napetoj trci s

vremenom i potrazi za izgu-

bqenim blagom. Znawe je mo},

a mo} mo`e da ubije... On je

bio ~uvar.

Profesor Arno Holmstrand

}e umreti, i to zbog organiza-

cije koja `eli da se dokopa

tajne koju je celog `ivota ~u-

vao: u pitawu je lokacija izgu-

bqene Aleksandrijske bibli-

oteke i neprocewivog blaga

koju je ova riznica vekovima skrivala.

Ona }e naslediti wegovo breme. @ivot Emili Ves prome-

ni}e se iz korena. U jednom trenutku, ona je profesorka

istorije, ve} slede}eg putuje u daleke kutke sveta, de{i-

fruje neobi~ne tragove koje je za sobom ostavio wen men-

tor, Arno Holmstrand.

Oni su spremni na sve. Oni su Savet i `ude za mo}i. Ima-

ju svoje qude u najvi{im instancama vlasti i me|u pla}e-

nim ubicama koje anga`uju za svoje zlo~ine. Spremni su

da ubiju zbog drevnih mudrosti legendarne biblioteke. A

Emili Ves ima upravo ono {to `ele.

A. M. Din

FARAONOVO ZAVE[TAWE

^itamo zajedno

PETAR PAN

Revija “Dani izraelskog fil-

ma”, ostvarena u saradwi ~a-

~anskog Doma kulture sa Amba-

sadom Izraela u Beogradu, svoj put

kroz Srbiju zapo~ela je u ponedeqak,

9. decembra u ^a~ku i traje do ve~e-

ras. Za pet dana ^a~ani su bili u

prilici da vide pet ostvarewa savre-

mene izraelske kinematografije, na-

stalih u periodu od 2007. do 2011. go-

dine. Ne ra~unaju}i Beograd, ^a~ak

je prvi grad u Srbiji u kome se ova

revija realizuje, a svojim prisustvom

je uveli~ao i otvorio mladi gospo-

din Itaj Milner, zamenik wegove ek-

selencije ambasadora Izraela u Beo-

gradu, koji je zahvalio direktoru Do-

ma kulture i uredniku filmskog pro-

grama na pozivu za saradwu.

- Ovo je nova incijativa Izrael-

ske ambasade kojom `elimo da na{u

kulturu pribli`imo i drugim mesti-

ma u Srbiji, a ne samo Beogradu. Raz-

log zbog koga ovaj festival kre}e iz

^a~ka jeste taj {to smo obave{teni

da gra|ani ^a~ka poznaju i vole

umetnost. Film je odli~na platfor-

ma da obi~ni qudi upoznaju druge

obi~ne qude i kulture, jer ti obi~ni

qudi nemaju tu priliku, kao {to je

imam ja kao diplomata. Mislim da

Srbija i Izrael imaju mnogo toga za-

jedni~kog, pre svega divan mentali-

tet naroda, i da i srpski, kao i iz-

ralski narod isto pati zbog lo{e re-

putacije u razli~itim delovima sve-

ta. Filmovi su, a Srbija to boqe ra-

di od nas, kroz filmove Emira Ku-

sturice i drugih stvaralaca, dobra

prilika da se poka`e svetu lepo lice

na{ih zemaqa, a ne samo kroz novine

- rekao je gospodin Itaj Milner.

Komentari{u}i film koji je pri-

kazan prve ve~eri, on je istakao da je

to “jedna lepa pri~a koja pokazuje ka-

ko qudi, pripadnici dva razli~ita

naroda, koji su istorijskim tokovi-

ma bili razdvojeni, shvate kada do|e

do wihovog susreta, da te razlike ni-

su ni velike ni bitne, i da su qudi

svugde qudi, gde god da idete”. Gospo-

din Milner je istakao da je ^a~ak va-

`no mesto za kulturnu saradwu, tako

da se u budu}nosti planira izlo`ba

fotografija, u~e{}e izraelskog fil-

ma, a mo`da i autora na slede}em fe-

stivalu animacije, ali i drugim

oblastima.

O samom programu i karakteri-

stikama ove kinematografije, ured-

nik filmskog i video programa Do-

ma kulture Milen Alempijevi} je re-

kao da je re~ o kvalitetnim filmovi-

ma koji su nagra|ivani na mnogim fe-

stivalima i predstavqaju mogu}i

presek savremene izraelske kinema-

tografije, koja zauzima zna~ajno me-

sto na evropskoj sceni. Ali, to su i

filmovi koje, na`alost, nismo u mo-

gu}nosti da vidimo na bioskopskim

repertoarima i naro~ito ne na tele-

vizijskim programima. Prikazani

filmovi su kompleksni po svojim

`anrovskim, poeti~ikim i rediteq-

skim ambicijama, ali svedo~e jednu

vrlo vitalnu kulturu, koja svoju vi-

talnost duguje anga`ovanom pristu-

pu iz koga vidimo sliku savremene

izraelske kulture, ali i wene komu-

nikacije sa ostalim evropskim kul-

turama.

Z. L. S.

Nacionalno prizna-

we, koje ve} 50 go-

dina dodequje Kul-

turno prosvetna zajednica

Srbije za “naro~ite rezul-

tate ostvarene u stvarala~-

kom radu na {irewu kultu-

re, obrazovawa i nauke u

Republici Srbiji i na sve-

srpskom kulturnom pro-

storu”, Vukova nagrada,

ove godine je dodeqena mr

Grozdani Komadini}, pro-

fesorki u penziji, kwi`ev-

niku i predsedniku Ogran-

ka Vukove zadu`bine iz

^a~ka. Komadini}ka je je-

dina ^a~anka me|u ovogo-

di{wim dobitnicima

ovog visokog priznawa, ko-

je je zaslu`ila svojim dugo-

godi{wim prosvetnim,

kwi`evnim i zadu`binar-

skim radom, kao saradnik

Srpske i Ruske akademije

nauka, potpisnik 19 kwiga

sa ponovqenim izdawima,

koje su autorskog i saku-

pqa~kog karaktera iz na-

rodne duhovne kulture ~a-

~anskog i draga~evskog

kraja, kao aktivan ~lan Vu-

kove zadu`bine u Beogradu,

inicijator osnivawa neko-

liko ogranaka u Srbiji i

misionar u negovawu srp-

ske tradicije, jezika i pi-

sma na svesrpskim prosto-

rima i wihovom brati-

mqewu, povezivawu i stva-

rala~koj saradwi.

Dobitnici Izuzetne

Vukove nagrada za 2013. su

Karlova~ka gimnazija i

kwi`evnici Laza Lazi} i

Laza ]ur~i}, a pojedina~-

no ovo jubilarno priznawe

je pored Komadini}ke pri-

palo i kwi`evnicima Ra-

domiru Andri}u, Kosti

Dimitrijevi}u i Mo{i

Odalovi}u, akademskom

slikaru Mom~ilu Antono-

vi}u, dramskoj umetnici

Sowi Jaukovi}, violini-

sti mr Dragutinu Bogosa-

vqevi}u, protojereju sta-

vroforu Savi B. Jovi}u,

slikaru i profesoru muzi-

ke Vladanu Radovanovi}u i

istori~aru Salih Selimo-

vi}u. O ovogodi{wim do-

bitnicima Vukove nagrade

odlu~ivao je `iri koji su

~inili: profesor Sveti-

slav Bo`i}, kompozitor iz

Beograda (predsednik),

Milovan Vitezovi}, pro-

fesor i kwi`evnik, @arko

Dimi}, istori~ar, Bora

Dugi}, muzi~ki umetnik,

Rada \uri~in, dramska

umetnica, profesor Dra-

gan Mraovi}, kwi`evnik i

kwi`evni prevodilac, Qu-

bivoje R{umovi}, kwi`ev-

nik dr Darko Tanaskovi},

profesor Univerziteta i

Radovan Mi}a Trnavac,

akademski slikar.

U ^a~ku je do sada ovo

visoko priznawe dobilo

tek nekoliko pojedinaca i

ustanova kulture.

Z. L. S.

NACIONALNO PRIZNAWE KPZ SRBIJE STIGLO I U ^A^AK

GROZDANA KOMADINI] DOBITNIK

VUKOVE NAGRADE ZA 2013.

ZAMENIK AMBASADORA IZRAELA OTVORIO

REVIJU IZRAELSKOG FILMA

U maloj sali Doma kulture

prikazano je pet filmova: “Pose-

ta orkestra” Erana Kolirina iz

2007; “Pet sati do Pariza” Leo-

nida Prudovskog iz 2009; “Mena-

xer qudskih resursa” Erana Ri-

klisa iz 2010.; “Fusnota” Xoze-

fa Sidara iz 2011. i ve~eras

“Dobro jutro, gospodine Feld-

man” iz 2011. koji je re`irao Jo-

si Madmoni sa velikim izrael-

skim glumcem Sasonom Gabaijem

u glavnoj roli.

FILMOVI KOJIH

NEMA U BIOSKOPIMA

PREMIJERNO U ^A^KU

Uorganizaciji Foto kino kluba ^a~ak i Doma kultu-

re u ~etvrtak je u holovima ove ustanove otvorena 3.

Me|unarodna izlo`ba fotografija “^a~ak 2013”. Za ovu

izlo`bu prispelo je 3.121 fotografija od 264 autora iz

57 dr`ava, rekao je predsednik FKK ^a~ak \or|e Vuka-

dinovi}, i naglasio da je za ovu izlo`bu odabrano 1.146

fotografija, kojima je dodeqeno ukupno 65 nagrada. Po-

stavka je podeqena u ~etiri tematske celine: akt, `urna-

lizam, slobodna kolor i slobodna monohromatska. @iri

izlo`be ~inili su majstori fotografije Foto saveza Sr-

bije: Zoran \or|evi}, Dragoslav Mirkovi} i Zoran Mi-

lo{evi}. Zlatnim medaqama u sve ~etiri teme nagra|eni

su autori: u kategoriji slobodna monohromatska ^an

Seng Tang iz Makaoa, u kategoriji slobodna kolor Gaeta-

no Fisikara iz Italije, u kategoriji akt Hkon Grning iz

Norve{ke i u kategoriji `urnalizam Li Kju iz Kine.

Z. L. S.

TRE]A ME\UNARODNA IZLO@BA

FOTOGRAFIJA FKK ”^A^AK 2013.”

AUTORI IZ CELOG SVETA

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

Povratak u muzi~ko

nasle|e grada na

Moravi zapo~eli

su oni koji predstvqaju

wegovu budu}nost. Mladi

~a~anski bend “Voajer” je

sa nekoliko svojih numera,

u ponedeqak u velikoj sali

Doma kulture, otvorio

promociju kwige “Kako je

^a~ak zavoleo rokenrol”

Zorana Brankovi}a, u

okviru programa proslave

Dana Grada. Pridru`io

im se kasnije i Nikola Ra-

dovi}. Izdava~ kwige koju

prati i DVD sa snimcima

prve i druge ~a~anske Gi-

tarijade je Dom kulture, a

urednik Vesna Petrovi}.

“Ustani i budi, ovo je tvoj

prolazni svet” je uvodni

tekst kwi`evnika Branka

Kuki}a, kojim se osvr}e na

kulturolo{ku i fenome-

nolo{ku su{tinu roken-

rola kao muzike bunta i

promena kad ka`e: “A ovo

je kwiga-svedo~anstvo o

pobuni. I tragawu za Ne-

~im. U Gradu. Ova kwiga

svedo~i o lepoj strani ru-

`nih doga|aja uprkos ono-

me {to danas vidi{ i sre-

}e{ oko sebe kao posledi-

cu tih doga|aja - uru{ava-

we, proma{aj i ruglo. Ovo

je neka vrsta “kwige pro-

mena” iz koje se mo`e pro-

~itati da smo u `ivotu

imali i druga~ije poglede,

ve}e ambicije i boqa re-

{ewa, ali da smo poklekli

pred “povr{inskim pono-

rima” i specifi~nom te-

`inom vremena. Ova kwiga

je podstrek i poziv da se

pokrene{ i odazove{ gla-

su u sebi. Ona govori da se

tvoje `eqe nisu ispunile,

ali su te barem obuzimale

i zanosile...”

Insistiraju}i na ~i-

wenici da je on prire|i-

va~, a ne autor kwige, u ko-

ju su se svojim anga`ova-

wem ugradili svi oni koji

su “`iveli” ovu vrstu mu-

zike, od wenog dolaska iz

SAD {ezdesetih godina na

na{e prostore, preko Ra-

dio Luksemburga i retkih

plo~a, koje su pojedinci

dobijali od svojih ro|aka

sa zapada, kantautor Zoran

Brankovi} je rekao da se

kwiga sastoji od nekoliko

celina. U odeqku “Svedo-

~ewa”, svoja se}awa potpi-

suju akteri ~a~anske rok

scene od Aleksandra Slav-

kovi}a poznatog Aca Gu-

{tera, Slobodana Paji}a,

Zorana Soki}a, Steva Ra-

dovi}a, Muhameda Huki}a

Muja, Predraga Radowi}a

@ekija, do Bore \or|evi-

}a, Branislava \or|evi-

}a, Ratka Radoji~i}a, Mi-

lisava Qubi~i}a Mikote,

do mla|ih, Darka Milo-

{evi}a, Stojana Guzine,

Qubi{e ]irkovi}a, Rast-

ka Radi~evi}a i brojnih

drugih... “Lokalni roken-

rol heroji” sadr`i hrono-

lo{ki pore|ane grupe, wi-

hove ~lanove i utemeqiva-

~e, me|u kojima je nezaobi-

lazan Radomir Mihailo-

vi} To~ak; odeqak “Ko i

kada” donosi generalije

po decenijama od {ezdese-

tih do devedesetih; “Foto

album” ~ine sve fotogra-

fije koje su dostavqene

prire|iva~u, a usledio je

i poziv da ih dostave radi

oboga}ivawa ove istorije

oni koji ih imaju, dok ode-

qak “Plakati i omoti”

svedo~i o koncertima i

snimqenim plo~ama ~a-

~anskih rokera. Branko-

vi} je podsetio na prosla-

vu pola veka rokenrola u

^a~ku, odr`anu pre tri

godine, koja je obele`ena

izlo`bom fotografija

Slobodana Paji}a, nastu-

pom mladih grupa u Bio-

skopu “Prag” i prvom Gi-

tarijadom.

Onda je osnovan Festi-

val “Jarakova gitara”, a u

planu je osnivawe Me|una-

rodnog festivala na kome

}e nastupati grupe i kan-

tautori, biti odr`avane

muzi~ke radionice, a naja-

vqena je za slede}u godinu

i izlo`ba ~a~anskih solo

gitarista... Brankovi} }e

istrajati u nastojawima

da se mladim bendovima

obezbedi prostor za ve-

`bawe u gradu, s ciqem da

se obnovi uloga takozvane

“~a~anske rokenrol {ko-

le” na muzi~koj sceni Sr-

bije... O svojim se}awima

i entuzijazmu govorio je i

Slobodan Paji}, ~lan pr-

ve prave ~a~anske roken-

rol grupe “Bele vi{we”,

koji je kao fotoreporter

najzaslu`niji za kolekci-

ju fotografija o doma}oj

rok istoriji... Kwigu su,

kao plo~u koja se okre}e

kroz vreme, uspe{no gra-

fi~ki oblikovali Sne`a-

na \ankovi} i Miroslav

Mari}.

Z. L. S.

PREDSTAVQENA KWIGA ZORANA BRANKOVI]A

Dru{tvo Srpsko-rusko-beloruskog prija-

teqstva organizovalo je pro{log ~e-

tvrtka u sali Skup{tine grada kwi`ev-

no ve~e na temu “Srpsko-ruski odnosi u kwi-

`evnosti”, o ~emu je govorio doktor kwi`ev-

nih nauka Rade Vu~i}evi} iz Po`ege, mr Gro-

zdana Komadini}, publicisti Vu~ko Grujovi}

i Dragoslav Ugar~ina. Program je izvo|ewem

monodrame “Memoari Mateje Nenadovi}a”

upotpunio dramski umetnik i kwi`evnik To-

mislav Simi} Kalpa~ki iz Kru{evca, a svojom

poezijom iz najnovije kwige predstavio se

Mirko Bo{wakovi}. Dragocene podatke i ko-

maprativne analize iz ove dve kwi`evnosti

pratili su i u~enici ~a~anske Gimnazije i

Tehni~ke {kole, a me|u gostima je bila i Mi-

lena Prokovi} iz Gorweg Milanovca. U muzi~-

kom delu programa nastupili su prigodnim

odabirom pesama sastav “Slavuji sa Morave”,

solista na usnoj harmonici Dude Luki} i gu-

slar Andrija Miliki}, predsednik Guslarskog

dru{tva “Tanasko Raji}”. Predsednik Dru{tva

srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva Dragan

Logvinov uru~io je zahvalnice u~esnicima

ovog kwi`evnog susreta i pomo}niku gradona-

~elnika Aleksandru Da~i}u, a doma}in ve~eri

bila je Danka Ra{kovi}, zadu`ena za kulturnu

delatnost ovog dru{tva.

Zami{qena pre nekoliko mese-

ci, ~ajanka u pet, odr`ana je ne-

davno u parohijskom Domu u Za-

bla}u, u kome se nalazi ogranak

Gradske biblioteke “Vladislav Pet-

kovi} Dis”. Ideja, za ovakav na~in

okupqawa i dru`ewa, potekla je od

kolektiva Biblioteke, na ~elu sa di-

rektorkom Danicom Ota{evi}. Da-

me razli~itih starosnih dobi, ina-

~e, ~lanice ovog ogranka u Zabla}u,

kako i prili~i, doma}inski, potru-

dile su se, da prostor pun kwiga za-

miri{e na vanilice, na jabuke sa ci-

metom, na ~aj od biqa branog letos

na zabla}kim livadama. Direktorka

~a~anske Biblioteke Danica Ota{e-

vi}, pozdravqaju}i prisutne izrazi-

la je `equ da ~ajanka postane tradi-

cija. Bibliotekari Dubravka Ili}

i Vlade Simi}, koje ~lanovi Bibli-

oteke u Zabla}u ve} do`ivqavaju kao

svoje, u~inili su, da ~ajanka dobije

onu toplu, familijarnu atmosferu.

^ajanka je osmi{qena tako, da se

pri svakom okupqawu govori o temi,

koja bi zainteresovala prisutne. Na

prvom susretu, blagom i lekovitom

intonacijom svog glasa govorila je

dr @aklina @ivkovi}, specijalista

op{te medicine. Uz pomo} savreme-

ne tehnike, na panou su se mogle pra-

titi teme: kako uspostaviti kontakt

sa izabranim lekarom, kada se siste-

matski pregledati, kako se ispravno

hraniti i fizi~ki aktivirati. Dok-

torka @ivkovi} je govorila i o fak-

torima rizika za pojavu dijabetesa,

kao i o prepoznavawu oscilacija

krvnog pritiska. Savetovala je {ta

u prvom trenutku u~initi, kako rea-

govati. Izvanredno je obradila i

problem depresije, objasniv{i, ovu

sve ~e{}u pojavu i rado odgovarala

na pitawa prisutnih.

Dru`ewe je zavr{eno pesmom!

Mila sa harmonikom, je podstakla

sve da zapevaju, dokazuju}i tako, da se

i pesma ubraja u kategoriju prijatne

terapije. Za to vreme, na panou su se

smewivale fotografije, na kojima su

se, osim sve~anosti “Disovog prole-

}a”, mogle videti i ostale aktivno-

sti bibliotekara, u~enika, ~lanova

i gostiju, ogranka ~a~anske Biblio-

teke u Zabla}u.

Naredna ~ajanka zakazana je za ja-

nuar, kada }e ponovo biti lepih i

pou~nih pri~a, a sve u ciqu okupqa-

wa i dru`ewa. Pa, do|ite na ~aj!

Danka [u{i}

KAKO JE ^A^AK ZAVOLEO ROKENROL

DRU@EWE U ODEQEWU GRADSKE

BIBLIOTEKE U ZABLA]U

^AJANKA U PET

KWI@EVNO VE^E DRU[TVA S-R-B PRIJATEQSTVA

SRPSKO-RUSKI ODNOSI U KWI@EVNOSTI

Peti Me|unarodni sajam turizma i

ruralnog turizma, odr`an od 28. do

30. novembra u Kragujevcu, okupio je

izlaga~e iz Srbije i okru`ewa, regionalne i

gradske turisti~ke organizacije, turisti~ke

centre, bawska i klimatska mesta, turisti~-

ke agencije, medije. Turisti~ka organizacija

^a~ka bila je jedan od izlaga~a na ovom saj-

mu, a na svom {tandu predstavila je turi-

sti~ku ponudu ~a~anskog kraja (Ov~arsko-

kablarsku klisuru, Grad ^a~ak, Bawu Gorwa

Trep~a i UTP “Morava” ^a~ak). Sajam je

bio veoma dobro pose}en, a na {tandu TO^-

a deqen je promotivni materijal sa komplet-

nim informacijama o sadr`ajima koji se od-

nose na sme{tajne kapacitete, organizovawe

programa boravka, izleta i sli~no. Najve}e

interesovawe posetilaca ovog {tanda bilo

je za sme{tajne kapacitete u Bawi Gowa

Trep~a i Ov~arsko-kablarsku klisuru. To-

kom tri dana sajma odr`ano je nekoliko

stru~nih prezentacija i radionica na teme

razvoja ruralnog, de~jeg i omladinskog turi-

zma.

TURISTI^KA PONUDA ^A^KA NA SAJMU TURIZMA U KRAGUJEVCU

NAJVE]E INTERESOVAWE ZA

GORWU TREP^U I KLISURU

18 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEGORWI MILANOVAC

Na osnovu oktobar-

skog konkursa,

bespovratna pod-

sticajna sredstva iz ovo-

godi{weg agrarnog buxeta

op{tine Gorwi Milano-

vac, koristi}e jo{ 24 po-

qoprivrednika. Ugovori

o dodeli podsticajnih

sredstava potpisani su u

petak, 6. decembra. Za bes-

povratna podsticajna

sredstva je konkurisalo 25

poqoprivrednih proizvo-

|a~a, a samo jedan kandi-

dat nije ispunio sve po-

trebne uslove.

Prilikom potpisiva-

wa novih ugovora sa poqo-

privrednicima, zamenik

predsednika op{tine Mi-

roslav Milovanovi} je na-

javio da }e lokalna samou-

prava i u narednoj godini

nastaviti da unapre|uje

uslove za razvoj poqopri-

vredne proizvodwe i da je

za te nemene u buxetu za na-

rednu godinu predvi|eno

20 miliona dinara. Opre-

deqena buxetska sredstva

bi}e usmerana na razli~i-

te oblasti poqoprivrede.

Najvi{e sredstava bi}e

izdvojeno za unapre|ewe

poqoprivrednih gazdin-

stava. Bespovratna pod-

sticajna sredstva u 2014.

godini }e iznositi

13.950.000 dinara. Za na-

bavku protivgradnih ra-

keta bi}e utro{eno dva

miliona dinara. Agrar-

nim buxetom su predvi|e-

na sredstva i za naknadu

protivgradnim strelcima

u iznosu od 1.750.000 dina-

ra. Za kalcifikaciju ze-

mqi{ta i ve{ta~ko oseme-

wavawe krava opredeqeno

je po milion dinara. Za

edukaciju poqoprivred-

nika i dotacije udru`ewi-

ma bi}e utro{eno 300.000

dinara.

Da podsetimo, op{tina

Gorwi Milanovac ima

Savet za razvoj poqopri-

vrede, koji je osnovan na

predlog predsednika op-

{tine Milisava Mirko-

vi}a, a ~iji je zadatak bio

da izradi program podsti-

caja poqoprivredi. Pro-

gram mera podr{ke za

sprovo|ewe poqoprivred-

ne politike i politike

ruralnog razvoja za gor-

womilanova~ko podru~je,

kao i kriterijume za dode-

lu subvencija, odobrilo je

resorno ministarstvo.

V. S.

Nacrt buxeta op{tine Gorwi

Milanovac za narednu godinu

jednoglasno je usvojen na ne-

davno odr`anoj sednici Op-

{tinskog ve}a. Izrada ovog

veoma slo`enog ekonomskog

elaborata iziskivala je dugo-

trajan proces pripreme i uva-

`avawe svih zakonskih nor-

mativa i uputstava nadle`nog

ministarstva.

Aktuelno op{tinsko rukovodstvo,

na ~elu sa predsednikom op{tine

Milisavom Mirkovi}em, zauzelo

je stav da }e se i naredne godine, kao i

ove, zalagati za ekonomsku politiku u ko-

joj nema zadu`ivawa Op{tine. Finansi-

rawe kapitalnih investicija vr{i}e se

iz planiranih sredstava, u{teda ostvare-

nih racionalnim kori{}ewem buxeta u

svim oblastima ili suficita. Investi-

cije }e biti realizovane po fazama, od-

nosno kvartalno. Me|u najzna~ajnije se

ubrajaju: rekonstrukcija Doma kulture,

zatim zgrade Op{tinske uprave u Ulici

Tihomira Matijevi}a (biv{a zgrada

“De~jih novina”), izgradwa {kole u selu

Semedra`, vodovoda ka Rudniku, izgrad-

wa pristupne saobra}ajnice autoputu,

potpuna rekonstrukcija spomen-komplek-

sa “Brdo mira”, gradski video nadzor,

pripreme za obele`avawe 200. godi{wi-

ce Drugog srpskog ustanka i mnoge druge.

Na osnovu nacrta buxeta, planirani te-

ku}i prihodi op{tine Gorwi Milano-

vac u 2014. godini iznose 1.166.142.000

dinara.

S obzirom na to da teku}a godina ka-

lendarski i buxetski nije zavr{ena, pla-

nirana sredstva za ovu godinu jo{ uvek

nisu utro{ena, tako da jo{ uvek nije po-

znato koliko }e iznositi buxetski sufi-

cit. Sredstva koja su planirana i izdvo-

jena za projektnu dokumentaciju pristup-

ne saobra}ajnice bi}e prikazana kao vi-

{ak, jer je u me|uvremenu potvr|eno da }e

projekat finansirati Republika. Tako|e,

sredstva koja su dobijena u{tedama u pro-

cesima sprovo|ewa javnih nabavki, pred-

stvaqaju vi{ak. Kada se izvr{e sva pla-

}awa i realizuju svi planirani transfe-

ri zakqu~no sa 31. decembrom i obave

uvidi u u{tedu buxetskih sredstava na

pojedinim pozicijama, bi}e poznat sufi-

cit koji }e biti projektovan za idu}u go-

dinu za namensko raspolagawe ili kao re-

zerva za nepredvi|ene blokade republi~-

kih transfera. Sredstva }e biti utro{e-

na u narednoj godini zajedno sa prihodi-

ma, a to }e omogu}iti realizaciju kapi-

talnih investicija bez zadu`ivawa.

Iz informativne slu`be kabineta

predsednika op{tine podse}aju da je

pro{logodi{wi suficit nadomestio

umawewe republi~kih sredstava u ovoj

godini, koje je nastalo usled izmena za-

konskih propisa. Da nije bilo tih sred-

stava, bilo bi ugro`eno funkcionisawe

lokalne samouprave, kao i rad svih jav-

nih preduze}a i ustanova. Mere {tedwe

Vlade Republike Srbije, kroz najavqeni

set propisa, nesumwivo }e doprineti

smawewu prihoda buxeta lokalnih samo-

uprava.

V. S.

NACRT BUXETA ZA 2014. GODINU

I DAQE [TEDQIVO

I BEZ ZADU@IVAWA!

POTPISANI UGOVORI O KORI[]EWU BESPOVRATNIH SREDSTAVA NAMEWENIH AGRARU

U op{tini Gorwi Milanovac je ove godine za

bespovratne podsticaje poqoprivrednicima iz-

dvojeno 8.950.000 dinara, a ostatak sredstava u op-

{tinskom agrarnom buxetu bio je namewen za na-

bavku protivgradnih raketa, naknade protivgrad-

nim strelcima, edukaciju poqoprivrednika, ve-

{ta~ko osemewavawe krava, analizu zemqi{ta i

kalcifikaciju. Ina~e, ve} tri-~etiri godine u

gorwomilanova~kim selima se sprovodi akcija

kalcifikacije zemqi{ta i godi{we se kupuje od

420 do 450 tona kre~nog materijala, koji se deli

poqoprivrednicima besplatno. Besplatne su i

analize zemqi{ta, na osnovu kojih se i odre|uje

koliko je kre~nog materijala neophodno utro{i-

ti po jedinici povr{ine, kako bi se wegova kise-

lost umawila. U 2013. godini je za nabavku pro-

tivgradnih raketa obezbe|eno dva miliona dina-

ra, a izdvojena su i odre|ena sredstva za registro-

vana udru`ewa poqoprivrednih proizvo|a~a.

Na prvi konkurs za podsticajna sredstva iz op-

{tinskog agrarnog buxeta javilo se 100 poqopri-

vrednika. Svi su ispunili uslove i sredstva su im

odobrena. Prioriteti u raspodeli bespovratnih

sredstava bili su nabavka poqoprivredne meha-

nizacije i opreme za navodwavawe, kopawe buna-

ra, izrada bazena i kupovina sadnica. Od sredsta-

va izdvojenih za podsticaje ostalo je neiskori-

{}enih milion i po dinara. Novac }e biti isko-

ri{}en u istu svrhu u narednoj godini.

ZA PROCVAT SELA

MERE PODR[KE I U NAREDNOJ GODINI!

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 19MARKETING

20 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEDAN GRADA

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 21DAN GRADA

22 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINELU^ANI

Poqoprivrednici Draga~e-

va su u petak, 6. decembra,

osnovali svoje udru`ewe.

Osniva~koj skup{tini Udru`ewa

poqoprivrednika Draga~eva, odr-

`anoj u zgradi Na~elstva u Gu~i,

prisustvovalo je vi{e od 60 poqo-

privrednih proizvo|a~a, koji su

prepoznali interes da se zajedni~-

kim snagama izbore za boqi pla-

sman svojih proizvoda. Osniva~ku

skup{tinu je otvorio poqopri-

vrednik Rade Dragovi}, ~lan Ini-

cijativnog odbora za formirawe

Udru`ewa poqoprivrednika Dra-

ga~eva. On je pozdravio prisutne

poqoprivrednike i predstavnike

lokalne samouprave i zahvalio im

{to su podr`ali ideju udru`iva-

wa.

Mladomir Sretenovi}, pred-

sednik op{tine, i dr Zorica Ko-

va~evi}, zamenik predsednika op-

{tine, pozdravili su inicijativu

mladih poqoprivrednika i novo-

formiranom Udru`ewu po`eleli

puno uspeha u radu. Istakli su da

}e i ubudu}e podr`avati napore

poqoprivrednika i obe}ali po-

mo} Udru`wu u obezbe|ivawu ade-

kvatnog radnog prostora i opreme.

- Draga~evo ima odli~ne poten-

cijale za razvitak poqoprivrede.

Op{tinsko rukovodstvo podr`ava

svaku korisnu inicijativu, koja }e

obezbediti boqe efekte u poqo-

privrednoj proizvodwi. Kroz Sa-

vet za selo i Fond za poqoprivre-

du osmislili smo odli~ne progra-

me, na osnovu kojih smo u pro{loj

i ovoj godini odredili priorite-

te i usmerili podsticajna sred-

stva iz op{tinskog agrarnog buxe-

ta u razli~ite oblasti poqopri-

vredne proizvodwe. I u narednoj

godini izdvoji}emo zna~ajna sred-

stva za poqoprivredu - istakao je

predsednik Sretenovi}, izra`ava-

ju}i zadovoqstvo {to }e poqopri-

vrednici Draga~eva u novoformi-

ranom Udru`ewu dibiti najboqeg

saveznika u zastupawu wihovih

interesa.

Na skupu je usvojen Statut, ko-

jim je ure|en na~in rada Udru`e-

wa. Izabrani su i wegovi organi,

izvr{ni i nadzorni odbori. Za

predsednika Skup{tine Udru`e-

wa poqoprivrednika Draga~eva

izabran je dr Stevan Babi}, koji je

istakao da je ideja o udru`ivawu

ro|ena posle studijskog putavawa

draga~evskih poqoprivrednika u

Sloveniju.

- Rukovode}i se iskustvima slo-

vena~kih poqoprivrednika, odlu-

~ili smo da i mi osnujemo sopstve-

no udru`ewe, koje }e nam pomo}i u

razre{avawu problema i plasmanu

na{ih proizvoda. Osnovali smo

Udru`ewe, konstituisali Skup-

{tinu i radna tela, a polovinom

naredne godine formira}emo od-

bore i pododbore za razli~ite

oblasti poqoprivredne proizvod-

we - rekao je Babi}.

Poqoprivrednici su ocenili

da }e uz pomo} novoformiranog

udru`ewa br`e unaprediti svoju

proizvodwu i posti}i boqe efek-

te u plasmanu proizvoda. Samim

tim stvori}e boqe uslove za `ivot

i ja~u motivaciju da mladi qudi

ostanu na selu.

- Drago mi je {to je inicijati-

vu podr`ao ovako veliki broj po-

qoprivrednika. Na{e Udru`ewe

}e biti dobar spoj mladosti i is-

kustva i to }e nam pomo}i da

ostvarimo sve na{e zacrtane ci-

qeve - rekao je Rade Dragovi},

predsednik Izvr{nog odbora

Udru`ewa poqoprivrednika Dra-

ga~eva, izra`avaju}i uverewe da }e

novoformirano udru`ewe vrlo

brzo prerasti u zemqoradni~ku

zadrugu, zasnovanu na sasvim no-

vim principima.

Poqoprivredni skup je zavr-

{en video prezentacijom studij-

skog putovawa, kojom su na najbo-

qi na~in predstavqena dostignu-

}a u slovena~koj poqoprivrednoj

proizvodwi. V. S.

OSNOVANO UDRU@EWE POQOPRIVREDNIKA DRAGA^EVA

PRVI KORAK KA FORMIRAWU

BUDU]E ZADRUGE

marketing 032/342-276

PRVI KORAK KA FORMIRAWU

BUDU]E ZADRUGE

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 23LU^ANI

Kako su najavili predstav-

nici Saobra}ajnog in-

stituta CIP na prezen-

taciji idejnog projekta Korido-

ra 11, odr`anoj u Lu~anima u pe-

tak, 6. decembra, deonica autopu-

ta od Preqine do Po`ege, bi}e

duga~ka oko 30 kilometara, a ra-

dovi bi, prema najavama iz Mi-

nistarstva gra|evine, trebalo da

po~nu na prole}e 2014. godine.

Ova deonica puta ima tri podde-

onice i to od Preqine do Prije-

vora, od Prijevora do Lu~ana i

od Lu~ana do Po`ege.

