2 rodna analiza odabranih drzavnih mera za podrsku preduzetnistvu u srbiji

Sonja avlijaMarko vladiSavljeviMr Sanja PoPovi-Pantirodna analiza odaBraniH dravniH Mera za Podrku Preduzetnitvu u SrBiji

izdava: PrograM ujedinjeniH nacija za razvoj internacionalniH Brigada 69, Beograd

za izdavaa: un WoMen agencija ujedinjeniH nacija za rodnu ravnoPravnoSt i oSnaivanje ena

lektura i korektura: Slavica Mileti

dizajn i PreloM:BenuSSi deSign

taMPa:taMParija dMd

tira 500 PriMeraka

Ova publikacija nastala je u okviru projekta Unapreenje eko-nomskih i socijalnih prava ena u Srbiji i u Crnoj Gori, koji UN Women sprovodi uz finansijsku podrku Vlade Kraljevine Norveke.

Stavovi izraeni u publikaciji pripadaju iskljuivo autorima, i ne predstavljaju nuno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.

This publication was produced in the framework of the project Advancing Womens Economic and Social Rights in Serbia and Montenegro, implemented by UN Women with funding from the Government of the Kingdom of Norway.

The views and analysis contained in the publication are those of the authors and do not necessarily represent the views of UN Women, the United Nations or any of its affiliated organizations.

Rodna analiza odaBRaniH dRavniH meRa za podRku pReduzetnitvu u SRBiji

Sonja avlijaMarko vladiSavljeviMr Sanja PoPovi-Panti

Beograd, 2012.

Rodna analiza ODABRANIH DRAvNIH meRA zA pODRku pReDuzetNItvu u SRBIjI2

Saetak 6

executive Summary 8

1. uvod 10

2. metodologija 112.1 Izbor programa za analIzu 11

2.2 DefInIsanje jeDInIca posmatranja 12

2.3 poDacI 13

3. Nalazi iStraivaNja i diSkuSija 143.1 subvencIja za samozapoljavanje nacIonalna sluba za zapoljavanje 15

3.2 start-up kreDItI fonD za razvoj republIke srbIje 23

3.3 program poDrke msp za jaanje InovatIvnostI mInIstarstvo ekonomIje I regIonalnog razvoja 33

3.4 program poDrke razvoju konkurentnostI nacIonalna agencIja za regIonalnI razvoj 37

3.5 program poDstIcanja konkurentnostI I InternacIonalIzacIje prIvreDnIh Drutava - sIepa 45

Sadraj

Rodna analiza ODABRANIH DRAvNIH meRA zA pODRku pReDuzetNItvu u SRBIjI

3

4. dobra prakSa u podrci preduzetNitvu eNa 494.1

meunaroDna Dobra praksa

4.2 Dobra praksa u srbIjI 51

5. zakljuci i preporuke 535.1. zavrne napomene I generalne preporuke

5.2. preporuke za subvencIje za samozapoljavanje 56

5.3. preporuke za start-up kreDIte 57

5.4 preporuke za programe jaanja InovatIvnostI I razvoj konkurentnostI 58

5.5 preporuke za program poDstIcanja konkurentnostI I InternacIonalIzacIje 59

aNekS a. metodoloke NapomeNe o aNalizi admiNiStrativNih podataka 60a1. subvencIja za samozapoljavanje 60a2. start-up kreDItI 60a3. program poDrke msp za jaanje InovatIvnostI 61a4. program poDrke razvoju konkurentnostI 61a5. program poDstIcanja konkurentnostI I InternacIonalIzacIje prIvreDnIh Drutava 62

aNekS b. SpiSak iNtervjuiSaNih iNStitucija 63


5

Skraenice

aMz aktivne Mere zaPoljavanja

aPr agencija za Privredne regiStre

Fzr Fond za razvoj rePuBlike SrBije

eu evroPSka unija

Merr MiniStarStvo ekonoMije i regionalnog razvoja

MSP Mala i Srednja Preduzea

MSPP Mala i Srednja Preduzea i Preduzetnici/e

narr nacionalna agencija za regionalni razvoj

nSz nacionalna agencija za zaPoljavanje

SiePa agencija za Strana ulaganja i ProMociju izvoza (engl. SerBia inveStMent and exPort ProMotion agency)

rSz rePuBliki zavod za StatiStiku


Ovaj izvetaj ocenjuje u kojoj meri su ene preduzetnice imale pristup programima dr-avne podrke preduzetnitvu u Srbiji tokom 2009. i 2010. godine. Izvetaj je naruilo Mi-nistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR), uz podrku kancelarije UN Wo-men, u nastojanju da u toku 2011. godine proceni uticaj odabranih mera podrke pre-duzetnitvu na ene i na mukarce (rodni uti-caj). Izvetaj dopunjava polaznu studiju o pre-duzetnitvu ena koju je realizovao SeConS, grupa za razvojnu inicijativu (u daljem tek-stu: SeConS), takoe na zahtev MERR-a, uz

podrku kancelarije UN Women, kako bi se kljunim akterima omoguio bolji uvid u pri-rodu aktivnosti preduzetnitva ena u Srbiji.

Izvetaj se sastoji od pet celina. Nakon uvo-da, u drugom poglavlju su obrazloeni razlozi za izbor programa koji su analizirani i meto-dologija koriena za analizu rodnog uticaja ovih programa. U treem poglavlju se raz-matraju rezultati analize svakog od pet pro-grama, u etvrtom poglavlju su predstavljene relevantne meunarodne dobre prakse, dok je u petom poglavlju dat zakljuak sa pregledom

svih nalaza i konkretnim preporukama za po-boljanje pristupa ena dravnim programima podrke preduzetnitvu u Srbiji.

Da bi ova analiza bila uporediva sa gorepo-menutom polaznom studijom o enskom preduzetnitvu koju je izradio SeConS, kao enske biznise definiemo sve preduzetnice koje vode sopstvene radnje ili slobodne profe-sije (npr. prevoditeljke) kao i direktorke ma-lih i srednjih preduzea koje su istovremeno i njihove (su)vlasnice (bez obzira na veliinu njihovog vlasnikog udela).

Sledeih pet programa dravne podrke su odabrani za analizu kao najznaajniji po ukupnom broju korisnika i finansijskih resursa koji su preko njih plasirani:

1. Subvencija za samozapoljavanje, za koju je nadlena Nacionalna sluba za zapoljavanje (samo za preduzetnike),

2. Start-up krediti, za koje je nadlean Fond za razvoj Republike Srbije (i za preduzetnike i za preduzea),

3. Subvencija za jaanje inovativnosti, za koju je nadleno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (samo za preduzea),

4. Subvencija za razvoj konkurentnosti, za koju je nadlena Nacionalna agencija za regionalni razvoj (i za preduzetnike i za preduzea),

5. Subvencija za podsticanje konkurentnosti i internacionalizacije privrednih drutava, za koju je nadlena Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (samo za preduzea).

Dok su prva dva programa namenjena zapo-injanju biznisa, ostala tri su upravljena ka ve postojeim biznisima.

Analiza predstavljena u ovom izvetaju se zasniva na vie izvora podataka i kombinuje sledee kvantitativne i kvalitativne metode:

i) analiza administrativnih podataka o (ne)uspenim podnosiocima zahteva za uee u programu, ii) diskusije u fokus grupama s preduzetnicama iz tri grada, iii) dubinski in-tervjui s predstavnicima/ama institucija nad-lenih za sprovoenje programa, udruenjima preduzetnica i predstavnicima/ama organiza-

cija nevladinog sektora koje pruaju usluge podrke preduzetnitvu, iv) analiza ankete o korienju dravnih programa podrke spro-vedene na reprezentativnom uzorku od 500 preduzetnica irom Srbije (deo ireg istrai-vanja koje je realizovao SeConS).

Saetak


7

Saetak

Iako je pet analiziranih programa namenjeno razliitim ciljnim podgrupama preduzetnika/ca, a njihov efekat u pogledu broja korisni-ka i raspodele sredstava znatno varira, uoljivi su neki opti trendovi.

Znaajno vei udeo ena uestvovao je u start-up programima nego u programima namenjenim ve postojeim preduzeima. U sluaju subvencije za samozapoljavanje ovaj trend se moe objasniti afirmativnom akci-jom, poto se nezaposlene ene koje su prijav-ljene na evidenciju NSZ tretiraju kao ranjiva grupa i njihove prijave su na osnovu toga do-bijale dodatne bodove. Kada je re o start-up kreditima, vee uee korisnica meu MSPP najverovatnije odraava uspeh ukupnih na-stojanja Vlade da podstakne preduzetnitvo ena. Negativna strana ovog trenda jeste to to su neke od ovih ena osnovale preduze-a ili preduzetnike radnje usled nedostatka drugih mogunosti za zapoljavanje, to zna-i da su one moda postajale preduzetnice iz ekonomske nude a ne zato to su prepoznale trinu ansu.

Iako su start-up programi naizgled uspeniji u ukljuivanju ena kada uporedimo ukupni broj ena koje su ih koristile sa ukupnim ue-em ena u privredi, oni nisu podjednako uspeni kada ih uporedimo sa ukupnim bro-jem ena na evidenciji nezaposlenih. Ovo je posebno znaajno za subvenciju NSZ-a, po-to jedino nezaposleni sa evidencije NSZ-a imaju pravo na ovu subvenciju, ali je podjed-nako relevantno i za start-up kredite, zato to su mnogi poetnici preduzetnici/e moda prethodno bili nezaposleni/e. Poto ima vie nezaposlenih ena u odnosu na mukarce, apsolutna razlika izmeu ove dve kohorte nezaposlenih se realno poveava zbog tre-nutne raspodele korisnika ovih program, poto se manje od 40 odsto svih subvencija dodeljuje enama, a one ine vie od 50 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Korisnice su bile zastupljenije meu predu-zetnicima nego meu MSP, to je jednostav-no odraz veeg uea ena u ukupnom broju preduzetnika u odnosu na njihovo uee u ukupnom broju MSP. Naime, preduzetnice ine 22 odsto svih MSPP u srpskoj privredi, dok MSP iji su vlasnici-direktori ene ima samo etiri odsto (prema Polaznoj studiji Se-ConS-a). Ovo takoe objanjava vei udeo enskih biznisa u programima namenjenim samo preduzetnicima, ili svim MSPP (pre-duzetnici nemaju pravo uea u dva od tri napredna programa, ime se moe objasniti manje ukupno uee ena u njima).

iako se na prvi pogled ini da su start-up pro-grami i programi podrke razvoju konkuren-tnosti uspeniji u ukljuivanju ena od ostala dva napredna programa, mogue je da su oni zapravo usmereni na kohorte populacije sa veim apsolutnim brojevima ena. U tom smislu, kada je re o podrci preduzetnitvu ena, kreatori javnih politika treba da se bave uspostavljanjem ravnotee izmeu promovi-sanja obima i promovisanja kvaliteta. Pove-anje broja korisnica podrke preduzetnitvu je jednostavnije, ali da bi se obezbedila odrivost enskog preduzetnitva neophodno je podr-ati preduzetnitvo ena u produktivnijim sektorima privrede. Ovo je posebno znaajno zato to veliki deo preduzetnica koje su ue-stvovale u programima podrke dolaze iz ma-nje odrivih i tradicionalno enskih sektora privrede, kao to su ostale usluge, koje ukljuu-ju frizerske i kozmetike salone.

Kada posmatramo start-up kredite i program podrke razvoju konkurentnosti kao jedina dva programa u kojima mogu da uestvuju i preduzetnici i MSP, moemo da zakljuimo da je, u odnosu na njihovu zastupljenost u privredi, vea verovatnoa da e MSP (uklju-ujui enska preduzea) konkurisati za ova sredstva nego da e to uiniti preduzetnici/e (npr. 38 odsto ena koje su konkurisale za

subvenciju za razvoj konkurentnosti su pre-duzetnice a 62 odsto su enska MSP). Me-utim, na prvom mestu ne postoji dovoljno enskih preduzea koja bi se uopte mogla podrati. U tom kontekstu, vie sredstava bi trebalo usmeriti u osnivanje enskih MSP umesto preduzetnikih radnji, pogotovo kada se ima u vidu da su start-up krediti FZR-a izvesno doprineli veoma visokoj stopi osniva-nja enskih preduzea u odnosu na njihovu zastupljenost u privredi.

Stoga programi koji imaju veu stopu uea ena nisu nuno uspeniji u ukljuivanju ena od onih koji imaju manji obuhvat ena. U tom smislu, ima prostora za poboljanje kako start-up tako i naprednih programa.

Na osnovu dokaza predstavljenih u ovom izvetaju ukazujemo na potrebu za veom podrkom enskim start-up preduzeima, poto preduzea koja vode ene kao vlasni-ce-direktorke ine samo etiri odsto svih preduzea i preduzetnikih radnji u srpskoj privredi (u odnosu na 17,5% mukih predu-zea u celom mSpp sektoru). poslovni sa-veti i nefinansijska podrka start-up predu-zeima mogu biti posebno znaajni nakon njihovog osnivanja i dodele javnih sredstava.

Pitanje da li e biti pokrenut novi program podrke preduzetnitvu ena manje je relevan-tno od pitanja da li e biti poveana budetska sredstva namenjena enama u preduzetnitvu u odnosu na mukarce. Naime, udeo sredstava opredeljenih za razvoj enskog preduzetnitva treba da smanji razliku izmeu uea ena i uea mukaraca u ukupnom preduzetnitvu i/ili uea ena i mukaraca u zaposlenosti.

Konano, vano je uvideti da programi drav-ne podrke sami po sebi ne mogu da ree sve probleme i da mnogi izazovi ostaju, ukljuu-jui potrebu za unapreenjem opteg poslov-nog okruenja za preduzetnitvo ena.


This report assesses to what extent fema-le entrepreneurs have had access to selected governmental support programmes for entre-preneurship in Serbia during 2009 and 2010. It has been commissioned by the Ministry of Economy and Regional Development (MoERD), with the support of UN Women, as part of their efforts in 2011 to assess the gender impact of existing government me-asures in support of entrepreneurship. The report is complementary to a baseline study on female entrepreneurship conducted by Se-ConS Development Group, also commissio-

ned by MoERD, with UN Women support, in order for stakeholders to gain better insight into the nature of womens entrepreneurial activity in Serbia.

The report consists of five sections. Following introduction, section 2 describes the ratio-nale behind selection of programmes to be analysed and methodology used to assess gender impact of these programmes. Section 3 discusses the findings of analysis for each of the five programmes, section 4 presents relevant best practices, international and

from Serbia, while section 5 concludes with an overview of all findings and specific re-commendations for improving womens acce-ss to governmental entrepreneurship support programmes in Serbia.

In order to make the analysis comparable to the above-mentioned SeConS baseline study on female entrepreneurship, we defined as female entrepreneurs all women who were either sole proprietors or managers and at least minority owners of small and medium enterprises (SMEs).

The following five financial governmental support programmes for entrepreneurship were chosen for analysis, as the most significant in terms of their total number of beneficiaries and resources allocated through them:

1. Self-employment subsidy implemented by the National Employment Service (targeting only sole proprietors),

2. Start-up loans implemented by the Republic Development Fund (targeting both sole proprietors and enterprises),

3. Innovation subsidy implemented by the Ministry of Economy and Regional Development (targeting only enterprises),

4. Competitiveness subsidy implemented by the National Agency for Regional Development (targeting both sole proprietors and enterprises),

5. Enterprise competitiveness and internationalisation subsidy implemented by Serbia Investment and Export Promotion Agency (targeting only enterprises).

While the first two of these programmes tar-get start-ups, the other three are available for already established enterprises.

Analysis presented in this report is based on multiple sources of data and it combines the following quantitative and qualitative met-

hods: i) desk analysis of administrative data on successful and unsuccessful programme applicants, ii) focus group discussions with female entrepreneurs in three Serbian cities, iii) in-depth interviews with stakeholders from programme implementing institutions, female entrepreneurship associations and

non-governmental providers of entreprene-urship support services, and iv) analysis of a module on usage of government support programmes collected on a representative sample of 500 female entrepreneurs across Serbia (part of a larger survey conducted by SeConS).

executive Summary


9

Executive summary

Although the five analysed programmes target different sub-groups of entrepreneurs and the-ir impact in terms of the number of beneficia-ries and distributed funds varies greatly, some general patterns emerged from our analysis.

A substantially higher share of women par-ticipated in start-up programmes than in the ones targeting already established enterpri-ses. In the case of the Self-employment subsidy, this trend can be explained by affirmative action, since unemployed women registered with the NES have been targeted as a vulne-rable group and their applications awarded additional points. When it comes to Start-up loans, the higher shares of female beneficiaries among both sole proprietors and enterprises may reflect the success of wider government efforts to encourage female entrepreneurship. The flipside of this trend is that a portion of these women have been establishing their own businesses due to absence of other em-ployment opportunities and may thus be en-trepreneurs of last resort rather than starting their businesses due to market opportunities.

Although start-up programmes may seem re-latively more successful at including women when we compare their female beneficiaries to the total presence of females in the busi-ness world, they are not as successful when we compare the number of them to the total number of registered unemployed women. This benchmark is particularly relevant for the NES subsidy, since registered unemployed are the only ones eligible for it, but it is also re-levant for the Start-up loans, since many of the starting entrepreneurs may have been pre-viously unemployed. As there are more unem-ployed women than men, the absolute diffe-rence between the two cohorts of unemployed in fact increases through current distribution of start-up programmes beneficiaries, since below 40% of all subsidies go to females, whi-le they represent over 50% of all unemployed.

Female beneficiaries were more represented among sole proprietors than among enterpri-ses, which simply reflects the fact that there are a lot more female businesses among sole proprietors than among enterprises. Namely, 22% of all businesses in the Serbian economy are women sole proprietors and only 4% are female managed-owned enterprises (according to the SeConS baseline study). This also expla-ins the higher shares of female businesses in programmes which targeted sole proprietors or sole proprietors and enterprises (sole proprie-tors are not eligible for two out of the three ad-vanced programmes, which may explain lower overall female participation in them).

Although at first glance start-up programmes as well as the Competitiveness subsidy seem to be more gender sensitive than the other two advanced programmes, this may be a mere reflection of the fact that they target popula-tion cohorts with higher absolute numbers of females. In that sense, policy makers need to be concerned with striking a balance between promoting quantity vs. quality when it comes to supporting female entrepreneurship. While it is easier to increase quantity of female benefi-ciaries through supporting sole proprietorship, in order to ensure sustainability of female en-trepreneurship, it is crucial to support female participation in the more productive sectors of the economy. This is particularly relevant since a large portion of the supported female sole proprietors come from the least sustaina-ble and most traditionally female sectors of the economy, such as other services, which include hairdressers and beauty parlours.

When we observe Start-up loans and Compe-titiveness subsidy, as the only two programmes for which both sole proprietors and SMEs are eligible to apply, we can conclude that, rela-tive to their presence in the economy, SMEs (including female managed-owned) are more likely to apply for these programmes than

sole proprietors (e.g. 38% of all female appli-cants for the Competitiveness subsidy are sole proprietors while 62% are female managed-owned SMEs). However, there are not eno-ugh female enterprises out there to support in the first place. In that sense, more resources could be devoted towards female SME start-ups instead of sole proprietorships, especially since we can see that RDFs Start-up loans have led to a very high rate of establishment of female managed-owned businesses relative to their presence in the economy.

Therefore, those programmes which have higher shares of female beneficiaries are not necessarily more gender sensitive than the ones which cover fewer women. In that sense, there is scope to improve gender sensitivity of both start-up and advanced programmes.

Based on the evidence presented in this re-port, we point to the need for greater support for female enterprise start-ups, since only 4% of all businesses in the Serbian economy are female managed-owned. Business advice and non-financial support to start-ups may be particularly relevant following their establis-hment and receipt of public funding.

Whether a new programme for women is established is less relevant than whether re-latively more budgetary resources are devoted to supporting female entrepreneurship rather than male. Namely, the share of resources de-voted to women entrepreneurs should aim to close the gap between female and male par-ticipation in entrepreneurship and/or female share in employment.

Finally, it is important to recognise that go-vernment support programmes cannot alone solve all problems and that many challenges remain, including the need for improving the general business environment for female entrepreneurs.


Podrka preduzetnitvu je postala vana di-menzija politike Vlade Republike Srbije tokom njenog mandata od 2008. do 2012. godine. Direktne subvencije preduzetnitvu predstavljaju deo irih nastojanja drave da podstakne konkurentnost malih preduzea i unapredi sveukupno poslovno okruenje. Uspostavljanjem stratekog1, zakonodavnog i institucionalnog okvira za podrku preduzet-nitvu krajem prve decenije XXI veka, Vlada Srbije je prepoznala istaknutu ulogu malih i srednjih preduzea (MSP) u procesu stabi-lizacije i unapreenja konkurentnosti srpske privrede i pokazala je posveenost jednoj sve-obuhvatnoj politici razvoja MSP2. Programi finansijske podrke razvoju preduzetnitva, kao vana dimenzija sveukupne politike ra-zvoja MSP, posebno su dobili na znaaju u svetlu pogoranja ekonomskih uslova krajem 2008. godine kada se svetska ekonomska kriza prelila u Srbiju i nesrazmerno pogodila mala preduzea.

Uporedo sa naporima drave usmerenim ka razvoju efikasne politike preduzetnitva, usva-janjem Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravno-sti polova u februaru 2009. rodno osetljive intervencije su i zvanino uvedene u sve to-kove javne politike u Srbiji. Poboljanje po-loaja ena u ekonomskoj sferi je prepoznato kao jedan od glavnih ciljeva ove strategije, a ene, mada jo uvek nedovoljno zastupljene u svetu biznisa, prepoznate su kao neiskori-eni preduzetniki potencijal. Nema mnogo ljudi koji su spremni da preuzmu rizik ulaga-nja u pokretanje biznisa, a udeo ena u uku-pnom broju preduzetnika u Srbiji iznosi tek

oko 26 odsto (prema podacima istraivanja o preduzetnitvu ena koje je sproveo SeConS detaljnije informacije su predstavljene na poetku poglavlja 2). Iako su podaci predstav-ljeni u ovoj studiji obeshrabrujui, zanimljiv je podatak da Srbija tek neznatno zaostaje za prosekom u EU od 30 odsto3, to objanjava injenicu da EU ulae znatne resurse u mere za poveanje uea ena u poslovnoj sferi.

Nedovoljna zastupljenost enskog preduzet-nitva moe se objasniti brojnim preprekama sa kojima se one suoavaju u Srbiji (i drugde) kada osnivaju MSPP i vode poslove. Iako se sa mnogim od tih prepreka suoavaju i ene i mukarci, kod ena one su esto izraenije zbog uticaja razliitih faktora kao to su ne-dostatak kontakata i pristupa finansiranju, rodno zasnovana diskriminacija i stereotipi, potekoe u usklaivanju poslovnih i poro-dinih obaveza i razlike u nainu na koji ene i mukarci pristupaju preduzetnitvu.

Ovaj izvetaj je naruilo Ministarstvo ekono-mije i regionalnog razvoja (MERR), uz po-drku kancelarije UN Women, u nastojanju da proceni uticaj postojeih mera podrke preduzetnitvu na ene i na mukarce (rodni uticaj). Izvetaj dopunjava polaznu studiju o preduzetnitvu ena koju je realizovao Se-ConS, grupa za razvojnu inicijativu (u daljem tekstu: SeConS), takoe na zahtev MERR-a, uz podrku kancelarije UN Women, kako bi kljunim akterima omoguio bolji uvid u pri-rodu aktivnosti preduzetnitva ena u Srbiji.

Izvetaj analizira u kojoj meri su preduzetnice imale pristup programima dravne podrke

preduzetnitvu u Srbiji tokom 2009. i 2010. godine. Iako je samo jedan od programa u okviru postojeih programa podrke predu-zetnitvu bio posebno namenjen enama kao korisnicama4, procena rodnog uticaja ostalih programa takoe je potrebna da bi kreatori politike stekli uvid u eventualne oblike nepo-sredne i posredne diskriminacije preduzetni-ca, to jest potencijalnih korisnica ovih progra-ma. Na osnovu nalaza ove studije bie date preporuke o tome kako kreirati mere koje bi bile zasnovane na injenicama i kako pruiti sistematsku i ciljanu podrku preduzetnitvu ena u Srbiji. Prema naim saznanjima, ova studija predstavlja prvi pokuaj analize drav-nih programa podrke preduzetnitvu u Srbiji kombinacijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Zato bi nalazi predstavljeni u ovom izvetaju mogli biti korisni za poboljanje pristupa programima dravne podrke za sve preduzetnike, bez obzira na njihovu polnu pripadnost.

Izvetaj se sastoji od pet celina. U narednom poglavlju su obrazloeni razlozi za izbor pro-grama koji e biti analizirani i metodologi-ja koriena za analizu rodnog uticaja ovih programa. U treem poglavlju se razmatraju rezultati analize svakog od pet programa, u etvrtom poglavlju su predstavljene relevan-tne dobre prakse, dok je u petom poglavlju dat zakljuak sa pregledom svih nalaza i kon-kretnim preporukama za poboljanje pristupa ena dravnim programima podrke predu-zetnitvu u Srbiji.

1. uvod

1 Najvaniji strateki okvir je Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea za period. 2008 do 2013. godine.

2 Prema indeksu politike razvoja MSP OECD-a Srbija je ocenjena sa 3,3 od moguih 5 poena u 2009. godini.

3 Izvor: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/promoting-entrepreneurship/women/index_en.htm, prema podacima od 26. januara 2012.

4 Samo program subvencije za samozapoljavanje Nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ) dodeljuje dodatne bodove apli-kacijama ena, poto se ene tretiraju kao jedna od najranjivijih grupa na tritu radne snage.


11

2.1 Izbor programa za analIzu

U protekle etiri godine realizovan je znatan broj dravnih programa podrke preduzetni-tvu u Srbiji5, ali ovaj izvetaj bavi se analizom uticaja na ene i mukarce pet najznaajnijih programa finansijske podrke. Ovi programi

su najznaajniji kako po ukupnom broju kori-snika (9.351 preduzetnika i preduzea), tako i po sredstvima koja su u okviru njih dode-ljena (ukupno vie od est milijardi dinara). Predmet nae analize je efekat ovih programa

u 2009. i 2010. godini na ene i na mukar-ce (rodni efekat), jer su to godine za koje su raspoloivi podaci razvrstani po polu. Zato su sledeih pet programa bili predmet analize:

tabela 1: pregleD analIzIranIh programa

NAzIv PRogRAMA NADlENA INSTITuCIjA goDINA SPRovoENjA BRoj koRISNIkA

ukuPAN IzNoS oDoBRENIh SREDSTAvA (u MIlIoNIMA RSD)

subvencija za samozapoljavanje

nacionalna sluba za zapoljavanje (nsz)

2009 2.307 289.9

2010 2.217 332.3

start-up krediti fond za razvoj republike srbije (fzr)

2009 2.627 3.853

2010 1.232 2.051

subvencija za jaanje inovativnosti

ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (merr)

2009 71 37,7

2010 91*** 12,4

subvencija za razvoj konkurentnosti *

nacionalna agencija za regionalni razvoj (narr)**

2009 243 50,3 miliona

2010 257 48,7 miliona

subvencija za podsticanje konkurentnosti i internacionalizaciju privrednih drutava

agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (sIepa)

2009 151 41,6 miliona

2010 155 43,9 miliona

* U 2009. godini naziv ovog programa bio je Program podrke razvoju konkurentnosti i inovativnosti MSPP, poslovnih inkubatora i klastera.** Do kraja 2009. godine ovaj program je sprovodila Agencija za mala i srednja preduzea Republike Srbije, koja je ugaena.*** Ukupno 97 korisnika odabrano je za uee u programu, ali je 6 korisnika odustalo od potpisivanja ugovora.

2. metodologija

5 Za detaljnije informacije pogledati godinje izvetaje MERR-a o malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu.


2. Metodologija

2.2 DefInIsanje jeDInIca posmatranja

Na izvetaj obuhvata ukupnu populaciju malih i srednjih preduzea i preduzetnika (MSPP) koji su uestvovali u jednom od pet analiziranih programa dravne podrke 2009. ili 2010. godine. Meutim, ove dve katego-rije nisu ispunjavale uslove za uee u svim

programima. Program subvencija za samo-zapoljavanje koji sprovodi NSZ namenjen je iskljuivo preduzetnicima, start-up krediti Fonda za razvoj Republike Srbije (FZR) i program subvencija za podsticanje konku-rentnosti Nacionalne agencije za regionalni

razvoj (NARR) namenjeni su kako preduzet-nicima tako i MSP, dok su subvencije za pod-sticanje inovativnosti i internacionalizacije SIEPA-e namenjene iskljuivo MSP.

S obzirom na to da se naa analiza pre svega bavi preduzetnitvom ena, pojam preduzetnitva obuhvata kako preduzetnike/ce (osnivae/ice radnji), tako i direktore/ke malih i srednjih preduzea koji su istovremeno i njihovi (su)vlasnici/ce (bez obzira na veliinu vlasnikog udela).

preduzetnik/ca (osniva/ica male radnje) jeste fiziko lice koje vodi sopstveni mali biznis i bavi se trgovinom (u radnji) ili uslugama (kao to su prevodilake ili raunovodstvene usluge).

Direktor/ka i (su)vlasnik/ca msp je lice koje upravlja privrednim drutvom i poseduje udeo u vlasnitvu od najmanje jedan odsto u tom drutvu (ova definicija je kompatibilna sa definicijom iz Polazne studije). u daljem tekstu koristiemo termin direktor/ka-vlasnik/ca.


13

2. Metodologija

U ovoj analizi poredimo preduzetnice sa pre-duzetnicima zato to je u sluaju preduzetni-kih radnji vlasnik/ca istovremeno i direktor/ka. ene ine 32 odsto ukupnog broja preduzetni-ka u Srbiji (prema podacima Polazne studije6).

Kada je re o MSP, uporeujemo privredna drutva kojima upravljaju ene i koja su (bar delom) u vlasnitvu ena sa ostalim MSP, uk-

ljuujui i preduzea kojima upravljaju mukar-ci i koja su (bar delom) u vlasnitvu mukaraca i meovita preduzea (kojima upravljaju ene ali koja su u vlasnitvu mukaraca i obrnuto). U daljem tekstu za ova privredna drutva koristi-emo sintagmu enska preduzea.

U sluajevima kada izriito poredimo enska preduzea i muka preduzea, meovita pre-

duzea su izostavljena iz analize. enska pre-duzea ine 20 odsto svih preduzea u Srbiji koja su u vlasnitvu pripadnika samo jednog pola, i u kojima pripadnik/ca tog pola vri i upravljaku funkciju (prema podacima iz Po-lazne studije7).

2.3 poDacI

Analiza predstavljena u ovom izvetaju zasni-va se na vie izvora podataka i kombinuje sle-dee kvantitativne i kvalitativne metode:

I. Analiza administrativnih podataka o (ne)uspenim podnosiocima zahteva za uee u programu.

II. Deset diskusija u fokus grupama sa preduzetnicama iz tri grada: Beograd, Novi Sad i Ni (u realizaciji Fonda za razvoj ekonomske nauke FREN).

III. Sveobuhvatni intervjui sa predstav-nicima/ama institucija nadlenih za sprovoenje programa, udruenja pre-duzetnica i predstavnicima/ama orga-nizacija nevladinog sektora koje pru-aju usluge podrke preduzetnitvu (u realizaciji FREN-a)8.

IV. Analiza ankete o korienju dravnih programa podrke sprovedene na re-prezentativnom uzorku od 500 predu-zetnica irom Srbije (deo ireg istrai-vanja koje je realizovao SeConS).

Podatke o korisnicima svih programa razvr-stane po polu, osim programa subvencija za samozapoljavanje, obezbedila je Agencija za privredne registre (APR). Podatke o (ne)us-penim podnosiocima zahteva za subvenciju za samozapoljavanje obezbedila je Nacional-na sluba za zapoljavanje (NSZ). Podatke razvrstane po polu o odbijenim podnosioci-ma zahteva obezbedile su direktno institu-cije nadlene za sprovoenje dva programa: program start-up kredita i program podrke razvoju konkurentnosti. Podaci o odbijenim podnosiocima zahteva za subvenciju za jaa-nje inovativnosti i subvenciju za podsticanje konkurentnosti i internacionalizacije privred-

nih drutava nisu sadrali dovoljno informa-cija koje bi omoguile rodnu analizu.

Poto u administrativnoj evidenciji programa nema podataka o demografskim karakteri-stikama podnosilaca zahteva, kao to su ge-ografska lokacija, uparili smo jedinstveni ma-tini broj graana sa bazom malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (MSPP) Repu-blikog zavoda za statistiku (RZS)9, koja sa-dri vie informacija o karakteristikama ovih privrednih subjekata.

Detaljnije informacije o kvalitetu i pouzda-nosti analiziranih administrativnih podataka, ukljuujui nedostajue vrednosti i podatke o podnosiocima zahteva za uee u programu dobijene iz baze podataka RZS-a, predstav-ljene su u Aneksu A ovog izvetaja.

6 Ovaj procenat se odnosi na preduzetnike iz baze RZS-a za koje postoje podaci o polu. Za detaljnije informacije pogledati Polaznu studiju.

7 Ovaj procenat se odnosi na privredna drutva iz baze RZS-a za koja su dostupni podaci o polu glavnog preduzetnika. Za detaljnije informacije pogledati Polaznu studiju.

8 Kompletna lista ispitanika priloena je u Aneksu B.

9 Baza podataka sadri aktivna i neaktivna ali jo uvek registro-vana drutva, ona koja su u postupku registracije, prevoenja, likvidacije ili steaja, odnosno ona koja su prestala sa radom ili su izbrisana iz registra. Baza podataka o privrednim drutvima sadri drutva sa ogranienom odgovornou, ortaka drutva komanditna drutva i akcionarska drutva. Baza podataka ne sadri javna i drutvena preduzea, zadruge strane kompanije i predstavnitva, poto nisu od interesa za ovu analizu.


U ovom odeljku su prvo predstavljeni nala-zi istraivanja rodnog uticaja za svaki od pet programa posebno, s obzirom na to da su ovi programi kreirani i sprovedeni da bi odgo-vorili na razliite zahteve i da su namenjeni razliitim podgrupama privrednih subjekata. prva dva programa iji rodni efekat pro-cenjujemo u ovom odeljku namenjena su novoosnovanim privrednim subjektima: program subvencija za samozapoljavanje u realizaciji NSZ-a (namenjen iskljuivo pre-duzetnikim radnjama) i program start-up kredita u realizaciji Fonda za razvoj Republi-ke Srbije (namenjen preduzetnicima i MSP). Ovo su ujedno dva najvea programa podrke preduzetnitvu kako po sredstvima koja su iz-dvojena za njihovu realizaciju, tako i po bro-

ju korisnika/ca. U stvari, po uloenim sred-stvima, program Fonda za razvoj Republike Srbije (FZR) daleko je najvei. Ipak, iako je ukupni budet programa NSZ-a skoro 10 puta manji od budeta FZR-a, ukupan broj korisnika/ca subvencije je vei.

ostala tri programa koja analiziramo na-menjena su ve osnovanim privrednim subjektima pa te programe u ovom izve-taju zovemo napredni programi. Dok su program jaanja inovativnosti MERR-a i program podsticanja konkurentnosti i inter-nacionalizacije privrednih drutava SIEPA-e namenjeni iskljuivo MSP, program podrke razvoju konkurentnosti NARR-a namenjen je i MSP i preduzetnicima/ama (od 2010.

godine pristup je ogranien na one koji ko-riste dvojno knjigovodstvo). Program podrke razvoju konkurentnosti je ujedno i najvei od tri analizirana programa u pogledu ukupnog broja korisnika/ca, iako ukupan iznos raspo-loivih sredstava nije mnogo vei od sredstava izdvojenih za druga dva programa.

Na kraju, treba imati u vidu da, osim to je nji-hov obuhvat, a samim tim i znaaj vei, pro-grami namenjeni preduzetnicima/ama poe- tnicima raspolau detaljnijim podacima o korisnicima/ama nego to je to sluaj sa progra-mima namenjenim postojeim privrednim drutvima, to nam je omoguilo da sprove-demo detaljniju analizu i steknemo detaljniji uvid u implikacije politike ovih programa.

3. Nalazi iStraivaNja i diSkuSija


15

3. Nalazi istraivanja i diskusija

3.1 subvencIja za samozapoljavanje nacIonalna sluba za zapoljavanje

uslovi: Nezaposleni na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje (NSz); prvenstvo imaju ranjive grupe, meu kojima su i ene10; obavezno je pohaanje obuke koju NSz prua o preduzetnitvu i izradi biznis plana. odabir korisnika zasniva se na internoj proceni biznis plana podnosioca zahteva.

geografska pokrivenost: Cela teritorija Republike Srbije.

Iznos subvencije: 130.000,00 dinara u 2009. godini; 160.000,00 dinara u 2010. godini.

praenje: korisnici programa se prate u periodu od 12 meseci nakon dodele subvencije.

podaci korieni u analizi: Administrativni podaci NSz o uspenim i neuspenim podnosiocima zahteva, anketni modul SeConSa o korienju programa dravnih podsticaja od strane ena preduzetnica, diskusije u fokus grupama sa uspenim i neuspenim podnosiocima zahteva, detaljan upitnik koji su popunili slubenici NSz-a.

10 Takoe Romi, osobe sa invaliditetom, dugorono nezaposle-ni, lica bez (ikakvih) formalnih kvalifikacija, mladi do 30 godina starosti, lica preko 50 godina starosti, rtve nasilja u porodici, izbeglice, interno raseljena lica i korisnici materijalnog obezbe-enja porodice (MOP).



ene predstavljaju 40 odsto svih uspenih (1.740 od 4.307) i 35 odsto svih neuspenih podnosioca zahteva (2.633 od 7.522) za sub-venciju za samozapoljavanje (tabela 2). Ako se uzme u obzir injenica da preduzetnice ine 32 odsto ukupnog broja preduzetnika

u Srbiji, (prema podacima Polazne studije), iz ovih podataka vidi se da je verovatnoa da e (budue/potencijalne) preduzetnice zatra- iti podrku drave relativno vea nego da e to uiniti njihovi muki pandani. Ipak, treba imati u vidu da je ovaj program pre svega na-

menjen nezaposlenima na evidenciji NSz, a vie od 50 odsto njih su ene pa, posma-trano iz te perspektive, ene u manjoj meri konkuriu i imaju korist od ovog programa (ovaj nalaz se razmatra detaljnije u nastavku teksta).

tabela 2: uee ena u (ne)uspenIm aplIkacIjama I Iznos subvencIje

uSPENI PoDNoSIoCI zAhTEvA NEuSPENI PoDNoSIoCI zAhTEvA

IzNoS SuBvENCIjE (u RSD)ENE (%)

ukuPAN BRoj uSPENIh PoDNoSIlACA zAhTEvA ENE (%)

ukuPAN BRoj NEuSPENIh PoDNoSIlACA zAhTEvA

2009 40,0 2.230 35,6 2.651 130.000

2010 40,9 2.077 34,6 4.871 160.000

ukupno 40,4 4.307 35,0 7.522 -

ene koje su konkurisale za subvenciju bile su uspenije nego mukarci. Dok je stopa uspeha ena iznosila 40 odsto, stopa uspeha mukaraca je iznosila 34 odsto (tabela 3). Ovi trendovi nisu iznenaujui s obzirom na to da NSZ svrstava ene u ranjive grupe na tritu radne snage (zbog njihove visoke stope neza-poslenosti) i kao takvima daje im prvenstvo pri ueu u ovom programu dravne podrke. Iako se ukupan broj podnosilaca zahteva skoro udvostruio u periodu izmeu 2009. i 2010. godine, broj odobrenih subvencija je u 2010. godini opao za 10 odsto usled finansi-

jskih ogranienja sa kojima se suoava NSZ11 (tabela 2). Zbog toga je uoljiv otar pad stope uspeha kako kod mukaraca tako i kod ena podnosilaca zahteva izmeu 2009. i 2010. godine; dok je stopa uspeha ena opala za 15 procentnih poena, stopa uspeha mukaraca opala je za 16 (tabela 3). Stoga, iako je pro-gram 2010. godine postao popularniji meu nezaposlenima, ukupna suma dostupnih sredstava nije bila dovoljna da se podmiri poveana potranja, niti je program postao u veoj meri osetljiv prema enama koje su se prijavljivale.

11 Mada je u 2010. dolo do poveanja ukupnog iznosa sredsta-va dostupnih za ovaj program od 12% u odnosu na 2009, iznos pojedinane subvencije povean je za 19%.


17


tabela 3: relatIvnI IshoDI aplIkacIja, ene I mukarcI

uSPENI/ SvI PoDNoSIoCI zAhTEvA (%) ukuPAN BRoj PoDNoSIlACA zAhTEvA

ENE MukARCI ENE MukARCI

2009 48,6 43,9 1.838 3.043

2010 33,5 27,8 2.536 4.412

ukupno 39,8 34,1 4.374 7.455

podaci o opstanku privrednih subjekata koji su koristili subvenciju 2009. ili 2010. godi-ne ukazuju na to da je 15 odsto njih postalo neaktivno do avgusta 2011. godine12. Od tog procenta, neaktivno je 12 odsto svih korisnika iz 2009. i 19 odsto korisnika kojima je dode-ljena subvencija 2010. godine. Iako je nelogi-no da se do avgusta 2011. ugasilo vie predu-zetnika koji su dobili subvenciju 2010. nego onih koji su dobili subvenciju 2009. godine, jer su ovi drugi imali vie vremena da pretrpe neuspeh, mogue je da su teki trini uslovi u ekonomskoj krizi dodatno oteali opstanak novih privrednih subjekata u 2010. godini. Osim toga, znaajan porast nezaposlenosti u istom periodu, usled ega je dolo do povea-nog interesovanja nezaposlenih za subvenciju za samozapoljavanje, moda je stvorio do-datni pritisak da se vie sredstava izdvoji za ranjive kategorije nezaposlenih ije su anse da uspeju u poslu slabije.

ovi nalazi govore u prilog injenici da je deo subvencija NSz-a usmeren na zapo-

ljavanje iz ekonomske nude i da kao takav predstavlja meru socijalne politike pre nego meru stimulisanja odrivog preduzetnitva.

Stopa neuspeha enskih privrednih subje-kata bila je via od stope neuspeha mukih privrednih subjekata, poto je 18 odsto en-skih postalo neaktivno do avgusta 2011. go-dine, naspram 14 odsto mukih. Posmatrano po godinama, stopa neuspeha ena bila je via od stope neuspeha mukaraca u obe godine: 14 odsto 2009. godine i 21 odsto 2010. godine kod ena naspram 10 odsto i 18 odsto kod mukaraca. Ovo takoe odraava injenicu da su ene ranjivije uesnice u poslovnom svetu, pogotovo u vreme ekonomskih tekoa.

S pozitivne strane, injenica da je opstalo 88 odsto privrednih subjekata koji su pokre-nuli posao 2009. godine uz pomo ove sub-vencije (kao i 85 odsto enskih privrednih subjekata), mada su od poetka smatrani veoma ranjivim, moe ukazivati na uspe-nost ove mere NSz-a. Naalost, zbog ogra-

nienosti raspoloivih podataka, nismo uspeli da naemo odgovor na pitanje da li ovi pre-duzetnici samo opstaju ili pak imaju razvojni potencijal. Meutim, treba imati u vidu da je iznos ovih subvencija mali i da je njihov uti-caj krajnje ogranien. Daljim praenjem ovih privrednika i njihovih stopa opstanka, kao i poreenjem sa optim stopama opstanka pri-vrednih subjekata u srpskoj privredi moglo bi se rasvetliti ovo pitanje.

Kao to smo prethodno pomenuli, ini se da su ene u relativnom smislu mnogo uspenije u apliciranju za subvencije NSZ-a kada se njihov udeo uporedi sa udelom ena u ukupnom bro-ju preduzetnika u Srbiji nego kada se taj udeo uporedi sa udelom ena u registrovanoj neza-poslenosti. ene zapravo ine 40 odsto uspe-nih podnosilaca zahteva, mada je vie ena na evidenciji nezaposlenih u odnosu na mukarce 53 odsto naspram 47 odsto (tabela 4).

12 Ove podatke dobijamo uparivanjem administrativnih podataka o korisnicima sa bazom podataka Republikog zavoda za statistiku (RZS). Nemamo informacija o ovoj varijabli u 30 sluajeva.



zahvaljujui ovom programu, uee ena u ukupnom broju preduzetnika raste (to je dovelo do ravnopravnije rodne strukture preduzetnika). s druge strane, apsolutna razlika izmeu broja preduzetnika i broja preduzetnica takoe raste kroz ovaj program, poto je 60 odsto novoosnovanih preduzetnikih radnji u vlasnitvu mukaraca a 40 odsto u vlasnitvu ena.

Ovakav trend nas navodi na dva zakljuka:

i. Ovaj program bi mogao da doprinese smanjenju apsolutne razlike izmeu broja enskih i broja mukih preduzet-nikih radnji samo kada bi vie od 50 odsto novoosnovanih preduzetnikih radnji bilo u vlasnitvu ena.

ii. Kao rezultat ovog programa (ceteris paribus) apsolutna razlika izmeu ne-zaposlenosti mukaraca i ena se po-veava, kao i udeo ena u ukupnoj ne-zaposlenosti. Samo kada bi udeo ena meu uspenim podnosiocima zahteva za ovu subvenciju bio vei od njihovog udela u nezaposlenosti (53 odsto), ova mera (i po istom principu sve ostale) doprinela bi smanjenju razlike izmeu nezaposlenosti ena i mukaraca.

Stoga, u zavisnosti od referentne take koju koristimo za procenu rodnog uticaja ove mere, menjaju se implikacije. ukoliko elimo da poveamo uee ena u preduzetnitvu, udeo ena u ovom programu mora da bude iznad 32 odsto. ukoliko elimo da poboljamo rodnu strukturu nezaposlenosti u korist ena, udeo ena treba da bude iznad 53 odsto.


19


tabela 4: uee poDnosIlaca zahteva u ukupnom broju prIjavljenIh nezaposlenIh

MukARCI ENE

2009 2010 2009 2010

Broj registrovanih nezaposlenih 349.375 353.706 397.230 390.516

ukupan broj uspenih podnosilaca zahteva 1.338 1.228 892 849

uee podnosilaca zahteva u registrovanim nezaposlenima (%)

0,38 0,35 0,22 0,22

ukupan broj korisnika/ca programa 2.509 4.620 2.372 2.328

uee korisnika/ca u registrovanim nezaposlenima (%)

0,72 1,31 0,60 0,60

Ova dilema nas dovodi do pitanja ta je pri-marni cilj subvencije za samozapoljavanje. Definisati taj cilj nije lak zadatak, jer ovaj pro-gram mora da zadovolji vie kriterijuma da bi izvrio selekciju svojih korisnika. Po svojoj prirodi, ovaj program treba da uzme u obzir ekonomsku isplativost predloga s jedne stra-ne i relativnu ranjivost podnosioca zahteva na tritu radne snage s druge strane. Uglavnom, aktivne mere zapoljavanja (amz) treba da pokuaju da spoje efikasnost i jednakost prilika, to zahteva uspostavljanje ravnotee izmeu ova dva cilja kako bi se obezbedila vea odrivost novoosnovanih preduzetnika ali i pruila mogunost ukljuivanja ranjivih nezaposlenih u preduzetnitvo. da bi se us-postavila ova ravnotea preporuujemo ja-anje nefinansijske podrke, kao to su save-todavne usluge ovim preduzetnicima nakon

osnivanja, a ne samo pre dodele finansijske podrke.

Pored toga, usvajanje zakona o socijalnom preduzenitvu13 moe doprineti unapre-enju postojeeg institucionalnog okvira i pruiti nove mogunosti za uspostavljanje ravnotee izmeu jednakosti prilika i efika-snosti. Socijalni preduzetnici su vlasnici od-nosno rukovodioci profitnih organizacija koji se bave reavanjem socio-ekonomskih i eko-lokih izazova kroz inovativne aktivnosti. Oni takoe pruaju mogunosti za zapoljavanje najugroenijih kategorija stanovnitva, koje su esto iskljuene sa trita radne snage. Sto-ga, subvencije za samozapoljavanje bi mogle da se usredsrede na poetnike u biznisu koji imaju vee anse za opstanak, dok se ugro-enijim kategorijama moe dodeliti dravna

podrka kroz posebne dravne programe za socijalno preduzetnitvo.

U 2010. godini, fiksni iznos pojedinane sub-vencije je povean za 19 odsto u odnosu na 2009. godinu, sa 130.000 na 160.000 dinara. Tokom ovog perioda, stopa inflacije je bila 5,6 odsto to ukazuje na to da je realno pove-anje iznosa pojedinane subvencije iznosilo neto ispod 16 odsto. S obzirom na to da se ova sredstva prevashodno dodeljuju za pokri-vanje trokova pokretanja poslovanja, njihov mali iznos ne omoguuje velike investicije u opremu ili objekte. To potvruju i uesnice diskusija u fokus grupama koje navode da je najvea mana programa podrke mali iznos same subvencije. Program bitan doprinos daje samo u sluaju profesija koje ne zahtevaju ve-lika ulaganja u opremu.

13 Aktuelnu verziju predloga Zakona o socijalnom preduzet-nitvu nisu podrali kljuni akteri zbog njenih nedostataka i

zato predlog tog zakona verovatno nee ni ui u skuptinsku proceduru.



Iako subvencija za samozapoljavanje bitan doprinos daje samo u sluaju profesija koje ne zahtevaju velika ulaganja u opremu, i iako je veina uesnica u diskusijama u fokus grupama bila svesna injenice da finansijski deo podrke nee biti veliki, one su ga ipak smatrale korisnim za investicije manjeg obima (npr. za laptopove), plaanje poreza tokom prve godine poslovanja ili pokrivanje administrativnih trokova otvaranja firme.

Ja se bavim prevoenjem i radim od kue, pa su mi sredstva koja sam dobila od NSZ-a bila dovoljna jer mi nije trebalo mnogo opreme da ponem.

Taj novac e stajati na raunu da bi se njim pokrivali porezi prvih meseci, dok posao ne zaivi.

Podaci razvrstani po regionima pokazuju da je uee ena u ukupnom broju uspenih podnosilaca zahteva daleko najvee u Beogra-du 53 odsto u odnosu na republiki prosek od 40 odsto. To bi znailo da je program u Beogradu rodno osetljiv prema oba navede-na merila uee ena u preduzetnitvu i uee ena u nezaposlenosti. Kada se ima u vidu da je u poreenju sa drugim regionima stopa nezaposlenosti u Beogradu upola ma-nja14, uspenost ovog programa u ukljuivanju ena na teritoriji Beograda jo vie se izdvaja. Posle Beograda slede Istona i Juna Srbija sa 40 odsto uspenih ena podnosilaca zahteva, a ostali regioni belee jo nie uee ena u ukupnom broju korisnika.

Meutim, Beograd takoe odlikuje nii uku-pan broj prijava u odnosu na druge regione.

Daleko najvei broj prijava (od kojih su samo 34 odsto podnele ene) zabeleen je u uma-diji i Zapadnoj Srbiji (5.132 u odnosu na be-ogradskih 1.349). Mogui razlog je to to je broj lica na evidenciji nezaposlenih vei van Beograda, kao i to to manje razvijene oblasti imaju prvenstvo u ovom programu. Na kraju, kada se uzme u obzir skroman iznos subven-cija i razlike u prihodima i kupovnoj moi, jasno je da subvencije mogu biti prima-mljivije nezaposlenima u manje razvijenim oblastima.

to se tie lica koja su konkurisala za sredstva, ene su uspenije od mukaraca u svim regionima kada je re o dobijanju sredstava. Najvea stopa uspeha ena evidentirana je u Istonoj i Junoj Srbiji. Meutim, najvea ra-zlika izmeu enske i opte stope uspeha zabele-

ena je u Beogradu, gde su ene za pet procentnih poena uspenije od prosenih nezaposlenih sa evi-dencije u pogledu dobijanja ovih sredstava.

Kada analiziramo korisnice sredstava15po sektoru delatnosti,16 daleko najvei broj njih pripada preraivakoj industriji. ak 38 odsto svih preduzetnica koje su aplicirale za subvenciju posluje u ovom sektoru. Drugi po znaaju je sektor ostalih usluga u kom poslu-je 22 odsto svih preduzetnica koje su podnele prijave i koji obuhvata frizerske i kozmetike salone, gde ene ine 65 odsto ukupnog bro-ja korisnika programa. Ovaj trend je prilino obeshrabrujui poto ovakve preduzetnike radnje predstavljaju najranjiviji oblik samoza-poslenosti i imaju najveu stopu neuspeha od svih preduzetnica u Srbiji (prema podacima iz Polazne studije).

14 Prema procenama na osnovu podataka NSZ-a o registrova-noj nezaposlenosti u 2010. godini.

15 Usled nedostatka podataka nismo bili u mogunosti da deza-gregiramo neuspene prijave po oblastima delatnosti.

16 Oblast delatnosti nije mogla da bude utvrena za 30 korisnica.


21


Nalazi desk analize, koji pokazuju da ene koje koriste subvencije NSz-a ee ne uspevaju u svojim preduzetnikim poduhvatima nego mukarci korisnici subvencije, mogu se objasniti velikim brojem novoosnovanih preduzetnica u krajnje neodrivom sektoru ostalih usluga.

Kada uporedimo sektorsku strukturu korisnica subvencija sa podacima SeConSa o strukturi preduzetnitva ena po sektorima privrede na nacionalnom nivou, dolazimo do interesantnih zapaanja. Naime, samo 16 odsto svih predu-zetnica u celoj privredi pripada preraivakom sektoru (u odnosu na 38 odsto u okviru ovog programa), dok samo 12 odsto njih pripada sektoru ostalih usluga (u odnosu na 22 odsto u okviru programa). ene su takoe nesrazmerno zastupljenije u sektoru ostalih usluga u odno-su na korisnike start-up kredita po sektorskoj strukturi preduzea, dok je istovremeno njiho-vo uee u preraivakom sektoru manje nego meu korisnicima start-up kredita. Na osnovu ovog trenda, moemo zakljuiti da se sektor-ska struktura korisnika subvencije NSz-a naizgled vie uklapa u ono to se smatra tradi-cionalno enskim profesijama (npr. frizerski i kozmetiki saloni), to moda odraava i inje-nicu da su ene kojima je ovaj program name-njen u statusu nezaposlenosti, u skladu sa uslo-vima za uee u programu, i uglavnom ranjivije i nieg obrazovanja od onih koje se prijavljuju za kredite FZR-a ili onih koje se opredeljuju za preduzetnitvo bez podrke drave.

Isto tako, ene imaju znatno vei udeo u uspenim aplikacijama u sektoru socijalnih i

zdravstvenih usluga (62 odsto), u naunim, inovativnim i tehnikim delatnostima (56 od-sto) i uslugama smetaja i ugostiteljstvu (46 odsto) u odnosu na proseni udeo ena u svim sektorima industrije.

Na kraju, dok su mukarci podnosioci zahteva takoe dominirali sektorom preraivake in-dustrije (53 odsto svih mukaraca koji su apli-cirali posluju u ovom sektoru), oni su osnivali i veliki deo preduzea u sektoru graevinar-stva i trgovine, pa je stoga njihova raspodela po sektorima znatno drugaija od enske.

Modul SeConSa koji se sastoji od odgovora ispitanica u okviru uzorka enskih preduzea iz cele Srbije17 ukazuje na to da je subvencija za samozapoljavanje NSz-a najpopularni-ji program meu preduzetnicama u Srbiji, kao i da je stopa uspeha podnosilaca zahte-va za ovu subvenciju veoma visoka. Naime, ak 78 odsto preduzetnica ispitanih u okviru ankete SeConS-a koje su aplicirale dobilo je subvenciju, to potvruje visoku stopu uspeha ena u okviru ovog programa.

ak 75 odsto korisnica smatra da je ova subvencija bila znaajna ili veoma znaajna za njihovo poslovanje, dok je 77 odsto

izjavilo da su zadovoljne ovim programom. Ovaj podatak potvruju i nalazi diskusija u fokus grupama, koji ukazuju na to da je opte iskustvo sa programom samozapoljavanja uglavnom ocenjeno kao zadovoljavajue.

Podaci ovog modula o regionalnoj rasprostra-njenosti se poklapaju sa nalazima analize ad-ministrativnih podataka NSZ-a i pokazuju da je najvei broj preduzetnica koje su aplicirale za subvenciju iz regiona umadije i Zapadne Srbije. injenica da najvei broj prijava pod-nose ene koje zapoinju poslovnu delatnost u sektoru usluga takoe je u skladu sa admi-nistrativnim podacima o programu dobijenim od NSZ-a.

mlae ene koje osnivaju preduzetnike radnje konkuriu za sredstva NSz-a ee od ostalih starosnih grupa, to se eventualno moe pripisati injenici da se mladi suoava-ju sa znatno veom stopom nezaposlenosti u odnosu na ostalu populaciju. Osim toga, stopa uspeha koju belee mlae ene (



koja su osnovala mlae ene ee opstaju na tritu. Takoe, ee se prijavljuju ene sa decom, to je u skladu sa nalazima Polazne studije koja ukazuje na to da su preduzetnice u Srbiji preteno ene sa porodicama.

za neke ene koje su uestvovale u diskusijama voenim u fokus grupama, psiholoka podrka koju im je pruio program bila je daleko znaajnija od finansijske. Ta podrka im je pomogla da prepoznaju samozapoljavanje kao mogui izbor (jer ga neke od njih nikada nisu ak ni uzele u razmatranje). one koje su uspeno zavrile obuku za preduzetnitvo dobile su podstrek da pokrenu sopstveni posao (Pokrenuti sopstveni posao je veliki rizik velika je stvar znati da li ste sposobni za to pre nego to ponete. Ako oni kau da sam sposobna, ja im verujem.).

Ovaj kurs je takoe preduzetnitvo uinio neto manje stranom temom, poto su ue-snicima predstavljeni osnovni poslovni izrazi i pravila (Onda sam videla da to nije toliko kom-plikovano, kurs mi je pomogao da to demistifiku-jem, i shvatila sam da sam sposobna za to).

Miljenja su podeljena kada je re o delu kur-sa koji se bavi pripremom biznis plana, koji je ujedno bio i njegov najznaajniji deo. Opteu-zevi, smernice i pomo u pripremi biznis pla-na smatraju se korisnim. Uesnici tako nisu bili primorani da angauju nekoga da im to uradi kako bi mogli da apliciraju za subven-ciju. U pojedinim sluajevima ovaj deo obu-ke percipiran je ak kao veoma koristan, jer je budue preduzetnike primorao da prvi put razmisle o pojedinim detaljima svog posla. Neke korisnice su ga pak doivele kao puku formalnost jer nisu smatrale da ima ikakvu praktinu vrednost (Sve izmisli, jer kako ja u tom trenutku mogu da znam sve te parametre. Osim toga, sve se tako brzo menja, pa nita ne moe da se predvidi!).

Nalaenje iranta smatra se problemati-nim u svetlu sadanje ekonomske situacije u zemlji pa je ovaj zahtev nepotreban i te-ko izvodljiv za ovako mali iznos finansijske podrke (Mnogo ljudi nije apliciralo zbog tog uslova. To nije realno iznos je suvie mali za tako teak uslov.) Uz to, zahtev da se cela subvencija vrati ako korisnik prestane da obavlja delatnost smatra se nedostatkom ovog programa.

Jo jedno zanimljivo zapaanje uesnica u dis-kusijama voenim u fokus grupama jeste da je veoma teko dobiti podrku drave za po-kretanje biznisa kada je lice ve zaposleno, jer da bi stekli to pravo, bilo bi potrebno da daju otkaz na sadanjem poslu i ostanu bez priho-da nekoliko meseci do okonanja procedure.

Naime, ima ena koje smatraju da su zaposle-ni koji ele da pokrenu sopstveni biznis spo-sobniji da uspeno posluju od onih kojima je osnovna stimulacija subvencija drave (Imala sam veu ansu da razvijem profitabilan biznis, jer sam ve dugo u tom poslu i imam vredno struno iskustvo, od onih koji samo sede kod kue bez ideja i ekaju da im drava da besplatna sredstva.). Ovaj nalaz iz diskusije u fokus grupi potkrepljuje i Polazna studija SeConS-a, iz koje se vidi da su oni koji su prethodno bili zaposleni bili uspeniji preduzetnici.

Pa ipak, trebalo bi imati u vidu da je primar-ni cilj NZS-a zapoljavanje ili samozapolja-vanje nezaposlenih lica sa evidencije. Druge institucije mogu biti adekvatniji inioci pro-movisanja preduzetnitva, i to ne samo meu nezaposlenima.

ene ije su aplikacije odbijene uglavnom se oseaju zbunjeno i nesigurno u pogledu uslova programa. Poto nisu uspele da dobiju subvenciju, veina je prestala da trai druge mogunosti. Podaci iz anketa SeConSa potvrdili su nedostatak transparentnosti pri obavetavanju podnosilaca prijava o odluka-ma, zato to od 16 odbijenih 8 tvrde da nisu dobili nikakvo obrazloenje od NSZ-a. ovo moda ukazuje na to da bi bolja komunika-cija sa odbijenim kandidatima mogla dopri-neti poboljanju imida programa NSz-a u javnosti.


23


3.2 Start-up krediti Fond za razvoj republike Srbije

vrste kredita:i. Start-up krediti za preduzetnikeii. Start-up krediti za mala i srednja preduzea (MSP)

iznos kredita:i. Izmeu 500.000 i 1.500.000 RSD za preduzetnikeii. Izmeu 500.000 i 5.000.000 RSD za MSP

uslovi kredita: Podnosilac prijave mora da bude lice koje prvi put pokree posao (koje nikada ranije nije bilo vlasnik preduzea) mlae od 55 godina.

vrste finansiranih aktivnosti: Investiranje u opremu i adaptaciju/renoviranje poslovnih prostorija.

uslovi otplate kredita: Period otplate pet godina u tromesenim ratama sa grejs periodom od jedne godine; kamatna stopa od 3 odsto. Neophodno je obezbeenje putem zaloge line imovine ili garancija kreditno sposobnog iranta.

podaci korieni u analizi: Administrativni podaci o (ne)uspenim podnosiocima prijava, anketni modul SeConSa o korienju programa dravne podrke od strane ena preduzetnica, diskusije u fokus grupama sa (ne)uspenim enama koje su konkurisale za podrku, dubinski intervju sa predstavnicama Opportunity banke (slubenici Fonda za razvoj nisu odgovorili na na poziv za intervju).



ene koje su konkurisale uestvuju sa 39 odsto u ukupnom broju uspenih podnosilaca zahteva za start-up kredite u 2009. i 2010. godini. To znai da su 1.483 od 3.841 kori-snika bile preduzetnice ili enska preduzea. S druge strane, 36 odsto svih neuspenih pri-

java podnele su ene, odnosno 1.138 od 3.151 (tabela 5). mada ene predstavljaju manje od polovine ukupnog broja podnosilaca za-hteva, one su u relativno veem obimu kori-snice start-up kredita od mukaraca u pore-enju sa ukupnim brojem aktivnih MSPP u

Republici Srbiji (26 odsto svih MSPP u Srbiji su enska preduzea 32 odsto preduzetnika su ene i 20 odsto svih MSP imaju enu za direktorku-vlasnicu18).

26 odsto svih mspp u srbiji su enska preduzea: 32 odsto vlasnika preduzetnikih radnji su ene a 20 odsto svih msp imaju enu za direktorku-vlasnicu.

ukupno gledano ene su takoe bile uspe-nije od mukaraca u apliciranju za kredit. Naime, 57 odsto ena koje su aplicirale za kredit dobile su ga, u poreenju sa 54 odsto mukaraca ija je aplikacija bila uspena (tabe-

la 6). Budui da su start-up krediti namenje-ni iskljuivo novim preduzeima19, vei broj enskih nego mukih aplikacija za kredite (u odnosu na uee oba pola u ukupnom bro-ju MSPP) moda ukazuje na to da je 2009. i

2010. bilo vie novoosnovanih preduzea gde su ene direktorke/vlasnice nego u prethod-nom periodu. Naalost, usled nedostatka po-dataka o vremenskim serijama nismo u stanju da potvrdimo ovu pretpostavku.

tabela 5: uee ena u (ne)uspenIm aplIkacIjama


ENE (%)ukuPAN BRoj uSPENIh PoDNoSIlACA zAhTEvA ENE (%)

ukuPAN BRoj NEuSPENIh PoDNoSIlACA zAhTEvA

2009 36,7 2.609 38,0 631

2010 42,7 1.232 35,6 2.520

ukupno 38,6 3.841 36,1 3.151

Napomena: Termin ene se odnosi na preduzetnice i enska preduzea, u skladu sa definicijama datim u poglavlju o metodologiji ovog izvetaja.

Ovaj trend moe da ukazuje na to da su ene relativno ee osnivale preduzea koriste-i ovu meru dravne podrke (i subvenciju NSZ-a) u 2009. i 2010. godini u odnosu na mukarce. Ovaj podatak ne iznenauje, bu-

dui da je uee ena u ukupnom broju ne-zaposlenih u Srbiji vee, pa je stoga drava u poslednjih nekoliko godina aktivno radila (primenom mera afirmativne akcije) na pod-sticanju samozapoljavanja ena. Dva su glav-

na razloga za dravnu intervenciju u oblasti samozapoljavanja ena: i) smanjenje neza-poslenosti ena, i ii) poveanje broja predu-zetnica. Meutim, budui da su ene ranjivija grupa na tritu radne snage, negativna strana

18 Pogledati definicije u Polaznoj studiji SeConSa. 19 Tj. onima koja su registrovana najvie godinu dana pre objavljivanja konkursa.


25


ovog trenda je to to su mnogi od ovih poku-aja da se podstakne samozapoljavanje zapra-vo bili pokuaji zapoljavanja iz ekonomske nude. Nacionalnim akcionim planom za za-poljavanje za 2011. godinu potvreni su nai

razlozi za zabrinutost, jer se u njemu navodi da je, uprkos poveanju broja samozaposlenih od 9,5 odsto izmeu oktobra 2009. i aprila 2010, samozapoljavanje u Srbiji i dalje ranjiv oblik zaposlenosti (prema nalazima SeConSa,

68 odsto svih enskih start-up firmi je zapo-elo biznis zbog nedostatka drugih mogu-nosti za zapoljavanje). Stoga treba posvetiti vie panje obezbeivanju odrivosti predu-zetnikih napora.

tabela 6: relatIvnI IshoDI aplIkacIja, ene I mukarcI

uSPENI / SvI PoDNoSIoCI zAhTEvA (%) ukuPAN BRoj PoDNoSIlACA zAhTEvA

ENE MukARCI ENE MukARCI

2009 80,0 80,9 1.198 2.044

2010 37,0 30,3 1.422 2.330

ukupno 56,6 53,9 2.620 4.374

Napomena: Termin ene se odnosi na preduzetnice i enska preduzea, u skladu sa definicijom datom u poglavlju o metodologiji ovog izvetaja.

Iako FZR nije izriito davao prednost ena-ma koje su se prijavljivale, mogue je da su ene bile podstaknute da konkuriu za ove programe usled aktivnosti NSZ kojima se promovisalo preduzetnitvo ena. Naime, po-to NSZ prepoznaje nezaposlene ene kao ra-njivu grupu na tritu radne snage, mogue je da je njihova obuka o preduzetnitvu i izradi biznis planova podstakla vee aktiviranje ena u oblasti samozapoljavanja i, samim tim, vei broj njihovih aplikacija za kredite FZR-a. Dok subvencija za samozapoljavanje nudi veoma ogranien novani iznos (160.000 RSD u 2010. godini), to je dovoljno da po-krije direktne trokove pokretanja poslovanja, start-up krediti su izdaniji i omoguavaju ku-povinu opreme i/ili adaptaciju poslovnog pro-stora. Time to FZR ne postavlja zahtev da

podnosioci prijava nisu uestvovali u drugim dravnim programima podrke moda moe da se objasni i zato je udeo ena u dravnim programima podrke vei nego njihov udeo u ukupnom broju preduzetnika u Srbiji. Ovo takoe moe da poslui i kao dobar primer sinergije izmeu dva dravna programa, bez obzira na to da li je do toga dolo sa namerom ili ne. Meutim, treba imati u vidu da je NSZ usmeren iskljuivo na ranjivu nezaposlenost, tako da je ovo prelivanje moglo samo da utie na poveanje broja prijavljenih sa evidencije nezaposlenih. U sluaju da znaajan broj ne-zaposlenih ena konkurie za dodelu kredita (mi ne raspolaemo tim informacijama), pri proceni rodnog uticaja ovog programa vano je imati u vidu dodatne referentne take koje smo koristili za procenu rodne osetljivosti

subvencije za samozapoljavanje udeo ena u nezaposlenosti.

Takoe je mogue, kao to se moe zakljuiti iz empirijskih dokaza predstavljenih u poje-dinim domaim studijama o preduzetnitvu20, da su ene pedantnije i paljivije u prikuplja-nju neophodne dokumentacije i pripremi svojih aplikacija (bilo usled svojih karakternih osobina ili zbog odsustva drugih mogunosti za finansiranje kao to su neformalne mree), to za posledicu ima bolji kvalitet njihovih aplikacija.

Uz napred navedenu pretpostavku, empirijski dokazi iz celog sveta pokazuju da su enska preduzea manja i imaju manji promet21. Ako je to sluaj i u Republici Srbiji (kao to potvr-

20 Pogledati, na primer: Masmi 2002, Survey on Conditions for Crediting Small and Medium Enterprises with SpecIal Accent on Crediting Womens Business, Beograd, str. 23.

21 Npr, pogledati Mukhtar, SM 1998, Business Characteristics of Male and Female Small and Medium Enterprises in the UK: Implications for Gender-Based Entrepreneurialism and

Business Competence Development, British Journal of Ma-nagement, Vol.9, 41-51.



uje Polazna studija), vea je verovatnoa da e ene aplicirati za sredstva FZR-a zato to ogranien iznos ovih kredita moe da bude u proseku prikladniji za enska nego za muka preduzea.

Izmeu 2009. i 2010. ukupan broj aplikacija za start-up kredite porastao je za 14 odsto, dok je ukupan broj korisnika kredita prepolovljen. Zbog nesrazmernog porasta ukupnog broja podnosilaca zahteva i istovremenog pada bro-ja korisnika, stopa uspeha pala je sa 80 odsto na 33 odsto za oba pola (pad je bio neto vei kod mukaraca nego kod ena) izmeu 2009. i 2010. godine (tabela 6). Ovo smanjenje bro-ja korisnika pripisuje se znaajnom smanjenju ukupnog iznosa sredstava dostupnih FZR-u za start-up kredite (sredstva su skoro prepo-lovljena u ovom periodu). Takav otar pad iznosa sredstava predstavlja problem i to ne samo zato to je manje korisnika moglo da iskoristi ove kredite 2010. godine nego 2009, ve i u smislu signala koji FZR time alje preduzetnicima u pogledu verovatnoe da e dobiti kredit. Vea stopa neuspeha moda je odvratila znaajan broj preduzetnika od apli-ciranja u 2011, to je naizgled potkrepljeno i-njenicom da je potranja za kreditima FZR-a znaajno smanjena tokom prvih nekoliko meseci 2011. godine22. tavie, injenica da pravila FZR-a ne omoguavaju apliciranje preduzeima koja su osnovana vie od godinu

dana ranije onemoguila je firmama koje su neuspeno aplicirale prethodne godine (ak i ako su im prijave bile kvalitetne) da se ponovo prijave, iako im preduzea zapravo nisu ni zaivela, ili firmama koje su osnovane vie od godinu dana pre objavljivanja javnog poziva za prijave, ali koje se jo uvek mogu smatrati start-up firmama (meunarodne dobre prakse predstavljene u Polaznoj studiji SeConSa pokazuju da bi preduzea trebalo tretirati kao start-up firme tokom prva 42 meseca od osnivanja).

Iako je dolo do otrog pada ukupnog broja odobrenih kredita u posmatranom dvogodi-njem periodu, uee ena u ukupnom broju korisnika povealo se sa 37 odsto na 43 odsto u istom periodu (tabela 5). To to se uee ena povealo potvruje napred navedenu pretpostavku da su se ene 2010. godine vie oslanjale na dravne programe podrke od mukaraca u odnosu na 2009. godinu.

to se tie odrivosti preduzea korisnika programa, podaci ukazuju na to da je od 3,859 korisnika 399 postalo neaktivno do avgusta 2011. godine23. Oko 90 odsto neaktivnih pre-duzea dobilo je start-up kredit 2009. godine a samo 10 odsto 2010. godine, verovatno zato to su korisnici kredita iz 2009. godine imali vie vremena da do avgusta 2011. godine pre-trpe neuspeh. S druge strane, mogue je da su

2010. odabrana odrivija preduzea jer je bilo vie prijava, pa je samim tim i konkurencija bila vea. Kada u avgustu 2012. godine bu-demo posmatrali status korisnika kredita iz 2010, moi emo da utvrdimo da li je to zai-sta tako. Interesantan je podatak da je meu korisnicima subvencije za samozapoljavanje zabeleen upravo suprotan trend meu pre-duzetnicima/ama koji su ugasili radnje do av-gusta 2011. godine vie je korisnika subvenci-je NSZ-a iz 2010. godine.

injenica da oko 10 odsto preduzea korisnika start-up kredita ne preivi narednu godinu dodatno ojaava argument koji smo ve izneli da se neke od ovih start-up firmi zapravo mogu smatrati pokuajem zapoljavanja iz ekonomske nude (ili ak da drava podstie takvu vrstu zapoljavanja kako bi barem privremeno poboljala statistike podatke o broju nezaposlenih). Nasuprot tome, Oppor-tunity banka Srbija prua uspean primer gde su personalizovaniji pristup dodeli kredita i pojedinana procena svakog biznis plana do-veli do skoro stopostotne stope uspeha meu klijentima24. Nalazi diskusija u fokus grupama dodatno potvruju ovu tezu, zato to su ue-snice smatrale da je nedostatak podrke na-kon dobijanja kredita jedna od najveih mana ovog programa. Nefinansijska podrka kori-snicima nakon dodele sredstava potencijalno bi mogla doprineti smanjenju stope neuspeha.

nedostatak podrke nakon dobijanja kredita jedna je od najveih mana ovog programa. nefinansijska podrka korisnicima nakon dodele sredstava potencijalno bi mogla doprineti smanjenju stope neuspeha.

22 Informacije dobijene od predstavnika FZR na sastanku u MERR-u gde je ovaj projekat najavljen u julu 2011. godine.

23 Baza podataka RZS-a o svim preduzeima u Srbiji pokazuje presek preduzea za ovaj mesec.

24 Informacija koju su nam predstavnici ove banke saoptili tokom intervjua.


27


Stopa neuspeha od 10 odsto je zabrinjavajua iz jo jednog razloga, a to je da preduzetnici/ce iji su preduzetniki poduhvati bili neu-speni u prolosti nee ponovo dobiti priliku da se okuaju u biznisu jer FZR zahteva od podnosilaca zahteva za dodelu sredstava da prvi put pokreu poslovanje. Istovremeno, itava kultura preduzetnitva zasnovana je na injenici da je prirodno da pojedina preduze-a preive a da druga propadnu, kao i da neu-speh ne bi trebalo da obeshrabri preduzetnike da pokuaju ponovo. tavie, oni koji su ve stekli neko iskustvo u pokretanju preduzea, ak iako je to iskustvo negativno, mogu to iskoristiti da bi poboljali anse za opstanak svog narednog posla. To potvruju i nalazi Polazne studije koji pokazuju da je 69 odsto ena-preduzetnica koje su pokrenule sop-stveni biznis, kada im se za to ukazala prilika na tritu, prethodno ve imalo biznis. Ovaj

trend ukazuje na to da ograniavanje pristu-pa kreditima iskljuivo na preduzetnike/ce poetnike/ce nije dobra praksa. injenica da FZR uslovljava izdavanje kredita garancijom izgleda kao dovoljna zatita protiv zloupotrebe kredita od strane preduzetnika/ca poetnika, poto je malo verovatno da e neko rtvovati svoju imovinu da bi dobio kredit koji zatim nee iskoristiti za pokretanje posla.

Iz ex post perspektive (odnosno posle dodele kredita), iz razgovora u fokus grupama moe se zakljuiti, kao i kad je posredi program NSZa, da je program FZR-a pored finansijske podrke odigrao i vanu motivacionu ulo-gu za pojedine ene koje u datom trenutku nisu videle drugo reenje za prevazilaenje svojih problema u vezi s (ne)zaposlenou. Start-up kredite korisnice generalno ocenjuju veoma pozitivno. One ih opisuju ne samo kao

finansijsku podrku, ve i kao vrednu ivotnu priliku: To je bio jedini nain da naem bilo ka-kav posao. Podrka mi je dala priliku, motivisala me je da uradim neto sa svojim ivotom; Tako stvarno dobijete posao. Inae nisam videla nika-kvu ansu da se ikad zaposlim.

Kada je re o prosenom iznosu kredita, nije bilo znaajnih razlika u iznosima kredita koje su traile ene u poreenju sa prose-nom populacijom (prosean iznos kredita za ene bio je neto nii od proseka u 2009, ali neto vii u 2010, tabela 7). Stoga, nii izno-si kredita odobrenih enama nisu razlog vee uspenosti ena od mukaraca pri apliciranju. Ovim se dodatno potkrepljuje ranije iznet argument da se ene u proseku vie oslanjaju na dravnu pomo (moda zbog nedostatka alternativa), bez obzira na druge faktore koji mogu da utiu na uspeh njihovih preduzea.

tabela 7: prosean Iznos kreDIta (u hIljaDama rsD)

uSPENI PoDNoSIoCI zAhTEvA - PRoSEAN DoDEljENI IzNoS

NEuSPENI PoDNoSIoCI zAhTEvA- PRoSEAN zAhTEvANI IzNoS

ENEPRoSEk zA SvE uSPENE PoDNoSIoCE zAhTEvA ENE

PRoSEk zA SvE NEuSPENE PoDNoSIoCE zAhTEvA

2009 1.491,6 1.466,7 1.398,5 1.424,8

2010 1.609,5 1.663,6 1.566,8 1.558,3

Napomena: Termin ene se odnosi na preduzetnice i enska preduzea, u skladu sa definicijom datom u poglavlju o metodologiji ovog izvetaja.

Traeni i odobreni nominalni proseni iznos kredita je u 2010. bio neto vii nego u 2009, to ovaj program, uz program subvencija NSZ-a za samozapoljavanje, ini jedinim programom koji smo analizirali koji nije sma-njio proseni iznos odobrenog kredita usled smanjenja svog ukupnog budeta. Shodno

tome, vii prosean iznos znai da je dodatno smanjen broj korisnika. Na kraju, iznos kre-dita koje su traili neuspeni podnosioci zah-teva u proseku je u obe godine bio neto nii od iznosa kredita koje su traili uspeni. Ova osobina takoe izdvaja ovaj program od pro-grama namenjenih ve postojeim preduze-

ima (subvencije za inovacije, konkurentnost i izvoznu konkurentnost), gde su odbijeni podnosioci zahteva traili vee iznose kredita od onih koji su ih dobili. To moe biti zato to program FZR odobrava kredite koji se ot-plauju uz kamatu, a ne bespovratna sredstva poput drugih programa koje analiziramo.



Posmatrano prema pravnoj formi (preduzet-nik odnosno privredno drutvo), najvei broj i uspenih i neuspenih podnosilaca zahteva tokom obe godine moe se nai meu predu-zetnicima 65 odsto 2009. godine i 71 odsto 2010. godine (tabela 8). Meutim, poto pre-duzetnici ine oko 80 odsto svih privrednih

subjekata u Republici Srbiji, navedeni udeo je zapravo manji od njihovog uea u privredi u celini. Na osnovu ove injenice moemo za-kljuiti da je relativno vea verovatnoa da mSp apliciraju za start-up kredite Fzr-a nego preduzetnici (u posmatrane dve godine, svega oko jedan odsto svih preduzetnika ue-

stvovalo je u ovom programu, dok je ta brojka za MSP oko dva odsto). Ovaj trend potvren je i kada je re o enama, i to nalazima modula SeConSa o preduzetnitvu ena, koji ukazuju na to da je oko pet odsto preduzetnica i 11 odsto enskih preduzea u nekom trenutku apliciralo za start-up kredit.

tabela 8: uee ena u (ne)uspenIm aplIkacIjama, prema pravnoj formI


ENE (%)ukuPAN BRoj uSPENIh PoDNoSIlACA zAhTEvA ENE (%)

ukuPAN BRoj uSPENIh PoDNoSIlACA zAhTEvA

Preduzetnici/e

2009 35,5 1.793 40,2 498

2010 45,0 689 35,4 1.730

ukupno 38,1 2.482 36,5 2.228

MSP

2009 39,3 816 28,7 129

2010 39,8 543 36,1 782

ukupno 39,5 1.359 35,0 911

Svi MSPP

2009 36,7 2.609 37,8 627

2010 42,7 1.232 35,6 2.512

ukupno 38,6 3.841 36,1 3.139

Podatak da privredna drutva ee apliciraju za start-up kredite takoe bi mogao da pot-krepi zabrinjavajuu pretpostavku da su mno-gi pokuaji samozapoljavanja proistekli iz

ekonomske nude, i da zato ti preduzetnici/e nisu u stanju da prue obezbeenje odnosno da finansiraju kredit. Ona su stoga prijemivi-ja za programe besplatnog novca poput sub-

vencije NSZ za samozapoljavanje koja, iako je 10 puta manja od kredita FZR, moe biti mnogo povoljniji izvor podrke od kredita za preduzetnike, pogotovo kad se ima u vidu da


29


je za osnivanje drutva potrebna vea investi-cija nego za osnivanje preduzetnike radnje.

Takoe, uee preduzetnika u ukupnom bro-ju uspenih i neuspenih podnosioca prijava opalo je izmeu 2009. i 2010. godine. Poto je ukupan broj njihovih prijava ostao manje-vie isti u ovom dvogodinjem periodu, poveanje ukupnog broja prijava od 14 odsto moe se u celini pripisati preduzeima. Kako se tokom 2010. prijavio vei broj preduzea, vie njih je i dobilo sredstva, ime se smanjilo uee preduzetnika u ukupnom broju prijava za ovaj program u ovom dvogodinjem periodu.

Kada ove trendove posmatramo uzevi u ob-zir i pol, u obe godine udeo preduzetnica i enskih preduzea u broju korisnika je manji od udela mukaraca, iako je u 2010. skoio sa

37 na 43 odsto (tabela 8). Meutim, enska preduzea imala su vee anse da dobiju kredit Fzr nego preduzetnice, u odnosu na uee jednih i drugih u ukupnoj mSpp populaciji (32 odsto preduzetnica su ene i 20 odsto svih MSP su enska preduzea).

Takoe, stope uspeha ena vie su od sto-pa uspeha mukaraca i kada je re o predu-zetnicama i kada je re o MSP, to ukazuje na to da su ene bile relativno uspenije od mukaraca u pogledu dobijanja ovih sredstava (mada je ukupan broj njihovih pri-java bio manji od broja prijava mukaraca).

Kada je re o prosenom iznosu kredita, pre-duzea su traila i dobijala vee kredite od preduzetnika, budui da je za njih i maksimal-ni iznos kredita znatno vei. Meutim, izne-

nauje podatak da preduzea ak i ona koja ne uspeju da dobiju kredit u proseku trae dvostruko manje od maksimalnog iznosa od pet miliona dinara. To je u skladu s nalazima diskusija u fokus grupama, ije su uesnice navele da su iznosi kredita visoki. S tim u vezi, uesnice u diskusijama u fokus grupama sve uslove kredita smatraju veoma povoljnim, pogotovo u poreenju s kreditima koje nude komercijalne banke. Kamatna stopa smatra se skoro zanemarljivom, a petogodinji period otplate veoma povoljnim. Takoe, u poree-nju sa bankama, postoji percepcija FZR kao ustanove koja pokazuje vie razumevanja za nemilosrdne trine uslove (Da sam uzela no-vac od banke, dolazili bi da mi plene maine im preskoim jednu mesenu ratu!).

ukupan broj ena preduzetnica i enskih preduzea koja su koristila kredit FzR manji je u odnosu na broj mukaraca, i to zato to je i njihovo uee u ukupnom preduzetnitvu u Srbiji manje. Meutim, i kada to uzmemo u obzir, udeo zbira uspenih i neuspenih ena podnosilaca zahteva za start-up kredite je natprosean u odnosu na ukupan broj preduzetnica i enskih MSP u Srbiji. ovo je u skladu sa naom tezom da ene ee koriste start-up kredite kao sredstvo finansiranja nego to to ine mukarci. Druga strana medalje moe biti to to mnogi od ovih prvih preduzetnikih pokuaja zapravo predstavljaju pokuaje zapoljavanja iz ekonomske nude a ne osnivanje kompanija sa razvojnim potencijalom.



uee ena u ukupnom broju korisnika je skoro isto u sva etiri analizirana regiona25 (Beograd, Vojvodina, umadija i Zapadna Sr-bija, Istona i Juna Srbija). Donekle iznena-uje injenica da je uee ena u ukupnom broju korisnika neto vee u Istonoj i Junoj Srbiji nego u drugim krajevima zemlje (41% naspram oko 38% u svim drugim regionima), zato to se Istona i Juna Srbija smatraju najmanje razvijenim regionima, gde je ve-rovatnije da su uloge ena u drutvu u veoj meri ograniene tradicionalnim obrascima ponaanja.

Takoe, u svim regionima je tokom 2009. i 2010. godine zabeleen otar rast broja ko-risnika kredita. Uee neuspenih enskih prijava u ukupnom broju neuspenih opalo je u svim regionima osim u Beogradu tokom ovog dvogodinjeg perioda. Takoe, Beograd ima najviu stopu neuspeha enskih prijava, 38 odsto.

Najvei broj podnosilaca zahteva za start-up kredite zabeleen je u umadiji i Zapadnoj

Srbiji, kao i najvea stopa uspeha enskih prijava u odnosu na ukupan broj prijava. Sto-pa uspeha ena u pogledu dobijanja start-up kredita vea je od prosene u svim regionima.

Konano, iznos prosenog kredita odobrenog uspenim podnosiocima zahteva ne razlikuje se od regiona do regiona, osim to je neto vii od prosenog u Beogradu. Ako posmatramo samo prijave ena, razlike izmeu regiona jo su manje. To je takoe zanimljiv nalaz, poto se sa istom sumom moe postii mnogo vie van Beograda nego u Beogradu. U skladu sa argumentom kojim se objanjava regionalna raspodeljenost korisnika subvencije NSZ za samozapoljavanje, paritetom kupovne moi moe se objasniti injenica da su ovi krediti, koji imaju fiksne maksimalne iznose, popu-larniji u manje razvijenim delovima zemlje.

Kada analiziramo podnosioce prijava za ue- e u programu po sektoru delatnosti,26 nala-zimo da je daleko najvei broj prijava iz preraivake industrije. Ukupno 54,2 odsto enskih prijava podnela su preduzea iz ovog

sektora, to je zanimljivo kad se ima u vidu da u ukupnoj populaciji enskih preduzea samo 16 odsto pripada ovom sektoru. Takoe, udeo korisnica iz preraivakog sektora u ovom programu je neto vei od prosenog udela ena u ovom programu, koji iznosi 39 odsto. druga delatnost po znaaju, sa 10 odsto svih enskih prijava, jeste sektor ostalih usluga, koji obuhvata frizerske i kozmetike salone, a neposredno iza njega je trgovina (devet odsto svih prijava). Prema studiji SeConSa, stopa neuspeha preduzetnica i preduzetnika koji rade u sektoru linih usluga, kao to su frizer-ski i kozmetiki saloni, najvea je u Republici Srbiji, to dodatno potkrepljuje zabrinjavajuu pretpostavku da su ovakvi poduhvati zapravo pokuaji zapoljavanja iz ekonomske nude. Stopa uspeha ena u ova tri sektora delatnosti je na priblino istom nivou ukupne prosene stope uspeha ena, koja za 2009-2010. iznosi 57 odsto. Po sektorskoj strukturi, ovaj pro-gram se uklapa u optu sektorsku raspodeljenost preduzetnitva ena u veoj meri nego subvencija za samozapoljavanje NSZ-a.

po sektorskoj strukturi, program start-up kredita prati optu sektorsku strukturu preduzetnitva ena u veoj meri nego subvencija za samozapoljavanje nsz-a. kod subvencije se, naime, sektorska raspodeljenost vie uklapa u ono to se smatra tradicionalno enskim profesijama (npr. frizerski i kozmetiki saloni), to moda odraava injenicu da su ene kojima je ovaj program namenjen u statusu nezaposlenosti i uglavnom ranjivije i nieg obrazovanja od onih koje se prijavljuju za kredite fzr ili onih koje se opredeljuju za preduzetnitvo bez podrke drave.

25 Region nije poznat u osam sluajeva.

26 Za 14 uspenih aplikanata nije bila dostupna delatnost.


31


Istovremeno, mukarci-podnosioci prijava ta-koe su najvie dominirali u oblasti prerai-vake industrije (53 odsto), potom u trgovini (13 odsto) i graevinarstvu (devet odsto). U drugim oblastima delatnosti zapaen je mno-go nii procenat prijava oba pola.

Modul SeConSa, koji se sastoji od odgovora reprezentativnog uzorka enskih preduzea i preduzetnica iz cele Srbije, ukazuje na to da start-up krediti FZR-a predstavljaju drugi po popularnosti program meu preduzetnicama i enskim MSP u Srbiji, i to odmah posle subvencije NSZ-a za samozapoljavanje.27

Vie od polovine korisnica start-up kredita smatra odobreni iznos veoma bitnim za svoje poslovanje, dok samo 11 odsto smatra da iz-

nos uopte nije bio bitan. Ukupno 47 odsto korisnica nije bilo zadovoljno programom (u odnosu na 41 odsto zadovoljnih). Meutim, kada razmotrimo razloge njihovog nezado-voljstva, ini se da je najvei deo ispitanica zapravo bio nezadovoljan razvojem svojih preduzea od osnivanja a ne samim kreditom. U uslovima ekonomske krize one su imale tekoa u poslovanju i samim tim vie gubi-taka nego dobiti od svog ulaganja, iako im je omoguen pristup finansiranju pod uslovima povoljnijim od trinih.

Ovu injenicu potvrdile su i diskusije u fo-kus grupama, gde je ocenjeno da je enama potreban pristup veem broju usluga za podrku poslovanju kada im se odobri kredit. Naime, korisnice start-up kredita alile su

se da je nedostatak znanja o raunovodstvu i marketingu jedna od glavnih prepreka za razvoj poslovanja. Jedna uesnica navela je: ivimo u svetu gde moramo da reklamiramo svoje firme da bi preivele, ali ja ne znam kako to najbolje da uradim. Stoga bi obuka tokom izrade biznis planova, poput kursa iz marke-tinga ili organizovanje razgovora sa drugim preduzetnicama i preduzetnicima koji bi mo-gli da podele svoja saznanja iz prakse, mogla biti dobar nain da se smanji sadanja stopa neuspeha preduzea-korisnika start-up kre-dita, kao i da se smanji stopa neizmirivanja dugova meu njima. U tom smislu, korisnici preporuuju da FZR ne bi trebalo samo da nam da novac i da nas pusti niz vodu.

vie od polovine korisnica start-up kredita smatra odobreni iznos veoma bitnim za svoje poslovanje. Meutim, korisnicama je potreban vei broj usluga za podrku poslovanju: ivimo u svetu gde moramo da reklamiramo svoje firme da bi preivele, ali ja ne znam kako to najbolje da uradim. FZR ne bi trebalo samo da nam da novac i da nas pusti niz vodu. Kada podatke iz modula analiziramo iz rodne perspektive,28 ini se da su preduzea u koji-ma je uee ena u broju zaposlenih manje od polovine bila spremnija da apliciraju za ova sredstva (12 odsto uzorka). Tek oko etiri odsto preduzea gde su svi zaposleni ene apliciralo je za start-up kredite. Mogue je da ovo odraava razlike izmeu karakteristika sektora koji pre-

teno zapoljavaju ene i onih koji zapoljavaju mukarce. Na primer, mogue je da su sektori u kojima meu zaposlenima dominiraju ene radno intenzivniji i zato imaju manju potrebu za start-up kapitalom za nabavku maina.

Jo jedan zanimljiv nalaz ovog modula jeste to da je vea verovatnoa da e mlae ene apli-

cirati za ovaj program. Naime, u okviru uzor-ka ena mlaih od 35 godina, 12 odsto (11 od 92 ene) apliciralo je za start-up kredite. Sa druge strane, apliciralo je pet odsto ena sta-rosti od 35 do 49 godina (12 od 237), dok je stopa ena starijih od 50 godina tri odsto (od ukupno 149, mada je nii procenat moda po-sledica starosne granice od 55 godina). mo-

27 Poto je ovaj upitnik bio namenjen optoj populaciji enskih MSPP u Srbiji, zbog malog uzorka korisnica kredita FZR-a, on uglavnom prua zapaanja, a ne nepobitne dokaze o optim karakteristikama podnosilaca prijava za start-up kredite.

28 Ovo nismo bili u mogunosti da uradimo u svim sluajevima jer je uzorak bio veoma mali, poto je upitnik bio namenjen ukupnom broju MSP a ne konkretnim podnosiocima zahteva za ovaj program.



gui razlozi su to da je kod mlaih ena vea verovatnoa (a) da e pokrenuti biznis i (b) da su nezaposlene, zato to je stopa nezapo-slenosti vea kod mladih. Mogue je da su mlae ene vetije u izradi aplikacija i biznis planova za ove programe od starije generacije i da imaju bolje ideje za biznis.

Uesnice diskusija u fokus grupama ocenile su da je procedura za prijavljivanje uglavnom

jasna i jednostavna. Meutim, poalile su se na to da jednogodinji grejs period nije do-voljan, jer je potrebno nekoliko godina da se razvije posao. Uz to

2 rodna analiza odabranih drzavnih mera za podrsku preduzetnistvu u srbiji

Documents