Autosugestija[Откуцајте поднаслов документа]

Pol Zago1.1.2013

Paul-Clement Jagot

Autosugestija – prakticna metoda

SADRŽAJ

PREDGOVOR…………………………………………………………………………………………………………………….3

Uvodne stavke…………………………………………………………………………………………………………………3

Teorijski deo…………………………………………………………………………………………………………………….6

Sugestibilnost…………………………………………………………………………………………………………………..6

Nesvesno………………………………………………………………………………………………………………………..15

Praktični deo……………………………………………………………………………………………………………………19

Primena autosugestije (opšta metoda)………………………………………………………………………….19

Kako ovladati sobom putem autosugestije…………………………………………………………………….22

Terapeutska autosugestija……………………………………………………………………………………………..33

Eksperimentalna sugestija………………………………………………………………………………………………41

Sugestivna terapija………………………………………………………………………………………………………….48

Edukativna sugestija……………………………………………………………………………………………………….61

2

PREDGOVOR

Uvaženi gospodine,

sa najvećim interesovanjem pročitao sam Vašu knjigu ^Autosugestija — praktična metoda«. Ovo delo donelo mi je mnogo korisnih saznanja.

Pošto nisam najbolje upućen u ovu novu oblast koja u okviru medicine zauzima sve važnije i važnije mesto, mogu samo da Vam čestitam na jasnoći 1 pri-stupačnosti vašeg izlaganja.

Po mom mišljenju ovo je najbolji i najkomplet- niji praktični priručnik iz ove oblasti, pisan razumljivim jezikom i lak za čitanje, Poslužiće svima oni¬ma koji nemaju prilike da dublje prouče ljudsku psihu, a kojima je neophodno saznanje o tome zašto i kako treba potpuno da ovladaju sobom.

Osoba koja uspe da ovlada sopstvenom psihom biće u stanju da skoro isto učini i sa svojim telom. Vladati sobom znači moći vladati drugima.

Primite moje iskrene čestitke. S poštovanjem

Dr Pierre-Louis Rehm

UVODNE STAVKE

I

Covek se pokazao sposobnim aa hrabro prevazi đe sve prepreke u transformaciji sopstvenih ideja u spoljnu stvarnost. Sve veća smelost njegovih poduhvata uzrok je konstantnom proširenju polja ljudskih mogućnosti. Priroda se prepliće sa zahtevima razuma. Sve govori u prilog tome. Pod zemljom su prokopani hodnici i postavljene šine, tu gde do pre trideset godina nije bilo ničega. Na nebu lete avioni, okretni i moćni, proizašli iz krilatih snova božanstva Leonarda, A kroz vazduh, s jednog kraja sveta na drugi, ukrštaju se, nošene nevidljivim ta- lasima, na hiljade i hiljade poruka. Cak i mašta projektu je na ekranu, gde se komeša mnoštvo fantastičnih crteža, neko odvodno svetio pokretača stvaraoca, Ali dok se oko čoveka stalno povećava i učvršćuje jak uticaj njegove misli, on ostaje nesposoban da isto tako podredi sopstveni psihofiziološki mehani-zam, Njegove patnje su tim veće što nekontrolisani nizovi ideja, raznovrsni prohtevi, utisci, emocije i osećanja rađaju novi svet kojim oni upravljaju. Coveku smetaju funkcionalni poremećaji, razne po vrede ga čine manje pokretnim ili nepokretnim, obuzimaju ga grčevi, a sve to izaziva teskobu i revolt bolesnika.

3

Zato se moramo upitati da li naše želje i htenja imaju neku aklivnu ulogu u ovako neumitnom poretku stvari. One najbolje izgledaju unapred osujećene. Koliko ljudi se može pohvaliti da uvek rea guje u skladu sa mislima i da se uvek budi sa istim stanjem duha sa kojim je prethodne večeri legao. Uprkos svom formalnom prianjanju nekom višem razumu» ne dozvoljava li ljudski duh da bude vučen po stazama koje i sam osuđuje? Razum, bezrezervno svestan naredbe koja se poklapa sa njegovim planovima, koči ga i izmiče njegovoj vrhovnoj moći is¬tog trenutka kada mu nešto nevažno, ali čudno, privuče pažnju. Razum želi da usmerava senzibilnost, a ona se lako razvija čak kada su njene pogubne posledice unapred uočljive. Sto puta naumimo da započnemo neku promenu na kojoj će se bazirati željena budućnost i isto toliko puta neka teška inercija poništava naš prvobitni elan. Dobro poznajemo sopstvene slabosti, nedostatke, nepravilnosti, ali ne znamo kako da ih izmenimo. A kada pomislimo da smo to naučili, neki nepromišljen potez izvrgne ruglu naš pokušaj i napor, i baci nas ponovo na stari put. Navike nas mogu okovati gore nego najtvrđi čelik. Naša osetljivost širi se sa kulturom. Na hiljade sramežljivih, preosetljivih i, bez razloga, zabrinutih ljudi traga za samopouzdanjem i opuštanjem koje će dozvoliti da njihove sposobnosti dođu do izražaja, a ipak ceo život provedu u oklevanju, sputani i nezadovoljni.

Sok, barometarske promene, nepravilna ishra¬na. neka nepredvidljiva situacija, sve su to stvari koje ozbiljno mogu narušiti naše zdravlje i snagu. Duža nervna napetost, niz stresova koji prevazilaze otornost naših nerava, poremećaj Kemijske ravnoteže u nervnim vlaknima dovode do bolnih neurasteničnih tegoba.

Hoćemo li se, dakle, unapred odreći pokušaja da ovladamo našim prevrtljivim psihološkim mehanizmom i neposlušnim i osetljivim organizmom, koji neka bespoštedna borba može odmah sravniti sa zemljom i koga godine neprestano vrebaju i poveća¬vaju njegove nedostatke, prepuštajući ga mnogim zamkama hronične patologije.

Iako se dugo tako mislilo, ne postoji nijedan proces između intencionalne ideje i njenog unutrašnjeg odjeka. U delovanju na spoljnu sredinu čovek se koristi rukama, oruđima, mašinama. Ali kakva mu sredstva stoje na raspolaganju ako i kada hoće da utiče na samog sebe?

IINakon mnogih psiholoških studija precizno je utvrđeno i potvrđeno da sveukupna moždana aktivnost

pokreće jedan ostvarivački mehanizam i da po cenu razboritog upravljanja možemo nad njim steći vlast, zahvaljujući kojoj od sebe samih možemo sve zahtevati: Nikakvo kretanje, nijedan atom u našem organizmu ne mogu biti nezavisni od mentalnog.

Vaše najvrednije misli se ne gube u tom ponoru beznađa, gde vam se čini da se beskorisno gomilaju jedna za drugom. One se dugoročno slažu i interve- nišu kada je to potrebno. Vaše sadašnje stanje nije stalno i nije nepromenljivo. Ono se stalno mođifikuje.

Cak i najnestalniji utisci utiču na tamnu stranu vaše ličnosti gde se rađaju inicijalni podstreci vaših dela, uobičajenih ili slučajnih, i gde klijaju, pojavljuju se i razvijaju najvrednije sposobnosti, ali i najveći nedostaci. Vaše sposobnosti, vaša ener¬gija i psihofizička ravnoteža opadaju ili rastu shodno vašim trenutnim mislima.

Kada pročitate ovu knjigu moći ćete, u najpreciznijem smislu reci, da odredite sve promene koje biste zeleli da učinite kada je u pitanju vaša sop stvena individualnost. Vaša moralna ispravnost može se svakim danom sve više potvrđivati, a kontrola nad sopstvenim delima postati apsolutna, U sebe možete usaditi optimizam, vedar duh, mir, hladnokrvnost, verovati u sredstva uspeha i, takođe, mnogostruko povećati njihov broj,

Cak i vi, koga nemoć volje poražava, a pomanjkanje savesti svakim danom sve više odvlači na neki neželjeni put, vi, žrtva nervnog sistema koji vas izneverava, žrtva morbidnih misli i sumanutih opsesija, imajte

4

hrabrosti! I takva kakva je sad vaša ugašena psihološka varnica sadrži sve željene potencijale neophodne za obnavljanje životne energije, povratak psihofizičke ravnoteže i željene vitalnosti. Ni vi niste bez odbrane. Siti ste priča o lekovima, koji su isto toliko brojni, koliko i neefikasni. Vaše zdravlje slabo je zbog nasleđa, neumerenosti i prenapregnu tostL Znajte da se najdublje niti, vaši najosetljiviji mehanizmi 1 najsuptilnije funkcije mogu popraviti i reorganizovati snagom želje za ozdravljenjem. Aku¬tna bolest, ma kako surovo izgledala, svojim postankom i razvitkom ne izmiče uticaju psihološkog. Iz- vesno psihološko vladanje je redukuje, a neko drugo razvija. Ali, vrlo velika snaga volje sigurno može stvoriti određeni imunitet.

III

Godine, bolest, životni uslovi rastvaraju neke sklonosti ali ih i postepeno konstituišu, ponekad sasvim suprotno od prvobitnog. Uporedite svoje sa¬dašnje Ja sa onim od pre deset ili dvadeset godina. Ova promena uvek implicira neke posebne razloge ili čitavu seriju refleksija, nesvesne mentalne asocijacije i disocijacije. Iskustvo, stvoreno po nizu re- cepata akumuliranih i kombinovanih tokom godina, njegov rani razvitak, obim i sadržaj, više zavise od sposobnosti meditativne asimilacije nego od naše starosti ili uočenih događaja.

Svakodnevno smo izloženi neprekidnom nizu senzacija koje nas pobuđuju, uvlače se u naš cerebralni krug i reaguju sa svesnim ili nesvesnim elementima našeg karaktera. Kada se probudimo po sivom i oblačnom vremenu, dobro osećamo da naš optimizam i elan nisu ni blizu onakvi kakve u nama budi sunčano i vedro jutro. Bilo kakva sličnost ili podudarnost sa nečim već doživljenim izaziva u nama sećanje i pobuđuje nekadašnje osećanje. Iz nekog iznenadnog događaja rodi se volja koja potom po¬staje rešenje, delo i konačno navika. Dodir nečije ruke pobuđuje u nama prijatnost ili neprijatnost u zavisnosti od toga da li nas ta osoba privlači ili od¬bija. Iz nekog razgovora, nekoliko reći izgovorenih u društvu i konfuzno zabeleženih u našem pamćenju, rađaju se znanja i odnosi o kojima ne možemo ni sanjati. Razgovor, rasprava ili štivo, 'mogu postati kolevka nove odluke, pokušaja, delimične promene a ponekad čak promene kompletne naše orijentacije. Ne postoje ponovljene tvrdnje koje nisu ostavile traga na naša ubeđenja, niti učestali primeri koji ne utiču na naša stremljenja. Ukratko podvrgnuti smo stalnim promenama, od kojih su neke trenutne i kratkotrajne a druge spore i konačne.

Znamo kakve efekte mogu izazvati uzbuđenja koja uvek prate povećanje osetljivosti ili smanjenje pritiska i krvnog protoka: brzo ozdravljenje ili brzu smrt. Ma kakav bio njegov pravi modalitet, svako stanje duha stimuliše ili opušta nervni tonus koji je istovremeno i regulator odbrane od patogenih agensa. Ko se plaši od mogućnosti neke teške bolesti, baš tim strahom je priziva i približava joj se. Suprot¬no tome, vedrina duha, rnnogo misli o zdravlju i kre¬posti stabilizuju vaše snage i produžavaju vam život.

Ovakva spoznaja ukazaee na neophodnost usvajanja jednog novog sitema koji će vam* omogućiti da slobodno utičete na sopstvene misli i u njih usa¬dite izvore ravnoteže, poleta, optimizma, zdravlja i eliminišete sve nepoželjno.

Ljudska vrsta, primitivno ignorišući zakone koji vladaju u njenoj sredini, postepeno je sticala znanja o njima, crpla iz njih energiju i prilagođavala ih sopstvenoj svrsi. Moderni čovek je, većinu onoga čemu su njegovi preci bili samo bespomoćno izlo¬ženi, učinio sebi korisnim.

Shodno tome njemu je još preostalo da nauči kako da vlada samim sobom, onim sto se događa u njegovom telu i duhu i da zagospodari svojim psi¬hofizičkim reakcijama od kojih zavisi njegova teies na i mentalna vitalnost.

Danas je on u stanju da to i učini zahvaljujući spoznaji zakona koji su u službi reakcija njegove psihe. Umesto da se spontano prepusti rođenim idejama on ih promišlja i tek onda koristi. U tome i jeste umetnost

5

sugestije: uvesti u tok sopstvenih ili tu- dih misli, predstave ili izražajne formule željenog efekta i tu ih i zađrzati kako bi postale preovlađu- juće i odredujuće.

Cilj ove knjige je da vam pokaže kako da promenite sebe nakon što vam objasni zašto to treba da učinite.

TEORIJSKI DEO

SUGESTIBILNOST

IU svakodnevnom jeziku pod terminom sugestije podrazumeva se podsticaj ili navođenje određene osobe

da nešto preduzme ili izvrši. Ovaj fenomen drugačije se tretira od kada je dr J. Brajd naučno, medicinskom svetu predstavio posebno psihonervno stanje, od tada poznato pod imenom hipnoticki san. U takvom stanju osoba se nesvesno pokorava svemu što hipnotizer zahteva, bezrezervno prihvata sve njegove tvrdnje i proživljava sva stanja svesti koja joj on sugeriše. Nalozi koje je eksperimentator davao nazvani su sugestije. Od tada se postepeno gene ralizuje i smisao naredbenog uticaja pripisanog ovoj reci, koji se do danas proširio do značenja »delova nje kome je cilj uvođenje neke ideje u mozak«.

Dugo vremena se smatralo da je sugestibilnost, tj. sposobnost prihvatanja sugerisanih ideja, isključivo karakteristika hipnotičkih stanja, kao i skup reflektivnih fenomena kojima svaka sugestija prouzrokuje neku akciju usklađenu sa svojim objektom, ubrzo ćemo se uveriti da to nije tako i da hipnoza predstavlja sasvim normalno stanje ljudskog duha.

Razmotrimo prvo šta podrazumeva termin hipnoza koji potiče od grčke reci čije je osnovno značenje san. Naziv je dat zbog izvesne sličnosti sa našim noćnim snom.

Hipnotički san podrazumeva znatnu ili čak totalnu promenu prisustva i delovanja svesti. Rasuđivanje, zaključivanje, volja, jednom reči sve svesne radnje nestaju i ostaju samo nesvesne i automatske funkcije kao sto su mašta, osetljivost, osećajnost i memorija.

Pretpostavimo da prirodan san izgleda upravo tako. Međutim, hipnotički san ima sasvim drugačije karakteristike: hipnotisani ostaje u stalnom auditivnom kontaktu sa hipnotizerom i manje ili više rea guje na njegove tvrdnje, naredbe i sugestije. Bez obzira što sebe tokom noćnog sna možemo videti u različitim situacijama, kao svedoke različitih događaja, što sanjamo kako opipavamo zamišljene predmete, slušamo i sto se ponekad u snu cak i dignemo kako bi učinili nešto u vezi sa snom, hipnotisana osoba kroz halucinacije potvrđuje sve ono što joj se servira, i ako joj se sugeriše da nešto učini ona će to i učiniti, kao i somnambul. Podstaknut tom podudarnoš ću profesor Boni je hipnozu nazvao provocirani somnambul izam.

U hipnotičkom stanju sugestibilnost dostiže svoj maksimum: 1) uspostavljen je »monoideizam«, jer zadata ideja u potpunosti zaokuplja misli hipnotisa nog i 2) objektivne sposobnosti hipnotisanog su dovedene u pasivno stanje što omogućava neposredan uticaj na maštu. Ovaj podatak će nam biti neophodan za razumevanje praktičnog dela. Videćemo dakle kako se voljno može ostvariti neko mentalno stanje u kome će dva prethodna uslova sugesitibilnosti biti velikim delom, ako ne i sasvim postignuti, a da pritom ostanemo u budnom stanju.

Efekti sugerisanog tokom hipnotičkog sna upravo ukazuju na sugestibilnost kao normalnu psihičku funkciju. Navedimo još nekoliko od kojih ćemo, na neke vezane za budno stanje, dati i odgovor.

6

A. Halucinacije

K... — osoba dobro poznata mojim saradnicima dovedena je u stanje prvog stepena totalne hipnoze (stanje sugestivnosti i lakovernosti). Dovoljno je reći mu: »Evo ga doktor B. (povremeno nas posećuje)«, da bi ustao, pozdravio ga lakim klimanjem glave i stisnuo mu ruku rekavši: »Dobar dan, gospodine doktore.« Ispitanik ponekad veruje da čuje tog zamišljenog posetioca kako mu upućuje nekoliko reći na koje sasvim normalno odgovara.

Drugi put osobi K. je rečeno: »Hoćete li, molim vas, da otvorite vrata.« On se uputio ka ulaznim vratima i shodno mnemotehničkim asocijacijama koje je ta radnja definisala u njemu, on se ponašao tako da je jasno pokazao kakvu je halucinaciju sugestija izazvala u njegovoj masti.

Kao i ostale hipnotisane osobe i K. pokazuje različite senzacije koje su mu sugerisane, čak i kada one potpuno odudaraju od stvarnosti. Za to je dovoljno podržati neku fiks ideju ma kog senzoralnog uticaja. Jako zaprljana voda u čaši može mu se pretstaviti kao šampanjac, koji inače obožava.

On će je popiti uz vidne pokrete gutanja i tipičan zvuk ugljendioksida koji se rasplinjuje kroz nozdrve. Ukoliko eksperiment ponovimo više puta K. počinje da ispoljava vidne znakove pijanstva: poremećaj ravnoteže, podbulost i veseo smeh. Sa povećanjem doze javiće se i muka koju, kao prethodne simptome možemo odagnati sledećom sugestijom »da je sve prošlo«.

Neka emocija smeha, straha, plača može se blagovremeno proizvesti kod osobe kojoj se adekvatno sugeriše: podsećamo ga ili verno opisujemo pred njim scenu koja treba da izazove željenu emociju. U vrlo dubokom hipnotičkom snu jednostavne i jasne tvrdnje, kao na primer »vi se smejete« ili »vi se plašite« ili »vi plačete« proizvešće upravo takve efekte.

Najinteresantnija halucinacija u domenu našeg interesovanja jeste ona koja ispitanika preobražava u sasvim drugu osobu. Vestom kombinacijom i ponavljanjem sugestija može nam uspeti da uspavanog ubedimo da on više nije on, da je postao neka sasvim druga osoba, ona koju smo mu detaljno opisali. Hip notisani počinje da se ponaša kao ta zamišljena osoba, poprima njene sklonosti, način govžra i gestove. Misli i oseća kao da je stvarno taj »drugi«.

Ovaj fenomen duple svesti tipičan je simptom nekih nervnih oboljenja.

Doktor Azam bavio se njime kod jedne od njegovih pacijentkinja, kojoj je za potrebe eksperimenta dato ime Felida. Ova žena je spontano potpuno gubila saznanje o svom pravom »ja« i primala identitet neke

druge osobe. Oba identiteta su se naizmenično gubila kako bi jedan drugom ustupali me sto.

Postoje patološka stanja koja izazivaju akutno pomanjkanje svesti što konačno uslovljava stvaranje određene fiks ideje, i dovodi do psihološkog podvajan ja. U nekim slučajevima ova podvojenost se potpuno manifestu je mada je najčešće uočljiva samo na pojedinim psihološkim nivoima. Osoba čija je neotporna psiha poljuljana suprotnim težnjama i hte njima alternativno je izložena uticaju dve indiv dualnosti. Predominacija jedne ili druge toliko je uočljva i karakteristična da često nemamo utisak da se radi o istoj osobi, Somnambuli i osobe slabog karaktera, koje tokom istog dana menjaju raspoloženje, najbolje manifestu ju ovaj fenomen podvojene svesti.

B. Duševna polarizacija

7

Hipnotička sugestija može izazvati duboke pro mene u određenom karakteru i u duh bolesne ili deprimirane osobe uneti blagotvornu stimulaciju. Oko ideje sugerisane u takvom slučaju, posle buđenja se kristališe i podređuje sveukupna percepcija kao i ono što na određenu osobu štetno deluje* (Npr, želja za učenjem kod deteta sa poremećajem koncentracije ili ubeđenje u skori oporavak kod bolesnika).

Neodgovoran đak, posle ovakvog tretmana pokazuje veliki interes za rad koji mu predlažemo, a bolesnik optimistično izlaže ono što oseća, jer ga te senzacije asociraju na ideju skorog ozdravljenja koja mu je bila usađena. On živi u željnom iščekivanju poboljšanja njegovog stanja i veru je da ono neće zakasniti. Njegova psihička energija potpomognuta je utešnim predstavama koje su plod čiste sugestije, i sama takva sklonost duha ima fantastično lekovito dejstvo.

C. Unutrašnje dejstvo

Lekari su često uspevali da putem hipnoze pacijente dovedu u stanje totalne anestezije. Od zva ničnog priznavanja hipnoze u medicini hirurzi su mnogo puta izvodili vrlo složene zahvate nad tako uspavanim pacijentima: amputacije, odstranjivanje izraslina, obrade abscesa, porođaje, itd. Anali hip nologije puni su ovakvih prirnera.

Precizan vazomotorni učinak sugestije najjasnije se pokazao kroz eksperiment stvaranja plikova na koži, eksperiment demografizma i žigosanja. Ovi eksperimenti su više puta ponavljani na različitim osobama. Suština eksperimenta je da, stavljajući običan papir na kožu ispitanika, sugerišemo da je taj papir izazivač plikova. Efekti su identični onima koje postižemo sa pravim izazivačem. Prve oglede ove vrste izveli su dr Liebo i farmaceut Fokašon, a danas imaju vrednost klasičnog obrasca.

Obrnut eksperiment takođe daje efekte ako se na kožu stavi flaster koji stvarno izaziva plikove, a pacijentu se sugeriše suprotno, promene na koži će izostati.

Dermografija, koju su ispitivali doktori Buri i Biro još bolje ukazuje na unutrašnji učinak sugestije. Nekim šiljastim predmetom označimo na ruci hipnotisanog neku zamišljenu liniju manje ili više komplikovanu, pridodajući toj radnji neophodno objašnjenje. Postepeno, na koži se pojavljuje obojen trag, crvenilo se pojačava i uskoro na označenom me stu izbijaju sitne kapljice krvi.

Stigmatizacija (žigosanje), analogna je dermo grafiji i ne zahteva nikakve nadražaje kože već je dovoljno obavestiti ispitanika da na nekom mestu na njegovom telu treba da se pojavi pečat. Na taj nacin mogu se proizvesti opekotine identične onima koje ostavlja usijano gvožđe.

Upotreba sugestije u terapeutske svrhe dokazala je da se njena moč ne ograničava samo na pobuđivanje mašte ili nervnog sistema, već da se zavidnom tačnošću može uticati na funkciju bilo kog ljudskog organa.

U jedinom Bernhajmovom delu »Hipnoza, sugestija, psihoterapija« možemo naći i niz eksperimenta koji se odnose na slučajeve u kojima ni jedna organska funkcija nije isključena.

D. Postsugestija

Uspavanoj osobi možemo narediti da izvede neku radnju ili potvrdi halucinaciju tek nekoliko dana nakon što joj je isto sugerisano. Kada se jednom probudi, ispitanik više nije svestan sugestije koju je prihvatio. U određenom trenutku, psihološkom aktivacijom sugerisana ideja se ponovo aktueUzuje u svesti subjekta i on je, podstaknut jakim impulsom, sledi i provodi u delo. Ovo iskustvo, uobičajeno u hipnotizmu dovoljno dobro pokazuje da je mentalno kod čoveka tako organizovano da može, kao klicu, držati izvesne misli, na kojima se pažnja u određenom trenutku zaustavila i ponovo ih prizvati u svest u nekom kraćem ili dužem vremenskom roku. Pod

8

setimo da se ono što se događa u hipnotičkom snu isto tako događa i u svakodnevnom životu, ali se drugačije ispoljava. Pokušaću ovo bolje da objasnim.

Poznato je da se hipnoza eksperimentalno može definisati kao sugestija. Umesto da se koristimo va Šarskim metodama kako bi nekoga uspavali, umesto svetla, udarca gonga, presinga histerogenih zona de lujući na senzorijalnom čuvstvenom planu u cilju pobuđivanja nekog fizičkog centra, možemo mu se jednostavno i neposredno obratiti. Energičnom sugestijom simptoma sna pobuđujemo maštu i izazivamo fenomen monoideizma, tj. zaokupljenost misaonog polja jednom idejom, što je, kako smo već objasnili uslov stanja maksimalne sugestibilnosti. Postepeno sugerisani simptomi pojavljuju se jedan za drugim. Kapci postaju teški, javlja se osećaj bockanja u očima, hipnotisani vidi kao kroz maglu i svaki zvuk se subjektivno gasi kako bi propustio glas eksperimentatora. Glava postaje teška, oči se sklapaju, sledi uzdah i ispitanik zapada u hipnotički san.

Ovaj poslednji primer rasvetljava činjenicu koju pokušavamo da istaknemo: sugestija u izvesnom ste penu postoji u budnom stanju i predstavlja normalnu funkciju mozga, a ne neku anomaliju ili veštački usađenu i vođenu sposobnost.

Kada su naučnici Univerziteta u Nansiju objavili da se sugestijom može hipnotisati, medicinska javnost bila je šokirana. Do tada hipnoza je bila praktikovana isključivo uz pomoć mehaničkih metoda, a specijalisti su bili duboko ubeđeni da izvan stanja hipnotičkog sna sugestija nema nikakvog efekta

Ali istraživače je tada mnogo više uzbudilo jedno novo otkriće. Na psihički i fizički zdravim osobama, u savršeno budnom stanju, bili su postignuti hipnoidni efekti i to delovanjem na maštu uz pomoć neke vrlo uverljivo izražene ideje. To je bila sugestija u budnom stanju. Kasnije je ona korišćena u svrhu zabave koju su narodu obilato nudili Diran de Groa, Donato, Rikman, Lapotr i njihovi suparnici.

Ovde svakako nećemo uzeti u razmatranje bilo kakve fenomene ove vrste. Osim toga, sve osobe ko rišćene u eksperimentima nisu mogle biti uspavane za kratko vreme. Većini nas potrebno je više puta ponoviti sugestiju da bi se ona kao ideja usadila u naš duh i kako bismo istom duhu ostavili dovoljno vremena za njenu inkubaciju i eventualni efekat.

U svakodnevnom životu delovanje ideje, njena penetracija i automatska realizacija ispoljavaju se u vrlo značajnim oblicima. Uloga sugestije uočljiva je još u samom početku vaspitanja. Dete koje dode na svet sa manje ili više utvrđenim predispozicijama, ostavilo bi da se ove nekontrolisano i nepromišljeno razvijaju, kada spol ja ne bi trpelo neprekidnu seriju podsticaja, primera, a kasnije i samo korektivno zaključivalo i rezonovalo. Njegovim primitivnim sklonostima suprotstavljaju se one sklonosti, čiji se uti caj uvećava putem univerzalne težnje ka imitaciji, toliko karakteristične za sugestibilnost.

Ako ne zbog izuzetne zatvorenosti svojstvene onima koji su sebi stvorili mentalnu atmosferu putem neprestano ponavljane autosugestije, svako trpi uticaj sredine u kojoj živi: ukoliko se ta sredina promeni i jedinka se neosetno menja i uklapa u sliku novog ambijenta. Dve osobe, uopšteno, deluju jedna na drugu i uvek ona jača postepeno ostvaruje vlast nad slabijom. Svaka misao, ma odakle poticala,bilo kakvim okolnostima uslovljena, iskazana recima ili slovima, ako nam je dovoljno bila na umu, na kraju se manje ili više ispreči i pokrene, počne da se ostvaruje, a da često toga nismo ni svesni.

Nekoliko primera rasvetliće ovo pravilo.

A.Ideje jedne ideje

Sta se dešava kada pokušavamo da pronađemo rešenje za neku teškoću? Tada obično tragamo za nekom mišlju koja će u početku biti samo maglovito i šematski da ta, ali praćena nekim nedefinisanim ose ćanjem da će

9

se iskristalisati. Posle dužeg ili kraćeg razmatranja, ta šema oživljava, oboji se i konačno, ideja, o kojoj smo samo imali nagoveštaj biva stvore^ na. Isto se dešava kada pokušavamo da se setimo određene reči koja nam momentalno nije u svesti, ali o kojoj imamo neku predstavu.

B. Ideja osećaja

Dovoljno je da naša pažnja bude privučena prezentacijom nekog sentimentalnog ili strasnog stanja, da to u nama probudi unutrašnji eho, manje ili više potisnut, ali redovan u ovakvim situacijama. Čitanje nekog romana sugeriše ljubav, ako se naša mašta makar i površno ali sa užitkom zadržava na ponuđenim obrascima. Afektivna stanja bar isto toliko često rezultiraju predstavom u njihovim odrazima, koliko i nekim mračnim težnjama pojedinca. Društvo ambicioznih ljudi u nama rađa ambiciju. U prisustvu srčanih ljudi i oni koji najviše oklevaju osetiće snagu i hrabrost, a ukoliko se taj uticaj produži, sigurno će steći izvesno samopouzdanje kao trajnu karakternu odliku.

C. Ideja osećanja

Niko. se ne čudi tome što ga neka tužna priča može potresti do suza. Ali taj isti fenomen izazvan u formi sugestije, tj. kada se hipnotisana osoba prigodnim obmanjivanjem dovede do plača, čini nam se čudan Iako dobro znamo da je radnja pozorišnog komada čista fikcija, da dramu simuliraju akteri koji realno nemaju nikakve veze sa njom, od trenutka kada predstava potpuno okupira naše misaono polje, utiče na nas kao da je sve to sušta stvarnost. U određenim pariškim pozorištima, gde su predstave režirane tako da kod gledalaca izazovu strah, često se dešava da neka glumica, ponekad čak i glumac, koji ne preza ni pred pravim opasnostima, jednostavno izgubi svest. Sličan je slučaj i kod osoba kojima se smuči kad ugledaju ljudski kostur. Koliko je tek budućih hirurga, koji ne mogu da ostanu hladnokrvni kada po prvi put prisustvuju nekom važnom operativnom zahvatu. Slike koje osvoje syest ljudi podložnih ideji o mogućnoj opasnosti, čak iako su potpuno neverovatne, ipak su dovoljne da ih na smrt preplaše.

D. Ideja sklonosti

Uloga misli manifesuje se naročito kroz razvoj sklonosti. One najčešće vuku koren iz detinjstva i bivaju ispoljene kroz izvršenje nekog posla, talenat umetnika, ili kroz bilo koju drugu veštinu. Da li , ppčetno divljenje i zadovoljstvo ostavljaju dovoljno „Albok trag? Ovaj trag postaće centar kristalizacije pofeo koga će se združiti sva zapažanja, koja su u vezi »» onim čemu se divimo. Na taj način, uprkos sebi zadržavamo sve ono što je u vezi sa mogucnostima koje nas privlače.Iiz dana u dan u nama raste zelja da se u tome oprobamo. Ideja koja je prvobitno održavana kao posledica umnožavanja mentalnih asocijacija na taj predmet, postala je dominantna i vokacija je konačno izabrana i odlucena.Razumljivo je da je u pocetku,a najverovatnije i kasnije necemo u potpunosti odgovarati modelu koje smo izabrali za uzor,ali cemo sigurno uzivati u sve vecoj realizaciji te primitivne ideje.

E . I d e j a mogućnostiSećajući se Paskalovog aforizma: »Ideja pada uslovljava pad«, E. Kue se poslužio vrlo dobrim pri- merom

da pokaže koliki je uticaj ideje o nekoj mogućnosti. Zamislite, kaže on, da vam neko naredi da pređete po dugoj i pravoj dasci položenoj na podu vašeg stana. To će biti lako, zar ne? Ali. ako se ta ista daska postavi između dve kule neke katedrale, vrlo je verovatno da ćete to odbiti, sigurni da ćete pasti već posle tri koraka. Ako ste već toliko hrabri i ipak se odlučite da pokušate, sama pomisao na pad, a ona se mora javiti, jednostavno će vam presuditi.

10

Potv r đeno je da »smatrati sebe ..sposobn im « , u svem u o lakšava

postizanje nekog uspeha, dok nas sup r o t no uve r en je uvek i u svemu sputava.

Pazljivo iščekivanje — dovoljno je da objasni hipnotički san. Cesto mi se dešavalo, kao i svim mojim kolegama, koji drže javne seanse hipnoze, da neki posmatrac na koga uopste nisam mislio niti mu se obratio, zaspe gledajući kako hipnotišem neku drugu osobu. S druge strane, svi eksperimenta tori znaju da, ako jednu seansu posvete proizvođenju nekoliko fenomena, ne ostavljajući pri tom nikakvu sumnju u mogućnost, hipnoze, anestezije ili potpune ukočenosti, sugestibilitet posmatraća će se uvećati sto će većini omogućiti da prežive ista stanja koja preživljava i osoba podvrgnuta eksperimentu.

U genezi bolesti verovanje igra vrlo veliku ulogu. Misao svoju vlast ostvaruje putem slike nekog

neodoljivog nereda, a vrlo često ga i sama stvara. Mnoge amnezije prouzrokovane su isključivo zebnjom

ili predodžbom, rođenom tokom mučnog secanja na njeno stvaranje. Upoznao sam čoveka

koji nije napuštao postelju strahujući od želje koja ga je neodoljivo vukla da se približi prozoru i skoči kroz

nje ga. U trenutku depresije, nije ni pomislio kakvom užasnom strahu bi bio izložen, da ga neko drugi natera da

samo prekorači branik koji je iz predo strožnosti instalirao ispred prozora. Ubrzo se ono čega se plašio i

ostvarilo. Mogao bih da navedem mnogo sličnih slučajeva.

F . I d e j a akcije

Istraživači su kombinovali više iskustava kako bi pokazali efekat motornih slika.

Najjednostavnija se sastoji u tome da se između palca i kažiprsta stavi sat

na lancu i posmatrajući nepokretnu ruku, zamisli se sat klati. Jedan neuočljivi impuls proizvesće pokret

koji sebi dočaravamo. Oko jedva zapaža vrlo laga no približavanje i udaljavanje klatna, nesvesno dostavljenog prstima od strane mozga. Oni koji su oprobali svoje sposobnosti kao medijumi vrlo često su se baš tako obmanjivali. Verovali su da se sto diže, pokrenut nekom tajanstvenom silom, dok oni, ne shvatajući to, čine prve korake u levitaciji. Njihove ruke spuštene na sto sve se jače oslanjaju što ih više obuzima želja da dostignu ovaj fenomen i to konačno i dovodi do dizanja, ali ne stola nego njih samih.

„Covek osrednje snage može simulirati potpunu ukočenost, U tom stanju ne rnože, u predelu spajanja bedrenih arterija podneti teret od 100 kilograma. Simulirana ukočenost ograničava V Isključivo na spoljne, dorsalne i abdormnalne mišice, do Pnotičkom sugestijom postiže samu sinergička ukočenost.“

11

Neka zapažanja iz svakodnevnog života dobro ukazuju na to koliko smo podložni ideji kretanja. Kad vidimo da neko zeva i nama se zeva. Cesto prihvatamo mimiku osobe u čijem društvu provodimo mnogo vremena. Prvom prilikom kad budete gledali neku pozorišnu predstavu, obratite pažnju na one koji sede pored vas: mnogi će praviti neke grimase, jer od trenutka kada uoče određenu mimiku glumca, ona će se reflektovati i na njihovim licima. Dok prepisujete neki tekst, može vam iznenada pasti na pamet neka stvar koju morate da nabavite. Umesto reči koja u tekstu sledi napisaćete ime te stvari.

Ove činjenice mogu vam izgledati beznačajne, ali su ipak posledica jedne čudne zakonitosti. Dovoljno je izazvati lažni požar u nekoi holniri i i tvor i ti atmosferu »neka se spasava ko može« pa da mnogi nepokret ni iznenada obuzeti panikom besomučno potrče, kako bi izbegU opasnost. Slični" primeri poznatTsu iz vremena kada je Pariz bio bombardovan. Mnogi nemoćni, osakaćeni ljudi tako su brzo bežali u skloništa da ih je i same iznenadilo kako su tu dospeli. 

G. ideja senzoralnog utiska

Većina bolesnih navika bazira se na ponavljanju nekog senzoralnog utiska.Kada strastveni pusač,alhoholicar ili narkoman pomisli na osećaj koji u njemu izaziva pušenje,alhihol ili droga usledi jedan neodoljivi impuls i uprkos naporima njegove volje,sve dok tu sliku ne zameni drugom slikom „Ne želje“,on ne može odoleti zadovoljenju te potrebe.

Potpuno realne senzacije prouzrokovane su upravo njihovom prezentacijom. Zar u snovima ne vidimo i ne čujemo one koje poznajemo'.' Cak i dok smo sasvim budni, dovoljno je da očekujemo da nešto vidimo ili čujemo da bismo to halucinirali. Dok okrečemo glavu ka vrauma iznenada nam se učini da vidimo siluetu osobe čiji doiaza* očeKuje mo Neka neodređena buka može nam se učiniti kao glas poznate osobe. Svi oni koji su u gluvo doba noći prolazili kroz šumu dobro znaju kakve halucinacije mogu proizvesti senke ljudi, lišća, stabala Ovaj optički efekat slabo utiče na hladnokrvne osobe, ali kod onih sa vrlo živom maštom često prouzrokuje nelagodnost pa i samrtni strah.

Van svake realne lucidnosti, posmatranje kristala kod onih koji prakukuju ,»cristalgazing « stvara halucinacije analogne onima iz snova. Ekspen mentator prisustvuje dogadajima koje njegova unutrašnja psihička organizacija pred njim projektuje.

Svi melomani potvrdili su da uvek kada se pri sete nota neke kompozicije koju su često slušali mogu sasvim jasno da je čuju u sebi i prožive sve one emocije koje je izazivalo i stvarno slušanje te muzike.  

Osećaj mirisa takođe podleže ovoj zakonitosti. Uz malo iščekujuće pažnje, mirisne halucinacije su

moguće kao i halucinacije svih ostalih čula. Ako neku apotekarsku flašicu napunimo čistom vodom, otvorimo je pred grupom ljudi i pri tom napravimo grimasu kao da tečnost iz nje ispušta vrlo jak miris, sigurno će većina posmatrača potvrditi da ga i oni osećaju. Sličan eksperiment izvodi se i sa čulom dodira. Koristi se kutija u kojoj se nalazi metalna kugla i skala čija se igla aktivira putem jedne ručice. Osobi, čiju sugestibilnost želimo da izmerimo, kažemo da jednom rukom uhvati kuglu, a drugom ručicu. Prethodno joj moramo predočiti da se okretanjem ručice uspostavlja strujno kolo i da će protok struje isprva vrlo slabe, rasti onom brzinom kojom će se pokretati igla na sklali. Da bi se ovom ogledu dodao i neki sugestivni element, možemo samo prividno, sa kutijom spojiti akumulator ili »Rumkor fov kalem«. Stavljajući ovaj kalem u pokret jedino će buka zvučnog signalizatora delovati na ispitanika, jer metalni predmeti u kutiji nisu povezani sa ovim izvorima elektriciteta. Neke osobe rekle su kako su osetili struju već kada je igla prešla svega nekoliko podeoka na skali. Drugi izdrže do četvrtine ili čak polovine skale, a da ništa pri tom ne osete, a potom puste neki od ova dva »kontakta« potvrđujući da su osetili strujni udar.

12

Ovo kratko nabrajanje namerno ostavljam bez objašnjenja: svako će iz njega izvući pouku. Mogao sam navesti još bezbroj sličnih primera. ali želim da se duže zadržim na ulozi ideje u genezi bolesti i efektu funkcionalne prezentacije. 

H. Ideje i funkcije

Svi smo imali prilike da se uverimo koliko aše opšte psihofizičko stanje zavisi od misli koje trenutno okupiraju naš duh. Ovo je naročito uočljivo kada smo umorni ili premoreni. Neka prijatna vest ili primamljiva ponuda često su dovoljne da odagnaju bezvoljnost. Suprotno tome premoren, ali uvek voljno aktivan čovek iznenada će postati deprimiran ako ga obuzme neka veća briga. Napor uložen u realizaciju željene stvari izgledace uvek manji od onoga sa kojima radimo nešto protiv svoje volje.Afektivno stanje,istovremeno sa idejom koja ga prouzrokuje, proizvodi unutrašnju reakciju proporcionalnu u svom intenzitetu ali spasonosnu ili zlokobnu po svom kvalitetu. .

Neki kratkotrajni i dobro uočljivi efekti jakih emocija dobro su nam poznati. Mnogi međutim gube iz vida to da najčešći modaliteti našeg duševnog stanja utiču na naše organe i izazivaju promene koje 8e ne ispoljavaju odmah. Užasan strah od koga odjednom posedi kosa ili koji izaziva žuticu, rasvetlja va reakcionalnu sposobnost svakog afektivnog stanja. Dodajmo ovome i poremećaj digestivnog trakta prouzrokovan ljutnjom ili nervozom, iznenadno olaksanje iste funkcije kada usledi neočekivano zadovoljenje. Koliko puta preskačemo obroke zauzeti nekom »važnijom« stvari.

U psihologiji je potvr]eno da misao može regulisati ili poremetiti protok krvi vayomotornim putem.Povezani mrežom nerava sa odgovarajućim fizičkim centrom ,krvni se sire ili skupljaju u zavisnosti od impulsa koje nesvesno šaljemo.Tu podrayumevamo i nervna vlakna koja ih okružuju Kada se postidi™, to osećanje dovodi veću količinu krvi U facijalni epiderm i zato pocrvenimo. Kada smo preplašeni dešava se suprotno. Bledi smo usled povlačenja krvi. Strah od neke bolesti ili želja za ozdravljenjem takode ostavljaju odraza na nekom organu ih organskoj funkciji i to pozitivan ili negativan, zavisno od slučaja.

Ovo nas neće preterano iznenaditi ako se pri setimo da fetus takode proživljava određena macina psihofizička stanja. Eksperimenti iz ove oblasti su vrlo brojni. M.M. Dišatel i Varkolier u delu .Čuda volje« navode neke od najkarakterističmjih. Ja cu se zaustaviti na četiri koja je zabeležio dr.Karl di Prel.

Jeanoga dana Van Svietenu se učinilo da na vratu jeane lepe devojke vidi gusenicu. Pošto je hteo da je skme, ova ga je sa osmehom zamolila da je ostavi na miru, objasnivši da ju je oduvek tu nosila Posto se dovoljno približio naučnik je mogao precizno da razlikuje žive boje i oštre dlake na tom mladezu. Majka mlade devojke ispričala je da joj je kada je bila u drugom stanju sa kćerkom, na vrat pala gusenica i da ju je vrlo teško skinula «

»Neka žena se toliko uplašila kada je videla potpuno plave ruke molera, da su joj kolena zaklecala. Uorzo posle toga rodila je dečaka kome su obe ruke bile plave. «

»Druga je ulazeći u gostioničku sobu premrla od straha ugledavši crnca sa kosom kovrdžavom i crnom kao ugalj. Rodila je, potom, dete sa istom takvom kosom.«

»Poznat je slučaj žene koja se sklonila u poljsku od nevremena. Osetila je kako je miš grebe stomak i tako ga udarila da je životinjica pala mrtva. Njena devojčica je po rođenju imala iste krvave ogrebotine po stomaku. <

Pozabaviću se sada jednim drugim fenomenom Iroii su ispitivali isti autori, a koji je za nas od mnogo većeg značaja.

13

»Jedna mlada majka čistila je porcelan iz vitrine dok se njeno malo dete igralo na drugom kraju sobe, blizu praznog kamina. Pošto je stalno diralo mehanizam dete je otkačilo kuku od veriga i postojala je opasnost da mu poklopac kamina padne na vrat, jer se nalazilo pognuto i na kolenima tačno ispod

Samo trenutak pre nego što je metalna ograda trebala da padne, majka se iznenada okrenula. Na njenom vratu odjednom se stvorio krvav krug na koži i to baš na onom mestu gde je glava deteta mogla da bude presečena.«

Ovo je zaključio i lekar nekoliko sati posle tog događaja. Cak i bez precizno definisane misli o nekom delu tela, svaka predstava jako utiče na organizam u zavisnosti od onoga šta sadrži. Starac koji ne želi da umre pre nego što ponovo vidi dete, čiji dolazak iziskuje i čitave nedelje. Cesto vrlo dugo i «Van svih očekivanja odlaže svoj poslednji čas. U tome uspeva zahvaljujući stalnom evociranju scene susreta sa detetom koje mu je toliko priraslo srcu. Suprotno tome, ako izvesnost sudnjeg časa koji se neumitno približava, potpuno obuzme njegovu misao , ubrzaće njegovu smrt. Jako bolesnom Balzaku, koji je verovao da će živeti još šest meseci lekar je predložio da sve ono što je naumio da uradi u tom periodu pokuša da sažme u na redni n šest sati života, ostavi testament i primi poslednju pričest. Lekarje verovao da neće dočekati sutrašnji dan. Cim je ovo cuo Balzak je pao u agoniju.

Ako sitničarska sugestija detaljno nabrajajući sve simptome bolesti koje namerava da ublaži konačno uspe da ih potpuno suzbije, onda to može biti put izlecenju svake bolesti. Najčešće je za to dovoljna sasvim jednostavna i jasna tvrdnja, pod us' iovom da je mašta dovoljno pobuđena

Iskusni iscelitelji, kojima neka sposobnost, ne koherentna formula ili manje više čudna praksa omogućavaju da postignu rezultate, koje ni oficijelna medicina više ne poriče, duguju ih upravo ovom svojstvu, svojstvu imputirane ideje i njenoj sposobnosti da se ispolji u nekoj realnoj mani/es.a ajL Narodni lekar koji uz pomoć dva lista bršljana. dudoke adenopatije, sprečava oradavic i ¡ orone, najbolje pokazuje kolika je moć misii na'd telom. Uloga naših psihičkih aktivnosti od presudnog je značaja za telesnu osetljivost ili otpornost na patogene agense. Stoga bi i naša želja da naučimo kako da sebe učinimo , otpornijim, kako da očuvamo hladnokrvnost i kako da se uhvatimo u koštac sa svim životnim problemima, trebalo da bude veća.

Potvrđeno je — misao stvara bolest misao i leci. Sada ćemo razmotriti mehanizme ove pojave.

NESVESNO

I

Na prvi pogled mi smo suštinski sazdani od ma liinalnog dela, nezavisnog sistema aprata i dela mis lećeg entiteta. Ono što je karakteristično za ovaj drugi deo je to što sadrži svest o sopstvenom postojanju, o sredini u kojoj živimo, o tome kako da se njoj prilagodimo, što pothranjuje neophodna životna saznanja. Covek je nekada bio definisan kao »um (roga služe organi«. U principu, inteligencija se predstavlja kao vladalac, kome se telo mora slepo pokopavati .Ali njen autoritet često biva narušen od strane neke druge unutrašnje ličnosti, koja takođe ume da ispolji svoju vlast uprkos naporima prve. Ova prva joj uzalud predstavlja nužnost reagovanja na određen način, dok druga ličnost, potpuno gluva na sve navedene razloge, uporno traži da istera svoje i tome uspeva utoliko više što je češće bila poslušna jl prošlosti. Ovakva psihološka podvojenost omogućila je jasnu distinkciju svesnog principa naše psihičke organizacije od drugog nesvesnog ili podsves koju ćemo ovde detaljno razjasniti. Upravo nesvesnom pripisujemo onu posebnu funkciju, nazvanu sugestibilnost, o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju. Putem samo njoj svojstvenog mehanizma, ostvaruje se serija fenomena i realizuje sugeri sana ideja, a da naša pažnja ne može proniknuti u sve faze te realizacije. Postoje mnogi primeri koji ukazuju na psihološku podvojenost ljudi.

14

Covek, kome njegova ubeđenja do očiglednosti pokazuju prednosti koje pruža određeni model ponašanja, prihvata određeno pravilo ili se odvikava od neke loše navike. Odlučuje da se ponaša onako kako mu njegov razbor nalaže. Tada govori svesni deo njegove ličnosti. U trenutku kada to treba i da se ostvari, nesvesni deo ulazi u konflikt sa svesnim i navodi ga da postupi suprotno od onoga što je odlučio. U toj borbi protiv razuma i volje nesvesno upotrebljava sva raspoloživa oružja: imaginaciju, osećajnost, nagone i automatizam. Cistom razumu predstavlja lažne slike o željenim akcijama, a naročito o onima u čiji siguran i povoljan ishod svest nije sigurna. Ukoliko ni to nije dovoljno nesvesni deo će se suprotstaviti predstavom preuveličanog straha od budućih napora ili pesimističnim preispitivanjem svrhovitosti mogućeg pokušaja. Tako ćemo , konačno krenuti Unijom manjeg otpora. Kao posled ' nji adut, nesvesno angažuje svoj elan i brzinu koja njenom podsticaju pruža nešto, čemu se samo prividno ne možemo odupreti. Nesvesno pokazuje svoje protivljenje svesnom entitetu i u mnogim drugim prilikama. Ono mu priređuje sasvim iznenadne neposlušnosti. U ljutini, na primer, nesvesna ličnost se suprotstavlja autoritetu svesne, čini dela i izgovara reći koje svest nije u stanju da spreči. Kad smo preplašeni nesvesno blokira kontrolu svesti, parališe nas, ili natera u sumanuto bežanje.

Nesvesno se nekontrolirano uzbudi i bez nekog jačeg razloga. Uprkos svesti ono izaziva crvenilo,neprijatnost, menja naše reči i sputava misao da se jasno razvija i tačno izrazi.

Kao što ćemo kasnije videti nesvesno ima sopstvenu vrlo korisnu i preciznu ulogu. Memorija, na arimer iako joj je glavna uloga da pohranjuje naša iLianja, jednim delom ipak pripada nesvesnom. Eda želite da usvojite neku reč, zapamtite broj ili adresu, dovoljno je da formulišete unutrašnju name ru o tome pa da nesvesno to apsorbuje. Istog trenutka to nestaje iz naše svesti i ponovo se u njoj pojavljuje kada ova nesvesnom da nalog. I na toj relaciji mogući su konflikti. Svest, na primer, želi da prizove neko ime za koje zna da je memonsano, ali mentalni arhivar odbija da ga obznani.

Naše dve ličnosti naizmenično preuzimaju vodstvo nad našim kretnjama. Za neke od njih pažnja, fcpja inače pripada svesnom delu nije odgovorna. To su kretnje koje se odigravaju slučajno. Mi možemo voljno spustiti ruku na neki predmet i isto tako voljno je dići sa njega. Isti taj gest činimo potpuno nesvesno, ako nam se ruka nađe na nečem vrelom, jer upravo nesvesno daje ruci naredbu o brzom povlačenju. Kada nešto činite po prvi put, u tome će vas skoro neprestano usmeravati svest. Pažnja i opreznost su stalno aktivni i vi jednostavno mislite na ono što radite. Ako isti posao često obavijate doći trenutak kada ćete svojoj svesti dozvoliti da se zadržava na drugim stvarima, a ne samo na onome tto radite. Nesvesno, koje samo za sebe ponavlja Impulse primitivno usvojene od svesti, prihvatilo je komande i kao mašina vas usmerava tamo kuda vi želite da idete. Kada se desi da se vaše uobičajene dftevne aktivnosti ili destinacije promene, a vaša iVest je u tom trenutku neaktivna ili pometena, nesvesno će vas, od trenutka kada prestanete da ga kontrolišete, ponovo navesti na uobičajen put iako vrlo dobro znate da nije trebalo tuda da krenete.- Ovo je idealna situacija u kojoj se može uočiti sopstvena psihološka podvojenost U domenu afektivnog, ova podvojenost je manje uočljiva, ali takođe postoji. Saznanje tuđe nesreće ili žalosti neprijatno će pobuditi nerve nekog egoiste i potaći ga da drugome pruži olaksanje. Ovo će i na njega identično uticati, Njegovo podsvesno je dakle reagovalo.

Prisetimo se da svesti odgovara da stvori ini- cijalnu inspiraciju za određena filantropska ili milosrdna dela?

čije ostvarenje utiče na tudu emotivnost

Emisija misli povremeno takode menja izvor. Kada to čini svest radi se o jednom logičnom i promišljenom svojstvu. Tada su aktivni razum, rasuđivanje i voljna pažnja. Ove sposobnosti možemo uporediti sa bakljama čija se vatra povremeno smanjuje. U tom trenutku pokreće se nesvesno: pobudljivost, osetljivost i imaginacija ubedljivo vladaju u tom specifičnom stanju, koje nazivamo sanjarenjem.

Stanje sna nam, međutim, još bolje ukazuje na našupsiholosku podvojenost Snovi nam sa svojom fantazmagorijom predstavljaju nešto nesvesno, prepušteno samo sebi. Poimanje spoljnjeg sveta se tada gasi.

15

Zivot veza prestaje. Počinjemo da vegetiramo, a sećanje, imaginacija i emotivnost igraju se bez prepreka i smetnji. U nasim mislima vise ne postoje ni nedoslednost, ni apsurd, Moć rasuđivanja miruje i sposobna je jos jedino da sve ćutke prihvata. Halu cinacije postaju stvarneT skoro opipljive. Ponekad nas san menja i nameće toliko drugačiju egzistenciju da postajemo neka druga osoba, sasvim različita od onoga što inače jesmo. Potom sledi buđenje, tačnije povratak svesnom stanju koje je bilo potisnuto, dok je nesvesno orgijalo.

Težnja nesvesnog da ostvari ideje i zamisli koje su ga dovoljno obuzele najbolje se potvrđuje tokom sna. Psihologija se oslanja na postulat po kome san predstavlja maskiranu manifestaciju potisnutih žeIja, Scene proživljene u snovima često su nastale kao neke vrlo stare slike na kojima se naša imaginacija zaustavila dok smo bili u budnom stanju. Te scene su čiste i jasne, neprikrivene.

Ako prolazni karakter oniričkih, spontanih predstava ne ostavlja istima dovoljno vremena da prouzrokuju dublje promene u organskom stanju, to ne znači da ideje, preduboko'usađegrve u nesvesnom ne podrivaju njihovo dejstvo na 'psihološkoj ili funkcionalnoj promeni, saglasnoj sa njenim objektom. Nasuprot tome, iskustvo pokazje da utor sugestije ili sugestija data odmah nakon buđenia ostavlja u,duši dubok trag koji pokreće elemente njenog ostvarenja.

Osim toga nepokornost nesvesnog, koja ukazuje na njegovu izvesnu autonomiju predstavlja samo jedan od nižih vidova njegove aktivnosti. Prigodno regulisanje i kontroia mogu odstraniti tu neposlusnost. Ovo se može posmatrati kao problem slučajnih okolnosti datih u suprotnosti jedne prema drugoj, od kojih prva na brzinu ostvarena uništava onu drugu.

Zbog činjenice da nesvesno gaji odredeni automatizam i nastoji da uniformno ponavija pokrete koje smo mu nametnuli, uvek će se nevoljno pokoravati svesnim odlukama i promeni svoje aktivnosti koju vrlo dugo i ustaljeno vrši. Nesvesno po seduje sopstvene ciljeve kojima istrajno teži. Po seduje i sopstveno sredstvo spoznaje, sposobnosti i preduslove. Još uvek smo daleko od tačnog saznanja o tome koliki je domen delovanja nesvesnog, kakve su njegove mogućnosti. Poznato nam je da se njegova moć često proteže i preko granice sves nog kao Što je to slučaj sa intuicijom ili telepatijom. Slično se može uočiti i kod »čuda od dece«, talentovanih i genijalnih ljudi. Svi oni koriste određene odlike koje su superiornije od odlika svesti.

Konačno možemo zaključiti da naša psiha sadrži dva odvojena

Nesvesno pokazuje pronicljivost u upravljanju vegetativnim životom. Mobilizacija fa gocita, pozvanih iz svih delova tela i upućenih na ugroženo mesto kome preti mikrobska erupcija; preuzimanje organskih funkcija kako bi se osigura la neka ugrožena funkcija — manifestuju intelenciju svojstvenu nesvesnom.

Njegova inicijativa se pokazuje i u preciznosti sa kojom obnavlja i vrlo male ranjene površine, kao npr., vlakno na vrhovima prstiju, koja je Bertion uzeo kao bazu identifikacije osobe. Na ovim mesti ma uvek se stvaraju tkiva identična prethodnim.

Uprkos konstantnom obnavljanju ćelija individualno obličje naših tela se stalno održava. Tokom trudnoće uloga nesvesnog prevazilazi sva realna očekivanja. Putem misterioznog mehanizma nesvesno stvara fetus, projektuje novo biće po meri vrste i u njega ugrađuje morfološke i psihološke karakteristike njegovih roditelja.

Upravo sam objasnio da svesno i nesvesno nai zmenično usmeravaju naše kretnje. Sada ću pokati Icalco nesvesno skoro neumorno i bez nadzora izvršava najpreciznije i najkomplikovanije radnje, još od onog trenutka kad ga njima »naučimo«. Uzmimo za primer nekog pijanistu koji večeri provodi sa orkestrom u nekoj taverni. Ako mu damo note neke melodije koja nije posebno teška, on počinje da svira prateći ih, ali od trenutka kada pokrene

16

sopstveni automatizam, svoje misli može pustiti da lutaju i da se bave drugim stvarima. Njegovo nesvesno, vođeno vizuelnim utiscima nota na stalku, prstima automatski omogućava odgovarajuće pokrete.

Posle izvesnog broja izvođenja iste strane pijanista oseća da je nesvesno već zapamtilo te note i da može da ih svira po sećanju. Isti ovaj mehanizam, doduše nešto uprošćeniji, uočljiv je i kod daktilografa. On kuca a da pri tom ne misli na rad svojih prstiju. Iako njegovo nesvesno prepisuje svaku reč koja mu se nađe pred očima, njegova pažnja je najčešće van toga.

Fenomen sećanja takođe rasvetljava inicijativu svojstvenu nesvesnom. Nesvesno prvo spontano, ali neprestano beleži utiske, predstave i sva saznanja na koja naiđe. Ovo treba dobro zapamtiti. To nisu uvek stvari koje želimo da zapamtimo. Tu se pohra njuju prizori i misli na kojima se naš razum ili pažnja nisu ni za trenutak zaustavili, ili bar ne dovoljno dugo da bismo se toga kasnije setili. Vrlo je čudno da mozak deteta, na primer, pohranjuje sećanja kojih će postati svesno tek mnogo godina kasnije. Po tom pitanju citirao sam činjenice iznete od strane velikih eksperata u mom delu »Praktična metoda razvitka sećanja«. Ono što podržava hipotezu po kojoj memorija totalno i trajno konzervira integralnost psihičke strane, jesu svedočenja davljenika, otrovanih osoba i uopšte većine onih koji su prežive li neku smrtnu opasnost i bili spašeni. Svi oni tvrde da su u jednoj jedinoj minuti delirijuma proziveli ceo svoj život od poćetka do kraja i to do najsitnijih detalja.Ova pojava nije retka i kod osoba koje osećaju da im se bliži sudnji čas.

Osim što nesvesno dozvoljava ulazak svemu što ga fascinira kada je naša pažnja odsutna, sav materijal koji mu dolazi na taj način zavodi i te izveštaje šalje kao spontane ili osmišljene ideje. Ono zbraja analogne, slične ili identične opaža je. Isti prizor, koji mu se dugo i često ukazivao postaje tvorac njemu saglasnih efekata. Tako, na primer, pomisao na promenu karaktera, ukoliko se često ponavlja, automatski rađa postepenu transformaciju i konačno se ostvaruje. Istom brzinom koju je stekla neka navika, ideja o njenom potiskivanju stvara korekciju, u početku istina nedovoljnu, ali ipak dovoljno snažnu da postepeno uništi snagu navike i potisne njenu tiraniju nad nama. Emocionalne smetnie (stidljivost, npr.) jesu posledica poremecene funkcije podsvesnog. Nju možemo korigovati šaljući nesvesnom odgovarajuće slikovite predstave i ispravijacke impulse. Bolesti, poremećaji ili povrede organizma su takode pod njegovom kon trolom.Kao gospodar vegetativnih funkcija, potpomognut osmišljenom i razumnom željom za ozdravljenjem, ono obezbeđuje sve neophodne reakcije za ponovno uspostavljanje telesne ravnoteže.

Nesvesno tako postaje pomoćnik ili protivnik volje, u zavisnosti od toga da li se ova pridružuje ili suprostavlja imaginaciji.

Mnogi specijalisti iz oblasti autosugestije smatraju da imaginacija uvek i bez izuzetka odnosi pobedu kada se nađe u konfliktu sa voljom. Tačno je da, čim neka zamisao široko ovlada poljem naših misli, imaginacija pokoleba automatizam uprkos svim pokušajima inhibicije. Cilj izgrađivanja volje jeste postati gospodar sopstvenih misli. Nasuprot volji, podsvesno, uhvaćeno u koštac sa predstavama koje je i samo izrodilo, sjajno se zabavlja i poigrava sve dok ga psihička kultura ne podredi svesti.

Razum mora usmeravati odluka, volja ih mora prihvatiti, i uvek kada ne može dosledno da ih sprovede, mora se poslužiti imaginacijom.

Nesvesno otprilike, predstavlja Wačnu komoru u fotografskom aparatu. Ako pred imaginaciju, koju ćemo ovde uporediti sa objektivom, postavimo bilo kakvu ideju ili zamisao, ona se preslikava u nesvesno, koje potom automatski u nama i iz nje izvodi dokaz nastajanja.

Određen broj dugo posmatranih predstava, tako prenesenih u nesvesno, okončava tako što biva proglašeno određujućim. Podsticaji ili navike se ustaljuju i eliminišu na taj način, bolest takođe. Naučimo dakle da

17

koristimo nesvesno, tog posrednika, koji nam je već prirodno dat na raspolaganje. Uz pomoć njega možemo potvrditi moć nad nama samima, povećati životnu energiju, sopstvene sposobnosti, stavove, produhoviti naše moralno biće i regulisati unutrašnje kretnje našeg organizma.

PRAKTIČNI DEO

PRIMENA AUTOSUGESTIJE

(Opšta metoda)

I

Neka pomisao snažnije utiče na nas ukoliko se i u trenutku kada su naše mentalne dispozicije 4i skladu sa njom. Prava reč sa svrhom upućena bolesniku, utučenoj osobi ili grešniku, uvek će tjazvati željenu pozitivnu reakciju. Da bismo se potćinili uticaju ideja čijoj realizaciji težimo, potrebno je da prvo sebe dovedemo u posebno, recep tfvno stanje. Jedan od tipova takvog stanja je, kao Što sam vec naglasio hipnotički san. U tom snu potpuno se briše svaka aktivnost svesti, kako bi se nesvesnom dozvolilo da pasivno prima sugestije. To biti analogno mentalno stanje, koje ćete sebi hteti da sugerisete. Za to stanje karakteristične su pospanost i pasivnost, toliko kompletne i čvrste koliko vam to omogućavaju svesne sposobnosti: volja, rasuđivanje, razum, itd. Prisetite se da tokom autosugestije nesvesno mora biti osetljivo isključivo na spoznaje koje vi želite da ono apsorbuje. Tu nema mesta eventualnim analizama, diskusijama ili bilo «mu drugom što bi se moglo infiltrirati u vaše autosugestije u vidu parazitskih ili čak antagonističkih ideja. 

Nakon što svoju svest oslobodite sugestija koje će vam doneti željeroi promenu i pošto vaša moć rasuđivanja spozna da ima razloga da započne sa seansom autoreedukacije ili autotretmana, vaša volja rasteretiće vas i opustiti sve vaše mišiće. Tek nakon toga dozvolite voljnim sposobnostima da se povuku, a sa svešću ostanite samo u vrlo lakom kontaktu. Vaša pažnja, redukovana do te mere, zadrža će samo one ideje koje treba sugerisati.

Da biste sebi olakšali dostizanje ovog poželjnog psihičkog stanja sve radite u polu tamnoj, ili još bolje u potpuno zamračenoj prostoriji u koju ćete doneti svecu ili kandilo. Pokušajte da usred sredite pogled na taj izvor svetlosti. Postavite ga tako da ga možete stalno gledati, ali da vam ne. zamara oči. Prigušeno kucanje budilnika ili zidnog sata takodje potpomaze dostizanju mentalne pasivnosti.

18

Cim ovo učinite, postaćete opušteni. Vaši kapci će biti napola spušteni, prsti blago savijeni i nepomični. Svi mišići vašeg tela potpuno će se opustiti. Zamišljajte i ponavljajte neprestano: nepokretan sam, nepokretan sam, nepokretan sam, itd. Nije toliko važno da li će to biti asonancija reči ili zamišljena njihova slova. Elimiriišite svaku napetost duha. Prepustite se uticaju ove ekspresivne reči »nepokretan«, i potpunoj telesnoj i nervnoj opuštenosti koju priželjkujete. Nijednog trenutka ne prizivajte pažnju, pustite je da se sama povuče.

Postepeno će vas obuzimati mlitavost praćena osećajem lakoće. Osetićete ono prijatno stanje obam rlosti, koje prethodi snu i koje spaja nesvesno stanje snova i polusvesnost buđenja. Ne treba posebno isticati da u ovome nema ničeg neprirodnog ili opasnog. Ovo stanje skoro u potpunosti potiskuje svesnu psihičku aktivnost, ostavlja slobodan prilaz nesvesnom. Upravo njegov zadatak je da sada poveže sugestijusa željenim rezultatom. Pre nego što detaljno objasnim kako treba da teče ova druga faza, napomenuću da ono što prethodi predstavlja samo jedan od uslova maksimalne sugestibilnosti. U teorijskom delu sam objasnio da je to pasivnost objektivnih sposobnosti. Drugi uslov je monoide izam. Naime, pretpostavlja se da u trenutku ato sugestije ne postoji neka manja ili veća negativna kontrasugestija. Verovanje karakteriše potpuno odsustvo negativne kontrasugestije i čini čuda. Pažljivo iščekivanje, karakteristično za proces hipno tisanja osobe ponesene idejom da će je obuzeti hip notični uticaj, podjednako predstavlja ono što nazivamo »odsustvo negativne kontrasugestije«.

Naravno, vera i pažljivo iščekivanje mnogo se lakše uspostavljaju kod primitivnijih duhova nego kod inteligentnih, obrazovanih ljudi, sklonih preispitivanju i večito uplašenih zbog mogućeg pomanjkanja kritičkog duha i uopšte kod ljudi koji ni u Šta ne veruju na slepo. Sumnja nije samo formalna negacija i može se protiviti svim razlozima ve rovanja da smo se mogli predati. Nesvesno ova sumnja protivreči razumskoj sugestiji. Ona rađa suprotne sugestije koje se ne definišu potpuno u vašem duhu, ponekad uopšte, ali time njihova razumna uloga ne gubi na snazi.

U nedostatku osećanja pažljivog iščekivanja, koje lako možemo stvoriti ako ga sebi uobrazimo, naročito posle malo vežbe — u nedostatku verova nja, majke ovog pažljivog iščekivanja — potražite barem razumsko poverenje. Ovo učinite ako osetite da talog vašeg nesvesnog gaji određenu sumnju u postupak o kome govorimo ili u vašu sopstvenu mogućnost da ga sprovede te.

Možda smo se malo našalili sa autosugestijom. Možda su vaše novine objavile neki članak o ovoj problematici, čiji polušaljiv, poluozbiljan ton dozvoljava da se u glavi autora rodi slobodno ubeđe nje o njegovoj fantastičnoj pronicljivosti. Monem tanoj proveri gore iznesenih teorija pridružuje se i efekat, podmuklo rođen u vama, a potpomognut šalama koje ste čuli ili pročitali.

Da bi savladali negativne kontrasugestije i dozvolili sopstvenom duhu da dostigne najviši mogući stepen poverenja, koji će potpomoći pristup vežbama autosugestije, mnogo će vam pomoći meditativna priprema bazirana na čitanju najboljih dela iz oblasti psihizma.

I bez nekog veliko ubeđenja, rekao bih čak bez i najmanjeg poverenja, tačno praćenje ovde datih uputstava, neosporno će vas dovesti do postepene promene vaše receptivnosti. Dovoljno je da promišljena ideja, objekat vaše autosugestije preovlađuje, pa da, iako se neki sekund zadržite na kontrasugestivnoj ideji, koja nastoji da potisne prvu, dođete do željenog cilja.

II

Način na koji Ćete u ovakvom stanju davati obaveštenja vašem nesvesnom, takođe je od velikog značaja. Informacija mora biti uobličena u vidu najjasnije i najizričitije formulacije onoga što želite da postignete. Ako naprimer pokušavate da otklonite mucanje, sugestija treba ovako da izgleda:  

19

»Govorim tečno, razvijam savršenu lakoću govorat odmah prevodim misli u reči, bez i najmanjeg okle vanja«, itd. Ovakva formulacija mnogo je efikasnija od *Ne mucam više« i neposredni je deluje na imaginaciju (sposobnost svojstvenu podsvesnom), nego tvrdnja: »Ne želim vise da mucam,«

Volja i njeno učešće su u suprotnosti sa učinkom ovih autosugetija govoreći: »Ja hoću mislimo na »ali ne mogu«. Poželjno je dakle da potpuno odbacite glagol HTETI i zadržite se na čistoj afirmaciji i to u prezentu indikativa. Potojm, ukoliko vam ostane vremena, dajte bebi sugestiju za buducnost.

Možda zvuči čudno to što ekspresivna formulacija nekog efekta jeste dovoljna i da ga odredi. Iskustvo je potvrdilo da inteligencija svojstvena nesvesnom i njegov još uvek sasvim nerazjašnjen mehanizam rade svoj posao izvršnog postupka sugestije, ako ga tako možemo nazvati, Ali, vi se na to nemojte osvrtati. Dovoljno je da sebi ponavljate 0ii0 što želite da postignete. Dozvolite da vaša patnja bude potpuno obuzeta time. Verbalno ponavljanje, glasno ili tiho uskoro postaje mahinalno i potpomaže uspostavljanje trajnog kontakta između imaginacije (tj. nesvesnog) i sugerisane ideje. Tako se onemogućava preprečavanje misli, stranih predmetu autosugestije; potpomaže stvaranjemonoideizma; približava se stanju idealnom za sugestivni učinak: a naše misaono polje postaje potpuno obuzeto samo jednom zeljenom mislju.

Tako, sugestija u stvari predstavlja uvođenje ekspresivnih formula ili reprezentativnih predstava zeljenog efekta u nesvesno i to bez ikakvog ucešća volje». Dovoljno je dozvoliti da se te formulacije ili predstave živo oslikava u nasoj masti.

Postupak sa ovakvom formulacijom ima tu prednost što mu možemo, po sopstvenom nahođenju, dodati ili zameniti halucinatorno evociranje onim što želimo da postignemo. Tako u datom primeru\ mucanja, treba uobraziti da smo potpuno sigurni u svoj govor i čuti sebe kako sa nekim razgovaramo. Pokušajte da sebi unapred dočarate zadovoljstvo koje pruža tečan i nesputan govor i dozvolite da vas obuzme sledeći utisak »Evo noga čemu težima.

Velika prednost slikovitog postupka jeste u tome što rađa osećaj. On opet oslobađa ogromnu energiju pohranjenu u nesvesnom. Covek koji muca treba dakle da teži sreći koju će mu pružiti potvrda integralnosti njegovih oratorskih sposobnosti. Sve situacije koje bude umeo da zamisli, kako bi samog sebe pobudio u tom smislu, u njemu samom izazvaće vrlo jaku reakciju.

III

Koliko vremenski treba da traje jedna seansa autosugestije? Ne može se postaviti nikakvo precizno pravilo, a dužina seanse variraće od slučaja do slučaja i od osobe do osobe. Svako će za sebe morati da odredi vreme autosugerisanja u zavisnosti od težine bolesti, ako se o njoj radi, ili od važnosti psihološke promene koju sebi sugerišemo. Neće smetati ako seansu produžite i na više od jednog sata, ali najmanje trajanje mora iznositi bar desetak minuta. Autosugestija senaročito preporijćuje uveče pred spavanje jer se za vreme uspavljivanja podsvesno najlakse prepusta samo jednoj ideji.Ona opet produzava svoje delovanje i koroz san,kao optimalno pasivno stanje.

Smatram da je pitanje učestalosti "seansi mnogo bitni je od njihovog trajanja. Bolje je ponavljati vežbu tri puta dnevno po deset minuta, nego svaki drugi dan po sat. Iz izlaganja o eksperimentalnom hipnotizmu, shvatitli smo da snaga sugestije leži u ponavljanju. Ovaj princip važi i kada je u pitanju autouticaj.

Neki rezultati autosugestije biće odmah uočljivi, ali veći broj njih počeće da se realizuje tek posle velikog broja seansi. Tako sam imao prilike da vidim nagluve osobe ili paralitićare, koji su za nekoliko minuta postigli izvesno poboljšanje njihovog fizičkog stanja, dok jedna obična upala creva za hteva čak i šest nedelja tretmana. Bolest nije jedina koja iziskuje komplikovan i mučan unutarnji napor da bi bila odstranjena.

20

Kao što sam već napomenuo, sugestibilnost još više varira od osobe do osobe. Iako vežbanje razvija modalitete koji pogoduju sugestibilnosti, nismo u mogućnosti da unapred, makar i približno, predvidimo odnos između dužine ponavljanja postupka i brzine pojavljivanja rezultata. Ono što treba dobro zapamtiti jeste da ni jedan pokušaj nije potpuno beskoristan i da se, ukoliko se marij vio posvetimo sugestiji, čak i pod nepovoljnim okolnostima, uvek i sa sigurnošću približavamo cilju. Ako odmah, ili posle više seansi ne uočimo nikakvu značajniju promenu, prisetimo se da kraj sugestije uo psteno ima svoj rok ispunjenja. Sugerišući, u svoje nesvesno usađujete reagense u obliku ideja ili predstava. Oni potom sami vrše svoj unutrašnji posao,koga vi najverovatnije nećete ni biti svesni, sve dok ne dođe do njegove poslednje faze.

Konačno, umetnost utican ja na samog sebe zahteva još jednu proveru. Podsticaji, poslati nes vesnom putem osmišljene sugestije su suprotni čitavoj, kraćoj ili dužoj seriji unutrašnjih impulsa nesvesno utvrđenih u prošlosti.

Nekoliko prvih seansi treba usmeriti upravo na njihovu proveru i uključiti neku vrstu prethodne psihičke promene.

Slabe osobe, koje smatraju da ne mogu prime niti prethodne postupke, u ovom poglavlju će pronaći dve metode koje će im verovatno olakšati početni pokušaj.

Prva podrazumeva pisanje umesto usmenog ponavljanja sugestije. Savetujem da počnete sa nekom kratkom i jasnom rečenicom, kao što je na primer, ova: »Moja snaga raste.« Posle prvih redova pokreti ruke postaju mahinalni i padaju pod uticaj nesvesnog. Pažnja, dovoljno zadržana na autosuge risanoj ideji uz pomoć tih pokreta i vizuelnog utiska, neće se preterano zamarati.

Drugi metod, o kome sam već govorio u knjizi »Moć volje«, sastoji se u tome da se izabrana formulacija čitko ispiše na papiru i da se potom izloži pogledu, ali tako da ne zamara oči; papir na primer, stavite na stolicu ispred police sa knjigama. Zatim treba zauzeti udoban položaj u fotelji i potpuno se opustiti.

Konačno, ako vam ništa od ovoga ne pomogne, možete se obratiti specijalisti za psihoterapiju, koji će vam sam davati sugestije.

KAKO OVLADATI SOBOM PUTEM AUTOSUGESTIJE

I

Zelja da vladamo sami sobom, promišljena ideja koja očigledno rezultira iz posmatranja i logičnog iskustva, putem kojih smo uočili sve prednosti ove osobine, već sama po sebi predstavlja određenu autosugestiju. Poznato nam je da takva ideja mora funk cionisati nesvesno i u nesvesnom stvarati modifi katorne podsticaje. Svakako, nesigurna, neredovita i slaba težnja jedva da s vremena na vreme pobuđuje duh. Kao takva ona nije dovoljna za bilo kakav uspeh na ovom planu. Međutim ovakva težnja ipak krije velike izvore

energije, i mi, trudeći se da je što više podstičemo i što duže predočavamo imaginaciji, konačno ipak uspevamo da je razvijemo, ustalimo i pridružimo rastućem broju drugih misli. Sve one su tako umnožene i povezane da intenziviraju unutrašnje reakcije, čija se prevlast ubrzo potvrđuje u raznorodnim podsticajima.

Čitalac koji čvrsto odluči da postupi po ovim savetima može dakle postići ono što mu je nepobitno moguće, uprkos svakom prividnom osećaju nemoći da dostigne određeni cilj.Zato stalno kroz sanjarenje,treba ponavljati:

21

»Mogu potpuno da vladam sobom. Nasuprot svemu što teži da me pokoleba,poremeti ili uveri u nesposobnost,posedujem sve da bi ovladao sobom.Svakog dana,u svakom pogledu,sve jače uspostavljam vlast nad sobom.Ja sam svoj gospodar. Misleći na to započinjem promenu svoje ličnosti" Svom podsvesnom šaljem promišljen podsticaj u čiji ishod nimalo ne sumnjam.«

Svako, prilagođavajući ovu tvrdnju svojim potrebama i duhu, može da je redukuje na sledeću: »Mogu ovladati sobom i već to činim,« Tvrdnju možete proširivati po želji i nemojte propustiti nijednu priliku da je sami sebi usađujete u glavu. Bez napora volje, ali u stanju mirne sabranosti, dozvolite željenim mislima da se projektu ju u imaginaciji: naprimer, prepuštajući se snut pa čak i uz uspavljujući zvuk kloparanja voza, Autosugestija je takođe efikasna i prilikom šetnje, ni previše brze ni previše spore. Poželjno je da se krećete po nekoj sigurnoj stazi, gde se možete opustiti bez opasnosti i da pri tom dišete duboko i punim plućima, (Duboko i sporo disanje takođe potpomaže samokontro lu — »Moć volje«).

Vremena za autosugestije uvek možete naći. Preciznije, podsticanje ideja uspostavljanja vlasti nad sobom, može se shvatiti kao početak niti koja se proteže do efektivne realizacije te ideje. Potrebno je učvrstiti i izdvojiti taj prostor oko se ne bi ponovo utopio u more ostalih misli, Covek koji kaže: »Kako bih voleo da posedujem više snage karaktera i da ne budem tako slab«, ubrzo će shvatiti da ako tako misli, makar i trenutno, stalno žali što nema više žustrine, ali ne teži da u sopstvenom duhu učvrsti sadašnju želju. On je ostavlja da čami sve dok ga neki nov splet okolnosti ili situacija ne nateraju da ponovo o tome promisli.

Morate dakle revnosno i poletno zgrabiti početak te niti, tj. vaš plan da steknete više vlasti nad samim sobom. Gledajte u njemu prijatelja, koji vas neće napustiti, ili u čijem prisustvu želite što češće da budete. Kad razmišljate o ovoj preciznoj ideji mirazu iskustva, recite sebi. »Ono se ugrađuje u temelje moje pažnje, podstiče me neprestano i istrajno. Ogromna energija promene pojavice se na kraju svih prepreka.« Ukoliko je potrebno koristite se materijalnim oznakama kako bi fiksirali ovo plemenito uzdizanje duše za mentalnu supremaciju. .

Kao što smo već uočili, nesvesno poseduje sopstvenu inteligenciju i ispoljava fantastičnu inicijativu Vrlo jednostavne sugestije kao što je, napnmer, ona koju preporučuje M. Kue: »Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem«, dovoljne su da proizvedu sve efekte koje podrazumevaju. I ovde. kao i inače, princip podele rada je savršen i ako vašem podsvesnom detaljno precizirate ulogu koju mu poveravate, ono će se brže i bolje tome prilagoditi.

Specijalisti, koji su vršili najviše eksperimenata iz ove oblasti uglavnom se slažu u tome da cilj prvih seansi treba da bude postizanje samokontrole.Tek nakon toga sledi krajnje iskren detaljno sročen inventar svega onoga što kod sebe želimo da promenimo.

Ako i ne bude imao drugog efekta, ovćflntrospektivno ispitivanje pomoći će vam da učvrstite i razvijete još uvek primitivnu ideju.

Shodno eksperimentalnog ove renom principu,po kome treba izbegavati sve negativne ideje, želje u vašem inventaru sročite pozitivno. Nikada ne recite: »Ne posedujem dovoljno autoriteta u odnosu sa sebi sličnima«, već »Potrebno mi je više autoriteta«. Izbegavajte da jadikujete nad nekom losom navikom već recite»Odričem je se.Ukoliko vam se ova knjiga nađe u rukama, a pod uslovom da vam je pažljiva meditacija prilično strana» možda ćete biti zbunjeni. Ali, ni tada ne treba da napustite ovu osnovnu ideju, da zamislite osobu kakvom bi vi želeli da postanete. Cak i kada vam misli ne nadolaze, one ostvaruju svoje unutrašnje delovanje* Dok su tako zabludele i izgubljene, možete im baciti mamac. Mamac će ovde biti model čvrstih ljudi koje poznajete, model kome želite da nalikujete.

22

Pokujajte da prizovete u mislima taj tip čoveka koga ste odabrali za uzorak kako vam njegoveosobine budu dolazile na pamet, tako ih beležite, jednu po jednu. Više pokušaja ove vrste doteraće vaš plan, ukoliko to niste bili sposobni da učinite iz prvog puta. Tako će se u vaše nesvesno ugravirati moralni lik nekog velikog karaktera.

Uz ovu metodu preporučujem autoanalizu (samoispitivanje) jer taj postupak još više približava čoveka sopstvenim karakteristikama i tako stvara najbolje uslove za bilo kakvu promenu.

Tokom prvih autosugestija, koje sam već preporučio kao psihološki inventar, realno je očekivati da postanete predmet osvajačkih pokušaja depriman tnih utisaka. Sama želja da reformišemo sop stvenu ličnost često je praćena neobjašnjivim ose ćajima, trud izgleda prevelik, cilj je nedostižan, uspeh problematičan. Ukratko, ne verujemo da to možemo. To su misli, predstave i autosugestije nevoljno registrovane u prošlosti, koje sada ponovo isplivavaju. Nemojte im pridavati preveliki značaj, a naročito ne dozvolite da vas zabrinu.—Nastavite da razmatrate stvarnost tj. potpuno sigurnu mogućnost da učinite bilo kakvu promišljenu promenu.

II

Jedan od rezultata, koji se mogu odmah uočiti i za koji se možete odmah vezati u cilju izbegava nja pluraliteta duševnih stanja i očuvanja ideje o gospodarenju nad samim sobom, jeste definisan raspored vremena. Uopšte, organizacija života po una pred predviđenom programu povoljno utiče na im pulsivnost i nesvesno daje na raspoloženje i vlast osmišljene ideje. Dovoljno je zato da pre spavanja ili uopšte kada se steknu uslovi za klasičnu auto sugestiju dozvolite imaginaciji da se nekoliko trenutaka zaustavi na svakoj od obaveza, ili poslova, koji vas sutradan očekuju. Tako se stiče jedna korisna osobina: tačnost. Oni kojima ovo upravo nedostaje ne smeju očekivati da će je stvoriti već narednih dana. Prvo će konstatovati samo njene nagoveštaje. Uobičajena netačnost unekoliko će se korigovati već posle prvih seansi, a ako linija vašeg progresa ukazuje na izvesne uspone i padove nema potrebe da vas to uzbuđuje. Posle manje ili više kolebanja vaši pokušaji završiće se realizacijom ove želje.

Tačnost predstavlja okvir u kome se odigravaju dnevne aktivnosti. Poboljšati ovu osobinu istovremeno znači i povećati sredstva akcije u životu, otvoriti sebi mogućnost mnogo promišljenijeg delo vanja, šire polje korisnih saznanja i ukazivanje na veći broj povoljnih prilika. Aktivnost zavisi i od toga koliko smatramo da smojsposobni nešto da učinimo. Premor je, recimo vrlo retko rezultat pre teranog r&da, jer povećanje radne aktivnosti automatski uslovljava i povećanje životne energije. Raditi znači podsticati život u sebi.

Prvi otpor intezivnijem i sadržajnijem životu predstavlja nase ubedjenje da ne mozemo vise i bolje,kao i strah od mogucih teškoća.Tokom dnevnih seansi autosugestije, nastojte da mislite i na ovo. Nesvesno će uvek činiti ono što ga vi terate da učini. Pošto ste čvrsto ubeđeni u to da su neaktivnost i manji napori blagotvorni i prijatni, naglo povećanje obaveza će vam se u prvo vreme svakako činiti problematičnim. Pokušajte dakle da razmišljate drugačije. Mislite o tome kako dug i naporan dan pruža neizmerno zadovoljstvo, kako želite i možete da odgovorite na mnoge obaveze, da uvek iznova posmatrate i utičete, da ostvarujete neku zamisao u najkraćem mogućem vremenu. Pokušajte da sa vesno sledite ova uputstva bar nekoliko dana i oseti ćete ono što smo mi nazvali »podsvesnom reakcijom«. Gsećate neodoljivu potrebu da se trošite. Uspevate da jače ispoljite svoje sposobnosti. Mogućnost da perfekcionišete svoj karakter će vam se tako ukazati u svom punom sjaju. To će vam pružiti pravo i veliko zadovoljstvo.

Automatska servilnost nesvesnog, koja se ogleda u tome što može podneti sve podsticaje koje mu upućujemo, dobro je poznata svim ljudima čija profesija periodično podrazumeva vrlo velike napore, neuporedivo veće od svakodnevnih. Brzina, a naročito sporost, stečeni prvih dana, narednih nede lja postaće prava prepreka volji. Cini nam se da nećemo još dugo izdržati takav tempo rada, ili da će to bar biti vrlo naporno. Potom set taj

23

prvobitno Stečeni utisak gubi i nestaje, i kako se približava kraj obaveze, koju smo nevoljno prihvatili, začuđuje nas lakoća sa kojom obavljamo svakodnevne obične dužnosti.

Dakle, skup je i težak samo taj prvi korak. Ah,mnogo jače od svega biće zadovoljstvo, kad posao konačno privedemo kraju. Naviknuto na neko određeno kretanje, nesvesno, rutinirano već po svojoj prirodi, oseća se nevoljno zbog neaktivnosti koja usledi posle teškog posla. Isto važi i kada je u pitanju obrnut proces.

Uostalom, uobičajeno zaziranje od aktivnosti,kao i čest i opterećujući zamor, koji pokolebaju neki radni napor odmah nakon njegovog blistavog početka, najčešće su posledica loše organizacije ne svesnog. Kolebanje i nedostatak životne energije mogu biti, a najčešće i jesu uzrok lošeg psihičkog stanja. Takva stanja, opet, prouzrokuju organske poremećaje. Kada kod deteta uočimo netipičnu le njost, neaktivnost na času, nesposobnost i nevolj nost u izvršavanju raznih obaveza, bolje je otkriti uzroke ovog stanja i ukloniti ih, nego ga odmah obasuti grdnjama i kaznama. Za odrasle, kao i za decu, od velikog je značaja opšta, dakle mentalna i telesna higijena, zahvaljujući kojoj neprirodan moderni život, koji u nama akumulira razne toksine i preti da nam telesno i mentalno naškodi i smanji životnu energiju, možemo lakše i bezbolnije podneti. Cak i u ovom sticanju osnovnih higijenskih navika i aktivaciji vitalnih funkcija, koje direktno zavise od nesvesnog, autosugestija ili heterosugestija mogu mnogo pomoći. Tvrdnja kao ova: “Svakoga dana moja snaga raste i u sebi osećam sve više energije“ stavlja u pokret nesvesno organizovan mehanizam i reaguje na naš organizam tako što aktivira svu njegovu snagu.

Tokom večernjih seansi prethodnu tvrdnju možete uvrstiti među one koje imaju za cilj postižanje taćnosti. U toku gore preporučene mentalne pripreme osnovnih obaveza koie nas sutradan očekuju, možemo sugerisati sledeće: »Moja energija traje i ne posustaje, stalno me prati, osećam da sam snažniji iz dana u dan.« U istom kontekstu vrlo uspešno možete koristiti i reči »istrajnost«, »izdržljivost«, »nepokolebljivost«, itd. Pošto učvrstite naviku svakodnevne primene autosugestije, i kada se ukažu prvi rezultati a ova metoda opravda vaše poverenje, prethodne jednostavne tvrdnje možete dopuniti perfekcionističkim detaljima. Posle postizanja regularnosti u vašem dnevnom rasporedu, povećanja aktivnosti i životne energije, perfekcio nisanja vaših sredstava akcije, na red dolaze unutrašnja sloboda, lakoća misli i konstantno i potpuno upravljanje sopstvenim sposobnostima. Nastavljajući dalje u duhu ove metode, u uobičajenu tvrdnju ubacite sledeće: »Osećam se savršeno sigurno u svakoj situaciji. Ova sugestija prilagođava se autosugestivnoj predstavi obaveza koje vas očekuju narednog dana i vi već zamišljate, ne samo te obaveze, već i zadovoljstvo koje ćete osetiti ispunjavajući ih.

Kraj ovog opšteg usavršavanja sastoji se u zahtevanju,sastoji se u zahtevanju aktivacije protoka misli kroz nesvesno,što u krajnjem slučaju poboljšava elokvenciju. Reči, koje su nekada pekontrolisano i spontano izlazile iz vaših usta,_sada su pod potpunom kontrolom moći rasuđivanja: »Govoriću s merom i onako kak mislim. Moj govor će biti siguran i elegantan.Lako ću pronalaziti prave reči.

Sledeći poboljšanje psihičkih funkcija prema opštem utvrđenom planu koji sam savetovao, svako će po sopstvenom nahođenju moći da precizira određene osobine koje kod sebe želi da menja.Evo nekih formulacija koje će vam pomoći: »Imam bistru glavu i savršeno jasne misli.« »Moj sud svakim danom postaje sve čvršći, moja volja je jaka, lako shvatam i pamtim.« »Lako, dugo i bez jačeg zamora, zadržavam pažnju i na najtežim stvarima.« »Moja memorija raste, siguran sam u svoje pamćenje.« »Određene stvari mogu da zapamtim i do najmanjeg detalja.« »Moje misli su suptilne i povezane.« »Nastavljam trezveno da razmišljam čak i kada se ukaže neka neočekivana teškoća.« »Pronalazim rešenje u svakoj situaciji«

Najbolje autosugestije su one koje sami stvaramo i koje vizuelizujemo trenutak nakon što smo ih izrekli. Tako već unapred posedujemo intelektualnu čvrstoću koju želimo da dostignemo, i zamišljamo sebe kako je već koristimo. Dugo razmišljamo o onome što bi želeli da možemo da učinimo, o onima koji već poseduju taj kvalitet, sve ubeđujući sebe da ćemo i mi to dostići.

24

Borba nesvesnog i volje vrlo često se ispoljava u sve opštem naporu kome se izlaže osoba kad dozvoli da se u njoj stvori i oživi neka navika. U trenutku kada tu naviku zadovolji, nezamenljivo nesvemo se pomalja, prigrabi imaginaciju i mada voljnim naporom individua teži da se tome otrgne, nesvesno istupa protiv te odluke i bori se svim svojim oružjem. To su prvenstveno snage navike, ogromna energija automatizma, teškoća koja prati svaku unutrašnju borbu, i konačno, poremećaj izazvan fiksidejom iz svesti u koju uskoro podmuklo naviru motivi kapitulacije.

Ma šta drugi govorili o tome, i dalje stojim iza onoga što sam napisao u delu »Moć volje«, a to je da ova poslednja sposobnost, ako je ispitana i izvež bana može naviku, kao i druge loše stvari, pobediti putem ponovljenih težnji, Potćinjavanje »mene impulsivnog« »meni svesnom« obično pronalazi izvestan put ako se poseduje telesna i mentalna higijena o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju. Njen efekat sastoji se u tome da emocionalne i senzo ralne utiske učini gipkijim, kao i da osmisli pravila po kojima igra osmišljena ideja.

Autosugestija suprotstavlja navici sasvim drugačiju taktiku. Umesto da joj se približi s lica, ona u nesvesno uvodi misli i predstave suprotne onima koje uokviruju tu naviku. Ona determiniše određen fenomen mentalne i progresivne disocijacije kompleksa, čuvajući pri tom dinamiku podsticaja.

Da bi se do toga došlo treba prvo shvatiti i razmisliti o sledećem: »Svaka navika može biti sprećena. Ja mogu potpuno da se toga oslobodim.U tome ću uspeti« — to je ono sto stalno treba sebi ponavljati. Ovo ubedenje će, po zakonu sugestibilnosti i uz pomoć efeka ponavljanja, postepeno postati apsolutno. Nesvesno će primiti prethodnu sugestiju, a iz nje će se roditi jak osećaj nezaobilazne i nezadovoljive samoprisile, plod verovanja čiji sadržaj odaje odgovarajuće vodeno iskustvo.

Prve seanse sistematične autosugestije baziraće se dakle na predhodno formulisanoj afirmaciji i na drugim sličnim. »Mogu se osloboditi te navike«, »Mogu drugačije«, »To će se promeniti«, »Postepeno će se gubiti navika kojoj robujem«, »Još od ovog trenutka počinjem da je se oslobađam, da smanjujem njen podsticaj, da raspršujem njenu moć... Mogu suzbiti tu naviku… Ona me napušta, oslobađam se… Postajem ponovo slobodan... Ona mi je strana…Gubi svaku moć nada mnom. «

Ovim afirmacijama treba da sledeone koje suzbijaju sam poriv neke navike: »Zadovoljstvo koje osećam kada podležem toj navici smanjuje se i postaje beznačajno.« »Njega prati sasvim suprotan osećaj«, »To mi se više ne sviđa«, »To mi se više ne radi«, »Ono što me sada najviše privlači je odvikavanje«, itd. Potom pribegavamo vizualizaciji ovih tvrdnji videći sebe kako ostajemo potpuno ne nezainteresovani za tu naviku ili podsiicaj .

Konačno sugerišite sebi iskreno, recima i slikom suprotno od onoga što želite da suzbijete. Na primer, neko voli više da popije i naviknut je na određenu dozu alkoholnih pića svakog dana, sebi će sugerisati: »Ne pijem više«, »Trezan sam«, i zamišljaće sebe u svakodnevnim poslovima i obavezama bez ijedne kapi alkohola pa čak i bez one jedne čašice koja se ponekad popije iz zadovoljstva. (Alkoholna pića, kao i likeri, potpuno su beskorisna. Vino može biti blagotvorno ako se konzumira u umerenim količinama posle napornog dana, jer povoljno utiče na opuštanje mišića.

Pomisao na prednosti koje nam može pružiti suzbijanje neke loše navike kao što su ušteda vremena i novca, zdravlje, veća intelektualna i fizička snaga, lakši put do uspeha, nove perspektive — takođe mogu biti dobra autosugestija.

Skup prethodnih radnji može se objediniti u jednoj jedinoj formulaciji koju treba izgovoriti od početka do kraja: »Svu svoju pažnju usredsređujem na tcfdif što pre suzbijem tu i tu lošu naviku... Znam da je se mogu osloboditi brzo i potpuno. Pomisao na normalan život obuzima me često i potpuno. Moja zamisao će se ostvariti.

25

Potreba za tim biće sve manja i manja. Navika više neće vladati mnome, kao što mi se sad samo čini, jer razmišljajući o prividnom zadovoljstvu koje mi pruža njeno zadovoljenje, mislim da je bolje zameniti ga pravim i većim zadovoljstvom koje će mi pružiti suzbijanje sličnih potreba i navika... Osećam da postajem indiferentan prema tome, zadovoljan sam sobom. Po staće mi lako da o tome maštam. Ako tokom dana dođem u iskušenje ubediću sebe da mogu odoleti i neću popustiti. Sto me češće bude obuzimalo iskušenje sve ću više razmišljati o prednostima apstinencije. Već maštam kako ću uspeti. Sve više mislim o tome. Osećam veliko zadovoljstvo kada o tome razmišljam. Sjajno! Siguran sam da sam to već postigao. Kada ubrzo potpuno ovladam sobom, po staću neosetljiv na sve ono što moj razum nije odobrio. Moje nesvesno me menja kroz podsticaj i sugestije koje mu dajem i to po meni poznatim zakonima. Očekujem, dakle, da se osetim slobodnim, nesputanim i da se potpuno kontrolišem Već mogu da zamislim nov život očišćen od neželjenih navika. Od sutrašnjeg buđenja do ponovnog sna, dan će se odigrati upravo onako kako sam to sebi sugerirao.« Ovakvim autosugestijama, kroz miran i pouzdan polusan, slede najživlje i najubedljivije predstave koje možemo da zamislimo, predstave jednog dana koji smo normalno proživeli, baš onako kako smo hteli.

Fizička i emocionalna pobudljivost često su direktan izvor neugodnosti i prepreka miru i spo kojstvu. Tako često ne možemo delovati potpuno efikasno niti u punoj meri koristiti naše kvalitete,talenat i sposobnosti koje posedujemo.

Ovakva pobudljivost čini nas podložnim negativnim uticajima i prepušta nas na milost i nemilost sposobnijima, lukavijima i odvažnijima, onima koji umeju da pobude tuđi nervni sistem i imaginaciju. Medu karakterističnim osobinama koje podrazumeva ovladavanje sobom,nepokolebljivost zauzima prvo mesto.

Do tog zakljućka ste verovatno i sami došli čitajući o planu lične promene koji sam sa vetovao u prethodnom poglavlju. Da biste korisno autosugerisali po ovom pitanju, potrebno je da. nakon što sebe dovedete u neophodno stanje psihofizičke pasivnosti, seansu započnete tako što cete pojmu »nepokolebljivost« dozvoliti da potpuno okupira vašu maštu. Potom pokušajte da se taćno prisetite šta podcazumeva taj kvalitet. Kakko se ponaša nepokolebljiva osoba? Takva osoba nikada nije bezvoljna, nervozna ili iritirana kada je povređeno neko od njenih pet čula Pogled takve osobe ostaje miran i staložen čak kada ga susretne nečiji tudi, prodoran ili preteći. Iznenadna neprijatnost, iznenadni događaji jedva da je se tiču. Neprijatna buka, zvonjava, saobraćaj, pad nekog predmeta ili čak eksplozija, kod ovakvih ljudi ne izazivaju nikakvo uzbuđenje. Kiselo voće ili dodir hrapave površine nisu im neprijatni. Ma koliko bili jaki ili neprijatni, mirisi ovakvu osobu nagone samo na to da pronađe njihov izvor.

I pored velikog broja neprijatnih podražaja ili situacija, ovakvi ljudi izbegavaju svaki suvišan gubitak energije, svako nerviranje, a njihova mentalna ravnoteža ih zato obilato nagrađuje.

Pokušajte sebe da zamislite u tom svetlu. Proživljavajte različite situacije u kojima će vaša fizička pobudljivost biti proveravana i pokušajte da zamislite da se ona ponaša prema prethodnom modelu. Ponavljajte neprestano i to više puta: »Potpuno samlniran. Neosetljiv sam nazvučne podražaje. Oni uopšte ne utiču na mene. Nisu mi neprijatni... Miran sam i staložen... Dobro sam raspoložen i ma šta da se dogodi, takav ću ostati.«

Već nam je svima dobro poznato koliko duboko i lično možemo u mašti proživeti neku pozorišnu dramu. Neka tužna scena može raznežiti i najlede nije srce, a isto je moguće i u običnom životu kada ono više nije hranjeno egoističnim autosugestijama. Ista ova osobina kod lako pobudljivih osoba može izazvati manju ili veću neprijatnost ukoliko prisustvuju nekoj potresnoj sceni. Tako, svedoci neke teške saobraćajne nesreće, hirurške intervencije ili čak najobičnijeg pada i lake povrede često mogu pasti u nesvest. I sami smo verovatno bili svedoci moralnog i fizičkog pada vrlo jakih osoba čiji su roditelji ili prijatelji teško bolesni. Za takve ljude kažemo da su potreseni. Osobe predisponirane na epilepsiju vrlo često dožive svoj prvi napad baš u prisustvu nekoga ko boluje od iste bolesti.

26

S druge strane, preterana emotivnost i u naj beznačajnijim prilikama pobuđuje teške i neopravdane misli. I u ovakvim situacijama vrlo je važno vladati sobom.

Nakon što ste iz svega što sam prethodno izneo dobro shvatili šta podrazumeva izraz nepokolebljivost, pokušaćemo da kroz nekoliko karakterističnih situacija promislimo život osobe sposobne da u svakom trenutku sačuva hladnokrvnost. Sugerišite Sebi da ličite na nju: »Imam čelične nerve... Osećam se sigurno i u onim situacijama koje su ranije remetile moju psihičku ravnotežu... Ništa me ne može potresli... nikakav strašan prizor, nikakav strah. Normalno je gledati krv... Postoji li šta prirodnije od krvi... Krv teče i kroz moje vene i znači život... Mirno posmatram tragičnu scenu... Opasnost i izazov za moje sposobnosti... U prisustvu opasnosti, jedino mislim o tome kako da se odbranim i pomognem onima kojima je pomoć neophodna.«

I ove kao i ostale autosugestije brže će dovesti do rezultata što ih više budemo crpli iz spoljnih izvora, tj. ljudi koji deluju ohrabrujuće i što manje budemo izloženi suprotnim sugestijama. Nalaženje uzora je vrlo značajno, naročito kada je u pitanju »nepokolebljivost«. Sve dok potpuno ne ovladamo sobom treba izbegavati društvo slabih i plašljivih osoba i težiti osobama jake individualnosti kod kojih su hladnokrvnost, hrabrost, staloženost već pro verene i potvrđene. Predstava neustrašivosti ima isceliteljsku moć.

Nervna depresija nastala kao posledica asteničnih stanja, društvo morbidnih osoba vrlo često preterano strogo vaspitanje,čine nas predisponiranim na strah čak i onda kada ta osećanja nisu opravdana. Dete vaspitavano pod režimom straha, pretnji i kazni, čvrsto ubeđeno da nikad neće uspeti da pobegne osrednjosti. Celog. Života će oklevati zahvaljujući tome što njegovi nervi, dugo vremena držani u okovima,gube sposobnost da se opuste i potpuno odmore i uspostave ravnotežu.

Pusledice takvog vaspitanja su fatalne. Osoba osetljiva i na najmanje protivljenje, ili preterano pobudijiva, pravi je mamac za čvrste i hirovite ljude. Uvek zabrinuta, preplašena, stalno eksploatirana, takva osoba se uvežbano prepušta jadi kovanju da tome vise ni ne pokušava da umakne.

Covek, uvek sklon svim vrstama briga: zbog buducnosti zdravlja, mogućeg neuspeha,zbog beskonačnog broja neprijatnosti ili nesreća, koje, kako kaže Dirvii, neće sve ni stići da mu se dogode, zakopava svoje potencijale i stalno sebi sugeriše ono sto mu takvi strahovi nalažu.

Autosugestija ga je, bez pristanka njegove volje, dovela u to stanje ali ga isto tako može promeniti i osloboditi. Postupak je isti i u ovom slučaju. Treba se dovesti u sugestibilno stanje i ponavljati ovakve i slične rečenice:“Miran sam, staložen, ne bojim se... Imam poverenje u sebe. Svakog dana sam sve jaci, hladnokrvniji. Moja ravnoteža i unutrašnje blagostanje postojani su i ma šta da se desi, ostajem miran.Uvežban sam, osećam da sam siguran u sebe„. Neprestano mislim o uspehu i uspeću« itd.

Uobrazivši da ste već postali drugi covek, tom drugom omogućavate da se sada bori sam. On je promenjen i stalno obuzet obećanjem staloženosti i poverljivog spokojstva. On će delati odlučno i bez najmanje brige, savlađivati različite teškoće. Taj drugi će unapred moći da okusi slatke plodove hladnokrvnosti, preduzimljivosli, energije, aktivnosti, mudre i svrhovite borbe uopšte svega onoga čega se slabi boje i od čega p rez a ju. Ako na početku tretmana tokom dana osetimo deprimantnu slabost, autosugestija kombinovana^sa dubo^m disanjem pružiće čarobno olakšanje. Posle opuštanja mišica i sklapanja očiju, kako bi se »vratili u sebe«, diišite što dublje bez oklevanja i naprezanja. Sirite prvo donje delove pluća, potom rebra, i na kraju vrhove, ponavljajući u sebi što brže: „Miran sam, savrseno miran, savršeno miran,.. , ltd, ili „pnbran sam, potpuno pribran, potpuno pribran...« Pošto izdahnete vazduh, nakon što ste ga nekoliko sekundi držali u plućima i pošto opustite predeo abdomena, počnite da autosugerišete: »Prošlo je, sve mi je bolje i bolje, sve mi je bolje i bolje.« Postupak ponovite nekoliko puta. Ako ponavljate autosugestije dovoljnom brzinom, ne ostavljajući intervale između njih,onemogućavate parazitske ili negativne ideje da se usunjaju u vase misaono polje. Svaka autosugensana reć

27

može se uporediti sa kapljicom vode. Ako ih puštate da neprestano kaplju, sve brže i brže, stvoriće se mlaz, a površina vašeg nesvesnog uskoro će postati potpuno prekrivena.

Uostalom briga, psihička slabost ili strah u svim oblicima izmiču nesvesnom koje angažujemo putem dnevne autosugestije: pomisli na aktivnost, energiju, preduzimljivost, progres, itd. — kao što sam savetovao u drugom paragrafu ovog poglavlja.

Inicijativa i odvažnost, iako vrlo retke osobine, jesu i ostaju normalne i potpuno se koriste sposobnostima i znanjima koje posedujemo. Prva od tih osobina (inicijativa) oplođuje mogućnosti u našoj svesti i omogućava smelosti maksimum neophodnog napora, mentalni razvitak i sopstvenu satisfakciju. Covek oseća da intenzivnije živi, da postaje stvaralac, pronalazač, da je sposoban da stvori i ostvari sopstvene zamisli. Oni koji slede utaban put pod vodstvom drugih, ne dozvoljavaju puno isticanje i razvitak sopstvenih mentalnih sposobnosti, niti svojoj inteligenciji daju priliku da se dokaže. Mnogi nehotice autosugerišu da samo izuzetne i retke osobe mogu utabati sopstvene puteve i sebi stvoriti karijeru. Ali bezbroj je primera koji ukazuju na to da na svakom koraku postoje uspesi vrlo običnih ljudi, onih koji su u pravom trenutku mogli, umeli i smeli da povuku pravi potez.

Dogod uobražavamo da nešto ne možemo, da za nešto nismo sposobni, da svesno rizikujemo, po sedovaćemo najbolje navike i istovremeno ih gu šiti. Suprotno, osoba relativno prosečnih kvaliteta, ali puna samopouzdanja, sigurno će uspeti. Uspeće, jer tražeći i trudeći se da misli sprovede u delo, posle izvesnih teškoća mora da dostigne onaj minimum sposobnosti i znanja koji joj je za to neophodan. Uspeće upravo zahvaljujući tom samopouzdanju Neće reagovati na neuspehe koji sputavaju one koji to samopouzdanje ne poseduju. Koristeći stečeno iskustvo, ponovo će se vraćati istom zadatku i takva će osoba, konačno, brže i bolje uspeti nego što je to iko mogao da pretpostavi.

Da biste u sebi usadili smeiost, počnite prvo da sumnjate u sumnju: često, pod velom blagonaklone mudrosti, drugi pokušavaju da vam prenesu sumnju u pogledu onoga što vi smatrate da možete da učinite.

A vi, zar ćete i vi posumnjati u sebe, čak iako su njihove sumnje dobronamerne? Zar ćete bez ikakvog otpora dozvoliti da vam tako nešto sugerišu? Ostanite gluvi na savete drugih i nastavite da povećavate i učvršćujete sopstvenu odvažnost. Po smatrajte i analizirajte one koji poseduju tu retku vrlinu. Svako veče podvrgnite se dugoj seriji autosugestija: u mašti se preselite u kožu smelog Čoveka, onakvog kakvi ćete vi uskoro biti. Ponavljajte: »Ja odlučujem o mojoj inicijativi.,. Mogu i hoću... osećam veliko poverenje u sebe i ono raste svakog dana.,. Ono što sam naumio je moguće.,. Mirno, bistro ali odlučno učiniću to što sam naumio... Pun sam energije... Usuđujem se da to učinim... Samo bezrazložan strah od teškoće može naškoditi mojoj smelosti... Znam da mogu... Miran sam i hladnokrvan... Preduzimljiv sam.«

Tražeći neku priliku, ili čak i onda kada vam se ona ukaže, odlučno preuzmite inicijativu, uči* nite nešto što zahteva izvesnu odluku. U trenutku kada to probate, neka vam na umu bude sugestija: »Mogu i hoću.«

Ukoliko se nađete u prilici da odlučujete o nečem vrlo važnom, a već ste upoznati sa teškoćama koje vas očekuju, recite sebi da ćete umeti da ih savladate i da" ćete imati hrabrosti da se sa njima uhvatite u koštac. Sto se tiče rizika, nastojte da ga ne preuveličavate, a iznad svega, ubedite sebe da vas riegativan ishod neće pokolebati niti slomiti vašu volju.

Cesto smo skloni da izvesnim stvarima pridajemo mnogo veći značaj nego što ga one stvarno zaslužuju. Osim nekoliko životnih potreba, koje uvek stignemo da zadovoljimo (ili bar uvek, kada smo ubeđeni da ćemo u protivnom iznemoći), ostalo je posledica sugestija koje je vaše nesvesno primilo i u vama konačno učvrstilo određeni stav ili ubeđenje. Između dve osobe istog, zadovoljavajućeg fizičkog zdravlja, približno iste psihičke uravnote ženosti ne bi trebalo da bude veće razlike, pod uslo vom da obe savršeno vladaju sobom. Shodno tome,

28

realno je pretpostaviti da je osoba jakog karaktera isto toliko zavisna od rizika koliko i neka druga slabijeg karaktera. Pomisao na manji ili veći gubitak, promenu situacije, period teškog materijalnog stanja, prvu ipak neće bitnije uzrujati, ne zato što ona to ne smatra važnim, već, zbog njenog ube đenja, da će eventualni gubitak biti samo trenutačan i prolazan i da će u svojim stremljenima, poslu i životu, konačno, ipak uspeti.

Ako sugestije hrabrosti podstiču odvažnost,sugestije taštine ili uobraženosti je podrivaju.Kako pravilno,smelo i odlučno razmišljati, kako slobodno slediti sopstveno nadahnuće i angažovati se na putu ličnog napora, žrtvujući realnim teškoćama svu mentalnu snagu ako je uludo rasipamo, neprestano misleći na ishod naših dela, na mišljenje drugih, na podobnost naše inicijative u odnosu na određene konvencije ili običaje. Obrazovanje, ili bar najveći njegov deo — istovremeno sugeriše izvestan strah od života sa »redukovanim emocijama«, kako ih naziva Peladan. Ali istovremeno, obrazovanje u svakoga usađuje izvesnu brigu o održavanju prigodnog interesovanja za to šta o nama misle drugi.

Prevaspitajte, dakle, svoje nesvesno. Upamtite, od trenutka kada više ne budete mislili na druge, možete biti sigurni da vaše mišljenje, stavovi, odluke i dela nisu ništa manje važni. Ponašajte se u skladu sa uzvišenim, zdravim, plodnosnim načelima, razvijajte sopstvenu superiornost, osmislite plan svoje budućnosti i karijere i krenite na put ka cilju. Tako ćete se uputiti ka velikim uzorima. Svom duhu dozvolite samo realne, podsticajne i kreativne mi sli; ne osvrćite se na zlobne ili sumnjičave priined be drugih. Ne dozvolite da vam navuku masku osobe kakvom bi oni želeli da budete.

Meditacijom ovih saznanja, vaša postojanost će se učvrstiti. Potvrdićete sebi da imate prava na unutrašnju slobodu i da će vaše samopouzdanje biti jedino koje će vas voditi. Vi ćete uvek biti vi, u svakom trenutku, u svakoj situaciji.

Dok autosugerišete, zadržite se na ovim mislima kao i na svim drugim koje će isključiti tuđe kontrasugestije. Covek, koji pokušava da se samo odredi, biće uvek izložen nesvesno uobličenom pritisku onih koji ga ne poznaju dovoljno dobro. O vakve osobe nastojaće da sruše njegov elan. Svet obiluje ljudima koji su ostali mentalno nezreli, koji umesto da traže način kako da poboljšaju sop stvenu sudbinu, neprestano razmatraju probleme drugih i pokušavaju da im nadu rešenje. Cim im se ukaže neka dobra prilika za uspeh, prvo oseća nje koje ih obuzima jeste bes pri pomisli da bi se mogao pojaviti neko sa kim bi tu prednost morali deliti. Uzdrmani taštinom koja ih sprečava da ste knu slobodno ubeđenje o sopstvenoj vrednosti, uz činjenicu da su bili prepušteni osrednjem životarenju, oni svoje duševno stanje prevode svim vrstama refleksije, uključujući tu i nestalnost podstičaja koje mogu da predvide.

Samo mišljenje kompetentnih i kvalifikova nih ljudi zaslužuje pažnju i ozbiljnu proveru. Onaj koji je u nečemu uspeo nikada neće obeshrabriti inicijativu koja se tek rada: on je stimuliše i razrađuje.

Konačno, usuditi se i ići protiv opšte prihvaćenih ideja i načela, jeste čisto logičan zahtev onihkoji tragaju za izuzetnim rezultatima, jer prava mera i osećaj za realnost nisu karakteristika velikog broja ljudi.

Oprez i predostrožnost služe da olakšaju neki put a ne da ga zatvore. Tačna procena raspoloživih sredstava i mogućih teškoća treba da uveća napor a ne da ga paralizuje, Prijemčivost principa prikladnosti i smelosti teži da ga paralizuje. Prijemčivost principa prikladnosti i smelosti teži da ove osobine postepeno ustali u nama, U teorijskom delu videli smo kako ideja neke navike stvara njene elemente. Ma koliko mnogo oklevali, od trenutka kada postanete sposobni, osmelite se i usudite da nešto učinite, od trenutka kada želite da se poistovetite sa nekim od onih karaktera kojima je smelost prirođena i toliko prirodna kao bilo koji pokret, već ćete sebi dovoljno

29

efikasno sugerisati* Neosetno ćete se menjati i doći će dan kada ćetć,: iznenađeni, konstatovati veliku promenu u sebi.

Moj savet je da sledite metodu impregnacije, koju sam izložio u prethodnom poglavlju. Ovo će potpomoći vašu transformaciju. Kao što sve ti ost krade senku, čvrste i postojane misli raspršuju stidljivost i skromnost i razvijaju kbnstitutivne elemente sigurnosti, Stidljiv čovek može sebi reci: »Siguran sam, moja sigurnost će se ispoljiti«, i to autosugerisati razvijajući dalje ovu tvrdnju. Čineći to, on vrlo jednostavno i čisto priziva vrline koje u njemu već postoje, ispituje ih i stimuliše. Ubrzo, one proklijaju i urode plodom.

»Ostajem miran u bilo čijem prisustvu. Ma kakve bile namere ljudi na koje sam upućen na poslu i u životu, osećam se savršeno sigurno. Mirno ih posmatram.«

»Lako govorim, bez zastajkivanja i oklevanja. Namera mi je da utičem na svog sagovornika. Njegove reči, gestovi i pogledi uopšte me ne dotiču. Osećam veliku snagu u sebi. Vladam sobom. Postajem uzor samopouzdanja. Postojan sam. Znam da ću biti isto toliko samouveren i pred jačima i pred slabijima. Ničije prisustvo me ne uznemirava,«

Ove sugestije, izgovorene u mislima naglas treba popraviti čitavom serijom odgovarajućih mastanja. Zamišljaćete kako radite i govorite kao da već posedujete neranjivo samopouzdanje. Od velike pomoći može vam biti i duboko disanje jer ono preduhitruje i sprečava emocionalne poremećaje. Ove kontrakcije posebno se mogu ose ti ti u gornjem stomaku i izazivaju ubrzan rad srca. Stojući ispred ogledala fiksirajućic taćno središnu tačku linjie između unutrašnjih iuglova očiju, treba duboko da udahnete više puta i potpuno raširenih pluća. Brzo ponavljajte sledeće: «Imam energije,sigurnosti, samopouzdanja.« Dvadesetak dubokih udisaja i izdisaja, ovako ponovljenih svakog dana, pozitivno deluju na telo i duh.

Veče pre nego što treba da se susretnete sa nekom važnom osobom u čijem prisustvu želite da ostanete krajnje mirni i staloženi, primenite spe cijalan oblik autosugestije. On se sastoji u zamišljanju situacije za koju se pripremamo. Podstićući neophodne halucinacije u polumraku pokušajte da krajnje verno dočarate tu scenu. Glasno i najautoritativnijim tonom, počnite da izlažete ono što imate, odgovarajte na prekide i upadice, hrabro se nosite sa suprotnim tvrdnjama i mišljenjima koje već sada možete pretpostaviti. Fiksjtajte pogled na zamišljenu osobu tačno između njegovih očiju i trudite se da što verodostojnije dočarate sebi njegovu fizionomiju, glas, navike. Replicirajte mu, sigurno i mirno, iznosite svoje argumente i razmišljanja, trudite se da ga impresionirate. Ovaj postupak, naročito ako se nekoliko dana ranije ponavlja više puta, daje fantastične rezultate.

Jedan od najvažnijih elemenata sigurnosti jeste napadna mirnoća pogleda.Uz malo vežbe svako je može postići. Možete uvežbati i to da podnosite isti takav pogled druge osobe. Da biste u tome uspeli, treba zamišljati i autosugerisati da to već možete postići i kroz maštu proživljavati scene u kojima vam to uspeva Praktično, prepuštajte se sve dužim i dužim pokušajima. Ovakva kultura pogleda podriva stidljivost. Nakon svega nekoliko pokušaja, bićete iznenađeni rezultatima.

Ono što se dešava u životu nekih ljudi: stidljiva ukočenost, nestalnost, nepravilnost stavova i izlaganja, bankrot misli, drugi mogu jako dobro iskoristiti naročito ako poseduju izvesnu psihološku lakoću i samopouzdanje. Ako ih ne iskoriste, onda ih sigurno jako dobro osećaju.

Ovde više ne mislim na glumce kojima prilagodjavanje na sceni nije bilo dovoljno da se oslobode treme, iako sa navikom dolaze dotle da bar prividno izgledaju smireno i bistro, a stvarno su daleko od toga. Uz tešku muku ovladavaju svojim govornim sredstvima, ne uspevaju da spreče ubrzan rad srca, ni ježenje kože, niti da izbegnu fizičku promenu manje ili više važnu, koju karakteriše neka vrsta polusvesti.

30

Razlog svega toga je čist automatizan.Njihova mašta jako pobuđena strahom posle prvih početka, po ovom principiu neprestano obnavlja smetenost i zbrku prouzrokovane prvobitnim utiskom.Kao i kod problema navike, volja se neravnopravno bori kada želi da se nametne strahu. Sledi spoznaja nemocnosti, malodušnosti i sve temelj ni jeg ubeđe nja da ne možemo ništa učiniti. Konačno se, nakon što smo oprobali sva empirijska sredstva, pomirimo sa tim i ne misleći na to da ova sredstva ne mogu delovati ako nisu potpomognuta osećanjem potpunog poverenja koje stvara pažljivo iščekivanje ozdravljenja.

Jasno je da ideja sugeriše neku emociju, a da njeno odsustvo ponovo donosi mir.Zato kada ste uplašeni i želite da se tog straha oslobodite, preplavite svoje nesvesno tvrdnjama i predstavama mira, ravnoteže i blagostanja koje biste hteli ispoljiti i u drustvu.

Strah ili trema mogu se eliminisati ozbiljnom primenom autosugestije. Komičar, glumeći govornika prozi veće kroz maštu javnu proveru svoje uvažene profesije i zadržati ideju da ničim nije uznemiren, a naročito ne neprijatno, da ispoljava zadovoljstvo što se čuje i da mu u njemu samom sve ostaje podređeno. U imaginaciji, pristupiće svom poslu ponavljajući u sebi: »Ugodno se osećam, savršeno ugodno, savršeno ugodno, ugodno«, itd.

Nesvesno često pokušava da pobije ove tvrdnje prizivajući sećanje na teške i neugodne trenutke. Realno je očekivati da se pojavi i inhibitivna sumnja u efikasnost autosugestije.

Ova reakcija neće se izgubiti ni kroz nekoliko peansi. To ne treba da vas brine, jer ovo i jeste ?ravi trenutak kada treba da se umeša i deluje volja. Tako ćete osigurati nastavak tretmana i svakako uspeti, uprkos otporu nesvesnog.

Kada želite da pobedite neku naviku, steknetesamopouzdanje, sigurnost ili potpunu mirnoću u društvu, nikada ne treba da se zaustavite na pomisli da bi rezultat mogao biti slab ili čak izostati.

Sećanje nabezuspešne na bezuspešne pokušaje i težnje nikoga ne sme da obeshrabri.Činjenica da smo i deset pata pokušali nešto,trudili se i da to konačno ostalo tez rezultata, nikako ne znači da su ti pokušaji bili uzaludni. Oni su, svakako, dali svoj prilog.

Prepuštajući se učestalim seansama autosugestije, oni manje nadareni uspeće da iznenade druge.

Jedna kratka tvrdnja: .Volim da se pojavljujem u društvu i onda se dobro osecam« ponovljena dvadeset ili trideset puta svakog dana, dala je fantastične rezultate u slučaju jednog pacijenta koga sam lećio. Sve metode koje su na njemu bile prethodno frrimenjivane, dovodile su samo do neznatnog poboljšanja.

Promišljena ideja, uvedena i zadrzana u nes vesnom. uspeva da stvori različite vidove vlada vine nad samim sobom. 

TERAPEUTSKA AUTOSUGESTIJA

I

Efikasnost sugestivne terapije je već sasvim dovoljno potvrđena i priznata i zato se u ovom, inače praktičnom priručniku, neću zadržavati na istoriji, teorijama i nebrojenim primerima ozdravljenja, koja su uz pomoć nje postignuta. Osnove ove metode detaljno sam obrazložio u prva dva poglavlja knjige. Cilj mi je, prvenstveno bio da istaknem kako nesvesno, regulator svih vegetativnih funkcija organizmaTt automatski i nekad pozitivno, a nekad negativno deluje, u zavisnosti od skladnih ili razbijenih misli koje prolaze kroz naš duh..Sto smo više impresionirani nekom predstavom, biće jaci i žustriji doživljaj: što je češće i duže podržavamo njeni efekti će biti

31

dublji i tra njji. Na izvestan način frapirana, mašta pokreće vrlo moćan mehanizam cije nerazumljivo, ali vrlo precizno funkcionisanje, potpuno odgovara stvaralačkoj predstavi. Ova sposobnost igra vrlo značajnuulogu u genezi bolesti. Svako zna kakve tegobe i ponekad po život opasne poremećaje može izazvati mučna i žestoka emocija: nesvesticu, žuticu, kon vulzivne afekcije nervnog sistema, paralizu, cerebralnu hemoralgiju. Ove manifestacije posledica su psihosomatske solidarnosti i ukazuju na još jedno svojstvo organizma Sve one rezultiraju iz šoka, prouzrokovanog pređominacijom emotivnog doživljaja nad reprezentativnim činjenicama. Ako je neka osoba, čak i u davnoj prošlosti, bila afektirana najdetaljnijom dijagnostičkom slikom nekog patološkog stanja (npr., tuberkuloza kod nekog rođaka ili prijatelja),obična briga ili strah od mogućnosti da i ona jednom oboli od iste bolestimogu postati opsesivni i potpuno okupirati njenu imaginaciju.Ovo suzbija defanzivne misli i stvara cudne predispozicije i relativno pogodan teren u njenom respiratornom aparatu za razvitak ovih mikroba.

Bezrazložan strah od neke bolesti, predisponira nas na to da je pogrešno tumačimo, da preterujemo i na taj način povećamo sumnju koju mogu izazvati beznačajne unutrašnje reakcije. Ako se na tome zaustavimo mi ih razvijamo i sami sebi suge rišemo njihovo pogoršavanje. Neprestano sebi ponavlja da zdravlje zavisi od stvari koje nam se događaju, da u njega možemo samo delimično biti sigurni,da nikada ne možemo znati kako ćemo se osećati sutra jeste ponavljanje predstave poremećaja psihofizičke ravnoteže. Ovo možemo utoliko bolje zamisliti ukoliko ga bolje ispoljavamo.Prvom prilikom, ova morbidna autosugestija će,sa svojim deprimantnim podsećanjima na stanja psihe karakterističnim za bolest umanjiti telesnu energiju, poremetiti vaskulaciju,intoksirati krv i sekrecije.Ukoliko se ne pojavi neko povoljno skretanje ili iznenadna uteha bolest će se ubrzo i potvrditi.

Upravo ovde, kada se govori o preventivi, mogućnost vladavine nad samim sobom doći će do punog izražaja, kao i mogućnost preobuke i pobud ljivosti. Kada pojedinac već poseduje naviku uvođenja misii i promišljenih impulsa u svoje nesve sno, onda u većoj meri može kontrolisati i njegov automatizam. To stvara osećaj moći i samopouzdanja što je, već samo po sebi, dobro oružje u borbi sa lošim spoljnim uticajima. Da bi učvrstili zdravIjedovoljno je da to želite i o tome mislite, Ukoliko vas neka okolnost navede na takva razmišljanja recite sebi: »Sve sam robusniji, savršeno sam uravnotežen. Sta to znači? To znači da moj organizam besprekorno funkcioniše Miran sam, hladnokrvan i pun elana. Nervi su mi kao konopci, Ništa me ne može uznemiriti. Uvek dobro spavam i ujutro se budim odmoran, osećam potrebu za aktivnošću koja od mojih svakodnevnih obaveza čini pravo zadovoljstvo, Promena temperature blagotvorno deluje na mene. Slobodno dišem. Zahvaljujući perfektnoj cirkulaciji svaki deo mog tela konstantno održava optimalnu temperaturu, Uvek se dobro osećam. Imam dobar apetit, jedem umereno, a probava mi je toliko dobra, da je nisam ni svestan. Imam redovnu stolicu. Misli su mi uvek bistre, uvek sam svež i oran i svakog dana sam fizički i intelektualno sposobniji. Sve sam jači i otporniji.

Ovakve i slične tvrdnje morate ponavljati više puta. Poželjno je, naravno, da to činite u stanju cerebralne i mišićne opuštenosti. Tada pasivnost vaših objektivnih sposobnosti, kao i u hipnozi, dozvoljava podsvesnoj aktivnosti da prevlada. Ovako sugerisane ideje uvek treba da budu propraćene prijatnim iščekivanjima i predstavama o dobro obavljenom poslu, o omiljenim zabavama, jednom re čju o svemu onome što može pružiti dobro zdravlje i, od njega nerazdvojiv, optimizam i vitalnu ravnotežu.

Uobičajene misli zbog neizbežnog organskog odraza mogu biti poželjne ili nepoželjne po zdravlje. Tuga, strah, strepnja, ljubomora, bes, osvetoljubivost i iznad svega pesimizam i malodušnost, ako duže vreme zaposedaju vaš duh i preovladuju u ukupnoj količini vaših uobičajenih duševnih stanja, neumoljivo vas remete i ometaju, Ljutina koja vas nesvesno prepušta delirijumu i tako upravlja vašim rečima i delima, može vas opasno potresti i deprimirati, utoliko više što u svojoj žestini raspe mnogo dragocene energije. Sve ovo proizilazi iz pogrešnih naredbi. Uvek moguća vladavina nad samim sobom stabilizuje naš duh uprkos svim teškoćama i protivljenjima. Koristite zato afirmativne sugestije, kako biste dezorganizujuće misli zamenili onim drugim, kvalitetnijim, i podvrgnite se rezonskim sugestijama. Podsetimo se da nas ljutina često dovodi u nezgodan položaj dok istovremeno,pod uslovom sa sačuvamo hladnokrvnost, naš sud relativno mogao lako poništiti ili ukloniti razlog

32

te iritacije. Potražimo zato najbolji lek za ovakva tegobna stanja, udvostručimo kritički duh, oprez, budimo inteligentni i oštroumni. Shvatimo prepreke i nezadovoljstvo kao nešto što će nas upravo uputiti na to kako i na šta da usredsredimo svoje napore. Odbacimo zavist, jer ona je uzrok svake nemoći. Umesto da samo priželjkujemo i žudimo za preclnostima, koje kao da su privilegija drugih, nastavimo da razvijamo sposobnosti i navike koje će nam omogućiti da ih mi steknemo i uživamo u njihovim plodovima.

Uočite, razvijte i zadržite ovakve optimistične i pozitivne misli. Osim što deluju stimulativno na svakom životnom planu, one uklanjaju i svaki nered bio on psihičke ili fizičke prirode. Ovakve misli ništa ne može bolje odrediti nego tačno defini san cilj i tačno određen način na koji ćemo ga ostvariti. Biće vam potrebno možda i više godina neprestanog truda, nastojanja i stalnog napretka, ali ćete konačno uspeti. Okupirajte svoj duh samo takvim mislima i izbeći ćete one nekoherentne, koje su uzrok svakog nereda. Osoba, koja je protiv svoje volje postala deprimirana, iznenađena nekom nevoljom ili bolom u autosugestiji može odmah naći lek. Najbolje je početi sa metodičnim seansama od po 20 - 30 minuta. Ali usled prevelikih obaveza i zaokupljenosti svoga vremena, možete učiniti grešku. Zato, opuštajući nerve i mišiće i zatvarajući oči, kako bi postigli koncentraciju duha, pribegnite jednoj kratkoj tvrdnji i vrlo brzo je ponavljajte 20, 40,i00 puta »Moja snaga raste«, ili »To prolazi i dobro se osećam.« Ovu jednostavnu ideju, koja putem ponavljanja prodire u nesvesno, specijalno preporučuje E. Kue.

U ovom odeljku obraćam se bolesnicima koje je teška bolest vezala za postelju, koji vidno pate i manje ih više su iznemogli. Pretpostavimo da su zabrinuti, zaprepašteni i očekuju posetu lekara. On će se pojaviti tek za nekoliko sati, jer je zadržan drugim pozivima. Kakva će biti njegova presuda? Sta činiti dok ne dođe. Okolina deli brigu pacijenta, ali niko ne poseduje dovoljno znanja ni autoriteta da bi korisno intervenisao. Svi bespomoćno i nepomično stoje oko kreveta. Svi nastoje da saznaju koliko mu je stvarno loše, često ga i svašta zapitkuju, a pacijent gleda samo prestravljena lica.

»Sigurno nije to,« »Ipak se bojim da jeste.« »Nema doktora.« Ovakve i slične misli i izjave redaju se i pojačavaju muke bolesnika i jasno mu pokazuju da je u opasnosti.

Osim toga iz minuta u minut, on sve više pati i bez obzira na to koliko je po prirodi pobudljiv, uskoro ga opsedaju preteče predstave. On misli na čoveka što je nedavno iznenada preminuo, a ispo ljavao je simptome slične onima koje on trenutno oseća, seća se nekog rođaka koji ih je napustio kada je bio njegovog godišta, itd. A zar nisu i mnogi drugi članovi njegove porodice završili upravo tako i u tim godinama? Mogućnosti fatalnog ishoda ili strašnih posledica nižu se jedna za drugom, kao tamna senka, a bolesnik bezuspešno pokušava da se otme.

Jedna misao, jedna jedina misao bila bi dovoljna da ga umiri dok ne čuje utešne reči lekara. Evo te misli koja je i formalno potvrđena: »Ma kakva bila,bolest uvek pristavlja napor organizma da savlada i eliminiše neku zarazu ili unutrašnji poremećaj« Cak iako sami ne učinimo taj napor naš organizam teži normalnom i zdravom stanju. Neophodno je zato da bolesnik i pre posete lekara i njegove dijagnoze i uputstva, stalno misli na vrlo važnu organsku funkciju koja u njemu svakako postoji i koja je prvenstveno zadužena za ponovno uspostavljanje trenutno poremećene ravnoteže. Nevidljivi organizator, koji i tokom fetalnog razvoja ureduje izgradnju telesnih vlakana i određuje im strukturu, koji potom vodi ceo mz složenih fenomena od kojih zavisi život, vrlo brzo organizuje svoje snage i pamet čim akumulacija izvesnih toksina ili slučajni poremećaj (kao npr. posledice jake prehlade) prete vitalnim funkcijama. Svi simptomi koje bolesnik ispoljava predstavljaju aktivnost njegove isceliteljske moći. Ako su vaše snage za trenutak zarobljene,to znači da ih ovaj mehanizam koristi za unutrašnju borbu i u korist vase odbrane. Bol koji osećate posledica je jedne genijalne kompenzacije, tj. atonije (mlitavosti) nekog od vaših organa na račun hiperaktivnosti nekog drugog organa ili neke slične reakcije., Zato nikada sebi ne recite: »Ja sam bolestan« ili ako to već priznate pomislite na sledeće: »Na putu sam da ozdravim.

Blaženog li paradoksa! Postoji barem jedna bolest od koje se ne može ozdraviti, a to je poslednja.

33

Naravno, ne postoje ni prva ni poslednja bolest. Covek kada ostari ipak mora umreti, mora se prepustiti polako, bez užasa, bez bola.

Dogod organizam ispoljava snagu, ova se automatski troši za očuvanje integriteta funkcionalnog mehanizma, pa čak i onda, i naročito onda kada neu merenost, nedovoljna higijena ili neka nesreća pro uzrokuju tu reakcionalnu krizu koja se zove bolest.

Ako se vaše nesvesno, rektor tog unutrašnjeg napora, zamrači i zaustavi na crnim predstavama, ako dozvoli da ga obuzme užas, ako se razočara i ne usudi da započne svoj posao, tada i samo tada naci ćete se u opasnosti.

Umesto da pokopate delikatnu potrebu vašeg nesvesnog i da protraćite njegovu snagu, nastojte pre svega da ga umirite i utešite mislima koje su u skladu sa njegovim blagotvornim dejstvom, dajte mu podsticaj i korisno ga usmerite.

Iznad svega, važan je mir. Zamolite dakle sve oko vas da se sklone i zadržite pored sebe eventuaIno samo jednu osobu, tihu i staloženu, samo ako mislite da će vam njeno prisustvo pomoći. Bez naprezanja volje i bez najmanje napetosti duha, dozvolite da vašu maštu obuzmu prijatne sanjive predstave. Mislite na to da san daje na raspoloženje vašim vegetativnim funkcijama svu postojeću fizičku i psihičku energiju. Cak i onda kada vam jak bol ili groznica ne dozvoljavaju da se potpuno opustite, ponavljajte u sebi: »Miran san — nepokretan — mišići opušteni — nervi takođe«, itd. Osetićete blagotvornu otupelost.

Ako već imate naviku autosugestije, ili ako vam vaše smetnje ipak dozvoljavaju da kontroli šete misli, najbolje je da probate sa kompletnom seansom autosugestije. Za početak, dovedite sebe u poluhipnotičko stanje koje sam opisao na početku praktičnog dela, a potom ponavljajte u sebi: »Moje stanje počinje da se poboljšava. Na dobrom sam putu da ozdravim. Uskoro ću biti zdrav. Zdrav. U meni se dešavaju reakcije koje će mom telu ponovo dati zdravlje. Duboko ću zaspati i dozvoliti mom podsvesnom da radi za mene. Dok budem spavao, iz sata u sat, postajaću sve zdraviji. Čvrst sam i biće mi bolje. Svakog sekunda, moja snaga raste i bližim se blagostanju. Već zamišljam kako ću se ose ćati kada mi bude sasvim dobro. Biću zdrav.« Zdravlje i blagostanje su jedine dve misli kojima treba da dozvolite da okupiraju vaše nesvesno dok budete tonuli u san.

Ako vam problem predstavlja neki određeni deo tela spustite na njega ruki i kroz autosugestiju ponavljajte „Smiruje se, Smiruje se,«

To će delovati kao pravi anestetik. Ukoliko je to neophodno obratite se za pomoć osobi koja je u to upućena. Njenim sugestijama se morate bezuslovno pokoravati. Možete se i direktno obratiti bolnom mestu, pozivajući ga dugo i polako da se smiri i postane neosetljivo. To je odličan način da potpo mognete kurativnu ideju.

Neki specijalisti iz ove oblasti zahtevaju od bolesnika koji želi da se podvrgne autosugestiji da potpuno skrene pažnju sa simptoma koje oseća, kao i sa pravog stanja svog organizma, i da misli isključivo na ozdravljenje, ili još bolje na zdravlje. Lično smatram da nema ničeg lošeg u tome da do u detalje autosugerišemo, od trenutka kada tačno možemo da definišemo smetnje koje osećamo. To naravno podrazumeva prilično poznavanje patologije. Osoba koja tačno zna šta se dešava u njenom organizmu uspeće da u svoje nesvesno usadi precizne sugestije, kao i čitavu seriju podsticaja i tako, kontroliše tok bolesti od početka do kraja.

Napredujući tako sve više svakog dana, posta ćete zainteresovaniji za sopstveni slučaj, neće vas više uzbuđivati nagla i manja pogoršanja i poboljšanja vašeg stanja. Rast i pad telesne temperature shvatićete kao dokaz stalnih pokušaja i napora organizma da definitivno uspostavi ravnotežu.

34

Kod akutnih oboljenja uzbuna uglavnom ne traje duže od nekoliko dana. Za to vreme sva snaga koju posedujete mora biti usmerena na pronalaženje mira, opuštanje i san. Tokom budnih sati nastojte da mislite isključivo na zdravlje i život. Klonulost i prepuštanje bolesti naročito ako su praćeni nekom vrstom iščekujuće pažnje usmerene ka »kraju^ ne samo da ne stimulišu organizma, već ih ozbiljno sputavaju. U ovako neugodnim i neaktivnim periodima najpreporučljivije je da sve svoje sposobnosti ostavite da miruju kako biste se po završetku bolesti osetili ponovo sposobni i orni da preuzmete sve obaveze. Kada vas bolest odvoji od svakodnevnih poslova, taj period mirovanja ćete skratiti ako i svom svesnom takođe dozvolite da miruje. Nesvesno tada može raspolagati svom količinom telesne i mentalne energije.

Saveti lekara i prepisani lekovi uvek mogu biti praćeni i adekvatnim autosugestijama. Pozitivno uverenje sa kojim prihvatamo neki lek potpomaže njegovo lekovito dejstvo i umanjuje njegova negativna svojstva. Već sam pokazao kako sugestija može ma kakvom papiru dati svojstva izazivača čireva i koliko verovanje, potpuno prijemčivo razumu, može moćno reagovati. Pomenuću slučaj seljaka, koji je patio od zatvora. Progutao je lekarski recept, na kome je bilo ispisano ime nekog purgativa i to mu je pomoglo. Narednog dana ponovo je došao kod slavnog lekara kako bi dobio još jedan takav recept.

Cim se budete osetili sposobnim, nastojte da bez prevelike žurbe, ali sa sigurnošću i čvrstim ubedenjem, mislite na svoje prve izlaske posle bolesti, na radost s kojom ćete se ponovo uključiti u normalan život, na blagostanje. Razmišljajte o onome što volite da radite, o onome što vas najviše interesu je. A čim vam povratak snage to bude dozvolio, dovijajte se kako da svoj oporavak učinite što prijatnijim.

Tri dugačke i metodične seanse autosugestije, više sna u dobro provetrenoj prostoji i laka dijeta sa dosta tečnosti, dovoljne su za ozdravljenje, tim pre i bolje ukoliko imamo iskustva i možemo da praktično i teorijski, putem volje, upravljamo našim nesvesnim.

III

Muškarac ili žena koji su potpuno zdravi, uravnoteženi, otporni, čvrsti i aktivni, postali su prava retkost. Ako se izuzmu posledice ratova, opšta degeneracija ljudskog roda, prevelika upotreba alkohola i podražujućih sredstava — a sve se to može sprečiti putem preventivne autosugestije — postoji još čitav niz uzorka koji iz dana u dan oštećuju i najčvršće ljudske konstitucije. Jedemo previše i prebrzo i stomak se opterećuje javlja se kiselina.Koraristimo veštačke namirnice, sve vise trošimo hranu prebogatu ugljenim hidratima, jedemo previše mesa i azotiranog povrća, šećera. Ovo su tri smrtonosne namirnice po doktoru Polu Sartonu iz sanatorij uma u Brevanu. Njihovo toksično dejstvo oštećuje jetru, zagađuje bubrege; otrovi se talože u tkivima. Sveže namirnice, voda i mlečni proizvodi jedva da se nalaze u našim jelovnicima umesto da ih ima najviše. Kada se tome još dodaju slabo kretanje i nedovoljno fizičko naprezanje kao i loše i nepravilno disanje, ćelije u našem organizmu počinju bukvalno da se guše.

Unutrašnji automatizam reaguje onako kako može. Dogod bar približno održava ravnotežu, ta borba ogleda se u različitim funkcionalnim smetnjama. Ali, prolongiranje tih oštećenja izaziva prekoračenje, tu počinje bolest i to hronična. Pozabavimo se zato prvo funkcionalnim poremećajima kako bismo sprečili bolest o kojoj ću govoriti u sledećem poglavlju.

Uprkos potpuno neprirodnom načinu života, autosugestija zdravlja mnžp neosporno pomoći, stimulišući moć eliminacije. Spontani fenomenalizam "psihološke odbrane traži samo da bude potpomognut. Ali, nemojte sebe obmanjivati i misliti da biste, pod uslovom da sebi sugerišete imunitet, mogli i da ga steknete uprkos neumerenosti. Kako tvrdi Anri Dirvil to bi značilo »očajnički se predati glupoj ideji.«

35

Da biste pobedili sve funkcionalne smetnje, dovoljno je da se posvetite jednoj pravednoj misli. Ma kakve bile te smetnje njihovi uzroci uvek leže u jntoksikaciji životnih sokova, kako to tvrdi dr, Dirvil u svom poznatom delu »Prirodno lečenje«.

Organizam, koji se bori, nastoji da iz sebe izbaci sve otrove i to na onaj nacin na koji to u izvestan način na koji to u izvesnom trenutku može da učim. Nekada će se taj proces odigravati kroz kožu, drugi put kroz jetru ili bubrege; krvarenje zato ima istu važnost kao i upala stomaka, ekcem, reumatizam ili proširene vene. Cesto sadržaj koji organizam izbaci u određenom obliku i putem jednog određenog organa, može posle neke druge krize izbaciti kroz drugi organ i u drugačijem vidu. Bolesnik, koji izvesno vreme pati od hemoroidnih krvarenja, može odmah nakon toga patiti od reumatičnih napada. Osim toga mikrobi se ne sakupljaju makar gde. Najbolji tren za njih su već načeti i oslabljeni delovi organizma. I pored evolutivnih razlika mikrobskih grupa, bak ciloza je isto toliko opasna kao i streptokacija i sta filokacija, Crveni vetar je oboljenje, po prirodi, vrlo slično tuberkulozi. Neko ko je prebolovao jednu od ovih bolesti može vrlo lako dobiti i drugu: iako vi u to sumnjate tifus, grip, variola su braća i sestre. Njihova zajednička majka je neotpornost organizma.

Ova organska solidarnost pokazuje da je za samoizlečenje, s jedne strane vrlo važno autosuge risati moć nad sopstvenim telom i duhom, kako bi se podvrgli zdravom životu, više posvetili fizičkim aktivnostima i obezbedili dobro snabdevanje ćelija kiseonikom, i sa druge strane, sugerisati opštu regularizaciju podrazumevajući tu sve telesne funkcije.

I konačno, evo formule prolagodljive svakom pojedinačnom slučaju. Tokom ovih seansi neophodno je da govorite u prvom licu. Ako se prisetite da je nesvesno na izvestan način akter, možete se obratiti njemu i sugerisati mu onako kako to čini hiphotizer sa uspavanom osobom.

»Još od danas radićeš tako da se ja osećam sve bolje i bolje. Naređujem ti da mi podariš miran i dubok san svake noći i to od trenutka kada pomislim na spavanje. Cim me obuzme želja za odmorom us lediće opuštanje i uskoro ću duboko spavati. Kada se probudim želim da se osećam lako i odmorno, da budem oran i raspoložen za rad. Od ovog trenutka moje nerve ćeš učiniti nepovredivim, čvrstim i stalno mirnim. Moje disanje biće lako i duboko i daće mi novu energiju. Blagostanje koje usledi biće nov izvor samopouzdanja. Život već vidim u novom i optimističnom svetlu. Ne postoji više nikakav strah. Ma šta da mi se dogodi moje srce će normalno kucati,zadržaću svoj mir i neću gubiti volju. Podstaknut mojim mislima li re^uhses moju probavu, U vreme obroka imam apetita, zadovoljan sam kad sedam za sto, dobro varim, tako da se i posle obroka osećam lako i pokretno. Vladaš svim mojim organskim funkcijama, od njih očekujem savršen rad: moja jetra, bubrezi, stomak, bespre korno funkcionišu. Uputi mojoj cirkulaciji dovoljan podsticaj kako bi svaki deo mog tela bio dobro prokrvljenf temperatura konstantna. Neka moja krv lako teče od srca do ekstremiteta i isto se tako vraća. Želim da izbacivanje štetnih materija bude kompletno i temeljno, kako bi svaka ćelija mog tela ostala potpuno vitalna. Ako u mom organizmu već postoje neki funkcionalni nedostaci želim da ubrzo nestanu. Gvozdeno zdravlje koje želim, rašće u meni iz dana u dan.«

Nema razloga da ove tvrdnje ne promenite i ne uskladite ih sa vašim željama i ciljevima. Pri tom se ipak morate držati osnovnih pravila autosu gerisanja, iznetih u prvom poglavlju. Rezultat sigurno neće izostati.

Autosugestivna kura biće mnogo efikasnija ako je potpomognete pravilnom ishranom, normalnim načinom života i prirodnim navikama.

IV

36

Od svih hroničnih bolesti izvestan broj je sva kako psihičkog porekla. Kao najčešći njihov uzrok možemo navesti pre svega jake emocije zlovolju različite psihološke smetnje, strahove ili bilo koji psihički bol. Ostale hronične bolesti su uvek u vellkoj meri uslovljene mislima. Cak i telesne povrede se mogu ograničiti i zaceliti kao što se i izrasline mogu povući, samo tretmanom autosugestije.

Iskustvo pokazuje da istinito znatno prevazilazi ono sto je uočljivo i da granice mogućeg uvek leže van verovatnog ili očekivanog. Samo nada preostaje onima koji su prethodno bežuspešno isprobali sve medicinske metode.

U ovakvim slučajevima je direktna tvrdnja bez i najmanjeg razmišljanja o mogućem ishodu, često stvarala čuda. Pokazalo se da su ovde najdelo fvornije vrlo detaljne sugestije.

Psihoastenici, neurastenici, kao i osobe koje pate od bilo kakvog poremećaja cerebralnih funkcija, oni koji imaju senzoralne halucinacije, dakle svi slučajevi psihopatije i neurologije, uglavnom, se osećaju nemoćni da sopstvene misli usmere ka blagotvornim sugestijama koie bi im pomogle, ili bar ne uspevaju da ih dovoljno podrže u mašti. Poluglasno ponavljanje ispisanih tvrdnji ipak će delovati na njih, a neće ih zamariti.Na početku treba primeniti seanse od svega nekoliko minuta, a potom ih svaki dan produžavati. Eksperiment uvek treba izvoditi u opuštenom stanju i to svako veče pred spavanje, kako bi u svoje nesvesno lakše ubrizgali blagi kurativni sadržaj. Ako vam se čini da vaš uticaj na nesvesno nije dovoljno jak preporučujem da se obratite nekom lekaru specijalisti, koji će vam svakako biti od pomoći.

Uopšte govoreći, onaj ko želi da primeni metodu autosugestije trebalo bi da je započne sa sledećom pomisli: »Mogu da ozdravim« — i da od nje stvori lajtmotiv svakog budućeg pokušaja.

»Mogu da ozdravim. Probao sam mnoge lekove, ali ni jedan nije delovao. Moju bolest proglasili su definitivnom i neizlečivom, ali ja ipak mogu da ozdravim. Teško mi je da u to poverujem, jer sve što sam o bolesti čuo i pročitao, govori suprotno, ipak ja mogu da ozdravim. Moje nesvesno rađa sasvim drugačije ♦ misli. Zdrav razum, naviknut na realno i iskustveno ipak drži pod sumnjom sve doskora nesumnjive činjenice i upravo tu leži mogućnost mog ozdravljenja. Treba samo da se naviknem na tu pomisao. Mogu da ozdravim. Moje nesvesno naoružaće se tom idejom i vodice me. Mogu da ozdravim.«

Morate početi sa Što češćom i što dužom pri menom opšte metode. Udobno smešteni i opušteni, pustite svoju maštu da radi, dok sve ostale sposobnosti i misli miruju. Poslužite se nekom afirmativ nom formulom, sročenom po sopstvenom nahođenju i potrebi. Zamišljajte kako ste već ozdravili, kako opet uživate u slobodnom životu i radu, kako više nema nikakvih zdravstvenih kočnica, kako uživate u blagostanju koje pruža zdrav život.

Ukoliko vam problem predstavlja bilo kakva nemoć, njeno progresivno uklanjanje biće olakšano pokušajima, od kojih će svaki naredni pružati sve veću širinu pokretu koji želite da učinite. Pokušaji pripremani kroz više seansi autosugestije unapred su odredeni za kljucni trenutak. Mali ner vni šok, naprimer, iznenadna zvonjava budilnika koji daje signal da se prepustimo maštarenju i projekciji želja, može biti od velike pomoći. Izneću slučaj jednog paraliticara kome su obe noge bile oduzete i kome smo mesec dana ranije utuvili u glavu ideju da će se dići i hodati jednog određenog dana u tri sata popodne, čim vidi da se zaljuljalo klatno zidnog sata koji će mu biti pred očima. Bolesnik je u nekom poluhipnotičkom stanju više ča sova iščekivao presudni trenutak, pogleda prikovanog za klatno, izložen iznenadnim blagim napadima drhtavice. Iznenadan otkucaj sata, nedvosmislena naredba »Diži se« — koju je izgovorilo više nas, kao da su ga poneLL Hodao je po sobi u koju ga ja bolest zarobila četiri godine pre toga. Istina, atrofiram nožni mišići uspeli su svega nekoliko trenutaka da ga održe u uspravom položaju, ali cilj je bio postignut. Shvatio je da može da hoda i nakon dužeg tretmana mišića i vežbi on je to dobro radio.

37

Sugestija i autosugestija činile su i još uvek čine čudo u koje je gotovo teško da možemo pove rovati. Ove metode se iz godine u godinu sve više primenjuju. Isprobajte ih na sebi samima, imajte poverenja i ne ustručavajte se da ih preporučite drugima, čak i onda kada smatraju da su njihove tegobe ili bolest neotklonjivi.

EKSPERIMENTALNA SUGESTIJA

ISugestiju sam već definisao kao: »Svaku radnju koja za krajnji cilj ima uvođenje neke ideje u mozak,«

Sugerisana ideja može biti potpuno ili delimično prihvaćena, ili odbijena. Drugim recima može biti delotvorna ili nedelotvorna. Već smo naučili da putem nesvesne psihičke aktivnosti, svaka prihvaćena ideja i potom pohranjena u podsvesti, pokreće mehanizam koji je realizuje. Ipak, prihva tanje ili odbacivanje sugestije ne zavisi isključivo od njenog sadržaja već i od osobe. Onoga čija se mašta lako pokreće svako može učiniti sugestibil nim, ma kako malo bio nadaren. Ali umešan ekspe rimentator uspeva da utiče i na one ljude koji nisu lako pobudljivi.

Neki stručnjaci tvrde da sugestija postaje delotvorna tek onda kad preraste u autosugestiju, U to nikada niko nije sumnjao. Treba međutim istaći da sugestija, kojoj se pojedinac potpuno predaje, skoro uvek u njemu rađa i promišljenu autosugestiju. Ali i sugestija odbačena od strane razuma i volje,ponekad se ipak ustali u nesvesnom i to u vidu spontane autosugestije.

Dugo se smatralo da je stanje hipnotičkog sna neophodan uslov efikasnog sugerisanja. Danas se smatra da su i sugestije date i primljene u budnom stanju dovoljno delotvorne. I onda kada se pri izvođenju ovakvih eksperimenata prvo pribegavalo hipnozi, svi hipnotizeri su znali da se osoba ne uspavljuje lako samo zato što to želi i što prihvata pomisao na nesvesno stanje, jer i druge nepover ljive i sumnjičave osobe uprkos odbijanju, nevero vanj u i otporu ipak mogu podleći i biti uspavane energičnim i ponavljanim sugestijama.

Uopšteno ako uzmemo u obzir ma kog čoveka njegova će sugestibilnost varirati u zavisnosti od tipa ličnosti kao i od obučenosti eksperimentatora. Ako već i pre pripreme možete korisno da utičete na misli drugih, naročito ako ste u stanju da pružite utehu i olakšanje nekom bolesniku, postići ćete više i bolje prepuštajući se treningu koji ima za cilj unutrašnju proveru sposobnosti sa kojima ulazite u igru sugestije.

Sposobnost da izazovete neke hipnotičke efekte u prisustvu pacijenta koji želi da se povrgne sugestivnom tretmanu, nesumnjivo će učvrstiti njegovo poverenje i povećati sugestibilnost. Primena eksperimentalne sugestije istvoremeno predstavlja odličan autogeni trening. Osim što razvija samopouzdanje omogućava bolju samokontrolu, postojanost i koncentraciju duha, ova metoda obezbeđuje i jači lični uticaj kako u životu tako i u radu. Ovim putem možete odlično uvežbati nametanje sopstve nih misli i stavova drugima.

Izvesna lakoća u ophođenju, miran pogled i govor, odlike su ljudi koji su se bavili hipnotizmom. S druge strane stidljivi, nesigurni, ljudi slabog karaktera, nesposobni su da se odupru psihološkom pritisku. Ukratko, veliki broj ovakvih i sličnih osoba, koje sam lično poznavao, radikalno se izmenilo uz pomoć ove metode. Prvo su se

38

podvrgli praktičnom i individualnom treningu koji i ja preporučujem, a potom su svoje znanje pnmenili na prijateljima i poznanicima.

Kako se kao prvi uslov efikasnosti jedne sugestije pretpostavlja odvlačenje pažnje subjekta od svega onoga što nije njen predmet, poželjno je fiksirati pogled u jednu tačku i pacijenta gledati sigurno i pravo u oči. Neophodno je zato stvoriti određenu kulturu pogleda i obučiti oko. Ovo ima za cilj da kod učenika savlada celebarni refleks (treptanje) i potom, da ga naučl da pogledom fiksira prvo određenu tačku, a zatim odredenu osobu, Ve zbe počnite tako što ćete čitati neko štivo, a da pri tom ne trepćete. Dobra vežba je i gledanje ispred sebe u mraku. Na kraju fiksirajte plavo nacftanu kružnicu prečnika jedan santimetar i to na belom papiru. Nismo svi u mogućnosti da podjednako lako izvodimo ove vežbe. Početnici često osećaju bockanje u očima i navalu suza. Ali ne gubite hrabrost i uvećajte svoje napore. Radite to postepeno. Fiksirajte prvo krug samo i5 sekundi, a potom se odmarajte jedan minut. Onda povećajte fiksiranje na 30 sekundi da biste konačno stigli do toga da dve minute gledate u krug i da ne trepnete. Nastavite tako sve dok vam držanje široko otvorenih očiju i gledanje kruga u trajanju od deset minuta ne bude predstavljalo nikakav problem. To će biti dovoljno. Pri svakodinevnim susretima sa ljudima nastojte da ih gjedamo tačno u koren nosa. Hladnokrvan i miran pogled koji fiksira podrediće najpro vokativniju osobu. Dogod svoiim pogledom držite u pokornosti pog led sago vo r ni ka, njegova sposobnost rasuđivanja i volja se smanjujn^ Vaše reci mogu u tom trenutku samo prividno nemati nikakvog uticaja koji je u skladu sa vašom voljom i namerdm, ali one time ništa manje ne pobuđuju nesvesno određenog subjekta. On će, nakon što ih impregnira u vidu ideje raditi na njihovoj realizaciji. Ako to isto neko pokuša da uradi sa vama, prekinite da fiksirate pomenutu tačku i spustite ili podignite pogled onog trenutka kada ta osoba počne da govori. Potrebna je vrlo jaka volja da bi se sačuvala samouverenost pred nekim ko vas konstantno gleda pravo u oči.

Reci, kao glavni pokretači sugestija, naoružavaju snagom i autoritetom kojima se teško može suprotstaviti. One im daju imperativni ton. Predu slov svemu ovome je čista artikulacija, prodoran zvučan glas i sigurnost govora. Obučavanje govora se zato mora odvijati na sva tri pomenuta plana.

Prvo postignite dobru artikulaciju. Ovo možete vežbati na više načina, Primenite vežbe dikcije, a u svakodnevnom govoru nastojte da jasno i pravilno izgovarate sva slova. Dobra vežba može biti i glasno čitanje nekog štiva. Pri tom se trudite da tečno izgovarate sve samoglasnike i duže se zadržavajte na izgovoru suglasnika. Konačno, možete primeniti i neku od metoda autogenog treninga koji sam izložio u prethodnim poglavljima. Pojačanje zvučnosti i jačine glasa najbolje se postiže pevanjem, a to mogu biti i samo početne i jednostavne vežbe za solfeđo. I sam sam uspeo da kod mnogih mojih pacijenata poboljšam funkciju glasnih žica terajući ih da sugestije izgovaraju vičući. Ako imate osetljivo ždrelo ovo može izazvati manje smetnje. Zato preporučujem duže odmaranje između pokušaja.

Sto se tiče sigurnosti glasa i autorirativnog tona kojim izgovarate sugestije, ovo se jedino može postići vežbom.

Ne postoji osoba koja ne može ovladati metodom eksperimentalne ili primenjene autosugestije. Kao što je to slučaj i sa drugim veštinama, rađamo se manje ili više sposobni da to savladamo. Karakteristike odličnih praktičara istovremeno su prisutne i kod onih manje nadarenih, tako da i oni uz dosta napora i istrajnosti ipak mogu uspeti. Među eksperimentatorima koje sam ja obučavao postojao je jedan sa deformacijom nepca i belim pegama na rožnjačama. Danas je i on vrlo priznat stručnjak.

II

39

Sada ću objasniti četiri osnovna ogleda neophodna za primenu i jproveru efekajta sugestije. Us pešno izvođenje prvog olakšava izvođenje drugog i tako redom. Najbolje je zato da ih izvodite postupno:

Prvi ogled — sastoji se u tome da putem sugestije poremetite ravnotežu pacijenta koji stoji uspravno i to tako, da se ovaj nagne i padne unazad. Za početak pokušajte sa jednostavnom i jasnom sugestijom. Recite mu da stoji mirno i opušteno, da opusti ruke uz telo, sastavi stopala i zatvori oči. Potom mu sugerišete da zamišlja kako pada unazad i u mislima ponavlja: »Padam unazad, padam unazad, padam unazad...« Dozvolite mu da primeti da će njegovo telo, nakon nekoliko sekundi i pošto autosugestija nesvesno u njemu utvrdi zadati impuls, biti jako pognuto unazad. Nemojte se ustručavati da u odnosu na pacijenta zauzmete takav položaj da ga u slučaju pada možete zadržati. To će kod njega rasterati svaki strah i omogućiti mu da se nesmetano prepusti vašim naredbama.

U većini slučajeva ogled će biti uspešno izveden i pacijent će se stvarno nagnuti. On se prvo izvesno vreme klati, a potom jako naginje. Kod nekih osoba može se dogoditi da vrlo naglo padnu. Ako subjekat tvrdi da ništa ne oseća pokušajte sa metodom heterosugestije. Objasnite mu da ideja pada nije dovoljno okupirala njegovo misaono polje, da je njegova pažnja bila svesno ili nesvesno ometana voljnom namerom da ne padne ili ubeđe njem da se to ipak neće dogoditi. Potom mu recite: »Ponovićemo ogled, ali ovoga puta ću ja usmerava ti vaše misli. Gledajte me pravo u oči.« Fiksirajte ga u koren nosa tačno deset sekundi i izgovarajte. »Tako... hoćete li molim vas, da ponovo zatvorite oči, ne plašite se, ja sam tu da vas zadržim, videćete... još malo... (u tom trenutku prođite mu iza leđa, laga no položite dlanove na njegova leđa i to u visini lopatica i izgovarajte: »Kada pomerim ruke, osetićete jaku silu koja vas vuče unazad i vi ćete pasti. Nesputano, vaše telo se naginje unazad, svakog trenutka sve više«). Insistirajte na ovoj posled njoj ili sličnim tvrdnjama dok se ne uverite da pacijent stvarno počinje da se naginje. Završite zahtevnom sugestijom: »Sada padate unazad — padate — padate.«

Drugi ogled — Sastoji se u tome da kod pacijenta pobuđivanjem i sugestijom izazovete padanje unapred. Cim ovaj, posle padanja unazad, ponovo uspostavi ravnotežu, predložite mu ovaj obr~ nuti pokušaj. Početni položaj treba da bude isti, uspravan, ruke opuštene niz telo, sastavljena stopala i opušteni mišići, naročito dorsalnoabdommalni.

Recite mu da zatvori oči i zamišlja kako ga nešto vuče unapred. Neka ponavlja u mislima: .Padam unapred, padam unapred, padam unapred,« itd. Ako autosugestija ne nailazi na svesni ili nesvesru otpor, pacijent će se naginjati dok ne izgubi ravnotežu. Eksperimentator mora biti spreman da ga zadrzi kad počne da pada.

Ukoliko ispitanik ništa ne oseća, pokušajte sa heterogenim metodom, kao i u prethodnom ogledu. Recite mu da vas gleda pravo u oči i pažljivo spustite vrhove prstiju na klavikule ili slepoočnice ispitanika i obratite mu se izrazito zapovednim tonom: »Kada povučem ruke, osetićete kako se naginjete ka meni i pašćete unapred.« Nastavite da ga gledate u oči povlačite polako ruke i udaljite malo glavu. Sugerišite mu: »Počinjete da se naginjete, sve jace, nesputano, naginjete se sve više«, i tako dalje dok ne primetite njegov pokret. Zatim glasno recite: »Ta sila vas vuče, naginjete se, padate, unapred, pa — da — te! «

III

Treći ogled — Ispitanik koji putem auto ili heterosugestije lako ispuni zadatak iz prva dva ogleda paseduje najbolje predispozicije i za uspe šno izvođenje trećeg. Ovaj ogled ima za CiI3 mhi biranje nekog momentalnog pokreta. Ako ogled izvodite sa više ispitanika istovremeno, za početak izaberite nekoga ko se u prethodnim ogledima pokazao dovoljno pobudljiv. Tek potom pokušajte i sa ostalim. Pacijent treba da bude komotno smešten i to u sedećem položaju. Zahtevajte prvo da skupi šake obe ruke i da čvrsto prstima pritiska dlanove. Neophodno je da njegove oči budu zatvorene. Neka zamišlja kako se snaga kojom stišće šake sve više povećava i potpuno izmiče njegovoj kontroli. Na kraju treba da oseti kako više nije u stanju da ih otvori. Istovremeno mora ponavljati u

40

sebi: »Moje su šake sve čvršće stegnute, ne mogu ih više otvoriti — što više pokušavam sve su čvršće stisnute«, itd. Nakon petnaestak sekundi, ako je prigodno autosugestioniran, pacijent stvarno veruje u to da više ne može da otvori pesnicu, Is poljava veliki napor da to ipak ućinL U izvesnim slučajevima to mu stvarno neće poći za rukom sve dok ne usledi nova autosugestija: »Sada se moje pesnice opuštaju, ruke su mi labave i mogu da otvorim šaku.«

Ukoliko rezultat u ovom ogledu izostane ili bude samo delimično postignut, ponovo pokušajte sa heterosugestijom. Eksperimentator mora ponovo zadržati pogled pacijenta i gledati ga sa punom pažnjom sve vreme izvođenja ogleda. Potom mu su gerišite sledeće: »Stavite ruke u ovaj položaj (pokažite mu taj položaj) — stegnite ih, još više ih stegnite — ukrutite ih kao da su u njima gvozdene šipke — nastavite da me gledate pravo u oči — počinjem da vam stišćem šake — čvrsto — vrlo čvrsto) u tom trenutku obuhvatite njegove ruke i lagano ih pritiskajte jednu uz drugu) videćete — čim budem izbrojao do tri nećete više moći da ih otvorite — što više budete pokušavali, sve jače će biti stisnute — vaše ruke će postajati sve kruće i kru će — nepomične i krute — ruke vam postaju teške — kao od drveta — osećate da se privlače — nastavite da me gledate pravo u oči — ne spuštajte pogled: jedan! — čvrsto spojene — dva! još čvršće stegnute — tri! više ne možete da ih rastavite, što više pokušavate to ćete manje moći — one su svakog trenutka sve jače stegnute — ne možete ih rastaviti — kao da vam prsti srastaju sa dlanovima — nećete moći nemoguće je rastaviti ih — snažno pokušajte — neće vam uspeti.«

Ovaj dugačak niz tvrdnji mora biti izrečen najubedljivijim mogućim tonom i praćen jakom fas cinacijom. Tvrdnje po potrebi možete ponavljati i varirati ih sve dok pacijent uzaludnim pokušajima da rastavi svoje ruke ne pokaže da je efekat postignut.

Ova vežba je korisna i za samog eksperimenta tora. Ona pozitivno razvija mentalnu pa čak i fizičku energiju. Čestim ponavljanjem stiče se izuzetna sigurnost. Uostalom, da bi se ovaj ogled uspešno izveo na nekom većem procentu pacijenata, neophodno je imati dobru tehniku kao i rutinu. Pri pokušaju izvođenja ovog ogleda nepobitno sam utvrdio da su nesigurne i vrlo stidljive osobe ispo ljile izvesno sampouzdanje i unutarnju snagu, koji su im dotada bili potpuno strani. Preplašeni, oni koji crvene uvek kada im neko uputi makar i najbezazleniji pogled, nesposobni da se iskažu i dokažu, svi takvi ljudi su sada stekli ogromno samopouzdanje i konačno mogu nesmetano da uživaju u šarmu svakodnevnih događanja i promena. Stekli su mentalnu i verbalnu borbenost, bez kojih se u.

životu malo šta može postići i dorasli situacijama i prednostima na koje su im, njihove do nedavna skrivene sposobnosti, davale puno pravo.

Četvrti ogled — U prethodna tri ogleda veći broj osoba oba pola neće ispoljiti željene efekte, čak iako su vrlo sugestibilni. Uzrok svakako treba potražiti u njihovoj nestalnoj, neobuzdanoj i ćudljivoj misli, koja se ne da lako kanalisati ni putem autosugestije, ni putem heterosugestije. Oni naj dosledniji ponavljaju preporučene tvrdnje i pažljivo slušaju ono što im eksperimentator govori, ali njihova imaginacija, pravo filmsko platno, ne dozvoljava da se na njemu projektu je samo jedna ideja. Kod drugih, naprotiv, mentalni mehanizam je hipoaktivan. Sugerisana ideja teško prodire u njihovo misaono polje i sporo i bolno izaziva svoju refleksiju. Kako bi podstakli ovakve i slične osobe potrebno je da uporno ponavljate sugestiju, jasno izgovarate tvrdnje i produžite postupak pet do deset minuta.

Evo kako ja postupam u tom slučaju. Nakon što se pacijent udobno smesti (sedeći položaj) za htevam da zatvori oči i da ruke spusti na kolena, ali tako da mu šake budu blago otvorene i sa dlanovima okrenutim naviše.

Potom mu kažem da ne otvara oči sve dok mu ja to ne budem dozvolio i da jako misli na svoje ruke: »One su sada otvorene — kažem mu — ali osetićete kako se nesvesno zatvaraju. U prstima ćete osetiti laku drhtavicu,

41

kao protok slabe struje koja se penje uz ruke sve do ramena. Prsti će reagovati i u početku će se samo zgrčiti, a da toga niste ni svesni. Vaši prsti se miču. Neosetno, šaka se zatvara — članci na prstima se stežu — ubrzo ćete to sasvim jasno osetiti — nećete moći da zaustavite taj pokret — što više budete pokušavali da opustite šake, one će se sve brže i jače vraćati u prethodni položaj. Svakog trenutka vaše šake se sve više skupljaju — za koji trenutak će se potpuno i čvrsto zatvoriti — tako čvrsto da ih nećete moći otvoriti.« Pratim efekte te sugestije i na bazi posmatranja osmišljavam sledeće. Cim ruka postane nepomična, sugerišem dalje: »To počinje, počinje sve jače«, itd. — kao i u prethodnim ogledima. Cim uočim najmanji drhtaj, saopštavam da se to već dešava, da će se grč pojačati sve dok se šake potpuno i čvrsto ne zatvore.

Osobe koje prisustvuju ogledu mogu pomoći eksperimentatoru svojim glasno izrečenim zapažanjima»: »Evo«, ili »Evo, šake počinju da se zatvaraju«. Neko drugi može dodati — »Ovaj prst se brže skuplja od ostalih«. Ispitanik tako više veruje u ono što se događa.

Kod onih osoba čije šake ostanu čvrsto stisnute bilo posle trećeg ili četvrtog ogleda, sugestibilnost raste toliko brzo da, odmah nakon postizanja tog efekta, u većini slučajeva, mogu biti lako dovedeni u stanje totalne hipnoze. Za to je potrebno svega nekoliko minuta. Cak i u budnom stanju dejstvo sugestija, koje uslede posle uspešnog izvođenja ovih ogleda, je vrlo duboko i brzo.

Da biste uklonili zgrćenost izazvanu sugestijom dovoljno je da pacijentu potvrdite da ona nestaje. Dešava se, mada vrlo retko, da pacijent, maksimalno pobuđen poveruje kako će njegove ruke zauvek ostati u tom položaju. U takvim situacijama ne smete pokazati nikakvo uzbuđenje i morate uporno ponavljati sugestiju opuštanja. Najbolje, je da ubedite pacijenta da će se njegove šake otvoriti onog trenutka kad izborojite do tri ili sedam. Kada izgovorite brojeve tri ili sedam, poželjno je da proizvedete neki iznenadan i jak zvuk (naprimer jako pljesnete dlanom o dlan). Ovo će dati blag podsticaj željenom opuštanju.

U svim ovim ogledima nema ničeg opasnog ni nezdravog. Izvoditi ih istovremeno znači sticati saznanje o neograničenoj moći sugestije, sposobne da skoro svakome pruži utehu, olakšanje i iz lečenje. Opširnija objašnjenja o eksperimentalnoj sugestiji izneo sam u delima Praktična metoda magnetizma, hipnotizma,sugestije«.

Između budnog stanja, karakterističnog po potpunom prisustvu svesti i hipnotičkog stanja, kada je subjekat sasvim nesvestan, postoji čitav niz me đustanja koja se međusobno razlikuju samo u nijansama. Pod dejstvom hipnogenih manevara, oštrina i sposobnost svesti se postepeno gase. U određenom trenutku ove sposobnosti prestaju da preovlađuju, polako se gube i dozvoljavaju nesvesnom da osvaja misaono polje i konačno potpuno ovlada njime Tek tada se može govoriti o stanju potpune hipnoze. Izvesna inercija svesti dozvoljava nesvesnom da temeljno deluje i bude pobuđeno sugestijom. Već sam objasnio kako kod sebe samih možete izazvati željeno opuštanje i sanjivost. Sada ću vas uputiti u to kako da drugoga dovedete u isto stanje.

Neophodno je unapred reći pacijentu da ne želite potpuno da ga uspavate, ali da treba da se prepusti ukoliko oseti da ga san obuzima. Tako rea gujući, izbeći će voljnu pasivnost koju želite da mu nametnete. Neophodno je da izvođenju ogleda prisustvuju jedna ili dve osobe koje će sam pacijentizabrati. Ukoliko pacijent prema eksperimentatoru ispolji bilo kakav otpor ili nepoverenje koje ne može da prevaziđe, najbolje je odmah odustati od svakog pokušaja. U takvim slučajevima čak i efekti najboljih sugestija bivaju poništeni dejstvom latentnih kontrasugestija.

Najbolje je da pacijenta udobno smestite u neku visoku i komotnu fotelju. Ruke, leđa i glava moraju imati oslonac, noge neka budu savijene u kolenima pod pravim uglom ili blago ispružene una pred, tako da oba stopala stoje na podu. Prigušeno iii vrlo slabo plavo svetio pojednostavljuje hipnozu. Optimalna temperatura u prostoriji u kojoj se izvodi ogled dosta je visoka, 20 -25, ali nikako ne sme biti niža od 15.

42

Eksperimentator treba da sedne ispred pacijenta, da ga zamoli da ga gleda u oči ne naprežući se, ali ni ne spuštajući pogled. Eksperimentator takođe mora gledati pacijenta pravo u oči — mirno, blago, ali nepomično. Pacijenta zamolite da opusti palčeve, a zatim ih uzmite i lako pritiskajte spoljne ivice noktiju. Koren nokta, poznat kao hipnógena zona, takođe može poslužiti kao tačka dodira između eksperimentatora i pacijenta. Palčeve morate pritiskati lagano i to držeći ih između svojih palčeva i kažiprsta.

Tokom prvog minuta beskorisno je bilo šta su gerisati. Mirovanje pacijentovih mišića, usmerava nje njegove pažnje (gleda vas pravo u oči) i pritisak na palčeve, prouzrokuju određenu mentalnu inerciju i sanjivost koja se odražava u težini koju ose ća u kapcima. Prateći pogledom njegove treptaje, nakon dve, četiri ili najviše deset minuta primetićete kako pokušava da potpuno zatvori oči. Upravo u tom trenutku treba da usledi prva jasno izrečena sugestija.

Blagim, odlučnim i ravnomernim glasom ekspe rimentator treba da kaže: »Vaši kapci su teški — vaši kapci su teški — vidite kao kroz maglu, kao kroz veo — vaše će se oči uskoro zatvoriti — obuzeće vas potpuna obamrlost — svakog trenutka vaši kapci su sve teži — osećate bockanje u očima — vaš pogled postaje rasejan — kapci se sve više spuštaju.«

Ovakve sugestije, ako su osmišljene i usklađene sa onim što pacijent razume i oseća, u najvećem broju slučajeva dovode do potpunog zatvaranja očiju. Kod određenih osoba može se postići samo jako otežan i usporen celebralni refleks, ali neće doći do potpunog zatvaranja. Ovoj grupi pacijenata ekspe rimentator treba da se obrati na sledeći način:

»Sada će se vaše oči potpuno zatvoriti. Kada budem izbrojao sedam, ostaće zatvorene. Dok brojim vaši kapci će postajati sve teži i teži. Jedan... teški, vrlo teški... dva... zatvaraju se... tri, glava je teška ... četiri... hvata vas san... pet, vaše oči su zatvorene... šest, potpuno zatvorene... sedam, vi spavate...«

Ako ste postigli željeni efekat, možete početi sa tretmanom, tj. davati pacijentu kurativne sugestije, koje odgovaraju njegovim tegobama. Želite li da utvrdite hipnoidno stanje u kome se pacijent nalazi, onda postupite ovako:

Prođite pacijentu iza leđa, spustite dlanove na njegove slepoočnice, tako da vam se jagodice srednjih prstiju dodiruju na sredini njegovog čela. Cesto se jed ino pritiskom na očne duplje može postići totalna hipnoza. To je klasičan hipnogeni postupak. Prekrivajući pacijentove oči, eksperimentator ih može pritiskati, ali vrlo blago i sugerisati: »Osećate potpunu obamrlost, glava vam je teška... vaši udovi su teški... spava vam se... svaka moja reč povećava tu pospanost i uskoro ćete duboko usniti. Mislite na to kako spavate... mislite samo na to kako spavate... vi želite da spavate... neodoljivo vas obuzima san. Ne čujete više nikakve spoljne zvukove... san je tu... vi spavate.«

U tom trenutku totalna hipnoza već može biti postignuta. Ako se to i ne dogodi, kod svih će već postojati izvesna psihička pasivnost, sasvim dovoljna za efikasno delovanje sugestije.

Kako biste postigli stanje totalne hipnoze (pri izvođenju ovog ogleda uvek težim tome) morate početi sa prethodno iznesenim tvrdnjama. Kasnije ih izgovarajte sve autoritativnijim i ubedljivijim tonom.

Evo kako ja to radim. Pošto se vratim ispred pacijenta, obuhvatim mu glavu tako da mi se palčevi dodiruju na sredini njegovog čela i potom palčevima blago i sinhronizovano povlačim lukove od korena nosa ka slepoočnicama. Istovremeno sugerišem:

»Sada vas obuzima san — mislite samo na to. Pred očima sve postaje crno — čujete samo moj glas — spava vam se, spava, svaka moja reč sve vas dublje uspavljuje — spavate duboko.«

43

Sledeću sugestiju izgovaram u pravilnoj ka denci i to tako kao da su moje reči sinhronizovane sa otkucaijima sata.

Spa - va - te vi spa – va - te vi spa - va - te du - bo - ko vi spa – va - te naj – dub - ljim snom vi spa – va - te ta - ko du - bo - ko dok iz - bro - jim do se - dam bi - će te u naj - dub - ljem snu.

U istom ritmu brojim do sedam i potom kažem; »Sada ste potpuno uspavani, ništa vas ne može probuditi, spavate sve dublje i dublje.«

Da biste se uverili da je totalna hipnoza dobro izvedena, pokušajte da se prisetite klasičnih simptoma tog stanja: grčenje, neosetljivost, sve moguće halucinacije i konačno nesvesno izvođenje svih naredbi koje upućuje eksperimentator i kojih se pacijent pošto se probudi, više ne seća.

U nastavku se najčešće upućuju sledeće sugestije:

»Sada me morate slušati, vaša ruka (leva ili desna) postaje kruta i teška, kruta i teška kao da je od gvožđa, više je ne možete saviti, što se više trudite ona je sve kruća.«

Pojedinci će reagovati momentalno. Primeti ćete kako im se ruka vrlo čvrsto grči i kako intenzitet tog grčenja zavisi od vaših sugestija. Drugi će spavati toliko čvrsto da sugestija neće imati nikakvog uticaja na njih. Neophodno je zato više puta ponavljati tvrdnje i uporno insistirati da bi se postigle i najslabije kontrakcije.

Totalna hipnoza razvija se kroz tri faze. Nekada se smatralo da su ove faze sukcesivne. To su: somnambulizam, katalepsija i letargija.

Ipak, svaka sugestija po svojoj prirodi ukazuje na posebnu predispoziciju za jednu od ovih faza. Ako je to tzv. somnambulska faza, reakcija na sugestije biće momentalna. Suprotno tome, u kataleptičnoj i letargičnoj fazi određena psihička malaksalost kao da ispitanika čmi indiferentnim prema bilo kakvim sugestijama.

U takvim slučajevima treba insistirati jer psihička inercija hipnotićkog stanja može polako popustiti i prerasti u somnambulnu fazu koja je neophodna za dobar sugestibilitet.

Ako želite da proverite hipnozu, umesto grčenja ruke možete provocirati lokalnu anesteziju, ili još bolje sugerisati pacijentu da učini određen pokret ili nešto uradi: ukoliko izvrši vašu naredbu i pri tom se ne probudi, možete konstatovati potpuno hipno tičko stanje. Ako se plašite stimulacije, lokalna epi dermalna anestezija ništa ne vredi. Ovaj ogled zah teva neka posebna znanja zbog kojih ću, da se ne bih ponavljao, uputiti Čitaoca na moju »Praktičnu metodu megnetizma, hipnotizma, sugestije«. Tu sam izneo više objašnjenja o proveri hipnoze. Ipak, iako po sedujete izvesno medikopsihološko znanje, bolje je da, pre nego Što pristupite izvođenju klasičnih hip notičkih ogleda, završite neki kurs iz ove oblasti.

IV

U principu, sugestibilnost dostiže svoj maksimum u stanju provociranog somnabulizma, tj. u potpuno nesvesnom stanju karakterističnom za totalnu hipnozu. U kataleptičnoj ili letargičnoj fazi reci upućene pacijentu ne izazivaju nikakav eho u njegovoj percepciji.

Ali,znači li to da će kurativna ili edukativna sugestija delovati brže i bolje u somnabulizmu nego u hipnoidnom stanju, nekoj vrsti pospanosti i pasivnosti objektivnih spsosobnosti?

Ne, nikako!

44

Ako se prisetimo da su relativno duboki i brzi efekti, kao što su sugerisana vezikacija, dermografija ili potpuna anestezija bile postignute u fazi somnabulizma, i to posle svega nekoliko pokušaja, ne treba zaboraviti da je za većinu organskih poremećaja, tretiranih u tom stanju, i za najmanje poboljšanje neophodan izvestan broj seansi bez pomaka u odnosu na ono što čini sugestivna terapija bez hipnoze, u nesvesnom stanju.

To dakle znači da se svaki etologijski proces bolesti razvija u određenom vremenu. Proces ozdravljenja podrazumeva analogno trajanje. Svakako, uvek će postojati skoro momentalne kure naročito kada se bolest zasniva na a toni ji ili poremećaju bilo kog psihonervnog elementa. Zapamtimo dobro da se ta trenutna poboljšanja podjednako često ispoljava ju, bez obzira na to da li se pacijent u trenutku suge risanja nalazio u budnom stanju ili nesvenom. Bitno je samo da mentalno kod pacijenta bude predispo nirano na sugestije koje su mu upućene.

Iz svega ovoga može se izvesti sledeći zaključak: u tretmanu bilo koje bolesti, možemo primeniti sredstva dugo i često korišćenih sugestija u stanju pasivne obamrlosti: sanjivosti, poluhipnoze i to sa istim izgledima za uspeh.

SUGESTIVNA TERAPIJA

IDa biste efikasno primenjivali sugestiju u tera peutske svrhe, neophodno je da izbegnete pobuđivanje

imaginacije ili nerava pacijenta, suprotno cilju koji želite postići. Eksperimentator zato mora prigodno uobličiti svoje tvrdnje i reči u skladu sa željenim efektom i izbaciti sve što bi kod pacijenta moglo izazvati nezadovoljstvo, strah ili sumnju. Nespretna i nagla reč mogu potkopati sav pređašnji trud.

Dobar lekar zato uvek pacijentu pristupa sigurno, samouvereno i mirno Cak i onda kada neki slučaj smatra vrlo teškim i ozbiljnim, mora ostati hladnokrvan kao da se radi o nečem potpuno bezazlenom. I više od toga, u terapeutskoj sugestiji poželjno je držati se isto toliko daleko od verbalnog entuzijazma koliko i od sumnji i oklevanja. Oni koji su upućeni u ovu problematiku, dok su je proučavali, meditirali i praktično primenjivali upravo su radeći na sebi pronašli optimalan stav i ponašanje,

Ako ste uvek strpljivi,odlućni, staloženi i mirni, ako razložno govorite i izražavate živo interesovanje za probleme pacijenta, možete duboko uticati na njega i njegove patnje.

Kada pacijenti govore o svojim tegobama i simptomima često iznose i masu nepotrebnih detalja i žalopojki. Eksperimenta tor ipak mora pažljivo saslušati svog sagovornika, analizirati i klasifikovati sve što mu može poslužiti u terapijske svrhe. Vrlo je važno izdvojiti bitne od nebitnih ili izmišljenih simptoma kako bi se što preciznije utvrdio poremećaj koji treba otkloniti.

Ako vas ne interesuje ni primena terapijske sugestije, ni sam pacijent, ako nemate interesovanja ne samo za ozdravljenje već ni za sticanje znanja iz ove oblasti, najbolje je da se odmah okanete pri mene psihoterapije. Ova veština podjednako zahteva inteligenciju i humanost, konstantan napor, istraj nost, mnogo pažnje, strpljivosti i bistrine.

Na sreću te vrline su mnogo raprostranjenije nego što bi to mogli poverovati, a ako ih već ne pose dujete uz malo dobre volje i plemenitih osećanja možete ih lako razviti. Ozbiljna namera da nekome pomognete, da izleći te sebe i sebi bliske osobe, isto toliko dobro autosugeriše koliko i podiže srce i duh do njihove Časne uloge.

45

Metod iznesen u ovoj knjizi vrlo korisno može poslužiti u pedagoške svrhe. Usvajajući postepena znanja o sugestiji omogućiće roditeljima da adekvatno utiču na telesni i duhovni razvoj svoje dece. Sto tačnije pokušamo da shvatimo etiološke i patološke osobine jednog slučaja pravednije možemo formu lisati sugestije koje će ga dalje razvijati ka izleče nju. Taj evolutivni proces zahteva duže vreme i zato ćemo morati da naučimo kako da izbegnemo razarajuće dejstvo demantujuće tvrdnje.

Mnogi su se stručnjaci sporili po ovom pitanju,ali je, konačno, sva mišljenja potisnula grupa specijalista, koja je zastupala sledeću teoriju: »Nemojte dozvoliti da vas zabrinu simptomi, ne razgovarajte o tome sa bolesnikom:on će tako više misliti o njima i u sebe još jače usaditi ideju bolesti. Sve njegove misli usmerite ka ozdravljenju.«

Ipak, većina nervno obolelih često sebi sugeriše beznadežnost sopstvenog slučaja, kao i brojne tegobe koje oseća. Međutim, i u njima uvek postoji tračak nade u ozdravljenje. To tačno i potpuno upućuje eksperimentatora, kako bi korisno usmerio terapiju. U devet od deset slučaja bolesnik se delimično rešava nekog simptoma baš onda kada ga definiše, naročito ako ima poverenja u onoga ko ga sluša, tj., ako od njega očekuje pomoć i olakšanje. Tokom prve seanse neophodno je prvo saslušati pacijenta, potom mu postaviti prigodna pitanja koja će detaljnije razjasniti ono što pacijent nije mogao. Kada pacijentu budete mogli reći: »Vaše objašnjenje je dovoljno, potpuno sam razumeo vaš problem, pronaći ćemo mu leka«, zahtevajte od njegada se uzdrži od pomisli na svoje zlovolje i patnje i da nikada i nikome ne govori o njima. Uverite ga još jednom da jerekao sve što vam je bilo neophodno da znate. Ubedite ga da je nepotrebno, čak i štetno, ponovo se na to vraćati.

Pošto je ovo delo ograničenog obima, ne mogu u njega uključiti i neka znanja iz opšte patologije, koja bi svako trealo da poseduje. Nakon što sam čitaocu, zainteresovanom da primeni kuru sugestije, skrenuo pažnju na važnost: a) da je neophodno pose dovati izvesna znanja iz oblasti anatomije i fiziologije i b) kako je neophodno iz stručnih izvora saznati što više o uzrocima, simptomima i razvoju bolesti koju se odluči da leči; moram navesti još neke stavke koje će precizirati terapeutsku ulogu sugestije,

A — Postoje fizički poremećaji koji su direktno prouzrokovani psihičkim stanjen, tj. mišlju. Tako neka senzacija, momerTiSn^T^ut^ak, prouzrokovani potpuno beznačajnim razlogom, mogu stvoriti jaku autosugestiju. Ona postaje tvorac pravog poremećaja, Da li kočenje nekog ekstremiteta spoljnim pritiskom ili iznenadnim poremećajem krvnog protoka može prouzrokovati preteranu emotivnost. Da, jer će uslediti poremećaj pogodan da dovede do potpune anestezije toga ekstremiteta. Putem istog tog mehanizma sasvim mali nervni šok, koji nas može učiniti nepokretnim na par minuta, neki grčevit pokret ili mišićna kontrakcija, pomračenje vida, gubljenje glasa ili sluha, ostavljaju dubok pečat u nesvesnorru Kasnije se njihove posledice mogu javiti u obliku paralize, spazmodične agitacije, grčeva, slepoće, gluvoće,mucanja ili afonije.

Za vreme bilo kakve bolesti koja podrazumeva neku funkcionalnu nemoć, bilo da su u pitanju noge, srce ili stomak, dovoljno je da se u bolesniku ustali ubedenje o trajnosti te nemoći, ili pomisao da će zauvek ostati tako, pa da se i onda kada svi realni i uzročnici bolesti nestanu, jak poremećaj gastro ili kardijalno pokretačkog sistema i dalje manifestuje i sve više i više razvila.

Nije redak slučaj da, posle jake upale grla ili bronhija, stomaka i slično, izvesni bolni simptomi ili funkcionalni poremećaji teže da predu u hronično stanje, čak i posle ozdravljenja organa koji je bio napadnut. Njihov uzrok leži u emotivnoj autosugestiji, proizašloj iz primitivnih poremećaja, kojima bolesnik ne ume da se suprotstavi.

Neurastenija ponekad može biti organskog porekla. Cesto rezultira osećanjem straha, nerazdvojivog od mentalne i nervne depresije, tipične za jedan period ekscesa, premorenosti ili zlovolje. Pod svesno Je pohranilo taj

46

utisak i iz njega stalno crpi dokaze koji koče pozitivne misli bolesnika Ubeđen da više nikada neće imati onu energiju i snagu kojim je nekad raspolagao, on se prepušta najcrnjim mislima

U svim prethodnim slučajevima ne samo da duhovna akcija poseduje vodeći uticaj, već nema svog suparnika. Svi ostali tretmani u samom startu mogu se odbaciti, jer se ne bave onim najvažnijim, a to je upravo kolevka bolesti. Žrtve sličnih slučajeva su skoro u put pun ost i robovi nervoze i potpuno se neo seiljivi na svoje podsvesnu. U terapiji ovakvih bolesnika. neophodno je pri beči odgovarajućim sugestijama u smislu prigodne reedukacije podsvesnog, koje je po pravilu vrlo elastično i poslušno. Može se dogoditi da do ozdravljenja dođe i posle jedne jedine seanse.

B - Kada Je u pitanju većina organskih bolesti izlecenje ćemo sigurno postići, ukoliko nam uspe da sačuvamo nesvesno od unutarnjih reakcija i da u njemu ustalimo ideju o ozdravljenju.

Da biste ovo bolje razumeli. podsetiću vas da je nesvesno upravljač vegetativnih funkcija naći njima gubi kontrolu od onog trenutka kada dozvoli da ga obuzme osecaj nemoći ili slicne predstave. Evocirati naj konkretni je mogući; progresivno poboljšanje stanja, usmenu misli ka ozdravljenju, su gensati njegovu izvesnost ili barem mogućnost, znači povećati samoisceliteljsku moc nesvesnog.

C — Izvesni poremećaji, čiji je uzrok čisto organske prirode najčešće se manifestuje kroz psihoneutrološke tegobe."

Svaka nasledna sklonost prema nekom oboljenju, svaka autointoksikacija podrazumeva jedan iH vise epifenomena. Tako kod neurastenije, koja je čisto psihičkog porekla, neurolozi izdvajaju jedno stanje sa analognim simptomima, čiji uzrok leži u poremećaju nasleđa, tuberkuloze, alkoholizma, artritisa ili sifilisa. U sličnim slučajevima, prve sugestije neće dati značajne rezultate. Osim toga, poznato je da organizam čim je napadnut, čini izvestan napor — ponekad nagao i kratak, ponekad dugačak i spor — neophodan da bi se odbacili i eliminisali svi nepoželjni elementi. U tom periodu, sugestija aktivira samois celiteljske reakcije. Ali, ona može samo podstaći njihovo odvijanje.

Organskim neurastenijama moramo pripisati većinu fobija; strah od velikog prostora (agorafobi ja), strah od vode (hidrofobija); kao i mnoštvo neopravdanih strahova: od samoće, od gužve, od saobraćajnih nesreća, itd. Fiksideje, opsesije, auditivne halucinacije i sve neprijatne senzacije onih koji se smatraju ugroženim, takode su epifenomeni funkcionalnih defektuoznosti i pre svega podstiču izlečenje.

Imao sam prilike da vidim kako hidrofobije nestaju pod dejstvom svega nekoliko sugestija. To je stoga što su nastale kao posledica nekog odbojnog utiska kristalisanog u nesvesnom još dok je pacijent DIO dete (davio se ili prisustvovao nekom brodolomu). Posle toga, u njemu se usadila žestoka odbojnost prema vodi. Takode sam se uverio da pretnja ponekad može prouzrokovati ozbiljno ludilo i ti čak impotenciju. I ovde bi sugestija lako mogla da bude uziok.

Dakle, čak i kada organski teren nije specijalno pripremljen pobudljivost i sugestibilnost su dovoljne da se stekne svaka vrsta fobije, manije, ludila. Nikada ne treba gubiti iz vida mogućnost jednog čisto funkcionalnog elementa na bazi poremećaja ideja, ma kakvi ti poremećaji bili.

D — U hroničnim slučajevima bolesnik često putem autosugestije preuveličava postojeće tegobe.

Zlovolje, bol, osećaj beznadežnosti remete njegovu mentalnu ravnotežu, deprimiraju ga, užasavaju, ubacuju u bolesnikovo nesvesno masu teških misli i briga koje, iako imaju svoj unutrašnji razlog, na bolesnikovo stanje deluju kao posebno psihički element. Upravo iz tog razloga, navodeći pacijenta da tačno opiše ono što oseća, sugestija relativno brzo i uočljivo donosi olakšanje.

47

Najteže povrede takođe mogu biti tretirane putem terapeutske autosugestije. Na ovaj način može se znatno ublažiti bol.

»Evo, kaže Bernhajm, jednog tuberkuloznog bolesnika. Bolest se sporo razvija, skoro miruje, ali on oseća bol u grudima i to mnogo veći nego što stvarno može biti. To ga opterećuje, užasava, ubrzava disanje, remeti san, povišava telesnu temperaturu i ubrzava tok bolesti.«

Isti autor navodi i primer bolesnika koji ima neuritis spoljnih udova. Pacijent otežano izvodi ne ke pokrete, ali ova delimična nemoć se putem mentalne uobrazilje transformiše u totalnu ili autosuge stivnu paraplegiju.

Treći primer je jedan ataksični bolesnik, koji ima nekoordinisanu motoriku. Takva nekoodrina cija pokreta preuveličana putem nervne pobudljivos ti subjekta prouzrokuje potpunu inhibiciju, kako u

stojećem položaju tako i u hodu. Cim stane na noge ljulja se, tetura, čini potpuno neorganizovane pokrste i konačno pada. Sugestija u simptomu naglašava ono što je izazvano psihoneurološkim elementima. U ovom slučaju, ona je za sobom povukla one poremećaje na nivou kojim upravlja kičmena povreda.

Bernhajm dalje tvrdi: »Temperatura, bolesti di gestivnog trakta, kardiovaskularne bolesti, kao i bolesti nervnog sistema mogu uticati na psihu i izazvati naknadno dinamično nervno stanje pogodno za sugestiju.« {Bernhajm: O sugestiji)

Ukratko, ma o kakvom slučaju da se radi, ne mogu navesti nikakvu kontraindikaciju sugestivnoj medicini.

Svaki klinički terapeut potvrdiće ogromnu reak ci on a Inu energiju psihe. Sugestija stostruko umnožava njene izvore, organizuje odbranu, ponovo uspostavlja i učvršćuje ravnotežu organizma. Svaka sugerisana tvrdnja se duboko urezuje u nesvesno, vodiča svakog funkcionalnog rada, koji za sobom povlači integralni deo organskih potencijala.

Dakle uz malo volje i vežbe, svako se u ovome može oprobati. Na desetine hiljada ljudi, čije je zdravlje ozbiljno ugroženo, kao i većina onih koji se tretiraju kao neizlečivi, ipak mogu pronaći lek: nebrojeni invalidi mogu povratiti vid, sluh ili pokret, a oni kojima se čini da će njihove patnje prestati tek kada ih smrt odnese, u sugestiji će barem moći da nadu duševnu utehu i olakšanje podržano poboljšanjem fizičkog stanja.

Nemojte pošto poto pokušavati da kod pacijenta izazovete hipnozu. Ona nije neophodna, ali ukoliko do hipnotičkog stanja ipak dode, ostanite mirni. Ma gnetisti su nekada smatrali da je nesvesno hipnotičko stanje, koje spontano usledi tokom seanse, pravi znak uspelog pokušaja. Pod uticajem magnetizma, tvrdili su, priroda sama izaziva to stanje kako bi potvrdila i pospešila samoisceliteljske napore organizma. U suštini, to se i dešava kod vrlo pobudljivih osoba, kao i kod psihički labilnih, bez obzira na to kako je dijagnosticirana njihova bolest (narkomani, alkoholičari, neurotičan). Kod onih koji pate od preterane psi hi j nervne pobudljivosti i najobičnije fizičko i mentalnu upuštanje, koje je teško postići prilikom prvog pokušaja, ubrzo će ustupiti mesto nagloj depresiji. Zahvaljujući ovome, hipnotički san će uslediti već u petoj, dvanaestoj, dvadesetoj seansi.

Ako pred sobom imate osobu koja je čvrsto uverena da će tretman biti efikasan jedino ako je prethodno dovedete u potpuno nesvesno stanje, objasnite joj da će vam za to biti neophodan određen broj uvodnih seansi, ali da će i svaka od njih ipak dati značajne rezultate po pitanju same bolesti

Stanje totalne hipnoze teško se može pouzdano utvrditi na bazi nekog spoljnog znaka. Odredeni ljudi, čak i u potpuno nesvesnom stanju, izgledaju kao da su se samo primirili ili zadremali. Boja njihovog lica, izgled, ritam disanja upravo su onakvi kakvi su bili i na početku seanse. Iako su im oči zatvorene još uvek se mogu nazreti

48

ostaci celebralnog refleksa, kao da voljno drže spuštene kapke. Ako blago podignete jedan kapak i vidite da su rožnjače otišle naviše, možete biti sigurni da je vaš pacijent bar u prvoj fazi hipnotičkog sna.

Ako se sugestija grčenja ruke iz prethodnog ogleda pokaže efikasnom, to bi takode moglo da se tretira kao relativno pouzdan pokazatelj, barem zato što odbacuje mogućnost simulacije kod pacijenta. Konačno, postizanje epidermalne anestezije mi se čini najsigurnijim dokazom hipnotičkog sna, mada ne i stopostotno sigurnim, jer izvesne neuroze po drazumevaju konstantno neosetljive epidermalne zone.

Koliko god da postoji osoba koje možemo uspavati, toliko ima i sugestija putem kojih to možemo postići. Sve te sugestije se ipak mogu svrstati u samo tri kategorije:somnambuloidne,kataleptoidne i letargične.

Prva vrsta sugestija čulima ostavlja potpunu slobodu. U takvom snu pacijent deluje potpuno normalno, pažljivo sluša ono što mu saopštava terapeut i odgovara bez teškoća. U kataleptoidnom snu telo pacijenta je napeto i ukrućeno. On izvršava sve naredbe koje mu terapeut upućuje. U somnambuloidnoj fazi hipnotisani spontano pomera svoje udove, kašlje, menja položaj i deluje vrlo napeto. Reči terapeuta gotovo ni da ne čuje. Ako nešto i čuje nije sposoban da to dovoljno dobro razume. U letargoid nom stanju, san je praćen karakterističnim upuštanjem mišića i skoro potpunim obamiranjem čula.

Zato, kada mislite da je pacijent uspavan, neophodnome da, pre davanja bilo kakvih edukativnih Ili terapeutskih sugestija, proverite da li vas čuje,dali vas razume i dali panti ono što mu govorite.""

Da biste to proverili dovoljno je da mu uputite neku vrlo jednostavnu naredbu (da ustane, hoda, priča sa zamišljenom osobom). Ako to učini, možete biti sigurni da će usvajati sugestije.

Kako upućivati sugestije pacijentu? Za početak, iz razloga organičke solidarnosti, o kojoj sam već govorio, uputite nekoliko podsticajnih sugestija nesvesnom. Naredite mu da reguliše i uskladi sve organske funkcije. Sugerišite prvo miran i dubok san, lako i prijatno buđenje svakog jutra, osećaj posedovanja energije i samopouzdanja, duboko i. slobodno disanje, normalan apetit, dobro varenje, uredno i lako pražnjenje, lakoću pokreta, jednostavno izvršavanje svakodnevnih obaveza, bistru glavu, mir i staloženost u svakoj situaciji.

Potom, pređite na suštinu stvari. Zavisno od slučaja, sugerišite ponovno uspostavljanje ravnoteže, poboljšanje celokupnog stanja i regulisanje poremećene organske funkcije. Na ovaj način možete postići promenu mentalnih sposobnosti, suzbiti bol, povećati snagu organizma, ubrzati zatvaranje rane, smanjiti potrebu za toksičnim sredstvima, itd., itd.

Osnovni zadatak terapeuta je da misli pacijenta zadrži na većem broju predstava koje su u vezi sa pramenom njegovog trenutnog stanja. Ako je recimo u pitanju deprimirana osoba, morate joj dugo suge risati vraćanje životnog optimizma, i snage. Aktivirajte ponovo njene sposobnosti i entuzijazam, povratite joj osećaj vrednosti, govorite joj o moći koju će ponovo osetiti, o imanentnoj mogućnosti da se ponovo vrati svojim obavezama i užicima, o zadovoljstvu koje će pružiti nova snaga i postojanost, mnogo veći nego ranije, o malim naporima koje će već tog trenutka sa zadovoljstvom moći da tičini i koji će je dovesti do konačnog cilja. Sve što kod takve osobe može ponovo probuditi želju za životm, sve što će je ponovo podstaći na akciju i što će u njenom misaonom polju zasejati nadu, veru i ubeđenje u mogućnost ozdravljenja, biće korisno sugerisano i evocirano.

Ako pred sobom imate osobu sa hroničnim tegobama, npr., nekoga ko je oboleo od bronhitisa, defi nišite mu karakteristike celokupnog rada respiratornog sistema, potvrdite postepeno iščezavanje svih tegoba koje oseća, naterajte ga da zamišlja kako lako dise, kako uživa u prijatnosti koju pruža normalan i neometan rad pluća. U mislima ga odvedite na čist vazduh i sunce, ubedite ga da njegove bronhije bes prekorno funkcionišu, da ih dobro snabdevanje krvlju putem sugerisane vaskularne stimulacije ponovo oživljava. Potvrdite mu da se njegove

49

bronhije baš u tom trenutku menjaju i ozdravljaju, da se njihove ćelije obnavljaju, da postaju otpornije iz dana u dan Naterajte bolesnika da i sam poveruje u to kako se oseća bolje i kako će se uskoro samo sećati starih tegoba i problema.

Nekoliko kratkih sugestija, čak i ako su date dok je pacijent u stanju totalne hipnoze, neće biti dovoljno. Ako pomažete obrazovanoj osobi, sposobnoj da oseti i shvati sve nijanse u vašem govoru, možete raditi sa istim sugestijama samo ih varirajte i modi fikujte. Ako naprotiv shvatite da vaš pacijent vlada prilično ograničenim rečnikom, da nije dovoljno pobuđen ili ne oseća nijanse u vašim sugestijama, nekoliko puta mu ponavljajte iste tvrdnje. Ovakvo'pri lagodavanje sugestija mentalnim sposobnostima pacijenta je apsolutno neophodno jer je najvažnije da vas on shvati. Elegancija i raznovrsnost vaših tvrdnji su, u tom smislu, sporedne.

Ma šta da ste čuli ili pročitali o ovom problemu,osoba obučena da hipnotiše putem sugestije, na isti način može hipnotisanog i probuditi. Već duže od dvadeset godina izvodim ili prisustvujem ovakvim seansama i za to vreme sam video više od pet hiljada slučajeva totalne hipnoze. Od pre deset godina sam i sam u više od dve hiljade slučajeva izazvao ovaj fenomen. Nikada nisam imao problema sa buđenjem pacijenta. Zato uspavljujte svoje pacijente bez ikakve bojazni.

Da biste probudili uspavanog, dovoljno je da mu prvo saopŠtite svoju nameru: »Sada ću vas probuditi, glava će vam postati laka. Umrtvljenost će iščeznuti i otvorićete oči. Cim izbrojim do 7 probudi ćete se, voljni, orni, laka tela i duha.« Zatim lagano brojte »jedan, dva, tri« i kada izgovorite sedam, recite: gotovo je, probudili ste se. U tom trenutku proizvedite neki blagi šok kod pacijenta: lupite rukom o sto ili učinite nešto slično. Videćete kako pacijent otvara oči i smeši se. Smešak je osnovna karakteristika buđenja i gotovo uvek je spontan.

Ako na sedam pacijent ipak ne otvori oči, nemojte gubiti samopuzdanje već nastavite sa ponavljanjem istih sugestija: »Vi se budite, više vam se ne spava«, itd. Ovo se, međutim, vrlo retko dešava.

III

Tehnika terapeutske sugestije je identična dok god pacijent ne gubi svest o onome što se dešava oko njega i dok se nalazi u stanju fizičke i mentalne opuštenosti. To stanje uvek lako možete izazvati sledeći uputstva koja sam dao u prethodnom poglavlju. Isto se dešava i u prelaznoj fazi između budnog stanja i totalne hipnoze.

Da biste povećali osećaj »pažljivog iščekivanja« kod pacijenta, na kome insistiram jer ga smatram čudotvornim, predložite mu da ga sam proveri, bilo na sebi bilo na nekoj drugoj osobi za koju veru je da neće simulirati. Dozvolite mu da se sam uveri u mogućnosti eksperimentalne sugestije, koristeći uputstva koja sam već dao.

Tek potom dovedite pacijenta u stanje opuštenosti, U većini slučajeva dovoljne su seanse u trajanju od 45 minuta. Kada je seansa gotova, sanjivost će kod pacijenta iščeznuti isto onoliko brzo koliko vam je trebalo i da je izazovete. Mirno izgovarajte ovakve i slične sugestije: »Vaša glava postaje laka, sve lakša i lakša, osećate se mirno i staloženo. Pošto se neko vreme niste kretali, osećate se odmorno, kao kada se ujutru budite posle dugog i dobrog sna. Vaše oči će se normalno otvoriti kada izbrojim do sedam. Od ovog trenutka pa do sledeće seanse, sugestije koje sam vam uputio delovaće na vas i u vašem interesu. Svakog dana uočavaćete njihove efekte, ponekad spore, ali uvek trajne i postojane.«

Kontrasugestija koju bi svakako trebalo izbeći je upravo ona koja proizlazi iz razočarenja. Preporučujem stoga veliku predostrožnost u izboru načina na koji ćete usmeravati nadu pacijenta. Savetujem budućim terapeutima da svoje prognoze, po pitanju trajanja i ishoda tretmana, ne baziraju isključivo na posmatranju i praćenju stanja pacijenta. Bilo bi poželjno da pre početka bilo kog tretmana objasne pacijentu kako bi bilo poželjno

50

izvesti 5—10 probnih seansi u cilju ocenjivanja njihove reakcije na upućene sugestije. Na bazi tih rezultata se kasnije možete dogovoriti o približnom trajanju celokupnog tretmana. Dobro ćete učiniti ako pacijentu odmah objasnite da se unutrašnje dejstvo sugestija često ne može odmah uočiti i osetiti. X sugestija se, kao i svaka druga misao ili navika, mora posejati, zametnuti, nići i razviti. Pod uslovom da je dovoljno istrajan, svaki terapeut, pa čak i onaj sa najskromnijim sposobnostima i znanjima, uvek mora postići određen rezultat.

IV

Ništa čoveka ne može toliko uplašiti kao zagonetan i iznenadan bol. Moralno rastrojstvo kod skoro svih nervno obolelih osoba, beznađe hroničnih bolesnika koji veruju da se nikad neće izlečiti, užas onih koje jako napadne neka akutna bolest, u velikoj meri su posledica njihovog potpunog nerazumevanja procesa koji se odvijaju u napadnutom organizmu i njihove pogrešne interpretacije. Zato kada nastojite da pomognete nekom bolesniku da shvati zašto i kako može da ozdravi, predstavite mu prvo, tačno i precizno, sve što se dešava u njegovom organizmu. Na taj način ćete mu omogućiti da se snagom volje savršeno uspešno bori protiv postojećeg stanja. Kada shvati uzrok svoje bolesti, umeće ubuduće dajejizbegne. To je upravo ono što se očekuje od razumske sugestije.

Ovakav metod podrazumeva kod pacijenta izvesnu ispravnost rasuđivanja. Logika mu nikako ne sme biti strana. Terapeut će kod svog pacijenta poboljšati receptivnost ako pažljivo izbegava direktan napad na njegove misli, pa čak i na one najdestruk tivnije. Radite postepeno. Najpre mu predočite vaše mišljenje, koje se bitno razlikuje od njegovog, ali mu nikada nemojte otvoreno protivrečiti. Voditeračuna da nijednog trenutka ne povredite njegovo ubeđenje ili viđenje sopstvenog stanja, predočavajte mu činjenice postepeno, jednu po jednu. Potom mu razjasnite vezu između utvrđenih,činjenica, postupajte vrlo sistematično, istrajno, blago, Prevaspitaj te ga.

Razumska sugestija zahteva dosta takta. Kada se nađete pred pacijentom koji pridaje previše važnosti svojoj bolesti ili tegobama, koji uživa dok o tome govori, nikada nemojte pokušavati da ga direktno razuverite ili još gore, da otvoreno napadnete njegovo uobražen je. Cela veština sastoji se u tome da povezete interes bolesnika i njegovu taštinu, i priznate da je on u vrlo teškom staju, Saopštite mu da uopšte ne sumnjate u mogućnost izlečenja, naročito zato što vam se on sam čini sposobnim da uloži napor i prevaziđe trenutno stanje, i što vrlo razumno i inteligentno može da ga proceni.

Svaki put kada vam pođe za rukom da pacijenta zainteresujete za patološke fenomene koje oseća i da o njima objektivno razgovarate kao dvoje kolega iz struke, budite sigurni da pozitivno utičete na njegovo zdravlje.

Dok se nametnuta sugestija direktno obraća ne svesnom, razumska sugestija se poziva na svest i čini je bistrijom. Između dva vaša viđenja, bolesnik više neće biti sam. Podržavaće ga pravedne misli koje ste mu usadili. On će ih sam sebi ponavljati, natapaće njima svoju imaginaciju i tako najkorisnije moguće autosugerisatL Osnovni cilj svega je da se bolesnik upozna sa poreklom i razvojem sopstvenih problema, izbegavajući razumljivo sve ono što bi moglo razviti deprimantne ideje.

Zato nikako ne smete žuriti, Nakon što u svom pacijentu oživite sledeću pomisao:i »Mogu da ozdravim« — iznesite mu svoje mišljenje i konačno plan izlečenja.

Naizmenično smenjivanje blagih poboljšanja i pogoršanja tumačićete kao normalne i predvidljive oscilacije, koje najbolje svedoće o uspešnom toku tretmana. Tako ćete uspešnije otkloniti sumnje i zabrinutost bolesnika kao i raznovrsne utiske sa unutrašnjim uzrocima. Psihološko i nervno rasterećenje bolesnika biće potpunije što će, konačno, samoisceli teljskoj funkciji nesvesno dati na raspoloženje sveukupnu fiziološku energiju.

51

U nastavku ove knjige naići ćete na različite stavove po pitanju savršenih razumskih sugestija. I sama činjenia da se pažnja bolesnika može usmeriti na odbrambeni napor napadnutog organizma, u većini slučajeva je dovoljna za ono što se naziva ozdravljenjem. Bolesnik tada lakše, mirnije, pa čak i zadovoljnije podnosi eventualne napade bolova. Tada se može govoriti o pravoj mentalnoj preobući.

V

Prikrivena sugestija može poslužiti kao pripomoć afirmativnoi ili razumskoj sugestiji, a naročito je pogodna u slučajevima kada iz nekih razloga pacijent ne prihvata nijednu od ove dve vrste sugestija. Cilj prikrivene sugestije je da kamuflira ideju, Ttoja bi eksplicitno izrečena, usled sumnje, unapred utvrđenog pogrešnog mišljenja ili pretpostavke o nekoj drugoj prihvatljivijoj ideji, mogla biti odbačena. Tako sugestionirana osoba, pošto ne posedu je nikakvu ideju o onome što želimo da joj sugeri šemo, ne pruža nikakv otpor. U njen mozak možemo uvoditi bukvalno ono što hoćemo, U trenutku kada pacijent ni najmanje ne sumnja u vašu nameru, su gerišite mu sve ono što u njegovim mislima može evocirati ideju ozdravljenja, što konačno i jeste vaš cilj. Nekoliko neobavezno upućenih reci, izgovorenih tako kao da ste potpuno nezainteresovani za efekat koji mogu proizvesti, biće prihvaćene bez ustručavanja i nedoumice. Nesvesno kod pacijenta će ih mahi nalno registrovati i igra će biti završena. Ovako usađene ideje kasnije asociraju na njegove sopstvene, a predmet im je zajednički. Ova mešavina izaziva i izvesnu promenu mentaliteta pacijenta. Prikrivena sugestija nikada ne može dati brze i značajne rezultate, ali može promeniti neke sekundarne činioce pacijentovih shvatanja. To je osnovni uslov postizanja bilo kakve promene koju kasnije možete postepeno širiti.

Drugi vid animacije sugestije sastoji se u pružanju materijalne podrške pacijentu. Manuelne vibracije pomažu u suzbijanju bola. Pilule apsirina, ako ih predstavite i preporučite kao čudotvoran lek, prepišete pod nekim zvučnim nazivom i objasnite pacijentu da ih mora dozirati upravo prema vašem uputstvu, učiniće pravo čudo. Sličan je slučaj i sa destilisanom vodom koja »sprečava« i najteže nesanice.

Jednom rečju, sve ono što može pospešiti i podržati pažljivo iščekivanje je istovremeno i efikasno.

Već nam je poznato da se u eksperimentalnoj hipnozi postizanje monoideizma potpomaže putem kontinuiranog estezijskog pobuđivanja. Fiksacija pogleda, stezanje palčeva, pritiskivanje glave i čela, u tom smislu imaju isključivo manifestnu ulogu.

Senzorijalna impresija može poslužiti kao supstrat sugestije koja ima terapeutski karakter čak i u onim slučajevima kada pacijent uporno odbija me dika Inu terapiju. Slabi strujni udarci ili bledo plavo svetio, kombinovani sa nekoliko jasnih i jednostavnih tvrdnji o njihovim lekovitim svojstvima u određenim slučajevima potpomažu inicijalnu ideju o željenim promenama.

Vašoj masti i domišljatosti prepustiću izbor načina na koji čete zaobilazno usaditi sugestiju i začeti ideju u glavi bolesnika. Pri tome ipak morate voditi mnogo računa da sročene sugestije budu u skladu sa ličnošću bolesnika i trenutnim okolnostima.

VI

Ako ste sticajem okolnosti udaljeni od bolesnika, ono što želite da mu saopštite će takođe savršeno de lovati na njega ako to napišete. Čitava serija vrlo čitko ispisanih sugestija, pisanih sigurnom rukom ili još bolje otkucanih, skoro isto toliko blagotvorno deluje na pacijenta kao i kada su mu usmeno saop štene. Sećam se jednog terapeuta koji je sugestije ispisivao na tablama i to fosforescentnim flomasterom. Te table kačio je na zid prostorije u kojoj pacijent spava, tako da ih ovaj može gledati iz ležećeg položaja, a da se pri tom nimalo ne

52

zamara. To je uvek činio pre nego što bi pacijent zaspao, tako da su te. svet leće sugestije bile jedino i poslednje što je mogao da vidi pre nego sto se prepusti snu.

Sugestije izražene slovima, bilo da su u obliku indirektno afirmativnih ili indirektno prikrivenih tvrdnji, mogu pružiti snažnu utehu, i podržati moral,i začeti efikasne terapeutske ili reedukativne sugestije.

S druge strane, pažljivo odabrano štivo ili knjiga koje direktno ili prikriveno sugerišu željeni sadržaj takođe mogu biti od velike pomoći. Moram priznati da jedan dopisni član Medicinske akademije nije pre terivao kada je, hvaleći Montenja, tvrdio kako bi bilo dobro svaki dan pročitati po par stranica nekog njegovog dela i crpsti iz njih onu bistrinu i mudrost koju uslovi modernog života potiskuju.

U delu koje sadrži predstave snage i istrajnosti, deprimirana osoba će u trenutku najveće duševne klonulosti uvek naći blagotvornu utehu i jak psihički stimulans.

Ispisivanje određene sugestije tri do pet puta dnevno značajno potpomaže potiskivanje sumornih misli ili lošu naviku. Izolovan u manje ili više nepoželjnom socijalnom miljeu, prepušten društvu sumnjivih prijatelja, opterećen zahtevima onih koji ga okružuju, čovek koji želi da se oslobodi neke navike (ili da stekne neku drugu, čije je vrednosti sves tan, ali koju ne može steći zbog brojnih spoljnih i unutrašnjih kontrasugestija) biva moćno podsak nut tvrdnjama i podrškom koje mu uputimo. Osim toga, pišući terapeutu o svojim sumnjama i nedostatku hrabrosti, pacijent ih se može delimično osloboditi. Terapeut će im u odgovoru suprotstaviti idejne i emotivne elemente kojima će ih potpuno uništiti.

Cak i u slučajevima najtežih organskih oboljenja, pisana sugestija je često lekovito i čudotvorno del ovala.

Mentalna sugestija, tj, tvrdnja koja je formuli sana sa unutrašnjim ciljem da se nametne, takođe predstavlja dragoceno sredstvo uticaja na ljudsku psihu. Poznato mi je da vecina prestavnika eksperimentalne nauke danas priznaje mogućnost sugestivnog uticaja na uspavane osobe ili bar na one koji su obdareni izuzetnom receptivnošću, ali istovremeno gaje određene sumnje po pitanju telepatskog delovanja na većinu ljudi.

Radovi nekih eksperata iz ove oblasti bave se problematikom slučajeva u kojima telepatija (po određenim terapeutima ona se odvija konstantno i ne svesno bez obzira na mozak zaokupljen drugim mislima) poseduje neke karakteristike koje je istog momenta, mogu učiniti uočljivom.

Navodim primer paroksizmično potresene osobe, smrtno povređene, koja poslednjom snagom uma grčevito misli na nekog svog. Osoba na koju misli ubrzo će doživeti halucinatornu viziju te nesreće.

Ako uzmemo za primer neku drugu osobu koja se nalazi u istom stanju i silovito se u mislima oprašta od dragog bića, ovo poslednje zbogom neće biti percepirano.

Od ova dva talasa misli, samo će jedan biti primljen. Zašto?

Prvi talas je u psihičkoj konstituciji primaoca naišao na onu posebnu receptivnost, koja omogućava da se događaj oseti nakon svega nekoliko minuta koncentracije, dok je drugi, iz razloga prosečne senzibilnosti psihe kojoj se obraća, morao duže da traje ili da se intenzivnije odvija kako bi stigao do primaoca.

Navešću sada i primer grupe eksperimentatora M.M.Ochorowicz,Gibert i Janet. Oni su jednom pacijentu koga su prethodno vrlo često hipnotisali i budili, pokušali na daljinu da sugerišu sledeću naredbu: »Dođite i pronađite nas u dnu vrta.« Potom su se vesto sakrili. Njihov pokušaj je potpuno uspeo.

Da su isti terapeuti ovaj ogled pokušali da izvedu sa nekim slučajnim prolaznikom, verovatno ne bi postigli nikakav rezultat i zaključili bi da je mentalna sugestija kod normalnih ljudi neefikasna.

53

Ipak prolongirajući svoje telepatsko delovanje i ponavljajući ga svakog dana u neko određeno vreme, uspeli bi da i tom slučajnom pojedincu nametnu sopstveni psihički uticaj. Ovakav uticaj bi kasnije prerastao u podsticaj da se sugerisana radnja izvrši, ma kakav bio predmet sugestije ili osoba kojoj se upućuje.

Svako vreme je pažljivim i mudrim posmatra čima otkrivalo komunikaciju misli između dve psihe. Na starom Istoku, u Kini, Indiji, Kaldeji, Persiji i Egiptu, telepatija je bila sasvim poznata i priznata od strane starih metafizičara o čemu svedoče i njihovi spisi. Vodeći umovi svih epoha su je obilato koristili, a većina čuda iz oblasti tadašnje traumatologijekoje je i istorija potvrdila, nemaju drugog objašnjenja. U srednjem veku viši? filozofa se bavilo nevidljivim širenjem neke jake misli na okolna bića. Avicena u svom delu »De natura« ističe da ljudska duša ne vrši samo uticaj na telo, koje joj služi kao prevozno sredstvo, već da može uticati i na druge duše. Markulijus Ficin u svom »Traktatu o dugom životu i o zdravom životu« tvrdi da: »Duh obuzet silovitim željama može moćno da deluje na svog rođaka telo, naročito ako je ono slabo.« Pjer Proponas smatra da duša ekste riorno plasira svoje kvalitete, kako one dobre tako i loše. »Postoje — kaže on — ljudi koji pose duju silovite isceliteljske moći. Ove moći ispolja vaju se snagom želje i imaginacije, a u organizmu mogu izazvati značajne promene,« Agripa u svojoj »Okultnoj filozofiji« kaže da duh čoveka poseduje moć da menja, da privlači, sprečava i povezuje stvari i ljude po sopstvenom nahođenju. Paracelsus deli ovo mišljenje.

Stari magnetisti nagovestili su dolazak modernog hipnotizma. Meme, De Pizegir, Di Pote, i La fonten su kroz lično iskustvo proverili i potvrdili sugestivnu moć misli, koju jedna duša šalje drugoj direktno, bez gesta, bez reci, bez ikakvog spoljnog uočljivog znaka.

Svi savremenici koji su se bavili ovom problematikom, zvanično su potvrdili postojanje ovog fenomena. Naučnik Emil Okorovic umetnici Emil Dezbo i Leon Enik, filozofi Marilije i Boarak i le kari Riše, Dipui, Buri, Buro i Perone doprineli su eksperimentalnom ispitivanju telepatije.

Nedavno je gospodin Kamil Flamarion, posle jednog dugog i detaljnog ispitivanja, čije je rezultate objavio u više tomova, dokazao da prenos misli na daljinu nije ni izbliza toliko redak fenomen kao što se to ranije mislilo.

Mada ne postoji nikakav razlog da se postojanje ovog fenomena osporava, određen broj ljudi ga ipak još uvek prihvata sa određenim rezervama, Cak i najinteligentniji među nama, iako smatraju da poseduju integralan i postojan sistem rasuđivanja ipak su stalno pod uticajem sopstvenog temperamenta i psihičkog automatizma. Određeni ljudi uvek spremno i bezrezervno prihvata ju neku ideju, činjenicu ili tvrdnju, dok je drugi skoro instinkt ivno odbacuju, navodeći jake razloge zbog kojih to čine.

I najpozitivnije činjenice ponekad ne nalaze opravdanja u onom starom temelju unutrašnjeg determinizma, gde počivaju duboki koreni naših pristanaka ili odbijanja, čak iako su začete putem nekog valjanog i objektivno racionalnog razmišljanja. Setimo se akademika Bujoa koji je nebiranim recima iskritikovao prvi fonograf, konstrui san baš u Akademiji nauka, pod izgovorom da: »Jefti ni metal nikad neće moći da zameni tako savršen mehanizam kao što su glasne žice kod čoveka.« Napoleon je ismejao brod sa turbinama; Aragon, Prudon i Tijer su poricali svaku praktičnu vred nost železnice. Koliko bih još sličnih primera mogao navesti.

Iz svega ovoga, može se zaključiti da, kada je u pitanju telepatija, lično iskustvo i eksperimenti ostaju jedini pouzdan kriterijum.

Eksperimentisanje u ovoj oblasti je svakome dostupno. U tom smislu, primena hetero i autosugestije mogu biti odlična priprema, U to sam se lično uverio više puta, naročito posle objavljivanja »Praktične metode magnetizma i hipnotizma« Jedan d eo ove knjige posvetio sam upravo telepatiji, Primio sam mnogo pisama mojih čitalaca, u koj ima su me obaveštavali o rezultatima koje su postigli. Jedni su, na svoje veliko zadovoljstvo, istrajali u svojim težnjama bez tuđe pomoći sem one koju im je pružila knjiga. Drugi su vežbali prema mojim uputstvima i

54

kroz vežbu su postizali različite faze hipnotičkog sna, kao i koncentraciju duha čiji im je nedostatak predstavljao veliki problem. Kasnije su često ostvarivali uticaj sopstvenih misli na daljinu.

Na bazi posmatranja zaključio sam da se misao može slati na daljinu bez nekih većih napora. Pod usiovom da je dovoljno živa, jasna, da dovoljno dugo traje i da ne sadrži ništa što bi u percepciji primaoca moglo naići na otpor. Dve osobe koje su" duhom uglavnom slične, lako mogu uticati jedna na drugu. Misli jedne od njih teže da u glavi druge proizvedu vibracije, koje će oživeti iste te misli samo u drugoj svesti.

Ukoliko težimo da nekome telepatskim putem prenesemo ili usadimo ideje osećanja ili radnje koje nisu u skladu sa njegovim principima, težnjama i interesima, to će nam uspeti ali tek uz ogroman napor i dugo insistiranje. To više ni neće biti prenošenje već usađivanje misli, a kao veliki rizik postavlja se mogućnost brutalnog remećenja cerebralne i nervne ranoteže primaoca ili izazivanja još težih poremećaja.

Poznato je da u bežičnoj telegrafiji primalac mora biti podešen na istu frekvenciju na kojoj je i pošta koja emituje. Jedino tako poruka može biti primljena. Po svojoj prirodi misli se takođe mogu tretirati kao talasi određene amplitude i frekvencije, Njihove vibracije neće proizvesti eho u psihi nesposobnoj da ih reprodukuje.

Simpatija, koja spaja dve osobe, ustanovljava psihički odnos pogodan za mentalnu sugestiju. U takvoj kombinaciji će onaj ko bar s vremena na vrerne ume da pronađe sopstveni mir i samopouzdanje, iako ne poseduje neka šira znanja i nije prethodno vežbao, uvek na tom međusobnom mentalnom polju dominirati svojim mislima i htenjima. Sledeći ove savete i najplašljivija žena, kojoj su se do juče i rođena deca usuđivala da prete, moći će da ustostruči svoju snagu i postane slična najpre duzimljivijem i najhrabrijem muškarcu. Uzrok svemu ovome leži u neograničenoj moći emocionalnog monoideizm.

Kada se nađete u blizini nekog bolesnika, bilo da ga negujete ili da sedite u susednoj sobi dok on spava, i želite da telepatski delujete na njega, dovedite prvo sebe u stanje potpune mišićne opuštenosti, slično kao kada želite da autosugerišete. Usredsređujući pažnju isključivo na pacijenta, na stojte da maštu okupirate isključivo optimističnim mislima i predstavama, na ideji zdravlja koje mu želite povratiti. Vodite računa da vaš mentalni rad ne bude praćen nervnom napetošću ili nekom vrstom male rastrojenosti koju dobro poznaje onaj ko je tragao za nečim izuzetnim. Najbolje ćete učiniti ako uobrazite da pacijent prati blage podsti caje koje nju upućujete, da se opušta i polako smiruje, i da se simptomi bolesti postepeno gube. Ako posedujete dovoljno znanja iz anatomije i psihologije, mislima prodrite do njegovih obolelih organa, založite se za njihov oporavak i ponovno normalno funkcionisanje, uputite im vitalnu energiju.

Kada osetite pospanost posle duge seanse mentalne sugestije, dakle seanse koja je trajala 3050 minuta, slobodno se prepustite snu jer će se vaše delovanje na bolesnog čak i tada nastaviti.

Osnovna zamka ovakvog načina davanja sugestija jeste to što se često predajemo ako prva seansa da samo beznačajne ili nikakve rezultate.

Imajte na umu da se i posle vrlo uspešnog pokušaja mentalne sugestije bolesnikovo stanje može mnogo pogoršati. To se jednostavno dešava zato što smo aktivacijom evolutivnog procesa bolesti pre vremeno prouzrokovali krizu. U istom smislu, ukupno opšte stanje bolesnika podržano psihičkom podrškom koju smo mu uputili, neće promaći iskusnom oku.

Nakon što sam više noći bdeo pored postelje moje majke i pokušavao mentalno da delujem na njeno izmrcvareno telo i psihu, dogodilo mi se \ da iznenada zaspem. U šezdeset drugoj godini, obolela je od pulmonarne kongestije i lekari su je proglasili neizlečivom. Te večeri su mi njih trojca, nezavisno jedan od drugog, rekli da neće preživeti noć. Pošto sam se smestio u fotelju kraj njenog uzglavlja, u kojoj sam proveo mnoge

55

besane noći, majka je dugo i nevezano nešto govorila, a njeno lice je već dobijalo voštano žutu boju samrtnika. Oči skoro potpuno prevrnute više nisu reagovale na svetlost, a jedva primetno disanje pretilo je da potpuno iščezne. Ipak sam, ubeđen da ću joj čak iako premine, olakšati poslednje časove, pokušao da je putem misli ubedim da je koma samo integralno opuštanje organizma, neka vrsta letargije koja traje samo onoliko koliko je potrebno za organsko autodejstvo. Ne razmišljajući ni jednog trenutka o mogućoj sahrani, prizvao sam sve one misli koje su mi se prethodnih noći motale po glavi, od početka mamine bolesti pa sve do tog presudnog trenutka.

Iznenada me je uhvatio san i nekoliko narednih sati proveo sam halucinirajući da smo mama i ja zamenili uloge. Ispružen tu, gde je, stvarno, moja majka ležala u agoniji, imao sam utisak da mi život visi o koncu. Više mrtav nego živ, bez trunke snage, prazne glave i nepomičan, posmatao sam majku kako sedi u fotelji u kojoj sam, stvarno, ja dremao. U tom trenutku duboko sam zaspao.

Oko sedam sati ujutru iz sna me je trgao jasan^ i čio glas majke koja me je terala da legnem u kre ) vet i ispavam se. Njeno lice povratilo je normalnu boju, oko je ponovo postalo živo i moglo se čak reći da je bila dobro raspoložena. Dva dana kasnije kriza je prošla i u narednih nedelju dana majka se potpuno oporavila.

Ovo iskustvo podučilo me je tome da se uvek mogu nadati čak i onda kada za to nemam ni najmanjeg razloga i kada mi se sve čini beznadežnim. Priroda poseduje tajna lekovita sredstva, koja pod staknuta grčevitom željom za životom mogu lečiti i tamo gde zvanična medicina više ništa ne može da učini.

Iskustvo je potvrdilo da se na vrlo velikoj udaljenosti prenos misli odigrava momentalno Tera peutska tehnika je u ovakvim slučajevima nešto komp li kovani ja zbog neophodnosti da se između terapeuta i pacijenta uspostavi određen odnos Najjednostavniji način da to postignete je da sebi dočarate psihu tog subjekta. O tome sam detaljno govorio u »Metodi hipnotizma« i u »Traktatu o moći volje«. Ovakav način uspostavljanja odnosa je najjednostavniji ali i najpoželjniji. Eksperimentator se mora povući i osamiti u nekoj zamračenoj prostoriji,udobno se smestiti i opustiti,a potom nastojati da zamisli lice,siluetu,jednom rečju celokupnu ličnost osobe na koju želi da utiče.

U početku ce predstava njegove psihe biti nejasna nestajace i ponovo se javljati. Sa teškom mukom cete uspevati da je zadržite samo par sekundi Ali posle određenog broja ponavljanja poći će vam za rukom da je učinite preciznijom i detaljnijom, upravo onakvom kakve su ponekad vizije iz naših snova. Odnos je tada upostavljen i seansa može da počne. Obraćajte se zamišljenoj osobi i veruj te da vas ona razume i reaguje. Potom joj uputite sugestije koje biste joj inače verbalno saopštili da se nalazi tu pored vas. Bolesniku uputite čitavu seriju isceliteljskih misli. U prethodnom pasusu sam objasnio kako to treba da učinite.

Ovaj odnos takođe možete uspostaviti ako u mislima preletite razdaljinu koja vas razdvaja. Dok u prethodnoj metodi opštite sa zamišljenim pacijentovim dvojnikom, na ovaj način ćete postići nešto sasvim suprotno: vi se astralno projektujete ka njemu.

Treći način je da prikupite različite predmete sa kojima je bolesnik bio u kontaktu:pisma,pramen njegove kose, neko parče njegove odeee. Tokom seanse posmatrajte neku dobru pacijentovu fotografiju a ove predmete stalno držite u rukama. Tako ćete imati osećaj potpunijeg kontakta i bliskosti.

Cak i kada ne slede nikakvu određenu metodu, brižne misli upućene bolesniku deluju na njegovu psihu, pod uslovom da imaju podršku i da su bezrezervne. Treba podsetiti da i telepatija kao i bilo koje drugo sredstvo mentalnog delovanja, pokreće i realizuje ne samo pozitivne vec i negativne intencije,

Detaljna analiza ovog uticaja i njegovih izvora zahteva novu knjigu. Nju ću verovatno i napisati kada moja znanja u ovoj oblasti postignu određen stepen. Sva istraživanja koja sada vršim imaju taj cilj.

56

EDUKATIVNA SUGESTIJA

Dete, još uvek nesposobno da pravilno rasuđuje, strpljivo trpi uticaje kojima se njegove nasleđene predispozicije ne mogu suprotstaviti. Cak one same vremenom se gube ili razvijaju pod uticajem ideja koje se reflektuju u dečjoj svesti. Roditelji najčešće dozvoljavaju da se dete u prvih nekoliko godina života potpuno slobodno razvija ne pokušavajući da u njegovo ponašanje unesu bilo kakvu korekciju. S druge strane ljupkost deteta vrlo vesto skriva određene anomalije u njegovom ponašanju. Obrazovanje mora početi još dok je dete

u kolevci. Ako bismo još u prvim mesecima detetovog života pokušali da mu samo mimikom jasno predstavimošta je dobro a šta ne od onoga što čini, umesto da sa razneženim osmehom dočekujemo svaki njegov gest, umnogome bismo olakšali njegovo dalje vas pitanje i razvoj. Pošto to najčešće ne činimo, nedostaci se ukoren ju ju i razvijaju što kasnije predstavlja osnovnu teškoću njihovom uklanjanju.

Tako, bežeći iz krajnosti u krajnost, primorani smo da zabranjujemo, nepravedno sudimo, strogo kažnjavamo i tučemo.

Pa ipak dete kome se krajnje eksplicitno za era zbog nekih nedostataka, dete kome se stalno ovori: »Užasno si lenj«, »Nevaspitan si«, »Stal o praviš nered«, itd,, itd., ne pokazuje ni najmanje interesovanje da to kod sebe koriguje. Naprotiv. Ako ga njegova osetljiva priroda vuče ka pasivnosti, ovakve tvrdnje u njemu samo učvršćuju ideju da je lenj, nedisciplinovan, neorganizovan. Dete ih samo sebi ponavlja i nesvesno autosugeriše da je nesposobno za bilo kakvu promenu. Ako ima »gadan karakter« trudi se da ga što jače ispolji ne prikrije

Vaspitači koji su odlučili da mi poveru ju i slede moje savete prvo će iz jelovnika svojih vaspi tanika ukloniti sve ono što stimuliše impulsivnost. Davače im isključivo zdravu hranu na bazi mleka i mlečnih proizvoda, povrća, svežeg voća i vrlo malo mesa i još manje šećera. Naučiće ih da uživaju u blagodetima svežeg vazduha, u igrama koje aktiviraju sve mišiće, u jutarnjem umivanju hladnom vodom što je najbolja zaštita od jakih temperaturnih promena. Naučite ga da podnosi i najveću vrućinu i najveću hladnoću, Cim ispolji bilo kakvu želju za stvaranjem bezrezervno ga podržite.

Umesto da mu stalno ukazujete ne to kako ima neku manu pokušaj te da mu govorite o suprotnom — vrlini.Tako, umesto da mu kažete da je »poslednji poltron«, potvrdite da će se promeniti, po stati hrabar, zaboraviti na strah.

Uveče dok dete već sanjivo leži u krevetu, majka vnvi može blago sugerisati: »Postaćeš odličan đak. Zeleeeš da redovno i tačno radiš svoje domaće zadatke, učiceš tako da uvek spremno i sigurno možeš da odgovoriš na postavljena pitanja, i da to doživljavaš kao najveće zadovoljstvo. Sutra, kada se budeš probudio, dobro ćeš se osećati, bićeš dobre volje, i sam ćeš želeti da ustaneš. U školi moraš pažljivo pratiti predavanja tvoga učitelja. To ti neće predstavljati nikakvu teškoću, a posle ćeš isto toliko uživati u onome što si naučio koliko i u igri sa tvojim drugovima.« Detetu koje je po prirodi neuredno i aljkavo, majka takođe može uputiti i neke sugestije koje se konkretno tiču sređivanja stvari, igračaka i knjiga. »Svoje stvari moraš uvek držati u redu kako bi ih uvek mogao naći i upotrebi ti onda kada su ti neophodne. Vodi računa o tome da ne cepaš sveske, da ne zavrćeš listove u knjigama, itd. Svako veče pred spavanje sredi svoje igračke i ono što ti je ujutru potrebno za školu. Ako to budeš redovno radio preći će ti u naviku, shvatićeš zašto je to dobro i uskoro nećeš ni moći drugačije da se ponašaš. Bićeš sve bolji i bolji.«

57

U suzbijanju loših navika kod dece, kao što je grickanje noktiju ili netačno odgovaranje, ova metoda je dala značajne rezultate čak i u onim slučajevima kod kojih brojni i komplikovani tretmani nisu doneli nikakvo poboljšanje. Ukoliko je neophodno možete pribeći i hipnotičkoj sugestiji.

IINeophodno je obratiti se detetovom razumu što je pre moguće. Kako kaže poslovica, u svakoj stvari je

moguće ukazati mu na cilj i posledieu. Ukažite mu na prednosti razumnog ponašanja, ili na posledice u slučaju da se ponaša suprotno. Osmišljene sugestije imaju mnogo jači uticaj ako ih upućujete u trenutku kjda je dete mirno i sabrano i ako ih potkrepljujete po dete privlačnim razmišljanjima i zaključcima. Kada se suočavate sa nekim jače ukorenjenim nedostatkom morate se dobro naoružati strpljenjem i ne smete očekivati nagle i radikalne prornene. Vrlo stidljivom detetu ne možete se nikad obratiti tako što ćete ga upoređivati sa njegovim odvažnim i hrabrim vršnjacima, već ga morate podsticati da sam uoči kvalitete i nužnost posedovanja takvih osobina. Sugerišite mu male korake i promene uveravajuti ga da će i on jednom postati čvrst, siguran i pun samopouzdanja. Pod stičite ga da se i sam obraća ljudima koji dolaze u kuću, i naterajte ga da shvati kako otvorenost i komunikativnost uvek izazivaju simpatije. Predložite mu da nauči neku pesmicu ili recitaciju koju će odrecitovati na porodičnom skupu ili u nekoj drugoj pogodnoj prilici. Prilikom kupovine naučite ga da sam odabere ono što želi i da se ne ustručava da sigurno i pristojno odbije ono što mu drugi preporučuju ili nude.

Ovakav način prevaspitavanja učvršćuje uticaj roditelja na dete i razultatima adekvatno nagrađuje uloženo vreme i trud.

IIIDobar primer u vaspitanju predstavlja jednu od najefikasnijih indirektnih sugestija. Spoljni uticaji toliko

duboko deluju na karakter deteta da mogu otpuno poništiti roditeljski uticaj i autoritet, na avno samo ako se o tome ne vodi dovoljno računa.Ne ostavljajte svoje dete ni u društvu slabijih,ni bolesnih,a naročito gledajte da izbegne prisustvo mentalno zaostalih osoba, bilo da su u pitanju deca ili odrasli. Ono što vaše dete vidi, čuje, čita čak i ako nije na to koncentrisano , prodire u njegovo nesvesno,počinje da klija u zavisnosti od slučaja,urodi dobrim ili lošim plodovima.

Želite li da vaše dete postane marljivo i vredno? Odvedite ga tamo gde će njegove oči do mile volje moći da se napajaju plodovima ljudskog rada. Učinite da njegov prvi susret sa profesijom kojom biste želeli da se bavi bude pravi mali praznik Omogućite mu da prisustvuje predanom radu nadarenih i vrednih ljudi. S druge strane ne ustručavajte se da ga suočite sa posledicama nerada. Neka sam uoči nevolje onih koji su zanemarili sopstveni duhovni i intelektualni razvitak. Ne komentarišite primere koje navodite svome detetu već mu dozvolite da sam reaguje i zaključi. Videćete koliko je bilo ganuto.

Ljubav prema poslu, prijemčivost duha ideji karijere i napretkafi navika druženja sa ljudima kojima su posao i aktivnost najveće zadovoljstvo i smisao života, bez sumnje je najbolji garant plodne i časne egzistencije.

Svome detetu ćete ovo najbolje sugerisati ako mu sami poslužite kao dobar primer Ono što telepatija može učiniti kada je u pitanju bolesna osoba, važi u potpunosti i u sistemu vaspita vanja. Opažanja koja mentalno upućujete detetu dok spava vrede neuporedivo više od svih mogućih grdnji. Takođe, kada se ono nalazi van kuće, na raspustu, možete mu mnogo pomoći maštajući o tome kako ga vodite i štitite od svake fizičke opasnosti ili moralnog iskušenja Ako se ipak dogodi neka nepredvidljiva nezgoda, ako dete bude neiskreno ili neposlušno, verbalna i mentalna sugestija podariće vašim brižnim mislima blagotvornu i iseceliteljsku moć.

58

59