2 | 2016

UniverzitetDonja Gorica

Glavni i odgovorni urednik: Dragan K. Vukčević

Urednik broja „O humanizmu”: Ilija Vujačić

Redakcija: 1. Đorđe Borozan (Podgorica); 2. Radule Knežević (Zagreb); 3. Ilija Vujačić (Beograd); 4. Dragica Vujadinović (Beograd); 5. Milan Podunavac (Podgorica); 6. Cirila Toplak (Ljubljana); 7. Mirjana Maleska (Skoplje); 8. Asim Mujkić (Sarajevo).

Savjet: 1. John Keane (Sidney); 2. Nenad Dimitrijević (Beograd); 3. Čedomir Čupić (Beograd);4. Olga Breskaja (Vilnius); 5. Ana Krasteva (Sofija, Lyon); 6. Panos Ljoveras (Solun); 7. Dmitar Mirčev (Solun); 8. Đuro Šušnjić (Beograd); 9. Radovan Vukadinović (Zagreb); 10. Tonko Maroević (Zagreb); 11. Viljam Smirnov (Moskva); 12. Rudi Rizman (Ljubljana); 13. Alpar Lošanc (Novi Sad); 14. Vesna Kilibarda (Podgorica); 15. Stefano Bianchini (Bologna); 16. Lidija Basta Fleiner (Freiburg); 17. Hans-Georg Ziebertz (Würzburg);18. Ratko Božović (Beograd).

Sekretar: Vuk Uskoković

Dizajn: Mile Grozdanić

Lektura i korektura: Vladimir Janković

Priprema za štampu: Bojan R. PopovićMedeon, Podgorica

Izdavač: HS, UDG

Podgorica,2016.

2 | 2016

DRAGAN K. VUKČEVIĆ Uvodna riječ glavnog i odgovornog urednika /5/

DIO I TEMA BROJA: O HUMANIZMUĐURO ŠUŠNJIĆ Pet ključnih pitanja kulture /9/BOŽIDAR JEZERNIK Spomenik „velikom Ujedinitelju” u kolektivnom sjećanju i zaboravu /19/ASIM MUJKIĆ Humanizam između ideologije i kritike /43/DRAGANA JEREMIĆ MOLNAR, ALEKSANDAR MOLNAR Učenje o regeneraciji čovečanstva. Chamberlainova kanonizacija Wagnerove nove religije /57/GORAN GRETIĆ Heideggerova kritika humanizma i zagovaranje „novog početka” /71/PETAR MARKOVIĆ Demoi-kratska teorija Evropske unije i evropski građanski humanizam /83/ALPAR LOŠONC Humanizam versus antihumanizam: elementi za obnovu rasprave /107/LJILJANA GLIŠOVIĆ Rizično društvo i procesi decivilizacije /121/DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ Socijalna transformacija zemalja bivše Jugoslavije: 25 godina posle /129/ILIJA VUJAČIĆ Građanski humanizam Adama Fergusona /139/NERMINA MUJAGIĆ Humanizam i racionalnost /163/NIKOLA B. ŠARANOVIĆ Filozofske i nekonfesionalne organizacije u dijalogu sa institucijama Evropske unije: Primjer Evropske federacije humanista /173/

DIO II STUDIJEMILAN PODUNAVAC Democracy and Human Rights in Limited Statehood: SEE Perspective /179/ĐORĐE BOROZAN Njegoševa diplomatija /193/ĐORĐE PAVIĆEVIĆ, MARKO SIMENDIĆ Razoružavanje demokratije /209/BOJAN VRANIĆ Problem kulturnog determinizma u teoriji političke kulture /237/DEJANA PRNJAT Mediji nekad i sad /251/

DIO III RECENZIJEMilan Podunavac, Republikanizam: teorija, nasleđe i principi, CID i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Podgorica, Beograd, 2014. (Bojan Vranić) /261/Crnogorske dinastije I: Đorđe Borozan: „Duklja – Zeta – Crna Gora: Vojislavljevići – Balšići – Crnojevići”, Cetinje 2015; Crnogorske dinastije II: Živko M. Andrijašević, „Dinastija Petrović-Njegoš”, Cetinje 2015. (Nebojša Čagorović) /265/Živko M. Andrijašević, Crnogorske dinastije II, Dinastija Petrović-Njegoš, Ministarstvo kulture Crne Gore, Cetinje, 2015. (Andrej Bracanović, LL. M.) /269/

DIO IV IN MEMORIAMIn memoriam Prof. dr Vučina Vasović (1936–2016) (Čedomir Čupić) /277/

SADRŽAJ

277

In memoriam

Prof. dr Vučina Vasović (1936–2016)

Opraštamo se od fizičkog prisustva profesora Vučine Vasovića u našim životima, ali ne i od njegovog duha, duševnosti i srčano-sti. Oni trajno ostaju u našem pamćenju, sećanju, uspomenama i pričama. Preko onoga što je uradio on ostaje da traje i živi u budućim generacijama. Profesor Vasović ostavio je dar i trag koji će trajno i nas i budu-

će sačekivati. Njegovi misaoni plodovi, ali i ljudski postupci biće od sada mnogima orijentiri, odnosno kako treba i misaono i ljud-ski živeti. To su nesporno najteži načini života, ali zato najvredni-ji i najplemenitiji.

Profesor Vasović rođen je u Podgorici, 03. aprila 1936. godine. Osnovnu školu i gimnaziju učio je i završio u Podgorici, a posle to-ga upisao Pravni fakultet u Beogradu koji je sa odličnim uspehom završio. Posle uspešno završenih pravnih studija zaposlio te te iste 1963. godine na Visokoj školi političkih nauka kao asistent na pred-metu Uporedni politički sistemi. Godine 1968. izabran je za predava-ča na tada tek osnovanom Fakultetu političkih nauka, da bi 1970. godine bio izabran za docenta, a 1974. godine za vanrednog pro-fesora i na kraju, 1979. godine za redovnog profesora. Odmah po uspešnom završetku pravnih studija i zaposlenju otpočeo je da se bavi političkim naukama preko istraživanja pluralističkih koncep-cija politike, da bi se tokom izuzeto plodne naučne karijere posve-tio temama i problemima političke teorije, političke filozofije, kom-parativne politike i političkim sistemima. U obradi svega onoga što je radio praktikovao je interdisciplinarne pristupe. Pokazao je i do-kazao je da nije samo znalac naučnih disciplina kojima se bavio već i drugih velikih duhovnih tvorevina kao što su filozofija, književ-nost i umetnost. Uz pojmovni koristio je i simbolički jezik znajući da mnogo toga važnog i bitnog za čovekov život ne može se ni ra-zumeti ni objasniti samo u pojmovima. Mnogo toga kada je u pita-nju ljudski život pripada simbolima koji imaju veliki značaj. Simboli, simbolički jezik, odnosno simbolička značenja i tumačenja bogate i razvijaju čovekovu ljudskost.

Profesor Vasović nosio je u sebi i pokazivao krajolik zavičaja iz kojeg potiče, opisivao parče neba koje je prvi put ugledao. Taj krajo-lik i nebo u njemu je trajno živeo i ostavio duboki trag. Podgorička ravnica, zidine stare podgoričke čaršije, brdoviti i kršoviti horizont činio je okvir u kojem je smeštao sve ono što je mislio, pročitao, s

278

putovanja diljem planete donosio kao novo znanje i iskustvo, kao i nove sadržaje i misaone podsticaje. Govor i jezik koje je njegovo uho i svest primilo na početku života trajno ga je obeležilo. Govo-rio je tim izvornim staropodgoričkim jezikom. Ništa u naglasku i akcentu tokom života nije izmenio. Poznavanje drugih jezika, novi dom i nove sredine koje je upoznavao nisu tu mogli ništa da izme-ne. Temelje i oslonce koje je poneo iz kraja rođenja nije hteo nika-da ni da takne. Sve ostalo nastalo iz saznanja i iz iskustva na njima je nadograđivao. Njegov staropodgorički govor bio je tokom celog života netaknut.

Sve je u njegovom životu zasnovano na smislu i značenjima. Po-stigao je u svojoj ličnosti dobru meru i još bolji sklad između ru-ralnog i urbanog, tradicionalnog i modernog, realnog i maštovitog, stvaralačkog i kritičkog. Imao je jednu najpoželjniju dozu ironije, cinizma i sarkazma. Odapinjao bi ponekad munjevite ironične i ci-nične misaone strele prema drugima, a kada bi se činilo da će ih ustreliti spretno i vešto pre nego što pogode cilj skretao bi ih prema sebi. Bila je to svojevrsna umetnička igra i veština koju retko ljudi, pa čak i oni najtalentovaniji poseduju. Njegove cinične i ironične misli bile su samo opomena, a ne pogodci i rane.

U ličnosti profesora Vasovića razvile su se mediteranske vrline, planinske svežine i oštrine i ravničarske topline i igre. Igrom se br-zo kretao u prostornoj horizontali, a čarobnim i maštovitim pokre-tima u slobodnoj vertikali. Bio je jedan od najdarovitijih fudbalera tadašnjeg prvoligaša Budućnosti.

Celim svojim bićem bio je zainteresovan i uronjen u misaone du-bine, a pogledom u Lovćenske i Himalajske visine. Iz okeanskih mi-saonih dubina vadio je misaone bisere, deleći ih nesebično svima. Deljenje i darivanje smatrao je vrlinom svetog profesorskog poziva.

Profesor Vasović bio je primer posvećenosti nauci i pozivu. Sva-ko njegovo putovanje u svet imalo je misionarsku ulogu za nauku i poziv kojim se bavio. Jedan je od profesora sa Fakulteta političkih nauka koji je najveći broj zemalja posetio. Boravio je na studijskim i predavačkim programima u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američ-kim Državama, Sovjetskom Savezu, Kini, Indiji i u mnogim dru-gim evropskim, azijskim i afričkim državama. Bio je Fulbrajtov sti-pendista. Tokom tih boravaka susreo se s najznačajnijim imenima u političkim, društvenim i humanističkim naukama u drugoj po-lovini dvadesetog veka. O tome je vrlo retko govorio jer je smatrao da se ne treba s time hvaliti. Imao sam sreće da u poslednjih neko-liko godina njegovog života saznam od njega, ali i od onih koji su mu bili najbliži u generaciji, da je tokom boravka u Americi susre-tao se i vodio razgovore sa Dejvidom Rismanom, Talkotom Par-sonsom, Robertom Mertonom, Robertom Dalom, a na Harvardu zajedno slušao jedan kurs sa Đovani Sartorijem. Naravno, sreo je i mnogo drugih filozofa, teoretičara i naučnika. Posebno je izdva-jao bliske kontakte dok je boravio u Velikoj Britaniji sa profesorom Oksforda Džonom Plamencom čije je poreklo iz crnogorskog orlov-

279

skog gnezda – Cetinja. Kod Plamenca je sreo i upoznao Isaiju Ber-lina, ali je ostvario i kontakte sa Karlom Poperom. Drugim rečima, imao je susrete sa jednim brojem najznačajnijih ljudi iz sveta filozo-fije, teorije i uopšte društvenih i humanističkih nauka.

Znanja i lična iskustva, ali i dar koji je poneo, verovatno od pre-daka, pomagao mu je da prepoznaje ljude od vrednosti. Družio se sa ljudskim vrlinama, a ne sa ljudskim manama. Potiskivao je ljud-ske mane i na svoj način pokazivao prema njima prezir. Glupost drugih odbijao je od sebe i pogledom i pokretom. Nije ih govorom razdraživao.

Imao je nešto što ga je kao ličnost izdvajalo – doslednost kada su u pitanju vrednosti, predvidljivost kada su u pitanju aktivnosti i fizičku osobenost, kako u pogledu tako i u pokretu. Bio je nepo-novljiv, ali istovremeno i prepoznatljiv u svojoj posebnosti. Držao je do moralnog vaspitanja i moralne kulture. Prvo je poneo iz roditelj-skog doma, a drugo je sticao u zavičaju iz kojeg je poticao, tokom obrazovanja, kontakta sa ljudima i dobrim uvidima u okoline u ko-jima se kretao. Etički principi i prosuđivanja bili su vodiči za nje-gova moralna delovanja i ponašanja. Upravo je u njegovoj ličnosti etičko moralnim pokazivano i dokazivano. Kada su u pitanju pro-fesija i poziv smatrao je da čoveka treba da krase podjednako obe moći – i moć znanja i moć savesti. Nije pravio kompromise koji čo-veka kompromituju.

Imao je jednu prefinjenu diskreciju koja ga je čuvala od hvalisa-vosti i razmetljivosti, tog obrasca ponašanja ljudi iz kraja iz kojeg potiče. U njegovoj društvenosti bilo je izuzetne odmerenosti. Ka-da je donosio odluke da se spolja angažuje u njemu je progovarala hrabrost antičkih mislilaca, mudraca, odvažnika i heroja. Teško je donosio takve odluke, ali od njih nije nikada odustajao. Zato je s njim bilo i lako i teško. Lako za one koji su odlučnost cenili, a teš-ko za kalkulante i kukavice. Nije prihvatao nikakav veštački strah sem jednog jedinog, a to je strah da ne počini nešto što bi mu op-teretilo savest.

Profesor Vasović trajno se pridružio onima najboljima koji su pre njega otišli, a čiji duh sada stalno prebiva na policama najboljih hra-mova – hramova knjiga. Vučina Vasović bio je čovek knjiga i bibli-oteka. To je u njegovom ponašanju ostavilo trajni trag – tišinu za misao i suzdržanost u spoljašnjim reakcijama.

Čedomir Čupić