Poddeonica autoputa od Pre-

qine do Prijevora, du`ine 8,27

kilometara, proteza}e se pored

reke ^emernice i malim delom

pored Zapadne Morave. Na woj

bi, kako je predvi|eno idejnim

projektom, trebalo da bude izgra-

|en tunel “Trbu{ani” duga~ak

250 metara, tri nadvo`waka i

most preko ^emernice. Druga

poddeonica puta, od Prijevora

do Lu~ana, od 15,5 kilometara,

trebalo bi da ima 20 mostova

ukupne du`ine od 3.212 metara,

zatim tunel “Laz” duga~ak 1.750

metara, petqu u Pakovra}u i tri

nadvo`waka. Na poddeonici od

Lu~ana do Po`ege, ukupne du`i-

ne vi{e od sedam kilometara,

trebalo bi da bude izgra|eno tri

mosta, tunel od 2.040 metara, pe-

tqa u Lu~anima i most preko Bje-

lice duga~ak 460 metara.

Kako je istakao direktor

CIP-a Milutin Igwatovi}, Sa-

obra}ajni institut je dobio na-

log da izradi glavni projekat au-

toputa od Preqine do Po`ege, a

da bi se izbegli nepo`eqni pro-

blemi - neophodno je da se obezbe-

di kompletan uvid stawa na tere-

nu.

Velimir Ili}, ministar gra-

|evinarstva i urbanizma, ista-

kao je da su projektanti pristu-

pili izradi glavnog projekta za

deonicu autoputa Preqina - Po-

`ega.

- Koridor 11 vi{e nije san.

Postao je stvarnost i ve} je sti-

gao u Preqinu, gde gradimo glav-

nu petqu. Glavni projekat za tra-

su autoputa kroz draga~evski

kraj uskoro }e biti zavr{en.

Privodimo kraju i tender za kon-

cesiju deonice Preqina - Po`e-

ga. O~ekujemo izbor izvo|a~a i

na prole}e bi trebalo da otpo~-

nemo radove. Kompletno smo za-

tvorili finansijsku konstruk-

ciju do Po`ege i bi}e nam neop-

hodna pomo} lokalne samouprave

da zajedni~ki, na najpovoqniji

na~in, re{imo imovinsko-prav-

ne odnose. Ovo je najte`a i naj-

skupqa trasa autoputa Beograd -

ju`ni Jadran. Hteli smo da zao-

bi|emo ov~arsko-kablarske ma-

nastire, tako da }emo imati oko

tri i po hiqade metara tunela i

tri i po hiqade metara mostova

na ovoj deonici. Kada auto-put

bude zavr{en, od Preqine do Po-

`ege stiza}e se bezbedno za dese-

tak minuta - rekao je Ili}. On je

dodao da je dosada{wu projektnu

dokumentaciju Koridora 11 odo-

brila dr`avna reviziona komi-

sija. Svaka izmena zahteva pono-

vqawe procedure i zbog toga je

gra|anima data {ansa da iznesu

svoje primedbe, kako bi projek-

tanti uradili neke mawe izmene,

ukoliko ima opravdanosti za ta-

kvim zahtevima.

- Insistirao sam da svaki

problem na trasi Koridora 11

razre{imo u potpunosti i da svi

budu pravi~no obe{te}eni i za-

dovoqni. Do sada nismo imali

ni jednu pritu`bu, ni jednu `al-

bu ili sudsko ro~i{te, jer smo

nastojali da probleme re{avamo

dogovorom - rekao je Ili}.

- Autoput predstavqa bezbed-

nost, `ivot, nova radna mesta,

investicije... Jedna benzinska

pumpa zapo{qava ~etrdesetak

qudi, a da ne govorimo o moteli-

ma, hotelima i drugim sadr`aji-

ma. Uz autoput idu bescarinske i

industrijske zone, razvoj turizma

i sve ostalo {to prati jednu ova-

kvu saobra}ajnicu. Ni jedan

ozbiqniji investitor ne}e do}i

tamo gde nema autoputa - istakao

je Ili}, dodaju}i da }e ova nova

saobra}ajnica predstavqati

inicijalnu kapislu za razvoj ~i-

tavog Draga~eva i da }e na wenoj

izgradwi biti zaposleno hiqade

qudi. Tako|e je naglasio da }e

Koridor 11 biti na{a ulaznica

u Evropu.

Predsednik op{tine Lu~ani

Mladomir Sretenovi} je izrazio

zadovoqstvo {to su predstavni-

ci CIP-a i ministar Ili} pri-

redili izvanrednu prezentaciju

trase autoputa kroz Draga~evo.

On je istakao da }e autoput, kada

bude zavr{en, doneti prosperi-

tet ovom kraju i da }e lokalna sa-

mouprava u~initi sve {to je neo-

phodno da se razre{e imovinsko-

pravna pitawa, kako bi izgradwa

ove va`ne saobra}ajnice mogla

da startuje na prole}e.

- Imao sam priliku da vidim

kako napreduje izgradwa autopu-

ta kroz Takovo i bio sam odu{e-

vqen. Taj kraj je zahvaquju}i ra-

dovima na Koridoru 11 do`iveo

preporod. Iza gra|evinara osta-

ju tuneli, mostovi, deonice puta,

ali i preure|en kraj. @eleo bih

da takva lepota stigne brzo i u

Draga~evo - istakao je Sreteno-

vi}. On je izrazio uverewe da }e

budu}i autoput Draga~evu done-

ti procvat, nova zapo{qavawa i

stvoriti ambijent za dolazak in-

vestitora.

V. S.

PREZENTACIJA IDEJNOG PROJEKTA DEONICE AUTOPUTA BEOGRAD - JU@NI JADRAN,

OD PREQINE DO PO@EGE

IZGRADWA PO^IWE NA PROLE]E!

U~etvrtak, 5. decembra, u zgradi Na~elstva u Gu~i

odr`ana je 42. sednica Op{tinskog ve}a op{tine

Lu~ani. Nakon usvajawa zapisnika sa 41. sednice

Op{tinskog ve}a, ve}nici su razmatrali Program poslo-

vawa Javnog preduze}a za vodosnabdevawe “Rzav” za 2014, i

predloge ~etvrtog rebalansa buxeta za ovu, i op{tinskog

buxeta za narednu godinu. Sednici su prisustvovali i

predsednici odborni~kih klubova stranaka, kao i direk-

tori javnih preduze}a i ustanova. Zasedawe je trajalo vi{e

od pet sati i proteklo je u veoma konstruktivnoj atmos-

feri.

Kako je istakao u svom izlagawu Qubo Lazovi}, direk-

tor JP “Rzav”, program poslovawa za narednu godinu je

ura|en na osnovu instrukcija Ministarstva finansija i

lokalnih samouprava koje se snabdevaju rzavskom vodom. U

proteklih 20 godina, JP “Rzav” je proizvelo vi{e od 330

miliona kubika vode za pi}e i isporu~ilo svojim kori-

snicima na podru~ju ~etiri op{tine i grada ^a~ka, {to je

najboqa potvrda potrebe wegovog postojawa.

- Izgradwa brane i akumulacije je veoma va`na aktiv-

nost ovog javnog preduze}a, jer vodosistem nije trajno za-

vr{en i nema trajno izvori{te, dok se ne izgradi “Svra~-

kovo”. Radovi su startovali 2010. godine. Zavr{eni su

pristupni put i dalekovod. Glavni radovi na samom “telu

brane” zapo~eti su u 2012, ali su ubrzo i obustavqeni zbog

nedostatka sredstava. Kada je ura|en osnovni ugovor sa

Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva i vodoprivre-

de, republi~ka Direkcija za vode je imala sopstvene pri-

hode iz kojih je za brane godi{we izdvajala oko milijardu

dinara. Od 2012. godine, ta sredstva se usmeravaju u repu-

bli~ki buxet. Predvi|eno je da se za izgradwu brane

“Svra~kovo” u 2014, 2015, i 2016. godini izdvaja po 200 mi-

liona dinara buxetskih sredstava, {to je veoma malo za

jednu ovakvu investiciju i predvi|eni obim radova. Uko-

liko se ovako nastavi, gradwa brane }e trajati tridesetak

godina, a vode }e nam i daqe nedostajati, posebno u letwim

periodima - rekao je Lazovi}. On je dodao da su predsedni-

ci op{tina i gradona~elnik ^a~ka po~etkom meseca na sa-

stanku u Ministarstvu poqoprivrede tra`ili dodatna

sredstva za izgradwu brane i akumulacije. Razmatrana je

mogu}nost da se investicija realizuje kroz stranu kredit-

nu liniju. Kredit Republike Srbije je, mo`da, najrealnija

opcija, jer su lokalne samouprave iscrpqene svojim obave-

zama, rekao je Lazovi}, ali }e kona~ni ishod biti poznat

tek kada se zavr{e razgovori u nadle`nom ministarstvu.

Tre}a varijanta su fondovi Evropske unije.

Qubo Lazovi} je istakao da u narednoj godini Javno

preduze}e “Rzav” mora poja~ati odr`avawe vodosistema.

Ovogodi{wa havarija na magistralnom cevovodu, koji je

izgra|en pre 25 godina, navela je poslovodstvo firme da

razmi{qa o izgradwi jo{ jednog alternativnog cevovoda

od Ariqa do Kratovske stene, kako je to i bilo predvi|e-

no prvobitnim projektom da bi se obezbedila pouzdanost

sistema.

JP “Rzav” }e i u 2014, zadr`ati istu cenu vode, bez ob-

zira {to cenovnik nije korigovan ni u prethodne dve go-

dine. Postoje}i nivo prihoda ne obezbe|uje sredstva za in-

vesticije, pa otuda Javno preduze}e postizawe ekonomske

cene vode stavqa me|u svoje dugoro~ne ciqeve. JP “Rzav”

}e u ovoj godini iskazati gubitak od 86 miliona dinara,

zbog otpisa duga komunalnim preduze}ima za 2012. godinu.

^lanovi Op{tinskog ve}a su prihvatili Program rada

Javnog preduze}a za vodosnabdevawe “Rzav” za 2014. godinu,

a o wemu }e se izjasniti i odbornici Skup{tine op{tine

na svom narednom zasedawu.

Ve}nici su razmatrali i predlog izmena odluke o buxe-

tu op{tine za ovu godinu. Kako je istakla Domka Mitro-

vi}, {ef finansija, ~etvrtim rebalansom buxeta za 2013.

godinu prihodi su smaweni za 85 miliona dinara i to

uglavnom kod poreza na zarade, poreza na nepokretnosti,

firmarina, kapitalnih transfera sa drugih nivoa vla-

sti... Novim uskla|ewem sredstava umaweni su i rashodi

svih buxetskih korisnika. Bilans rashoda se jedino nije

promenio u oblasti socijalne i zdravstvene za{tite, kod

subvencija javnim preduze}ima “Komunalac” i “Duboko”,

kao i kod kreditnih zadu`ewa.

Ve}i deo sednice bio je posve}en razmatrawu nacrta bu-

xeta za narednu godinu. Ve}nici su podrobno analizirali

sve buxetske pozicije i na neke od wih davali korisne pri-

medbe i sugestije. Kako je naglasio Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine, svi buxetski korisnici su ove godi-

ne bili ukqu~eni u pripreme za izradu ovog veoma va`nog

dokumenta i to u vi{e navrata.

- U odnosu na polazni materijal, koji je predstavqao

spisak lepih `eqa za narednu godinu, nakon analize o~e-

kivanih prihoda za narednu godinu, sa~inili smo jednu re-

alnu projekciju buxeta. Moram da konstatujem da smo to-

kom pripreme nacrta buxeta imali prili~no visoke `eqe,

tako da je zbirna cifra znatno prevazilazila na{e stvar-

ne mogu}nosti - istakao je Sretenovi}.

Ukupni prihodi op{tinskog buxeta u narednoj godini,

kako je predvi|eno nacrtom, iznose 642, a rashodi 623,8 mi-

liona dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su prihvatili

nacrt buxeta za 2014. godinu, a kona~ni sud o ovom va`nom

dokumentu da}e odbornici na prvoj narednoj sednici

Skup{tine op{tine, zakazanoj za 16. decembar. V. S.

SA 42. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A LU^ANA

UTVR\EN PREDLOG NACRTA BUXETA ZA 2014. GODINU

24 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINESPORT

Biciklista ~a~anskog

Borca Jovan Zekavica bio

je ~etvrti u konkurenciji

voza~a do 23 godine i 11. u

generalnom plasmanu trke

“Tur of Al Zubarah” u Kata-

ru u kategoriji 2.2. Jovan

je na ovom takmi~ewu na-

stupio kao gost u kraqe-

va~koj ekipi CNN Meta-

lac. U wegovoj grupi bici-

klista do 23 godine pobe-

dio je Austrijanaca Mar-

tin Vajs.

Na 36. mesto plasirao se

reprezentativac Metalca

Milo{ Borisavqevi} sa

8,21 minuta zaostatka, a

drugi voza~ iz Kraqeva

Marko Stankovi} zavr{io

je trku na 48 mestu od 67 vo-

za~a, koliko ih je stiglo na

ciq. U prvoj etapi odusta-

li su Marko Polumirac i

Milo{ Stojanovi}.

CCN Metalac je bio 12.

u konkurenciji od 16 timo-

va u kojoj su Austrijanci

bili neprikosnoveni. U

posledwoj tre}oj etapi naj-

boqi rezultat imao je Ro-

man van Anden sa Novog Ze-

landa.

Trka “Tur of Al Zuba-

rah” odr`ana je od 4. do 7.

decembra na plus 30 stepe-

ni.

Z. J.

BICIKLIZAM

ZEKAVICA ^ETVRTI

U KONKURENCIJI DO 23 GODINE

Pro{log vikenda u

beogradskom hote-

lu “Zira” progla-

{eni su najboqi takmi~a-

ri Otvorenog {ampionata

Srbije u moto krosu za

2013. Voza~i Auto moto

kluba ^a~ak ponovo su

ostvarili veliki uspeh u

pojedina~noj i ekipnoj

konkurenciji. U klasi

MX65 Mili} Zimowi} je u

svojoj debitantskoj sezoni

poneo vice{ampionsku ti-

tulu, a u klasi MX80 tre}e

mesto je pripalo jo{ jed-

nom debitantu Milo{u

Radulovi}u.

Du{ko Paunovi} je po-

stao {ampion klase MXB,

dok je Nemawa Petri}

osvojio vice{ampionsku

titulu. U ekipnoj konku-

renciji, klasa jedan i dva,

AMK ^a~ak bio je prvi.

Osim ovih priznawa,

organizator manifestaci-

je Moto savez Srbije dode-

lio je posebno priznawe

predsedniku AMK ^a~ak

Vladimiru Tanaskovi}u.

Tanaskovi} je u sportu i

klubu aktivan ve} 50 godi-

na. Debitovao je 1963. go-

dine kao voza~ na trci u

motokrosu. Od tada do

1972. Vladimir Tanasko-

vi} ^ile vozio je motor u

disciplinama brzinski

motorciklizam, moto kros

i auto reli. Takmi~io se

na 40 brzinskih, sedam re-

li i dve moto kros trke, od

~ega je 17 puta zavr{io na

pobedni~kom postoqu

osvojiv{i jedno od prva

tri mesta. Osvaja~ je tre}eg

mesta na [ampionatu Sr-

bije u disciplini brzin-

ski motorciklizam, u kla-

si 125 ccm za 1972. godinu.

Vladimir Tanaskovi} je

dobitnik vi{e republi~-

kih i op{tinskih prizna-

wa.

Z. J.

NAGRA\ENI NAJBOQI U^ESNICI [AMPIONATA

U MOTO KROSU

^A^ANI DOMINIRALI

POJEDINA^NO I EKIPNO

Deveti ciklus pro-

jekta “Deci s quba-

vqu”, u ~ijem sasta-

vu je i Zimska liga, bi}e

nastavqen 30. decembra.

Ove godine }e u~estvovati

klubovi iz Moravi~kog

okruga i ^a~ka iz gradskog

i seoskog podru~ja. Utak-

mice }e biti igrane u hala-

ma “Mladost”, u Preqini,

Slatini, Zabla}u, Prije-

voru.

- Osim odigravawa

utakmica, organizujemo i

stru~na predavawa za tre-

nere i roditeqe, zimsku

{kolu golmana, prvenstvo

“~etiri na ~etiri” i niz

drugih aktivnosti koje de-

cu ne u~e samo kako da

igraju fudbal - podsetio je

Aleksandar Ivkovi}, idej-

ni tvorac projekta “Deci s

qubavqu”.

Osim Zber banke i Gra-

da ^a~ka, nastavak projek-

ta pomo}i }e i Fudbalski

savez ^a~ka. Savez je ovih

dana odigrao i kqu~nu

ulogu u spasavawu Zimske

lige, kojoj je pretilo zatva-

rawe.

- Iz razgovora sa nosio-

cima projekta prethodnih

dana, shvatio sam da je ne-

izvesno da li }e liga biti

nastavqena. Gradski Fud-

balski savez je odlu~io da

pomogne. Prethodnih dana

smo se sastajali sa grad-

skim vlastima ^a~ka i

Milanovca, a izvestan na-

stavak lige obe}avaju i

razgovori sa rukovodstvom

Fudbalskog savez GM i ta-

mo{weg Sportskog saveza -

rekao je Nenad Stankovi},

predsednik FSG^.

Deveta zimska liga ove

godine nosi naziv „Deci s

qubavqu Gradskog fudbal-

skog saveza i Grada

^a~ka.“

Z. J.

NASTAVAK ZIMSKE LIGE KRAJEM DECEMBRA

SAMO ZA KLUBOVE

IZ MORAVI^KOG OKRUGA

Fudbaleri Fonatane nastavili

su pobedni~ku seriju i u sedmom ko-

lu Druge futsal lige. Ovoga puta su

kod ku}e savladali kom{ije iz Gor-

weg Milanovca sa 5:4. Slede}e kolo

igraju protiv Ra{ke u gostima.

MALI FUDBAL

FONTANA

POBEDILA

KOLORADO

Jedan od najboqih strelaca

kapiten Fontane Milo{ Ristanovi}

Mla|e selekcije fudbalskih klu-

bova Prijevor i Rudar Bresnica

dobili su ovih dana po garnitu-

ru kompletne sportske opreme. Darodavac

je Fudbalski savez ^a~ka.

- Ovo je samo jedna u nizu akcija na{e

organizacije kojima poma`emo klubove sa

teritorije grada. Prijevor i Bresnica su

podr`ali na{e ideje da animiraju {to

vi{e dece da se bave sportom i pokrenuli

su {kole fudbala. Nadam se da }e wihov

primer slediti i ostali seoski klubovi -

rekao je Milo{ Teofilovi}, generalni

sekretar FSG^, koji je i uru~io pokone

klubovima.

- Drago mi je da na{ mati~ni savez po-

sebnu pa`wu posve}uje i mladima i spre-

man je za svaki vid saradwe - izjavio je

~lan Upravnog odbora FK Prijevor Ran-

ko Petrovi}.

FUDBALSKI SAVEZ ^A^KA

POKLONILI OPREMU

PRIJEVORU I RUDARU

Tradicionalni Izbor sportiste go-

dine bi}e odr`an u utorak, 17. de-

cembra, u sali Skup{tine grada. Po~e-

tak je u 18 ~asova. I ove godine Udru`e-

we sportskih novinara ^a~ka nagradi}e

najuspe{nije sportiste u 2013. godini,

mu{ki i `enski klub, trenera... Bi}e do-

deqene i posebne, specijalne, jubilarne,

nagrada za `ivotno delo. Pokroviteq

manifestacije je Skup{tina grada, a

inicijator i organizator Udru`ewe

sportskih novinara ^a~ka. Z. J.

POVODOM DANA GRADA

U UTORAK IZBOR SPORTISTE GODINE

RUKOMET

UTAKMICE I REZULTATI

PRVA LIGA ZAPAD @ENE

Jedanaesto kolo

Metalac - ^a~ak 40:26

Ko{utwak - Napredak 12 21:37

TABELA

7. ^a~ak 8

11. Ko{utwak 0

Dvanaesto kolo

Ko{utwak - Prijepoqe

Kwaz Milo{ 2 - ^a~ak

PRVA LIGA ZAPAD

MU[KARCI

Jedanaesto kolo

Trep~a - Mladost 32:29

TABELA

Mladost 12

Dnanaesto kolo

Radni~ki 2 - Mladost

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 25SPORT

DRUGA MU[KA LIGA

MLADOST POBEDILA MORAVU

Ko{arka{i Mladosti izborili su u desetom

kolu vrlo va`nu pobedu za opstanak u ligi.

Savladali su kod ku}e Moravu iz Vladi~i-

nog Hana sa 85:83 (17/26, 16/16, 26/20, 26/21).

Prvo poluvreme proteklo je u znaku gostiju.

Mladost je u nastavku bila dosta agresivnija

u odbrani, a i ]iri} je trojkama pokrenuo i

igru u napadu. Neizvesnost je potrajala do

same zavr{nice. Gosti su sa mawe-vi{e uspe-

ha pu{avali {utom za tri poena da se vrate u

igru. ^a~ani su bili precizni sa linije slo-

bodnih bacawa, dok je Morava u posledwem

napadu proma{ila {ut za pobedu.

Po broju postignutih poena, u ekipi Mlado-

sti istakli su se ]iri}, Ko~ovi}, Raki}e-

vi}, Pej~inovi}, Kne`evi} i kapiten Jovano-

vi}.

Mladost je i daqe na 14 mestu tabele Druge

lige Srbije sa 12 bodova. Utakmicu 11. kola

igraju u gostima protiv @elezni~ara u In-

|iji.

JUNIORSKA LIGA SRBIJE

PALO I PROKUPQE

Juniori ~a~anske Mladosti trijumfovali su

nad Prokupqem sa 79:56 (22/14, 27/13, 18/20,

12/9). Posle osam odigranih kola, zauzimaju

{esto mesto na tabeli sa 12 bodova. U deve-

tom kolu Juniorske lige Srbije Mladost go-

stuje Poletu u Kraqevu.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

PORAZ @ELEZNI^ARA U DESPOTOVCU

@elezni~ar je izgubio u desetom kolu od

Sloge Despotovac, 87:82 (22/25, 24/23, 23/18,

18/16). Trenutno su sedmi sa 15 bodova, a na-

rednu utakmicu igraju kod ku}e. U nedequ, 15.

decembra, u sali Prehrambeno-ugostiteqske

{kole do~ekuju Novi Pazar. Utakmica po~i-

we u 18 ~asova.

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

Deveto kolo

^a~ak 94 - MO15 [abac 93:86

^A basket tim slobodan

TABELA

5. ^a~ak basket tim 13

6. ^a~ak 94 13

Deseto kolo

Student Bajina Ba{ta - ^a~ak 94

^a~ak basket tim - Ivawica

Posle pobede nad Smederevom u gostima,

Borac Mocart sport trijumfovao je i kod

ku}e u 12. kolu Ko{arka{ke lige Srbije. U

sredu je savladao OKK Beograd sa 70:65

(25/19, 15/11, 16/9, 14/26). Borcu je ovo deveta

prvenstvena pobeda koja ga je u~vrstila na

vrhu tabele (21 bod).

Doma}ini su dobro otvorili utakmicu

protiv Beograda i prvih deset minuta se

nadigravali sa protivnikom. Gosti su u jed-

nom trenutku uspeli da izjedna~e i povedu. U

drugoj ~etvrtini Borac nastavqa dobru

igru i ne dozvoqava gostima da prevedu re-

zultat. Kontrolu utakmice su imali skoro

do samog kraja. Na po~etku posledwe ~etvr-

tine uspeli su da naprave razliku od 20 poe-

na, potom se Beogra|ani bude i smawuju

prednost doma}ina. Na kraju ^a~ani uspeva-

ju da sa~uvaju pobedu i osvajaju va`ne bodove

za plasman u najvi{i rang.

- U ~etvrtoj ~etvrtini smo vodili i 20

poena razlike, ali su oni pre{li u zonsku

odbranu i mi smo pali. Iskoristili su to da

lakim poenima iz kontra napada smawe re-

zultat. [to je najva`nije, uspeli smo da sa-

~uvamo pobedu - re~i su igra~a Borac Mo-

cart sporta Aleksandra Stevovi}a.

- Sustigli smo ih pred kraj, imali {ansu

da im zakomlikujemo posledwi napad, da sam

ja ubacio trojku. Ali, nisam. Ni{ta, okre}e-

mo se narednoj utakmici protiv Konstanti-

na - ukratko je prokomentarisao Aleksandar

Zari}, igra~ Beograda.

Po indeksu korisnosti u na{oj ekipi su

se istakli Maravi} (21), Mandi} (17) i Pe-

{akovi} (12), a kod gostiju [epa, Malixan

i Boji}.

- Izgubili smo utakmicu u napadu, iako

su moji visoki igra~i slabo odigrali i od-

branu. Sa 65 poena ne mo`e{ nikoga dobiti.

Mi pobe|ujemo tako {to pustimo protivni-

ka da se malo uquqka, pa onda napravimo

preokret. Ovoga puta je zakasnio, u tre}oj ~e-

tvrtini smo dali svega devet ko{eva. Borac

je odli~na ekipa, mislim da }e sigurno igra-

ti u Super ligi. Volim da do|em u ^a~ak, tu

sam igrao i na otvorenom i u dvorani, ka-

snije dolazio kao trener [ibenke, Zadra,

Zvezde... Uvek me je pratila sre}a, dobijali

smo utakmice. Ovoga puta je, izgleda, izosta-

la. Volim da do|em u ^a~ak, ovde je odli~na

atmosfera - podsetio je trener OKK Beogra-

da Vlada \urovi}.

Naredne dve utakmice BMS igra u gosti-

ma, najpre protiv FMP-a, potom kraqeva~-

ke Sloge. Kod ku}e igra 15. kolo KLS, 11. ja-

nuara, sa Vojvodinom.

Z. J.

Odbojka{ice Libera

nisu se izvukle iz gu-

bitni~ke serije ni u

devetom kolu Prve lige Srbi-

je. Izgubile su od Varadina

rezultatom 3:1 i zauzimaju 11.

mesto na tabeli sa ~etiri bo-

da. U narednom kolu do~ekuju

Radni~ki iz Kragujevca.

Oba na{a kluba koja se

takmi~e u Drugoj ligi Zapad,

Borac i Sloboda S, pobedili

su u posledwem kolu. Borac je

savladao Zlatar, 3:0, a Slobo-

da S Ekonomac, 0:3. Trenutno

je Borac tre}i na tabeli sa

17, dok je Sloboda S sedma sa

11 bodova. U devetom kolu

igraju gradski derbi Sloboda

S - Borac.

U Regionalnoj ligi Zlati-

borsko-Moravi~kog okruga

^a~ak je pora`en u gradskom

derbiju od Borca 2, rezulta-

tom 0:3. Pora`en je i Libero

^A 2 od Sjenice rezultatom

1:3. Borac 2 je peti na tabeli

(15), ^a~ak osmi (6) i Libero

^A 2 deseti sa negativnim

skorom (-1). U devetom kolu

^a~ak gostuje Formi, Libero

^A 2 Tari, a Borac 2 do~eku-

je Lu~ane. Z. J.

Svetsko prvenstvo u fudokan karateu, ko-

je je nedavno odr`ano u Pragu, izbacilo

je u sportsku orbitu i ^a~nke. Seniorke

Marija Paunovi}, karatistikiwa Nemawe i

~lanice KK ^a~ak Ana Brajovi} i Aleksandra

Ili} bile su prve u katama ekipno.

- Kao tim, nas tri smo zajedno nepuna dva me-

seca, ali smo uspeleda postignemo nemogu}e.

Odmah smo se uklopili i disale kao jedno. Ia-

ko smo trenirale u ne tako dobrim uslovima,

`eqa za osvajawem svetskog trona bila je ja~a

od i~ega - ka`u Ana i Aleksandra. Marija po-

sebnu zahvalnost upu}uje klupskom treneru Zo-

rani Koji}, koja je nekada sa Bojanom [umo-

wom i Nadom Jahi} osvajala svet i Evropu.

Devojke su se i naporno pripremale, kori-

stile svaki slobodan termin u Domu slepih, a

odlazile su i na Rudnik i u Kraqevo. U ^e{koj

su savladale Kipar, Poqsku i do tada ne priko-

snovenu Rumuniju.

- Osim zlata u katama ekipno, wih tri su

uzele i bronzu u borbama. U borba timu sa wi-

ma se borila i Leskov~anka Jelena Stanojevi} -

podse}a Milo{ Seni}, trener KK ^a~ak i

predsednik Fudokan federacije Srbije.

Sve tri devojke su i odli~ne studentkiwe.

Marija studira Vi{u {kolu tehni~kih stru-

kovnih studija u ^a~ku, Aleksandra hotelijer-

stvo, a Ana je na master studijama na Prirodno

matemati~kom fakultetu u Berogradu. Z. J.

UIn|iji je pro{le

subote odr`ano

Prvenstvo Srbije

za kadete juniore i mla|e

seniore na kome je u~e-

stvovalo vi{e od 600 tak-

mi~ara iz 114 srpskih

klubova. U izuzetno jakoj

konkurenciji reprezenta-

tivci Karate kluba Borac

su i ovoga puta pokazali

vrhunski kvalitet u teh-

ni~ko-takti~koj pripre-

mqenosti. Osvojili su tri

zlata, srebro i dve bronze.

Prvenstvo u In|iji je

samo jedan u nizu odli~-

nih rezultata koje su karatisti Borca

postizali u pojedina~nim i ekipnim na-

stupima u 2013.

- Ve} ovog vikenda nas o~ekuje me|una-

rodno takmi~ewe u Slove-

niji, posle ~ega }e biti za-

vr{ena ovogodi{wa takmi-

~arska sezona. Nastup u

Sloveniji je i posledwa

provera pred “Zlatnu ligu”,

koja }e biti odr`ana od 10.

do 12. januara 2014. u Pari-

zu - najavio je Milan Lako-

vi}, trener KK Borac.

Na plej ofu za ekiono prvenstvo Srbije u bilijaru prvo mesto pripalo je ~a~an-

skom klubu Libero 5. U konkurenciji ~etiri najboqe ekipe, za klub iz ^a~ka bo-

rili su se Martin Martinovi}, [andor Tot, Milinko Vukajlovi} i Miladin Gli-

{i}. Bilo je ovo i posledwe takmi~ewe u ligi za 2013. godinu. Nastavak slede}e sezo-

ne je u februaru 2013.

KARATISTI BORCA NASTAVILI DOMINACIJU I NA PRVENSTVU SRBIJE

BORBE POJEDINA^NO

Mihailo Josipovi}, mla|i senior - prvo mesto (+78 kg).

Bogdan Mi{ovi}, junior - prvo mesto (+76 kg).

Despot Mi{ovi}, kadet - prvo mesto (-52 kg).

Uro{ Mijalkovi}, mla|i senior - drugo mesto (-76 kg).

Bojan Jovanovi}, kadet - tre}e mesto (-57 kg).

Anica Nikoli}, kadet - tre}e mesto (-47 kg).

[EST MEDAQA IZ IN\IJE

ODBOJKA

NA SVETSKOM PRVENSTVU U FUDOKANU

TRIJUMF DRUGOLIGA[A

Odbojak{ice ^a~ka uspele su u pretpro{lom kolu da

ostvare drugu pobedu u jesewem prvenstvu, na doma}em te-

renu, protiv Po`ege. U pobedni~kom timu igrale su:

@ivkovi} (kapiten), Nicovi}, Teofilovi}, Bo`ani},

Bojovi}, Ristovi} (libero), Vukomanovi}, Bo{kovi}, Jo-

vi}evi} N. i Jovi}evi} J.

^A^ANKE NAJBOQE U KATAMA

BILIJAR

LIBERO 5 EKIPNI PRVAK SRBIJE

BORAC MOCART SPORT

Borac Mocart sport: Maravi} 11, [qivan~anin

8, Stevovi} 5, Dumi}, Pe{akovi} 13, Mandi} 14,

Cvetkovi} 4, Proti} 9, Radovi} 6.

OKK Beograd: [epa 15, \uran, Malixan 12, Bo-

ji} 8, Radeti} 10, Zari} 6, Dr~a 12, Mi}ovi} 2.

DEVETA POBEDA

Za mawe od 15 dana Borac se ponovo

sastaje sa FMP. Pro{le sedmice je eki-

pa iz @eleznika ovde pala u finalu Ku-

pa Srbije.

- Sigurno su `eqni revan{a, a mi

smo u dobroj seriji. ^eka nas jedan otvo-

reni me~ dve ekipe koje `ele plasman u

Super ligu. Nemamo {ta da izgubimo u

duelu sa wima, mo`emo samo da dobije-

mo. Idemo u @eleznik rastere}eni, pu-

ni samopouzdawa, sada smo poja~ani

[qivan~aninom, koji tek ulazi u punu

formu. O~ekujem dobru utakmicu i da se

eventualno zacementiramo na vrhu tabe-

le - ka`e Aleksandar Bjeli}, pomo}ni

trener Borac moacrt sporta.

SUTRA FMP - BMS

26 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM trosoban stan od

77 m2, centar grada, sedmi

sprat, cg. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM trosoban stan od

70 m2, u Aveniji 2, na 3. spratu,

kod Prehrambene {kole, ima

terasa i podrum. Tel. 064/ 317-

1-701

PRODAJEM trosoban stan od

62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki

venac, 2. sprat. Cena 54.000

evra. Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM trosoban stan,

nov, dupleks, kod Hotel

Morave, 3. sprat, CG, ima

terasa. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

nov, Qubi} kej, cg, ima lift i

terasa. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 78 m2, {iri centar, dupleks,

3. sprat, cg, ima gara`a i

podrum. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg,

ima dva lifta. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima

lift, Qubi} kej. Tel. 063/ 127-

5-630

PRODAJEM dvosoban stan od

62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

62 m2, ulica Vojvode Stepe.

Tel. 065/ 453-3-818

PRODAJEM dvosoban stan od

61 m2, 1. sprat, @elezni~ka

ulica. Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2, Kej, drugi sprat. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 , zgrada fasadne cigle u

Aveniji. Cena 31.000 evra. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, {esti sprat,

ima lift i podrum, 2 terase.

Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, kod H. Morave, cg, ima

terasu, dva lifta. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2

terase, ima lift. Tel. 060/ 434-

2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, CG, 2 terase i

podrum. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, Nemawina ulica, 3.

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, ura|ena spoqna stolari-

ja, izolacija. Cena 28.000 evra.

Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, 3. sprat, renoviran,

{iri centar. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i

sprat. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2,Kalu|erice, 3. sprat, cg,

lift. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici,

cg, ima lift i terasa. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg,

ima terasa. Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta,

ima terasa. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2, ulica Svetog Save. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

48 m2, 1 sprat, kod H. Morave.

Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM dvosoban stan od

47 m2, vp, Kej, cena 30.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel.

061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, Nemawina ulica, ren-

oviran, prvi sprat, cg. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, {iri centar, 2. sprat,

cena 28000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan od

43 m2, nov, centar , 3. sprat,

lift, cg. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

kod H. Morave na 1. spratu,

povoqno. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan na

Alvaxinici, renoviran, odmah

useqiv, cg, terasa, lift. Cena

31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar, korisna

povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg,

ima lift. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, cg, terasa, dva

lifta, kod “Brvnare”. Cena

26.400 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43+10 m2, kod

“Brvnare”, 6. sprat, ima lift.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 , Gvo`|ar,

prizemqe, ta. Cena 26.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 42 m2, Kej, 4. sprat,

terasa, u dobrom stawu. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dva nova jed-

noiposobna stana , Vinara , 39

m2, terasa, ima lift, 6. sprat.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan

od 48 m2, kod restorana

Brvnara. Cena 26.000 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5.

sprat, cg, ima dva lifta. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg.

Cena 21.500 evra. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM jednosoban stan

od 37 m2, u Aveniji, u zgradama

od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2, {iri centar, 5.

sprat, cg. Cena 20.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

na Vinari, 3. sprat. Cena

23.000 eura. Tel. 063/127-5-630

PRODAJEM jednosoban stan ,

CG, 2. sprat, {iri centar.

Cena 16.000 evra. Tel. 065/ 346-

541-1

PRODAJEM garsoweru od 30

m2, u centru, 3. sprat, cg, novi-

ja gradwa. Cena 18.000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od 27

m2, drugi sprat, centar grada.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, na Qubi} keju. Tel. 063/

349-333

PRODAJEM garsoweru od 25

m2, vp, Alvaxinica. Cena

15.500 evra sa stvarima.Tel.

060/ 434-2-190

PRODAJEM garsoweru od 24

m2, 5. sprat, u perfektnom

stawu. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM garsoweru od 20

m2, 5. sprat, Nemawina, cg.

Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM garsoweru od 19

m2, ~etvrti sprat, u

Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, 700 e /

m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan od 83 m2 u

strogom centru grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 77 m2, u

centru grada. Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska ulica, drugi sprat.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 68 m2, dve

terase, ima podrum, strogi cen-

tar. Tel. 065/ 141-4-140

PRODAJEM stan od 66 m2 na

Gradskom {etali{tu, drugi

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2 ,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 65 m2.

Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM stan od 64 m2, 2.

sprat, Hotel Morava, lift, cg.

Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 127-

5-630

PRODAJEM stan od 64 m2 na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 63 m2,

ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2-

544

PRODAJEM stan od 63 m2, u

centru grada. Tel. 063/ 127-5-

630

PRODAJEM stan od 57 m2, kod

H. Morave, cg, terasa, 2 lifta,

26.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Cena 31.000 evra.

Tel.064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 55 m2, kod

Hotel Morave, cg, ili mewam,

uz doplatu za mawi stan. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM stan od 54 m2,

Avenija 1, cena 35.000 evra.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 53 m2,

strogi centar. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 53 m2,

tre}i sprat, cg, ima lift. Tel.

032/ 346-541

PRODAJEM stan od 52 m2,

Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 349-

8-490

PRODAJEM stan od 51 m2, cg,

Qubi} kej. Cena 27.500 evra.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 50 m2 sa

cg, u blizini Doma zdravqa.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 50 m2 ,

Kej ul. D. Markovi}, 2. sprat,

CG. Cena 31.000 evra. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM stan od 49 m2 u

blizini {kole “Dr.

Mi{ovi}”, drugi sprat, cg.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 49 m2, sa

podrumom, stari “

Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6-

058

MALI OGLASINOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2. Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

JESEWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM ORDEWE,

MEDAQE, STARO ORU@JE

/ SABQE, JATAGANE,

KAME, KUBURE /, UNI-

FORME, OZNAKE, STARE

UMETNI^KE SLIKE,

SATOVE I OSTALE

ANTIKVITETE. TEL. 032/

372-155, 063/ 807-2-772

PRODAJEM dvosoban

stan, 49,8 metara

kvadratnih, kod

Slobodinog igrali{ta.

Telefoni: 065/346-

3000 i 061/188-41-74.

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI

PLACA I POMO]NIM

OBJEKTIMA. TEL. 032/

556-2-644

Potrebna `ena za pomo}

u ku}i. 060/5758700

POBIJAM CEVI za vodu

5/4, 6/4, 2 i 3 cola.

Tel. 064/ 373-0-156

STOMATLO[KA

ORDINACIJA "

PAJOVI]" ULICA E. N.

MAKSIMOVI]A 29

SVOJIM KLIJENTIMA

ODOBRAVA POPUST OD

5-50%.

TEL. 063/ 843-4-149

IZUZETNO POVOQNO

PRODAJEM TROSOBAN

STAN OD 82 M2, KOD

HOTELA MORAVA. CENA

49.500 EURA. TEL. 032/ 333-

872, 062/ 302-240

PRODAJEM TROSOBAN

STAN na 2. spratu, Avenija

2, kod Prehrambene {kole.

Cena 38.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

OTKUP STARIH DOTRA-

JALIH, NEISPRAVNIH I

HAVARISANIH VOZILA.

TEL. 065/ 548-5-855

SPORTSKOJ KLADION-

ICI I SPORTSKOM

KLUBU MAX BET

POTREBNI OPERATERI

ZA LOKAL U ^A^KU.

Prijavu popuniti na

web.adresi

www.maxbet.rs/posao

PRODAJEM DUPLEKS

STAN 34+26 m2, kod

{kole M. Pavlovi}.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ekskluzi-

van poslovno-stambeni

objekat od 600 m2,

prizemqe 300 m2 u jed-

noj celini i sprat 300

m2- stambeni i

poslovni prostor.

Objekat je ukwi`en-

jedan vlasnik. Cena po

dogovoru. Tel. 032/

221-400, 064/ 12-41-

806

DAJEM na poklon dve

lokacije u ^a~ku za nad-

gradwu dva jednosobna

stana, po izboru

samohranim majkama sa

zaposlenom decom. Imam

materijal. Tel. 063/ 172-

88-81, 065/ 422-36-46

PRODAJEM dvosoban

stan od 68 m2, u centru

^a~ka, kod Taksi stan-

ice. Ima dve terase,

podrum, stara gradwa,

odli~na izolacija. Cena

52.000 evra. Tel. 061/

163-0-023

PRODAJEM stan od 36

m2, u Kuli, CG. Tel. 064/

141-4-324

PRODAJEM LAP TOPHP Compag NC4400Intel Core 2 Duo,1.83GHz, ram 1.5 GB,HDD 80 GB, 3XUSB,LAN, WIRLESS, VGA, S-VID, SCROLL NA TUCHPAD-U, BATERIJA 3.5 H,GRAFIKA, INTEL 945,WIN 7 instaliran,

puwa~. Cena 130 evra.

Tel. 064/ 351-4-072

PRODAJEM jednosoban

stan od 38 m2, zgrada fas.

cigle, kod H. Morave,

prizemqe, cg, terasa. Cena

21.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban

stan na 1. spratu, cg, ren-

oviran, ul. 7. jula.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN 57 M2, 6. SPRAT,

IMA LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA 33.600

EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 27OGLASI

PRODAJEM stan od 48 m2,

novija gradwa. Cena 30.500

evra. Tel. 064/ 971-1-112

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica K. V. Popovi}a br.14.

Tel. 061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 46+6 m2

m2 kod “Solida”. Cena 31.000

evra. Mo`e na kredit ili na

rate. Ima tapija. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM stan od 43 m2, u

Nemawinoj ulici. Tel. 032/

228-457

PRODAJEM stan od 43 m2,

nov, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM stan od 43 m2 u

blizini {kole “ M.

Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 42 m2,

kod “Medicinske” {kole. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 42 m2 u

Beogradu ulica Darinke

Jevri}. Tel. 062/ 245-514

PRODAJEM stan od 41 m2,

Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2

ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 40 m2,

nov, kod Gradskog parka. Tel.

060/ 034-3-687

PRODAJEM stan od 40 m2 u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2 ,

centar grada, cena 25.500 evra.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 40 m2 ,

nov, kod gradskog parka. Cena

27.000 eura. Tel. 060/ 558-9-248

PRODAJEM stan od 38 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 32 m2, cg,

Nemawina ulica. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod Hotel Morave. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 28 m2,

ulica 7. juli, 1. sprat, CG.

Cena 16.000 evra. Tel. 060/ 348-

9-270

PRODAJEM stan od 21 m2 u

Obili}evoj, 1. sprat, CG, cena

16.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 18 m2,

Nemawina ulica. Cena 16000

evra. Tel.064/ 137-4-137

PRODAJEM mawi dvosoban

stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM ku}u od 300 m2,

na dva nivoa u Aveniji. Cena

90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM ku}u od 220 m2,

sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 200 m2 +

PK, sa 18 ari placa, u

Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 170 m2 u

Trbu{anima, 13.5 ari placa,

dve terase, u perfektnom

stawu. Cena 21.000 evra. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u na

Zlatiboru- Zova, apartmanskog

tipa, 174 m2, ku}a u sivoj fazi,

10 ari placa. Cena 90.000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u u Atenici

160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2

pom. prostorije,15 m2 gara`a,

cg, cena 50000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa

5. ari placa, u Lugovima. Tel.

063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u

Trbu{anima, 150 m2, 5 ari

placa, grejawe na ~vrsto gori-

vo. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM zajedni~ku ku}u

od 130 m2, ulica Stevana

Mokrawca. Tel. 062/ 471-063

PRODAJEM povoqno staru

ku}u , sa placem od oko 3 ara,

kod Spomen Parka. Mogu}nost

zamene za stambenu jedinicu u

Kragujevcu ili na

Crnogorskom primorju. Tel.

069/ 162-0-161

PRODAJEM ku}u od 120 m2,

9.5 ari placa kod Po{tinog

magacina. Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u Loznici

od 110 m2, 34 ari placa. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2,

legalizovana, P+PK, u

Me|uvr{ju , 6 ari placa,

podrum, 2 parking mesta. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u Vidovi od

100 m2, PO+P+1, 50 ari liva-

da, 25 ari {uma. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u u Prijevoru

od 100 m2, sa 50 ari livade i

25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/

434-2-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2,

sa 7.5 ari placa, u u`em delu

grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-32-

92, 032/ 346-541

PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

dva ulaza, plac 4.9 ari, legal-

izovana, ukwi`ena kod

“Forma Ideale”. Cena 26.000

evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

centar grada, 2.23 ara placa,

pogodna za poslovni prostor.

Cena 70.000 evra. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 60 m2 na

Suvom bregu, 4 ara placa,

zidana gara`a i pomo}ni

objekat. Cena 26.000 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa

2 ara placa, kod Bioskopa

“Prag”, povoqno. Tel. 064/

139-4-468

PRODAJEM ku}u od 56 m2,

dvosoban stan ,1 ar placa. Tel.

064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa

22 ara placa u Viqu{i. Cena

6.000 eura. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 50 m2+

letwa kuhiwa, u Trbu{anima,

5.5 ari placa. Tel. 065/ 346-

541-1

PRODAJEM ku}u od 50 m2 u

Kuki}ima, sa 60 ari placa.

Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u u

Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74

ari placa, cena 33000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u prizemna,

povr{ine 51 m2, kod

“Slobode”, na 5.84 ari placa.

Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dve ku}e na 6 ari

placa u blizini Balkanske

ulice. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dve ku}e od 63.76

m2 i 59.58 m2, na placu

povr{ine 5.10 ari u Qubi}u.

Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM dve ku}e u

Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2,

na 4 ari placa, grejawe na gas.

Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dve ku}e na 50

ari zemqe u Mojsiwu, kod

crkve. Tel. 062/ 118-4-814

PRODAJEM dve ku}e od 75 m2

i 125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Cena 380

evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u u

Gori~anima, sa 50 ari placa.

Tel. 061/ 188-0-429

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Tel. 065/

344-9-428

PRODAJEM vikend ku}u od

60 m2 na Karauli , 38 ari

placa. Cena 16.000 evraTel.

063/ 691-761

PRODAJEM vikendicu na

jezeru u Me|uvr{ju od 60 m2,

na 5ari placa pod vo}em, vlas-

nik, cena 16.000 evra. Tel. 064/

666-3-268

PRODAJEM vikend ku}u od

52 m2 u Prijevoru, na

Kamenici, plac 17.70 ari,

cena 26.000 evra. Tel. 032/342-

190

PRODAJEM vikend ku}u od

50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara

placa. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM vikend ku}u od

35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju ,

PPK, struja, voda, pom.objekat

10 m2, 3 ara placa. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM vikend ku}u od

27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar

placa, pom.objekti od 13.5 m2,

vo}wak 12 ari i {uma. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u , lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM seosko imawe sa

5 ha zemqe u Samailama, svi

prikqu~ci, ima bunar. Tel.

064/ 262-9-109

PRODAJEM seosko

doma}instvo u D. Gorevnici,

ku}a 60 m2 , 50 ari placa,

vo}e, sala{, senik, pomo}ni

objekti. Tel.032/ 342-190

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Lipnici sa 3.5

ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM imawe od 5 ha u

Je`evici. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Grabu, ku}a

70m2 , 30 ari placa, 55 ari

zemqe, 1,50 ha {ume. Cena

20.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Prijevoru, ku}a

80 m2, 75 ha zemqe pod vo}em,

podneto za legalizaciju. Tel.

060/ 342-851-0

PRODAJEM doma}instvo sa

tri ku}e , u Slatini, 70 ari

placa, pomo}ni objekti od 200

m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Draga~evu, 13

km od grada, cena 20.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM seosko imawe u

G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel. 032/ 346-541

PRODAJEM seosko imawe sa

5 ha zemqe u jednom par~etu u

Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM lokal od 37 m2,

nov, dvostrano orijentisan do

ulice. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM lokal od 11 m2 ,

u ^a~ku, centar grada. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM lokal od 37 m2,

nov, odmah useqiv, Obili}eva

ulica. Cena dogovor. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM lokal od 47 m2,

sa podrumom od 20 m2, ku}om

od 56 m2, 1 ar placa, plac od

6.72 ara. Mo`e sve posebno.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM monta`nu halu

od 130 m2, na placu od 4 ara.

Mogu}nost prodaje uz demon-

ta`u i prevoz na sopstveni

plac. Tel. 065/ 222-552-4

PRODAJEM poslovni pros-

tor povr{ine oko 70 m2 /

Pr+1 /, kod “Tempa”. Cena

35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490

KUPUJEM jednosoban stan.

Nudim kamion + novac. Tel.

069/ 161-0-777

MEWAM staru ku}u sa 4 ara

placa na Du{anovcu /

Marinkova bara /, za dvosoban

stan u ^a~ku, uz doplatu. Tel.

036/ 857-040

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM trosoban stan u

Beogradu, Medakovi} 3,

name{ten, 2 terase, grejawe, 2

lifta, 5 sprat. Mo`e na du`i

period. Tel. 063/ 270-028

IZDAJEM trosoban

nename{ten stan na Qubi}

keju. Tel. 063/ 617-572

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Beogradu,

ulica Vojvode Stepe. Tel. 064/

237-6-939

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan na Alvaxinici,

cg, drugi sprat, lift. Tel.

062/143-5-027

IZDAJEM dvoiposoban stan

na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, blizu

Hotela” Srbija”. Tel. 062/ 977-

0-228

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu - Lion, sa

gara`om. Tel. 063/ 743-5-546

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten ili nename{ten

stan sa grejawem, lokacija

Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-

816, 064/ 411-4-996

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, Zvezdara, do

marketa “Supervero”. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u Beogradu, kod

Crkve S. Marka. Tel. 063/ 743-

5-546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u centru

grada. Tel. 064/ 145-0-644

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u Pigovoj

ulici, cg, kablovska. Tel. 061/

806-0-169, 032/ 557-3-249

IZDAJEM jednosoban

name{ten komforan stan. Tel.

064/ 031-7-072

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u ku}i, pose-

ban ulaz, grejawe na ta, povo-

qno. Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan kod Hotel

Morave. Tel. 064/ 244-3-635

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan , ulica

Nemawina 68, CG, 1. sprat.

Tel. 064/ 432-2-910

IZDAJEM kompletno

name{tenu garsoweru , CG, na

Mirijevu u Beogradu, kod “

Maksija”. Tel. 060/ 709-9-213

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa CG, u zgradi na

Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460,

061/ 815-4-395

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u Beogradu, kod

Bogoslovije, klima, video nad-

zor, kablovska. Tel. 063/ 525-

888, 032/ 354-285

IZDAJEM novu, name{tenu

garsoweru u ulici Ilije

Gara{anina 7. Tel. 032/ 5544-

518, 069/ 024-3-119

IZDAJEM garsoweru u

Qubi}skoj broj 50, kod

Fakulteta. Tel. 032/ 343-667,

065/ 610-7-999

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj

ulici. Tel. 064/ 158-9-363

IZDAJEM stan od 55 m2 na N.

Beogradu, kod fontane. Tel.

063/ 829-3-949

IZDAJEM stan sa cg, za

u~enicu ili zaposlenu devojku

u ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM povoqno stan za

studente u Beogradu. Tel. 032/

346-288 , 066/ 346-288

IZDAJEM name{tenu kon-

fornu garsoweru, ulica Kneza

Milo{a130. Tel. 064/ 334-4-

061

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM sobu devojkama,

studenti ili |aci. Poseban

sprat, ima grejawe, blizu

fakulteta. Tel. 063/313-453

IZDAJEM sobu za dve u~enice

- studentkiwe, grejawe, inter-

net, kablovska, u`i centar.

Tel. 064/ 969-3-636

IZDAJEM sobu za studente i

|ake, name{tena, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila,

name{tena. Strogi centar.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM sobu kod

Prehrambene {kole. Tel. 063/

120-2-151, 064/ 560-0-490

IZDAJEM name{tenu sobu sa

terasom, CG, internet. Tel.

064/ 189-24-20

IZDAJEM name{tene sobe za

studente u Aran|elovcu, pose-

ban ulaz, kuhiwa, kupatilo,

CG. Cena 70 evra sa svim

tro{kovima. Tel. 060/ 655-5-

343

IZDAJEM sobu sa terasom u

centru, studentkiwi ili

u~enici. Tel. 064/ 144-9-192

IZDAJEM jednokrevetnu sobu

za studenta u stanu, centar

grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM ku}u od 50 m2 u

{irem centru ^a~ka, povo-

qno. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM zasebnu name{tenu

ku}u od 50 m2, u blizini

restorana “ Belvi”. Tel. 064/

251-9-676

IZDAJEM nename{tenu ku}u

u Kulinova~kom poqu kod

pruge- prelaz za bolnicu. Tel.

063/ 103-1-335

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima. Tel.

064/ 223-5-592

IZDAJEM ku}u , name{tena,

centar - kod “ KMN”, ta gre-

jawe. Tel. 064/ 208-6-115

IZDAJEM ku}u sa dvori{tem,

u ^a~ku, u centru, kod “ Kule

“. Pogodna za agencije. Tel.

064/ 970-9-558

IZDAJEM ku}u studentima,

parno grejawe, u neposrednoj

blizini fakulteta. Tel. 064/

920-6-704, 032/ 327-326

IZDAJEM ku}u na

Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056

IZDAJEM - USTUPAM

lokal kompletno opremqen za

rad sa brzom hranom,

restoranskog tipa. Tel. 063/

126-3-049

IZDAJEM lokal d 80 m2,

strogi centar, pogodno za

ordinaciju, auto-{kolu,

pekaru, kancelariju. Tel. 064/

102-2-759

IZDAJEM poslovno - stam-

beni prostor u Sin|eli}evoj

ulici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

{irem centru grada. Pogodan

za sve vrste delatnosti. Tel.

064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 35 m2

strogi centar. Cena 130 evra.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM lokal od 28 m2,

ugao Obili}eve i Nemawine.

Tel. 062/ 80-60-464

IZDAJEM lokal od 22 m2,

ulica Sin|eli}eva br. 25. Tel.

063/ 827-5-217

IZDAJEM lokal od 12 m2, u

Draga~evskoj ulici. Povoqno.

Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-

845

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 032/ 225-431

IZDAJEM lokal do

Prehrambene {kole za brzu

hranu ili sli~no. Tel. 065/

333-4-346

IZDAJEM lokal u Qubi}skoj

50, kod Fakulteta. Tel. 032/

343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na

odli~noj lokaciji. Tel. 063/

635-033

PLACEVI

PRODAJEM plac od 1.5 ha u

Atenici, cena 21.000 evra. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici. Cena 500 eura/ar.

Mogu} dogovor. Tel. 032/342-

190

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 10.99

ari, u Preqini.. Cena 400

eura/ar. Tel. 063/691-761

PRODAJEM plac od 10 ari

ili 5 ari, voda, brvnara, kod

kamenog mosta u Trbu{anima.

Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 10 ari

na Zlatiboru, dozvoqena grad-

wa objekta. Cena 30.000 evra.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 5 ari, u

^a~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 4 ara na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-

204

PRODAJEM placeve u

Kotra`i u centru, 7. km od

Gu~e, pored puta. Jedan plac

od 16, 81 ari, drugi od 6.26

ari. Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM placeve ve}ih

povr{ina na Qubi} brdu,

raspon cene od 5.000-6.000

evra. Tel. 063/ 868-1-371

PRODAJEM placeve od 4 i 30

ari, 100 metara posle kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel. 061/

110-5-134

PRODAJEM plac kod “

Slobode”, ulica Jezdinsko

poqe, od 5 do 10 ari. Tel. 064/

474-0-580

PRODAJEM plac 2 ara sa

starijom ucrtanom ku}om, kod

Gradskog bedema. Tel. 064/ 189-

2-420

RAZNO

PRODAJEM solarnu su{aru

Arthur Solar, za su{ewe vo}a,

povr}a, pe~urki i drugo.

Povoqno. Tel. 065/ 98-58-215

PRODAJEM novu bundu od

nutrije br. 48, povoqno. Tel.

063/843-4-149

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao nema~ki,

ja~ina 40 kilovata. Cena 400

evra. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM drvene police

raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-

4-149

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100 W,

cena 9 evra komad. Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM vrata bez rama.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM povoqno vi{e

dimenzija prozorskih krila,

cena 200 dinara po komadu.

Tel. 065/ 333-4-346, 032/ 334-

346

28 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEOGLASI

PRODAJEM nove drvene

ukrasne oklagija garni{ne od 4

m. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM traktorsku korpu,

nova. Cena 150 evra. Tel. 069/

870-5-061

PRODAJEM friz sa zamrzi-

va~em, marke Kandi. Tel. 061/

641-7-105

PRODAJEM kru{ku

viqamovku za pe~ewe rakije,

vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-

835

PRODAJEM polovne drvene

ustakqene prozore. Tel. 063/

267-361

PRODAJEM povoqno

trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334-

346, 065/ 333-4-346

PRODAJEM drvenu o~uvanu

tezgu za trgova~ke radwe. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM satelitski tawir

sa motorom, risiverom i pozi-

cionerom. Cena 90 evra. Tel.

032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM televizor

Grundig. Cena 5.000 dinara.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM televizor Gorewe.

Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM repariranu ve{

ma{inu Gorewe, garancija 1

godina. Tel. 060/ 305-9-712

PRODAJEM Obodin, o~uvan

fri`ider. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM mesing u {ipkama

fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zame-

na za cerova drva. Tel. 032/ 353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM novu `ensku krz-

nenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM ~etiri ~eli~ne

felne za Opel Korsu. Tel. 065/

465-8-224

PRODAJEM IMT 558. Tel.

062/ 800-59-20

PRODAJEM bale sena u

Jablanici, Gorwi Milanovac.

Tel. 069/ 345-0-522

PRODAJEM veoma kvalitetno

livadsko seno u balama. Tel.

060/ 738-1-790

PRODAJEM biciklu Skot

Apa~, ili mewam za laptop.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM {tence pulina,

cena 2.000 dinara. Tel. 062/ 583-

331

KUPUJEM stari novac,

oru`je, ordewe, medaqe i

zna~ke. Tel. 063/835-6-605

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Golfa 3, 1994.

godi{te, dizel. Tel. 064/ 031-7-

072

PRODAJEM Daevoo Nexia 1.5,

1997. god, registrovan, plin

atestiran, ABS, ARBG. Tel.

062/ 803-1-148, 064/ 286-1-663

PRODAJEM Ladu Nivu, 2003.

godi{te, registrovana do maja

2014. god. Tel. 069/ 345-0-522

PRODAJEM [kodu Feliciju,

1.3 lx 98. godi{te, bordo meta-

lik, plin, alarm, centralna

brava. Tel. 061/ 110-5-134

PRODAJEM Fiat Punto u

ekstra stawu, prvi vlasnik,

kompletno opremqen, zimske

gume. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM kamion Iveco Dajs,

nosivosti 5 tona, u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Renault Lagunu ,

2003. godi{te, 1.9. DCI kara-

van, u dobrom stawu, mo`e zame-

na. Tel. 060/ 418-3-333

USLUGE

USLUGE kombi prevoza svih

vrsta robe, selidbe. Povoqno.

Tel. 064/ 262-9-068

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica, brenta~a,

plasti~nih prskalica,

mu{tika, prekida~a i dizni.

Tel. 064/ 120-6-572

USLUGE zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889

USLUGE prevoda, profesor

engleskog jezika, samostalni

stru~ni prevodilac, ~asovi

engleskog. Tel. 062/ 205-373

USLUGE vo|ewe kwiga,

najpovoqnije u gradu. Tel. 064/

196-4-705

USLUGE cepawa i strugawa

drva, povoqno. Tel. 064/ 444-3-

163

POMO] va{oj deci pred{kol-

skog i {kolskog uzrasta, ni`ih

razreda u savladavawu gradiva,

u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520

RAD sa decom pred{kolskog i

{kolskog uzrasta do ~etvrtog

razreda, u~iteq. Tel. 064/ 077-7-

900

IZRADA kotlovskih industri-

jskih oxaka , i ostali bravars-

ki radovi. Tel. 066/ 910-9-889

IZRADA traktorskih korpi po

`eqi. Tel. 066/ 910-9-889

ZAPOSLEWE

POTREBAN stomatolog sa rad-

nim iskustvom, za rad u stoma-

tolo{koj ordinaciji. Tel. 063/

843-4-149

POTREBNA mla|a osoba za

~uvawe dvogodi{weg deteta.

Tel. 064/ 23-23-316

VOZA^ B,C,E kategorije sa

iskustvom radi zamene tura za

Rumuniju, Gr~ku, Bugarsku,

Ukrajinu i zemqe EX-YU . Tel.

064/ 017-92-37

PRODAJEM ZASEBAN STAN

OD 160 M2, U KU]I, TRI

SOBE, DVA KUPATILA,

LUKSUZNO KOMPLETNO

NAME[TEN.

HITNO, RADI ODLASKA U

INOSTRANSTVO. CENA

70.000 EVRA.

TELEFON: 065/ 464-6-995

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po povo-

qnim cenama (tel,

adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji

800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u

Obili}evoj ulici od 80

do 160 m2 (ima mernu

grupu - industrijska

struja) na samo 800m od

centra grada

FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA U ^A^KU

UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

r a s p i s u j e

K O N K U R S za izbor saradnika

1) jedan saradnik u zvawu asistenta, za u`u nau~nu oblast Filolo{ke nauke, nas-

tavni predmet Engleski jezik, na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vre-

menom

USLOVI: master profesor jezika i kwi`evnosti, student doktorskih studija

i najmawe dve godine radnog iskustva u oblasti jezika struke u visokom obrazovawu

poqa tehni~ko-tehnolo{kih nauka

2) jedan saradnik u zvawu asistenta, za u`u nau~nu oblast Teorijska i op{ta elek-

trotehnika na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom

USLOVI: master in`ewer elektrotehnike i ra~unarstva, student doktorskih

studija

3) jedan saradnik u zvawu asistenta, za u`u nau~nu oblast Elektroenergetika

na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom

USLOVI: master in`ewer elektrotehnike i ra~unarstva, student doktorskih

studija

4) jedan saradnik u zvawu asistenta, za u`u nau~nu oblast Ra~unarska tehnika

na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom

USLOVI: master in`ewer elektrotehnike i ra~unarstva, student doktorskih

studija

Pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, kandidat treba da ispuwava uslove

predvi|ene Zakonom o visokom obrazovawu, Statutom Univerziteta, i Statutom

Fakulteta tehni~kih nauka.

Uz prijavu prilo`iti: biografiju, dokaz o {kolskoj spremi, odgovaraju}i dokaz

nadle`nog organa u pogledu neosu|ivanosti u smislu ~lana 62. stav 4. Zakona o

visokom obrazovawu i ~l. 125e. stav 1. Statuta Univerziteta u Kragujevcu, spisak

nau~nih i stru~nih radova, kao i same radove.

Prijavu sa dokazima o ispuwavawu uslova konkursa dostaviti na adresu:

Fakultet tehni~kih nauka u ^a~ku, Svetog Save 65, u roku od 15 dana od dana

objavqivawa konkursa.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzeti u razmatrawe.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 29

marketing 032/342-276

MARKETING

30 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 31SAOBRA]AJ

Savet za bezbednost

saobra}aja grada

^a~ka osnovan je pre

~etiri godine. Na wegovom

~elu je gradona~elnik Voji-

slav Ili}, a u radu Saveta

u~estvuju i predstavnici

saobra}ajne policije Poli-

cijske uprave ^a~ak, Javnog

preduze}a “Gradac”, Grad-

ske uprave za urbanizam,

“Autoprevoza”, Ma{insko -

saobra}ajne i ovda{wih

osnovnih {kola. U godini

na izmaku posebna pa`wa

posve}ena je za{titi naj-

mla|ih u saobra}aju i vas-

pitno-prosvetnom radu sa

decom. Te aktivnosti bi}e

nastavqene i u narednom

periodu.

- Najzna~ajnije odluke

koje smo doneli u 2013. su da

budu postavqeni znaci ver-

tikalne i horizontalne

signalizacije, da poja~amo

svetlosnu signalizaciju i

da dodatno obezbedimo sao-

bra}ajnice pored {kola i

obdani{ta. Doneli smo i

odluku da ispered svih

{kola budu postavqene za-

{titne ograde. Ove godine

su po prvi put nabavqeni

u~ila i oprema za nastavu

iz bezbednosti saobra}aja.

Izdvojeno je milion dinara

za ~asove u osnovnim {ko-

lama, a u 2013. Savet je obez-

bedio sredstva za medijsko

pra}ewe bezbenosti saobra-

}aja. Kada je re~ o edukaci-

ji osnovaca, ona }e biti na-

stavqena i naredne godine -

najavquje Ili}.

U toku je izrada studije

o stawu saobra}ajne signa-

lizacije i mre`a saobra}aj-

nica u gradu. Tu studiju ra-

de stru~waci Saobra}ajnog

fakulteta iz Beograda i

ona bi uskoro trebalo da

bude zavr{ena.

- Nadamo se da }e biti

gotova ve} po~etkom 2014.

Tada }emo sredstva usmeri-

ti na otklawawe nedostata-

ka. Anga`ovali smo stru~-

wake koji }e nam pomo}i da

poboq{amo bezbednost sao-

bra}aja u gradu i bilo ka-

kav rizik svedemo na najma-

wu mogu}u meru. Ciq nam je

da prevashodno za{titimo

decu, kao i ostale u~esnike

u saobra}aju - napomiwe

Vojislav Ili}.

Gradski Savet za bezbed-

nost saobra}aja izdvojio je

i devet miliona dinara za

pro{irewe video nadzora.

Ovaj projekat realizovan je

u saradwi sa ~a~anskom sa-

obra}ajnom policijom. Ka-

ko najavquje predsednik sa-

veta, u 2014. godini video

nadzor }e biti postavqen u

zonama koje }e policija ~e-

{}e kontrolisati. Nadle-

`ni }e stalno imati uvid u

de{avawa oko {kola i ob-

dani{ta, kulturnih i dru-

gih zna~ajnih ustanova, u

{irem dijapazonu Gradskog

trga, na Autobuskoj i @ele-

zni~koj stanici, najzna~aj-

nijim raskrsnicama u gra-

du.

Gradona~elnik ^a~ka i

predsednik ovda{weg Save-

ta za bezbednost saobra}aja

podse}a da 60 odsto od na-

plate saobra}ajnih kazni

ostaje lokalnoj upravi, a

ostala sredstva odlaze u bu-

xet Srbije.

O va`nosti postojawa

saveta za bezbednost sao-

bra}aja u svim gradovima i

op{tinama nedavno su u

^a~ku govorili i predstva-

nici Agencije za bezbed-

nost saobra}aja. Oni su

odr`ali stru~ni skup, upo-

zorili nadle`ne na stati-

stiku stradawa i povre|i-

vawa u Moravi~kom okrugu

za prvih devet meseci ove

godine.

- Neophodna je ~vrsta sa-

radwa lokalnih saveta i

Agencije za bezbednost sao-

bra}aja. Ciq nam je da pod-

staknemo wihov rad u sre-

dinama u kojima su formi-

rani i da pokrenemo inici-

jativu za wihovo osnivawe

u gradovima gde ih nema -

izjavio je tada Branimir

Mileti}, pomo}nik direk-

tora ABS.

U tom pogledu ^a~ak je

preduhitrio mnoge gradove

u Srbiji.

Z. J.

GRADONA^ELNIK VOJISLAV ILI] O RADU I PLANOVIMA GRADSKOG SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

SMAWITI RIZIK OD SAOBRA]AJNIH NEZGODA

TELEKOM PODELIO HANDS FREE URE\AJE

“KAD VOZI[, PARKIRAJ TELEFON”

U sklopu kampawe “Kad vozi{, parkiraj telefon” Te-

lekom Srbije podeli}e svojim korisnicima pet hiqada

hands free ure|aja. Re~ je o ure|ajima koji voza~ima omo-

gu}avaju da telefoniraju, a da pri tome ne skidaju ruke

sa volana. Na taj na~in i Telekom apeluju na voza~e da

tokom vo`we odgovorno koriste mobilne telefone.

Za prvih mesec dana kampawe, koju je ova kompanija

pokrenula su saradwi sa Upravom saobra}ajne policije

MUP-a i Komitetom za bezbednost saobra}aja Srbije,

zabele`eni su odli~ni rezultati. Uspe{nost kampawe

potvrdilo je i istra`ivawe koje je Komitet za bezbed-

nost sproveo sa Saobra}ajnim fakultetom me|u hiqadu

ispitanika. Istar`ivawe je pokazalo da je 96 odsto wih

zapazilo kampawu i pozitivno je ocenilo. Jedan deo

wih naveo je i da vi{e ne koriste mobilne telefone za

pisawe poruka tokom vo`we.

32 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 33OGLASI

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura

P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura

P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura

P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000

eura

P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, H. Morava, 24.000 eura

P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura

P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000

eura

P-37 m2, 1. sprat, centar, 33.300 eura

P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500

eura

P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save , 22.000

eura

DVOSOBNI

P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000

eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000

eura

P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura

P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura

P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura

P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura

P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 eura

P-42 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000

eura

P-53 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-63 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000

eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000

eura

P-65 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura

P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

eura

TROSOBNI

P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000

eura

P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura

P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780

eura + PDV

P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000

eura

P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov,

44.000 eura

P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura

P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000

eura

P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a,

47.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000

eura

P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

STANOVI

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18

500 eura

P- 20 m2, novija gradwa,

5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina, CG,

cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500 eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22 500

eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21 000

eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat, cena:

22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina, CG,

5.sprat, cena: 20 500 eura

P- 42 m2, kod Medicinske,

5.sprat, cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000 eura

P- 38 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, TA, cena: 25 000

eura

P- 37 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel Morava,

4. prat, cena: 26 000 eura

P-43 m2, kod O[ Milice

Pavlovi}, 5.sprat, cena:

27 000 eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena:

29 500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena:

36 000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena: 26

000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28

000 eura

P- 43 m2, Qubi} kej, TA,

4.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija gradwa,

Alvad`inica, 4.sprat, CG,

cena: 30 500 eura

P- 47 m2, Hotel Morava,

1.sprat, TA, cena: 27 000

eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 54 m2, Centar,

1.sprat, TA, cena: 22 000

eura

P- 51 m2, Qubi} kej, CG,

nov, cena: 27 500 eura

P- 55 m2, Qubi} kej, ren-

oviran, TA, cena: 26 000

eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.sprat,

mo`e subvencionisani

kredit, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel Morava,

8.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 51 m2, Centar,

4.sprat, TA, cena: 26 000

eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36 000

eura

P- 68 m2, Centar,

1.sprat, cena: 40 000 eura

P- 83 m2, strogi centrar,

2.sprat, cena: 46 000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel Morava,

CG, cena: 35 000 eura

P- 71,20 m2, Obili}eva,

nov, odmah useqiv, 2.sprat,

cena: 800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 20.000 eura

P-34+26 m2, 5. sprat, CG,

kod O[ M. Pavlovi}, cena

30.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000 eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 31.000

eura

P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 31.000 eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 33.000

eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000 eura

P-53 m2,3. sprat, cg,

Draga~evska, 35.000 eura

P-55 m2, 3.sprat, TA, {iri

centar, 28.000 eura

P-58 m2, 1.sprat, CG, S.

Markovi}a, 35.000 eura

K U ] E

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P- 50 m2, 6.3 ara,

Kulinovci, 32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

40.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena

43.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

P-50 m2, 60 ari, Kuki}i,

sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari,

Trep~a, sre|ena, sa stvari-

ma,CG, izolacija

P-120 m2, 8 ari, kod

Po{tinog magacina, 40.000

eura

IZDAVAWE

P- 39 m2, 7. sprat, S. Save,

name{ten, cg, lift, terasa,

120 eura

P-45 m2, 1. sprat,

Kursulina, 1.5-soban,

name{ten, CG, terasa, 150

eura

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000

eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e,

43.000 eura

180 m2, 2 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e

pom. objekata, 30.000 eura

50 m2, 90 ari, Gorwa

Gorevnica. Cena 26.000 eura

stara ku}a, 6 ha, Je`evica

ku}a+pom.objekti, 5 ha,

Lipnica

ku}a+pom.objekti, 5 ha,

Samaile

80 m2, 1.75 ha, Prijevor,

45.000 eura

LOKALI

37 m2, Obili}eva, 41.000

eura

60 m2, B. Jankovi}a, 52.000

eura

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

34 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINEOGLASI

P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 16.000 eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat

TA, name{ten. Cena 16.000

eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift. Cena

23.000 eura sa PDV-om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2, 3.

sprat, CG, terasa, lift. Cena

22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000 eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje deo

name{taja. Cena 28.000 eura

P-34 m2, centar, 1. sprat,

CG, pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgrada

od fasadne cigle. Cena

21.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 24.000 eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura sa

PDV-om

P-40 m2, centar, 4. sprat,

CG, sa spav. sobom, pogled na

{etali{te, name{ten, renovi-

ran. Cena 33.000 eura

GARSOWERA Beograd, ul.

Gospodara Vu~i}a, 1. sprat,

cg, pogodna za poslovni pros-

tor. Cena 45.000 eura.

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura

P-46 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG. Cena 28.000 eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni prostor.

Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renoviran.

Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 28.000 eura

P-48 m2, centar, 4. sprat,

CG, terasa. Cena 33.000 eura

P-48 m2, Alvaxinica, 4.

sprat, CG, terasa, lift. Cena

32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5. sprat,

lift, CG. Cena 30.000 eura

P-47 m2, Beograd, blizu

Vukovog spomenika, 4. sprat,

sa gara`om u zgradi, sa

name{tajem. Cena 90.000

eura

P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat,

lift, CG, zgrada od fasadne

cigle, name{ten. Cena 32.000

eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 29.000 eura

P-50 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, TA. Cena 26.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat,

TA, terasa. Cena 28.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,

terasa. Cena 28.000 eura

P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG, terasa,

pogodan za poslovni prostor.

Cena 38.000 eura

P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat,

lift, CG, terasa, pogled na

Moravu. Cena 32.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava, prvi

sprat, CG, terasa, lift. Cena

32.000 eura

P-59 m2, Beograd, ul. Vojvode

Vlahovi}, nov, trosoban,

terasa. Cena 50.000 sa PDV-

om.

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji, Obili}eva,

CG, terasa. Cena 40.000 eura

P-66 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura

P-66 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi kod

[ipada, 2. sprat, TA, terasa.

Cena 40.000 eura

P-68 m2, 1. sprat, gas, pogo-

dan za poslovni prostor.Cena

40.000 eura

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN,

RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT.

CENA 38.000 E

www.stannekretnine.rs

JEDNOSOBNI

I JEDNOIPOSOBNI

OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21 M2, EG STRU-

JA, 16 000 E

7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2, CG, 23 000 E

SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2, CG, 23 000 E

AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38 M2, CG, 22

000E

AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30 M2, CG, 22 500

E

NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT, P-19 M2,

CG, 16 000 E

OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT, P-46 M2,

800 E PO M2 + PDV

KN. VASE POPOVI]A 7. SPRAT, CG P-48

M2 27 000 E

VINARA 6. SPRAT, CG P- 40 M2, 27500 E

KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG, 25 000 E

[KOLA M. PAVLOVI], 4. SPRAT, CG,

41 M2, 31 000 E

SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG, P- 38 M2,

36 000 E

DVOSOBNI

I DVOIPOSOBNI

KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN,

P-58 M2, 40 000 E

RADI[E PO[TI]A, 4. SPRAT, CG, P-56

M2, 35 000 E

AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P-57 M2, 32

000 E

AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT, RENOVI-

RAN, P-57 M2, 38 000 E

CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58 M2, 43 000 E

KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG, RENOVI-

RAN P-53 M2, 32 000 E

KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2, 32 000 E

CENTAR, 1. SPRAT , U LO[EM STAWU, P-

53 M2, 35 000 E

NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P-49 M2, 30

000 E

KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN , CG, 38 500 E

ALVAXINICA 4. SPRAT, CG 67 M2, 43

000 E

TROSOBNI

I TROIPOSOBNI

KNEZA VASE POPOVI]A, 1. SPRAT, CG

P-81, M2, 45 000 E

KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 46

000 E

SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT, CG, P- 81

M2, 62 000 E

AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P-75 M2, 48

000 E

GRADSKO [ETALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-

68 M2, 61 200 E

U^ITEQA MARINOVI]A 2. SPRAT, CG,

P-74 M2, 51 800 E

OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG, P-69 M2,

CENA 780 E M2 + PDV

KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG, P-73 M2, 48

000 E

DANICE MARKOVI], 3. SPRAT, CG, P-70

M2, 45 000 E

LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT, RENOVIRAN,

CG, P-126 M2, 80 000 E

SLOBODINO IGRALI[TE, 2. SPRAT,

CG, P-78 M2, 54 000 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

GARSOWERE

23m2, vp,nov,cg, 20000 eura, [iri cen-

tar

22m2, vp,cg, 18500 eura, Hotel Morava

30m2,vp,nov,gas, 23000 eura, [iri cen-

tar

25m2, vp, ta, 15500 eura, Avlaxinica

26m2,vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej

30m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura,

Avenija 2

29m2,5 sprat, cg, 18000 eura, Hotel

Morava

27,40m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi

20m2,5 sprat, nov, cg, 16500 eura,

Nemawina

24m2,5 sprat,cg 20000 eura, Centar

JEDNOSOBNI STANOVI

35,60m2, vp, 28000 eura Centar

38 m2,3 sprat,ta, 25500 eura [iri cen-

tar

38m2, 3 sprat,ta, 25000 eura Bate

Jankovi}a

38m2, 4 sprat,cg, 28000 eura [iri cen-

tar

38m2, vp, cg 23500 eura Qubi} kej

38m2, vp,cg, lift 23500 eura Qubi}

kej

40,66m2,5 sprat,cg, lift 26000 eura

Qubi} kej

47m2, prizemqe,cg 24000 eura

Slobodino igrali{te

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

43+10m2, 6 sprat,cg, 29500 eura

Restoran Brvnara

43m2, 4 sprat,ta, 29000 eura Qubi} kej

45m2, vp cg, 28000 eura Avenija 1

47m2,4 sprat,ta 32000 eura Slobodino

igrali{te

38m2,4 sprat,eg 26000 eura

Avlaxinica

46m2,sa stvarima,ta, 4 sprat 23000 eura

Po`ega

42m2,4 sprat,terasa,ta 26000 eura

Qubi} kej

43m2, vp, ta 26000 eura Gvo`|ar

39m2, nov,6 sprat,cg, lift, terasa

27500 eura Vinara

39m2,nov,6 sprat,cg, lift 27500 eura

Vinara

45m2,2 sprat,terasa,cg 37000 eura

Gradsko {etali{te

DVOSOBNI STANOVI

59m2, 4 sprat,cg, 39500 eura

Avlaxinica

47+10m2, 13 sprat,cg, 28000 eura

Hotel Morava

55m2, 3 sprat,ta, 28000 eura Nemawina

60m2, 9 sprat,lift,cg, 37000 eura

Avlaxinica

58,30m2, 6 sprat,cg, 36000 eura Qubi}

kej

52m2, 3 sprat, cg 38000 eura Gradsko

{etali{te

62,80m2, 3 sprat,cg 31000 eura

Avlaxinica

83m2, 2 sprat,ta 52000 eura Strogi

centar

57m2,5 sprat,lift,cg, 37000 eura

Avenija 2

45m2,2 sprat, renoviran 28000 eura

Nemawina

52m2, 4 sprat,ta 33000 eura Qubi} kej

56m2, 5 sprat,cg, 2 terase 30000 eura

Nemawina

64m2, 1 sprat,cg 45000 eura Restoran

Brvnara

47m2, vp,cg 30000 eura Qubi} kej

60m2,8 sprat, cg 36000 eura Hotel

Morava

55m2,vp,cg 31000 eura Avenija 2

67m2,prizemqe,ta 52000 eura Strogi

centar

53m2,3 sprat,cg,lift 33000 eura

Avlaxinica

60m2, 5 sprat, cg 38000 eura

Avlaxinica, fasadna cigla

65m2, 1 sprat 700 eura/m2

Avlaxinica

57m2,6 sprat,cg,lift,2 terase 31000

eura Avenija 2

42m2,4 sprat, ta,dve terase 26000 eura

Centar

57m2,1 sprat,cg 37000 eura Avenija 2

53m2,2 sprat,cg,terasa 37100 eura

Avenija 1

57m2,14 sprat, 2 lifta,cg,terasa

26000 eura Hotel Morava

58m2,12 sprat,cg,terasa 31000 eura

Qubi} kej

55m2,1 sprat,cg 36000 eura Qubi} kej

55m2,3 sprat,cg 29000 eura Restoran

Brvnara

53m2,3 sprat,cg 31000 eura

Avlaxinica

52m2,2 sprat, ta 33000 eura Hotel

Morava

55m2,vp,ta 25000 eura Qubi} kej

DVOIPOSOBNI STANOVI

54m2, 4 sprat, cg, lift,renoviran

38000 eura Qubi} kej

63,38m2, 9 sprat,cg, lift 33000 eura

Avlaxinica

68m2, 1 sprat, gas 40000 eura [iri

centar

78m2, 3 prat,cg,gara`a,podrum 52000

eura [iri centar

85m2, 1 sprat 700 eura/m2

Avlaxinica

62m2,vp,cg gas, 49600 eura Centar

TROSOBNI STANOVI

75m2,5 sprat,cg 39000 eura Hotel

Morava

76m2, 7 sprat, cg 45000 eura Avenija

68m2, 3 sprat,cg, 600 eura/m2.

Nemawina

77m2, 7 sprat,cg 36000 eura Centar

75m2, 2 sprat, cg 45000 eura

Nemawina

81,47m2, 9 sprat, lift,cg 49500 eura

Hotel Morava

62m2, 2 sprat, 54000 eura Beograd

70m2, prizemqe,cg, lift 46000 eura

Qubi} kej

75m2,2 sprat,cg 45000 eura

Nemawina

73,76m2,4 sprat,cg 40000 eura

Avenija

92m2,1 sprat,cg 800 eura/m2

Gradski bedem

^ETVOROSOBNI STANOVI

77,78m2, 6 sprat, cg, lift 50000 eura

Restoran Brvnara

128+12m2, 2 sprat, nov,cg 98500 eura

Centar

Kompletnu ponudu

Agencije „GA[O

NEKRETNINE“ mo`ete

videti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O

NEKRETNINE“ POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

STANOVI

P- 29 m2, jednosoban, CG, lift,

terasa, Vinara. Cena 23.000

eura.

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena

23.000 eura

P- 33 m2, jednoiposoban, nov,

sa plaharima, CG, lift,

Alvaxinica. Cena 21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,

Kej. Cena 20.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri

centar. Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,

Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban, stari

Autoprevoz. Cena 28.000 eura

P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura

P- 64 m2, dvoiposoban, strogi

centar, renoviran, CG. Cena

39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel

Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,

nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban, bez

ulagawa, CG, lif, Kej. Cena

27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-

na. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena

27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-

ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-

ra

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-

ska , nov. Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-

ra`a, nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-

{te. Cena 70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar,

nov. Cena 57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-

ra`a, nov, centar. Cena 80.000

eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks,

centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,

centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}

kej. Cena 42.000 eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-

sowera, CG, centar. Cena

22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat, lift,

noviji, CG, centar. Cena 24.000

eura

P-64 m2, 2. sprat, lift, CG,

Hotel Morava. Cena 42.000.

eura

P-47 m2, lift, CG, nova grad-

wa, podzemna gara`a. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban. Cena

25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

ban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod

Hotel Morave. Cena 36.500 eu-

ra

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena

35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa, no-

vo, Qubi}. Cena 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija,

Dom Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan

55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-

govor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod

Gradske Bolnice. Cena 36.000

eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod

O[ Milica Pavlovi}. Cena

70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60

m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Ce-

na 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta od

126 m2 + 40 m2, Preqina,

centar, 17,25 ari placa, nova

ku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deligrad-

ska/ P- 90 m2, 4. sprat, komplet-

no renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garso-

wera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/

m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda, jednoi-

posoban 43 m2, nov. Cena 1.700

e/ m2 sa PDV.

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + gara`a, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

060/434-2-190

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 35MARKETING

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1.

Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj

135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i

javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev

PRIVREDNOG DRU[TVA HELION EKSPORT IMPORT D.O.O.

^A^AK, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu

projekta rekonstrukcije postoje}e benzinske stanice na katastarskoj

parceli broj 2588/9 K.O. ^a~ak, u ulici \or|a Toma{evi}a broj 93 u

^a~ku

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti

uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u

gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35,

III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i

dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10

dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata

navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za

izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene

uticaja na `ivotnu sredinu

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi} ,dipl.ing.arh

„^a~anski glas“, Radio ^a~ak i por-

tal www.caglas.rs Vas pozivaju da se

povodom novogodo{wih i bo`i}nih

praznika prikqu~ite na{oj

marketin{koj akciji „3 u 1“.

Po ekstra povoqnim cenama nudimo

reklamni prostor u regionalnom

nedeqniku „^a~anski glas“, na

Radio ^a~ku i portalu www.caglas.rs(plus na i „^a~anskog glasa“)

Telefon za kontakt: 032 342 276

MARKETIN[KA AKCIJA

U TRAJAWU OD 30 DANA

„3 U 1“

^ITUQE

SE]AWE

Na 10 GODINA od smrti dragog prijateqa

Iako nisi sa nama, ~uvamo uspomenu na tebe.

Neka ti nebo bude druga ku}a.

PORODICA CIBRALI]

16709

Dana 16. 12. 2013. navr{ava se DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

^UTOVI]

MILOQUBA LALA

Qubav i uspomenu na tebe ~uvamo zauvek u srcima.

Nedosateje{ nam.

TVOJI NAJMILIJI: majka STANOJLA, supruga

MILEVA, sin @EQKO, }erka SLAVICA, snaha

ALDIJANA, zet SA[A i unuci MILO[ i MA[A.

