24kitchen bestfood online magazin broj 02
DESCRIPTION
24 kitchen kuvari na jednom mestuTRANSCRIPT
ONLINE MAGAZIN
SEPTEMBAR 2013bestfood.rs #02
EntoniBurdenKUVAR BEZ DLAKE NA JEZIKU
MAGIJA SUPE
ĆABATA BEZ MEŠENJAGASPAČO BEZ HLEBA
NENAD VELJKOVIĆ
BRANIČEVSKI OKRUG
Cover story
Old&Gold
School
Visiting Srbija
Prepustite se elegantnom dizajnu i prekrasnom krajoliku Kempinski Hotela Adriatic. Provedite dan igrajući golf na prvom profesionalnom igralištu u Istri ili uživajte opuštajući se u Carolea Spa centru na 3000 m2. Kušajate jedinstvenu gastronomsku ponudu restorana. Iskusite novu dimenziju odmora. Uživajte u netaknutoj prirodi.
Nova dimenzija uživanja
www.kempinski.com
Prepustite se elegantnom dizajnu i prekrasnom krajoliku Kempinski Hotela Adriatic. Provedite dan igrajući golf na prvom profesionalnom igralištu u Istri ili uživajte opuštajući se u Carolea Spa centru na 3000 m2. Kušajate jedinstvenu gastronomsku ponudu restorana. Iskusite novu dimenziju odmora. Uživajte u netaknutoj prirodi.
Nova dimenzija uživanja
www.kempinski.com
MENU
BROJ 02 • SEPTEMBAR 2013
Entoni BurdenMiroslav PavlovićGLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK • [email protected]
Nenad Veljković
Džulija Čajld
Kuvar bez dlake na jeziku
Ljubav prema kuvanju
Umetnica francuskog kulinarstva
Cover story
People • Faces
People • Faces
“People who love to eat are always the best people.”Džulija Čajld
Dok smo spremali novi broj časopisa, odvojio sam malo vremena da ponovo pogledam film Džuli i Džulija (Julie & Julia, 2009). Ne znam kako vi, ali ja volim filmove koji me nečemu nauče. Recimo, Džulija Čajld me je naučila da šampinjoni dobiju ukus tek kad ih pržite u manjim količina-ma, tako da dobiju koricu i boju na ivicama. 24Kitchen i Nenad Veljković naučili su me da luk za supu može da se zagori u samom loncu u kome ćete posle supu i kuvati, a time poštedite i ringlu i sebe dodatnog posla.
Moj dobar prijatelj Marko, veliki majstor za filmove, jednom mi je rekao: “Dobar kuvar uvek sprema isto jelo na isti način i dobije isti ukus. Talen-tovan kuvar sprema tako da je uvek dobro, a ukus je pitanje inspiracije tog dana.” Ja sam mišljenja da su dobri kuvari oni koji imaju dovoljno iskustva i talenta da improvizuju i nemaju razloga da se stide rezultata. Zapravo, ljudi koji rade stvari malo drugačije, a iza toga imaju iskustvo kao podršku. Ja u tursku kafu uvek dodam cimet, u sosove od paradajza uvek malo šećera. A vi?
Mi smo ovog leta uradili nešto drugačije. Pokrenuli smo časopis koji voli hranu, ali voli i ljude koji tu hranu stvaraju. Mislim da smo uspeli. Veru-jem da je drugi broj i bolji od prvenca. Dobili smo pohvale, od čitalaca, od profesionalaca. Oduševljeni su časopisom, načinom na koji smo obradili sve teme. Kažu da smo jedinstveni. Ali nemojte mi verovati na reč, nego pročitajte intervju na strani 22. Mi smo srećni i zadovoljni.
No, da se vratimo na Džuliju. Ona je jedan od velikana kulinarstva, žena koja je svojim nepokolebljivim duhom uspela temeljno da izmeni amer-ičku ishranu. Iz tog razloga, posvetili smo joj nekoliko strana u novom broju. Ako je hrana umetničko delo, iza nje stoje ti veliki umetnici. Nekad umetnici, nekad naučnici, često inovatori. Kako god ih nazvali, časopis 24Kitchen BestFood je posvećen tome da se o tim ljudima što više priča, da ih pitamo kako oni to rade, šta ih pokreće. Ne mislim tu samo na profesionalne kuvare. Hajde da čujemo i vas. Javite nam se na Facebook stranici, pišite nam na mejl [email protected], predstavite nam se. Voleli bismo da vas čujemo i da pričamo i o vama.
Prijat no.
