an Rasin

BERENIKA

Prevod Nikola Bertolino

LICA

TIT, rimski car BERENIKA, kraljica Palestine ANTIOH, kralj Komagene PAVLIN, Titov poverenik ARZAS, Antiohov poverenik FENICIJA, poverenica Berenike RUTILIJE, Rimljanin TITOVA PRATNJA

Dogaa se u Rimu, u prostoriji koja se nalazi izmeu odaja Tita Berenike.

PRVI IN

Pojava prva - Antioh, Arzas

ANTIOH Zastanimo ovde zaas. Rasko ova, ja vidim, Arzase, za tebe je nova. U samotnom miru te odaje sjajne Tit esto od sveta skriva svoje tajne. Tu, kad se dvorjana svojih oslobodi, ljubavni razgovor on s kraljicom vodi. Evo, to su vrata njezinih odaja koje sa njegovim ova soba spaja. Poi, reci da za razgovor diskretan ja nju molim, mada nerado joj smetam. ARZAS Kako? Da vi, kralju, smetate kraljici? Njen prijatelj, odan u svakoj prilici? Vi, Antioh, kom je draa i od oka?

Vi, veliki vladar i ponos Istoka? Sta? Zar zato to se braku s Titom nada nepristupana je postala vam sada? ANTIOH Ne brini zasada o tome, ve vidi mogu li nasamo s njom da zborim. Idi.

Pojava druga - Antioh, sam

No, zar staru hrabrost, Antioe, gubi? Zar e joj bez straha rei daje ljubi? Ta ve drhtim! Zebnja vlada srcem mojim: koliko god eznem, toliko se bojim. Berenika mi je nadu oduzela; da navek zanemim, to je ona htela. Pet godina utah; i do ovog trena ljubav prijateljstvom bee mi skrivena. Pa zar e sad ona da dopusti meni da joj progovorim, kad se Tit njom eni? Zar u ovom trenu da se pred njom javi ve zaboravljeni glas moje ljubavi? ta u da postignem tim priznanjem smelim? Zato da je ljutim, kad otii elim? Ne, utnja je bolja; nestani, izai, bei u zaborav, ili pak smrt nai. Ali zar da bol mi veno ivot muti, da potajno plaem, dok ona ne sluti? Zar da, gubei je, gneva joj se bojim! O, lepa kraljice! U reima mojim nikakvog zla nema. Neu da vam traim da mene od carstva vi smatrate draim. Rei u vam samo da sad za me nema uzdanja da sudba neki obrt sprema, da sad, pred dogaaj, za vas pun radosti, ja, nesreni primer duge strpljivosti, poto pet godina voleh bez nagrade, odlazim, jo veran, iako bez nade. Biu moda predmet aljenja, ne ljutnje. Modam da govorim. Dosta bee utnje. Ta zar strepi onaj za kog nade nema? Onaj koji veni rastanak sam sprema?

Pojava trea - Antioh, Arzas

ANTIOH

Da uem, Arzase? ARZAS S vaom sam porukom bio kod kraljice; ali s tekom mukom probih se kroz narod koji kao reka hrli da se klanja slavi to je eka. Tit, koji usamljen bee osam dana, ne tuguje vie zbog Vespazijana. U njemu sad opet stara ljubav gori i, ako je tano ono to dvor zbori, srena Berenika, pre smiraja dana, bie ne kraljicom, ve caricom zvana. ANTIOH Ah! ARZAS ta? Zar su za vas loe takve vesti? ANTIOH Znai, s njom nasamo ne mogu se sresti? ARZAS Moi ete, kralju. Ona eli sama da doe ovamo da se sretne s vama. Jednim je pogledom dala mi do znanja da se vaoj elji i ona priklanja; i zacelo smera da u zgodnom trenu napusti tu dvorsku pratnju neeljenu. ANTIOH Dobro. No da li su sasvim izvrene naredbe koje si dobio od mene? ARZAS Kao uvek, kralju, hitro sve obavih. Opremu na lae u Ostiji1 stavih, i one su spremne ve u ovom trenu, im va nalog prime, iz luke da krenu. No koga aljete do rodnog vam kraja2? ANTIOH Arzase, kree se posle oprotaja s kraljicom. ARZAS Ko kree? ANTIOH Ja. ARZAS Vi? ANTIOH Kad iz dvora odem, Rim naputam, i to biti mora

zauvek. ARZAS Ne krijem, udim se zbog toga. Sta? Berenika vas irom sveta toga tako dugo vodi, van vaih drava; tri leta u Rimu ve vas zadrava; i sad, kad kraljica ostvaruje snove, kad vas za svedoka slavlja svojeg zove, kad joj Tit, zaljubljen, tim venanjem eli dati sjaj kome ste i vi doprineli... ANTIOH Dosta. Prepusti joj te radosti njene, Arzase. Ta pria muna je za mene. ARZAS Shvatam. Berenika sad pliva sred slavlja, pa dunu zahvalnost za vas zaboravlja, i prijatelj, izdan, sada mrnju krije. ANTIOH Ne, nikad mi manje mrska bila nije. ARZAS Sta? Zar novi car vas, tek to presto stee, vie ne poznaje? Zar mu je sve pree? Moda oseate da vas hladno prima, pa zato beite od njega i Rima? ANTIOH Tit je onaj stari. ale' se na njega, greio bih. ARZAS Onda recite zbog ega odlazite, efom tim kodei sebi? Novi car vas voli i nista vam ne bi odbio, znajui da nekad, u boju, uz njega traiste smrt i slavu svoju, da on, uvek smeo, i vi, uvek orni, svladaste judejski narod nepokorni. On zacelo pamti dan slave i tuge to mu je doneo kraj opsade duge. S trostrukih bedema dumani su samo spokojno gledali kako napadamo; zid se odupir'o nemonome malju; i tada, s lestvama u ruci, vi, kralju, preoste bedeme, smrt nosei sobom. Taj vas dan umalo ne sastavi s grobom: Tit vam je grlio beivotno telo, suzaraa se zali bojno polje celo. Zato sada, kralju, sad stiu vremena

kad e plod da prui ta krv prolivena. Ako vam dotua ivot u tuini i vue vas elja k vaoj domovini, zar da se vratite poniknute glave na Eufrat? Ili s vlau i pun slave, one slave koju pruiti Rim samo sad moe, s kojom vas cezar alje tamo? Zar se taj odlazak ne moe izbei? Kralju, vi utite? ANTIOH A ta mogu rei? Bereniku moram uti. ARZAS Ta zbog ega? ANTIOH Njen uspeh za mene bie konac svega. ARZAS Kako? ANTIOH Nek potvrdi vest o svom venanju. Ako mi ispria priu, lepu za nju, da se Tit resio na brak, da e presto s njom da deli - meni ovde nije mesto. ARZAS Ali to vam taj brak tako teko pada? ANTIOH Saznae ostalo na putu, ne sada. ARZAS Kakvom li mi strepnjom sve to duu kri! ANTIOH Ona stie. Zbogom. Nalog moj izvri.

Pojava etvrta - Berenika, Antioh, Fenicija

BERENIKA Najzad od nesnosne svetkovine ove utekoh, gde stiem prijatelje nove; beim od njihove slatkoreivosti k prijatelju pravom, punom iskrenosti. Dodue, posete ne behu vam este; od mene za nehaj optueni beste. Rekoh: zar Antioh, ta odanost sama, uvek pored mene u svim nevoljama, on to vemo, po tom svetu vascelome, kroz udi sudbine uvek pratio me,

danas, kad u moda stei voljom neba poast koju sa njim podeliti treba, taj Antioh, dakle, zar me zapostavlja i gomili tuih ljudi me ostavlja? ANTIOH Znai, va brak, gospo, sad postaje zbilja? Vaa ljubav, dakle, stigla je do cilja? BERENIKA Nespokojstvo svoje poveriu vama: ovih dana esto bejah u suzama; Tit, kada u tugu ceo dvor svoj zavi, kao da i ljubav svoju obustavi. Nisam bila predmet panje neprestane, k'o pre, kad je sa mnom provodio dane. Nem, suznih oiju, prepun brige tajne, zborio je samo rei oprotajne. Vi znate da samo njega ja u njemu volim, pa slutite moju bol golemu i da bih vascelu carsku veliinu dala za njegovu ljubav i toplinu! ANTIOH Da li mu je sada opet do vas stalo? BERENIKA Videli ste ta se noas odigralo kad senat njegovom dade roditelju rang boanstva, vre' pobonu mu elju. Sad, kad je sinovlji dug mu zadovoljen, vratio se onoj od koje je voljen. Cak, ne rekavi mi ni rei o tome, sazvao je senat da kraljevstvu raome proiri granice; deo Palestine odsad Arabija i Sirija ine. Ako glas to krui istinit je ceo, ako mi se stoput Tit iskreno kleo, on sad Bereniki daje vie vlasti da vei sjaj prui njenoj carskoj asti. Sam e mi uskoro doneti te vesti. ANTIOH A ja sad odlazim. Neemo se sresti nikad vie. BERENIKA Nebo! ta jo neu uti! Kralju, vi bledite! Pogled vam se muti! ANTIOH Moram ii, gospo. BERENIKA

ta? Da li se krije i od mene... ANTIOH (za sebe) Nisam smeo videti je. BERENIKA Otkud strah taj? Zato ne progovarate? Kakva je to tajna? to nas naputate? ANTIOH Vau volju, znajte, potujem i sada; moje vam se srce poslednji put jada. Ako se u sjaju moi to vam raste jo seate kraja gde svet ugledaste, znate da oiju vaih prve strele duboku su ranu tom srcu nanele: ja zavoleh. Brat va, Agripa, za mene zauze se kod vas. Moda usliene bile bi mi nade, no kob nas razdvoji: Tit ba tada stie, vide vas, osvoji4. Nosilac odmazde strane monog Rima, uzdignu se, blistav, nad svim dumanima; uzdrhta Judeja. A ja bejah prvi iji jadni otpor mo njegova smrvi. I ba od vas morah svoj udes tad uti: od moga ste srca traili da uti. No ve moje oi behu molba sama: moj bol i uzdasi ili su za vama. Va postupak tada bee surov skoro: muk ili rastanak birati sam mor'o, i ak se zakleti da posluno utim. No znajte, kad ve se drznuh da vas ljutim: dok vam se zaklinjah, srce se tad moje klelo da zauvek vama pripalo je. BERENIKA Ah! ta izrekoste! ANTIOH Pet godina traje ta utnja - a vena, gospo, od sada je. Svog sam suparnika pratio u boju da bih, osim suza, i krv lio svoju, da vas slavom, koju podvizima steknem, ganem, kad ve ne smem ni re da vam reknem. I ve skoro stigoh kraju svoje bede, ve me oaliste, no smrt me ne htede. Zaludnih li rana u slepilu mome! Jer i u junatvu Tit nadmaio me. Mada stvoren, gospo, da svoj zemlji sudi,

on, koji hrabrou potovanje budi, on, va izabranik i miljenik sveta, upravo on bese svakom mau meta, dok suparnik, prezren, bez nade, sit svega, bee samo bleda senka pored njega. Ovakva vam pria - makar bio i ja taj to je govori - vidim da ve prija, i sluali biste takve rei dugo, opratajui mi zbog Tita sve drugo. Najzad, kad se duga ta opsada svri, kad Tit u poaru, krvi, bunu skri, iza njega malo preivelih tada ostade u kru sruenoga grada. Vi u Rim pooste s njim, gospo. A za me Istok tad postade pust i prepun ame. Cezarejom5 dugo lutah, predelima gde na ljubav moju svud spomena ima; tim turobnim krajem traih lik va mio; na vae tragove tu sam suze lio. Najzad dua jadu odolela nije. Oaj me bacio ak do Italije. Tu, gde poslednji e udar kob mi dati, zagrljen sa Titom mogoh pred vas stati. Dok vi svoju ljubav snevaste kraj moje, velom prijateljstva zavarah oboje. Naao sam tada utehu u nadi da vam Vespazijan i Rim nisu radi. Te otpore, miljah, Tit nee da svlada. Sad je Vespazijan mrtav, a Tit vlada. to smesta ne odoh! Ali nada stara htede da jo vidirn i stav novog cara. Sada znam svoj udes - znam za slavlje vae i za propast svoju. Drugi doekae da s vama radosnu svetkovinu dele gde bih ja jedino lio suze vrele. Stoga, rob ustrajni nedostinog bia, srean u svom bolu to ta tuna pria tvorca mojih jada uvredila nije, odlazim, a volim k'o nikad ranije. BERENIKA Ne bih verovala, kralju, da ba sada, kad moj ivot caru treba da pripada, neki bi mi smrtnik mogao u oi rei da me voli, i nekanjen proi. No utnja je dokaz prijateljstva moga: rei sto vreaju zaboravljam stoga.

Ne prekidoh govor pun drzovitosti, i ak me rastanak sa vama alosti. U tom slavlju koje nebesa mi alju s vama bih delila svoju radost, kralju. Od mene, od svih ste vi cenjeni bili. Diviste se Titu i beste mu mili. A meni su dragi bili razgovori s Titom, to iz drugog Tita meni zbori. ANTIOH A ja, mada dockan, beim ba od toga, od tih razgovora bez uea moga, od imena koje spokojstvo mi muti, koje s vaih usta uvek moram uti. Sklanjam se s oiju koje me sve vreme gledaju, a nikad ni ne primete me. Zbogom. Moje srce, koje lik va nosi, volee vas dokle smrt ga ne pokosi. Neu, ne bojte se, da razglasim svetom tu ljubav, plaui nad sudbom mi kletom, gospo. Sve ime u sebe da vas setim bie glas o smrti kojoj eljno letim. Zbogom.

Pojava peta - Berenika, Fenicija

FENICIJA Ba ga alim! Zbog vernosti svoje, gospo, vie sree on zasluio je. Nije vam ga ao? BERENIKA Naglim oprotajem bol mi je potajnu zadao, priznajem. FENICIJA to ga pustiste? BERENIKA ta? Da bude uz mene? Nestati mi mora i iz uspomene. Zar eli da nadu bezumnika budim? FENICIJA O dranju Tita ne znam ta da sudim, gospoo. Rim na vas surevnjivo gleda; njegov strogi zakon meni mira ne da: on hoe caricu rimske krvi iste; Rim mrzi kraljice, a kraljica vi ste. BERENIKA

Moj strah, Fenicijo, sad je sasvim nest'o. Tit me voli, car je, ima mo i presto. Htedne li, senatu mrska biti neu, a careve slike bie svud u cveu. Da li si videla sjaj minule noi? Zar ti carske slave nisu pune oi? Lomaa6 i baklje to na lik mu krasni liju sjaj, orlovi zlatni, puk taj glasni, vojska, senat, pa te povorke vladara svetlih od blistavog lika moga cara, taj purpur, to zlato, sjajniji u slavi njegovoj; taj lovor, sto mu trijumf slavi; pa ta reka ljudi to dolaze amo odasvud, da njega ugledaju samo; on u tim mnotvima, uzvien nad njima.. Boe! Kako due pune behu svima ljubavi, tovanja, vernosti! Zar svako O Titu ne misli, reci, isto tako, da bi, ak i da se rodio u bedi, svet ga kao vou eleo da sledi? Ali, Fenicijo, zbog tih uspomena to sad vreme gubim? dok ovoga trena Rim prinosi rtve, i dok narod hita da slavi poetak vladavine Tita? ta ekamo? Zavet prinesimo sada da Tit pod okriljem neba sreno vlada. Kada to obavim, ekati ga neu; nai u se smesta kraj njega, i sve u da kaem to ljubav u srcima budi i za im mi srce poodavno udi.

DRUGI IN

Pojava prva - Tit, Pavlin, pratnja

TIT Da li neko vide kralja Komagene? Zna li on da treba da doe do mene? PAVLIN Znam da je s kraljicom hteo da se nae. Pooh k njoj i stigoh tek to on izae; naredih da mu se za va nalog javi. TIT Dobro. A ime se Berenika bavi? PAVLIN

Zahvalna za vau panju, gospodaru, ona sad u hramu moli da nam caru nebo bude sklono. TIT Preljupka kraljice! Vaj! PAVLIN Zato "vaj"? Kakva vam muka mrai lice? Ta vi joj dadoste Istok, da njim vlada? TIT Pavline, nasamo nek nas puste sada.

Pojava druga - Tit, Pavlin

TIT Rim se, dakle, pita ta u ja da inim sa sopstvenim srcem i sa kraljiinim, Pavline; a tajne, tu skrivene mrakom, po celom su svetu na ustima svakom. as je najzad da se i odgovor prui. Kakav glas o meni i kraljici krui u narodu? Priaj. PAVLIN Svi jednako ine: hvale njene drai i vae vrline. TIT Ja volim kraljicu. ta o tome vele? Odanoj ljubavi kakav ishod ele? PAVLIN Sve je, pa i ljubav, sad u vaoj moi: s dvora vaoj elji otpor nee doi. TIT Taj dvor neiskreni videh gde se stara da ugaa volji svojih gospodara; videh kako krotko i na kolenima zloine Nerona kao zakon prima. Ja neu da meni ponizni dvor sudi; dua mi za lepim gledalitem udi7: moras mi otkriti to to srca kau, a ne da li sa mnom laskavci se slau. To si meni duan. Zid, kog strahom diu oko mene, ne da da mi albe stiu. Slep i gluv sam stoga, pa, da to ublaim, sada tvoje ui, tvoje oi traim. Veruj, u meni se tvoj prijatelj budi

