SAZETAK KARAKTERISTIKA LEKA

1.IMELEKA

/},.

Zoloft®, 50 mg, film tablete

/},.

Zoloft®, 100 mg, film tablete

INN: sertralin

2. KV ALITA TIVNI I KV ANTITATIVNI SASTA V

Zoloft 50 mg film tableta:

Jedna film tableta saddi 50 mg sertralina (u obliku sertralin-hidrohlorida).

Zoloft I 00 mg film tableta:

Jedna film tableta sadrzi I 00 mg sertralina ( u obliku sertralin-hidrohlorida).

Za listu svih pomocnih supstanci, videti odeljak 6.1 .

3. F ARMACEUTSKI OBLIK

Film tableta.

Zoloft 50 mg film tableta:

Bele film tablete, kapsulastog oblika (10,3 x 4,2 mm) koje na jednoj strani imaju utisnut naziv ,,Pfizer", a na drugoj strani oznake ,,ZLT" i ,,50". Tablete imaju funkcionalnu podeonu liniju izmedu oznake ,,ZLT" i oznake ,,50". Tableta se mo:Ze podeliti najednake doze.

Zoloft I 00 mg film tableta:

Bele film tablete, kapsulastog oblika (13, I x 5,2 mm) koje na jednoj strani imaju utisnut naziv ,,Pfizer", a na drugoj strani oznake ,,ZLT" i ,, I 00".

4. KLINICKI PODACI

4.1. Terapijske indikacije

Epizode velike depresije.

Prevencija rekurencije epizoda velike depresije.

Panicni poremecaj, sa iii bez agorafobije.

Opsesivno-kompulzivni poremecaj kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina.

Socijalni anksiozni poremecaj.

Posttraumatski stresni poreme6aj.

I od 20

·~ 4.2. rnJti~·~ nje i nacin primene ~ ~ .. ~

o(ftiran Fe * I

'C37 v Z

~'!' .~/;. .. aPfflanze terap11e .i:o~·

D-epresija i opsesivno-kompulzivni poremecaj

Terapiju sertralinom treba zapoeeti dozom od 50 mg dnevno.

Panicni poremecaj, socijalni anksiozni poremecaj i posttraumatski stresni poremecaj

Terapiju treba zapoceti dozom od 25 mg dnevno. Nakonjedne nedelje, dozu treba povecati na 50 mgjednom dnevno. Pokazalo se da ovaj rezim doziranja smanjuje frekvencu ranih nezeljenih dejstava koja se mogu javiti kod pacijenata sa panicnim poremeeajem.

Podesavanje doze

Depresija, opsesivno-kompulzivni poremecaj, panicni poremecaj, socijalni anksiozni poremecaj posttraumatski stresni poremecaj

Pacijenti kod kojih odgovor nije postignut dozom od 50 mg, mogu imati koristi od povecanja doze. Dozu treba povecavati postepeno za po 50 mg u intervalima ne kracim od jedne nedelje, do maksimalne dnevne doze od 200 mg. Promene u doziranju ne treba da budu cesce od jednom nedeljno, s obzirom na poluvreme eliminacije sertralina od 24 casa.

Pocetak terapij skog efekta mofo se videti vec tokom prvih 7 dana terapije. Medutim, obicno j e potreban duzi period da bi se video terapijski odgovor, posebno kod opsesivno-kompulzivog poremeeaja.

Terapija odriavanja

Tokom dugotrajne terapije treba odrfavati najmanju efektivnu dozu. Dozu treba podesavati u zavisnosti od postignutog terapijskog odgovora.

Depresija

Za prevenciju rekurencije epizoda velike depresije najcesce je potrebna dugotrajna terapija. U vecini slucajeva, preporucena doza za prevenciju rekurencije epizoda velike depresije je ista doza koja je primenjivana i tokom poslednje epizode. Pacijente koji imaju depresiju treba leciti dovoljno dugo, najmanje 6 meseci, kako bi se osiguralo povlacenje simptoma.

Panicni poremecaj i opsesivno-kompulzivni poremecaj

Kontinuiranu terapiju panicnog poremeeaja i opsesivno-kompulzivnog poremecaJa treba redovno procenjivati, zato sto nij e ustanovljena efikasnost sertralina u prevencija relapsa u ovim poremeeajima.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata treba paZljivo dozirati lek, zato sto kod starijih osoba postoji veci rizik od razvoja hiponatremije (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa ostecenjem funkcije jetre

Terapiju sertralinom treba sprovoditi uz oprez kod pacijenata sa oboljenjima jetre. Kod pacijenata sa ostecenjem funkcije jetre treba primeniti manju dozu sertralina ili smanjiti frekvencu primene leka (videti odeljak 4.4). Sertralin ne treba primenjivati kod pacijenata sa teskim ostecenjem funkcije jetre, zato sto ne postoje klinicki podaci o primeni u ovoj populaciji pacijenata (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa ostecenom funkcijom bubrega

Nij e potrebno podefavati dozu kod pacijenata sa ostecenjem funkcije bubrega (videti odelj ak 4.4).

2 od 20

. Pedijatryska populacija

~

De~ · dolescenti sa opsesivno-kompulzivnim poremecajem

t od 13 - 17 godina: pocetna doza 50 mgjednom dnevno. zrast od 6 - 12 godina: pocetna doza 25 mg jednom dnevno. Doza se mofo poveeati do 50 mg jednom

· dnevno posle jedne nedelje.

Ukoliko je odgovor slabij i nego sto se ocekivalo, doza se moze postepeno povecavati za po 50 mg tokom perioda od nekoliko nedelja. Maksimalna dozaje 200 mg dnevno. Medutim, treba uzeti u obzir manju telesnu masu dece u poredenju sa odraslim osobama prilikom poveeanja doze iznad 50 mg. Poveeanje doze treba vrsiti u intervalima ne kracim od nedelju dana.

Efikasnost nije dokazana kod pedijatrijskih pacijenata sa velikim depresivnim poremeeajem.

Ne postoje podaci o primeni kod dece koja su mlada od 6 godina (videti odeljak 4.4).

Nacin primene

Sertralin treba primenjivati jednom dnevno, ujutru iii uvece. Sertralin tablete se mogu uzimati sa iii bez hrane.

Simptomi obustave usled prekida terapije sertralinom

Nagli prekid terapije sertralinom treba izbegavati. Pri prekidu terapije sertralinom, dozu treba postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje jedne do dve nedelje, da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se jave nepodnosljivi simptomi nakon smanjenja doze iii prekida terapije, treba razmotriti ponovno uvodenje prethodno primenjivane doze. Zatim, lekar mofo nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije.

4.3. Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu iii na bilo koju od pomocnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

lstovremena primena ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI) je kontraindikovana usled rizika od serotoninskog sindroma sa simptomima kao sto su agitacija, tremor i hipertermija. Terapija sertralinom se ne sme zapoceti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Takode, terapija sertralinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre zapocinjanja terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Istovremena primena sa pimozidom je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Serotoninski sindrom CSS) iii neurolepticki maligni sindrom CNMS)

Razvoj potencijalno po zivot ugrofavajucih sindroma poput serotoninskog sindroma (SS) iii neuroleptickog malignog sindroma (NMS) je zabelezen prilikom primene SSRI lekova (selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina), ukljucuju6i terapiju sertralinom. Rizik od pojave SS iii NMS prilikom primene SSRI lekova je ve6i kod istovremene primene ostalih serotonergickih lekova (ukljucuju6i druge serotonergicke antidepresive, triptane) sa lekovima koji deluju na metabolizam serotonina (ukljucujuci MAO inhibitore kao sto je metilensko plavo), antipsihoticima, drugim antagonistima dopamina i sa opijatima. Pacijente je potrebno nadzirati u cilju otkrivanja znakova i simptoma SS iii NMS sindroma (videti odeljak 4.3).

3 od 20

Prelaz sa SSRldekova, antidepresiva iii lekova za lecenje opsesivnog poremecaja na sertralin

Postoje og~aff~ena iskustva iz kontrolisanih studija u pogledu optimalnog uskladivanja prelaza sa SSRI, antidepresi'va lekova za lecenje opsesivnog poremecaja na sertralin. Treba postupati pazijivo uz obazrivu medicin(~ ~ rocenu kad se prelazi na sertralin, narocito sa lekova dugog dejstva kao sto je fluoksetin.

J

Ostali serotonergicki lekovi, npr. triptofan, fenfluramin i 5-HT agonisti

Istovremena primena sertralina i ostalih lekova koji pojaeavaju efekte serotonergicke neurotransmisije, kao sto su triptofan, fenfluramin, 5-HT agonisti iii biljni lek kantarion, treba da se sprovodi sa oprezom i da se izbegava kad god je moguce zbog potencijalnih farmakodinamskih interakcija.

Produzenje QTc intervala/Torsade de Pointes (TdP)

Tokom postmarketinske primene sertral ina prijavljeni su slueajevi produfonja QTc intervala i Torsade de Pointes (TdP). Vecina prijavijenih slueajeva se javila kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produzenje QTc intervala, odnosno za razvoj TdP. Iz tog razloga sertralin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa prisutnim faktorima rizika za produfonje QTc intervala.

Aktivacija manije iii hipomanije

Simptomi manije/hipomanije su zabelefoni kod malog broja pacijenata lecenih ostalim antidepresivima i lekovima za lecenje opsesivnog poremecaja, ukijucujuci sertralin. Zbog toga se sertralin mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji u anamnezi imaju epizode manije/hipomanije. Neophodanje pazljiv medicinski nadzor. Ukoliko pacijent ude u manicnu fazu, treba prekinuti primenu sertralina.

Shizofrenija

Mofo doci do pogorsanja psihoticnih simptoma kod pacijenata sa shizofrenijom.

Konvulzije

Konvulzije se mogu javiti u toku lecenja sertralinom: primenu sertralina treba izbegavati kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa epilepsijom kojaje pod kontrolom treba paZljivo nadgledati. Primenu sertralina treba prekinuti kod svakog pacijenta kod koga se pojave konvulzije.

Suicid/suicidalne misli/pokusaj suicida iii klinicko pogor5anje

Depresija je udruzena sa povecanim rizikom od suicidalnih misli, samopovredivanja i suicida (dogadaja povezanih sa suicidom). Navedeni rizik postoji sve dok ne dode do znaeajne remisije. Kako se pobolj5anje ne mora javiti tokom prvih nekoliko nedelja lecenja iii duze, potrebno je pazljivo pratiti stanje pacijenta do pojave pobolj5anja. Opste klinicko iskustvo pokazuje da se rizik od suicida moze povecati tokom ranih faza oporavka.

Druga psihijatrijska stanja za koja se propisuje sertralin takode mogu biti udrufona sa pove6anim rizikom od pojave dogadaja povezanih sa su icidom. Dodatno, navedena stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikim depresivnim poremecajem. Zbog toga, tokom lecenja pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremecajima neophodno je primeniti iste mere opreza koje se primenjuju tokom lecenja pacijenata sa velikim depresivnim poreme6ajem.

Poznato je da povecan rizik od nastanka suicidalnih misli iii poku5aja suicida postoji kod pacijenata koji u anamnezi imaju dogac:taje povezane sa suicidom, kao i kod onih kod kojih su se suicidalne ideje pre primene terapije ispoljile u znaeajnom stepenu, tako da se tokom primene terapije savetuje pazljivo pracenje ovih pacijenata. Meta-analiza placebo kontrolisanih klinickih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poreme6ajima ukazala je na postojanje povecanog rizika od pojave suicidalnog ponafanja kod pacijenata mladih od 25 godina tokom terapije antidepresivima u poredenju sa placebom.

Neophodno je pazljivo pracenje pacijenata tokom primene leka, posebno pacijenata sa povecanim rizikom i u ranoj fazi lecenja iii nakon promene doza. Pacijente (i njihove staratelje) treba upozoriti daje potrebno pratiti eventualne pojave klinickog pogor5anja, suicidalnog ponasanja iii misli, kao i neuobicajenih promena ponasanja, i treba ih upozoriti da se, ukoliko dode do pojave navedenih simptoma, hitno jave lekaru.

4 od 20

ba primenjivati u lecenju dece i adolescenata mladih od 18 godina, osim za lecenje opsesivno­kompulziv poremeeaja kod pacijenata uzrasta 6-17 godina. Suicidalno (poku5aj suicida i suicidalne misli) i neprijat~ · o ponasanje (prvenstveno agresivnost, suprotstavljanje i ljutnja) su u klinickim ispitivanjima mnog~ ce zapazeni kod dece i adolescenata koji su leceni antidepresivima u odnosu na one koji su primali plac~o5'. Ukoliko se ipak na osnovu klinicke potrebe donese odluka o primeni leka, treba paZljivo pratiti eventualnu pojavu suicidaln ih simptoma kod ovih pacijenta. Pored toga, postoje samo ograniceni podaci koji se odnose na dugotrajnu bezbednost kod dece i adolescenata, ukljucujuci efekte na rast, polno sazrevanje, kognitivni i bihejvioralni razvoj . Nekoliko slueajeva usporenog rasta i odlozenog puberteta su prijavljeni postmarketinski. Klinicki znaeaj i uzrocno-posledicna veza jos uvek nisu razjasnjeni (videti odeljak 5.3 za odgovarajuce pretklinicke podatke o bezbednosti). Lekari moraju pratiti da Ii dolazi do poremeeaja rasta i razvoja kod pedijatrijskih pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji.

Neuobieajeno krvarenje/hemoragija

Postoje prijave o pojavi neuobieajenih krvarenja prilikom primene SSR1 lekova, ukljucujuci kutana krvarenja (ekhimoze i purpura), kao i druge hemoragijske dogadaje kao sto SU gastrointestinalno i ginekolosko krvarenje, ukljucujuci krvarenja sa smrtnim ishodom. Oprez se savetuje kod pacijenata koji primaju SSR1, a narocito kod istovremene primene sa lekovima za koje je poznato da uticu na funkciju trombocita (npr. antikoagulansi, atipicni antipsihotici i fenotiazini, triciklicni antidepresivi, acetilsalicilna kiselina i NSAIL), kao i kod pacijenata sa poremecajima krvarenja u anamnezi (videti odeljak 4 .5).

Hiponatremija

Kao rezultat primene SSRI iii SNRI (selektivni inhibitori preuzimanja noradrenalina), ukljucujuci sertralin, moze doci do pojave hiponatremije.

U mnogim slucajevima, hiponatremija se javlja kao rezultat sindroma neodgovarajuce sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH). Prijavljeni su slueajevi kod kojih je koncentracija natrijuma u serumu bila nifa od 110 mmol/L.

Stariji pacijenti mogu imati veci rizik za razvoj hiponatremije pri primeni SSRI i SNRI. Takode, pacijenti koj i primaju diuretike iii iz bi lo kog drugog razloga imaju smanjeni volumen tecnosti mogu imati veci rizik (videti Upotreba kod starijih). Treba razmotriti prekid terapije sertralinom kod pacijenata sa simptomatskom hiponatremijom i zapoceti odgovarajucu medicinsku terapiju. Znaci i simptomi hiponatremije ukljucuju glavobolju, poremecaj koncentracije, poremeeaj pamcenja, konfuziju, slabost i nestabilnost koji mogu dovesti do pada. Znaci i simptomi kod teskih i/ili akutnih slueajeva mogu ukljuciti halucinacije, sinkopu, konvulzije, komu, respiratorni zastoj i smrt.

Simptomi obustave usled prekida terapije sertralinom

Simptomi obustave nakon prekida terapije javljaju se cesto, narocito nakon naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U klinickim ispitivanjima kod pacijenata lecenih sertralinom, incidencija pojave ovih reakcija iznosilaje oko 23% kod pacijenata kod kojih je sertralin iskljucen iz terapije, prema 12% pacijenata koji su nastavi li da primaju sertral in.

Rizik od nastanka simptoma prekida terapije zavisi od nekoliko faktora, ukljucujuci duzinu trajanja terapije, primenjenu dozu, kao i brzinu kojom se smanjuje doza. Najcesce prijavljeni simptomi u toku obustave sertralina su vrtoglavica, senzomi poremeeaji (ukljucuj uci parestezije), poremecaji sna (nesanica, intenzivni snovi), agitacija i anksioznost, mucnina i/ili povraeanje, tremor i glavobolja. Simptomi su uglavnom blagi iii umereni; kod nekih pacijenata mogu biti teski. Obicno se javljaju u toku prvih nekoliko dana po prekidu terapije, mada su zabelezeni i slueajevi u kojima su se simptomi obustave javljali i prilikom prve nenamerno propustene doze. U vecini slueajeva simptomi se spontano povlace unutar perioda od 2 nedelje, mada u pojedinacnim slucajevima mogu trajati i dufo (2-3 meseca iii dufo). U slueaju prekida terapije ovim Jekom preporucuje se postepeno snifavanje doze sertralina u periodu od nekoliko nedelja iii meseci u zavisnosti od potreba pacijenta (videti odeljak 4.2).

Akatizija/psihomotorni nemir

Prirnena sertralina mofo biti povezana sa razvojem akatizije, koja se karakterise subjektivnim, neprijatnim i uznemirujucim osecajem nemira i potrebe za kretanjem, cesto pracena nemogucnoscu mirnog sedenja iii

5 od 20

stajanja. Obicno n11staje u prvih nekoliko nedelja lecenja. Kod pacijenata kod kojih se razviju ovi simptomi, poveeanje doze mQZe biti stetno.

/ 1-0stecen · e fun·ke1i · · etre

Sertralin · .. ( · enzivno metabolise u jetri. U farmakokinetickoj studiji nakon ponovljenog doziranja kod pacijenata sa blagom, stabilnom cirozom jetre pokazano je produ:lenje poluvremena eliminacije i oko tri puta veci PIK i Cmax u odnosu na zdrave ispitanike. Nisu nadene znaeajne razlike u odnosu na vezivanje za proteine plazme izmedu ave dve grupe. Pri primeni sertralina kod pacijenata sa oboljenjem jetre potreban je oprez. Kod osoba sa ostecenjem funkcije jetre treba koristiti manje doze i duze dozne intervale. Sertralin ne treba koristiti kod pacijenata sa teskim ostecenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Ostecenje funkcije bubrega

Sertralin se ekstenzivno metabolise i u veoma maloj meri nepromenjen izlucuje urinom .. U studijama kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina 30-60 mL/min) iii umerenom do teskom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina I 0-29 mL/min), parametri fannakokinetike nakon ponovljenog doziranja (PIK0•24 iii Cmax) nisu bili znacajno razliciti u odnosu na kontrole. Doziranje sertralina se ne mora pilagodavati prema stepenu renalne insuficijencije.

Upotreba kod starijih

Vise od 700 pacijenata (starijih od 65 godina) je ucestvovalo u klinickim ispitivanjima. Tip i incidencija pojave nezeljenih reakcija su bile slicne kao i kod mladih pacijenata.

Primena lekova iz grupa SSRI i SNRl, ukljucujuci i sertralin, bila je povezana sa slueajevima klinicki znaeajne hiponatremije kod starijih osoba, koji mogu biti u vecem riziku od nastanka ovog nezeljog dogadaja (videti Hiponatremija u odeljku 4.4).

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija lekovima iz grupe SSRI moze dovesti do promene u kontroli glikemije. Mo:le biti potrebno prilagodavanje doze insulina i/ili oralnih hipoglikemijskih lekova.

Elektrokonvulzivna terapija

Ne postoje klinicke studije u kojima se procenjuju korist rizik kombinovane primene sertralina elektrokonvulzivne terapije.

Sok od grejpfruta

Ne preporucuje se istovremena primena sertralina sa sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.5).

Interferencija sa screening testovima za pregled urina

Kod pacijenata na terapiji sertralinom zabelezeni su lafoo pozitivni rezultati imunoloskih testova za detekciju benzodiazepina u urinu . Ovakvi rezulati se javljaju usled nedostatka specificnosti screening testova. Lafoo pozitivni rezultati se mogu javiti i do nekoliko dana nakon zavrsetka terapije sertralinom. Za razlikovanje sertralina od benzodiazepina treba koristiti konfirmativne testove kao sto je gasna hromatografija/masena spektrometrija.

Glaukom zatvorenog ugla

Lekovi iz grupe SSRI, ukljucujuci sertralin, mogu imati uticaj na velicinu zenica i dovesti do midrijaze. Usled ovog midrijatickog efekta mo:le se javiti suzenje ugla oka sa posledicnim povecanjem intraokulamog pritiska i pojavom glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod pacijenata sa predispozicijom za razvoj ovih stanja. Iz tog razloga sertralin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla iii pacijenata sa glaukomom u anamnezi.

6 od 20

4.5. Interakciie/d'»rugim lekovima i druge vrste interakcija

Kontraindil.cov3 primena ,,7

lnhibitori monoaminooksidaze (MAO)

Jreverzbilni MAO inhibitori (npr. selegilin)

Sertralin se ne sme primenjivati istovremeno sa ireverzibilnim MAO inhibitorima kao sto je selegilin. Terapija sertralinom se ne sme zapoceti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Takode, terapija sertralinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre zapocinjanja terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Reverzibilni selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Usled rizika od razvoja serotoninskog s indroma, kombinaciju sertral ina sa reverzibilnim selektivnim MAO inhibitorom kao sto je moklobemid ne treba primenj ivati. Po zavrsetku terapije reverzibilnim MAO inhibitorom, sertralin se mofo primeniti nakon perioda koji je kraci od 14 dana. Preporucuje se prekid terapije sertralinom najmanje 7 dana pre zapocinjanja terapije reverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4 .3).

Reverzibilni neselektivni MAO inhibitori (linezolid)

Antibiotik linezolid je slab reverzibilni neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga koristiti kod pacijenata koji su na terapiji sertralinom (videti odeljak 4.3).

Ozbiljne nefoljene reakcije su zabelefone kod pacijenata koji su neposredno po prekidu primene MAO inhibitora (kao sto je metilensko plavo) zapoceli terapiju sertralinom, odnosno koj i su neposredno po prestanku primene sertralina zapoceli terapiju MAO inhibitorom. Ove reakcije su obuhvatale tremor, mioklonus, dijaforezu, mucninu, povracanje, crveni lo, vrtoglavicu i hipertermiju (sa simptomima koji podsecaju na neurolepticki maligni sindrom), zatim konvulzije i smrt.

Pimozid

Povisene koncentracije pimozida za oko 35% zabelefone su u studiji sa malom pojedinacnom dozom pimozida (2 mg) pri istovremenoj primeni sertralina. Ove povisene koncentracije leka nisu bile pracene promenama u EKG-u. Iako su mehanizmi ove interakcije nepoznati, zbog male terapijske sirine pimozida, kontraindikovanaje istovremena primena sertralina i pimozida (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporucuju

Depresori CNS i alkohol lstovremena primena 200 mg sertralina dnevno nije potencirala efekte alkohola, karbamazepina, haloperidola iii fenitoina na kognitivne i psihomotorne funkcije kod zdravih osoba; medutim, istovremena upotreba sertralina i alkohola se ipak ne preporucuje.

Ostali serotonergicki lekovi

Videti odeljak 4.4.

Oprezje takode potreban kada se sertralin primenjuje istovremeno sa fentani lom (datim u opstoj anesteziji iii u terapiji hronicnog bola), ostalim serotonergickim lekovima (ukljucujuci druge serotonergicke antidepresive, triptane) i drugim opioidnim lekovima.

7 od 20

Posebne mere o

T interval

a QTc intervala i/ili ventrikulamih aritmija (npr. TdP) moze se poveeati prilikom istovremene ·!'> ene drugih lekova koji produZavaju QTc interval (npr. neki antipsihotici i antibiotici) (videti odeljak 4.4).

Litijum U placebo-kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima, istovremena primena sertralina i litijuma nije znaeajno uticala na farmakokinetiku litijuma, ali jeste pojaeavala tremor u odnosu na placebo, ukazujuci na farmakodinamsku interakciju. Kada se sertralin primenjuje istovremeno sa lekovima koji mogu delovati preko serotonergickih mehanizama, kao sto je litijum, stanje pacijenta treba adekvatno kontrolisati.

Fenitoin

Placebo-kontrolisana studija na zdravim dobrovoljcima ukazuje da hronicna primena sertralina u dozi od 200 mg/dan ne izaziva klinicki znacajnu inhibiciju metabolizma fenitoina. Ipak, prijavljeni su slucajevi znaeajnog povecanja koncentracije fenitoina pri primeni sertralina, pa se preporueuje pracenje koncentracije fenitoina u plazmi posle pocetka terapije sertralinom, sa odgovarajucim podefavanjem doze fenitoina. Osim toga, istovremena primena fenitoina moze izazvati snizenje koncentracije sertralina u plazmi. Ne moze se iskljuciti ni mogucnost snizenja koncentracije sertralina u plazmi prilikom istovremene primene drugih CYP 3A4 induktora kao sto su fenobarbital, karbamazepin, kantarion i rifampicin.

Triptani

Bilo je retkih postmarketinskih prijava koje opisuju da su pacijenti imali slabost, hiperrefleksiju, poremeeaj koordinacije, konfuziju, anksioznost i agitaciju posle upotrebe sertralina i sumatriptana. Simptomi serotoninskog sindroma moguci su i pri primeni drugih lekova iz ove grupe (triptani). Ako je istovremeno lecenje sertralinom i sumatriptanom opravdano, savetuje se odgovarajuce posmatranje pacijenta (videti odeljak 4.4).

Varfarin

Istovremena primena sertralina u dozi od 200 mg dnevno i varfarina prouzrokovala je malo, ali statisticki signifikantno produfonje protrombinskog vremena, sto u retkim slucajevima moze promeniti vrednost INR (intemacionalni normalizovani odnos).

U skladu sa tim, protrombinsko vreme treba paZljivo kontrolisati kad se zapocinje iii prekida terapija sertralinom.

Ostale interakcije sa lekovima, digoksin, atenolol. cimetidin

lstovremena primena sa cimetidinom prouzrokovala je znatno smanjenje klirensa sertralina. Klinicki znaeaj ovih promena je nepoznat. Sertralin nije imao uticaja na beta-adrenergicku blokadu atenololom. Nije bilo interakcija sertralina (200 mg dnevno) sa digoksinom.

Lekovi koji uticu na funkciju trombocita

Istovremena primena lekova koji uticu na funkciju trombocita (kao sto su NSAIL, acetilsalicilna kiselina i tiklopidin) iii drugih Jekova koji poveeavaju sklonost ka krvarenju sa sertralinom iii drugim lekovima iz grupe SSRI mofo povecati rizik od pojave krvarenja.

Neuromuskularni blokatori

SSRJ mogu da smanje aktivnost holinesteraze u plaz!T\i, sto dovodi do produfone neuromuskulame blokade izazvane mivakurijumom iii drugim neuromuskulamim blokatorima.

Lekovi koii se metaboliS:u putem citohroma P450

Sertralin je slab do umeren inhibitor enzima CYP2D6. Hronicna primena doze od 50 mg sertralina dnevno dovodi do umerenog povecanja (u proseku 23 - 37%) ravnotefoe koncentracije desipramina u plazmi (marker CYP2D6 izoenzimske aktivnosti). Klinicki znaeajne interakcije mogu se javiti pri primeni drugih

8 od 20

CYP2D6 supstrata:Jwj i imaju malu terapijsku sirinu, kao sto SU antiaritmici I c klase (propafenon, flekainid), triciklicni antidepr~1t i tipicni antipsihotici, posebno pri visim dozama sertralina.

Sertralin ne pokai!;lj e:·kJinicki znaeajnu inhibiciju izoenzima CYP3A4, CYP2C9, CYP2Cl9 i CYPIA2. Toje potvrdeno in viv.9J studijama interakcije sa CYP3A4 supstratima (endogeni kortizol, karbamazepin, terfenadin, alpr~?>&fam), CYP2C 19 supstratom (diazepam) i CYP2C9 supstratima (tolbutamid, glibenklamid i fenitoin). Jn vitro studije su pokazale da sertralin ima mali potencijal za inhibiciju enzima CYPIA2 iii ga uopste nema.

Unos soka od grejpfruta u kolicini od tri case dnevno doveo je do povecanja koncentracije sertralina u plazmi za oko I 00% u jednoj crossover studiji sprovedenoj na osam zdravih ispitanika japanskog porekla. Iz tog razloga unos soka od grejpfruta treba izbegavati tokom terapije sertralinom (videti odeljak 4.4).

Na osnovu rezultata studije interakcija sa sokom od grejpfruta, ne mo:Ze se iskljuciti mogucnost da istovremena primena sertralina sa jakim CYP3A4 inhibitorima (kao sto SU ketoknazol, itrakonazol, posakonazol, vorikonazol, klaritromicin, telitromicin i nefazodon) dovede do povecane izlozenosti sertralinu (eak i u vecem stepenu nego u studiji sa sokom od grejpfruta). Ovo se takode odnosi na umerene CYP 3A4 inhibitore kao sto su aprepitant, eritromicin, flukonazol, verapamil i diltiazem. Tokom terapije sertralinom treba izbegavati primenu jakih CYP3A4 inhibitora.

Koncentracije sertralina u plazmi kod slabih CYP2C I 9 metabolizera povecane su za oko 50% u poredenj u sa brzim metabolizerima (videti odeljak 5.2). Interakcije sajakim inhibitorima CYP2Cl9 kao sto su omeprazol, lansoprazol, pantoprazol, rabeprazol, fluoksetin i fluvoksamin se ne mogu iskljuciti.

4.6. Plodnost, trudnoca i dojenje

Trudnoca

Ne postoje dobro kontrolisane studije primene sertralina kod trudnica. Dosadasnji podaci ne ukazuju na mogucnost sertralina da izazove kongenitalne malformacije. Studije na zivotinjama su ukazale na moguci efekat na reprodukciju, verovatno usled direktnog toksicnog delovanja na majku i/ili direktnog fannakodinamskog delovanja leka na fetus (videti odeljak 5.3).

Pri primeni sertralina tokom trudnoce zabele:Zena je pojava simptoma koji odgovaraju simptomima prekida terapije kod pojedinih novorodeneadi cije su majke bile na terapiji sertralinom tokom trudnoce. Ova pojava je zapa:Zena i kod drugih antidepresiva iz grupe SSRI. Primena sertralina se ne preporucuje tokom trudnoce, osim u slueajevima kada ocekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Novorodencad treba pratiti ukoliko se upotreba sertralina kod majke nastavlja u kasnijem periodu trudnoce, posebno u trecem trimestru. Primena sertralina u kasnijem periodu trudnoce mo:Ze dovesti do sledecih simptoma kod novorodenceta: respiratomi distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, teskoce pri hranjenju, povraeanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, trzaji, iritabilnost, letargija, neprekidan plac, somnolencija i teskoce u spavanju. Ovi simptomi nastaju kao rezultat serotoninskog sindroma iii simptoma obustave. U vecini slucajeva ove komplikacije se javljaju odmah iii ubrzo (< 24 sata) nakon porodaja.

Epidemioloski podaci ukazuju da primena SSRI u trudnoci, a posebno u odmakloj trudnoci, mo:Ze imati za rezultat povecan rizik od perzistentne plucne hipertenzije kod novorodenceta (PPHN). Uoceni rizikje priblifoo 5 slucajeva na 1000 trudnoca; u opstoj populacij i PPHN se javlja u l do 2 slucaja na 1000 trudnoea.

Dojenje

Objavljeni podaci ukazuju da se male kolicine sertralina i njegovog metabolita N-demetilsertralina izlucuju u mleko. Koncentracije sertralina u serumu odojcadi su uglavnom zanemarljive do nemerljive, izuzimajuci jedan zabelezeni slucaj odojceta kod koga je koncentracija sertralina u serumu iznosila oko 50% koncentracije u serumu majke (bez primetnog uticaja na zdravstveno stanje odojceta). Do sada nisu zabelezene nezeljene reakcije kod odojcadi cije su majke koristile sertralin, ali se rizik ipak ne moze iskljuciti. Primena sertralina kod dojilja se ne preporucuje, osim u slucajevima kada, prema proceni lekara, ocekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

9 od20

\

Plodnost ·~I Podaci dobijeni naJ 1votinjskim vrstama nisu pokazali uticaj sertralina na parametre plodnosti (videti odeljak 5.3). Izvestaji gfifueajevima primene nekih SSRI kod ljudi pokazali su da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Do sada nije uocen uticaj na plodnost kod ljudi.

4.7. Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja masinama

Klinicke farmakoloske studije ukazuju da sertralin ne utice na psihomotome aktivnosti. Medutim, s obzirom na to da psihotropni lekovi mogu smanjiti mentalne i fizicke sposobnosti potrebne za izvodenje potencijalno opasnih aktivnosti kao sto je vo:lnja iii rukovanje masinama, pacijenta na to treba upozoriti.

4.8. Nezeljena dejstva

Najcesce nefoljeno dejstvo sertralina je mucnina. U terapiji socijalnog anksioznog poremecaja, seksualna disfunkcija (nemogucnost ejakulacije) se javljala kod 14% muskaraca koji su primali sertralin prema 0% muskaraca koji SU primali p lacebo. Ova nezeljena dejstva SU dozno-zavisna i obicno spontano prolaze nastavkom terapije.

Profit nefoljenih dejstava zabelefon u duplo-slepim, placebo-kontrolisanim studijama kod pacijenata sa opsesivno-kompulzivnim poremecajem, panicnim poremecajem, posttraumatskim stresnim poremecajem i socijalnim anksioznim poremecajem sliean je profilu nefoljenih dejstava koji je zabelefon u klinickim studijama kod pacijenata sa depresijom.

Tabela I prikazuje nefoljene reakcije zabelefone tokom postmarketinskog pracenja (nepoznata ucestalost), kao i tokom placebo-kontrolisanih klinickih ispitivanja (koja su obuhvatila ukupno 2542 pacijenta na sertralinu i 2145 na placebu) kod pacijanata sa depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremeeajem, panicnim poremecajem, posttraumatskim stresnim poremeeajem i socijalnim anksioznim poremeeajem.

Intenzitet i ucestalost pojedinih nefoljenih reakcija navedenih u Tabeli 1 mogu se smanjiti sa nastavkom terapije i ove nezeljene reakcije generalno ne zahtevaju prekid terapije.

Tabela J. Nef.eljene reakcije

Ucestalost nefoljenih reakcija zabelezenih tokom placebo-kontrolisanih klinickih ispitivanja kod pacijenata sa depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremecajem, panicnim poremecajem, posttraumatskim stresnim poremecajem i socijalnim anksioznim poremecajem. Analiza zbimih podataka i podaci iz postmarketinskog pracenja (nepoznata ucestalost).

Veoma cesta Cesta Povremena Retka Veoma Nepoznata ucestalost (> 1/10) (~ 11100 do (~ 1/1000 do (~ 1110000 do retka (ne moze se

< 1/10) < 1/100) < 1/1000) (< proceniti na osnovu 1110000 dostupnih podataka) )

Infekcije i infestacije

Faringitis Infekcije gornjih Divertikulitis, respiratomih gastroenteritis, puteva, rinitis otitis medija

Neoplazme - benigne, maligne i neodredene (ukljucujuCi ciste i polipe)

Neoplazma t

Poremecaji krvi i limfnog sistema

Limfadenopatija Leukopenija, trombocitopenij a

10 od 20

Poremeeaji imuuskog sistema };

./ Preosetljivost Anafilaktoidna Alergija reakcija

Endokriiii poremecaji

Hipotireoidizam Hi perprolaktinemija, neadekvatno lucenje antid i uretskog hormona

Poremeeaji metabolizma i ishrane

Smanjenje Dijabetes melitus, Hiponatremija, apetita, hiperholesterolemija hiperglikemija poveeanje , hipoglikemija apetita*

Psihijatrijski poremecaji

Nesanica Depresija*, Halucinacije*, Poremecaj Paronirija (19%) depeaJnalizacija, agresija*, konverzije,

nocne more, euforija* , zavisnost od Ieka, anksioznost*, apatija, psihotieni agitacij a*, poremecaj poremecaj *, nervoza, misljenja paranoja, smanjenje suicidalne libida* , ideje/ponafanje* * * skrgutanje , somnabulizam, zubima prevremena

ejakulacija

Poremeeaji nervnog sistema

Vrtoglavica Parestezij a*, Konvulzije*, Koma*, Poremecj i pokreta (I 1%), tremor, nevoljne misicne horeoatetoza, (ukljueujuci somnolencija hipertonija, kontrakcije*, diskinezij a, ekstrapiramidalne (13%), disgeuzija, poremecaj hiperestezija, simptome kao StO SU

glavobolja poremeeaj koordinacije, senzomi hi perkinezij a, (2 1 %)* pafoje hiperkinezija, poremecaj i hipertonija, distonija,

amnezija, skrgutanj e zubima, hipoestezija*, poremecaj hoda). poremeeaj Takoc1e su prijavljeni govora, znaci i simptomi posturalna serotoninskog vrtoglavica, sindroma iii sinkopa, neuroleptickog migrena* malignog sindroma;

ponekad udru:Zeni sa istovremenom primenom drugih serotonergickih lekova i obuhvataj u agitaciju, konfuziju, dijaforezu, dijareju, groznicu, hipertenziju,

11 od20

rigidnost i ;)J tahikardiju. I Akatizija i /' psihomotomi nemir

(videti odeljak 4.4)

Cerebrovaskularni spazam (ukljucujuci sindrom reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije i Call-Fleming-av sindrom).

Poremeeaji oka

Poremecaj vida Midrijaza* Glaukom, Neuobieajen vid, poremefaj suznih zenice nejednake zlezda, skotomi, velicine diplopija, fotofobija, hifema

Poremeeaji uha i labirinta

Tinitus* Bol u uhu

Kardioloski poremeeaji

Palpitacije* Tahikardija Infarkt miokarda, Produfonje QTc bradikardija, intervala, Torsade de kardioloski Pointes poremecaj

Vaskularni poremecaji

Naleti crvenila* Hipertenzija *, Perifema ishemija, Neuobieajeno crvenilo hematurija krvaren j e (kao sto j e

gastrointestinalno krvarenje)

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremeeaji

Zevanje* Bronhospazam * Laringospazam, Intersticijalna bolest dispneja, hiperventilacija, pluca epistaksa hipoventilacija,

stridor, disfonija (promuklost), stucanje

Gastrointestinalni poremecaji

Dijareja Bolu Ezofagitis, Melena, rektalno Pankreatitis (18%), abdomenu*, disfagija, krvarenje, mucnina povracanje*, hemoroidi, stomatitis, (24%), konsti pacij a*, hipersekrecija ulceracije jezika, suvoca usta dispepsija, pljuvacke, poremecaji zuba, (14%) gasov1 poremecaji glositis, ulceracije

jezika, u ustima podrigivanje

12 od 20

Hepatobilijarni pore'\ecaji

y Poremecaj funkc ije Ozbiljni dogadaji jetre povezani sajetrom

(hepatitis, fotica, insuficijencija jetre)

Poremeeaji koze i potko:lnog tkiva

Osip*, Periorbitalni Dermatitis, bulozni Retki slucajevi hiperhidroza edem*, edem dermatitis, teskih kofoih

lica, purpura*, folikulami osip, ne:leljenih reakcija alopecija*, poremecaj (npr Stevens-hladan znoj, strukture dlake, Johnson-ov suva kofa, neuobicajen miris sindrom i urtikarij a*, ko:le epidermalna pruritus nekroliza),

angioedem, fotosenziti vnost, reakcija ko:le

Poremeeaji misieno- kostanog sistema i vezivnog tkiva

Artralgija, Osteoartritis, Poremecaji kostiju Grcevi u misicima mialgija misicna s labost,

bol u ledima, trzaji misica

Poremeeaji bubrega i urinarnog sistema

Nokturija, Oligurija, otefano retencija urina*, mokrenje poliurija, polakiurija, nedostatak voljne kontrole mokrenja, inkontinencija urina*

Poremeeaji reproduktivnog sistema i dojki**

Nemogucnost Erektilna Vaginalno Menoragija, Ginekomastij a ejakulacije disfunkcija krvarenje, atrofijski (14%) seksualna vulvovaginitis,

disfunkcija, balanopostitis, seksualna genitalni iscedak, disfunkcija kod prijapizam*, :Zena, poremecaj i galaktoreja* menstrualnog c iklusa

Opsti poremecaji i reakcije na mestu primene

Umor (10%) Bo! u Periferni edem, Hernija, smanjena grudima*, jeza, pireksija*, tolerancija na Jek, slabost* astenija*, :led poremecaj hoda

13 od 20

.. "... ~··l

Ispitivanja ·~ ''f .r:~ . ' m e\t-~ e;,._/ .

Povecanje Abnormalan nalaz Poremeeaj :y ~ r ,..,~ •, ~-· vrednosti ALT*, sperme, povecanje laboratorij skih

poveeanje holesterola u nalaza, izmenjena vrednosti AST*, serumu funkcija trombocita snifonje telesne mase*, povecanje telesne mase*

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Povrede

Hirurske i medicinske procedure

Vazodilatacija

Ukoliko se nefoljeni dogadaj javio kod pacijenata sa depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremeeajem, panicnim poremecajem, posttraumatskim stresnim poremecajem i socijalnim anksioznim poremeeajem, tennin je reklasifikovan prema organskom sistemu u odnosu na studije depresije.

t Jedan slueaj neoplazme prijavljen kodjednog pacijenta na terapiji sertralinom u poredenju sa placebo kontrolnom grupom u kojoj nije bilo slucajeva neoplazmi.

* ove nefoljene reakcije su zabelezene takode i tokom postmarketinskog pracenja leka

**ucestalost kombinovana prema polovima u odredenoj grupi: sertralin (1118 muskaraca i 1424 Zena), placebo (926 muskaraca i 1219 Zena).

Kratkotrajne (1 -12 nedelje) studije za opsesivno-kompulzivnim poremecajem

*** slucajevi suicidalnih ideja i ponasanja zabelefoni su tokom terapije sertralinom iii u periodu neposredno po prestanku terapije (videti odeljak 4.4).

Simptomi obustave us led prekida terapije sertralinom

Prekid terapije sertralinom (posebno nagli prekid), obicno dovodi do pojave simptoma obustave. Najcesce prijavljeni simptomi su vrtoglavica, senzomi poremeeaji (ukljucujuci paresteziju), poremecaji sna (nesanica, intenzivni snovi), agitacija iii anksioznost, mucnina i/ili povraeanje, tremor i glavobolja. Simptomi su uglavnom blagi iii umereni i samoogranicavajuci; kod manjeg broja pacijenata mogu biti teski i/ili dugotrajni. U slueaju potrebe za prekidom terapije sertralinom, savetuje se prekid sa postepenim snifuvanjem doze (videti odeljke 4.2. i 4.4).

Stariji pacijenti

Primena SSRI i SNRI antidepresiva, ukljucujuci i sertralin, bila je povezana sa slueajevima klinicki znaeajne hiponatremije kod starijih pacijenata, koji imaju veCi rizik od razvoja ovog nereljenog dogadaja (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Ukupan profil nefoljenih reakcija kod preko 600 pedijatrijskih pacijenata na terapiji sertralinom generalno je bio slican onom koji je zabelefon u studijama na odraslima. Sledece nezeljene reakcije su prijavljene u kontrolisanim klinickim ispitivanjima (n=281 pacijent na terapiji sertralinom):

Veoma ceste (?.1110): Glavobolja (22%), nesanica (21 %), dijareja (I I%) i mucnina (15%).

Ceste (?.11100 do <Ill 0): Bol u grudima, manija, pireksija, povraeanje, anoreksija, labilnost afekta, agresija, agitacija, nervoza, poremeeaj pafoje, vrtoglavica, hiperkinezija, migrena, somnolencija, tremor, poremecaj vida, suvoca usta, dispepsija, nocne more, zamor, inkontinencija urina, osip, akne, epistaksa i gasovi.

14 od 20

Povremene (?.1/ 1000 do <11100): Produfonje QT intervala na EKG-u, pokusaj suicida, ekstrapiramidalni poremeeaji, P~restezija, depresija, halucinacije, purpura, hiperventilacija, anemija, poremecaj funkcije jetre, povisenje.-;.vradho/ ti ALT, cistitis, herpes simplex, zapaljenje spoljasnjeg uha, bol u uhu, bol u ocima, midrijaz~Psl~'Bqsf, hematurija, pustularni osip, rinitis, povreda, smanjenje telesne mase, trzaji misica, abnorfi.lalhi·~ncr~.i~/ apatija, albuminurij a, polakiurija, poliurija, bol u dojkama, poremeeaj menstrualnog cikJfrs-4;~{1lbp~ija, dermatitis, oboljenje kofo, neuobieajen miris koze, urtikarija, skrgutanje zubima, naleti crvenila.

Nepoznata ucestalost: enureza

Klasni efekti

Ep idemioloske studij e, sprovedene uglavnom na pacijentima starosti 50 godina i vise, pokazale su povecan rizik od fraktura kostiju kod pacijenata koji su na terapiji lekovima iz grupe SSRI i triciklicih antidepresiva. Nije poznat mehanizam koji dovodi do nastanka ovog rizika.

Prijavliivanje nezel jenih reakcija

Prijavijivanje sumnji na nefoljene reakc ije posle dobijanja dozvole za lek je vafoo. Time se omogueava kontinuirano pracenje odnosa koristi i rizika Jeka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na nefoljene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija fax: +381 (0)11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

4.9. Predoziranje

Toksicnost

Opseg bezbednosti sertralina zavisi od populacije pacijenata i/ili istovremeno primenjenih lekova. Smrtnih ishoda usled predoziranja sertralinom je bilo, bez obzira da Ii j e primenjen sam iii u kombinacij i sa drugim lekovima i/i li alkoholom. Prema tome, svako predoziranje treba leciti agresivno.

Simptomi

Simptomi predoziranja ukljucuju serotoninska nezeljena dejstva kao sto SU pospanost, gastrointestinalni poremecaj i (mucnina i povracanje), tahikardija, tremor, agitacija i vrtoglavica. Koma je bila prijavljena, ali rede.

Prilikom predoziranja sertral inom zabelefoni su produzenje QT intervala/Torsade de Pointes, pa se preporucuje pracenje EKG-a u svim slucajevima unosa prekomerne doze sertralina.

Terapija

Nema specificnih antidota za sertralin . Preporucuje se uspostavijanje i odrfavanje prohodnosti disajnih puteva i obezbedivanje adekvatne oksigenacije i ventilacije, ako je potrebno. Aktivni medicinski ugalj se mofo upotrebiti sa laksativim sredstvom, sto mofo biti jednako efikasno iii efikasnije nego ispiranje foluca, i njegovu primenu treba razmotriti pri lecenju predoziranja. Ne preporucuje se izazivanje povraeanja. Takode se preporucuje kontrola srcanih (npr. EKG) i vitalnih znakova, zajedno sa opstim simptomatskim i suportivnim merama. Zbog velikog volumena distribucije sertralina, forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i zamena krvi nisu od koristi.

15 od 20

5. FARMAKO.~OSKI PODACI . ~ . ~.

5.1. Farmako.dip~mski podaci Farmakot~~ijJ>.ij/ka grupa: Antidepresivi, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina

nu " ,....,*,, AT~6AB06

Mehanizam dejstva

Sertralin je potentan i specifiean inhibitor preuzimanja serotonina (5-HT) u neurone in vitro, sto dovodi do pojacanja efekta 5-HT kod zivotinja. Ima veoma s lab efekat na ponovno preuzimanje noradrenalina i dopamine u neurone. U dozama koje se koriste u klinickim uslovima, sertralin blokira preuzimanje serotonina u humane trombocite. Kod zivotinja sertralin nema stimulativno, sedativno, antiholinergicko iii kardiotoksicno dejstvo. U kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima, sertralin nije izazvao sedaciju i nije imao uticaja na psihomotome sposobnosti. U skladu sa svojim mehanizmom delovanja, selektivna inhibicija preuzimanja 5-HT, sertralin ne pojacava aktivnost kateholamina. Sertralin nema afinitet za muskarinske (holinergicke), serotonergicke, dopaminergicke, adrenergicke, histaminergicke, GABA iii benzodiazepinske receptore. Hronicna primena sertral ina kod zivotinja bila je udrul.ena sa nishodnom regulacijom receptora za noradrenalin u mozgu, sto je uoceno i kod drugih kl inicki efikasnih antidepresiva i lekova za lecenje opsesivnih poremecaja.

Sertralin nije ispoljio potencijal da stvara zavisnost. U placebo kontrolisanim, dvostruko slepim, randomizovanim klinickim studijama u kojima je isp itivan potencijal sertalina, alprazolama i d-amfetamina da stvaraju zavisnost, sertralin nije izazivao subjektivne pozitivne efekte koji ukazuju na ovaj potencijal. Nasuprot tome, ispitanici su ocenili da i alprazolam i d-amfetamin znaeajno vise od placeba stvaraju 1.elju za lekom i euforiju sto dovodi do stvaranja zavisnosti i njihove zloupotrebe. Sertralin nije izazivao ni stimulaciju, ni anksioznost koj e su karakteristicne za d-amfetamin niti sedaciju i smanjenje ps ihomotomih sposobnosti koj e su uocene kod alprazolama. Kod rezus majmuna, koji su trenirani da sami uzimaju kokain, sertralin nije doveo do stimulacije ove aktivnosti. Takode, sertralin ne moz.e da zameni diskriminativne stimuluse koje kod rezus majmuna izazivaju d-amfetamin i pentobarbiton.

Klinicka efikasnost i bezbednost

Veliki depresivni poremecaj

Ambulantni pacijenti (n=295) sa velikom depresijom koji su u uvodnom osmonedeljnom otvorenom delu studij e odgovorili na terapiju sertralinom u dozama od 50-200 mg na dan, randomizovani su da nastave Jecenje iii na sertralinu, 50-200 mg na dan ii i na placebu, tokom 44 nedelje u dvostruko slepoj fazi ove studij e. Statisticki znacajno manja stopa relapsa uocena je kod pacijenata koji su bili na sertralinu u odnosu na one koji su bili na placebu. Prosecna doza kod pacijenata koji su zavrsili studiju bila je 70 mg/dan. Procenat pacijenata koji su odgovorili na terapiju (definisano kao procenat pacijenta koji nisu imali relaps) bio je 83,4% u grupi na sertralinu i 60,8% u placebo-grupi.

Posttraumatski stresni poremecaj

Kombinovani podaci iz tri studije na pacij entima sa posttraumatskim stresnim poremeeajem, u opstoj popuJaciji, pokaza!i SU slabiji terapijski odgovor kod muskaraca nego kod zena. U dve Studije U kojima je dobijen pozitivan rezulat, stopa odgovora u populaciji muskaraca i Zena (sertralin vs placebo) bi la je slicna (Zene: 57,2% VS 34,5%; muskarci: 53,9% VS 38,2%). U studije je biJo ukljuceno 184 muskarca j 430 Zena, pa SU samim tim i rezuJtati dobijeni za populaciju zena biJi robusniji. U popuJaciji muskaraca UOCeni SU: CeSCa zloupotreba razlicitih supstanci, duze trajanje posttraumatskog stresnog poremecaja, tezi uzroci trauma itd. na pocetku studije, koji su u korelaciji sa smanjenim efektom leka u ovoj populaciji pacijenata.

Opsesivno-kompulzivni poremecaj u pedijatrijskoj populaciji

Bezbednost i efikasnost sertralina (50-200 mg/dan) ispitivana je kod dece uzrasta od 6-12 godina i adolescenata uzrasta od 13-17 godina sa opsesivno-kompulzivnim poremeeajem koji nisu imali depresivni poremecaj. Posle nedelju dana jednostruko slepog, placebo kontrolisanog uvodnog perioda, pacijenti su bili randomizovani da 12 nedelja primaju iii sertralin u fleksibilnim dozama iii placebo. Deca uzrasta od 6-12 godina zapocela su terapiju pocetnom dozom od 25 mg. Kod pacijenata koji su bi li na sertralinu uoceno je

16 od 20

J_ znacajno vece, poboljsanje u odnosu na placebo grupu, u odnosu na promenu skora CY-BOCs skale (Children's .. ~ai"'Il-_)own Obsessive Compulsive Scale) (p=0,005); NIM!l G_Iobal Obsessive c:._ompulsive S~ale skale (p=Q;01~ 1 CGI Improvement skale (p=0,002). Pored toga, uocen Je trend ka pobolJsanJU u grup1 na sertralip cebo u odnosu na promenu skora CGI Severity Scale skale (p=0,089). Za CY-BOCS skalu, u placebo grupi, proseena vrednost skora na pocetku studije iznosila je 22,25 ± 6, 15, a prosecna promena skora na kraju ispitivanja bila je -3,4 ± 0,82; dok je u grupi na sertralinu srednja proseena vrednost skora na pocetku studije iznosila 23,36±4,56 a prosecna promena skora na kraju ispitivanjaje bila -6,8 ± 0,87. U post­hoc analizi, procenat pacijenata koji su odgovorili na terapiju, definisano kao pacijenti sa 25% iii vecim smanjenjem skora CY-BOCs skale (primami parametar efikasnosti) na kraju studije u odnosu na pocetne vrednosti, bio je 53% u grupi pacijenata lecenih sertralinom u odnosu na 37% pacijenata na placebu (p=0,03).

Nedostaju podaci o dugotrajnoj bezbednosti i efikasnosti sertralina u pedijatrijskoj populaciji.

Pedijatrijska populacija

Nema podataka o primeni leka kod dece mlade od 6 godina.

5.2. Farmakokineticki podaci

Resorpcija Sertralin ima dozno proporcionalnu farmakokinetiku u opsegu doza od 50 do 200 mg. Kod ljudi, nakon oralnog unosa od 50 do 200 mg sertralina jednom dnevno tokom 14 dana, maksimalna koncentracija sertralina u plazmi postize se 4,5 do 8,4 sata nakon primene leka. Hrana ne utice znafajno na bioraspolozivost sertralina iz tableta

Distribucija Oko 98% cirkulisuceg lekaje vezano za proteine plazme.

Biotransformacija Sertralin podlefo ekstenzivnom metabolizmu prvog prolaska krozjetru. Na osnovu klinickih, kao i in-viro podataka, maze se zaklj uciti da se sertralin metabolise preko nekoliko metabolickih puteva koji ukljucuju izoenzime CYP3A4, CYP2C19 (videti odeljak 4.5) i CYP2B6. Sertralin i njegov glavni metabolit demetil sertralin su takode supstrati P-glikoproteina u in-vitro uslovima.

Eliminacija Prosecno poluvreme eliminacije sertralina je oko 26 sati (opseg od 22-36 sati). U skladu sa terminalnim poluvremenom eliminacije, dolazi do dvostruke akumulacija leka u plazmi do postizanja ravnotefoih koncentracija, koje se postifa nakon nedelju dana doziranja jednom dnevno. Poluvreme eliminacije N­demetilsertralina iznosi od 62 do 104 sata. Sertralin i N-demetilsertralin se ekstenzivno metabolisu kod ljudi, a nastali metaboliti se izlucuju putem fecesa i urina ujednakim kolicinama. Samo se manja kolicina (<0,2%) nepromenjenog sertralina izlucuje urinom.

Lineamost/nelinearnost Sertralin eksponira dozno zavisnu farmakokinetiku u opsegu od 50 mg do 200 mg.

Farmakokinetika u specificnim grupama pacijanata

Pedijatrijski pacijenti sa opsesivno-kompulzivnim poremecajem Farmakokinetika sertralina je ispitana kod 29 pacijenata uzrasta od 6 do 12 godina i 32 adolescenta uzrasta od 13 do 17 godina. Pacijenti su postepeno titrirani do doze od 200 mg na dan tokom 32 dana, bilo sa pocetnom dozom od 25 mg i postepenim povecanjem doze za po 25 mg, iii sa poeetnom dozom od 50 mg i postepenim poveeanjem doze za po 50 mg. Pacijenti su dobro podnosili oba rezima titriranja doze. U stanju ravnotefo pri dozi od 200 mg/dan, koncentracije sertralina u plazmi u grupi dece od 6-12 godina bile suza oko 35% vece u poredenju sa grupom uzrasta 13-17 godina i 21 % vece u odnosu na referentnu grupu odraslih osoba. Nije bilo znacajnih razlika izmedu decaka i devojcica u pogledu klirensa. Preporucuje se

17 od 20

mala pocetna doza i postepeno povecanje doze, za po 25 mg, kod dece, posebno one sa rnalom telesnom masom. Kod adolescenata doziranje mofo biti kao kod odraslih.

~ Adolescenti Ts1arije osobe FarmakoRi~?fi'cki profil leka kod adolescenata i starijih osoba ne razlikuje se znaeajno od onog dobijenog kod ogra~ffi osoba od 18 do 65 godina starosti.

r r:. _,..

Ostecenje funkcije jetre Kod pacijenata sa ostecenjem funkcije jetre poluvrerne eliminacije sertralina je produfono i vrednost PIK je povecana tri puta (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Ostecenje funkcije bubrega Kod pacijenata sa urnerenim do teskim ostecenjem funkcije bubrega ne dolazi do znaeajne akumulacije sertralina.

F armakogenomika Koncentracije sertralina u plazmi su za oko 50% vece kod slabih CYP 2C 19 metabolizera u odnosu na brze metabolizere. Klinicki znaeaj ovih nalaza nije jasan, tako da dozu leka treba titrirati kod svakog pacijenta u skladu sa klinickim odgovororn.

5.3. Pretklinicki podaci o bezbednosti leka

Pretklinicki podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farrnakologije, toksicnosti ponovljenih doza, genotoksicnosti i kancerogenosti, ne ukazuju na bilo kakvu posebnu opasnost za ljude. U studijama reproduktivne toksicnosti na zivotinjama nisu uoceni teratogeni efekti niti nezeljeni efekti na plodnost muzjaka. Uocena fetotoksicnost je verovatno povezana sa toksicnim efektima leka na majku. Postnatalno prezivljavanje mladunaca i telesna masa bili su srnanjeni samo prvih dana nakon rodenja. Postoje dokazi da je rani postnatalni mortalitet bio povezan sa intrauterinom izlofonoseu Jeku nakon 15-og dana trudnoce. Zaostajanje u postnatalnom razvoju mladunaca pasa cije su majke lecene sertralinom verovatno je povezano sa efektima na majke tako da nije znaeajno za Jjude.

Podaci dobijeni na glodarima, kao i na zivotinjskim vrstama koje ne pripadaju glodarima, nisu otkrili uticaj leka na plodnost.

Studije na iivotinjama u juvenilnom periodu

U toksikoloskoj studiji kojaje sprovedena na mladuncima pacova, sertralinje primenjivan oralno kod Zenki i muzjaka pacova u periodu od 21. do 56. dana nakon okota (u dozama od 10, 40 iii 80 mg/kg/dan) uz fazu oporavka u kojoj sertralin nije primenjivan i kojaje trajala do 196. dana nakon okota. Iako se odlofono polno sazrevanje javilo kod muzjaka i :Zenki pri razlicitim dozama (muZjaci 80 mg/kg i Zenke 2: 10 mg/kg), nisu uoceni efekti sertralina ni na jedan od ispitivanih parametara reprodukcije kod muzjaka i zenki. Pored toga, dehidratacija, hromorinoreja i smanjen prosecni rast telesne mase uoceni su u periodu od 21. do 56. dana nakon okota. Svi pomenuti efekti koji se dovode u vezu sa primenom sertralina bili su reverzibilni tokom faze oporavka u kojoj sertralin nije primenjivan. Klinicki znacaj efekata koji su uoceni kod pacova kod kojih je primenjivan sertralin nije utvrden.

6. FARMACEUTSKI PODACI

6.1. Lista pomoenih supstanci

Jezgro tablete Kalcij um-h idrogenfosfat, dih idrat; Celuloza, mikrokristalna; Hidroksipropilceluloza; Natrijum-skrobglikolat (tip A); Magnezij um-stearat.

18 od 20

Film obloga ,/ ·

White OpadrJ:_ '"\ .. Hipromeloza· 0~ • ~

I • · > ' r~1 ~ 'S

Titan-d iok~i.9f('E.1'7 l ); Poli~ttle!ifg· l'ik~~7

~~ r.i ~ ...... Po ltSolili,~!k8 0:

Clear Opadry: Hipromeloza; Po lietilengl ikol.

6.2. Inkompatibilnost

Nije primenljivo.

6.3. Rok upotrebe

Pet (5) godina.

6.4. Posebne mere opreza pri euvanju

Cuvati na temperaturi do 25 °C.

6.5. Priroda i sadrfaj pakovanja

Unutrasnje pakovanje: Aluminijurn/PVC blister.

Spoijasnje pakovanje:

Sloziva kartonska kutija koja sadrl:i dva blistera sa po 14 film tabletajacine 50 mg iii 100 mg (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje Iekom)

Svu neiskoriscenu kolicinu Jeka iii otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa vazecim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

PREDSTAVNISTVO PFIZER H.CP. CORPORATION, BEOGRAD, Tresnjinog cveta lNI, Beograd -Novi Beograd

8. BROJ DOZVOLE ZA STA VLJANJE LEKA U PROMET

Broj poslednje obnove dozvole:

Zoloft 50 mg, 28 film tableta: 515-01-01782-16-001 Zoloft 100 mg, 28 film tableta: 515-01-01783-16-001

9. DATUM PRYE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U PRO MET

Datum prve dozvole: 18.06.1996.

Datum poslednje obnove dozvole: 17.05.2017.

19 od 20

10. DATUM'itEVIZIJE TEKSTA

20 od 20