10
22
30
OSNIVAČ I IZDAVAČ:Gdt PUBLISHING / GOODTIMES d.o.o.
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Miroslav Pavlović
UREDNIŠTVO:Nemanja Mančić • [email protected]
Marin Milosavljević • [email protected]
FOTOGRAFIJA:Nataša Ristić • [email protected]
Nemanja Mančić • [email protected]š Vasiljević • [email protected]
REDAKCIJA:Nataša Ristić • Ivana Sandić
Jovana Dimitrijević • Milica ČalijaMarija Pešić • Dejana StojanovićMilica Mančić • Marija Pupovac
MARKETING I PR: Gdt [email protected]
LEKTURA I KOREKTURA:Miroslav Pavlović
DIZAJN: Gdt [email protected]
ADRESA REDAKCIJE:Kralja Uroša Prvog 8/25, Beograd
Sajt: www.bestfood.rsMejl: [email protected]
FB/BestFoodMagazin@BestFoodMagazin
Fotografije u magazinu (ukoliko nije drugačije naznačeno):
FOX ICB / 24Kitchen
www.bestfood.rs
Magija supe
Ćabata bez mešenja
Dodir Grčke
Pasta sa kozicama
Korak po korak, kap po kap
Gaspačo bez hleba
Food • Quick&Easy
Food • Old&Gold
School
78
84
68
19SEPTEMBAR 2013serije.plus.in.rs
IJAN ZIRINGLJUBAVNICETORNADO AJKULA
NAKON 90210!
DA LI JE OVOPOVRATAKALISE MILANO?
www.tracara.com
30IMENA KOJA ĆETE UPAMTITI
! Volite serije?Čitajte na www.serijeplus.com
People
CoverStory
EntoniBurdenAnthony Bourdain
KUVAR BEZDLAKE NA JEZIKUON JE KUVAR, PISAC I TELEVIZIJSKA LIČNOST. NA PRVI POGLED ČINI SE DA JE PREK, POMALO GRUB I DA MRZI SVE OKO SEBE, A ONDA VAM SE UVUČE POD KOŽU I ŽELITE DA SA NJIM POSEĆUJETE SVA MESTA NA KOJA IDE. TO MOŽE SAMO ON, ENTONI BURDEN.
10
EntoniBurden
11www.bestfood.rs
12
CoverStory
1973. godine završava srednju školu i upisuje se na prestižni koledž Vasar, koji napušta dve godine kasnije. Tada upisuje Culinary Institute of America (Američki kulinarski institut) koji i za-vršava 1978. godine. Nakon diplomi-ranja, radi u više poznatih restorana u Njujorku (One Fifth Avenue, Sullivan’s), uključujući i Brasserie Les Halles, gde postaje glavni kuvar.
Tokom godina objavio je i više članaka i eseja za poznate američke i svetske časopise (The New Yorker, The New York Times, The Times, The Observer, Gourmet i mnoge druge). Dobitnik je i nekoliko nagrada za svoja dela.
Devedestetih godina prošlog veka, objavljuje dve knjige fikcije: Bone in the Throat i Gone Bamboo. Objavivši Kitchen Confidential: Adventures in the Culinary Underbelly 2000. godine, En-
toni Burden stiče svetsku slavu i velika priznanja. U ovom delu piše o stanju stvari iza kuhinjskih vrata, što niko od nas, običnih posetilaca restorana, nije mogao da zna. Knjiga obiluje pričama iz profesionalnih kuhinja i tome šta se sve tamo dešava, dok vi, sa druge strane vrata, na miru pijuckate svoje piće. Kuhinja restorana je mesto koje je opasno, naporno, često neprijatno. Ljudi koji tu rade su najčešće mazo-histi ili sadisti, zavisi samo od toga do kog su položaja dogurali. Piše i o svo-jim problemima sa drogom, jer nije mogao drugačiej da isprati stresan rad u kuhinji. U knjizi daje i nekoliko saveta o tome kako, šta i kada tre-ba naručivati, a da ste sigurni da je-dete što svežije namirnice. Na prim-er, nikad nemojte uzimati prepečen biftek, jer ćete najčešće dobiti lošiji komad mesa čiji je ukus samo zama-skiran preteranim kuvanjem.
13www.bestfood.rs
Rođen je 1956. godine u Njujorku. Roditelji njegovog oca poreklom su iz Francuske, tako da je od malih nogu bio okružen ukusnom i zdravom hranom. Shvatio je da želi da se bavi kuvanjem, kada je, kao momak, prvi put probao svežu ostrigu i oduševio se njenim ukusom. