135066716 trnovitim stazama ilija trifunovic bircanin

ИЛИЈА Ж. ТРИФУНОВИЋ

ТРНОВИТИМ—— —— С Т А З А М А

ШТАМПАРИЈАГлавног савеза српских земљорадничких задруга — Франкопанова 15.

БЕОГРАД 1933

Матици свих националних прегнућа —

НАРОДНОЈ ОДБРАНИ, њеним творцима и трудбеницима у опште, а нарочито њеној омладини, ове скромне ретке посвећује

ПИСАЦ.

Илија Ж. Трифуновић 5

Војвода Војин —Вук Поповић

Једне мрачне фебруарске ноћи године 1886, уз громовити прасак веће количине потпаљеног динамита и уз немоћне кле- тве пренеражених момака злогласног сјеничког паше Ћатови- ћа, одлетео је у ваздух пашин господски конак.

Док су извршиоци овог дела — неки одважни младићи српски, чији родитељи годину дана раније беху пали као жрт- ве свемоћи крволочног паше, користивши се општом помет- њом неочекивано пробуђене чаршије и забуном власти, журно измицали од запаљених рушевина, тонући све дубље и дубље у ноћну помрчину, дотле су Срби Сјеничани, буновни и преплаше- ни, нервозно подупирали врата својих домова столовима, столи- цама и другим намештајем; јер су из ранијег искуства знали да ће огорчени Турци, чим се мало приберу од првог изненађења, са ових страна навалити на њих да на њима искале свој азијат- ски бес, пошто им је то много лакше него да се крену у потеру за добро наоружаним и сваког тренутка на смрт спремним осветницима.

И заиста. Не беше прошло ни пуних двадесет минута од тренутка кад је експлозија затресла малену касабу, а Турци гомилама нагрнуше српским кућама као вуци кад осете мирис тора. Под тешким ударцима њихових кундака, слаба врата бр- зо беху поизваљивана и они се уз дивљачко халакање изгубише по неосветљеним становима несрећних Срба. Запламтеше сто- тине пушака, зачуше се тупи ударци по ребрима невиних до- маћина, праћени заглушном кукњавом жена и језивом писком

нејачи, па се најзад све утиша. Турци савладаше очајнички отпор голоруких бранилаца.

*

На неколико месеци иза овог догађаја, на сам дан Светог Пророка Илије, у Крагујевцу освану један Сјеничанин са же-

6 Војвода Војин—Вук Поповић

ном и четворо деце, од којих најстаријем, једном живахном и кочоперном мушкарчићу округле главе и ситних црних очију, једва да имаше шест година. Тај Сјеничанин беше Алекса Попо- вић, сиромашни седларски мајстор.

— Каква је тебе голема невоља натерала у Шумадију? — упитао је сутрадан Алексу начелник окружни, кад је овај иза- шао пред њега, заједно са породицом.

— Побегао сам из султанове државе да спасем главу и да овде у слободи васпитам децу, јер се само тако могу осветити Турцима за све зулуме које су ми до сада учинили, — одговорио је Алекса јетким гласом, бацивши на свог првен- ца поглед пун наде и поуздања.

— А шта су ти то Турци учинили? — питао је даље на- челник благим гласом.

— Стрељали су мог прадеду попа Мишка и стричеве мог покојног оца: проту Петра и трговца Косту браћу Поповиће, а мене су небројено пута злостављали, па су ме најзад оне несрећне ноћи кад наши порушише пашин двор, заједно са још стотином Срба стрпали у затвор, где су ме тукли и мучили све до пре десетак дана, кад сам, захваљујући неким пријате- љима и добром бакшишу, пуштен.

Опраштајући се са Алексом, начелник, који беше приме- тио како преморени занатлија с времена на време зауставља брижне погледе на похабаним хаљиницима и измученим лицима своје ситне дечице, додаде:

— Не брини ништа Алекса. Напредна је варош у коју си дошао. Биће у њој пуно посла за тебе, тако да твоја породица неће ни у чему оскудевати.

Имао је право честити Алекса кад је у почетку разго- вора са начелником изразио своје уверење да ће га деца моћи осветити само тако ако се буду васпитавала у слободи. Бе- смртна Шумадија га заиста није поколебала у том уверењу. Она је задахнула својим бунтовним и ослободилачким дахом његовог првенца Војина, који је, развивши се временом у стра- шног војводу Вука, годинама успешно подривао темеље ото- манског царства, светећи на тај начин не само свог оца већ све Србе које су Турци у разним временима злим делима за- дужили.


Под именом „Воја Туре”, како су га популарно крстили његови другови, мали Вук је одмах по доласку у Крагујевац по- чео да се спрема за свој јуначки позив. Предводио је своје вр- шњаке — дечаке из крагујевачке „Палилуле” у бој против организованих дечјих група из других крајева вароши, а на-

Војвода Војин—Вук Поповић.

рочито против ратоборних „Сушичана”. Од колевке навикао на муке и патње, очеличен и прекаљен тегобним путовањем од Санџака до Шумадије, готов да пркоси и јачем од себе, он је приликом ових судара био права напаст за своје мале против- нике, мада је он сам од многих био мањи. Довољно је било да


се у њиховим редовима чује: „иде Воја Туре”, па да се сви ра- збегну као врапци кад на њих налети гладан кобац. Тако су његови „Палилулци” увек побеђивали.

Ово своје војничко знање, стечено на песковитим оба- лама Лепенице, Вук је употпунио у Војној академији у коју је ступио (по свршетку шестог разреда крагујевачке гимназије, наоружан у њој вером у срећну звезду Србије и у снагу своје нације.

Године 1901, месеца августа, по свршеном школовању у академији, Вук се вратио у Крагујевац као пешадиски потпо- ручник и ту остао са службом све док у Турској није избио четнички покрет. Тада је напустио команду и замакао преко границе као обичан четник, да би после извесног времена стао на чело свих четника, које је годинама водио у смрт и славу.

Рођен у ропском мраку, тако рећи под замахом крвавог турског јатагана, војвода Вук је био те зле среће да у најрани- јим годинама свог мучног детињства, кад је душа најпријемчи- вија за утиске, више пута са ужасом гледа како његов јадни о- тац, везаних руку преко леђа, посрће и пада под снажним удар- цима османлиских кундака. Та чињеница, болна и грозна, била је од пресудног утицаја на доцнију Вукову борбену делатност. Њом се потпуно да објаснити и оправдати она његова смртна мржња према Турцима и осталим непријатељима слободе на- шег народа, мржња која га до гроба није напуштла и која је би- ла главни и једини извор свих оних претераности које је он за време четовања и ратовања чешће испољавао, а о којима још и данас врло радо, да не речем злонамерно, говоре они који неу- страшивог војводу нису ближе познавали. Увек доследан тој мржњи, он никад није хтео да послуша другове кад су, кори- стећи се његовим добрим расположењем, опрезно покушавали да пријатељским утицајем на њега ублаже преоштар начин борбе са непријатељем. — ,,Да ми дано-ноћно не лебди пред очима голготски страшна слика мучења мог оца, ја бих вас по- слушао. Овако, нека сви непријатељи иду у пакао”, — одго- варао је Вук.

И одлазили су многи непријатељи ђаволу или Богу. О- тишао је најзад и сам Вук за њима. Али су његова херојска дела, сплетена још за време његовог живота у вечну легенду, остала да нас бар с времена на време потсећају на њега и да нас одушевљавају за несебичну службу земљи и народу.


Многобројни подвизи Вукови у ослободилачкој борби, како по величини његове личне храбрости тако и по постиг- нутим резултатима, равни су подвизима великих народних вој- вода из Карађорђевог устанка. Од познате борбе на Челопеку 1905 године, где је као четник добио борбено крштење, па преко славног Куманова, Битоља, Елбасана, Говедарника, Ду- ката, Самуровића Аде, Парашнице, Курјачице, Завлаке, Бео- града, Власине, Албаније, Кајмакчалана, Сиве Стене и Груни- шта, последње борбе његове, он је био страх и трепет за Турке, Аустро-Мађаре, Немце и Бугаре. Кроз цео тај крвави период наше историје, без мало дванаест пуних година, он је био нај- храбрији борац Србије.

Увек занет мишљу да уништи противника, Вук није ни најмање штедио овоје људе. Па ипак нико од њих ни у једној прилици није негодовао, јер је он, Вук, окрушаст и једар као наливен, више здепасг, увек са припасаним редеником преко похабане униформе и са карабином у десној руци, пркосно уз- дигнутих црних бркова, мрк и страшан, готов да убије свакога ко попусти, — био увек пред њима кад се гине. А то није мала ствар. Они који су ратовали знају да тако храброг и одлучног старешину наши војници обожавају и иду за њим као омађи- јани, без обзира на оне другове који у том путу остану на голој ледини са пробушеним грудима или просутим мозгом.

Научен за време вишегодишњег четовања да спава под ведрим небом и да, поред одела на себи, од спреме и хране има само пушку, муницију, бомбу и торбу са парчетом окорела хлеба. Вук се у ратовима врло тешко мирио са округлим шато- рима, шаторчићима, пољским кујнама, препуним ранчевима конзерви и шињелима увијеним око ранчева. Он је искрено ве- ровао да су логорски систем становања и начин исхране у рату врло велика сметња енергичном и правилном извођењу опера- ција. Стога је приликом гоњења потучених противничких де- лова наређивао да се сва сувишна опрема, па чак и храна, баца, како би се људи, ослобођени тог терета, брже кретали. Краће речено, он је све стављао на жртвеник за потпуну победу над непријатељем.

Беспорочан у приватном животу, озбиљан преко сваке мере, сређен и потпуно уравнотежен, Вук није трпео раска- лашан живот и испаде. Многи његови људи, који нису хтели


или умели да уоче ове његове особине, искусили су његов гњев; јер је он у расправљању тежих иступа био исто толико неми- лостив колико и неумитан. Нарачито су страдали они који су мислили да се у рату нешто може ућарити. Такви су подврга- вани страшним казнама, па бога ми и главе губили. Јунаке је волео, али то никад није умео да испољи, тако да многи од оних који су уживали његову љубав нису то знали. Онај који је до- лазио у прилику да му Вук у неком окршају, не гледајући га, сасвим озбиљно каже: „срећна ти рана”, може бити сигуран да је заузимао много места у Вуковој витешкој души.

*Положај Груниште. Датум 16 новембар 1916 године. Дан

облачан и с времена на време магловит. Црна Река, која се змијасто провлачи поред Грунишког Виса, запљускујући га својом мутном водом, кобно хуји, као да жели да четницима наговести блискост смрти омиљеног војводе. Ровови, српски и бугарски, готово се додирују. Противници у њима међусобно се споразумевају шапатом да гласним говором један другом не би одали своје намере. Бачене бомбе узајамно враћају, грде се и препиру, али ни један ни за стопу не попушта, као да имају намеру да сви изгину. Осећа се мирис крви и задах трулог меса. На све стране виде се испревртана људска телеса, крвава војничка спрема и поломљено оружје. Али Грунишки Вис се држи. Он тражи много већу жртву за свој пад.

Војвода Вук, болно ожалошћен ранијим губитцима на Кајмакчалану и Сивој Стени, мора поново да гледа смрт својих људи, који су га годинама свесрдно помагали у тешкој мисији. То је и за њега већ много. Он не жели да надживи своју ко- манду која се сваким даном све више смањује. Са презривим осмехом на, леденом лицу, он посматра напад Бугара на његов први батаљон. Повијају се танки редови четника, који се с му- ком одржавају против бројно јачег непријатеља. Око два часа по подне, једна Вукова чета попушта. Вук, праћен остатком најбољих јунака из одреда, напушта своје дотадашње место и кроз кишу врелог челика одлази тој чети, ставља јој се на чело и води је на јуриш. Подилазећи под саме стене на којима су начичкани Бугари, бива рањен парчетом бомбе у десну руку. Муњевитом брзином он пребацује пушку из десне у леву руку и креће даље. Четници га моле да се склони у једну оближњу


увалу да би га превили. Он их одбија, уверавајући их да му рана није тешка и да је потребно овладати положајем по сваку цену. У том тренутку један брадати Бугарин, кога су четници добро видели иза једне високе стене, шаље бочно једно смрто- носно зрно из своје „Манлихерке”, које погађа Вука испод де- сног пазуха и, пролазећи кроз срце, излази на супротну страну. Вук пада на руке својих верних четника, који га плачући носе у заклон, да га мртвог не би изрешетала бугарска зрна, која као плаха киша обасипаху жалосне остатке некада силног и моћног Вуковог одреда.

Очајнички крик старог граничара, дугогодишњег ордо- нанса Вуковог чика Луке: ,,јао погибе ми командант”, огла- сио је целом одреду да је велико и родољубиво срце легендар- ног војводе престало да куца, на велику несрећу поробљене Ср- бије и на општу радост њених непријатеља.

Тако је главни носилац наше четничке акције у негдашњој Турској, витез многих рана и ордена, најхрабрији и најоданији син Отаџбине, четнички надвојвода Вук најзад заспао у слави. Оплакујући његову прерану смрт (било му је само 36 година кад је погинуо), песник популарног „Србијанског Венца” Ми- лосав Јелић, и сам један од Вукових потчињених команданата, с правом је могао песму посвећену Вуковој успомени да заврши овим стиховима:

. . . „Весели се, Бугаријо љута,Нема више онога јунака Ни његова шлема, ни миздрака. . .Спасена си по стотину пута Силних мука од Војводе Вука”.

Јер заиста, с Вуком се није било лако тући.Два дана после Вукове погибије, Грунишки Вис је заузет.

Том приликом нађено је на месту где је он пао 150 бугарских лешева, међу којима више официрских. Ти лешеви су били нај- боље воштанице које су Вукови ојађени људи могли запалити у славу његове мученичке сени.

Смрт Вукова била је уједно и смрт његовог славног одре- да. Спао на свега 450 људи, од 2.600, колико их је било у по- четку операција на Солунском фронту, он је по наређењу на- длежних расформиран, пошто више није било великога коман- данта да га својом безграничном храброшћу предводи у нове окршаје.


*До пред крај месеца септембра 1923 године, Вуково тро-

шно тело је почивало у нашем војничком гробљу у Зејтинлику крај Солуна. Тада су га његови захвални четници, који су пре- живели све ратне опасности, пренели у Београд и уз велике по- смртне почасти сместили на вечни починак у Ново Гробље.

Да ли ко од грађана великога града, који се подиже на костима оних људи, који су правилно схватили своју дужност, бар о великим празницима обилази гроб овог ненадмашног борца из најтежих дана наше бурне прошлости, да би се ту, побожним сећањем на блистава дела заслужног војводе, на- појио хероизмом и очеличио вољом за свету службу родној груди?

Нека уморни војвода мирно борави последњи сан на сло- бодној обали плавог Дунава и нека му лако ћарлијање пове- тарца са Авале стално доноси хајдучки поздрав маћедонских гора, чије је сигурно гостопримство он годинама уживао. Венац бесмртне славе, који је стекао, никад неће увенути, а увек свеж мирис тог чаробног венца опијаће млађа покољења божанском љубављу према великој Отаџбини нашој.


Ђенерал Божа ЈанковићБило је то половином маја 1910 године. Ја сам се налазио

у Рипњу као слушалац пешадиске школе гађања која је кратко време пре тога била установљена.

Једног топлог дана, тек што се бејах вратио са занимања и пошао своме шатору да се очистим од прашине, умијем и освежим, па богами и поткрепим којом чашицом коњака, су- стиже ме поштар и предаде ми телеграм ове садржине:

„Вук и ја пролазимо вечерас брзим возом за Врању. Чекај нас на станици. — Воја.”

Разумео сам одмах у чему је ствар. Треба да се припре- мим за хитан одлазак у Турску, јер је оно, о чему се последња два месеца међу четницима са нестрпљењем шапутало, најзад ево остварено. Младотурци, не поштујући слово свог сопстве- ног устава, отпочели су са новим убиствима и прогонима Хри- шћана, и тиме принудили водеће кругове наше четничке орга- низације, да наставе четовање, које је било обустављено позна- тим превратом у Турској 1908 године. Јер, зашто би иначе оба главна шефа наших четника: Војин-Вук Поповић и Воја Тан- косић, који ми је телеграм послао, путовали заједно у Врању, па још звали и мене?

Само они, који су имали прилике да четујући осете чар и лепоту зелених шума, моћи ће да схвате колико сам се зара- довао овом телеграму. Богу хвала! узвикнуо сам гласно кад сам га прочитао, преневши се за тренутак, наравно у мислима, на стрме падине Карадага. Затим сам журно продужио уз брдо, ка свом шатору, да се спремим за пут.

Командант школе гађања био је тада мајор Илија Ради- војевић, који ће у рату са Бугарима 1913 године, као потпу- ковник, погинути на челу свог пука, предводећи јуриш на добро познати положај Дренак. Да му се јављам, а још мање да му телеграм показујем, нисам смео; јер је активним војницима било најстрожије забрањено да одлазе у чете, па сам се оправ-

14 Ђенерал Божа Јанковић

дано плашио, да ме не задржи. Реших се, дакле, да без питања следујем позиву својих шефова. То решење приведох и у дело.

Нешто пре осам часова увече, ја сам, потпуно спреман, стајао на перону рипањске железничке станице, очекујући на- јављени воз. Није прошло ни пуних десет минута, а локомо- тива београдског брзог воза, брекћући од паре, достојанствено уђе у станицу, вукући за собом низ сјајно осветљених вагона. Из једних кола друге класе, искочише озбиљни, али врло добро расположени Вук и Танкосић, оба у цивилном оделу старин- скога кроја. Пођох им радосно у сусрет. Они ме спазише и при- ђоше ми. Још се честито нисмо ни поздравили, а оштар писак локомотиве позва путнике натраг у кола. Танкосић једва успе да ми са платформе својих кола, у која се беше понова попео, заједно са Вуком, добаци:

— Првим возом који наиђе, иди у Београд и јави се ујутру рано претседнику Народне одбране, ђенералу у пенсији, Божи Јанковићу. Шта ти он буде дао, донеси код Трајка Талимата у Врањску Бању, где ћемо те чекати.

Последње речи војводине, заглуши други писак локомо- тиве и воз се крете, а ја остадох украј перона, гледајући за њим.

— Е, то си ти синко, рече ми стари ђенерал, који ме је из раније познавао, кад сам га следећег јутра тачно у 7 ча- сова посетио у његовом приватном стану у Бирчаниновој улици број 6. А потом, гладећи своју дивну, као снег белу браду, продужи: да се ниси много уморио, сине мој?

Оволика пажња ђенералова према мени младићу и његова бојазан да се нисам преморио, изазваше код мене најискреније дивљење према уваженој особи овога старог војника. Ово у то- лико више, што се на његовом још доста свежем, али ипак ста- рачком лицу, јасно оцртаваше умор од непроспаване ноћи. И ја му захвално одговорих:

— Из свег срца вам благодарим, господине ђенерале, за очинску бригу о мени. Ја и да нисам до пред саму зору спавао у удобној постељи под шатором, неби био уморан, пошто сам млад и снажан. Напротив, мени изгледа да сте ви ноћас у раду претерали.

— Преварио си се, преварио, синко. Нисам ја ноћас ништа радио. Одморан сам потпуно, — пожури добри ђенерал да ме


разувери, удубивши се у некаква акта пред њим, да би сакрио лице, које очигледно демантоваше ову нетачну, али племениту тврдњу његову.

Ђенерал Божа Јанковић.

После неколико минута ћутања, које сам време ја иско- ристио да би разгледао скроман, строго војнички уређен ка- бинет популарног ђенерала, он подиже главу и уставши од стола, прошета неколико пута по кабинету, размишљајући.

16 Ђенерал Божа Јанковић

Затим стаде пред мене и гледајући ме право у очи, обрати ми се, овог пута потпуно ђенералски, овим речима:

— Вечерас у 6 часова, јавићеш се шефу железничке ста- нице. Он ће ти рећи у који вагон треба да уђеш. У вагону ћеш наћи оно зашто си код мене упућен. Све је то још ноћас уто- варено. Јеси ли разумео?

— Разумео сам, господине ђенерале, одговорих војнички.— А сад да се поздравимо. Нека ти је срећан пут. По-

здрави све другове и реци им да их волим. Будите храбри, али и племенити, — заврши ђенерал, пружајући ми руку и водећи ме пут врата.

Говорећи ово, ђенерал опет беше постао очински благ. Потапша ме по рамену пред самим вратима, стиште ми још је- даред руку и испрати на улицу.

Ја се нађох на џомбастој калдрми, одакле се освртох да га још једаред поздравим, али он брзо залупи врата за собом, да би прикрио узбуђење, које га беше обузело.

У одређено време јавих се шефу станице. Он ми показа један усамљен сточни вагон, чак на шестом колосеку. — Уђите тамо и чекајте полазак, рече ми. Ствари добро чувајте и пре- дајте их управнику Врањске Бање, на кога су и адресоване.

Из ових последњих шефових речи закључих, да он нема ни појма какве су ствари у вагону и коме су стварно упућене.

Само што уђох у вагон и седох на једну велику балу, дође локомотива, закачи га и одвуче, те га прикључи компози- цији нишког воза.

У општем станичном метежу и уобичајеној вреви путника и носача, воз мало потом крете, лагано клизећи по глатким шинама, да би, постепеним повећавањем брзине, ускоро напу- стио станицу.

При самом изласку из станице, обазрех се да још једаред видим Београд и умало не вриснух од изненађења. На крају перона, издвојен од осталог света, озбиљан и достојанствен, стајао је ђенерал Божа Јанковић и гледао пут мога вагона, док се несташни поветарац играо са сребрнастим власима његове импозантне браде.

Поздравих га војнички, на шта он полако скиде свој ше- шир, за знак да ме је спазио.


Заслужни претседник Народне одбране, вазда предостро- жни ђенерал, побојао се да органи власти, који су будним оком мотрили на нови покрет четника, у последњем моменту не са- знаду за његову необичну пошиљку, у коме би случају њено транспортовање неминовно било спречено. Зато је изишао на станицу да лично присуствује отправљању вагона, како би на случај потребе могао интервенисати.

Тек кад воз, уз хујање ветра и лупу неподмазаних то- чкова, остави за собом и топчидерску станицу, ја се сетих да разгледам садржину вагона. У неколико сандука и бала, беше упакована сва потребна спрема за једну чету, почев од пушака, кама и бомби, па преко пелерина и кошуља, чарапа и опанака, до кинина и првих завоја за ране.

Ово беше дар Народне одбране четницима.На десетак дана после овога, нас дванаест, на челу са

Вуком, пређосмо срећно границу код карауле „Лиске” и дохва- тисмо се шумовитих огранака Козјака.

Танкосић се врати у Београд да формира нове чете.

2

18 Митрополит Јосиф

Митрополит ЈосифНа неколико недеља пред објаву рата Турцима 1912 го-

дине, мргодни и тајанствени Козјак нагло оживе. Његове густе и простране шуме, које дотле посећиваху једино комите и ка- чаци, и то само у крајњој нужди, попунише се одједаред стоти- нама људи, чији се број из дана у дан увећаваше. Моћни жагор и весела песма, праћена по неким пуцњем, громко одјекиваху козјачким дубодолинама. Читаве групе разне дивљачи, нена- викле на овакву живост, пометено трчкараху тражећи своје заклоне, мудро обилазећи при том местимичне пропланке и ста- рајући ће да избегну непријатан сусрет са наоружаним људима.

Од куда ова тако брза промена у до јуче пустој пла- нини?... Један дугогодишњи познаник њен беше тај који јој за ноћ измени физиономију, уневши у њену свечану тишину општи поремећај. Тај познаник беше неустрашиви војвода Вук, главни шеф свих наших оружаних чета на левој обали Вардара и неограничени господар у сливу Пчиње.

Изабравши Козјак за своју операциску базу противу Ту- рака пре објаве рата и за мобилизациско место становништва данашњих срезова: прешевског, жеглиговског, кривопаланач- ког, кратовског и овчепољског, он се, окружен својим штабом, беше сместио на највишој тачци ове познате планине, истурив- ши већи број својих чета далеко унапред, ка Куманову и Кра- тову. Заштићен тим четама, он журно извођаше пројектовану мобилизацију, примајући и наоружавајући велике групе сељака, који му дано-ноћно пристизаху из дотичних срезова. Са овим становништвом, он појачаваше своје чете, стварајући им тиме могућност да одоле сталним нападима Турака, који већ читав месец дана покушавају да разбију ту четничку линију и да продру ка Козјаку и даље ка граници у циљу појачања својих граничних стража.

Спречавајући мобилизацију Турака, кидајући њихове по- задинске везе и рушећи разне објекте војничког значаја, Ву-


кови четници, овако појачани, сваког тренутка нестрпљиво очекиваху да ослободилачка војска Отаџбине пређе граничну

линију, како би јој они на путу њеног надирања у срце Нема-

Митрополит Јосиф.

њићске Србије, вишегодишњим искуством и познавањем те- рена могли послужити. 2*

20 Митрололит Јосиф

Последње групице оних четника, који су се налазили у

Србији на одмору, извештене о овим ратним припремама, при- стизаху такође тих дана у планину, водећи собом знатан број нових другова, које војне власти не позваше под заставу, пошто по законским одредбама не беху у личној војној обавези. Не хтевши да користе то законско право и својом пасивношћу ремете опште одушевљење за рат, ови се људи придружише четницима, решени да у друштву са њима, под командом сла- внога војводе одуже дуг отаџбинској груди и окају грехе стра- шнога Видовдана.

Међу тим новим четницима, који беху разног доба и уз- раста, падаше нарочито у очи један омален, млађи човек у оделу од шајка, какво носе имућнији шумадијски сељаци, за чијом шубаром од најфинијег астрагана блисташе један омањи златан крст. Мрке масти, црне као гар браде и још црње гргу- раве косе, која му у густом прамењу падаше до близу рамена, овај човек са карабином у руци, и поред тога што му изразите црне очи сијаху благошћу и добротом, заиста имаше нечега ратничког у својој иначе веома отменој појави. Тај човек беше јеромонах Јосиф Цвијовић, садањи Високопреосвећени Митро- полит скопски.

Наишавши на њега приликом распореда приспелих чет- ника, војвода Вук му рече:

— Ти ћеш Цвијовићу остати у мом штабу.— Погрешно схвативши да Вук овим хоће да га заклоии,

мада њему није била то намера, јеромонах Цвијовић му од- говори:

— Господине шефе, ја сам по свршетку Духовне акаде- мије у Кијеву постао суплент богословије Светога Саве у Бео- граду, одакле сада долазим. Поред чисто верских предмета, ја сам своје богословце неуморно васпитавао и у најчистијем на- ционалном духу, упозоравајући их у свакој прилици да се свом снагом залажу за остварење наших ослободилачких идеала. Било би ми врло непријатно да се вратим међу њих ако личним учешћем у претстојећим борбама не би поткрепио та своја предавања. С тога Вас молим да ме упутите у једну од ва- ших чета.

Ненавикнут на одговоре, војвода Вук, га погледа мало о- штрије, али му ипак благо одговори:


— Мени није било ни на крај памети да те заклањам, како си ти то разумео, јер то није мој обичај. Ја сам само хтео да те као интелектуалца имам у својој близини, како би те могао употребљавати за извршење 0них задатака, које не могу да врше баш сви четници. Али кад ти већ волеш чету, онда нека ти буде. Само ти напомињем да они четници који припа- дају мом штабу нису армиски ордонанси, већ борци као и сви други, чије су пушке стално гараве.

На неколико дана после овога наступи рат, у коме јеро- монах Јооиф, као водник једне чете заиста узе личног учешћа у свима борбама, које су Вукови четници, као прва авангарда наших победоносних трупа, водили од Куманова па до Ел- басана.

Одлучан и храбар у борби са непријатељем, благонаклон и саосећајан према рањеницима и заробљеницима, пријатан у опхођењу са околином, јеромонах Јосиф у овоме рату стече не- ограничено поверење главног комитског шефа и најтоплију љубав свих четника, који се просто отимаху да му чине ситније услуге, али их он увек благо одбијаше, желећи да се ни по чему не разликује од њих.

По свршетку овога рата он се врати својој богословији, да би нешто касније, поред дужности у њој, примио и дужност управника монашке школе у Раковици, где остаде све до по- четка великог светског рата 1914 године. Тада га поново ви- димо на бојном пољу, опет међу четницима, само сад у одреду другог комитског шефа, славнога Танкооића.

*

После претрпљеног пораза на Церу, непријатељ беше у пуном повлачењу. Одред војводе Вука наступаше за њим прав- цем: Завлака—Јаребице—Лозница. Дошавши до Грнчарског Гробља, где се беше задржала једна јача аустриска заштитница, одред се разви десно од друма и одмах крете на јуриш. Али пре него што успе да се дохвати положаја, приметише се и са друге стране друма четничке униформе и чу се једно громко „ура”. То беху Танкосићеви четници, који у једном победничком ела- ну избише на положај са те стране, уневши тако панику у ре-

дове непријатеља и на другој страни, те он делом отступи ка

22 Митрополит Јосиф

Лозници а делом се предаде. На челу тих четника беше јеро- монах Јосиф.

После овог случаја, срећемо га и у другим борбама на Дрини, све до конца септембра те године, кад га надлежни, на велику његову жалост, повлаче из одреда и додељују му другу деликатну дужност верско-просветног карактера. Ис- праћен од свих четника као нико пре њега, он по одласку од њих замењује четнички гуњ црном мантијом а астраганску шу- бару — камилавком, да би га по свршетку рата, у великој Отаџбини, којој се он часно одужио, видели са сјајном влади- чанском митром на глави.

Благотворно је деловало на четнике његово бављење међу њима за време ратова. Само једна његова реч била је довољна да обузда и укрути и најтемпераментније међу темперамент- ним четницима. Тако су, захваљујући њему, спречене многе су- ровости, које рат као такав наноси људима. А то је највећи манастир, који је он могао подићи у славу Бога.

*

Његов архијерејски рад није ништа мањи од његових ратничких заслуга. Подигао је у Битољу, путем епархиског ра- зреза на манастире и цркве, Српску православну богословију са интернатом за сиромашну децу. Та је богословија једна од највећих, ако не и највећа у држави. Његовом обилатом по- моћи и иницијативом, подигнута је лепа црква у његовом род- ном месту, селу Дрежнику. Оправљено је и обновљено више цркава и манастира у битољској епархији опет његовим заузи- мањем. И најзад, опасао је од неминовне пропасти већи број сирочади, омогућивши им школовање у богословији или гим- назијама.

Радећи овако Високопреосвећени митрополит је успео да за целу битољску и скопску епархију буде: „Наш дедо Јосиф”. А шта то у оним крајевима значи, није потребно дока- зивати.

Осећајући увек чар и духовну близину генијалне и родо- љубиве личности првог архипастира нашег, Растка Немањића, Високопреосвећени митрополит Јосиф је био и јесте један од најизразитијих претставника оних старих црквених традиција, које су у скорој прошлости освежене крвљу наших свештеника.


на челу са блаженопочившим митрополитом скопљанским Ви- ћентијем.

Познавајући урођену доброту његовог Високопреосве- штенства, ми верујемо да нам оно неће узети за зло што смо са ово неколико речи, правде ради, злоупотребили његову идеалну скромност.

24 Чича Павле

Чича Павле3 јуна 1905 године, сиромашни становници села Беља-

ковца беху узнемирени у свом свакодневном послу потресним звуцима већег броја бомби и кобним гроктањем небројених пу- шака... У самом њиховом селу, на њихове очи, одигравала се страховита драма. Једна шачица наших легендарних четника беше се ухватила у крвави коштац са великим бројем редовних турских војника, потпомогнутих још и са читавом четом неиз- бежног башибозука.

Крајњи резултат овог окршаја, на супрот епској храбро- сти наших четника и тешким губитцима на турској страни, бе- ше ипак поразан за нас. Бројна надмоћност Турака одржа пре- вагу. Потресе се из темеља наша млада четничка организација. Завише се у црно тада још неослобођени крајеви Пчиње и По- вардарја. Јер четници, поред осталих, изгубише и два своја нај- главнија претставника Аксентија Рујанца-Бацету, шефа гор- оког штаба (главни заповедник свих чета) и Павла Младено- вића, популарног „Чича Павла”, омиљеног војводу кумановске казе, како се онда звао данашњи срез жеглиговски.

На глас о њиховој херојској погибији, у Србији је завла- дала права народна жалост. Новине су из дана у дан, читаву седмицу, доносиле слике изгинулих, пропраћајући их опширним биографијама њиховим и детаљним описом, како места где се сукоб десио, тако и околности под којима се одиграо. Родољу- бива и хумана друштва приређивала су парастосе по црквама и манастирима. Држани су комеморативни састанци и протестни зборови. Купљени добровољни прилози за споменике. Демон- стрирало се на разне начине, не само против Турака, већ и против Срба — оснивача четничког покрета, „који су уобрази- ли да ће са неколико маћедонских фурунџија и других печал- бара бити у стању да освоје моћну турску царевину”. Краће ре- чено, рађено је све оно чиме се изражава, како жалост, тако и огорчење против проузроковача те жалости.


Да жалост не би уступила место утучености код необа- вештених, а разочарању и сумњи у корисност тек пре две го- дине започетог посла код обавештиних, што је редовна појава

Чича Павле.

у пословима овакве врсте, требало је хитно интервенисати, да би се ошетећени точак организације у Бељаковцу поново ста- вио у погон. И та интервенција срећом благовремено дође, те


у корену сузби, до душе ненамерна, али по све штетна препри- чавања извесних песимиста који, навикли да преувеличавају свако зло, гледаху у крвавом бељаковачком догађају наш пот- пун пораз и прорицаху му најстрашније последице. Они јавно говораху, да је смрћу чича Павла и Бацете, потпуно заустављен елан наших чета према Бугарима, који ће, по њима, у будуће несметано моћи да руше националну битност тамошњих Срба.

Руковаоци четничког покрета, убеђени да су главе: Ба- цете и чича Павла само две нове крваве тапије наше на те кра- јеве, не клонуше духом, већ новим полетом продужише рад, уносећи у њега беопримерну кураж правих националних апо- стола. Упркос нападима којима беху изложени „што упућују људе да гину ради њихова ћефа”, они тајним пребацивањем нових чета преко границе енергично сузбише малодушност пе- симиста и повратише пољуљану веру у коначан успех ослобо- дилачког дела. Јер велики успеси тих чета, који убрзо дођоше, излечише болесне нерве слабића и учинише да се преко беља- ковачке гробнице пређе са дужним пијететом и иде даље.

И тако се преко Бељаковаца оде на: Гуглин, Челопек (по други пут), Дреновце, Малеш, Бајиловце, Куртов Камен, Па- сјане, Страцин, Шумату Трницу и још многа друга места ши- ром данашње Јужне Србије, где четници пре ослободилачких ратова лише немилице своју крв, обележавајући тако пут по- беде бесмртној армади Србије, која ће преко Куманова и Бре- галнице, Цера и Колубаре, отићи на горостасни Кајмакчалан, да би преко Доброг Поља избила на снежни Триглав и ту сла- вили триумф остварења нашег вековног сна.

*

Поводом двадесетогодишњице бељаковачког судара, о Бацети је опширно писано у неколико махова, док је отресити и угледни сељак жеглиговског села Јачинца, честити чича Павле, остао потпуно заборављен. Међутим, он је био прва ласта која је, после многогодишње ропске зиме, наговештавала блискост нашег националног пролећа. Стога је право да освежимо учма- лу успомену на њега и да му се на тај начин одужимо, макар и и са неколико слабих речи.

Рођен у крају где је, на супрот многобројним најездама крвавих турских султана, чистота Светосавске и Косовске срп- ске крви остала нектакнута, чича Павле је, сазнавши за појаву


бугарских чета на тлу наше старе баштине, нагонски осетио да њихова акција није уперена против Турака, како то Бугари, преко плаћених агената, у прво време говораху, већ против Срба. Разумео је добро чича Павле да та њихова прича о осло- бођењу Хришћана испод турске власти, у ствари значи нову најезду на Србе. Знао је он, да је то само сладак мамац за ла- коверне, да напусте патријаршију и приђу егзархији. А прићи егзархији било је исто то што и од Србина постати Бугарин. С тога је одмах почео размишљати на који би начин најбоље могао да заштити свој крај од те најновије напасти, која још од првих дана даваше пуно гаранције да ће бити убилачка, бал- канска. Времена за размишљање није било много, јер обесни Бугари брзим темпом надираху његовом поноситом Жеглигову. Требало се брзо одлучити на покрет једним од свега три пута, који му стајаху на расположењу: узети породицу па бегати преко границе у Србију; изићи у сусрет Бугарима и приклони- ти главу, или дограбити пушку па примити борбу са минимал- ним изгледима на успех. И он, изабра овај последњи, најте- жи пут.

Једне дивне мајске ноћи године 1903, кад су сићушни сла- вуји својим умилним гласовима певали химну природи, он се, праћен двојицом синова и петорицом њихових другова, наоружан до зуба, обрео у шуми. Одатле је брзо ухватио везу са тајним одбором у Србији и помогнут њиме објавио рат, не само бугарским дошљацима, већ и злочиначкој турској управи.

Угрожени крај заиста није могао добити бољег браниоца. Пре одласка у чету, познат и поштован у своме срезу као вредан и поштен домаћин, чича Павле као војвода, неустраши- вим држањем у борби са непријатељем и благим поступањем са нашим светом, постаје највише вољена личност у читавом сливу Пчиње. Љубав његових земљака према њему иде до обо- жавања. Они се просто отимају ко ће му пре помоћи у његовом претешком послу, и необзирући се на то што их у таквим слу- чајевима, готово редовно вреба смрт из прикрајка. Наоружан том љубављу и безграничним поверењем целокупног становни- штва дуж Пчиње и Криве Реке, чича Павле ниже успех за успе- хом. Слабија одељења турске војске и бугарски четници му- дро избегавају сусрет с њим. Његова слава због тога сваким даном све више расте. Омладина му пева песме, готово и не- кријући се од Турака. Једна од тих песама говори како неки


Али-паша наређује својим војницима да му ухвате живог чича Павла, да би га послао у Цариград на пешкеш султану. А чича Павле му не остаје дужан. У одговору на ту претњу он, поред осталог, наређује својим четницима и ово:

Јуриш четници макар сви изгините,Али-пашу жива да ми фанете,Ђе га носим на куд бело Врање,Од Врање, пампур па на Белиград,На Краља Петра бакшиш ће га давам,Тој што сака сњим нека прави.

Ту песму певао је у Куманову пре неколико година чет- ницима, који су се враћали са свечаности откривања опоме- ника њиховим изгинулим друговима на Челопеку, наш стари национални борац, учитељ Теофило Караџић. Четници су плакали.

Најглавнији, али и последњи успех чича Павлов, био је 16 априла 1905 године на Челопеку. Тог дана је он, у главном, командовао оним нашим четама које су катастрофално пора- зиле Турке на том од тада добро познатом вису.

После само месец и по дана чича Павле је у Беља- ковцу подлегао несравњено моћнијој сили и поделио судбину са Бацетом. Нешто доцније, погинуо је као четовођа и његов достојни син Јаћим.

По жртвама које је поднео и по постигнутом резултату, чича Павле иде у ред најзнаменитијих четничких војвода. У тешкој и крвавој припреми за коначно ослобођење нашег кла- сичног Југа, он стоји упоредо са Глигором Соколовићем и Јова- ном Бабунским. Према томе, он је значајна историска личност.

*У скромној порти бељаковачког манастира, под слобод-

ним нашим небом, борави последњи сан заслужни чича Павле. Његов прах појачава значај бељаковачке светиње, пружајући јој преимућства националног хаџилука.

Да ли омладина китњастих жеглигоских села посећује тај хаџилук?


Копоран ЧаушУбио је секиром једног обесног турског чауша (подна-

редника) у моменту кад је хтео да, обешчасти једну девојку из његовог родног места, маленог поречког села Орланца, за- менио свој поцепани гуњ новим копораном убијеног, снаб- део се његовим оружјем и отишао међу четнике у шуму. Отуд је добио ово чудновато и за Словене неразумљиво име, под којим га је познавало неколико генерација предратне Србије и цео наш класични Југ од Ристовца до Ђевђелије. Иначе, звао се сасвим једноставно, да не речем просто, као и већина наших Јужносрбијанаца. Трајко Митровић било је његово право име.

Многобројни подвизи које је овај интересантни Пореча- нац учинио за време свог тегобног живота под именом „Копо- ран Чауша”, а које желимо да отмемо од заборава овим скром- ним ретцима, учинили су да је његово крштено име потпуно заборављено. Стога ћемо и ми, без бојазни да ћемо згрешити Богу и Поречу, пренебрећи жељу његовог Орланачког кума и звати га тим херојским именом.

Сем невероватне живости, опијајуће веселости, лаких покрета и изванредно изразитих смеђих очију, које су вечито немирно играле као по лоју, како би казали наши сељаци, — Копоран Чауш није имао никаквих других ни физичких ни ду- ховних особина које би напомињале да у његовом сасвим оби- чном обличју дрема необичан човек. Па ипак, он је био један од највећих, ако не и највећи јунак међу четницима.

Од малена задахнут мржњом према Турцима, он није умео да се умери кад су они били у питању. При самом помену њи- ховог имена, њега је напуштала урођена му веселост, чело му се мрштило, суве вилице претећи подрхтавале, очи муњевито палиле, а руке нагонски баратале по широком појасу, тражећи страшни аутоматски револвер или оштру каму, са које се ни- кад нису губили трагови душманске крви. Није било препоруч- љиво задиркивати га у таквим тренутцима, јер он тада није

30 Копоран Чауш

владао собом, па је могао да дигне руку и на најомиљенијег друга, коме би иначе у свакој другој прилици дао крви из ожи- љака својих многобројних рана.

Прост и нешколован човек, са патриотском идеологијом од свега две речи: „за Кристијанство”, Копоран Чауш је у бор- би био мргодан и страшан, чак крволочан, као гладан курјак кад упадне у неку бачију његовог брдовитог Пореча. Фанати- зован том религиозном паролом, која је код њега значила исто што и она национална: „за Српство”, он је рушио и обарао сва- ког ко му дође под руку, па чак и своје другове, ако буду изло- жени опасности да их непријатељ зароби. О томе пружа нај- боље сведочанство овај истинит догађај:

Јануара месеца 1906 године (25 по старом календару) во- ђена је на Челопеку, североисточно од Куманова, неравна бор- ба између једне наше чете и читавог батаљона турских војни- ка, потпомогнутих још и Арнаутима из два оближња села: Су- шева и Мутилова. Пред сам завршетак те борбе, кад су Турци и Арнаути уз уобичајено халакање избијали са свих страна на положај, на њему су били живи још само неколико четника са Копоран Чаушом на челу, који је тог злосрећног дана и ко- мандовао четницима, пошто се војвода у великој магли био изгубио. Избацивши и последње метке из својих пушака, ови четници, и ако сваки од њих имаше бар по једну рану, гурнуше у правцу Пчиње, више са жељом да их Турци у бегству доку- суре него са намером да се спасавају, пошто је то изгледало готово немогуће, а није им се ни живело после пропасти целе чете. У том тренутку зачу се један болан глас „Копоран бре, не ме остављај жива на Турци да ме сечев са њини погани ножови. Боље утепај ме ти са наша брзометка. Нека ти је проста моја крв”. Копоран се окрете хитро као тигар на писку својих мла- дунаца, јурну у правцу долазећег гласа и угледа иза једне кр- ваве стене свог друга Јордана Томчевића, младића од осамна- ест година, како се мучи да крвавим рукама врати своја про- сута црева натраг у трбушну дупљу. Без дужег размишљања, управи он свој револвер у правцу главе младићеве и окину. По- тмуо пуцањ одјекну и прекрати муке племенитог младића, а де- лови просутог мозга из његове главе, измешани са топлом крв- љу несрећника, ошинуше измучено лице Копоран Чауша. — „Тако ти зар било писано” јекну Копоран уздрхталим гласом, прекрсти се и спусти један пољубац на унакажену главу му-


ченика, док му неколико суза склизну низ окрвављене образе. Затим зграби његову пушку и тресну је једним снажним за- махом о оближњу стену, тако да се њени дрвени делови раз- лететеше на све стране. — „Да се кучиња не користе”, заврши Копоран ову крваву работу, бацајући челични скелет Јорда- нове пушке из својих коштуњавих руку, а затим муњевитом брзином запали последњу бомбу и баци је на Турке који га беху опколили. Силна екоплозија затресе ваздух, непријатељски се редови размакоше, а Копоран Чауш, страшан и разбарушен, јурну у направљену брешу и изгуби се из очију запрепашћених Османлија.

— Зашто се врати? упита Копоран Чауша четник Андра Пилићар, кад га овај сустиже.

— Упалиф једна свећичка на нашега другара Јордана да поласно умре, одговори му Копоран сасвим хладнокрвно као да је у истини то учинио.

Такав је био Копоран Чауш у крвавим окршајима. У при- ватном животу, међутим, он је био најблагороднији и најмиро- љубивији човек. Ни на кога се није љутио, ни ским свађао и гложио, а још мање тукао. Било му је све равно до Косова, што- но рекли наши дедови. Све слободно време проводио је у ве- сељу и песми, као да је био син некаквог енглеског лорда, а не горски хајдук, кога је стално вребала смрт из прикрајка.

Гледајући га таквог, па још кад удара у даире или игра чочека, — а био је прави мајстор у томе — онај који га не познаје не би могао никад помислити да на души тог раздрага- ног човека леже небројена убиства и да он није нико други него главом крвави горски вук, страшни Копоран Чауш, од кога дрхте Турци у читавом Повардарју.

Четовање из године у годину постаје све крвавије, на њега се настављају дуготрајни ратови, који односе у неповрат стотине хиљада живота. Копоран Чауш кроз цело то време пр- коси омрти, стичући нову славу и нове ране, које по угледу на старе хајдуке лечи увек у шуми, јер се у његовој горштачкој души никако нису могли измирити, рецимо, Мијат харамбаша и болница. — „Поарно је у шуми”, одговара онима који му по- мену болницу. „У болници нема да ми мирише убаво горско цвеће и да га гали уморна душица”.

Сав изрешетан као мета на стрелишту, дошао је Копо- ран Чауш по свршетку последњег рата у Битољ, где се наста-

32 Копоран Чауш

нио и оженио. Али његова је снага била на измаку. У његов из- нурен и неотпоран организам увукла се лагано и опрезно као и сваки лопов туберкулоза и украла му живот половином 1924 године.

На петнаест дана пред смрт неки његови другови из Бе- ограда, стрпали су га готово силом у воз, довели у престоницу и сместили у војну болницу. Но није прошло ни пет дана иза тога, он је побегао из болнице и довезао се једним коњским ко- лима пред канцеларију Народне одбране и Удружења четника у улици Милоша Великог. Ту се скинуо с кола и легао под је- дан расцветали багрем на меку и зелену траву.

— Откуда ти ту, драги мој Копоране? — упитао га је је- дан од пријатеља кад га је ту затекао. Зашто си напуштао болницу ако Бога знаш?

— Ми смрдит медицина, одговорио је преболни Чауш и немоћно се окренуо на леђа.

Пријатељ му се загледао у лице и дубоко уздахнуо. Од некадашњег Копоран Чауша, који је пркосио бомбама, грана- тама, бајонетима, па чак и самој природи, остала су само два немирна ока.

— Нека ме носат у Пореч, ће умрем, — прекинуо је Ко- поран ову мучну паузу изнемоглим гласом, блудећи погледом негде у даљину, као да је хтео да кроз бескрајни простор ва- сионе сагледа мрке литице свог родног краја.

Жеља му је испуњена. Сутра дан зором носио га је брзи воз пут Пореча, где, нажалост, није стигао. Умро је у Скоп- љу на рукама претседника тамошње четничке организације, где је, уз учешће готово целокупног становништва нашег цар- ствујушчег града и сахрањен са свима почастима које припа- дају правом јунаку.

*Београђани, који купују животне намирнице на Палилул-

ској пијаци, могу свакодневно видети једну сувоњаву жену у похабаном оделу, како, уз припомоћ једног мушкарчића од својих дванаест година, ревносно измахује метлом по пијачној калдрми да би отклонила разне отпатке са ње. Тај мушкарчић је законити наследник имена неустрашивог Копоран Чауша, а жена је његова мајка.


Војвода Зафир ПремчевићЗамислите човека средњег раста, у белом поречком оде-

лу, украшеном црним гајтаном, пркосно уздигнутих бркова и стиснутих обрва испод шаренкастог кечета, са брзометком у руци и револвером за појасом, па ћете пред собом имати чу- веног четничког војводу Зафира Премчевића, од пре тридесет година.

Данас пак, војвода Зафир сасвим друкчије изгледа. При- тиснут бременом година, оронуо и онемоћао, у сиромашном и и похабаном сеоском оделу, измученог лица, он тавори, можда последње дане у свом селу Лупшту, у срезу поречком.

Па које тај војвода Зафир? — упитаће многи млађи чи- талац.

Војвода Зафир је једно познато име нашег класичног Југа. Он је друг великих наших војвода: Мицка Павловског, Глиго- ра Соколовића и Јована Бабунског. Пред њим и његовим чет- ницима пуцале су често пута противничке барикаде у осло- бодилачким ратовима, а читавих десет година пре ратова он је крстарио кроз наш Пореч и бранио народ од турских тирана, уливајући му веру у скоро ослобођење. Њему имамо у мно- гоме да захвалимо, што је Пореч и за време највеће најезде бу- гарских комита очувао свој изразито српски карактер. Он је ималац неколико наших одликовања и носилац више рана. Он је једном речју: херој.

Е, о њему сам хтео нешто да вам испричам:Четујући и ратујући за цело време својих најбољих го-

дина, војвода Зафир је био спречен да привреди нешто за старе дане, тако да га је свршетак последњег рата затекао као пу- ког сиромаха. Да би исхранио себе и породицу, он је без роп- тања, војводску пушку заменио пастирском палицом и примио се да чува сеоску стоку за скромну награду. И добро му је ишло неколико година. Навикао на сиротињски живот, био је задовољан. Али на његову велику несрећу, заболе га очи и то

34 Војвода Зафир Премчевић

тако опасно, да после кратког времена готово ослепи. Као та- кав, наравно није могао да врши пастирске дужности, а тиме је изгубио ону суву кору хлеба, коју је дотле јео. За њега на-

Војвода Зафир Премчевић

ступише црни дани. Живео је од милости добрих људи, сма- трајући, чак и у таквом стању, за непоштено да ма шта тражи од државе за свој дугогодишњи рад.


Кад се за ову његову судбину сазнало где треба, он је од- мах доведен у Београд и подвргнут операцији очију у клиници једног одличног специјалисте нашег. Операција је успела. Вој- вода Зафир је понова могао да гледа, истина слабо, али ипак довољно да може да распознаје крупније предмете.

Том приликом, одмах по изласку од лекара, војвода За- фир је, у пратњи једног свог пријатеља Београђанина, пошао да разгледа нови Београд. Идући тако од палате до палате и мучећи се да сагледа њихове димензије, он се заустави на ра- скрсници улица: Немањине и Милоша Великог и поче посматра- ти нове зграде: Главног Ђенералштаба, Министарства финан- сија и Министарства пољопривреде. После неколико минута, нагло се окрете свом пријатељу и упревши у њега мутно-крваве очи, са којих је мало пре скинута бела скрама, уз подрхтавање у гласу, узбуђено проговори:

— Бре, бре, убав Београд. Имало зашто да се тепамо. Просто нека је.

Дивно беше ведети га у том тренутку. Ове речи као да га препородише. Његов погурени стас исправи се. Стиснуте суве усне задрхташе, да би се одмах потом развукле у задовољан осмех. Лице му се озари срећом, а давно угашене очи још једа- ред заблисташе старим огњем, да би из њих кануло неколико крвавих суза.

Његов пријатељ, збуњен овим новим, највећим херо- измом старога војводе, достојним само јунака старе Шпарте и Рима, неумеде проговорити ни једну реч, већ му притрча и, пре него што слепи војвода успе да тргне своју смежурану бескрвну руку, спусти на њу један дуг пољубац.

Заиста, бити у тако бедном стању, а дивити се лепоти и напретку престонице у којој многи ратни забушант проводи нај- луксузнији живот, може само библиски честит и у истини ве- лики човек. А војвода Зафир је овим доказао да има све осо- бине таквог човека.

*Нека безгранична љубав овог несебичног борца према на-

роду и држави, с једне стране, буде укор онима, који, скупо наплаћујући и најситнију услугу учињену отаџбини, — стално кукају како нису награђени, а с друге стране, нека вечно загре- ва патриотским жаром срца наше драге омладине.

36 Два Алима

Два АлимаСтарије генерације знају да је било и муслимана, Турака

и Арнаута, који су потпомагали нашу четничку акцију у да- нашњој Јужној Србији, за време док је она била једна од нај- запуштенијих провинција великог отоманског царства.

Међутим, код нас је одомаћено веровање, да су они, сви без изузетка, то чинили за добре паре, а не из уверења да је наша ствар била праведна и да је њу као такву требало по- магати. А то није тачно; јер је чаробан звук златних лира и сребрних меџедија могао да нам обезбеди сарадњу само оних међу њима, који су дошли на свет са ниским склоностима, а не и оних, који су рођени да се боре за правду. Такве ми нисмо ни покушавали да купујемо, јер смо знали да нема тог новца, који би могао да помрачи њихову витешку савест. То, уосталом, није ни било потребно, пошто су нам они сами, готово свако- дневно, нудили своје услуге и излагали се опасности из много племенитијих мотива него што су паре: једни из урођене на- вике да буду на страни слабијег; други из ината према олигар- хијској управи њихове отаџбине; трећи из симпатија према сло- бодоумној Србији; четврти из мржње према Бугарима; пети из просте радозналости, а шести из жеље да као рођени јунаци другују са четницима, који су им импоновали својом чести- тошћу и епским подвизима.

Алим Достан и Алим Алија, Арнаути, оба родом из села Одановца, Гиљански срез, заузимали су почасно место међу тим муслиманима, и ако ни један од њих није био ни ага ни бег. Велико јунаштво, ретко поштење и истинска приврженост чет- ницима и Србији, обезбедили су им то место. У тој привржено- сти ишли су толико далеко, да су захтевали од четника, да у општењу са њима, њихова презимена: „Достан” и „Алија” за- мењују са „Достановић” и Алијевић”. Ни један од њих, ни за живу главу, није хтео примити новчану награду за свој рад, па ма колика она била. Српска брзометна пушка, револвер Нага-


новог система или бровинг, били су најбоља и једина награда за ова два честита шкипетара. А и били су за оружје. Алим Достан, крупан и наочит, снажно развијених ногу, челичних мишица, гордо уздигнуте главе, марциалних риђих бркова и као какве настрешнице великих обрва, испод којих сијају два пламена ока, — потсећао је на господара прашуме — лава. Његов шурак, Алим Алија, висок, сувоњав и дугоног, као ве- ћина његових сународника, живих покрета, енергичних црта на увек лепо избријаном лицу и немирних црних очију испод високог чела, лак и опрезан попут веверице, — изгледаше као да је рођен са јатаганом за појасом и мартинком о рамену.

Упознао сам се са њима једног од последњих месеци го- дине 1907 у селу Драгоманцу, близу Куманова. Беху дошли у то село, да од шефа четничке организације, војводе Вука, у чијој сам чети ја тада био, приме два коњска товара муниције и бомби, и однесу их војводи Петку Илићу, који је са четом оперисао у Скопској Црној Гори (Карадагу).

Њихов разговор са Вуком био је врло кратак. Пошто се пољубио и са једним и са другим, Вук их је упитао:

— Можете ли, другови, да дотурите ову муницију војво- ди Петку?

— Бива, бива господин шефе, одговорили су оба у једанглас.

— Хвала вам, завршио је Вук и поново се пољубио с њима.

За време овог разговора ја сам их просто гутао погле- дом, толико су ми се допали. Кад су свршили разговор, пришао сам им и поздравио их. Одмах смо се спријатељили као да смо давнашњи знанци. Заволео сам их искрено као рођену браћу.

То пријатељство са њима доцније ми је, као вођи једне од наших чета у кумановском рејону, много вредело. У неко- лико махова обилато сам искористио њихову љубав према мени, свршивши врло озбиљне и опасне послове, на које без њих не бих смео ни мислити.

*

Једног дана почетком лета 1911 године налазио сам се са четом у селу Врачевцу, данашњи жеглиговски срез. Пред само подне, дође ми један сељак и извести ме да су два Аунаутина приспела у село и да се распитују за чету. Сетих се да ће то


бити моји пријатељи, рекох то сељаку и наредих му да ми их доведе. Сељак, који је дотле мислио да су то неке уходе, ду- боко одахну кад му то саопштих и пожури се да изврши доби- вену наредбу. Не потраја дуго, па се врата на кући у којој сам био отворише и ја у један мах братски загрлих оба Алима.

— Дојдомо при тебе да нам дадеш изун (дозволу) за Ср- бију, поче Алим Достан, гледајући ме право у очи.

— А шта ћете тамо? упитах га, смешкајући се.— Вала да се упознамо са ђенерала Божу Јанковића,

претседника Народне одбране и мајора Милана Васића, њего- вог секретара, — одговорише оба једновремено.

— А што вам треба то познанство? — продужих.— Како што нам треба? одговори ми Алим Алија и убрза

своју нервозну шетњу, као курјлк у кавезу. — Да видимо кој нам наређа да се боримо за Србију и Краља Петра, заврши.

— Е кад је тако, нек вам је срећан пут, окончах ја овај разговор, на велику радост њихову.

Десет дана доцније, они су били у Београду.Начин на који их је тамо примио интелигентни Милан

Васић и импозантна појава седог ђенерала, направили су од њих фанатичне присталице идеја Народне одбране. Постали су њени главни повереници за сву нашу данашњу територију ју- жно од Ристовца и једини одржачи веза између њеног извр- шног одбора и чета на терену.

На три месеца пред рат 1912 године, позва ме војвода Вук у село Дубочицу, где се, приспевши пре неколико дана из Србије, са четом беше зауставио.

Пентрајући се по козјим стазама стрмих гудура и пре- скачући преко омањих провалија читаве две ноћи, осванух тре- ће јутро у Дубочици. Ту, поред Вука и његових четника, за- текох и једног снажног Арнаутина у богатом беговском оделу, обријане главе и црних дугих бркова. Кад га боље загледах, по- знадох у њему ондашњег коњичког мајора Велимира Вемића.

Вук ме позва на страну и рече ми:— Мајор Вемић је добио задатак да изради кроки изве-

сних положаја у близини Скопља. Ти имаш да нађеш поуздане људе, који ће га одвести до проте Стевка у Булачане, а за даље је протина брига. Скрећем ти пажњу на твоје пријатеље из Ода- новца, које ти је и секретар Народне одбране, мајор Милан Ва- сић нарочито препоручио за тај посао.


— И без тога бих ја њих употребио, јер за тако деликатну мисију немам сигурније људе него што су они, одговорих шефу.

— Е кад је тако, нека ти је срећан пут, одсече он. А затим, обративши се мајору, који је дотле стајао ослоњен о стабло једне столетне букве, додаде: „Вемићу, пођи са Илијом и не брини”.

По повратку у свој рејон, послах абер Алиму Достану у Одановце, да ми одмах дође, заједно са Алимом Алијом.

На пет дана иза тога они ме нађоше у селу Четирцу, орни и расположени као и увек. Поздрависмо се, запалисмо цигаре- те и отпочесмо разговор. Том приликом учиних грдну глупост. Претстављајући им Вемића, ја из предострожности прећутах његову праву професију и рекох им, да је то један професор из Србије, који жели да разгледа наше старе манастире у Скопској Црној Гори. По том их замолих, да га они тамо од- веду. Али ко ће обманути бистре Арнауте? Њихово се добро расположење на мах поквари после ове моје приче. Дотле ве- дра лица њихова нагло се замрачише, а очи блеснуше попут му- ња. И Алим Достан, гледајући ме више болно него срдито, уз- рујано поче:

— Толико ли ти верујеш у нашу бесу, бре, кардаш? За- бит је то, забит (официр), додаде, показујући руком на Ве- мића и мерећи га од пете до перчина. Он сака да се качи на рид (брдо) и разгледа од коју је страну најбоље да удари српска војска на Скопље. Не ли сам погодио? Ама ако ће и то, само требаше да ми кажеш право, а не да ми удараш на образ.

— Опрости, Алим ага, узвикнух покајнички и загрлих га.— Богом нека је просто, одврати он, ама то више да не

буде. А затим, осмехнувши се на Вемића, продужи: „Ти, госпо- дине, ич не бери гајле (бригу). За љубав на ђенерала Божу Јан- ковића, ако сакаш и у Стамбол ће те водим”.

Не обазирући се ни најмање на врење које се још тада примећиваше међу Турцима и на учестала крстарења њихових заптија и башибозука, моји пријатељи су сутра дан по овом разговору рано јутром јездили на коњима пут Скопља, заједно са Вемићем и још једним четником, обученим такође у арнаут- ско одело.

Пресрећни су били, кад су се после петнаест дана вра- тили код мене и известили ме, да су Вемића, по успешно свр-


шеном послу, срећно пребацили у Србију код карауле „Кр- шевице”.

Некако одмах после овог догађаја, све наше чете на левој обали Вардара, почеше журно да се припремају за рат, који беше на прагу. Због те журбе ја се пометох и, право да кажем, потпуно заборавих на своје одане сараднике. У том изби и рат и ја одох за отступајућим Турцима пут Елбасана, невидевши се са њима.

*По свршетку тог рата, седео сам једног дана у својој кан-

целарији у ослобођеном Скопљу и размишљао о претстојећем рату са Бугарима. Размишљајући тако, удобно заваљен у ши- рокој фотељи неког турског кајмакама, ја заспах. Тек што сведох отежале очне капке, нађох се на једном широком друму и угледах два коњаника како, извукавши се претходно из не- каквог глиба, искочише на друм и у галопу појурише мени у сусрет. Кад ми се приближише, ја познадох у њима оба Алима. Тргох се и пробудих. Онако бунован, почех себе горко преко- ревати, што сам се огрешио о своје верне пријатеље, не поста- равши се после свршених операција да их пронађем. Шта ли је с њима сада? упитах се. Да нису изгинули?...

Нека вика у ходнику спречи ме, да себи дам одговор на последње питање. Отворих врата и погледах шта се тамо до- гађа. Пред очима ми се указа оваква слика: Два Арнаутина у ритама, кошчатих руку и дугих неуређених брадурина, по свему налик на дивљаке, наваљују да уђу код мене, а један их четник у томе спречава. Почех да их посматрам, питајући се ко могу бити ови људи, али се на супрот крајњем напрезању не- могадох сетити, све док један од њих не викну:

— О море кардаш, шта је то? Не познаваш нас — сад кад је Србија победила? Бива ли тој?

— То сте ви, јадни пријатељи моји, кликнух радосно, по- знавши глас Алима Достана. И пресрећан што их видим, ма и у оваквом стању, створих се у једном скоку пред њима и уву- кох их у канцеларију. Шта је то било с вама? упитах не- стрпљиво чим поседаше.

— Ех, шта је било? отпоче Алим Достан. Несрећа, голема несрећа, кардаш. Кад се врнамо последњи пут од тебе на дома си, дође нам абер да идемо у Врању. И ми отидосмо. Тамо нам дадоше једно писмо и заповедише да га носимо на српски


консул у Скопље. При повратку, Турци нас ухватише на гра- ници, али ми писмо уништисмо чим га приметисмо да идев на куде нас. Од љутину што га не најдоше, они нам ударише голем ћутек, па нас затим оковаше у ланце и откараше у Кур- шумли Хан. Тамо нас осудише на смрт и хтедоше да нас бесе баш на дан 13 октобра. Срећом тог дана, на сат пред улазак ваше војске у Скопље, грађани скопљански потепаше турску стражу, отворише затвор и пусташе све затворенике, те тако и ми куртулисмо. Али после тек дојде голем зор. Ухапсише нас ваши под сумњом да смо неке арамије и да смо палили српска села у Гиланско пред рат. Ми казасмо да смо курири на На- родну одбрану и позвасмо се на ђенерала Божу Јанковића. Ама док се оне разабраше дек је то истина, дојде и данашњи дан. Јутрос рано пусти нас г. Милан Васић и испрати при тебе. А ти саг што сакаш прави са нас.

Сутра дан дадох им једног четника да их отпрати до Ода- новца. Ни том приликом не хтедоше да приме новац, ма да сам им по наређењу Милана Васића нудио по двадесет наполеона. Узеше само по један пар чистог рубља и по један војнички хлеб. При растанку са мном узвикнуше:

— Нека је жива Народна одбрана!— Нека је жива, прихватих и ја, уз пријатељски стисак

њихових руку.*

Алим Достан је 1915 године нахранио гавранове на Про- клетији, где је пао крчећи пут нашим отступајућим трупама кроз побуњена арнаутска насеља. Алим Алија живи и данас у свом маленом Одановцу, напуштен и потпуно заборављен.

42 Стојан Корупче

Стојан КорупчеУ горњем току брзе и вијугаве Пчиње, на обе њене обале,

јужно од села Лепчинца и маленог манастира Светог Пантелеј- мона, одмах иза оне добро познате бразде, која је до пред крај године 1912, као међа између Србије и Турске, много пута оро- шена српском крвљу, лежи сиромашно село Шапранце.

И ако на географским картама једва обележено, без у- гледне цркве и модерне хигијенске школе, без водовода и елек- трике, фијакера и аутомобила, ово село ипак има славу којој би могла позавидети многа места са вишеспратним палатама, кокетно уређеним излозима и позлаћеним црквеним куполама.

Држећи се оне вечне истине: да се једаред изгубљена слобода никоме не враћа у виду поклона на тањиру, већ да је треба крвљу оживотворити, Шапранце је ову славу стекло за- лажући се херојоки у борби за остварење тог високог идеала у данашњој Јужној Србији. Оно је по цену тешких жртава де- ценијама умело да подрива темеље турској држави, стварајући тако потребне предуслове за њен коначни слом. Преко њега је водио главни канал којим су наше чете кришом прелазиле из Србије у Турску и обратно. Тим каналом служили су се и они многобројни Старосрбијанци, који су, бежећи од зулума разних турских кајмакама и кадија, заптија и суварија, спахија и бе- глиџија, таксидара и тутунџија, тражили уточишта код браће у слободној краљевини. Сва потребна спрема за чете на терену као: оружје, муниција, бомбе, одело, обућа, рубље и остало, достављана је такође овим каналом. Њим су се готово сваке ноћи, а често пута и дању, користили и поједини курири, пре- носећи с једне на другу страну границе разна поверљива наре- ђења и извештаје, или новац. Све те многобројне преласке, требало је увек претходно припремити и осигурати. Тај на- поран и поверљив посао, обављали су наизменично честити Ша- пранчани, верно и без погрешке, мада је он, с обзиром на ја- чину турских стража и даноноћну ревност њихових патрола,


био редовно скопчан са опасношћу по живот оних који га врше. Та опасност била је највећа кад су преношени рањени четници у Србију, али су Шапранчави и тада умели да јој доскоче. По-

Стојан Корупче.

деле се обично у четири групе и крену: прва у правцу турских караула између којих има да се изврши прелаз, са циљем да

44

на њих мотри; друга пред рањеним четницима као претход- ница; трећа са натовареним рањеницима на леђима за њом, а четврта позади треће, како би на случај изненадне појаве Ту- рака могла оружјем да заштити њен драгоцени терет.

Па ипак, слава Шапранца, чак и са оваквим радом, не би била потпуна, да оно четничком покрету није дало човека без кога се он не би могао ни замислити. Тај човек је неустрашиви четник и главни вођ свих четничких курира и повереника На- родне одбране Стојан Симоновић-Корупче.

Сви четници нису могли постати војводе, јер онда не би имао ко да четује, исто онако као што војска не би могла да ратује кад би сви војници постали ђенерали. Али је зато међу четницима било више њих који су могли да задену за појас по неколико осредњих војвода. Најизразитији претставник таквих четника је, сумње нема, Стојан Корупче.

Својим многобројним подвизима за време четовања, он допуњује славу свог родног места и оличава све његове напоре, бацајући при томе далеко у засенак многа позната имена из четничких кругова, заједно са вешто сплетеном рекламом око њих.

Рођен и одрастао готово под самом граничном линијом, свакодневно милован лаким ловетарцем који је непрекидно ћар- лијао из зелених лугова слободне Србије, Стојан је био пред- одређен да у борби за ослобођење свог родног краја игра видну улогу. По једнодушном признању, не само оних који су имали право и дужност да оцењују његов рад, већ и свију осталих који су били у прилици да га на том најмучнијем и најчаснијем послу виде, он је ту улогу одиграо на начин достојан дивљења.

Далеко пре почетка четовања, још као дечачић, Стојан је почео да се спрема за свој високи позив. Користећи се пото- цима, обраслим густом шумом, он се често пута приближавао граници и скривен негде у џбуњу очекивао да прође турска патрола, да би се одмах по том пребацио у прво суседно село Србије на разговор код својих вршњака, који су га увек доче- кивали раширених руку; јер су уживали да с њим кују фан- тастичне планове како ће се светити турским агама и беговима што злостављају наш народ. По повратку отуда, одушевљено је причао родитељима и комшијама како се тамо славно живи и како се Србијанци никога не боје, па чак ни Турака.

Стојан Корупче


У једној таквој прилици рекне му у шали један од при- сутних сељака:

— Хајде не лажи бре, Стојанче. Србијанци, да су јунаци, ослободили би нас. Турци су поголеми јунаци од њих, бре чичино.

— Тој да ми неси зборија, зашто сутра ћу префрљим гра- ницу и повикам првог Србијанца са кога се сретнем да те утепа како зајца; за тај лош лаф (говор) — отповрне му срдито млади Корупче, накострешивши се као тромесечни петлић.

После овако страшне претње, шаљивом сељаку није о- стало ништа друго, него да се прави као да се заиста уплашио, што је неизмерно годило родољубивој души кочоперног и бун- товног дечка.

Под оваквим околностима растао је млади Стојан и стога није никакво чудо што се у њему формирао хајдук високих квалитета, који ће међу четницима имати улогу легендарног Деве у Веселиновићевом Хајдук Станку.

Године 1904, пред почетак наше четничке акције, Стојан је био у пуној снази. Имао је 25 година и био је хитар и мудар као лисица, а при том бистар и одважан као и сваки планинац. Познавао је уз то одлично јачину турских посада по караулама, навике њихових граничних стражара и терен са обе стране гра- нице. Имао је најзад и потребно искуство за ноћна кретања и знао најзгоднија места за прилаз граници и прелаз преко ње.

Сва та преимућства, он је ставио одмах на расположење четничком вођству и трошио их немилице за свих девет го- дина четовања, па и у свима ратовима од 1912 до 1918 године, увек претходећи примером свима из своје околине.

Готово све наше главније чете које су прелазиле границу, било за одлазак у Турску, било за повратак у Србију преводио је он кроз цео четнички период. И, што је редак, можда и у- самљен, случај у пословима овакве врсте, никад му се није де- сило да натрапа на турску заседу, мада ни једна ноћ није могла проћи без тих заседа.

Са колико је вештине, лукавства и храбрости морао рас- полагати незаменљиви Корупче, да без крупнијих инцидената гази султанову границу за толико време, могу знати само они, који су било по каквим пословима и сами недозвољено прела- зили туђе државне међе. Сви остали моћиће у својој уобра-


зиљи да изазову само бледу слику стварног ризика, коме се човек излаже при таквим потхватима.

Па ипак, поред ове обазривости, која је код Стојана увек била заступљена у највећој могућој мери, њега није могла ми- моићи зла коб. Оно што му се није могло десити кад је пред- водио чете од по двадесет и више људи, десило му се самом и то на месту где се томе најмање могао надати. Тај случај одиграо се овако:

— Примивши у Врању једно веома важно писмо за шефа горског штаба (главни заповедник свих чета у Турској), Сто- јан једног лепог јунског дана зором крене пут границе, са на- мером да се прве наступајуће ноћи пребаци у своје Шапранце, рачунајући да ће ту најлакше моћи сазнати на ком правцу се налази шеф. У подне истог дана, већ је био на граници. Гра- ница мирна као и обично у то доба. Турски стражари се по- вукли у овоје прљаве карауле да спавањем надокнаде изгуб- љену снагу у патролирању минуле ноћи и да се припреме за нове напоре. Сем граничних пирамида, примитивно озиданих од ћерпича, које из далека личе на огромне црне шубаре, само се још на понеком магарцу, који мрзовољно чупка суву траву дуж голог граничног гребена, може зауставити поглед радозналог посматрача. Иначе нигде живе душе, сем што по који орао ви- соко у зраку лако трепери својим снажним крилима, вреба- јући плен.

Одушевљен овом манастирском тишином границе, Стојан се решава да је искористи у своје сврхе. У том циљу доноси одлуку да претстојећи прелазак у Турску изведе одмах, а не кад падне ноћ, како је то приликом поласка из Врања био пред- видео. Ту одлуку приводи енергично у дело после само пола часа. Користећи једну стрму увалу између два шумовита ћу- вика, он напушта земљиште Србије.

Газећи све дубље у Турску, он убрзо пролази прве ша- праначке куће и стиже до Пчиње. Ту свраћа у једну воденицу да би се код пријатеља воденичара одморио и оставио своје четничко одело и оружје са којим по дану није смео даље ићи. После једног часа излази прерушен у сељака и поштапајући се једним замашним глоговаком креће право својој кућици.

Међутим, Турци су били извештени од неких својих аге- ната да ће се он тих дана пребацити из Србије, па су поставили


јаке страже у близини његове куће и ту га очекивали, зна-јући из искуства да га на граници никад немогу ухватити.

Не слутећи никакво зло, Стојан је весело журио својој давно невиђеној дечици, пресрећан што ће бар један део на- ступајуће ноћи моћи да проведе са њима и са женом.

— Дур бре! прекиде једна громка гласина свечану шум- ску тишину и опомену раздраганог Стојана да се налази на царској земљи.

Стојан стаде као укопан, бацивши истовремено поглед лево одкуд је глас долазио. Његова радосна размишљања о деци и благодетима топлог породичног огњишта, у секунди исчезоше из његове свести. Дотле спокојно лице његово, нагло се преобрази. Благе црте родитеља, покри срдит израз надму- дреног хајдука. И он се, немајући при себи оружја, да би мо- гао помишљати на одбрану, поче освртати лево и десно као рањен курјак, бирајући најзгоднији правац за бегство. Али већ беше доцкан.

Са свих страна из шуме покуљаше људи обучени у плаве униформе турских заптија и граничара, и устремише се на њега, спремни сваког момента да опале из својих пушака.

— ,,Сакрити писмо, па после како Бог да”, сину Стојану спасоносна мисао. И он лако као јелен скочи у једну дубљу увалу пред собом да би се бар за моменат склонио испред очију Турака. Муњевитом брзином извуче писмо из џепа, згужва га у руци, стрпа у уста и прогута као грудву ме- каног сира.

У том стигоше Турци и ухватише га.— Куде су ти писма која носиш из Србије? упита га

један од старешина.Свестан да је отправљањем писма на дно своје утробе,

избегао главну опасност, Стојан му сасвим мирно одговори:— Шта сакаш од мене ага?— Не се прави улав, домуз каурски. Писма из Врању

што ги носиш за комите сакам, пезевенк бре.— Ја несам писмен ага, па незнајем шта су то комите.

А писмо никад у свој век несам видеја. Ја сам царска раја. Нека је жив цар.

— Претресите га, нареди разјарени Турчин својим вој- ницима, ударивши Стојана ногом у стомак.


И за трен ока, Стојан је био свучен до голе коже. Али успех се не показа. Писма нема па нема, као да је у земљу пропало.

Кад распараше и последњи шав на Стојановом оделу, Турци се прихватише батина, решени да му на тај начин из- нуде признање. И онда настаде једна дивља туча, какву су само они у стању да приреде својим противницима. Али и то се заврши потпуним неуспехом. Стојан издржа ту стра- ховиту телесну тортуру, не одавши тајну.

Бацајући из крвавих руку изломљене батине, Турци се дохватише својих пушака и кретоше Стојановој кући, оста- вивши њега полумртва на месту саме несреће да се гуши у локвама своје сопствене крви.

Мало иза тога, чу се очајна писка Стојанове нејачи и црвен пламен изби кроз нахерени кров његове бедне уџерице.

Овим нссрећним случајем четници беху на дуже време лишени плодне сарадње свог најомиљенијег и најхрабријег друга. Увек неповерљиви војвода Вук, остаде без свог најпо- верљивијег човека; без најбољег познаваоца крвавих кланаца, козјих стаза и бистрих планинских кладенаца. Једна од нај- убојитијих, ако не и најубојитија, пушка Пчиње и Повар- дарја беше умукла. Стојан је отишао на лечење.

Његово мучеништво и епску храброст у несрећном ша- праначком сусрету са Турцима, овековечио је Милосав Јелић песмом која почиње овим дивним стиховима:

,,Скидоше му извешталу рубу,Оковаше, свезаше у ланце,Претукоше Стојана Корубу,Земљоделца из села Шапранце,Ал залуду, јер пре батинања,Прогуто је он писмо из Врања”.

Популаран међу четницима и раније, Корупче после ове Голготе постаје њихов понос. Његову главу краси ореол истин- ске славе.

Азијатски бес, који су Турци над њим излили, само пове- ћава његову мржњу према њима. Он по оздрављењу преба- цује породицу у Србију и настањује је у Врањској Бањи. За- тим узима поново пушку у руке и продужује рад са све ве- ћим еланом и све значајнијим успесима. Учествује у многим


борбама против Турака и Бугара. Извлачи поједине наше чете испред бујице турских потера и води их у дубоке провалије густих и пространих шума, где их ни сам ђаво не би могао пронаћи. Пробија се кроз најгушће страже на граници да би донео новац и друге потребе за издржавање чета, што може само он и нико други. Не једаред су се тужна четничка лица озарила радошћу, кад у место Турака, који су их у некој шуми притеснили, испадне пред њих из најгушћег шипрага тајан- ствени Корупче и викне им, весео и насмејан:

— Не се бојте од глад бре. Пробих се у Србију и донех паре из Врању. Кад стамни ће одем у прво село по хлеб и дру- го што је дал Господ. На сељани ће пак кажем да оду при Тур- ци и да ги излажу како су нас јуче у први мрак видели да смо заминали на куде Кратово. И тија будале, Турци, ће одев на там.

*

Рат 1912 године донео је ослобођење Јужној Србији. Од- мах за њим ушло се у рат са Бугарима, а по том и у Светски. У свима тим ратовима Корупче је уз војводу Вука, све до рас- формирања његовог одреда, које је извршено на неколико ме- сеци после војводине смрти. Тада га надлежни упућују у један од пукова дринске дивизије, где остаје до краја рата.

Као прост и нешколован човек, Корупче је у војводи Вуку гледао Србију, топло га волео и указивао му у свакој прилици оно поштовање, које обично у нашим патријархалним кућама син указује оцу, ма да је он од Вука био старији по годинама. Докле је код њега ишла та љубав према главном комитском шефу, најречитије говори овај случај:

У знак жалости за мртвим Вуком, Корупче је одмах по- сле његове смрти престао да се брије, тако да је ускоро био сав обрастао у густу браду, која је увек била неуређена. Незна- јући узрок томе, један од претпостављених му официра позове га једнога дана к себи и нареди му да се сместа обрије.

— Главу можеш да ми узмеш, али браду не скубем. Зар да не ожалим својега шефа, бре брате? С њега ми је загинало све, отповрне му увређени Корупче и заузме претећи став.

Официр му је дозволио да носи браду.


*На непун километар од железничке станице у Табановцу,

одмах преко Табановачке реке, налази се једна малена насеље- ничка колонија, чије чисте и једнообразне, бело окречене кући- це изазивају пријатно расположење код уморних путника у за- гушљивим вагонима. Ту, на домаку славног Куманова, живи један погрбљени старац средњег раста и уморних плавих очију. Наоружан мотиком, српом или пијуком, он преко целог дана немоћно измахује дрхћућим рукама да би из земље, коју је од државе добио, извукао насушни хлеб за себе и своју породицу. Тај старац је Стојан Симоновић — Корупче.

Ако вас пут нанесе туда, украдите себи који минут и по- сетите га. Не бојте се да ће вас замарати причама о својим бра- вурама у минулом добу. Тај посао он оставља онима који нису прошли његовим крвавим путем.


Газда Недељко

Поштовани читаоци ће се преварити, ако судећи по на- слову помисле, да ће се, прелазећи очима преко ових редака, срести са једним сеоским зеленашем бичијег врата, вечито ма- сних бркова, црвеног од ракије носа и злобних зеленкасто сивих очију, са широким сребрним ланцем од часовника, опруженим преко сигавог сукненог гуња, на коме се види целокупан јелов- ник мрсне газдинске кухиње, и са дреновом батином у маља- вој руци, којом свакодневно вија и злоставља гладне псе и пре- плашену своју кућевну чељад, незнајући ни сам зашто. Не. У овом случају они неће наићи на таквог физичког и духовног грубијана. Њихови нерви неће морати да се узбуђују недели- ма једног таквог бездушника, који немилосрдно експлоатише сиротињу да би попунио свој стално ненаситив касапски сто- мак и који своје укућане и најближе комшије оставља на миру само онда кад се заморен непрекидном свађом и пасјалуцима најниже врсте свали у постељу и заспи тешким сном човека немирне савести. Напротив, читаоци ће имати велико душевно задовољство, да се овде упознаду са једним сувоњавим стар- цем, који је у свему потпун контраст овом народном гуликожи, а коме је оно „газда”, како га је цела околина звала, дато у знак признања за савесно обављање опште народних послова и за благонаклоност његове кесе према сиротињи. Средњег раста, превалио шесдесету, али још здрав и кочоперан, крат- ко ошишане беле густе косе на сувој правилној глави, покри- веној као крв црвеним фесом, без ропски обавијеног белог пешкира око њега, румених јагодица, стално избријане браде и нешто дужих седих бркова, испод којих ое назиру два реда потпуно здравих зуба, обучен у беспрекорно чисто одело иму- ћнијих сељака прешевског краја, — овај жилави и крепки стар- чић је једном речју леп. А његове још младићски насмејане, као небо плаве очи, одају пуну племенитост душе, искреност и јаку

4*

52 Газда Недељко

природну интелигенцију. Тај отресити и симпатични чикица је газда Недељко. Он је живео само зато да би могао кори- стити ближњима и да би као син нашег Југа радио за високи идеал потпуног покајања страховите косовске трагедије, до чега је, захваљујући и његовом раду, заиста и дошло, али је њега тај свети дан, на жалост, затекао на самртничкој постељи, те није био у стању, да и он пошаље неки метак за отступају- ћим Отоманима, из пушке коју је годинама крио од њих.

Наша четничка акција, коју почетком јуна месеца 1903 године најави султану и Бугарима први весник слободе наше Царствујушче Маћедоније, војвода Анђелко Алексић (погинуо у борби са турском војском 14 маја 1904 године са 21 дру- гом) из Мидинца (кичевски крај), и која разбуди наш народ из дубоког сна у који беше утонуо после сливничког пораза 1885 године, — затече газда Недељка као управника целокуп- них добара манастира Светог Прохора Пчињског. Постављен још из раније на то место по једнодушно израженој жељи свих села у горњем сливу Пчиње, он је приљежним и поштеним ра- дом из године у годину увећавао манастирску имовину, а тиме је расла отпорност манастира, који је и пре појаве наших чета, годинама већ, морао да се одупире мегаломанским тежњама Бугарске, чије комитске чете, заслепљене шовинизмом, проди- раху чак и у овај најсрпскији крај, остављајући за собом кр- вави траг и беспримерну пустош. Овакав рад прибавио је га- зда Недељку опште уважење тада заробљеног становништва данашње Вардарске бановине, а био је познат чак и у слобод- ној Србији, код свију оних, који се интересоваху судбином Срба јужно од Ристовца, тада пограничног места малене Ср- бије према великој Турској.

Манастир Светог Прохора Пчињског или „Свети Отац”, како га назива народ почев од Ниша па до близу Ђевђелије, налази се на левој обали немирне и валовите Пчиње, у самом подножју планине Козјака, опкољен столетним буковим дрве- ћем и другим зеленилом, кроз које се поносно беласа његов високи торањ са позлаћеним крстом. По свом богатству и при- родном положају, — јер се од њега одмах улази у густе и про- стране козјачке шуме, које су не једаред примиле у своје моћно зеленило закриље наше малаксале четнике испред јаких тур-


ских потера, — овај манастир је био предодређен да буде глав- ни ослонац нашим четама у њиховом победоносном продирању на Југ.

Честити Србенда, газда Недељко, умео је да обезбеди ма- настиру потребна сретства за ту сврху. И Свети Прохор Пчињ- ски је сјајно испунио своју улогу, додавши тако још један сплет цвећа у неувели венац старе традиције наших богомоља из тешких дана робовања, кад су калуђер и хајдук сачињавали једно духовно биће.

Од почетка па до краја четовања, газда Недељко је био један од главних стубова наше организације. Његови паметни предлози и мудри савети радо су слушани и примани од чет- ника, који су се много пута њима користили у свом претешком послу. Велика љубав његова према четницима као да га је под- младила. Неуморно је трчао из места у место те прибирао по- датке о кретању турске војске и бугарских четника, које је после достављао својој „деци”, како је од милоште звао наше четнике, пошто није имао своје деце. Није било услуге коју би он нашим четницима ускратио па ма какве материјалне жртве она изискивала, нити је било опасности којој се не би драго- вољно изложио кад су у питању четници и њихов успех.

Ако Турци јаче поседну границу и тиме спрече благо- времени долазак курира из Србије са новцем, ту је газда Не- дељко да потегне кесом и омогући даљу исхрану чете.

Ако се четницима пре времена поцепа одело, газда Не- дељко силази у Куманово, купује им га и доноси, излажући се опасности да у том послу буде ухваћен и премлаћен.

Ако је четницима нестало доброг дувана ту је опет ње- гова кеса.

Ако је потребно подмитити неког Турчина да удеси да побегне из затвора неки Србин осумњичен за јатаковање чет- ницима, опет газда Недељко тресе кесом.

Ако се продаје неко турско имање на које су Бугараши (побугарени Срби) бацали око, газда Недељко истреса и по- следњу франгу (наполеон) и имање прелази у српске руке.

Ако Турци осете присуство неке наше чете и пођу у по- теру за њом, као муња створи се пред њима газда Недељко, свраћа их у први сеоски хан (механу), части их и братими се с њима, док четници не умакну у неку непроходну шуму...

И стално тако.

54 Газда Недељко

Дошла је славна 1912 година.Једног лепог дана почетком месеца августа те године,

освану једна наша чета у близини манастира Светог Прохора, на његовом добру Делиновици, које се налази у самом Козјаку. Беше дошла да узме знатан број пушака приспелих из Србије, које беху намењене за наоружање села у непосредној близини Куманова.

Одмарајући се, опружени на зеленој трави у хладну ли- снатих липа и високих брестова, четници ове чете разговараху о газда Недељку, кога не беху давно видели. Најнестрпљивији међу њима непрестано изгледаху кад ће се он појавити на челу манастирских момака, који ће им донети ручак, како би му први притрчали да га поздраве, знајући да ће их он за ту рев- ност обдарити неком бољом муштиклом или најфинијим ду- ваном. Али им чекање беше узалуд. Момци донеше ручак но без газда Недељка.

Изненађен и сам, војвода се обрати једном од момака и упита га немирним гласом:

— Шта је са газда Недељком?— Болан је, господине, одговори упитани.— А од чега? — гракнуше сви четници у један глас, гле-

дајући жалосно у приспеле момке.— Кој знаје? одговорише момци, слежући раменима, док

им у очима јасно блистаху сузе.Тог дана четници не ручаше.Војвода немаде стрпљења да сачека ноћ, већ се одмах, у

пратњи једног четника опрезно упути у манастир да обиђе га- зда Недељка.

Један ђачић из манастира први примети војводин дола- зак, а кад му војвода рече зашто је дошао, одведе га у боле- сникову собу.

— Како си добри наш газда Недељко? — упита га вој- вода још с врата, а затим притрча његовом кревету, наже се над њега, обема рукама подиже малаксалу врелу главу боле- сника и пошто је обасу пољупцима, нежно је спусти на тврд сламни узглавник.

— Срце ме боли, војводо, једва одговори газда Недељко, показујући млитавом руком пут груди и мучећи се узалудно да се у кревету подигне.


— Зар нећеш моћи са нама кроз месец два у рат на Тур- чина? — нашали се војвода, желећи да га тим питањем разве- сели и окуражи.

Газда Недељково лице се развуче у један болан осме- јак. Његове угашене очи само за тренутак блеснуше оним ста- рим сјајем, да би се одмах потом напуниле сузама, и он испре- кидано одговори:

— Ах што то не беше порано. Овако умрећу као роб. Не беше ми писано да чујем наше топове са Ристовца. Ксмет (судбина) шта ли?

— Чућеш их, газда Недељко, јер они тек што нису пукли, опраштајући се одговори му војвода, колико да га утеши и охрабри, пошто му изгледаше да су старом борцу дани већ избројани.

*

По свршеном рату са Турцима, који на два месеца после овога наступи, војвода срете у слободном Скопљу једног се- љака из горње Пчиње и упита га:

— Шта је, Бога ти, са газда Недељком, је ли жив?— Умреја је баш на први дан рата, одговори сељак и

прекрсти се.Војводино се лице нагло замрачи. Он снажним рукама

зграби сељака за рамена и друмусајући га, као да је он нешто крив, на сав глас повика:

— А је ли чуо пуцњаву наших топова са Ристовца?— Чуо је, насмејао се и од голему радост испустија душу,

одговори преплашени сељак.— Хвала Богу, заврши војвода дрхтавим гласом, и, оста-

вивши збуњеног сељака, више одјури него што оде у цркву Светог Спаса да запали свећу.

56 Драгољуб Џилић—„Стриц“

Драгољуб Џилић-„Стриц“Да су се сви Југословени од како их историја бележи

управљали по оној кукавичкој пароли: „Иди мудро не погини лудо”, ми би смо сигурно још и данас тимарили турске хатове и љубили чизму његовог царског и апостолског величанства бечког ћесара. Срећом није било тако, већ обрнуто. Кад год су наши народни владари и војводе побијали барјак у ледину, да би се под њега купили борци, само је незнатан број богаташа и разних дегенерика, мамљен чарима те нездраве философије, тражио заветрине у дубокој позадини, што, разуме се, није имало јачег утицаја на наш општи национални елан; јер су сви остали свесно гинули под тробојним знамењем Отаџбине. И тако је, захваљујући многобројним противницима тог зечјег гесла, нестало са нашег родног тла крволочних бегова тур- ских и лукавих барона аустро-мађарских. Истина, благодети слободе у већини случајева уживају они који су „ишли мудро”, али ништа зато, јер људи су пролазни а Отаџбина је вечна.

Што је у међувремну од познатог судара који се десио између наших четника и турске војске 14 маја 1904 године на Шупљем Камену (близу Куманова), па до пред крај 1918 годи- не, кад су наши победнички батаљони избили под снежни Три- глав, у нашем народу било најмање кукавица, има се у много- ме захвалити четничкој организацији и Народној одбрани. Те две родољубиве установе наше, никле: прва одмах по доласку Краља Петра на упражњени престо Србије, а друга после анек- сије Босне и Херцеговине, показале су у самом почетку неве- роватан полет. Захваљујући том полету, оне су за релативно кратко време успеле да тргну наш народ из дубоког сна у који је био утонуо после Сливничког пораза, који је дошао као не- миновна последица рђаво вођене политике од стране тадањих влада Србије.

Један од најизразитијих претставника оних, који су кроз цео тај крвави период презирали учење кукавица, изражено у


тој саможивој пароли, био је, без сваке сумње, Драгољуб Џи- лић „Стриц”, како су га четници од милоште звали.

И ако се каже: „Кога нема без њега се може”, ипак има људи без којих се у извесном времену апсолутно не може, на- рочито ако су послови који се обављају скопчани са опасношћу

Драгољуб Џилић — „Стриц“

по живот. Међу таквим људима Драгољуб Џилић-„Стриц” је за- узимао најистакнутије место. Четнички покрет и Народна од- брана нису се могли ни замислити без њега у времену њиховог националног делања. Он је у четнички венац славе уплео ра- скошан сплет ловоровог лишћа.

Рођен у селу Медвеђи, близу Трстеника, Џилић је имао


све одлике Шумадинца, како физичке тако и духовне. Висок и наочит, широких плећа, снажно развијених ногу и челичних мишица, са изразитим ватреним очима, пуним црним брковима и густом кратком брадом, обучен увек у најлепше шумадиско одело, он је импоновао снагом и мушком лепотом не само же- нама већ и људима. Дружељубив до крајности, отворен и не- злобив, склон да прашта увреде и чини добра дела, био је нај- више вољен друг међу четницима, и они су се просто отимали о његову љубав, коју је он увек равномерно делио на све.

Ни школа, ни друштво, ни војска, па чак ни официрски чин, који је добио за изузетне заслуге, нису могли утицати на њега да измени демократски начин општења са људима, који је наследио од својих честитих родитеља. Он је све до гроба општио народски са сваким, без обзира на то да ли је онај са ким општи млађи или старији од њега. То му је код претпо- стављених старешина у војсци донело доста неприлика, јер вој- ска, као што се зна, живи нарочитим животом. Тамо например није уобичајено да официр кад упућује војника да му купи дуван, каже овоме: ,,Иди, благо чики, те ми купи кутију цига- рета”. Још мање је дозвољено да водник изда свом десетару овакво наређење: „Ти ћеш, драги мој синовче, са твојом десе- тином имати ноћас да се привучеш непријатељским рововима и бациш коју бомбу, па ћеш зато сутра имати право да се напијеш”. Ни замислити се пак не сме да командир одговори команданту, кад му овај изда наређење за покрет ка неприја- тељу: ,,Ни бриге те стари курјаче, биће све у реду”. А Џилић би, поред све љубави према војсци и велике личне храбрости, морао дезертирати из ратничких редова кад би му се онемогу- ћио овакав начин издавања и примања наређења.

И ако један од најстаријих, најзаслужнијих и најинтели- гентнијих четника, Џилић није хтео да прими чету, која му је у току четовања нуђена неколико пута. На то га није могао при- волети чак ни окретни и сугестивни Танкосић, кога је он искре- но уважавао. — „Нећу Војо”, одговарао је обично у таквим приликама. „Боље волим да будем добар „Стриц” него најбољи војвода”.

И заиста, био је прави заштитник млађим четницима. Не једног је изнео рањеног из борбе на својим џиновским плећима. Многе је превио, многе нахранио последњим комадом свог хле-


ба и дао им последњу капљицу из своје чутуре. Ни једног од погинулих није оставио да га черупају птице грабљивице, већ је под кишом куршума сваког лепо укопао и ударио му изнад главе скроман крст, направљен на брзу руку од чамових сан- дука у којима је држана муниција.

Ни дугогодишње четовање, ни ратовање, ни неправде причињене му у животу, којима наша ситна друштвена средина обично одликује јунаке, нису могли изменити племениту душу овог шумадиског сељака. Рођен да живи за друге, он је чак и у последњим годинама рата, кад су се остали борци склањали у страну, неустрашиво истицао унапред своје груди, давно већ изрешетане пушчаним и митраљеским зрнима. Ово је нарочиго чинио у моментима кад је грозила опасност некоме од његових „синоваца” или пријатеља. У једном од тих тренутака, њего- во се држање попело до висине истинског хероизма, достојног оног косовског бесмртника, који ни на молбу самога Лазара не хтеде да остане у Крушевцу са царицом Милицом, већ оде на Косово да погине. Ево тог момента:

Четнички одред војводе Вука добио је задатак 1 септем- бра 1916 године да јуришем отме од Бугара село Чалџилар. Џилић је тога дана имао маларични напад са температуром близу 39 степени. Пред сам полазак командир чете дође у ње- гов ров и рече му:

— Ти ћеш, Џилићу, пошто си болестан, остати ту где си и примати рањенике, којих ће свакако бити; јер ће се Бугари очајнички бранити.

— Боље извади револвер па ме уби, одговори промукло Џилић, а очи му блеснуше сјајем жеравице у најгушћој помр- чини. Идем са друговима, па ма и у смрт, заврши.

— Како хоћеш, добаци му командир, одлазећи другом воднику да изда последње наређење за покрет.

Мало по том одред напусти ровове и крете се селу, кори- стећи теренске неравнине. Кад густи стројеви четнички изби- ше на једну ливаду, Бугари их засуше хиљадама усијаних про- јектила разнога калибра. Под неодољивим притиском те ура- ганске ватре, четници полегаше по голој ледини и почеше пу- цати из својих пушака. Пред главом Џилићевог командира, који лежаше у средини чете, створи се муњевитом брзином један велики бусен тврде земље, тек извађене ашовчетом. Изненађен


тиме, командир се окрете лево да види ко је тај, који по цену сопствене главе чува туђу.

— Ја сам то драги побратиме, чу се меки глас Џилићев. Хтео сам да ти се реванширам за малопређашњу доброту и...

— Заклањај прво себе несретниче, прекиде га узбуђено командир. Зар не видиш да овде господари смрт?

Али Џилић ни да чује. Не обазирући се на стотине зрна, која сваког момента прећаху да се зарију у његово тело, он и даље прављаше заклон свом командиру, клечећи поред њега.

Оштри писак трубе прекиде ову пријатељску препирку. Четници кретоше на јуриш. Кад избише за отступајућим Буга- рима на супротну ивицу села, стадоше се пребројавати. Џилић приђе командиру. Из десне бутине му је шикљала крв у густим млазевима и сливала се низ похабане чакшире у тешку војни- чку чизму.

— Рањен сам још кад сам први бусен ставио пред твоју главу, рече командиру, који га упитно гледаше.

Командир га пољуби у оба врела образа, а четници по- јурише са свих страна, држећи завоје у рукама, спремни да целог „Стрица” умотају у њих.

Нехтевши да напушта чету због ове ране, Џилић је мо- лио одредског лекара да га с времена на време обиђе и превије, што је овај врло радо прихватио. Још му ова рана није била зарасла, дошао је напад на утврђени бугарски положај Сиву Стену, где је добио још једну рану у груди.

Био је већ дванаести час да мисли мало и на себе. И он је, са великим болом у души, напустио команду и отишао у Афри- ку на лечење, одакле се више није ни вратио. Дошао је био до Солуна почетком 1917 године и то на један врло интересантан начин.

Лађа у Бизретском пристаништу била је примила све оне официре и војнике који су као прездравели два дана раније би- ли одређени за транспортовање. Сирена је дала знак за пола- зак. Огромни морски колос почео је полако да клизи по зе- ленкастој води. Један човек, обучен у дотрајалу униформу срп- ског официра, скочио је у море и почео да плива у правцу лађе.

— Извадите га и доведите к мени, заповедио је адмирал Гепрат, који је, по обичају, присуствовао укрцавању Срба.

Хитри морнари су запливали и за трен ока изнели из воде


одважног Србенду, који није био нико други него потпоручник Драгољуб Џилић-„Стриц”.

— Што си хтео да се укрцаш кад си још болестан? упитао је адмирал.

— Желео сам да будем ближе Отаџбини, гласио је од- говор.

— Нека се овај храбри витез укрца у лађу, завршио је омиљени адмирал, пружајући мокром Џилићу своју руку у бе- лој рукавици.

Заповест је одмах извршена.На жалост Џилић је због неког неспоразума враћен из

Солуна натраг у Бизерту, где је најзад и оставио своје уморне кости. Умро је од грипа почетком 1918 године, далеко од сво- јих „синоваца” и Србије.

*Кога од Југословена нанесе пут преко Средоземног Мора,

нека сврати у Бизерту и посети вечно боравиште наших рат- ника. Ту ће у сенци двеју гранатих маслина наићи на један усамљен гроб. Тај гроб скрива велико и племенито срце попу- ларног „Стрица”, који је сагорео у служби Отаџбине.

62 Баиловачки Чауш

Баиловачки Чауш

Велико и напредно село Баиловце, познато у нашем на- роду по крвавом сукобу који се у њему одиграо између наших четника и турске војске 23 јула 1906 године, налази се у срезу жеглиговском, недалеко од чувеног виса Гуглина, чији су мо- дри и маховинасти камењари приликом једног сличног судара, који се десио годину дана раније, такође орошени нашом и отоманском крвљу.

Насељено најчистијим Србима, чији су далеки претци, бранећи остатак Душанове простране царевине, знали да утону у Косовску крв, ово село Светосавских православаца било је, сасвим природно, у сталном подозрењу код турских власти. То подозрење достигло је свој врхунац за време акције наших чета, које су годинама успешно подривале темеље турске др- жавне зграде. Умели су Турци у том времену да и кроз нај- грубље конопљане кошуље баиловачких сељака назру њихова племенита срца, и у њима ону родољубиву ватру, која непре- кидно тиња, претећи да се развије у прождирући пламен осве- тничке одмазде. А кад су већ умели то да виде, онда им ни нај- мање није било тешко да погоде право расположење тих се- љака према четницима и да се, с обзиром на то расположење, осигурају против сваког изненађења, које би могло наступити као последица њихових удружених напора. Зато су на једном оцедитом брежуљку у средини села, који доминира читавим сеоским атаром, подигли жандармериску станицу (каракол) и у њу сместили 15 својих заптија (жандарма), како би стално држали на оку бунтовне Баиловчане. За старешину те станице поставили су једног чауша (поднаредника) познатог са див- љачке и зликовачке ћуди, верујући да ће он својим крволочним методама, достојним његовог азијатског порекла, знати да у- тера страх у пете неверним ђаурима и да их присили на ропску покорност босфорском самодршцу, крвавом Абдул Хамиду.

Нема ваљда ни једног живог учесника из четничког по-


крета коме још и данас нису у свежем сећању зулуми што их је овај обесни чауш починио у Баиловцу и околним селима, стављеним под контролу његове станице. Ти су зулуми били толико свирепи да је крвава слава овог варварина прешла гра- нице Турске и допрла чак и до Београда.

Наши народни прваци у Турској, по мигу из Београда, предузимали су код надлежних турских власти корак за ко- раком да се овај пустахија уклони из Баиловца. Али успеха није било. Турски су им чиновници у свакој таквој прилици обично одговарали овако:

— Хе, хе, знајемо ми да би било убаво, да уклонимо нашег чауша па да се у Баиловце настани ваш Вук или неки други комита. Ама не бива тој. Чауш, веран царев син, ће остане на там куде јест.

— Ама какав Вук, какве комите? — одговарају наши. Сиротиња је овде у питању, сиротиња царска, коју он пљачка и убија. Право ли је то?

— Право, неправо, тако ће ви буде докле траје наше цар- ство — завршавају Турци.

Пре оснивања Народне одбране, тајни четнички одбори из Врање и Београда, извештавани редовно о овим неуспесима код турских власти, састајали су се више пута у седнице и ба- вили се питањем ликвидације баиловачког чауша. Доцније је то исто чинила Народна одбрана. На свима тим седницама једно- гласно је изражавана жеља, да се једним метком учини крај не- делима овог повлашћеног разбојника. Али успеха није било, јер се нико од четничких војвода није смео подухватити да ту жељу приведе у дело, пошто је знао да би Турци у том слу- чају сравнили са земљом цело Баиловце, а његове становнике једноставно искасапили.

Огорчени преко сваке мере његовим зверским насртајима на њих, сељаци су и сами, не једаред, тражили дозволу од шефа четничке организације, да му „спире за душу”, како они кажу, па после шта буде са њима и њиховим селом. Та им се дозвола, разуме се, није могла дати. А нико ни за живу главу то није смео да учини на своју руку.

Чауш је, наравно, са тим рачунао, па је зато и даље, све до пред рат 1912 године, несметано харачио по Баиловцу и његовој ближој околини, измишљајући свакодневно нова му-


чења и приређујући ојађеном становништву дотле непозната понижења.

У јутру и у вече, у подне као и у поноћи, радним даном као и празником, чауш је, тобож тражећи комите, залазио у све сељачке куће редом. Тешко оној домаћици, уз чије би огњи- ште у таквој прилици крчкало више лонаца. Њен одговор да је то ручак или вечера за раднике, није вредео ни један ме- телик. Чауш је вадио свој револвер и, уз изјаву да се то спрема за комите, гађао редом лонце и шерпење, преврћући их уз огњиште и гасећи њиховом садржином разбуктали огањ. Затим је предузимао преметачину свих одељења у кући. Све што је претстављало ма какву вредност, прелазило је у таквој при- лици одмах у својину његову и његових пратилаца. Најзад је, уз сатански смех, ударао запрепашћеној домаћици 25 батина по голим табанима, па одлазио даље да у другој кући направи још страшнију пустош.

Ни слава, ни свадба, чак ни даћа, није смела бити обав- љена без његовог присуства. Ту је он увек први, најважнији „гост”. Седи на почасном месту и прождире похотљивим по- гледима младе жене и девојке. Ако се неко усуди да га ружно погледа због тога, тешко њему. Двадесет пет му не фали. И то пред целим скупом.

Није могао проћи ни један дан, да чауш не учини неко на- сиље. Ако је данас злостављао попа и црквењака, сутра ће си- гурно учитеља и његове ђачиће, или ће срести групу сељака по повратку из воденице и просути им брашно из искрпљених врећа, под изговором да се у њему крије неко писмо са револу- ционарном садржином, или пушчана муниција и бомбе. И тако из дана у дан.

Ипак је сељацима било лакше да сносе ову страшну тор- туру, него да слушају његово разметање, како се не боји чет- ника. Обично је говорио:

— Куде су ваше кумите да вас заштите од мене кад су јунаци? Кокошари су то, кокошари, а не кумите. Ће видите ви то кад једанпут фатим њиног Вука и ударим му пред вама пе- десет дегенека. Дуга је царска рука, пезевенци каурски, бре!

Све ово, и још много што шта, подносили су несрећни се- љаци стојички, чекајући стрпљиво час праведне одмазде. И до- чекали су га.


На један месец дана пред објаву рата, Народна одбрана поче прикупљати све четнике који се беху затекли на одмору у Србији и упућивати их по групама кришом преко границе, пошто беше начула да се ратне припреме врше у велико. Вођи последње групе тих четника, секретар Народне одбране, мајор Милан Васић, предаде једно писмо, адресовано на војводу Вука— Војина Поповића, са наређењем да му га преда чим стигне.

Примивши упућено му писмо у планини Козјаку, где се, по извршеној мобилизацији људства читавог кумановског о- круга, са својим штабом беше сместио, Вук га отвори и про- чита. Оно је гласило:

„Драги Војине, ако дође до рата, баиловачки чауш не сме остати жив. То ти је аманет целе Народне одбране.

Срдачно те поздравља и жели пуну ратну срећуМилан.”

Вуку је било доста. Послао је одмах најстрожије наре- ђење заосталим код куће Баиловчанима, да мотре на кретање озлоглашеног чауша и да га о томе кретању најхитније изве- штавају.

Десет дана доцније Вук се са четницима и батаљонима мо- билисаних сељака налазио на каменитим висовима западно од села Макреша. Пред саму ноћ једног магловитог дана, стиже му баиловачки пољак и извести га да ће сутрадан зором чауш са свима заптијама проћи кроз Макреш у путу за Куманово, где је најхитније позват. И заиста, следећег дана око 9 часова пре подне појавише се плаве заптиске униформе десно од макрешке школе. Вук нареди одмах војводи Дулу Димитријевићу да раз- вије своју чету и да им пође у сусрет. Дуле то изврши чет- ничком брзином, сјуривши се са својим људима за трен ока низ стеновиту литицу, у правцу наилазећих Турака.

Заптије, приметивши ово, почеше бегати у правцу једне јаруге, са намером да кроз њу умакну. Али већ беше касно. Прецизан плотун четничких пушака обори тројицу од њих, на- говестивши тиме осталима опасност од таквог потхвата. Они онда у бесном трку, под кишом кушума, јурнуше ка школској згради, утрчаше у њу и почеше пуцати кроз отворене прозоре у правцу четника. Преплашени и пренеражени, они беху неспо- собни да пушчаним дејством задрже елан храбрих нападача.


Њихова зрна лутаху високо кроз хладан јесењи ваздух, произ- водећи оно језиво звиждање, познато свима ратницима.

Обострану пуцњаву прекиде једно снажно: „Ура”. И чет- ници се, као вуци кад навале на тор, устремише са свих страна пут отворених прозора, поускакаше кроз њих у школу и изгу- бише се у њој.

После само три минута покуљаше на врата, водећи са собом чауша и 9 његових другова. Приведоше их Вуку.

— Како си чауш-ага? —ослови иронично Вук, од страха пресамићеног чауша, који иђаше напред. Годинама си желео да се самном видиш. Ево, пружила ти се прилика. Добро си ми дошао.

Чауш, висок и кошчат, мрке масти и обријане главе, по- куша да нешто одговори, али му то не пође за руком, пошто му језик беше потпуно отказао послушност пред леденим Вуковим погледом.

— Што не одговараш, лепи агице? Зар и ти можеш да се уплашиш? То ме заиста чуди — чу се поново Вуков под- ругљив глас.

Блудећи избезумљеним погледом преко глава искупљених четника, чауш овог пута једва успе да процеди кроз осушено грло:

— Живео Краљ Петар!

— Хоћете ли Ви да му судите или ја? — упита Вук Ба- иловчане, тражећи их погледом.

— Ти, господине шефе, одговорише у глас ови. Ми веру- јемо у твоју правду.

— Да се убије, и то без мучења, ма да га је он више него заслужио, јер Србија је витешки праведна. Нека војвода Ба- бунски нареди извршење казне — пресуди кратко Вук.

Бабунски погледа неколицину својих четника. Њихов сло- жан плотун разнесе ћелаво теме баиловачког чауша, чије се тело сруши као натрула буква, под неодољивим притиском плахог планинског ветра.

— Претресите леш, нареди Вук.После само једног минута, два тешка ћемера лира и на-

полеона, звекнуше пред ноге легендарног војводе Вука.


— Нека приђу сви сељаци које је у разним приликама оштетио овај убијени крвопија, викну гласно Вук. Па кад га опколи једна група од две до три стотине сељака, он, обраћа- јући им се, настави: — желите ли да вам поделим овај новац?

— Не, ни дао Бог, узвикнуше сељаци као из једног грла. Нека се то да Србији за вођење рата.

Тако је и било. Новац је послат Врховној команди.— Почетак је срећан, заврши Вук ову крваву расправу.

Освета ће ускоро бити проширена на целу турску армију.И заиста, после само неколико дана, Срби су у великој Ку-

мановској битци ту освету употпунили, задавши охолом косов- ском завојевачу смртни ударац.

68 Поп Јован Пртеја

Поп Јован Пртеја

Средином лета 1930 године, Београђани су могли приме- тити једног снажног свештеника вишег раста, ретких плавих бркова и још ређе браде, у олињалој и поцепаној мантији ста- ринскога кроја, са гломазним војничким ципелама на ногама и огромним похабаним кишобраном у руци, како се, праћен дво- јицом пријатеља, несигурним корацима, некако бојажљиво, шета Теразијама, посматрајући лево и десно високе грађевине и склањајући се од кокетно уређених излога великих трговина, бојећи се да не разбије стакло на некоме од њих. По гласном- изражавању дивљења за разноврсне лепоте Београда и по це- локупном његовом држању могло се закључити, да му је то- први долазак у Београд и да давно није био у великој вароши. Тај, више него скромно одевен сеоски попа, није био нико други него главом чувени национални радник нашега Југа и гласовити јунак из времена четовања, Јован Димитријевић — Пртеја, сада парох сиромашног и каменитог села Ораха, у срезу жеглигов- ском, бановини Вардарској. У Београд је долазио да свом ста- ром пријатељу и познанику, Његовој Светости Патријарху Вар- нави, честита ступање на древни престо старих архипастира наших и да посети неколицину пријатеља из времена борбе под Турцима, као и да види престоницу, о којој је дотле само слу- шао и сањао.

Поп Пртеја се родио 1874 год. у селу Дренку, срезу же- глиповском. Сем основне школе и нешто праксе по манасти- рима, он није имао никаквих других школа прописаних за слу- жбу Богу. Љубав према слободи, вера у Србију и пристајање уз четнички покрет 1904 године, били су квалификације, које су му донеле свештенички чин. Ни једног јединог момента он се није показао недостојан тога чина, како у цркви тако и ван ње. А у борби против Бугара и Турака, који су годинама насртали на националну егзистенцију тамошњих Срба, он је био типичан


претставник оних свештеника из доба Карађорђа, који су умели „рају световати”.

Рукоположен на Ђурђев-дан 1906 г. од стране блаженопо- чившег митрополита скапљанског Вићентија у цркви Светог Спаса, поп Пртеја је већ августа месеца исте године, као парох

Поп Јован Пртеја

села Гулинца био ухваћен од стране отоманских власти и оп- тужен за стално јатаковање нашим четама и за учешће у једној четничкој борби против царске војске. Ова оптужба донела му

70 Поп Јован Пртеја

је највећу казну по турском закону (101 годину робије). По изреченој осуди стрпан је на лађу и отеран у Триполис. Тамо је бачен у једну средњевековну апсану, где је, окован најтежим оковом, имао да дочека смрт. Али судбина је хтела друкчије.

Јула месеца 1908 године у Турској избије револуција, која се сврши тиме што султан Абдул Хамид буде нагнат да земљи да устав. Сви лолитички кривци буду одмах амнестирани, па са њима и наш поп-Пртеја.

Године 1910 странка Младотурака, окуражена успехом из 1908 године, поново устане на султана и обори га са престола. Одмах затим нови младотурски режим почиње да врши стра- ховит притисак над хришћанским народностима, скопчан са не- чувеним терором, у циљу одузимања оружја. Ово изазива ве- лико комешање међу Србима и четничка акција, обустављена 1908 године, обнавља се. Поп Пртеја је опет међу првима. Дању, он обавља послове по парохији и смирено дочекује и испраћа Турке, који иду у потеру за четама, а ноћу са реде- ником, опасаним преко мантије, и пушком у руци, он је са четницима. Као одличан познавалац терена показује им стазе и богазе, којима могу наићи бугарске чете или турске арамије, дајући им уједно и свој благослов за борбу. Тако је дочекао и рат 1912 године.

Обилазећи једне године епархију, блаженопочивши ми- трополит скопљански Вићентије сврати једног дана у манастир Карпино да преноћи. Пред саму ноћ позове попа Пртеју, који је био дошао да га поздрави, и рекне му:

— Оче Јоване, добио сам извештај да ће ноћас напасти на манастир бугарска чета. Шта да радимо?

— Ич не бери гајле (бригу) твоје Високопреосвештен- ство. Бугари ће безбели да чују дека је овде поп Пртеја, па неће им стиска да дојду. Тија знајев да и наша чета није никад далеко од поп Пртеје. А ако наиђе неки бугараш (побугарени Србин), тај ће ми омасти оштру сикиру са коју ћу цела ноћ да стражарим пред твоја врата. Спавај си ти како јагње и без гајле.

Тако је и било. Нико није имао куражи да наиђе. А кад је митрополит ујутру устао, затекао је заиста пред својим вра- тима попа Пртеју, са крајевима од мантије заденутим за појас и са огромном секиром у рукама, спремног да снажно завитла


њоме против сваког ко би се усудио да се приближи митропо- литовој соби.

— Не ли ти рекох свети владико да немаш гајле, — осло- вио је поп Пртеја митрополита, љубећи му руку.

— Да си благословен, синко — завршио је митрополит и десном руком направио знак крста над његовом главом.

Радећи овако кроз цео свој живот, поп Пртеја није успео много да привреди за себе и своју породицу. Био је и остао пуки сиромах.

— Како живиш оче Пртеја? — упитао га је један при- јатељ у Београду, кад му је дошао у посету.

— Сполај на Господа (хвала Богу). Ћерке сам си удао, једног сина послао у Граничну трупу, а други ми је саг тек у петнаестој години. Кад пристаса (пристигне) за војску и њега ће поклоним на Краља. Ја ће добијем пензију, па ће се мучим како и до саг.

— А колика ће да ти буде пензија? — пита га његов пријатељ.

— Кој знаје? За леб и вода ће ми стига, а за друго Господ ће дава. Нека је жива држава.

— Нека је жива, — завршава разговор његов пријатељ, док се поп Пртеја мучи да једном четком очисти од прашине своју мантију, коју је још 1908 године добио на поклон од Срба, који су се затекли у Солуну, кад се он враћао са робије.

72 Драгољуб Црвенић

Драгољуб ЦрвенићКад су године 1904 громки звуци четничких бомби за-

тресли ваздух дуж Вардара, Драгољуб, син Ђорђа Црвенића, кафеџије, био се тек извукао из клупа Нишке основне школе. Несрећан што се није родио бар пет година раније, па да од- мах зграби пушку и замакне преко Ристовца са славним Ба- бунским или којим другим војводом, — он се, у очекивању да му са годинама наиђе снага и ојачају мишице за хајдучки за- нат, прихватио оних послова у четничкој организацији, које је као слаб и нејачак једино и могао да отправља. Доносио је воду четницима и поливао их приликом умивања. Чистио им одело, обућу и оружје. Куповао им бурек, кобасице и бозу. Са- вијао цигарете и слагао их у њихове кутије. Стражарио пред кафаном кад они играју карата или лумпују, да их војвода не би изненадио у том недопуштеном послу. Краће речено, ра- дио је све оно што су му четници наређивали, а чега се код ро- дитељске куће ни на најлепшу молбу мајчину не би прихватио, мада није био непослушно дете.

Ови послови, и ако на први поглед најобичнији, у суштини нису били такви, бар не за малог Драгољуба. Напротив, они су за њега претстављали знатну опасност, мал те не равну оној коју су турски граничари били у стању да приреде четни- цима кад прекораче граничну бразду. Разлика је била само у томе што би четници у таквој прилици били обасути усијаним оловом из турских пушака, а Драгољуб снажним шамарима строгог „Црвење”, како су Нишлије звале његовог оца, који је нерадо гледао на ову дружбу свог првенца са четницима и меркао згодну прилику да му угреје уши и истресе тур.

Да би и поред ове опасности могао да врши послове ко- јих се добровољно примио, Драгољуб је свако јутро, пре него што златасти зраци сунца весело затрепере по романтичној околини старог Константиновог града и пробуде његове роди-


теље, морао да се искраде из куће и обигра редом све кафане у којима су четници становали, да би им се нашао на услузи кад буду утајали. То исто је радио и после вечерњег сутона, кад му отац и мајка прекину дневни посао и повуку се у по- стељу да приберу снагу за наступајући дан.

Ово свакодневно искрадање од родитеља, личило је ма- лом Драгољубу на право четовање, и он је просто уживао у његовој дражи. Ту драж је, у осталом, Драгољуб налазио и у челичним цевима четничких пушака, у округлини њихових бомби, у шаренилу реденика, у сјају метака и раскошној ле- поти маћедонских песама, које нико не уме тако осећајно да пева као четници кад воду замене добрим црним вином.

Рачунајући са Драгољубовом безграничном љубављу према четницима и са његовом дечачком наивношћу, њему су често пута прилазили поједини беопосличари каквих нажалост има и данас и, издајући се за четнике, тражили помоћ у храни и новцу „за одлазак на терен”. По себи се разуме да их Драго- љуб није одбијао пошто су они у таквим приликама били обу- чени у најкитњастија четничка одела, што је за њега био не- сумњив доказ да су прави четници. Један од таквих „четника”, неки „Црни Влајко”, познат готово свим већим варошима у предратној Србији, живео је дуже време као „благодејанац” кафанске кухиње и чекмеџета Драгољубовог оца.

Тако је пролазила недеља за недељом и година за годи- ном. Четници су гинули, варалице уживале на рачун њихове крви, а Драгољуб још увек вршио дужност њиховог ордонан- са, а доцније и повереника Народне одбране, пошто му никако није полазило за руком да се придружи некој чети и гурне пут плавог Козјака. Сви његови покрети, предузимани у том прав- цу, обично су се свршавали у Врањи, одакле га је отац, који је био у најбољем пријатељству са свима четничким војводама, враћао.

Дошао је рат са Турцима 1912 године. Из овог рата ушло се у онај са Бугарима, па по том и у Светски, а Драгољуб још није био успео да постане четник. Што је најгоре, нису га хтели примити ни за војника, пошто је био физички неразвијен и слабог здравља.

По природи бистар, а при том патриота до сржи, Драго- љуб је почео очајавати због оваквог стања ствари. Већ је био


изгубио сваку наду да ће се моћи одужити родној груди. Па ипак није било тако. Дошло је и његово време, и он је показао истински хероизам, достојан најхрабријег међу храбрим чет- ницима.

Било је то за време окупације Србије. Жилави Топличани и Моравци наши, потстакнути херојским подвизима војводе Косте Војиновића, спремали су се на отпор „Македонствују- шчима”, који су у име званичке Бугарске, а преко злогласних овојих шефова: Протогерова, Јоваиа Брла и Тана Николова, „управљали” тим крајевима. Један француски аероплан спустио се на Јаетребац. Из њега је изишао војвода Коста Пећанац. Плануо је Топлички устанак.

Драгољуб је и пре почетка устанка био у вези са војво- дом Војиновићем и вршио у његово име организацију извесних крајева у близини Ниша. Али прави његов час куцнуо је тек са гроктањем првих устаничких пушака, и он се својски бацио на посао. Прикупљао је добровољне прилоге у новцу и слао их устаничким вођама. Снабдевао устанике оделом, обућом и са- нитетским материјалом. Прикривао у својој кући устаничке курире и поверенике. Вршио агитацију у корист устанка. Пра- тио кретање бугарске војске и о њему извештавао војводу Пе- ћанца. Прибирао храну и друге животне намирнице. Једном ре- чју, вршио је све оне послове без којих се један устанак не може ни замислити а камо ли успешно водити.

Стрепећи не само за живот Драгољубов већ и за безбед- ност остале деце, стари „Црвења”, мада и сам добар Србин, по- зове једног дана Драгољуба и рекне му:

— Остави се бре синко те опасне работе. Зар цела Ср- бија мораде да уступи пред Германијом, те ти ћеш их сад по- бедиш? Главу ће изгубиш у лудо.

— За потпуну победу Србије, у коју ја тврдо верујем, нека иде не само моја него и твоја глава, па чак и главе свих чланова куће Црвенића, — гласио је одговор.

Заплакао се старац после ових речи. „Да си благословен синко”, рекао и дигао руке.

Некако одмах после овог, „Македонствујушчи” су, захва- љујући једном нашем изроду, који и данас живи у Нишу, ушли у траг Драгољубу и ухватили га, заједно са млађим му братом, такође храбрим усташом.


— Како се викаш? — упитао је Драгољуба један од бан- дита, по имену Чолоков, пред кога су га стражари извели ноћу у 12 часова.

— Драгољуб Ђ. Црвенић, одговорио је упитани звонким гласом.

— Ваљда „Червенов”?— Не, него Црвенић, поновио је Драгољуб своје презиме

још јасније, нагласивши нарочито оно „ћ”.— ,,Червенов”, „Червенов”, мамката ти србоманска, ри-

кнуо је избезумљени „иследник” и бацио се свом силином своје зликовачке ћуди на Драгољуба, уз садејство двојице „помоћ- ника”.

— Црвенић, Црвенић, упорно је понављао Драгољуб испод њихових ногу, док му је крв потоком текла из измрцвареног тела.

— Да се утепа колико сутра, завршио је Чолаков „саслу- шање”, бришући крваве руке о капу претученог Драгољуба.

Али „човек снује а Бог одлучује”, каже наш народ. Чола- ков није успео да „утепа” Драгољуба. За њега су се заузели неки утицајни бугарски резервни официри, присталице великог Стамболиског, и успели да га након пуних тринаест дана, за које време је он сваке ноћи извођен на „испит” и подвргаван голготској тортури, извуку из крвавих канџи овог опаког зве- ра у човечијем облику.

Захваљујући овим племенитим и разумним Бугарима, Дра- гољуб је по изласку из затвора упућен прво у Демир Хисар, па по том у Бургас, где је као интернирац провео све до пред саму катастрофу Фердинандове Бугарске, чуван стално од сигурних агената „Македонствујушчих”. Тада је пуштен у сло- боду, пошто је по мишљењу његових чувара био потпуно без- опасан, јер је претстављао само један џак костију.

Па ипак, његов се патриотски жар није био угасио. На три дана пред улазак наших „Солунаца” у Ниш, тај је жар још је- даред букнуо неодољивом силином. Опечен њиме, Драгољуб је заборавио на све претрпљене муке, зграбио српску заставу и истакао је на Нишку окружну болницу, не обазирући се ни најмање на Аустро-Немце, којих је била пуна варош.

Задрхтало је срце старог „Црвење” кад је видео ову за- ставу. Уплашио се јадни отац да му смели син овај најновији


подвиг не плати главом. Али Драгољуб је овог пута имао среће. Узнемирени потмулом грмљавином наших топова, која је дола- зила од Скопља, противнички војници су гледали у заставу и ћутали.

*Захуктали точак великог рата стао је давно. Прилике се

измениле, а са њима и људи. Чолаков, мучитељ Драгољубов, ишчаурио се однекуд у присталицу Стамболиског и као такав, после физичке смрти легендарног сељачког трибуна из Славо- вице, потражио гостопрмиство у Југославији. Примљен је брат- ски, па чак и ухлебљен у једном од већих места нашег Југа, јер наш племенити народ великодушно прелази и преко те- жих грехова.

Драгољуб Ђ. Црвенић још и данас издржава најстрожију диету, лечећи на тај начин бубреге, које му је Чолаков по- реметио.


Сибин ЖегљанскиЗа време четовања под Турцима, радовао сам се као

мало дете, кад сам са друговима силазио из густих шума пла- нине Козјака у кумановско село Жегљане. Мамиле су ме томе селу његове чисте и спретне као кутије, бело окречене кућице. Мамио ме његов изванредан природни положај, са кога се по- сматрачевом оку пружа простран видик ка местима наше рат- ничке славе: Зебрњаку и Младом Нагоричину, чија природна узвишења изнад Пчиње изгледају као затворени редути. Ма- мила ме скромна сеоска црквица, коју су Турци неколико пута силом затварали, да у њој наши свештеници неби славили Бога, Краља Петра и Србију. Мамили ме отресити сељаци и здраве и једре сељанке. Мамила ме школа са учитељем и веселим ђа- чићима. Али више од свега, вукла ме је тамо неодољива жеља, да се видим и разговорим са чика Сибином, прваком сеоским и претседником наше организације; јер после сваког састанка са њим, ја сам све више веровао у скору пропаст Турака.

Ти силасци у Жегљане, били су најинтересантнији с про- лећа; јер после дуге зиме, дубоких снегова, мршаве сиротињске хране, планинских колеба и њихових стеница, заиста је било пријатно наћи се у једном питомијем крају и материјално кул- турнијој средини. Место борових или храстових дрвета, покри- вених снегом, које сте за собом пре неки дан оставили, вас сме- шећи се поздрављају већ расцветале воћке, којима обилује ово напредно село. Место планинских снежних пропланака, ви са усхићењем гледате зелену пшеницу, која је давно покрила земљу. Место мрачних избица, у којима сте преко целе зиме жуљили своје мршаве удове на тврдим рогожама, ви улазите у видне и простране собе, где ваше уморно тело очекује удобна и мекана постеља, са шареним узглавницима. Место слабо испе- чене овсенице, кромпира и свеже воде, која извире испод сна- жних жила неке столетне букве, пред вас се износи бео пше- нични хлеб, укусно оправљен ориз са пилетином, преостала

78 Сибин Жегљански

зимска пастрма и чувено челопечко или старо-нагоричко вино. Место мрзовољних погледа планинских сељака и сељанки, којима сте преко зиме већ досадили, вас овде сви весело гле- дају и угађају вам као владици кад дође у канонску визита- цију. Место монотоног ноћног стражарења, ви спавате сном ситих и задовољних људи, или преко целе ноћи водите пријатне разговоре са сељацима; јер чика Сибин и његов помоћник Спира, сеоски војвода, не дозвољавају да у њиховом селу чет- ници стражарче. Ту опасну и пуну поверења дужност врше њи- хови честити сељаци, пресрећни што им се пружила прилика, да се колико-толико одуже четницима за моћну заштиту од турских харамија и заптија. А то четници, сасвим природно, дозвољавају само онима у које имају безграничну веру; јер није лако предавати своју судбину у руке другоме.

Чика Сибин је у том времену заиста био велика знамени- тост, не само овога села, већ читавог данашњег среза жегли- говског. Без њега се, као и без чика Анђела Бујачког и епи- тропа Недељка из манастира Св. Прохора Пчињског, није могао обавити ни један народни посао, нарочито ако је скопчан са опасношћу по живот; јер он је, наоружан свима духовним и физичким особинама, био увек спреман да се одупре мрском косовском завојевачу. Средњег раста, темељан и спретан, гу- стих смеђих бркова и паметног продирућег погледа, вазда обу- чен у чисто рухо, господског понашања, отмен, достојанствен и разборит, он ни по чему не опомињаше на отоманског роба. Напротив, изгледаше као какав велможа. Једном речју: стара Светосавска крв.

Нико није умео тако вешто да сакрије писмо и да га однесе адресанту, неком комитском војводи, као он. Турци су га више пута скидали до голе коже и разваљивали му самар од коња, да би писмо нашли. Али су сваки пут остајали без ус- пеха. Где га је чика Сибин крио, то је само он знао. За сваког другог, то је остајала тајна.

Ако Турци, и поред све пажње његових сељака, опколе село, за време док је чета у њему, нико није умео тако хладно да се понаша, као он. Док остали сељаци гледају да се што пре склоне испред очију Турака, и сељанке, бусајући се у прса, кукају, дотле он лаганим кораком, сређен и прибран, излази пред старешину и смешећи се иронично, поздравља га.

— Много ти година ага. Да је жив цар.— И ти да си жив синко, одговара му изненађено Турчин

и мери га неповерљиво.

Сибин Жегљански

— Које добро ага?, продужује још хладнокрвније чика Сибин својим сладуњавим гласом.


80 Сибин Жегљански

— Није добро, бре пезевенк, већ зло, одвраћа му набу- сито официр, увређен његовом мирноћом.

— Какво зло може да се деси у големој царској земљи?, мој лепи ага, наваљује чика Сибин и даље.

— Какво зло?, питаш ме. Комите бре, комите. И то баш у твом селу.

— Бог да чува ага од такву злу работу и мене и моје село. Зар ми царски синови да хранимо бугарске комите со банице и печене кокошке?. Јок ага жив ми ти.

— Ама не бугарске, него српске комите, српске бре кр- мак, српске.

— Српске ли? Е то први пут да чујем саг од теб ага. Нема Србија комите, нема. Преслаба је она за такве врато- ломне работе. Тој те је неко грдно излагао. Ако ли ми не ве- рујеш, ти хајде пођи по мене од куће на кућу, па ће се увериш да твој Сибин неће говори оно што је мрско на Бога и цара.

— Пеки, пеки, попушта већ одобровољени Турчин и, по- гледајући пут сеоске механе, пита: има ли локум у хан?

— И локум и леблебије и анасонлија, све има. Моји ће сте гости данас. Ће испијемо које шише за здравље нашега цара, пошто је он голем пријатељ на Краља Петра, ћерета раз- драгано чика Сибин и води Турке у нахерени хан, да би их после једног сата испратио пијане из села.

Тиме су се свршавале све турске потере у његовом селу.Тако је радио чика Сибин годинама. Никад се није збу-

нио, никад уплашио, никад посумњао у себе и у своју вештину. Познавао је он добро Турке и утицај бакшиша на њих. Знао је он, да ће они за трен ока заборавити и султана и комите, ако им се само пружи прилика да се бесплатно наједу и напију. А за две или три беле меџедије, могла се у том времену напојити цела чета ратног састава. Чика Сибин је, и поред тога што није био богат, много пута радо поднео ту жртву.

Подржаван читавим селом, а нарочито својим верним по- моћником Спиром, чика Сибин је, радећи овако, у многоме до- принео, да онај венац бесмртне славе, што су га наши четници сплели, буде онако леп и китњаст. Без њега, тај би венац сва- како био оскуднији.

Имао је чика Сибин много тешких часова у својој дугој каријери главног повереника наших чета. Турци су га небројено


пута мучили и злостављали, да би им одао четничке данике и тајна складишта оружја и муниције. Све је он то јуначки из- држао и доживео задовољство, да на челу својих сељака, у друштву са четницима, под командом славнога Вука, узме учешћа у великој Кумановској битци, којом је окајан велики грех косовске властеле.

Многе од преосталих четника, чика Сибин је задужио животом; јер да није било његовог пожртвовања, они неби до- живели Куманово, а још мање Кајмакчалан и Добро Поље, већ би пре поносне 1912 године завршили овоју четничку каријеру на некаквом каменитом обрешку Кумановске висоравни. Један од тих, био би вероватно и ја.

У знак захвалности што то није било, ја поздрављам стрме повијарце старога Козјака и наше, родољубљем пребо- гато Жегљане, срећан што у њему још и данас живи уморни орао, чика Сибин Станојковић.

6

82 Омиљ Глишић

Омиљ ГлишићДатум 3 април (двадесет први март по старом кален-

дару) 1912 године. Дан Велика Среда. Јутро, шест часова. Време хладно, облачно и кишовито, са суснежицом. Оштар планински ветар урагански звижди и урла, помамно витлајући густу маглу над Козјаком. Слеђене пахуљице снега, ношене ве- тром, невидљиво промичу кроз маглени вео и зауетављају се по оголелим гранама столетних букава и храстова.

У прешевском селу Шуматој Трници, које лежи у најшумо- витијем делу чувене четничке планине, одмара се неколико ома- њих четица наших, распоређених у четири сиротињске крови- њаре, подигнуте на самој десној обали једног вијугавог потока, који се уз вечиту хуку воде с муком провлачи кроз густе шиб- љаке. Гоњене у стопу од снажних турских потера још од Стра- ница, где су пре четири дана остале без свог најбољег војводе, неустрашивог Петка Илића, ове су чете, под главном командом Петковог заменика — војводе Тодора Крстића-Алгуњског, сти- гле у село током минуле ноћи, баш пред саму зору.

Тужни до утучености због смрти омиљеног војводе Петка, посустали од ноћног пешачења и неиспавани, а при том мало и забринути што су им Турци стално у трагу, четници преко обичаја ћуте, седећи мирно по простртим рогожама, са пушка- ма преко крила. Из њихових кратких цигарлука од лажног ћи- либара, украшених најпростијим плавим и зеленим камењем, које стално држе у зубима, извијају се плавичасти колутови дима од најфинијег елбасанског дувана и дижу се полако пут чађавих таваница, да би се кад до њих стигну расплинули и изгубили негде иза нагорелих греда. По њиховим бунтовним главама, обраслим у дуге браде и косе, непрестано се врзма једна те иста мисао: да ли их Турци, који су изгубили додир са њима приликом наступања протекле ноћи, неће опет набасати и потерати кроз пусту и снежну планину. Већина од њих, с об-


зиром на искуство из последњих неколико дана, верује да ће им се та непријатност десити чим мало одјутри.

И заиста.

Нешто после девет часова, баш у тренутку кад је војвода Тодор завршавао саветовање са осталим војводама, врата од куће у којој се он са четом беше сместио нагло се отворише и у кућу упаде читава група преплашених сељака, чије одело, по- кривено ињем, замириса на јутарњу свежину. Један од њих ви- кну храпавим гласом, гледајући у војводу Тодора:

— Искакајте, војводо, што пре на двор (излазите у дво- риште)! Турци сардисаше (опколише) село!

Брзином муње кад блесне небом, војвода Тодор зграби пушку коју беше наслонио уза зид и више искочи него што изиђе из бедне избице, остављајући у њој другове са којима се саветовао и четнике своје чете, који се нервозно опремаху. Се- љаци који донеше овај немио извештај, искористише ову тре- нутну забуну четника, дохватише се врата и изгубише у густој магли.

После непуна три минута, који за четнике беху читава вечност, војвода Тодор се врати и доста прибрано рече дру- говима који га нестрпљиво очекиваху:

— Трчите што брже можете својим људима, изведите их из кућа и спустите се најхитније у овај дубоки поток пред нама. Изгледа ми да је та страна слободна и да ћемо се моћи извући без борбе. Ја ћу са четом отступати позади вас.

Издајући овакво наређење, војвода Тодор, наравно, није могао знати да су Турци, искористивши најгушћу јутарњу маглу, најбоље посели баш овај поток, правилно ценећи његову важност. То сазнање дође му тек оног тренутка кад се на че- тнике, који се у дивљем трку, прескачући преко врзина и тр- њака, сјурише у поток, — просу читава киша олова из турских пушака.

И тако се отвори неравна борба у којој четници, крчећи бомбама и бајонетима себи пут, за непуних двадесет минута успеше да раскину челични ланац којим беху опасани и да се повуку у два разна правца, остављајући иза крвавих стена шест мртвих другова, поред већег броја изгинулих Турака.

6*

84 Омиљ Глишић

*Јунак овог крвавог дана био је потпоручник-четник Омиљ

Глишић, нада и понос старешина и најомиљенији друг међу чет- ницима, који је, на жалост, био један од шесторице погинулих.

Начин на који је овај официр завршио свој млађани жи- вот, достојан је звука најлепших струна и песме најгласовитијег гуслара. Ево шта о томе каже један очевидац, у писму које је одмах после борбе упутио једном београдском дневном листу:

. . . „Било је ускоро после отпочете борбе. Изненађени из- дајом, српски четници су се почели повлачити, пуцајући непре- стано на војнике који су се све ближе примицали. Тада је од- једном застао Омиљ Глишић: метак из турске пушке прошао му је кроз обе бутине и он, овако тешко рањен, није могао даље. Али тада га је прихватио млади Босанац Светозар Ми- хајловић-Пурца, узео га на леђа и, носећи га тако, почео да се повлачи све даље и даље. С времена на време окренуо би се и тада би обојица испалали по метак два на турске војнике који су их опрезно гонили.

Читаво пола часа измицали су њих двојица тако и већ се чинило да су избегли сваку опасност. Али тада је једно зрно пресекло све. Смртно погођен у главу Пурца се пружио по зе- мљи заједно са својим рањеним другом и у тренутку издахнуо. Али је Глишић још имао снаге. Прихватио је пушку, напунио поново свој револвер и — чекао.

Кад су се аскери (војници) примакли на стотину метара, Глишић је напрегао последње силе и подигао се на колена. Обе руке био је дигао у вис; то је био знак за предају. Аскери, ра- досни што ће им бар један пасти жив шака, потрчали су према њему. Тројица њих, жељни награде, измакли су далеко испред свих осталих. Али тек што су били стигли на двадесетак ко- рака пред Глишића, он је зграбио брзо пушку, за трен ока по- дигао је и окинуо: један војник срушио се мртав. Други метак из Глишићеве пушке прошишао је мозак другом аскеру. Трећи војник бацио је пушку и окренуо се да бежи, али је Глишићево зрно стигло и њега.

Бесни од муке што су преварени, потрчали су онда сви аскери ка Глишићу да га бајонетима разнесу, али су наишли само на његов крвав леш. Пре него што су стигли до њега, Глишић је извукао свој револвер и сручио себи један метак у чело.


Из официрске породице, из куће у којој су родољубље и храброст сматрани за највиши национални закон, син ислуже- ног ратника и прослављеног јунака, седог артилериског мајора Светозара, чије топове још и данас памте Шуматовац и Слив- ница, — Омиљ је самим рођењем био предодређен за народну жртву. Добро школован, још боље васпитан, леп као зора, он је уживао нарочиту наклоност ондашњег београдског друштва и био на челу оних официра за којима су у потаји уздисале све престоничке лепотице. Сва та примамљива преимућства, као и сигурне изгледе на сјајну каријеру, он је напустио и отишао пут плавог Козјака, да би својом интелигентном, дечачки милом главом потврдио наше право на класичну колевку српску — Вардарску Србију.

Племенит колико и одважан, амбициозан колико и храбар, отмен по телу и души, Омиљ Глишић је био изузетна појава чак и међу четницима, који су сви од реда необични људи. Од- лични наш песник Милосав Јелић, ожалио је у свом „Србијан- ском Венцу” његову прерану смрт песмом која почиње овим нежним стиховима, испеваним старосрбијанским наречјем:

„Востани,Лено Моме малено,Калинка с тамјан замире Неје калина,Већ во планина Омиљ ни четник умире.

Убаво моме малено,Лено-ле, Лено галено!”

Нека да Бог и нека се људи постарају да вео заборава никад не покрије светли гроб драгог Омиља.

86 Удео Крагујевца у четничкој акцији

Удео Крагујевца у четничкој акцији

Што је звук осветничке Вождове пушке, испаљене са Опленца 1804 године, могао да пређе преко крвавих развалина два моћна царства и једног краљевства, и да умукне тек под снежним Триглавом 1919 године, највећа је заслуга таласасте и китњасте, али мученичке Шумадије, тог бесмртног Пијемонта нашег, који је, тајанственошћу својих мрачних гора, инспири- сао легендарног Вожда да започне дело стварања велике југо- словенске државе.

Данас, кад је то дело после голготских страдања и мно- гобројних крвавих окршаја, вођених кроз читаво једно столеће и више, готово у потпуности остварено, потребно је подвући ту крупну улогу Шумадије, ако ради ничег другог оно ради одавања поште њеном главном граду, поносном Крагујевцу, који је кроз цео тај мучни период умео да буде истински прет- ставник њених ослободилачких снова.

Економски јак, духовно развијенији и културно напред- нији од многих градова тадање Србије, са великим војничким гарнизоном, којим је управљао изванредан старешински кадар, и са наслоном на најдржавотворнији и најинтелигентнији наш сеоски елеменат — становништво Груже, Лепенице и Јасенице,— Крагујевац је био покретач многих напредних идеја и главни носилац готово свих важнијих националних акција у претку- мановској Србији.

Овај напис има за циљ да млађим нараштајима широм простране Отаџбине наше, који нису имали среће да суделују у прохујалим борбама, вођеним за остварење нашег вековног сна, макар и најслабијим описом, прикаже учешће Крагујевца и његове околине само у једној од тих акција, — у четничкој акцији. А та је акција имала пресудан значај у формирању оног националног елана нашег, који нам је у последњим ратовима прибавио поштовање целога света.


Почет одмах по доласку Краља Петра на престо, четнички покрет за олобођење наших сународника испод турске власти, заталасао је најшире народне слојеве, како међу Србима, тако

и међу напредним Хрватима и Словенцима. Нагонски се осе- ћало да је он почетак једне срећније епохе, која ће имати да изведе Србију изван њених дотадањих граница. Зато су из свих српских крајева почели пристизати млади људи и став-


љати се на расположење четничком вођству. Већи градови у Србији такмичили су се у подношењу материјалних жртава за овај покрет и у врбовању и одабирању младића за четнике. Крагујевац је, као и увек, и у једном и у другом погледу пред- њачио. Том његовом предњачењу је, мора се признати, много допринела и срећна околност што је наш најстарији војвода Мицко Крстић-Павловски из Латова, области кичевске, изну- рен двадесетгодишњим робовањем у Битољу и заморен више- годишњим, потпуно самосталним четовањем у Поречу, чим је почела организована акција из Србије, напустио свој сиро- машн крај и дошао у Крагујевац на заслужни одмор, предавши претходно управу над четницима млађим војводама. Но, то ни најмање не умањује заслугу Крагујевца, јер би он и без тога сигурно био на челу овог тешког националног посла. А да је то тачно, доказао је сам Мицко, који је код толиких вароши слободне Србије изабрао баш Крагујевац за своје стално бора- виште. Није то случајно учинио стари Мицко. Не. Он је тиме хтео да одликује први град Шумадије за његова велика на- ционална стремљења.

Немирни горски Вук, популарни Мицко, није ни у Крагу- јевцу могао да седи скрштених руку, већ се одмах дао на по- сао. Почео је окупљати око себе младе официре, подофицире, старије гимназијалце и друге омладинце и причати им заносне приче из свог у истини херојског живота. Те његове приче млади Шумадинци су без предаха, готово побожно, слушали да би их после препричавали, било родитељима код куће, било друговима у гимназији, касарни или кафани, спремајући тако и себе и друге да пођу стопама вољеног чика Мицка. На тај начин створен је од Крагујевца огроман патриотски логор, чији су војници имали само један циљ: да се што пре дограбе пушака и, кришом од власти, замакну преко Ристовца, пут импозантних поречких планина.

Почетком 1905 године у Турску већ прелазе први чет- ници из Шумадије. У тој првој групи од 30 људи, коју је Кра- гујевац спремио и упутио, није било ни једног који је рођен из- ван територије његовог округа, изузев Војина Поповића (војво- де Вука), који је као петогодишње дете донет из Сјенице у Кра- гујевац, где је одрастао и васпитао се. Поред њега у овој групи су били од истакнутијих још и ови четници: Душан Јездић из


Крагујевца, Петар Тодоровић из Дивостина и Ананије Домано- вић из Грбице, од којих данас ни један није жив.

После само неколико месеци, Крагујевац пребацује на терен и другу, још већу групу четника, а за њом и трећу, па и четврту, да би то пребацивање продужио кроз цео период те херојске акције, који је трајао пуних девет година. Од свих тих четника, чији је списак немогуће обухватити једним члан- ком, истичу се имена ових: Светозара Ранковића и Ђурђа Ми- ловановића из Јунковца, Велимира Милованчевића и Синише Петровића из Тополе, Петронија Ђорђевића из Врбице, Светолика Ћирића, Добрице Јанковића и Тихомира Ђор- ђевића из Влакче, Миливоја Динића и Љубомира Нова- ковића из Крагујевца, Стевана Симића из Маслошева, Во- јислава Оташевића из Забојнице и Јакова Марјановића из Доње Шаторње.

Неки од поменутих били су, како у предратном четовању, тако и за време ослободилачких ратова, главни сарадници неу- страшивог војводе Вука, док су сви остали пре ратова били најистакнутији његови четници, а у ратовима већина од њих прво водници, па по том и командири чета у његовом четнич- ком одреду, који је, захваљујући баш тој околности, пожњео онолико успеха.

Уз Србе из Вардарске Србије, четници Крагујевца и Шу- мадије, на челу са Вуком, Алимпијем Марјановићем, Борком Паштровићем и Танкосићем, сачињавали су главну снагу цело- купног четничког покрета. Једном речју они су били четничка елита.

Увек весели и насмејани као зелени лугови њихове Шу- мадије, несебични као њена прошлост и храбри као најјунач- нији претставник њен Рајић са Љубићског Шанца, они су за цело време четовања били предмет обожавања своје браће, којој су дошли у помоћ, а у ратовима, — појачани добро- вољцима из свих крајева данашње Југославије, — главна аван- гарда победоносних трупа Србије.

А како су гинули четници које је Крагујевац васпихавао и у борбу за слободу своје браће упућивао, најречитије говоре ови дивни стихови песника Милосава Јелића, којима је опевао херојску смрт једнога од Вукових командира:


„Који оно добар јунак беше?У јуришу испред Стене Сиве,У одсјају жеравице живе,Хладно пуши хладно бомбу креше,Име му се сјало у песмама, Он насмејан оста на жицама.Нема више таквих перјаница Оно јесте Јанковић Добрица ” .

Као идејни вођ Шумадије, Крагујевац је био и дужан да четничком покрету пружи највише снаге. Свестан те дужно- сти, Крагујевац је то и учинио, давши том покрету, не само чи- таву једну плејаду најхрабријих својих синова, већ и самога главнога вођу и носиоца његовог — неумрлог војводу Вука.

А успех који је Вук са друговима постигао, довољан је да овековечи крупну улогу престоног града Шумадије у овом покрету.


КозјакКад путујући возом од Ниша за Скопље оставите за собом

Прешево, ви погледајте лево кроз позоре ваших кола па ћете далеко у магли приметити стеновити врх једне планине, која вам својим плаветнилом потпуно затвара видик у правцу гор- њег тока Пчиње. Тај поглед оживеће муњевитом брзином у вашај свести многе драге успомене од пре тридесет година, јер ћете се, без сваке сумње, сетити да се тај удаљени врх, што тако гордо стражари над Кумановском висоравни, зове „Китка” и да је он највиша тачка на негда слављеном, и сада заборављеном Козјаку.

Право је уживање наћи се на Козјаку почетком пролећа кад топли зраци сунца раскошно обаспу успавану природу и кад она, ослобођена хладних ветрова, који су месецима ура- гански завијали кроз слеђене гране оголелог дрвећа, почне да се буди. Диван је и привлачан он тих дана. Многобројни бистри потоци његови весело зажуборе и, утркујући се, појуре у ко- рито набујале Пчиње, пропланци се оките разнобојним цвећем, птице радосно зацвркућу по олисталим трњацима, небројена стада оваца и коза прекриле његове простране пашњаке и свој- ски приону на мирисну и сочну траву, једре букве, високи ја- бланови и остало дрвеће његових густих шума, које је преко целе зиме скуњено дремало шод теретом дебелог снега, пр- косно се исправи и тајанствено зашуми својим новим зеленим рухом у славу Творца, а на бескрајну радост јатака и хајдука, курјака и кријумчара, младих чобана и гиздавих чобаница.

Па ипак, прави значај Козјака није ни у његовој величини ни у овим природним преимућствима, јер ми у нашој пространој држави имамо далеко већих и несравњено лепших планина од њега. Не. Тај значај лежи у великој улози коју су његови не- проходни честари одиграли у припремној борби за коначно ослобођење наше класичне колевке, царствујушче Јужне Србије.

92 Козјак

Чар и лепоту те улоге могу без дужег објашњења да схвате само они међу нама који су рођени под сенком пра- старих храстова и однеговани уз стални звекет оштрих јата- гана, јер такви доласком на свет носе у својим срцима љубав према шуми и хајдуковању. Али како то није случај са свима Југословенима, и како међу њима има знатан број оних који вредност планине цене само по богатству њених руда или ка- квоћи дрвета, то многи од њих, што је природно, неће моћи да уђу у тајну те улоге, бар не дотле док им се она нешто де- таљније не прикаже. Писац ових редака решен је да то учини, уверен да ће тиме најбоље освежити учмалу успомену на оне борце који пре славне 1912 године оставише своје кости на Козјаку и његовим огранцима.

Од пропасти српске државе на Косову, па кроз цео пе- риод робовања Турцима, планине су, као што је познато, имале пресудан утицај на формирање оног бунтовног духа у нашем народу, који се почетком деветнаестог века онако сјајно ис- пољио у Орашцу и Такову кроз осветничке џефердаре шума- диских устаника.

Захваљујући у првом реду свом географском положају, затим богатству своје шуме, џиновском стењу и пространству, Козјак је за вечита времена везао за своје име плодоносну ак- цију наших четника у данашњој Вардарској Србији, док је она била у власништву цариградских султана, чиме је знатно упот- пунио ту стару традицију наших планина. Од почетка 1904, па до пред крај 1912 године, колико је четничка акција трајала, он је био најглавнији ослонац нашим четама у њиховим опера- цијама против Турака и Бугара. Све чете, било да су долазиле из Србије, било да су се формирале на турској територији се- верно од Скопља, скупљале су се на њему, да би у заладцима лиснатих дрвета његових ковале планове за даљи рад. Многе пећине, расуте по његовим дубодолинама, приступачне само вуку и хајдуку, биле су најбоља скровишта за оружје, муни- цију, бомбе и осталу убојну опрему четничку. Увек свеж ваздух његов и бистра вода из великог броја кладенаца, скривених у грању, хладна у јулу као и у децембру, удружени са живо- творним мирисом горског цвећа и лековитошћу разних трава.

* * *


подигли су порушену снагу знатног броја четника и исцелили многе ране за које се веровало да су непроболне. Сиромашне

колебе његових пастира, увучене дубоко у унутрашњост шуме и заклоњене од немилосрдних зимских ветрова читавим ста- блима изваљених букава, месецима су указивале гостопримство многој српској сиротињи која је бегала од гњева крволочних

94 Козјак

Турака и још крволочнијих Арнаута. Највећа знаменитост Ко зјака, чувени манастир Свети Прохор Пчињски, отварао је че- сто пута своја света врата четницима, да би им, пред упаљеним кандилима, у глуво доба ноћи, кроз складне песме смирених ка- луђера поделио благослов Свемогућег. После готово свих кр- вавих похода наши су четници, повлачећи се испред снажних турских потера, са драгоценим теретом рањених другова, тра- жили и налазили спас у моћном загрљају козјачких зелених лугова. И најзад, Козјак је на десетак недеља пред рат 1912 године постао моблизациско место за целокупно мушко ста- новништво северно од линије Крива Паланка—Кратово—Кума- ново, крунишући на тај начин са потпуним успехом своје више- годишње савезништво са нашим четама; јер је том становни- штву, у друштву са четницима, пошло за руком да пре него што је рат и почео овлада готово целом том територијом, те су тако ослободилачке трупе Србије дошле без жртава до самог Куманова. Краће речено, Козјак је од почетка па до краја че- товања био кућа четника.

Насупрот малом броју наших четника, турски војници су, вративши се неколико пута разбијених глава са Козјака и бли- жих му чукара, били стекли непоколебљиво убеђење да су сви прилази који воде к њему минирани смртоносним бомбама. А већ да иза сваког дебљег дрвета његовог циља бар по једна чет- ничка пушка у то су веровали као у браду пророкову. Стога су сматрали за праву несрећу сваки покрет у правцу Козјака, на- рочито ако су од старијих имали наређење да завире мало ду- бље у његове шумарке.

Кад се узме у обзир све ово, слободно се може рећи, без бојазни да ће истина бити повређена, да је Козјак у ослобо- ђењу Јужне Србије имао улогу сличну оној коју је Рудник играо у ослобођењу Шумадије. Он истина није имао бесмртног Вожда и Великог Милоша као Рудник, али је зато имао ле- гендарног Вука и ненадмашног националног заточника Танко- сића. Руднички горостаси: Црни Ђорђе и Коџа Милош имали су, поред осталих, проту Матију, попа Луку, Стевана Синђе- лића, Танаска Рајића и Јована Курсулу, а Вук и Танкосић: ми- трополита Вићентија, проту Ташка, Глигора Соколовића, Јо- вана Бабунског, Копоран Чауша и остале јунаке. Рудник и Шу- мадија имали су иза себе родољубиво становништво плодног


Срема, а Козјак и Јужна Србија све Србијанце окупљене у На- родној одбрани.

У љубави козјачких четника према земљи и народу, која није била мање топла од оне што су је у својим херојским ср- цима носили њихови мрки претходници — шумадиски хајдуци, лежи главна слава Козјака. Колика је та слава у сравнењу са оном која обавија тајанствене повијарце старог Рудника, рећи ће нам историја.

96 Улога четника у рату са Турцима

Улога четника у рату са ТурцимаI

Мобилизација и распоред

Добровољно сарађивати на опште-народним пословима, чак и онда кад се сем слободног времена ништа више не жр- твује, — значи уздићи се изнад осталих грађана, који те послове обично раде за паре или по сили постојећих закона. Међутим, ако то сарађивање тражи жртве у крви, као што је случај са четовањем, оно означава највишу врлину са којом човек може располагати и пружа несумњиво сведочанство о племенитости душе добровољног сарадника; јер своју крв може поклонити другоме само онај човек, који је рођен за једну вишу мисију у друштву.

То добровољно жртвовање за народне светиње, код нас је давнашња традиција. Кроз целу нашу историју, кад год су мутни облаци покривали азурно небо наше земље, ми смо имали срећу да располажемо са хиљадама добровољних бораца, који су врховима својих крвавих јатагана парали тај црни застор над Отаџбином и разгонили тмину са њених плавичастих гора. Легендарни хајдуци и ускоци, Карађорђе и Орашац, Коџа Ми- лош и Таково, Лука Вукаловић и Невесиње, Петар Мркоњић и Ђорковача, Вук и Танкосић, Глигор Соколовић и Бабунски, Принцип и Сарајево, „3елени кадар” и добровољачки корпус у Русији, служиће вечно као најверодостојнији докази за ову тврдњу.

Да би наша омладина, садашња и будућа, знала са ко- лико части и славе четници заузимају своје место у тој бесмрт- ној поворци добровољних бораца за слободу нашег народа, која се као црвени конац провлачи кроз цео период нашег робовања, писац ће укратко изложити њихову улогу у последњем рату са Турцима, чији је потпун успех унапред био огарантован девето- годишњом акцијом тих истих четника.


Кад је већ било јасно да је рат са Турцима на прагу, мајор Алимпије Марјановић, шеф горског штаба наших чета из године 1908, сада пуковник у пенсији, отпоче по налогу војводе Путника прикупљање свих четника који се беху затекли на од- мору у Србији, ради њихове поделе на чете и распореда за претстојећу акцију. Приликом тог прикупљања, уз четнике при- стаде знатан број оних грађана који из разних узрока не пот- падаху под војну обавезу, па немаше изгледа да ће их као такве војна власт позвати под заставу. Нехтевши својом пасивношћу да ремете опште одушевљење за рат, које беше обузело целу земљу, ови се људи придружише четницима, решени да у дру- штву са њима, под командом славног Вука или ког другог по- пуларног војводе, одуже дуг отаџбинској груди и тако окају грехе предака, који су проузроковали пропаст српске средње- вековне државе. Од тог, на брзу руку сабраног људства, мајор Алимпије одвоји једну групу од преко две стотине и, поде- ливши је на десетак омањих чета, којима постави за старешине опробане четничке војводе, међу којима се нарочито истицаху: Бабунски, Спаса Гарда, Јован Долгач и Крста Ковачевић — Трговишки, — упути је одмах преко границе ради појачања Вукових чета, које се под командом овог неустрашивог четнич- ког шефа, већ налажаху са оне стране Ристовца. Вуковом од- реду као најјачем, он додели и најтежи задатак, обележивши му за ноље дејства главни операциски правац наше војске, ко- јим ће наступити Прва армија. Од остатка, чији број пребаци- ваше једну хиљаду, он формира за војиште Треће армије ове четничке одреде, назначујући им уједно и операциске правце:

1) Медвеђски, са пољем дејства: колона капетана Душана Секулића, Љубомира Вуловића и Никодима Рацића, правцем караула Лисица — гребен Прапаштице — Приштина; колона капетана Божина Симића правцем караула Свирци — Ново Брдо — Качаник. У првој колони био је и Богдан Раденковић, главни шеф целокупне наше националне пропаганде у Турској.

2) Куршумлијски, под командом капетана — четничког војводе Војислава Танкосића и капетана Драгутина Николића, са правцем наступања: Куршумлија—Мердаре—Мало Косово —Штимље—Црнољева—Призрен—Љума.

3) Луковски, под командом капетана Павла Блажарића,


са рејоном дејства: Луково—Мадљика—Дреница и даље ка Призрену, и

4) Колашински, под командом чувеног борца, проте Ву- кајла Божовића, са задатком да још пре објаве рата продре преко Мадљике и даље ка Старом Колашину, ради организације тамошњег живља.

Поред ових одреда, беху још два мања на фронту Ибарске војске. Првим командоваше резервни потпоручник Панта Ми- ладиновић, а другим четнички војвода Живко Гвоздић.

За команданта свих ових одреда, разбацаних на овако ду- гачком фронту, беше постављен сам мајор Марјановић, са ци- љем да по могућству координира њихову акцију.

Како су ови одреди вршили поверене им задатке, видеће се из следећих чланака.

II

Рад Вуковог одреда

Ојачан четама приспелим из Србије, о којима је било речи у првом чланку, војвода Вук се са само њему својственом енергијом бацио на посао, да би нашим трупама, кад буду по- шле напред, олакшао посао око заузимања граничних караула и других истакнутих положаја турских на целом фронту наше Прве армије. У том циљу он, изабравши првенствено Козјак за своју операциску базу противу Турака и сместивши се са сво- јим штабом на његовој највишој тачци, најхитније поче из- водити мобилизацију способног људства са територије дана- шњих срезова: прешевског, жеглиговског, криво-паланачког, овчепољског и једног дела кратовског. Са овим становништвом, које у већим и мањим групама непрестано пристизаше у про- стране шуме козјачке, како дању тако и ноћу, он удвоји бројно стање својих чета, оспособивши их тако потпуно за претстојеће операције. По завршетку те народне мобилизације, од које на- гло оживе мргодни и тајанствени Козјак, чије мрачне дубодо- лине одјекиваху од моћног звука бомби, које одушевљени се- љаци бацаху на све стране, — Вук већи број чета избаци да- леко унапред, ка Куманову и Кратову, са задатком да прикуп- љају податке о кретању Турака и да се боре противу оних од-


реда њихових, који би, евентуално, покушали да продру ка Ко- зјаку и даље ка граници, у циљу појачања њихових граничних стража. Заштићен тим четама, он ужурбано довршаваше по- следње припреме, спокојно очекујући објаву рата.

Спречавајући мобилизацију Турака, кидајући њихове по- задинске везе, рушећи им разне објекте војничког значаја и ту- кући се готово свакодневно са појединим оделењима њихове војске, која, као што се и предвиђало, безуспешно покушаваху да се пробију кроз четнички кордон и ојачају своје предње делове на граници и у близини ње, — Вукови четници са вели- ким нестрпљењем очекиваху тренутак преласка ослободилачке војске Отаџбине преко граничне линије, пресрећни што ће јој они, на путу њеног надирања у срце Немањићске Србије, вишегодишњим искуством и савршеним познавањем терена моћи послужити. Тај тренутак наступи 7 октобра, праћен сна- жном грмљавином топова са Ристовца.

Тог дана, четнички одред Вуков, јачине 1500 људи, у коме, поред Вука, беху готово све истакнутије четничке војводе, сем Косте Пећанца и Василија Трбића (први је био мобилисан као обвезник, а други се налазио са четом у велешком крају),— освану под Старац-планином, чије теме Турци беху добро утврдили и посели са једним батаљоном редовне војске и нешто башабозука. Тек што беше прошло 9 часова, баш кад се четни- ци распоређиваху за напад на овај положај, појави се правцем од границе прво један вод коњице, па одмах за њим импозан- тна колона пешака у сурим униформама. То беше 7 пешадиски пук, који као претходница Дунавске дивизије првог позива на- ступаше овим правцем. Четници и сељаци кликнуше од радости и, без обзира на Турке, који почеше да дејствују из својих пу- шака, појурише у загрљај долазећим војницима, који такође раздрагано закликташе. Кад се одушевљење мало стишало, четници, потпомогнути војницима, кретоше одмах на јуриш. Једно снажно „ура”, које се захори из њихових грла, сјури Турке низ стрму планинску падину у долину Пчиње. Вук по- стаде господар Старца.

Следећег дана, 8 октобра у 6 часова ујутру, четнички од- ред, који у очи тог дана беше заноћио код манастира Светог Прохора Пчињског, крете долином Пчиње на челу пешадиске

7*


претходнице Дунавске дивизије првог позива. Хватајући и ра- зоружавајући уз пут турску жандармерију по селима, он око3 часа по подне изненада натрапа код села Драгоманца на је- дан полубатаљон Арнаута, који се креташе у супротном прав- цу. После крвавог гршања од само десет минута, у коме се рани у ногу војвода Миливоје Данић и погибе неколико четника, а међу њима и два врло истакнута: Гапон и Видак Николић, Ар- наути се разбегоше, оставивши на бојишту поред великог броја заробљеника, једног официра и двадесет војника мртвих. По- сле овог судара, одред без задржавања настави кретање и сти- же на преноћиште делом у село Стрновац а делом у село Макреш.

Сутра-дан, 9 октобра, одред се зором пребацио на де- сну обалу Пчиње и посео положај Сртевицу, усамљени вис на крајњем левом крилу младо-нагоричанских положаја, где је дочекао и Кумановску битку, која је почела следећег дана око 9 часова пре подне, нападом Турака.

Први дан Кумановске битке, 10 октобар, освану облачан и прилично хладан, са местимичном маглом по околним бре- жуљцима, која с времена на време беше врло густа. Четници, тучени преко целе протекле ноћи ситном јесењом кишом, до- териваху у ред своје оружје, обилно заливено водом, и скидаху блато са изгужваног им одела. Њихове неиспаване очи напре- гнуто гледаху у непрозирну маглу, да би благовремено откриле евентуално наступање Турака, који се, с обзиром на дотадашњу ситуацију и здрав разум, могаху очекивати правцем од Кума- нова и Шушљег Камена. Војвода Вук, оставив претходно за свог заступника војводу Дула Димитријевића, зором беше на- пустио Сртевицу и четнике на њој, и отишао у штаб Коњичке дивизије да се обавести о даљим намерама виших старешина. Вративши се отуд нешто после 8 часова, он позва све војводе, којих беше око двадесет пет, и издаде им овакво наређење:

— „У штабу Коњичке дивизије речено ми је да је јуче турска војска код Кратова и Страцина претрпела велики пораз од трупа наше Друге армије и да се делови те потучене војске, јачине једне дивизије, повлаче друмом Страцин—Куманово, са намером да се придруже кумановској војсци. Наш одред је до- био задатак да тој разбијеној турској трупи спречи прелазак преко моста на Пчињи, који је одмах испод нашег положаја,


и тако онемогући њену намеру да се дохвати Куманова. Према томе распоредите своје људе фронтом према том мосту и па- зите да ни један турски војник не пређе преко њега”.

И деси се нешто што се у рату чешће дешава, насупрот предавањима из историје ратне вештине, по којима су овакви случајеви готово искључени. Војводе одоше својим четницима и окренуше их на „лево круг”, да би их Турци, који се, закло- њени маглом, опрезно примицаху, нешто доцније напали с леђа.

Војвода Вук, изненађен пуцњавом турских пушака, испа- љених у леђа његових људи, одмах увиде заблуду оних који му беху издали овакво наређење. За цигло четврг часа, он, помогнут врло енергично од свих војвода, а нарочито од Дула Димитријевића и Бабунског, окрете поново фронт свог одреда према Куманову, не обазирући се ни најмање на дејство турских пушчаних зрна, која као најжешћи ледени пљусак обасипаху Сртевицу, обарајући четнике и сељаке. Према мосту остави само једно слабије оделење, са задатком да мотри и даље на њега, ма да више не вероваше у причу о повлачењу турске дивизије.

И тако одред насумце уђе у Кумановску битку, у којој се четници, на челу са Вуком, који тог дана почини чуда од ју- наштва, покрише бесмртном славом.

Наш одлични војни писац, ђенералштабни пуковник у пен- сији Милутин Лазаревић, у другом делу своје успеле књиге: Српско-турски раш 1912 године, коју је издала Српска књижев- на задруга, овековечио је њихово држање у овој битци. Стога ћемо пустити њега да говори.

Описујући рад појединих трупа првог дана битке, пу- ковник Лазаревић у поменутој књизи вели на једном месту ово за Сртевицу, коју је бранио четнички одред:

— „Сртевица чини лево крило младонагоричанских поло- жаја, које је требало осигурати онако исто као што је било учињено са десним крилом, на коме се налазаше IX, и са цен- тром на коме је био постављен XVIII пешадиски пук. Као таква, она је за време битке сасвим неочекивано добила важну улогу јер се на њој поломише копља двеју супротних тежњи, да се са источне стране обухвати односно да се спречи један такав обухват левог крила Дунавске дизизије”...


На другом месту пуковник Лазаревић овако вели за чет- нички одред:

— „Али је на Сртевици било лома.Око два сата по подне, четнички одред, који беше спао

на своје опробане старе четнике и нешто мало наоружаних сељака, налазаше се на задњем делу односно у близини ово- га платоа. Одатле се пушкарао са Арнаутима који се беху примакли на даљину од 6—700 метара, односно до места где се тај плато почиње сужавати. Дуж његове бојне ли- није лежала је маса рањених и мртвих четника и сељака. Оно што је још било способно за борбу сасвим је било посу- стало. Па ипак све листом је пренуло када се позади Пр- киног Рида указаше у покрету темпом који наговештаваше неку несаломљиву енергију еволуциони поретци VII пешади- ског пука.

Војвода Вук, противно својој импулзивној природи, био је дотле принуђен да се брани. Али сада, кад виде да му долази помоћ, реши се да промени тактику. Са собом пове- де 20—30 најодабранијих четника и упаде у Бузинску Малу постављену дуж западне ивице највишег и најширег дела платоа између непријатељске и његове линије, да из ње избаци омања арнаутска одељења, која се ту беху увукла”...

Далеко би нас одвело кад би цитирали сва оваква ме- ста у књизи пуковника Лазаревића, јер је више њених страна проткано њима. Стога ћемо поменути само још једно, оно где компетентни писац, приказујући рад IX пешадиског пука, из- међу осталог текстуелно вели и ово:

— ...,,У случају нужде могао је, према томе, рачунати на брзу помоћ целокулне дивизиске резерве, чега су били ли- шени батаљони XVIII пешадиског пука на Пркином Виду и удо- љу између њега и Сртевице, а највише четнички одред који држаше овај други положај, преодређен да овога дана битке одигра важну, ако не и пресудну улогу”...

Из овога излази јасно да су четници имали да обаве нај- тежи и најопаснији посао од свих трупа које су узеле учешћа у битци.

А како су они то поверење оправдали сведочи чињеница да су успели да одрже Сртевицу све до доласка VII пешади-


ског пука, који је уследио тек после 2 часа поподне, а то ће рећи готово цео дан.

Одбрану овог најважнијег положаја, платио је легендарни Вук тешким жртвама, које су достизале готово половину од- реда. У маси лешева изгинулих четника и сељака нађен је и леш војводе Доксима Михаиловића, родом из Галичника. Међу рањенима, чији је број такође био невероватно велики, беху и истакнуте војводе: Јован Бабунски, Јован Долгач и Светозар — Тоза Ранковић.

Другог дана битке, 11 октобра, кад је већ било јасно да се ратна срећа осмехује нашој војсци, одред је извучен из бор- бе и упућен преко Овчег Поља да гони отступајуће Турке, по- ражене у многоме његовом заслугом.

Гонећи у стопу Турке тим правцем, Вуков четнички од- ред стиже на положаје пред Велесом, разоружавајући успут турска и арнаутска села и тукући се са непокорним становници- ма њиховим, који се на више места, а нарочито у околини Све- тог Николе одупираху оружјем. Наши овчепољски сељаци при- вођаху Вуку похватане зулумћаре, те им он изрицаше кратке пресуде. Делови разбијене турске војске беху посели гребен код карауле на штипском друму, испод које се тај друм стрмо спушта у Велес. Још четници не беху стигли да их нападну, ар- тилерија Коњичке дивизије, која такође беше пристигла, поче да туче њихов положај, испаливши на њега свега неколико ме- така, од којих се депримирани Турци у паничном страху сру- чише низ брдо пут Велеса и даље ка Прилепу.

Тако одред уђе без борбе у овај српски романтични град на Вардару.

Из Велеса, одред крете као прва претходница наших тру- па правцем: Крива Круша—Теово, у ком селу му се придружи војвода Василије Трбић са својом четом. Одатле продужи на планину Мукос, где стиже на два дана пред бој са Турцима пред Прилепом. Пошто остатак ноћи, јер касно у ноћ беше приспео, употреби за одмор четника, војвода Вук, управљајући се тачно по оној народној: „Како дође он заметну кавгу”, сутрадан зо- ром нападе на стеновити Мукос, уз садејство једног батаљона пешадије. Но како Турци беху неупоредиво јачи, напад би одби- јен уз знатне жртве. Том приликом, између осталих, остаде са прострељеном главом у једном непријатељском рову, у који


беше ускочио, чувени војвода Спаса Гарда, од кога су годи- нама дрхтале паше и субаше. Ипак одред следећа два дана узе видног учешћа у одсудном обрачуну оа противником око за- узимања Прилепа, успевши да преко Дреновца и Небрегова продре ка манастиру Трескавцу и уђе у варош пре него што Турци беху стигли да се повуку са Плетвара испред наших трупа, које бесно надираху тим правцем.

Изнурени дотадашњим напорима, четници, по наређењу више команде, добише један дан одмора у освојеном Прилепу и тако не стигоше да узму учешћа у судару на Бакарном Гувну. Али зато у крвавим борбама око Битоља поновише славу Ку- манова и Прилепа. Газећи до појаса воду која беше изишла из узаног корита Црне Реке и разлила се по пространој пелаго- ниској равници, они успеше да под кишом турских куршума продру преко моста код села Новака и међу првима уђу у бо- гати град под Перистером.

Из Битоља одред опет као предња трупа крете преко Ресна за Охрид, у коме га грађани одушевљено дочекаше, жа- лећи се горко на бугарског војводу Петра Чаулева, који од- мах по одласку Турака беше напустио планину у којој се дотле крио и спустио се у Охрид са десетак својих четника, да би од Охриђана наплатио „порезу” за ,,освободително дело”. Вук ра- зоружа људе Чаулева и отпусти их, а њега оамог стави под стражу једног свог војводе, да би га сутра-дан предао коман- данту XVIII пешадиског пука, који у току ноћи беше пристигао. Захваљујући наивности неких наших државних органа, Чаулев се пред Албанску побуну обрео међу Шкипетарима, да би са њима поделио славу у њиховом наступању ка Охриду.

Како у Охрид беше пристигао знатан део наших трупа, то за четнички одред није више било места у њему. Стога је он, по већ уобичајеном реду, кренуо напред преко Струге и Ћукоса, ка Елбасану. Наступајући тим правцем, одред је са великом муком вршио разоружавање арнаутских села, јер се горштаци албански тешко раздвајаху од својих сребром укра- шених јатагана и револвера. На неких двадесет километара пред Елбасаном стиже Вуку једно тшсмо са арнаутске стране. Оно је у преводу са француског гласило:

„Његовој екселенцији команданту српске војске у Охри- ду. — Становништво Елбасана и околине, пошто је турска


војска напустила већи део Албаније, прогласило је независ- ност албанске државе. Привремена управа се нада да хе- ројска српска војска неће повредити независност албанског народа. Као гости српски војници ће међутим бити радо виђени у новој албанској држави, пошто се она сматра са- везницом Србије”.

Без дужег размишљања, Вук ово писмо посла надлежни- ма, а он удвојеном брзином пожури Елбасану. На уласку у саму варош, под једним гранатим платаном седеле су две суво- њаве арнаутске прилике у оделу турских жандарма. То су били „трошаринци” прве албанске „општинске управе”. Ви- девши велики број четника, они их пропустише, те тако одред дође пред општинску кућу, на којој се вила једна црвена за- става са некаквом невешто израђеном птицом у средини, која је требала да претставља орла, док у ствари потсећаше на див- љу патку.

Како се истог дана пред саму ноћ беше пронео глас да се Џавид паша са тридесет батаљона креће од Берата ка Ел- басану, од чега се елбасански прваци поплашише, то Вуку до- бро дође да, користећи се том њиховом плашњом, приступи разоружању Елбасана, које је ради сваке евентуалности тре- бало што пре извршити. Показало се да ће се то најлакше по- стићи ако се на саветовање позову највиђенији Елбасанци, под изговором да се треба договорити о заједничкој акцији про- тиву Џавид-паше, па да се после они искористе за разоружање грађана. Овим начином морало се послужити поглавито стога што је четнички одред за овако озбиљан посао као што је ра- зоружање Елбасана био премален у сравњењу са бројем ста- новништва ове велике албанске вароши. Сем тога наше трупе нису биле у таквој близини да би на случај каквог сукоба са Елбасанцима Вук могао да рачуна на њихову потпору.

Овај добро смишљен и још боље изведен ратнички по- сао потпуно је успео. Вук је следећег дана, насмејан и распо- ложен, лично уводио варошке главаре у салу беледије, где се састанак имао одржати. Кад је и последњи уведен, Вук је дао знак једном четнику, који се као случајно затекао у ходнику. Врата на препуној сали одмах су се затворила, а иза њих се за трен ока створила стража од десет горостасних четника, чији је мушки жагор наговестио Арнаутима да се док траје рат


не могу стварати никакве засебне државе на ратишту. Вук сеобратио преплашеним притвореницима овим леденим речима:

— „Двојицу од вас пустићу да помогну моје чете у при- купљању оружја. Пукне ли само једна пушка у вароши, ја ћу наредити својим људима да све вас који остајете побију. Иза- берите одмах између себе двојицу најстаријих и најугледнијих, који ће ићи. Имате само два минута на расположењу”.

Арнаути се збуњено погледаше. Није се имало куд. Запо- вест се хитно морала извршити. Два старца у богатом бегов- ском оделу напустише салу и пожурише низ степенице.

На самом изласку из зграде срете их војвода Дуле Дими- тријевић и даде им као пратњу по пет четника. Уједно он им предочи да је за време док су се они бавили у сали разоружао и похапсио све њихове градске стражаре и посео све јавне згра- де, напомињући им као узгред да је тиме сваки отпор са њи- хове стране постао немогућан.

Док су четници са својим невољним посредницима зами- цали у варош да изврше наређење о разоружању, војвода Дуле се пео на балкон беледије да би после само два минута, уз при- помоћ једног четника, скинуо црвену заставу са дивљом патком.

На три сата после овога, могаше се у дворишту беледије видети огромна камара од преко десет хиљада пушака и две хиљаде револвера, разне величине и система.

Четници потпуно загосподарише Елбасаном. Вук отпусти задржане таоце.

Како рат на овом делу војишта беше већ потпуно окон- чан, то се четнички одред после краћег задржавања у Елба- сану врати истим путем у Скопље, где остаде све до рата са Бугарима.

III

Рад Куршумлиског (Танкосићевог) одреда

Мобилисан и формиран у Прокупљу, овај одред крете преко Куршумлије за село Мердаре, где стиже 2 октобра увече. Командант одреда, темпераментни Танкосић, беше добио за-


датак који потпуно одговараше његовом карактеру. Наиме, он је требао још пре него што рат буде објављен да пребаци свој одред преко границе, како би у подесном тренутку могао раз- вити дејство у позадини турских трупа, у циљу изазивања за- буне у њиховим редовима. Извођењу овог заиста опасног за- датка, Танкосић је по причању учесника из његове ближе око- лине, а и по књизи Српско-турски рат 1912 године, од Милу- тина Д. Лазаревића ђенералштабног пуковника у пенсији, по- ступио тачно онако како је доликовало његовој плаховитости, увећаној неодољивом жељом његовом да што пре закорачи на отоманско земљиште. Више из бојазни да се попут ранијих слу- чајева и овај најновији сукоб са Турцима не реши некаквим споразумом, после кога би крволочни качаци арнаутски несме- тано продужили клање нашег живља као и раније, него због немогућности да се неопажено провуче кроз густу мрежу тур- ских граничних стража, као што му је било наређено, — он одлучи да силом продре на турску територију, знајући да ће тим смелим и пуним одговорности потезом потпуно пресећи сваку могућност за било какве преговоре са Турцима. У том циљу, он одвоји од одреда два јача оделења и, ставивши их под команду опробаних вођа, упути их у правцу турских караула Репоња и Мировце, са наређењем да их у току наступајуће ноћи једновремено нападну. Главнину одреда задржа позади наше Мердарске карауле, са намером да, користивши се пометњом која ће код Турака настати кад их четници нападну, — гурне пут Малог Косова и тако постигне двогуби резултат: изврши поверени му задатак и, што је главно, учини рат неизбежним.

Али, мада у предпоноћној тишини и изненадно изведен, овај препад успе само у толико што четници уз звекет ножева и смртоносне звуке бомби на јуриш заузеше караулу Репоњу. О некаквом даљем продирању није могло бити ни говора, јер Арнаути, распоређени по појединим селима у непосредној бли- зини ових караула, чувши пуцњаву пушака и грмљавину бомби, дотрчаше са свих страна својима у помоћ и одбише четнике од карауле Мировце, поседнувши уједно и део фронта којим је Танкосић намеравао да се пробије.

Тако се на пуних пет дана пре објаве рата изроди оружан сукоб, који се сутра-дан, 3 октобра, пренесе на цео фронт Мо- равске дивизије II позива, поглавито на њен 2 пук, захватајући


и један део фронта Шумадиске дивизије, који држаше 12 пе- шадиски пук. У низу борби, које после тог наступише на том делу граничне линије, а које трајаху све до општег покрета наших армија, четници задивише јунаштвом на свима местима где су били постављени, а нарочито на караулама Мердаре, Дубница и Васиљевац, давши небројене жртве. На овој послед- њој караули, четници су без ичије помоћи успели да одолевају нападима многих арнаутских гомила све до 4 октобра ујутру, и ако је већи број тих напада имао карактер бујице која руши све пред собом. Тада их Арнаути потпуно опколише, решени да их живе похватају. Но они, презирући смрт, зграбише бомбе, пробише помоћу њих опсадни ланац и спасоше се повлачењем на прихватни положај, газећи уз пут крваве арнаутске и турске лешеве.

Најзад дође и дуго очекивани 5 октобар, дан објаве рата, те трупе наше Треће армије кретоше 8 ујутру снажно напред ка Приштини и даље. У том њиховом победоносном маршу, че- тници Танкосићеви беху им прва претходница као и до тада, све до Призрена и Љуме. На том дугом путу, они имађаху више крвавих сукоба са Арнаутима и слабијим заштитницама турске отступајуће војске. Наступајући тим правцем, четници дођоше и у Велику Хочу, где случајно набасаше на оног Арнаутина који је године 1905 издао чету чувеног нашег војводе Лазара Кујун- џића, те су је Арнаути из Хоче и околних села целу уништили. Танкосић, увек праведан, нареди да се овај превртљиви Ар- наутин казни смрћу из два разлога: да би осветио свог друга војводу Лазара и да би дао пуног израза свом великом револту против Арнаутина који је, прекршајем задате „бесе” осрамотио своје земљаке, чије је витештво у погледу одржања дате речи од увек било легендарно. Јер, захваљујући тој урођеној осо- бини арнаутској, и сам Танкосић је више пута избегао сигурну смрт, кад је за време своје дуге четничке каријере крстарио Лабом и Дреницом.

По заузећу Љуме, овај је одред враћен у Призрен и ту рас- формиран, пошто је престала потреба за његовом акцијом. Че- тници су делом враћени у старе границе а делом послати у друге одреде. Сам Танкосић стављен је на расположење коман- данту Треће армије за распоред.


IV

Рад Медвеђског одреда

И овај одред је убележио неколико сјајних редака у исто- рију ослобођења нашег класичног Југа.

Са својим старешинама на челу, четници овог одреда сти- гоше на додељени им положај, под гранични гребен Лисице, 4 октобра увече. Међутим, сутра-дан, тек што се беше дигла ноћна тама са околних брда, више стотина Арнаута, помогнути једним оделењем редовних турских војника, уз традиционалну грају и дреку, предузеше снажан напад на наше карауле Мути- воду у Лисицу, нарочито на ову последњу, чији се старински те- мељи обилато залише и нашом и арнаутском крвљу. Нападачи су имали за циљ да из нападнутих караула избаце наше слабе посаде, које сачињаваху наши чувени граничари са нешто тре- ћепозиваца, скупљених на брзу руку из оближњих села, како би загосподарили тим делом граничног фронта преко кога води најкраћи пут за Приштину. Али то им не испаде за руком. Енер- гични командант четничког одреда, капетан Душан Секулић, на глас првих пушака, задивљавајућом брзином донесе потребну одлуку. Он одмах подели одред на два потпуно једнака дела, па један посла у помоћ граничарима на Лисици, где се са мањом групом четника из овог одреда већ налазио капетан Љубомир Вуловић, а са другим оде нешто доцније да лично противстане нападу Арнаута на положај наших граничара према турској ка- раули Гуриште. Тако се, захваљујући у првом реду епском по- жртвовању наших легендарних граничара, а потом брзини са којом им четници прискочише у помоћ, осујети намера арнаут- ско-турска. Јер четници и граничари, давнашњи познаници ра- зузданих белокапића султанових и ненадмашни мајстори у ру- ковању бомбама, предвођени личним примером својих старе- шина: Секулића, Љ. Вуловића, Богдана Раденковића и Нико- дима Рацића, — крваво одбише овај њихов авантуристички по- кушај, сјуривши их низ врлетну падину Лисице.

По завршетку овог жестоког судара, могаше се на кр- вавом разбојишту, поред већег броја изгинулих Арнаута, ви- дети и знатан број маркантних лешева наших четника и гра- ничара, са прекрштеним реденицима преко крвавих груди. Не- устрашиви капетан Рацић, јунак овог дана, и четник Алек-


сандар — Сања Живановић, студент филозофије, беху међу овим последњим.

Друга колона овог одреда, под командом капетана Бо- жина Симића, водила је за ово време огорчене борбе са упор- ним Арнаутима на Вељој Глави и Свирцима. И у овим борбама, удружени четници и граничари однеше потпуну победу над не- пријатељем, показавши се тако у свему достојни другови ју- нака са Лисице и Мутиводе.

У том стиже и наређење Врховне команде за прелазак наше војске у општи напад. Трупе Треће армије предузеше 8 октобра ујутру офанзиву у правцу Приштине, коју сутра-дан, 9 октобра, и заузеше. У овом успешном наступању њиховом, четници Медвеђског одреда, који се пред самом Приштином са- стадоше са онима из Куршумлиског, беху им сигурна авангарда. Тако доживеше срећу да међу првима уђу у престоницу краља Милутина.

По заузећу Приштине, одред је на челу једне колоне Тре- ће армије упућен преко Гилана и Прешева за Куманово, са за- датком да помогне напад Прве армије на ову варош. Али како је битка пред Кумановом већ била окончана у нашу корист, одред је продужио за Скопље, где се и уставио, пошто су опе- рације на том делу фронта у главном биле завршене. После краћег бављења у Скопљу, враћен је натраг у Приштину, са наређењем да одржава ред на Косову и врши разоружање ар- наутских и турских насеља дуж Лаба и Ситнице. На тој ду- жности остао је до краја рата.

V

Рад Луковског одреда и одреда проте Вукајла

Луковски четнички одред, под командом капетана Павла Блажарића, и одред проте Вукајла Божовића, прикупили су се у Луковској Бањи. Додељене им улоге биле су значајне и веома тешке. Првом је било стављено у дужност да штити десни бок претходнице Треће армије, оперишући правцем: јужни део О- шрог Копља — Дреница — Црнољева — Призрен, на коме су најгушћа и најопаснија арнаутска насеља. Други је имао за за- датак да пре него што операције отпочну продре преко Мад- љике и северног дела Оштрог Копља у област Старог Кола-


шина, ради организације тамошњег нашег живља за дејство у позадини турске војске.

Баш кад се прота Вукајло припремао да се са одредом неопажено провуче кроз турске граничне страже, десило се нешто што га је омело у тој намери. Слаби делови наших трупа на овом отсеку и у рејону изворног дела реке Лаба, па са њима и оба четничка одреда, били су 4 октобра изненађени нападом већих арнаутских гомила. Тај напад, праћен убијањем наше не- јачи, пљачком и паљевином већег броја наших села, довео је Арнауте до близу Лукова и Блажева.

Наравно, у оваквој ситуацији није могло бити ни говора о првобитној мисији чувенога проте. Напротив, сад је и његов одред, заједно са одредом Блажарића и са другим пешадиским јединицама, имао да се бори на нашој територији, да би се ра- зауздане банде арнаутске вратиле на супротну страну граничне линије.

У том је дошла и објава рата. Снажни пукови Треће ар- мије закорачили су 7 и 8 октобра смело и сигурно на турско земљиште, да би само после неколико дана загосподарили исто- риским Косовом, а нешто доцније и царским Призреном. У том њиховом наступању четници проте Вукајла крчили су им пут до Старог Колашина, одакле је родољубиви прота био родом. Ту су задржати ради одржавања реда и разоружања Арнаута у околини, јер је било доста знакова по којима се могло закљу- чити да се они спремају да врше нападе на позадину наше војске. Четници Луковског одреда продужили су тај мучан претходнички посао и даље, крећући се тачно одређеним прав- цем и тукући се готово у сваком арнаутском селу, све док под ударцима наших трупа није пао Призрен.

По заузећу Призрена, храбри Блажарић је са одредом у- пућен преко Љум Куле на Ороши, са специјалним задатком да прокрстари целу Албанију до мора и да поднесе извештај Вр- ховној команди о правом расположењу Албанаца. За тај дели- катан посао били су му стављени на расположење: Богдан Ра- денковић, главни шеф дотадашње наше националне активности у Турској, и пешадиски мајор Воја Ковачевић, одличан позна- валац Арнаута.

И овај задатак Блажарић је извршио успешно.Најзад се одред преко Елбасана, Струге и Охрида вратио

у Скопље на заслужени одмор.

Улога четника у рату са Турцима

VIРад четника на фронту Ибарске војске

И ако су имале да наступају једним правцем од споредни- јег значаја, трупе Ибарске Војске ипак нису биле пренебрегнуте приликом распореда четничких снага. Напротив, њима је, с об- зиром на тежак планински терен који су имале да пређу и на могућност озбиљнијег отпора од стране непокорних Арнаута, удружених са колонизираним Босанцима исламске вероиспо- вести, — додељен знатан број четника, подељених у две јаче чете. Једна од тих чета, под командом резервног пешадиског потпоручника — четника Панте Миладиновића, имала је за за- датак: да пре него што рат буде објављен пређе границу код карауле Црешњице и продре што дубље на турску територију правцем: Копурићане — Винорог — Меденовац — Рогозни Хан, у циљу дејства на непријатељску позадину. Друга чета, са четничким војводом Живком Гвоздићем на челу, добила је налог да истовремено са првом пређе у Турску преко граничне ка- рауле Јариње, стим да се на Винорогу са првом састане, ради заједничке акције.

Мобилисане и формиране у варошици Рашкој, на неко- лико дана пред објаву рата, ове су се чете по наређењу капе- тана Радоја — Раше Пантића, ондашњег обавештајног офи- цира на том делу границе, који је по налогу команданта Ибар- ске Војске и главног четничког штаба био одређен да управља њиховим радом, — кренуле једне кишовите ноћи у правцу гра- нице да изврше поверене им дужности. Користивши теренске неравнине и густу помрчину, која је обавијала граничне висове и пропланке, оне се после напорног пешачења од неколико ча- сова нађоше на турском земљишту. Али тамо наиђоше на сна- жне арнаутске одреде, који се беху распоредили по оближњим селима дуж границе. Нападнути енергично од ових одреда, че-~

тници даваху огорчен отпор, али не успеше да продуже свој марш, већ се, осетно проређени, вратише на нашу страну, но- сећи своје рањене другове.


У том стиже и објава рата. Ибарска Војска предузе на- ступање кроз Санџак, ка Новом Пазару и Косовској Митровици. На њеном челу, све до заузећа Митровице, маршоваху четници, прогонећи уз пут слабија оделења арнаутска, која очајнички по- кушаваху да успоре напредовање наших победничких колона. У Митровици их надлежни задржаше ради одржавања реда и разоружања Арнаута у Дреници. На том мучном послу остали су до краја рата.

8

114 Потпоручник Аранђел

Потпоручник АранђелОн није био „елитни’ официр, како би то савремено рекао

неки од оних новинарских репортерчића што у дневним листо- вима објављују извештаје са гарнизонских парада, погрешно подразумевајући под тим „елитни” само оног официра који има потпуно стручно и опште образовање, увек глатко избријане образе и беспрекорно скројену и испеглану униформу. Напро- тив, он је био савршен контраст том „елитном” официру, јер није имао среће да кроз школу уђе у тајне стратегије, већ је све своје знање црпео непосредно из војничког живота у касарни, нити је пак долазио у прилику да му мундир шију највештији престонички кројачи, пошто је стално служио по некалдрми- саним местима у држави.

Па ипак, то му није ништа сметало да у најсудбоноснијим тренутцима рата, кад се многи дотле гордо усправљен стас на- гонски повија под неодољивим пљуском врелог челика и кад борбена хука и тутњава потпуно загосподаре човечијим разу- мом и истисну из његове свести све сем мисли о самоодржању,— буде један од оних старешина војничких којима се никад не можемо довољно одужити за вечни сјај и славу нашег оружја.

Како је то могућно? упитаће се вероватно многи читаоци, нарочито они међу њима који нису учествовали у рату. Ево како: Био је храбар, а храброст је често пута јача од цело- купне науке о ратној вештини. Уз то, волео је наше мирољу- биве и честите сељаке којима је командовао свом силином своје широке и племените душе, волео их је оном љубав- љу којом они воле своје црне оранице, цветне ливаде и травне шумске пропланке, па је био тврдо решен да са њима потпуно подели све страхоте рата.

*Године 1914, октобра 30, батаљон у коме је потпоручник

Аранђел био командир чете налазио се на положају Совички Кик, код Малог Медведника. Аустријанци су тог дана бесо-


мучно надирали, управљајући нарочито свој напад на једну веома важну узвишицу која је дотле била непоседнута. Један ђенералштабни мајор из дивизије тражио је од команданта Аранђеловог батаљона да му стави на расположење најпоузда- нију чету, да је упути на ту угрожену тачку. Командир је од- редио чету потпоручника Аранђела.

— Слушај командире! — дочекао је Аранђела ђенерал- штабац, приликом изласка на ново-одређени му положај. — Не дај Боже да Аустро-Мађари прегазе нашу Отаџбину, они би цео наш питоми и радни народ опљачкали до голе коже, а нас активне официре би сигурно све до једног попели на ве- шала да са њихове језиве висине размишљамо о опасним после- дицама нечувене смелости, да се одупремо нападу његовог цар- ског и апостолског величанства бечког ћесара. Зато ти знаш шта ти ваља радити на овом најважнијем ћувику.

— Не брините ништа господине мајоре, учинићу све што се од мене као Србина и старешине у војсци тражи, — одго- ворио је са пуно самопоуздања скромни потпоручник Аранђел.

И заиста, одржао је реч. Пустио је противничке нападне чете да се примакну до самог подножја његовог положаја, па је онда сложним плотунима, као да је на мирнодопском вежба- лишту, почео да прави широке бреше у њиховим редовима. Изненађен оволиком хладнокрвношћу, непријатељски коман- дант је одустао од намере да заузме Аранђелову чуку, јер га је само покушај да јој се приближи стао близу 300 жртава.

Овај велики успех подигао је још више углед потпоруч- ника Аранђела, али је уједно био и узрок страховитој несрећи његовој, која му се десила само недељу дана доцније, 8 но- вембра, на положају Баћиновац. Тог дана, касно у ноћ, потпо- ручник Аранђел је, као опробани командир, добио наређење да са овојом четом, која је тада била у резерви, крене у правцу наших ровова, са задатком да враћа војнике из околних чета, који су почели отступати услед непријатељског пробоја. Он је журно пошао напред да изврши наређење, не знајући да су се са тог правца наши стрељачки стројеви давно били повукли. Тако је место наших стрелаца затекао у рововима јаче делове непријатељских трупа, са којима се, мада изненађен и бројно несравњено слабији, храбро упустио у борбу. Али овога пута

8*


ратна срећа није била на његовој страни. После истинског гу- шања од неких пола часа, по најгушћој помрчини, он је био са- владан и жив ухваћен, заједно са четрдесет својих војника, ве- ћином рањених, док је на месту борбе остао исто толики број са изрешетаним грудима. Остатак чете, заклоњен непрозирном ноћном копреном, изгубио се у правцу наших линија.

Неустрашиви официр из многих окршаја са Турцима и Бугарима 1912 и 1913 године, потпоручник Аруанђел, потпуно обезоружан, одвојен је одмах од својих војника и поверен спе- цијалној стражи, да би сутра-дан зором, у пратњи два горо- стасна Мађара, био упућен у Горњу Аустрију, где је робовао дуже времена.

Али њега ни тамо, под тако тешким околностима, није напустила воља за борбу са непријатељем. Посматрајући из овог логора, готово свакодневно, како Аустријанци муче и зло- стављају наше војнике, чији је логор био у близини официрског, он није могао остати равнодушан нрема њиховим патњама. Протествовао је код логорских власти тако рећи сваког часа, не обазирући се ни најмање на то што је после сваког таквог протеста добијао казну. Кад је дошао до уверења да те поје- диначне интервенције не значе много, а њега самог излажу сталном вређању и омаловажавању, он је једног дана, баш у тренутку кад су непријатељски стражари кундачили једног нашег војника, дојурио у бараку наших заробљених официра и пред свима почео узрујано говорити:

— „Од како сам дошао, господо, у овај логор, непрестано гледам један страшан нризор, који ме јако потреса и тишти. Наиме: наши војници, вукући вагонете из логора до жељез- ничке станице и обратно, добијају страховите ударце од без- душних и немилосрдних аустријских војника — стражара, који их на том путу прате. Верујем да сте и ви сви овај варварски поступак разузданих наших непријатеља приметили више пута. Неиздржљиво је, господо, гледати сваког дана, сваког часа, готово сваког минута, како се у близини ових проклетих жица наш војник сваљује у снег под ударцима дивљачких кундака, да би се, одмах затим, гурнут ногом, подигао и поново несвесно прихватио за вагонет. Можете мислити, господо, шта они тек раде са овим нашим несрећницима онда кад их ми не видимо, кад их овде пред нашим очима, овако животињски мрцваре.


Неиздржљива хладноћа у овом аустриском Сибиру, глад, голотиња и свирепо поступање, направили су од наших некада снажних војника мртвачке скелете, који се као сенке крећу око логора, у нади да ће на ђубриштима наићи на ма какве хранљиве отпатке, да би њима заварали своје празне стомаке, давно неспособне за варење. А ти су скелети, господо, у своје време разгонили Турке на буљуке код Куманова, поразили Ко- бургову убојну силу на Брегалници и сјурили са падина нашег плавог Цера Фрањину „казнену експедицију” у Дрину и Саву.

Па кад је, господо, већ тако, онда Вас ја с правом питам: смемо ли ми, старешине тих јунака који су Србију покрили бесмртном славом, дозволити да они, на очиглед свију нас, изумру под швапском чизмом? Не, по хиљаду пута не. Ми мо- рамо дићи свој глас у њихову одбрану, па макар сви изгинули. Шта ће нам живот кад будемо остали без оних који су нам свесрдно поверени од стране њихових родољубивих родитеља на чување. Стога, господо, овог тренутка пођимо сви зајед- нички код команданта логора да протествујемо против ових хијенских метода, чије су жртве наши ратни другови, више од тога — деца наша”.

У бледа и испијена лица наших официра нагло се врати давно ишчезла румен, а њихове мутне очи муњевито блеснуше старим ратничким сјајем, кад потпоручник Аранђел заврши. Као по команди, они се упутише команданту логора.

— Шта желите? упита их овај, изузетно блажије, збуњен њиховим бројем и ратоборним изгледом.

— Желимо да се већ једном престане са мучењем наших војника, одговорише сви у један глас. — Иначе, бићемо при- сиљени да голим рукама покидамо жице које нас деле од наших другова и да их ми заштитимо, кад већ Ви нећете.

— А ко Вам каже да ја то нећу?— Бар до сад то Вам није био обичај.Од сад ће бити, заврши командант, али ћу зато Вас мало

боље притегнути.Тако је заиста и било: Са нашим војницима се почело чо-

вечније поступати, али су зато официри, поред казне за овај њихов протест, подвргнути много строжијој контроли, тако да ни један од њих без пратње стражара није смео напустити бараку.


*

Такав је био потпоручник Аранђел Милановић за време наше велике ослободилачке борбе. Данас он, иако оронуо и из- немогао, као капетан у пенсији, води Месну организацију На- родне одбране у Карађорђевој Тополи. Какве резултате на томе пољу бележи, најбоље показује део једног писма претседника Обласног одбора из Крагујевца, упућеног капетану Аранђелу4 марта 1931 године, који гласи:

....„Месни одбор који је у прошлој години у свему радио према правилима Народне одбране, био је Ваш, на чему Вам се изјављује захвалност, са жељом да и у будуће тако радите.

Претседник,Мих. М. Илић,

директор гимназије у пенсији”.

Браво капетан Аранђеле! Да си ми здраво!

ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ

У току штампања ове књиге, поткрале су се у извесном броју примерака ове крупније грешке:

На странн 9 став трећи први ред озго наместо речи „ра- товања” треба да стоји реч „четовања”.

На страни 27 четврти ред озго иза речи „Срба” стављена је запета уместо тачке.

На страни 31 у последњем реду претпоследњег става уместо речи ,,га” трема да стоји реч „ми”.

На страни 44 други ред озго реч „треба” заменити са речју „трећа”.

На страни 48 реч „руку” у првом реду стихова М. Јелића треба заменити са речју „рубу’.


С А Д Р Ж А ЈСтрана

Војвода Војин-Вук Поповић...............................................5Ђенерал Божа Јанковић.............................................................. 13Митрополит Јосиф....................................................................... 18Чича Павле .................................................................................... 24Копоран Чауш .............................................................. ..............29Војвода Зафир Премчевић......................................................... 33Два Алима ......................................................................................36Стојан Корупче............................................................................. 42Газда Недељко . ........................................................................... 51Драгољуб Џилић — „Стриц” ................................................... 56Баиловачки Чауш..............................................................62Поп Јован Пртеја . .......................................................................68Драгољуб Црвенић....................................................................... 72Сибин Жегљански.........................................................................77Омиљ Глишић...................................................................82Удео Крагујевца у четничкој акцији.......................................86Козјак .................................................................. ........................... 91Улога четника у рату са Турцима............................................ 96Потпоручник Аранђел ............................................................114

135066716 trnovitim stazama ilija trifunovic bircanin

Documents