kad kroz tebe bolje vidim due ljudi, kad iskrenost tvoja istinu mi kae, dok krug laskavaca oko mene lae. Dakle, da li nade za kraljicu ima? Ceka li je milost ili gnev od Rima? Kad takva lepota na carski tron kroi, kai, zar e rimske da uvredi oi? PAVLIN Hoe, gospodaru. S pravom il' tek tako, Rim njoj carsku krunu ne eli nikako. Da te lepe ruke same carstvo trae, da je ona krasna - s tim se sav Rim slae, i srce Rimljanke svako joj priznaje, svi kau: divna je, ali - kraljica je. Rimska krv od strane uvati se mora, to je zakon Rima, i tu nema zbora, i potomci vai bespravni e biti stupite li u taj brak nezakoniti. Otkad je poslednji kralj prognan, vi znate da tu re, nekada tako svetu, prate veita omraza i moni gnev Rima, i mada je narod veran cezarima, ta mrnja, taj ponos, svim srcima gode, jer je to ostatak negdanje slobode8. Sam Julije9, to je uguio prvi slobodu i zakon Rimljana u krvi, Kleopatru u svom ljubavnome plamu bee ostavio na Istoku samu. Videi boanstvo u njoj, Antonije10 u njenome krilu ni pomilj'o nije na Rim, na ast. Ali s njom se nije smeo da vena. Pa ipak, gnev je, usplamteo, celog Rima na njih pao poput groma, smiren tek osvetom ljutom nad oboma. Zatim Kaligula11, i Neron11 za njime, udovita ije s mukom zborim ime, to su ljudi samo likom, niim vie, i to sve zakone rimske pogazie, tim zakonom nisu smeli da se ale i pred nama baklje mrskog braka pale. Da zborim iskreno narediste meni. Brat Palasov, Feliks, rob osloboeni, kog oznai navek igom Klaudije, mu dveju kraljica12 zar postao nije? A njih - kad traite iskrenost do kraja - krv istih predaka s Berenikom spaja.

U lonicu carsku kad kraljicu danas pustite, nije li to uvreda za nas, jer kraljice dele svoj krevet sa robom to trag naih gvoa jo nosi sa sobom? Volja Rima, eto, sada vam je znana. Senat e zacelo pre smiraja dana na zahteve carstva da vas opomene i kae to isto to uste od mene. Izbor, vas dostojan, veran asti Rima, traie Rimljani svi na kolenima. Vaem odgovoru sad prepreke nema. TIT Ah! Kakvoj ljubavi tuan kraj se sprema! PAVLIN Strasna je to ljubav, to se mora rei. TIT Od svega to sluti taj zanos je vei, Pavline. Nju voleh sluei joj revno, morajui da je viam svakodnevno. I ak sam - od tebe nista kriti neu - bezbroj puta nebo hvalio za sreu to u Idumeji13 vlast mom ocu dade, pa Istok sa vojskom pod ezlo rnu pade, te on potom uspe da itav svet digne, da krvavom Rimu najzad i mir stigne14. ak i oev presto ponekad sam hteo, ja, Pavline, koji svoj bih ivot ceo stoput rtvovao da njegov jo traje, da sudbina, blaa, tako elela je. Sve - zar zaljubljeni znaju za im ude! - zato da carica Berenika bude i da se oduim za ljubav joj vernu davi joj nad svetom tu mo neizmernu. Sad, uz svu tu ljubav, uz sve drai njene, uz zakletve moje, suze nebrojene, sad, kad toj lepoti krunu smem da nudim i kad za njom vie nego ikad udim, kad bi snovi koje snevah godinama za tren bi se brakom ostvarili nama, sad, Pavline... Nebo! Smem li da izustim? PAVLIN ta to, gospodaru? TIT Sve u da napustim zauvek! To zborim, a srce se muti. Ako sam eleo tvoje rei uti,

to bee zbog elje da razlozi tvoji uutkaju ljubav sto se utnje boji. Ta ljubav ve htede Bereniku spasti, a kad najzad krenuh putem svoje asti, ljuti boj sam bio od kog e mi rana na srcu da traje mnogo dugih dana. Dok bejah preputen sebi - voleh tada; drugi bee duan da nad svetom vlada. Vlasnik svog ivota, voleti sam smeo, eleo sam samo ono to sam hteo. No tek to moj otac u drugi svet kroi, tek to mu, alostan, ja zaklopih oi, ve spoznah varljivost svoje divne nade, osetih sav teret to na mene pade, uvideh, Pavline, da s onim to ljubim ja sopstveni ivot, samog sebe gubim, i da radi sveta rtvovati treba tu ljubav, protivnu volji samog neba. Sad su oi Rima u me uperene. Kakav znak za njega, sramota za mene, da, krei zakon svojim prvim inom, svoju sreu gradim nad tom ruevinom! Reen da podnesem rtvu preveliku, htedoh da pripremim jadnu Bereniku. No kako da ponem? Proe osam dana, a ona to ne u sa mojih usana; kad htedoh da zborim, prva re mi susta, jezik mi ostade sleen usred usta. Miljah da e ona nevolju da sluti kada vidi patnju to moj spokoj muti; no suuti puna, ne sumnje, kraljica rukom mi je suze brisala sa lica, ne oekujui u svome neznanju kraj ljubavi nae, nezasluen za nju. Tek od jutros svoje slabosti se stidim. Dosta mi je utnje, moram da je vidim. ekam Antioha, da mu predam blago meni nesueno, ma koliko drago; neka sa kraljicom on na Istok ide; Rimljani e sutra to moi da vide. Za koji trenutak to u joj sam rei, poslednji put tada sa njom govorei. PAVLIN To i oekivah od asti, vrline to pobedonosnim posvuda vas ine. Sam jerusalimski bedem, sav u dimu,

taj spomenik vae odanosti Rimu, sruen, sad je svedok hrabrosti i asti to nee da svoje delo upropasti, i znak da e junak pred kojim svet pada svoje strasti jednom umeti da svlada. TIT Ah! Svirepa asti pod imenom sjajnim! Ti bi lepa bila oima oajnim kad bih smeo zbogom da kaem ivotu! Zar mi tebe samu, svu tvoju lepotu Berenika nije uinila dragom? Slavi to je nekad ila mojim tragom ast, Pavline, nije uvek bila sklona; ja bejah odgojen na dvoru Nerona. Ti zna da lo primer esto vodio me kroz porok, naslade, zlom bespuu svome15. No Berenika me osvoji, nadjaa. Reen da osvojim svoga osvajaa, postah ratnik; ma moj sve pobede uze. Vratih se u slavlju. No ni krv ni suze ne behu dovoljni da mi srea bude zasluena: htedoh da usreim ljude. Za dobrim naumom sledovahu dela. Da zna kakva bi me radost obuzela kad bih joj video zadovoljne oi, dok mnotvo zahvalnih za mene svedoi! Njoj ja sve dugujem. A ta u joj dati! Za moj dug, Pavline, ona e da plati. Za svu tu vrlinu, ast i slavlje ratno rei u: "Idite, i to nepovratno." PAVLIN ta? Ukazaste joj tolike poasti, Eufrat je sada mea njene vlasti, tom dareljivou senat zaudiste, pa jo strahujete da zahvalni niste? Njenoj ete kruni sto naroda dati. TIT Zar u njenu patnju time zavarati! Ja znam Bereniku i sve snove njene. Znam da joj je stalo jedino do mene. Od dana kad ljubav ova poveza nas (srenog ili kobnog, ta da kaem danas?) ja sam sve to ona voli, sve to ima; tua je tom dvoru, strana usred Rima; svaka druga elja, sem da mene eka i da sa mnom bude, od nje je daleka.

Kad bih, vrlo retko, zakasnio malo, kad bi joj ekanje predugo postalo, morao sam, ganut plaem joj i mukom, da joj suze dugo brisem nenom rukom. Znaj, sve ime ljubav ponajjae vee, zanosa i strepnji suze uvek svee, blagi joj prekori, vrlina, lepota, prirodnost - sve je to deo mog ivota. Svaki dan je viam, to pet leta traje, i uvek izgleda k'o prvi put da je. No dosta, Pavline. Hajdemo. U dui svirepu odluku to seanje gui. Nebo! Da je s takvom suoim strahotom! Jo jednom, hajdemo, ne mislimo o tom. Izvrimo ono sto je neumitno. Da 1' u preiveti - to sad nije bitno.

Pojava trea - Tit, Pavlin, Rutilije

RUTILIJE Razgovor sa vama Berenika trai, care. TIT Ah! Pavline! ta da radim, kai! PAVLIN Sta? Volja, odluka - zar su vam ve tue? Sadje as. Ka'te joj. TIT Dobro. Neka ue.

Pojava etvrta - Berenika, Tit, Pavlin, Fenicija

BERENIKA Tajnu u samoe vae naruiti. Oprostite za taj in nerazboriti. Dok sad oko mene bruji va dvor celi o moi do koje ste moj presto uzneli, zar je, gospodaru, pravo da ja sama utim, da ne mogu da zahvalim vama! Ovom prijatelju vernom je poznato ta nam srca kriju, pa smem rei zato da ste najzad sami, oca oaliste, nita vas ne dri, a doli mi niste! irite granice, uh, kraljevstvu mome,

a ne rekoste mi ni rei o tome. Ah! mira mi treba, ne vlasti i zlata. Zar vam srce zbori samo sred senata? Ah, Tite - jer meni to ime je drae od titula to ih strah i smernost trae - od kakvih li briga vaa ljubav pati? Zar samo drave moete mi dati? Zar mislite da me tesi ta mo pusta? Va uzdah, va pogled, re iz vaih usta, to su moje elje, moja utoita. Viajte me ee, ne dajte mi nita. Zar sve vae dane carstvo oduze mi? Posle osam dana za mene ste nemi? Nek jedna re zbrie strah koji stvoriste. Kad uoh, o meni da li govoriste? Tiu li se mene tajne to me plae? Bave li se mnome barem misli vae? TIT Ne sumnjajte, gospo. Nebo mi svedoi da svud Bereniku vide moje oi. Vreme i odsutnost, kunem vam se u to, uvaju vam moje srce netaknuto. BERENIKA ta? Zar u veitu ljubav kunete se s tolikom hladnoom, da se srce strese? Zato treba nebo za svedoka zvati? Zar vam moje srce nee verovati? Zar da te zakletve budu lek mom strahu? Pokloniu veru obinom uzdahu. TIT Gospo... BERENIKA Dakle? Zasto pogledi vam bee, gospodaru? Kakva smutnja re vam vee? Zar vam vidim samo izraz zbunjenosti na licu? Smrt oca zar vas jo alosti? Zar nita tu patnju ublaiti nee? TIT O, gde bi kraj bio sada moje sree daje iv moj otac! BERENIKA Znam da vaa tuga opravdan je deo sinovljeg vam duga, no poast mu dosta ve odaste njome: mislite o slavi svojoj, carstvu svome. A kaem li svoje elje, da li greim?

Ja sam vas nekada umela da teim. Radosnije vi ste sluali me tada. Zar jedna re vaa ne bee lek jada i suza, to zbog vas behu meni kazna? Vi alite oca; ah, boli prolazna! A meni - o, kako to seanje boli - otimahu sve to srce moje voli, meni, iju znate nevolju i amu kad rae samo naas ostavite samu, i kojoj rastanak na mora da zada smrtonosnu ranu... TIT Ah, gospo, zar sada to kaete meni? O, potedite me; za nezahvalnika preteko je breme tolika odanost. BERENIKA Za nezahvalnika? Zar to znate biti? Odanost tolika zar vam muna biva? TIT Moje srce pali plam ljubavni, gospo, kao nikad. Ali. BERENIKA Ali? TIT Avaj! BERENIKA Ka'te. TIT Rim... Carstvo... BERENIKA Ja sluam. TIT Hajdemo, Pavline, jer me slabost kua.

Pojava peta - Berenika, Fenicija

BERENIKA ta! Nita ne kae, i otii mora! Avaj, Fenicijo, zlog li razgovora! ta skrivih? ta hoe? ta znai ta utnja? FENICIJA I u mom je duhu, gospo, sama smutnja. Slutite li barem uzrok toj nevolji?

Protiv vas ta moe da ga ozlovolji? Setite se, gospo. BERENIKA Avaj! Vemj meni, celu prolost vidim sad u uspomeni: kriva sam, do ovog trenutka emernog, samo zbog ljubavnog ara neizmernog. No ti si nas ula. Reci, ne preuti: sta to rekoh to je moglo da ga ljuti? Moda nezahvalno o daru mu zborih, ili ga zbog tuge njegove ukorih. Ili je zbog Rima takav prema meni? Car je, pa kraljicom ne sme da se eni. Vaj, ako je tako... Ne, ta zar ne rece stoput da te smetnje nee da ga spree, stoput... Ah! nek kae, svirepi, to uti? Sto neizvesnou duu moju muti? Zar da iva budem kraj pomisli same da ga ja uvredih, da ne mari za me? Hajd'mo za njim. Ali, kad promislim malo, moda vidim ta je smutnju izazvalo. On zna, Fenicijo, ta tu iza lea Antioh mu radi, i to ga sad vrea. ula sam da eka kralja Komagene; to je ta nevolja to je snala mene. Ta zlovolja, to me prestravila tako, to je sumnja to se da smiriti lako. Nemoj da se dii tom pobedom, Tite. Ah! nek ti nebesa, sto ast tvoju tite, boljeg suparnika daju, da me kua, da tvoj dar mi bude samo tvoja dua, a on da mi carstva, vea nego tvoja, ponudi za ljubav, i ezla bez broja! Tad bi znao, voljen, i pobednik pravi, ta sve znais meni i mojoj ljubavi. Hajdemo. Re jedna smirie ga sada. Utiaj se, srce, on mi jo pripada. Prerano se predah nesluenoj boli! Tit je ljubomoran; znai, Tit me voli.

TREI IN

Pojava prva - Tit, Antioh, Arzas

TIT ta, kralju? Htedoste da odete sada? Zato? to beite od nas iznenada? Ta zar mi ne biste ak ni zbogom rekli? Kao neprijatelj zar biste utekli? Moj dvor, Rim i carstvo ta e rei na to? Ja sam vam prijatelj, i udim se zato. Zar vam neto skrivih? Moda vas bez ara primah, kao mnotvo ostalih vladara? Pre smrti mog oca srce vam poklonih, sve to sam imao srenih dana onih, a sad, kad i ruka izdana postoji, zar vam ne trebaju ti darovi moji? Mislite li vi da, svestan nove moi, prolost ne dozivam nikada pred oi, i da u mom duhu prijatelji svi su neznanci to vie potrebni mi nisu? Ba vi, to umalo sad me ostaviste, kao nikad dosad meni potrebni ste. ANTIOH Zar ja, gospodaru? TIT Da, vi. ANTIOH Zar velika pomo moe biti, vaj, od nesrenika? TIT Ja jo pamtim vae junatvo u boju; znam, kralju, da s vama delim slavu svoju. Pamtim kako blista u oima Rima plen koji oteste sami Jevrejima, kako gradom reka zarobljenih tee \ a na njima, kralju, vai lanci zvee. Ali sad ne traim neki podvig smeo: vaim bih se glasom posluiti hteo. Zahvalnost kraljice poznata je meni, znam da Berenika vau vernost ceni, da u Rimu samo vas sree i slua. Nas troje smo, kralju, samo jedna dua. I zato vas molim, dragi prijatelju, da se kod kraljice sad za moju elju zauzmete. ANTIOH Kako? Pred nju opet ja u? Ona moje zbogom, zauvek, ve zau.

TIT Kralju, nek vas uje jo jednom, zbog mene. ANTIOH Ah! Vi joj recite. Ta sve misli njene samo k vama lete. emu nastojanje da sami ne date to divno priznanje? Ona nestrpljivo eka da ga uje. O, ja znam kako vas i voli i tuje; od nje same saznah da vest o venanju, toliko eljenu, sad nosite za nju. TIT Ah! Zar bi sad bilo kraja mojoj srei kad bih joj mogao tu divnu vest rei! Ali sad, kad mogu da tu sreu steknem, ba sad moram, kralju, da se nje odreknem. ANTIOH Da se odreknete? Vi? TIT Moj udes to je, jer brak je nemogu izmeu nas dvoje. Uzalud su nade zanosile mene: kralju, ona sutra s vama e da krene. ANTIOH ta ujem? O nebo! TIT Plaite nad mojim sjajem punim ame. Ja, to udes krojim svetu, to kraljeve postavljam i ruim, elje svoga srca duan sam da guim. Lepotu koja se u purpuru rodi Rim mrzi, jer raspru s kraljevima vodi; ljubavlju ga svojom vream, jer on kune kraljevske joj pretke i sjaj njene krune. Inae, prostotu srce sme da bira: takav izbor nee rimsku ast da dira; kao carica im ne bi bila loa lepotica neka iz rimskog oloa. Sam Julije Cezar ustuknu pred njima. Ako Berenika ne ode iz Rima, sutra e da uje puk, to, prepun gneva, kraljiin odlazak od mene zahteva. Popustiu svome oseanju asti, moje ime, lik njen, od uvreda spasti. Zbog pogleda mojih, osmodnevne utnje, nju su ve zacelo obuzele slutnje, i sad, dok u dui brige joj se roje,

trai da dranje objasnim joj svoje. Olakajte muku srcu punom strave, oslobodite me okrutne izjave. Recite joj kakva patnja razdire me, zato je se klonim, to utim sve vreme. Budite nam glasnik rei oprotajnih i jedini svedok naih suza tajnih. Izbegnimo muni prizor: to je bolje no da klone malo preostale volje. Ako e joj patnju olakati nada da e u mom srcu da ivi i vlada, recite joj da u usred dvorske ame izgnanik da budem, pun vernosti same; ime joj poslednjim dahom da izustim k'o suanj to vlada svojim carstvom pustim, a nebo, to od nje rastavit' rae eli, duim e me vekom jae da ucveli17. Vi, koga odanost samo vee za nju, kralju, s njom budite u njenom stradanju. Pratite kraljicu na Istok: za ljude ne bekstvo, ve slavlje nek taj prizor bude. Prijatelji uvek budite, a mene svaki va razgovor nek uvek spomene. Eufrat e vae drave da zdrui i kao granica da im odsad slui. Senat, koji ceni vae irae asno, dodae kraljevstvu vaem jednoglasno jo i Kilikiju18. Kralju, zbogom sada. uvajte kraljicu to mi duom vlada, sve to mome srcu ikad bee drago, do poslednjeg daha za nj jedino blago.

Pojava druga - Antioh, Arzas

ARZAS Nebo vam je, kralju, sklono kao nikom. Otputovaete, ali s Berenikom. Drugi je ne uze, i ak vam je daje. ANTIOH Moram se pribrati. Ipak, prenagla je ta promena; moju nevericu budi. Zar mi Tit predaje sve za ime udi! Bogovi! Mogu li tome veru dati? Mogu li se takvom neem radovati? ARZAS

A smem li ja, kralju, znati ta to znai? Zar ete za radost uvek smetnju nai? Zar me obmanuste kad, pun uzbuenja, posle oprostaja i svog izjanjenja, vi priaste meni, izlaze' iz dvora, O smelosti vaoj iz tog razgovora? Beaste od braka to vas jadom puni. Tog braka sad nema; ta vas sada buni? Dajte sad na volju sebi. ANTIOH Zar da shvatim, Arzase, da sad sam duan da je pratim! Zboriemo dugo i slatko nas dvoje i - kad joj se oi naviknu na moje - srce e je moda jednom da upita to mi vernost prezre zbog hladnoe Tita. Kraj njega, koji me zasenjuje, slavan, svaki drugi sjaj je u Rimu nitavan, no Istok, mada mu ime i tu sjaji, ni moju joj slavu nee da zataji. ARZAS Da, kralju. Ljubavi vaoj sve pomae. ANTIOH Ah! Jadniku prija da sam sebe lae! ARZAS Kako to, da lae? ANTIOH ta? Da mene voli? Da re izgovori, lek svih mojih boli? Da najskrivenije elje mi ostvari? Misli da bi ona, ak i da joj ari sav svet prezre, ipak, jadna i pealna, htela da uslii mene, nezahvalna, i da se unizi dotle da prihvati nenost koju bi mi morala da vrati? ARZAS A ko bolje od vas moe da je tesi? Vie joj se, kralju, sudbina ne smei. Tit je naputa. ANTIOH Ah! Zbog tog preokreta mene eka samo nova muka kleta. Koliko ga voli, plaem e mi rei, patnjom e bol meni da zada jo vei. Ljubav e mi biti nagraena tugom i suzama to su namenjene drugom.

ARZAS ta? Zar gristi sebe, to vam muno nije? Gde jo takvo srce takvu slabost krije? Otvorite oi i vidite, kralju, da vam sad nebesa Bereniku alju. Sad, kad njenu ljubav Tit vise ne trai, treba joj brak s vama, da joj patnju blai. ANTIOH Brak sa mnom! ARZAS Nek plae nekoliko dana. Kada joj jecaji minu sa usana, govorie za vas vreme koje hita, osvetoljubivost, gnev, odsutnost Tita a blizina vaa, ezla, teka za nju, dve drave vae to tee spajanju. Razum, prijateljstvo, ljubav - sve vas vee. ANTIOH Laknu mi, Arzase: pun sam nade svee. Nov ivot u meni tvoje rei bude. Sta ekamo? Titu nek po volji bude. Izvrimo nalog. Nek kraljica sazna kakva je za ljubav njenu eka kazna. Ali, ne. Stanimo. ime se to bavim? Zar ja da joj takvu svirepu vest javim? A ast mi? A ljubav? Srcu svome laem... Bereniki divnoj zar u ja da kaem da je naputena? Da ete to uti, kraljice, zar iko mog'o je da sluti! ARZAS Kralju, gnev e ceo da plane nad Titom. Vi ste samo glasnik, i posluan pritom. ANTIOH Ne, neu joj poi. Potujmo bol njenu. Drugi e joj rei tu vest neeljenu. Zar misli da nee dovoljno da pati kad vest o Titovoj nemilosti shvati i da patnja mora da bude tolika da to od njegovog uje suparnika! Ne, neu da budem glasnik koji anje zbog te kobne vesti gnev i proklinjanje. ARZAS Ah! Evo je, kralju. Odluit' se mora. ANTIOH Nebo!

Pojava trea - Berenika, Antioh, Arzas, Fenicija

BERENIKA ta, zar niste jo otili s dvora, kralju? ANTIOH Vidim, gospo, da traite cara: kad sretnete mene, to vas razoara. Ali okrivite bas njega to jo u da vam smetam, gospo, svojom prisutnou. Moda bih stigao ve i do Ostije da mi car odlazak zabranio nije. BERENIKA On samo vas trai, a bei pred nama. ANTIOH Traio me da mi govori o vama. BERENIKA Zar o raeni, kralju? ANTIOH Da, gospo. BERENIKA A ta to? ANTIOH Dmgi e vam bolje rei. utim zato. BERENIKA ta kaete! Kralju... ANTIOH Ne, potedite me. Drugi moda ne bi znali da zaneme ve bi likovali, pouzdanje stekli i to to traite radosno vam rekli. Ali ja, vi znate, za va mir se bojim i bdim nad njim vie nego i nad svojim; patnju vam ne elim, otud moja utnja; bol me vaa plai vie nego ljutnja. Oprostiete mi pre no dan se smrai. Zbogom, gospo. BERENIKA Nebo! ta sve ovo znai? Kralju, ne idite. Gledajte pometnju, jad moj. Govorite. Slutim smrtnu pretnju; da 1' ta muka moja vas imalo dira? Brinete, rekoste, radi moga mira; a zar e svirepi va muk da me tedi, da gnev ne razjari, ranu ne pozledi?

Kralju, ako vam je do mog mira stalo, ako me ikada voleste bar malo, dajte mi da spoznam sav jad stanja moga. ta vam je rekao Tit? ANTIOH Gospo, zaboga... BERENIKA Zar vas moje kletve i moj gnev ne plae? ANTIOH Proslovim li, biu predmet mrnje vae. BERENIKA Recite, zahtevam. ANTIOH Avaj meni bednom! Gospo, moju utnju ceniete jednom. BERENIKA Ne uinite li smesta kako elim, mrzeu vas uvek svojim biem celim. ANTIOH Gospo, kad mi tako vaa elja sudi, utati ne mogu. Po volji vam budi. No manite nadu: za jad u vam rei to od svih je vasih strepnji moda vei. Ja znam vae srce: moja vest e sada gde je najnenije udar da mu zada. Tit mi ree... BERENIKA Sta to? ANTIOH Njegov nalog to je: morate se navek rastati vas dvoje. BERENIKA Ko? Mi? Rastati se? Berenika s Titom! ANTIOH Ipak, pravino vam moram rei pritom: sav uas nenoga, plemenitog srca, svu oajnu ljubav to u njemu grca, sve sam to video kod njega: on plae, on ezne za vama; ali zlo je jae. Kraljica je rimskom carstvu trn u oku. Rim trai rastanak u najkraem roku. BERENIKA Na rastanak! Avaj! Fenicijo! FENICIJA Sada nek vam dua bude jaa od tog jada,

gospo. Znam svu muku, oaj vaeg stanja. BERENIKA Zar me Tit naputa kraj svih obeanja? Tit, to mi se kleo... Ne, to je obmana. Tit nije neastan, ni ja rtvovana! To sad neko eli da okrivim cara. Tom klopkom bi hteo da neslogu stvara. Ne, Tit me jo voli. On srart moju nee. Poimo do njega, i od mene sve e da uje. Hajdemo. ANTIOH ta? Zar smete da mi... BERENIKA Sve to to rekoste, to elite sami. Ja vam ne verujem. to god kob da pie, uvajte se da vas ne ugledam vie. (Feniciji.) Daj da u tom stanju budem blizu tebe. Vaj! inim to mogu, da obmanem sebe.

Pojava etvrta - Antioh, Arzas

ANTIOH Da li je uh dobro? Ili me sluh lae? Od vienja novog da se uvam, kae'. uvau se dobro. Ta ve bih na moru bio, da zbog Tita ne ostah na dvoru. Da, treba otii. Hajdemo, Arzase. Mrzi me. A meni dua prenula se: ti zna da ve krenuh - ljubomoran, zdvojan, zaljubljen, smraene svesti, nespokojan; a sada, Arzase, tu zabranu uvi, moda u otii s nehajem u dui. ARZAS Kralju, potrebno je ostati ba sada. ANTIOH Kako? Zar njen prezir da na mene pada? Zar za nehaj Tita mene da optui? Njegovom krivicom zar da mene rui? Kako nedostojno, kako nepravedno obeuje mene da kleveem bedno! Tit je voli, ree; ja sam izdajica. Pa zar to da ujem? O, nezahvalnica! Kakav je trenutak samo izabrala! Ba kad joj opisah bol svoga rivala,

kad, da nju uteim, srce mu nemarno prikazah vemijim nego to je stvarno. ARZAS A to da vas, kralju, to toliko mui? Nek joj srdba mine i vreme odlui: mrnju e polako dani da ugase. Ostanite. ANTIOH Neu; odlazim, Arzase. Bol bi joj se mogla da saali meni; moja ast, moj spokoj, sve mi kae: kreni. Od svirepog bia hajdemo daleko. Neu da mi o njoj re izusti neko. Imamo, meutim, vremena do noi. Ja u svoj dvor idem, a ti e k njoj poi. Vidi da li patnja suvise joj preti. uri, da bar znadem da nee umreti.

ETVRTI IN

Pojava prva - Berenika, sama

Fenicije nema! Neumitno vreme, sporo si za elje koje lete, streme! Na izmaku snage, utuena, venem; taj mir me ubija, a kud da se denem? Fenicije nema. Ah! A svakim asom to kobno ekanje puni me uasom! Sigurno odgovor njegov ne nosi mi. Tit, taj nezahvalnik, nee da je primi, da uje za gnev moj, to sam izazva ga.

Pojava druga - Berenika, Fenicija

BERENIKA Cara da li vide, Fenicijo draga? Sta ree? Hoe li doi? FENICIJA Videh njega, gospo. Opisah mu jad srca vaega. Spazih suze koje zadrao nije. BERENIKA Doi e?

FENICIJA Svakako, obeao mi je. No zar e vas takvu, gospo, on zatei? Budite mu lepi i u toj nesrei. Dajte da taj veo dignem, da s oiju uklonim te kose to vam pogled kriju, da zbrisem trag suza to vam lice kvari. BERENIKA Ne, nek svoje delo vidi. I ta mari, najzad, ako tata lepota ne sjaji? Ako moja vernost, suze i jecaji - ma ta kaem, suze? - ako kraj sve bede, ako smrt ga raoja najzad ne dovede, emu tvoja briga, emu krhke ari, reci, kada za njih on vie ne mari? FENICIJA Bol vam nepravedno tu optubu die. Ali ujem buku, gospoo. Car stie. Doite, ovde e guva da se stvori. Nek sam u odaji vaoj s vama zbori.

Pojava trea - Tit, Pavlin pratnja

TIT Umiri kraljicu, Pavline, i javi da stiem. A sada samog me ostavi. Nek svi odu. PAVLIN Kakav strah mi duom hara! Bogovi, spasite ast Rima i cara. Idem k njoj.

Pojava etvrta - Tit, sam

No, Tite, kako odluuje? Berenika eka. Kud srlja? ta snuje? Da joj kae zbogom? Smislio si, znai? Hoe li u srcu tu svirepost nai? Jer boj, na ijem si naao se pragu, zahteva surovost, a ne samo snagu. Zar da ne popustim toj enji, tom jadu oiju to pute do mog srca znadu? Kad, naoruane svom svojom lepotom, moj pogled pronau, i proplau potom,

zar u da se setim ta sam carstvu duan? Zar u rei - gospo, rastanak je nuan? Srce to me voli ja hou da skrim. A zato? Ko trai? Svoju volju vrim. Ta zar je Rim svoja iskazao htenja? Zar mu iz tog dvora uh upozorenja? Zar drava stie na rub provalije? Zar joj, sem te rtve, drugog spasa nije? Sve uti kraj mene; jedini ja urim. Nesrea jo spava, a ja u nju jurim. Moda Rira, spoznavi sve njene vrline, nee da je smatra detetom tuine? Moda mu se elje s mojima ne kose? Ne, ne - priekajmo, ne zaleimo se. Nek, pored zakona, Rim stavi na vagu ljubav, vernost, suze, tog zanosa snagu, shvatie nas... Tite, ne zatvaraj oi! iji zrak udie? Gde ti noga kroi? Zar tu moe iim biti izbrisana mrnja na kraljeve, s mlekom posisana? Rim je osudio s kraljevima svojim i tvoju kraljicu. Pamti li glas kojim on ti se obraa jo od tvog roenja? Pamti li iz vojske sva upozorenja? Glas ljutnje koja se irom Rima digla kad ti je ovamo Berenika stigla? Zar taj glas, kukave, stoput da se javi? Onda mani carstvo, ljubavlju se bavi! Na kraj sveta poi i izagnaj sebe, nek ezlo ponese vredniji od tebe. Zar zbog takve slave, zar zbog takve asti neu u zaborav ljudskog roda pasti? Ve vladam - a da li pitanjima pravim posveen? Ljubavlju jedino se bavim. ta da kaem, na ta straih sve te dane? Gde su boljeg doba zore obeane? Gde suze zbrisane? Gde radosne oi iji sjaj o mojoj dobroti svedoi? Zar lepa sudbina svetu svanula je'? Znam li koliko e ivot da mi traje? Od to malo dana, od elja i nada, koliko ja, bednik, potraih do sada! Ne, s dunou bolje treba da se slaem. Dokrajimo smetnju...

Pojava peta - Berenika, Tit

BERENIKA (izlazei) Pustite me, kaem. Dosta tih saveta i te brige puste. Moram ga nai. Ah! Gospodaru! Tu ste! Istina je, dakle, da me Tit ostavlja? Da moram otii, to mi on sam javlja. TIT Ne muite, gospo, nesrenoga cara. Nije tren da pla nam u duama hara. Dovoljno je strana patnja to me pee. Umesto da suza draga vam potee, bolje neka srce sad prozbori vae, ono to na dunost nekad me seae: sad je vreme za to. Stiajte u dui glas enje, vidite dunost to me gui, nek va razum njenu neumitnost shvati. Ba vi sada snagu morate mi dati, pomoi da moja slabost ne svlada me, da zadrim suze koje teku same; a ako nam nema rastanka bez plaa, nek nam bar ulepa slavu, ast ojaa. Nek svet primi poput besprimernog dara pla jedne kraljice i pla jednog cara. Jer nas nam rastanak, gospo, kob nalae. BERENIKA Svirepi! Zar sad je tren da to se kae? Ah! ta uiniste! Vaj! Voljena nisam! Da mogu da lik va vidim, mio, prisan, ja tek za to ivim! Kad prvi put uste to priznanje moje, zar s uma smetnuste taj zakon? Ljubavlju to me zapali ste? tojadnoj kraljici tada rekli niste: "Kud e, nesrenice, kud ti nada leti? Ne daj srce koje ne mogu uzeti." Zar ste ga uzeli da vraeno bude sad, kad vae elje jedine mu sude? Zato me, svirepi, odbiste tek danas, kad carstvo odavno bee kivno na nas? Jadu koji ne bih preiveti htela utehu bih znala, okriviti smela vaeg oca, narod, senat, carstvo celo, ne slutei da je on bas vae delo. Zbog te mrnje kojom bejah okruena na to sam odavno bila pripremljena.

Ne bi me stigao taj udes svirepi u asu kad srce ni od eg ne strepi, kad su vaoj enji otvoreni puti, kad vam oca nema i kada Rim uti, kad ceo svet lei pred nogama vaim, najzad, kad se mogu samo vas da plaim. TIT Predavi se slasti ivljenja i nada, ja u svoju propast srljao sam tada. Nisam hteo znati za budunost, niti za ita to bi nas moglo rastaviti. Htedoh da mi ljubav sve prepreke srui, pa i nemoguem nadah se u dui. I pre bih ak dane prekratio svoje nego na rastanak primor'o nas dvoje. Glasi to kolahu carstvom ljubav moju samo su jaali. No tad savest svoju ja ne sluah, gospo, sa toliko ara s kol'ko ga sad uje dua jednog cara. Znam kakvu mi patnju ta odluka sprema, znam da mi ivota vie bez vas nema, da sopstveno srce gubim; ali sada ne mislim na ivot: treba da se vlada. BERENIKA Pa vladajte. Ja vam neu na put stati. Neu da okrutna vaa savest pati. Htedoh samo uti da li vaa usta koja izrekoe obeanja pusta o ljubavi to e navek da nas spaja mogu da izreknu rei oprotaja. To sam ula, dakle, i imam to elim. Dosta je. Zauvek ja vam zbogom velim. Zauvek! Znate li koliko to boli, kako je okrutna ta re kad se voli? Kad patnja, za mesec, za godinu dana daljinom, morima bude uveana? Novi dan da stie, nova no da hita, a da Berenika ne ugleda Tita, ni Tit s Berenikom da ikada bude! Pustih snova mojih, sudbe moje hude! Zar e nezahvalnik, kad se ve ne boji rastanka, te dane bez mene da broji? Dan, za mene venost, za nj e biti kratak. TIT Gospo, mojih dana malen je ostatak. uete uskoro tunu vest o meni,

pa ete priznati da beste voljeni. Znaete da bez vas meni svetlo danje... BERENIKA Ah! Ako je tako, emu rastajanje? Ne mislim o braku, o tolikoj srei. Zar vienje s vama Rim e da mi sprei? Zar mi zrak ne date koji udiete? TIT Avaj! Ostanite, gospo. Vi sve smete. Ja se ne protivim. No sebe se plaim: slab sam da se borim sa prisustvom vaim. Blizu vaih ari, spoznau svu muku stalnih briga da me one ne privuku. Cak i ovog trena srce milost moli i sve zaboravlja, osim da vas voli. BERENIKA Ali, gospodaru, zato strahujete? Zar moda Rimljani k oruju ve lete'? TIT A ako me zbog te uvrede prokunu? Ako se gunanje pretvori u bunu, zar u im caricu krvlju nametnuti? A ako Rim trguje zakonom, i uti, zar da budem duan da za to strpljenje platim, gospo, neim to ne da potenje? Kakve bih sve elje morao da vrim'? Kako bih uvao zakon, kad ga krim? BERENIKA Samo moje suze nita vam ne znae. TIT O, nepravde! Kada Berenika plae jada sam beutan! BERENIKA Pa to, care bedni, podnosite takav zakon nepravedni? Zar za pravo Rima svoje rtvujete? I zar vae elje nisu tako svete? Dakle? TIT K'o oganj me vae rei peku! BERENIKA Car ste, gospodaru, a suze vam teku19! TIT Da, gospo, tako je, plaem, drhtirn ceo. No, znajte, na carski presto kad sam seo, zakleh se da uvek titim prava Rima,

i sad sam to duan. Mnogim primerima moji prethodnici tu re odrae. Ah! Od prvih dana istorije nae vidite vladare verne volji Rima. Jedan, re drei, poe dumanima da mre posle patnji i muenja dugog; sin-pobednik bee osuen od drugog; trei je, nesrenik, krvniku predao dva sina, i smrt im spokojno gledao bez suza..." No uvek ast i domovina behu Rimljanima misao jedina. Znam da rastavi se sa arima vaim njihove podvige sve u da nadmaim; taj in e divljenje i slava da prate. Zar, gospo, dostojnim mene ne smatrate da ostavim primer za budue ljude kom teko da ikad slinog e da bude? BERENIKA Smatram da ste kadri za okrutnost svaku, dostojni da grobnom predate me mraku. Vaa prava htenja nisu mi skrivena. Ne traim da ovde ostanem ni trena. ta? Ja da prezrenje i mrnju svud vidim, da sprdnju svetine sluam, da se stidira? Htedoh od vas uti za svoju nesreu. Cula sam, i vie smetati vam neu. Ne kunem, ne zovem bogove da vre pravdu nad onima to re svoju kre. Ako mojim plaem nebo ganuto je, molim ga da muke zaboravi moje. Ako, pre no umre, tuna Berenika trai za smrt svoju nekog osvetnika, elim da on u dnu vaeg srca ivi i tu sveti mene za sve to ste krivi. Mir, zaborav, nee da vam uspokoje to srce. Seanje na nenosti moje, moj emer, krv moja usred ovih dvora bie mu dumani i veita raora. Ja njima ulogu osvetnika dajem i zbog takve elje neu da se kajem. Zbogom.

Pojava esta - Tit, Pavlin

PAVLIN

Gospodaru, ta to ona snuje? Da li je konano voljna da putuje? TIT Pavline, sa njom e smrt i mene stii. Kraljica nju eli. Treba za njom ii. Spasimo je. PAVLIN Ve po vasoj zapovedi svaka njena ena mora da je sledi. Njena pratnja za nju brine, pa e znati da od njenih crnih misli je odvrati. Gospodaru, slavno dovrite delo. Ne bojte se. Treba nastaviti smelo. Znam kakvom alou njen jecaj vas gui. ak i meni bee preteko u dui. Ali nek vam pogled k viem cilju leti: divne e plodove ova bol doneti. Taj trenutak patnje sav e svet da slavi. Budunost je vaa. TIT Ne, krvnik sam pravi. Mrzim samog sebe. Neron omraeni s okrutnou svojom nije ravan meni. Ne, neu podneti da mi ona strada, ma ta da Rim kae. K njoj u poi sada. PAVLIN Kako! Gospodaru! TIT Ne znam ta to zborim, Pavline. Sa stranom patnjom ja se borim. PAVLIN Ne kvarite dane slavlja to nastaju. Gradom ve glas krui o tom oprotaju. Rim je odahnuo, radost vlada njime; u vau se poast rtvenici dime; narod vas do neba die, i, pun slavlja, na vae kipove lovor-vence stavlja. TIT Ah! Rime! Nesreni care! Bereniko! to postadoh vladar? to volim toliko?

Pojava sedma - Tit, Antioh, Pavlin, Arzas

ANTIOH O, ta uradiste? Berenika mila

moda ve izdie, smrt je prigrlila; ne uje savete ni pla u svom jadu, preklinje da bode i otrov joj dadu. Samo ispred vas e na tom putu stati; kad vam ime uje, ivot joj se vrati, a oi joj stalno ka vratima lete u nadi da tamo vas e da primete. Ne izdrah muke to mi ivot krate. ta ekate? Zato ve ne spasavate to predivno bie? Postupite tako ili raskrstite s ovenou svakom. Dakle? TIT ta da kaem na to? O nesree! Ne znam ni da li mi krv ilama tee!

Pojava osma - Tit, Antioh, Pavlin, Arzas, Rutilije

RUTILIJE Care, k vama senat, konzuli, tribuni, dolaze u ime carstva. Mnotvo puni trgove, ulice; u va dvor se reka ljudska sliva; na vas nestrpljivo eka. TIT Bogovi, shvatam vas! Vi ohrabrujete srce kome slabost i samilost prete. PAVLIN Haj'te, gospodaru. Vai podanici ekaju na vas. ANTIOH Ah! Poite kraljici. PAVLIN ta? Kralju, zar takvim nedostojnim delom vi da prkosite rimskom carstvu celom? Rim... TIT Dosta, Pavline, poi emo k njima. (Antiohu.) Kralju, moja dunost vlast nada mnom ima. Recite kraljici da u da se vratim da sve njene sumnje u mene prekratim.

PETI IN

Pojava prva - Arzas, sam

Gde da naem onog preodanog kralja? Pomozi mi, nebo; sad s njim biti valja. Daj da srenu vest mu prvi javim sada, vest kojoj se moda ne sme ni da nada.

Pojava druga - Antioh, Arzas

ARZAS Ah! Kakva vas srea dovede ovamo? ANTIOH Arzase, zahvali oajanju samo to mogu povratkom da te obradujem. ARZAS Kraljica e, kralju, otii. ANTIOH ta ujem! ARZAS Da, i to veeras. To je volja njena. Tit nije doao, pa je uvreena. Gnev nestade ispred uzvienog jada; odrekla se cara i ovoga grada. ak eli da krene pro ne Rim to uje i u njenom bekstvu i smutnji likuje. Pisalaje caru. ANTIOH O! Zar je mogue! A Tit? ARZAS Njega elja uzalud k njoj vue: narod, oduevljen, sa njim posvuda je, slavi asti koje senat njemu daje, i sve te titule, potovanje, slava, za njega postaju obaveza prava koja e, i pored sve njegove strasti i suza kraljice, postati dug asti to e neodlunost njegovu da zbrie. Njih dvoje se moda nee sresti vie. ANTIOH Priznajem, Arzase, nada mi se budi. Ali zar da udes meni tako sudi? On, sto moje elje uvek zna da sprei? Ne, ne - ja sa strepnjom sluam tvoje rei. Srce mi je puno nesnosne bojazni

da e ga sudbina zbog nade da kazni. Ali ta to vidim? Tit ide ka nama. ta hoe?

Pojava trea - Tit, Antioh, Arzas

TIT (ulazei) Ostajte: pustite me sama Kralju, to obeah, evo vrim sada. Svim mislima mojim Berenika vlada. Vas elim da smirim, nju da manje mui emer od kojega ovaj moj je ljui. Doite, da uvek bude jasno vama da li je Tit ljubav i odanost sama.

Pojava etvrta - Antioh, Arzas

ANTIOH Dakle, eto nade, opet probuene. Vidi kakvo slavlje uvek eka mene. Kae, Berenika rasrdena ide! Voljom Tita vie nee da se vide! O, ta skrivih, nebo? Zar je tvoje htenje da mi dua veno od emera stenje? Da lutam, dok sudba na me jed svoj stresa, od strepnje do nade, od nade do besa? I zato jo ivim? Tite! Bereniko! Ne, mom jadu nee da se smeje niko. (Izlazi.)

Pojava peta - Tit, Berenika, Fenicija

BERENIKA Ne, neu da ujem. Reila sam: kreem. Zato ste mi doli? to vas opet sreem? Malo vam je muka koje ispunie moj ivot? Ne elim da vas vidim vie. TIT Smilujte se, ujte. BERENIKA Za to nije vreme. TIT Jednu re, gospo.

BERENIKA Ne. TIT O, ne muite me. Otkud ta promena, iznenadna tako? BERENIKA To je kraj. Htedoste da ja ionako otputujem sutra, pa emu te prie? Idem sad. TIT Ostajte. BERENIKA O, nezahvalnie! Da ostanem? Zato? Da sluam uvrede tog naroda, srenog radi moje bede? ujte tog okrutnog Rima radovanje, dok mene jedinu mori oajanje. ime ih uvredih? Zar zovu zloinom preveliku ljubav prema caru njinom? TIT Zar sluate, gospo, glas bezumnog puka? BERENIKA Tu je sve to vidim izvor mojih muka. Tu odaju koju urediste za me, mesto moje enje i ljubavne ame, te svedoke vase vernosti umrle, te vence, gde naa imena se grle a koje moj bolni pogled svuda sree - sve te varke srce podneti mi nee. Hajd'mo, Fenicijo. TIT to ste nepravini! BERENIKA Hajdete, eka vas onaj senat dini da bi vas hvalio jer svirepi beste. Posluavi njega, da li sreni jeste? Obeaste li mu, prieljkuju' slavu, da ete predati mene zaboravu? Reiste li, spremni da strast ispatate, da va prezir, mrnja, zauvek me prate? TIT Ne, ne. Zar mi mrski vi moete biti? Zar vas ikad mogu ja zaboraviti? Ah! Nebo! Zar takva nepravda me stie, zar vam se u duhu takva sumnja die! Spoznajte mo, gospo, sto nada mnom vlada,

setite se dana i asova, kada moja ljubav bee ponajvie plaha, s najvise zanosa, najvie uzdaha: danas je jo jaa. Nikad tako mili, gospo, ja priznajem, niste meni bili, nikad... BERENIKA Volite me - tvrdite sve vreme, pa ipak odlazim, jer vi terate me. ta? Do mog oaja tako vam je stalo? Ovih mojih suza uvek vam je malo? Vraate mi srce, a ta u s njim, Tite? Ah! Svirepi! Milost, manje me volite. Ne budite slike iz dragih vremena, dajte bar da odem od vas ubeena kako me iz srca davno izbrisaste i sad, nezahvalnik, ravnoduni da ste. (Tit ita pismo.) itajte, svirepi, to to ste uzelr. To je sve to od vas moja ljubav eli. itajte. I dajte da odem. TIT Ne, ne dam. Vi neete poi. ta? Zar da vas predam smrti to vas mami? Va odlazak - to je tek okrutna varka? I sve enje moje da mi u alosnoj ive uspomeni? (Feniciji.) Nek doe Antioh, zovite ga k meni. (Berenika klone na stolicu.)

Pojava esta - Tit, Berenika

TIT Gospo, svoju dusu otvaram vam sada: dok zamiljah ovaj uasni as, kada prestroga e dunost mene da prisili da ne vidim nikad vie va lik mili, dok tek nasluivah patnju oprotaja, vae suze, strah moj, bol srca to zdvaja, ja pripremah duu za bes takvih jada kakve ni najvea nesrea ne zada. Ali od svih strepnji, to vam moram rei, od svega sluenog ovaj bol je vei; miljah, snanija e biti moja dua,

pa me stid slabosti koja nju sad kua. Senat i Rim ceo izneli su meni svoju volju, ali moj duh izmueni sluao je, nita ne uvi od svega; ni re jednu nisu izvukli iz njega. Rim jo uvek strepi pred mojom odlukom, a ja jedva znadem, muen svojom mukom, da li sam Rimljanin i da li sam vladar. Vodila me ljubav; nisam bio kadar da shvatim ta hou; moda dooh amo tek da sebe spoznam, naem sebe samo. A ta naoh? Smrt u vaim pogledima. Znam da nju traite kreui iz Rima. To podneti neu. Ta alosna slika zgromila me, moja bol je prevelika. Trpim punu meru zlog udesa svoga, ali vidim nain da se spasem toga. Ne mislite da u, skrhan oajanjem, ove vae suze zbrisati venanjem. Uz sve muke srca koje zbog vas pati, glas neumoljive dunosti me prati; stalno moju duu opomenom buni da je brak sa vama tu carskoj mi kruni. Sad, kad sam se asno poeo da vladam, naem se venanju ne smem ni da nadam. Da, gospo; jo manje nek vas vara nada da u zbog vas presto da napustim sada, da u, zadovoljan svojim verigama, na kraj sveta poi da uzdiem s vama. Vas bi stid muio u toj mojoj bedi i ne bi vam bilo drago to vas sledi jedan car bez carstva i bez podanika, ljubavnih slabosti nedostojna slika. Da lek naem, gospo, svoj ovoj nevolji, poznat vam je nain diniji i bolji; na nj me upuuju primeri bez broja tolikih Rimljana, tolikih heroja. Kad od silnih jada klonuli bi oni, shvativi da udes ustrajno ih goni, u tome bi uvek videli na kraju mig neba da otpor ne treba da daju. Ako mi jo mnogo suza isplaete, ako vas jo vidim pripravnu da mrete, i ako mi sada zakletvu ne date da te patnje nee ivot da vam skrate, onda se spremite za drukiju muku;

na sve sam ja spreman, i na to da ruku na sebe podignem, ruku to e znati krvav ig pred vama tom rastanku dati. BERENIKA Avaj! TIT Da, kadar sam da pribegnem svemu. Svoj ivot vam dajem: presudite njemu. Promislite, gospo. Ako sam vam drai...

Pojava sedma - Tit, Berenika, Antioh

TIT Doite, doite, kralju, ja vas traih. Osvedoite se da li je slab iko kao ja, recite ko voli toliko. Sudite o nama. ANTIOH Dajem vam svu veru. No znajte i muke koje mene deru. Poastvovaste me potovanjem svojim. A ja - to smem rei a da se ne bojim - hteo sam da budem va prijatelj prvi, bolji od svih drugih, ak po cenu krvi. Oseanja svoja ljubavna vas dvoje poveravaste mi protiv volje moje. Kraljica je ovde, da kae i sama da sam pred njom uvek divio se vama i tako pravdao poverenje dato. Mislite li da mi dugujete za to zahvalnost? A da li sluti srce vae da vam taj prijatelj suparnik bejae? TIT Suparnik! ANTIOH Vreme je da dam to priznanje. Bereniku volim otkad svetlo danje gledam, gospodaru. Kadar nisam bio da uguim ljubav, no bar sam je krio. Varljiv privid vaeg promenjenog stava zapoe nadama da me zavarava to plaem kraljice behu potopljene: samo vas iskahu suzne oi njene. Za nju vas sad molim ja, jer znam da niste svirep; vi volite, a i voljeni ste;

stog ne odoleste. Ja ne sumnjah u to. Ispit'o sam svoje srce odgurnuto, glas krajnje hrabrosti svoje sasluao, i sva moja dua, svaka pomisao, kae da ne voleh nikad kao sada. Drukije se mora ta ljubav da svlada: nju u unititi samo sa ivotom, i sad dooh da vas obavestim o tom. Gospo, ja nastojah da vam se car vrati; uspeh, i neu se zato pokajati. Neka vam bogovi srean ivot prue, da bude to lepi i traje to due! A ako se nebo jos imalo ljuti na vas, nek blaenstvo vae ne pomuti, ve na moj nesreni ivot neka skrene sve udarce svoje, rtvujui mene. BERENIKA, diui se Stanite, stanite. Plemenite due, kakvim me emerom vae rei guse! Bilo vas da gledam, bilo lice cara, bezdan oajanja svuda se otvara. Vidim samo suze, ujem samo rei o muci, uasu, krvi to e tei. (Tim.) Gospodaru, znate moja oseanja, znate da mi dua o carstvu ne sanja. Veliina Rima i purpur cezara znate da ne behu uzrok moga ara. Traih samo ljubav, jer voleh i sama. Danas, priznau vam, miljah da u vama, srcu vaem, kobna promena se zbila. Sad znam da pogreih, da sam vam jo mila. Videh vae suze, bol to vas ne tedi; Berenika, znajte, toliko ne vredi da svet, ije elje i najlepe nade probudie prvi dani vae vlade, vas, zbog te ljubavi to u vama plamti, k'o neostvarenu radost svoju pamti. Punih pet godina moja ljubav verna pripadala vam je, silna, neizmerna; no u ovom kobnom asu, gospodaru, ja u da nadmaim tu odanost staru; iveu, pokorna vaim naredbama. Vladajte. Vie se neu sresti s vama. Zbogom. (Antiohu.)

Posle ovog, shvatate i sami, kralju, moja vernost ne dozvoljava mi da, gubei jedno srce, traim drugo. Budite odvani i ivite dugo. Ja Tita naputam iako ga ljubira; a on mene voli, pa ipak ga gubim. Sledite na primer. Nek se klone mene ti uzdasi vae due zaljubljene. Zbogom. Neka svetu povest puna boli pokae kako se u nesrei voli, kakva nenost cveta u tom jadu plamnom. ekaju me. Idem. Ne kreite za mnom. A ti, srce moje - mir, ne oajavaj. (Titu.) Poslednji put, zbogom, gospodaru. ANTIOH Avaj!

KRAJ