16710

^UTOVI]

MILOQUBA - LALA

OGLASI I

^ITUQE

032/342 - 276

36 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke:

"Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

Grad ^a~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "^a~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" ....................................

@elezni~ka stanica ......................

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

Veterinarska stanica ....................

Institut za vo}arstvo ....................

Poqoprivredna savetodavna

i stru~na slu`ba ^a~ak ..

VA@NI TELEFONI

192 i 363-000

194

307-000

225-717

224-278

193

195

11811

19771

032/381-087

340- 385

222-296

309-099

303-202

557-8-207

537-3-760

303-600

320-672

222-084 i 341-991

224-246

221-390

225-073

223-608 i 340-960

222-729

222-169

222-375

342-268

343-721

343-900

320-230

221-413

320-710

Na{a draga supruga, majka, svekrva, ta{ta i baka

ZORICA JANKOVI]

u~iteqica u penziji

iz ^a~ka

Preminula je 6. decembra 2013. godine u 71-oj godini

`ivota i sahrawena na grobqu u Kotra`i u nedequ

8. decembra .

O@ALO[]ENI: suprug MILUTIN, sin

DRAGOQUB, k}erka GORDANA, snaha MIKA, zet

ZORAN i unuci MARKO, NIKOLA i ALEKSA

16704

Dana 14. decembra 2013. godine navr{ava

se PETNAEST GODINA

od kako je utihnulo plemenito srce

voqenog supruga i oca

Tvoje postojawe bilo je na{ ponos, tuga za

tobom ve~na a praznina nenadoknadiva.

S qubavqu i po{tovawem supruga

DRAGA, sinovi \OR\E i IVAN

PETKA SIMOVI]A

SE]AWE

12. 12. 2000 - 12. 12. 2013.

Trinaest godina nisi sa nama.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

PORODICA [KIPI]

16705

DEJAN

[KIPI]

[KIPA

Dana 11. 12. 2013. navr{ilo se PET GODINA od

smrti na{e drage

Uspomenu na wu ~uvaju:

suprug GROZDAN i k}erka MARINA

MIRJANE

PAVLOVI]

^ETRDESET DANA nije sa nama na{ voqeni suprug,

otac, deda i pradeda

Neka te u ti{ini ve~nog mira

prati na{a qubav ja~a od zabo-

rava.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILENA, sin

ZORAN, }erka RADICA, zet SAVO, snaha MARINA,

unuk VLADISLAV, unuke MARIJA, JELENA i

IVANA sa porodicama.

16706

BOGOQUB

GLI[I]

Dana 16. decembra 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Uspomenu na wega ~uva

brat MILORAD sa porodicom.

16707

MILANA

VASOVI]A - VASA

Dana 16. 12. 2013. godine, navr{avaju se

DVE GODINE od smrti na{eg voqenog

U srcu te nosimo i od zaborava ~uvamo.

TVOJA PORODICA

16708

BANA

MATIJEVI]A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U ~etvrtak, 19. decembra 2013. u 11,30 ~asova na ^a~anskom grobqu

dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Po~ivaj u miru.

Tvoje LEPA i JASA

16700

MIROSLAVU

^ELU

VUKOVI]U

^ITUQEPETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 37

SE]AWE

18. 12. 2006 - 18. 12. 2013.

Sedam godina je pro{lo od

tvoje prerane smrti. Svakim

danom si u na{im mislima.

Sa ponosom te pomiwemo i ~uvamo u srcima.

Sestra VERA sa porodicom.

DRAGO

MILANOVI]

SE]AWE

na drage roditeqe

1963 - 2013

MILANKA - MIRA

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na Vas.

Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

PORODICE: VUKADINOVI] i VUJI^I]

16682

VUKADINOVI]

iz Bresnice

Uvek si i bi}e{ zauvek u na{im

srcima.

S qubavqu

Tvoja porodica

16684

16. decembra je SEDAM GODINA

od kada nije sa nama na{a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana 15. decembra 2013. godine, navr{ava se ~etrde-

set dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

LAZARA PUA^E

ro|en 1934. godine

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav za tobom.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

O@ALO[]ENI: supruga RADA, k}erka SNE@ANA,

sin BRANISLAV, zet DARKO, snaja DANIJELA,

unu~ad: URO[, NIKOLA, MARTINA i PETAR

16683

TU@NO SE]AWE

14.12.1993 - 14.12.2013.

Dvadeset godina je pro{lo od smrti

na{e drage majke i bake.

Uspomenu na wu ~uvaju: sin MI[O, snaha DANA i

porodice GEMAQEVI] i GOGI]

16681

GROZDANA VASIQEVI]

iz Gora~i}a

SE]AWE

15. 12. 1980 - 15. 12. 2013.

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju

dobrotu i veliko srce gde je bilo mesta za

sve nas.

TVOJI NAJMILIJI: majka SIBINKA,

brat MILISAV i sestra OLGA sa porodicama

16687

NIKOLA JAWI]

NIXO

SE]AWE

17. 12. 2006 - 17. 12. 2013.

Dana 17. 12. 2013. navr{ava se SEDAM GODINA

od smrti na{e voqene i drage

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju

dobrotu i neizmernu qubav.

U srcu te nosimo i sa qubavqu pomiwemo.

TVOJI: suprug VEQO, k}erka BRANA, zet JOVO,

unuci MILO[ i DRA[KO

16689

GROZDE

VUJOVI]

Dana 13. 12. 2013. navr{ava se OSAM GODINA od

smrti na{eg voqenog

IVANA BRALOVI]A

Osam godina nisi sa nama. Ostavio si nam najte`i

zadatak - da `ivimo bez tebe. Godine koje su pro{le

nisu umawile qubav prema tebi, izbrisale tvoj vedri

lik i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. Ponosni

smo {to smo te imali.

TVOJI NAJMILIJI

16686

6. 11. 1976 - 13. 12. 1999.

ALEKSANDAR

SA[A - TOROMAN

13. decembra 2013. navr{ava se ^ETRNAEST GODINA

kako si na put bez povratka oti{ao, a nama ve~ni bol i

tugu ostavio.

Hvala svima koji sa nama pose}uju tvoju ve~nu ku}u.

Uvek u na{im srcima

mama STOJANKA i brat DRA[KO sa porodicom.

16685

Dana 18. decembra 2013. navr{ava se

GODINA od kako nije sa nama na{ dragi

Tvoj plemeniti lik i dobrota

osta}e ve~no u na{im srcima.

TVOJA PORODICA

16687

MIRKO SARI]

iz Kulinovaca

1951 - 2012.

Na Nikoqdan bi}e DEVET GODINA kako smo

ostali bez na{eg voqenog i nikad pre`aqenog

supruga, oca, dede i brata

RADOJKA NIKOLI]A

profesora iz ^a~ka

Uz neprolaznu qubav i tugu zauvek `ivi u du{ama:

supruge BOSE, sina SLOBODANA, snahe JASNE,

unu~i}a ISIDORE i PAVLA i sestre ECE

16688

SE]AWE

na moje roditeqe

MILO[ - COWA

13.5.2000

Po~ivajte u miru i hvala za sve.

S' po{tovawem i ponosom BRACO sa porodicom

16701

MIRJANA

16.12.2003

MARI]

MILA GAVRILOVI]

1964-2006.

Dana 19. 12. 2013. navr{ava se [EST

GODINA od smrti na{eg dragog

S qubavqu i lepim uspomenama

se}a ga se

supruga BIQANA, sin MARKO

i }erka MARIJA sa porodicom

SRE]KA

MILO[EVI]A

1979 - 2013

@IVOJIN - @IKO

^ITUQE

Dana 29. 11. 2013. godine u Splitu je posle duge i te{ke

bolesti u 85-oj godini preminuo moj brat, ^a~anski plemi}

pukovnik JRM u penziji,

pomo}nik komandanta JRM

za finansije i buxet,

mr ekonomije

Davne, '47 oti{ao si iz svog rodnog grada,

tamo daleko, daleko do mora.

Znam, koliko si sve ovo vreme patio za svojom rodbinom, za svojim

^a~kom, za svojim Ivawi~kim sokakom, svojim "parkancima",

"pr}alovcima" ...

Danas si ostao da zauvek po~iva{, tamo daleko, daleko od svih nas.

O@ALO[]ENI: brat Gradimir ^olani} sa porodicom.

16691

DRAGI[A

DABOVI]

DABAJA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

38 PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

Dana 12. decembra 2013. godine navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{eg dragog

MIQOJKA

RAJKOVI]Aiz ^a~ka

1946 - 2012

Uspomenu na wega ~uvaju i sa ponosom ga se se}aju.

Brat DRAGAN i snaha BO@A

13. 12. 2008 - 13. 12. 2013.

Postoje qudi koji se uvek pamte

i vole i boli koji se nikad ne

prebole.

S ponosom te ~uvamo od zabora-

va.

PORODICE:

RADI[I] i OTA[EVI]

DRAGOSLAV

RADI[I]

KONE

17. 12. 2006 - 17. 12. 2013.

Ni sedam godina koje su pro{le, ni ono vreme koje

dolazi, ne}e izbrisati se}awe na tebe.

Uspomenu na tebe ~uvaju majka DANICA, otac

MILIVOJE, sestra QIQANA

i sestri}i ALEKSANDAR i DRAGAN

MILENKO

CVIJOVI]

CVIJO

iz ^a~ka

Dana 12. decembra 2013. godine

navr{ilo se PET GODINA od

smrti na{e drage majke, bake i ta{te

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

K}erke NADA i GOCA

sa porodicama.

BRANKE

PETRONIJEVI]

SE]AWE

na na{eg dragog

Supruga OLGA, sinovi RATOMIR i RADOJE

sa porodicama

VITOMIRA KARALI]A

14. decembar 1981 - 14. decembar 2013.

21. 12. 2012 - 21. 12. 2013.

Pro{la je tu`na godina dana.

Bez Tebe je kako vreme prolazi

`ivot sve te`i, u dru{tvu si

bila izuzetno cewena i

po{tovana a meni si bila najve}i i siguran oslonac u

mom `ivotu, sada ga vi{e nema, osta}e neprebolna rana

i tuga u du{i.

Dok sam `iv vole}u te i ~uvati u mom srcu.

Zauvek uspomenu ~uva suprug VIDOJE @IVKOVI]

LEPOSAVA

LEPA

@IVKOVI]

21. 12. 2012 - 21. 12. 2013.

Tu`na je godina kako si nas napusti-

la tako tiho kako si i `ivela, izne-

nada si oti{la kao izuzetna `ena,

voqena i obo`avana snaja.

Tugova}emo za tobom i ~uvati uspomenu na tebe kako si i bila

izuzetna.

TVOJI NAJMILIJI:

MILE, VERA, MILOVAN, QUBA,

@IVKOVI]I, ILI]I, JAWI]I i PETKOVI]I

LEPOSAVA

LEPA

@IVKOVI]

Dana 26. novembra 2013. navr{ila se

GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav

i se}awe na wega.

Uspomenu ~uvaju supruga ZORA, sinovi BOBAN i GORAN,

snaha JELENA i unuke BOJANA i MINA

MIROSLAVA

[IBALI]A - PLAVI[E

Dana 16. decembra 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{eg

dragog

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa

qubavqu ~uva

PORODICA @IVKOVI]

DOBRIVOJA

@IVKOVI]A

SE]AWE

14. 12. 1994 - 14. 12. 2013.

S qubavqu i po{tovawem

TVOJA PORODICA

NACA

SIMEUNOVI]

dipl. ekonomista

12. 12. 2003 - 12. 12. 2013.

Izgleda vrlo kratko ali deset godi-

na je pro{lo od kada si postao deo

na{eg prelepog se}awa.

Unuk @EQKO sa roditeqima i porodicom.

16689

MILIJA VASI]EVI]

VARJAK

12. 12. 2003 - 12. 12. 2013.

S ponosom nosimo tvoje ime na

le|ima.

^LANOVI MOTO KLUBA "VARJAK"

16690

MILIJA VASIQEVI]

VARJAK

SE]AWE

13. 12. 2004 - 13. 12. 2013.

DEVET GODINA

nije sa nama na{ dragi

Zauvek u na{im srcima i mislima.

Supruga MILESA, sinovi ZORAN i DRAGAN

sa porodicama.

ALEKSANDAR D.

TEP^EVI]

SE]AWE

NEBOJ[A PAVLOVI]

advokat iz Preqine

Voqeni na{ Nele, 16. decembra je Tvoj ro|endan. Da je bilo sre}e,

zajedno bi do~ekali taj dan.

Nele, nedostaje{! Za sve {to je bilo nedostaje{! Za sve {to dolazi

nedostaje{!

Na{e srce je prazno bez Tebe, Tvoje qubavi, razumevawa i podr{ke.

Uvek si prisutan u na{im `ivotima sa bezgrani~nom qubavqu i

suzom u oku, a du{a boli, a du{a boli...

TVOJI: majka NADA, baba DESANKA, brat DRAGAN sa porodi-

com, teta VERA sa porodicom

^ITUQE

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE 39

SE]AWE

na na{e drage roditeqe, dedu i babu

S qubavqu i po{tovawem se}amo se na{ih dragih roditeqa.

VA[I NAJMILIJI:

sin GVOZDEN, k}erke MILA i VERICA sa porodicama

DRAGOSLAV

DRAGO

17. 12. 2008 - 17. 12. 2013.

VESELINA

VESA

21. 2. 2008 - 21. 2. 2013.

ILI]

iz Trbu{ana

U nedequ, 15. decembra 2013.

godine, navr{ava se 40 dana od

smrti na{eg dragog

Se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost

`ive}e u nama zauvek.

Supruga MILKA, sin ALEKSANDAR i }erka MILICA

16694

RADO[A @.

MAXAREVI]A

Dobri qudi `ive kratko, ali se dugo

pamte.

S ponosom pomiwemo tvoje ~estito

ime. Tvoj dragi lik s qubavqu pamtimo i

~uvamo od zaborava.

Tvoje tetke OLGA i MILKA, bra}a BOBAN i

VLADIMIR sa porodicom.

16695

BRANKO TOPALOVI]

Vreme koje je pro{lo nije izbrisa-

lo qubav i se}awe na tebe.

Plemeniti qudi kratko `ive a

dugo se pamte.

PORODICA DABOVI]

16695

TOMISLAV DABOVI]

iz Beograda

SE]AWE

na brata i strica

RADO[A @.

MAXAREVI]A

Uspomene ostaju zauvek i

podse}aju {ta smo sa tobom zau-

vek izgubili.

Brat DRAGAN, snaha JELA,

sinovac MILO[ i sinovica

MARINA sa porodicom

SE]AWE

na brata i ujaka

RADO[A @.

MAXAREVI]A

Mnogo je lepih uspomena

da te ve~no pamtimo i da o

tebi s ponosom pri~amo.

Sestra LEPOSAVA sa

porodicom

16692

U petak, 13. decembra navr{ava se

PET GODINA otkako nije sa nama na{a

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamti-

mo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad

ne zaboravimo.

Uvek si bila i uvek }e{ biti sa nama.

Tvoj sestri} VOJO STALOVI] sa porodicom.

PAULINA - PAJA

JEREMI]

iz Lu~ana

ILINKA

1.8.1957 - 17.6.2013.

Otkucava sat, prolazi vreme a tuga ostaje. Tugu nosimo kao

te{ko breme. Prerano ste nas ostavili dragi na{i roditeqi.

Zahvalne za sve {to jeste i {to ste hteli da uradite za nas.

@ivite u na{im srcima.

Va{e }erke NATALIJA i MARIJANA

16695

DRAGOQUB

10.1.1952 - 3.12.2003.

MOJI]EVI]

iz Vrani}a

Dana 16. 12. 2013. godine, navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog i voqenog

Pred sebe si stavio velike

zadatke `ure}i da se izbori{ sa

problemima koje `ivot nosi.

Nikad nisi znao da za{titi{

sebe. Bio si ono {to ne mo`e

biti svako, ~ovek velikog srca.

Hvala ti.

TVOJI: supruga MICA, }erka

DRAGA, zet DEJAN, unuci

MILICA i \OR\E

16696

MIROSLAVA

PROKOVI]A

Dana 9. decembra 2013. godine, nesre}nim slu~ajem preminuo

je na{ dragi sin, suprug, brat, kom{ija i prijateq

Sahrana je obavqena 12. decem-

bra na ^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: otac SLOBODAN, supruga

VUKOSAVA-MIQANA, mnogobrojna rodbina,

kom{ije i prijateqi.

166798

DRAGOQUB

JOKSI]

JOLE

SE]AWE

ISAILO

JOVANOVI]

13.12.2004 - 13.12.2013.

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na wih.

PORODICE TOPALOVI] i JOVANOVI]

16697

ZORICA

TOPALOVI]

16.12.2007 - 16.12.2013.

SE]AWE

Ponosna sam {to sam te imala a

zauvek tu`na {to sam te izgubi-

la.

Hvala ti majko za sve {to si

u~inila za mene.

]erka RANKA sa porodicom

16702

MIQKA

NOVI^I]

iz Mili}evaca

1930 - 2003

Dana 9. decembra 2013. godine, preminuo je na{ dragi

suprug, otac i deda

Sahrana je obavqena 10. decem-

bra 2013. na grobqu u Dowoj

Trep~i.

Zahvalnost dugujemo prijateqi-

ma, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI: supruga RADOSAVA, sinovi

DRAGOQUB i BOGOQUB, snahe, zetovi, unuci i

praunuci.

16703

MILUTIN

MARJANOVI]

iz Dowe Trep~e

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE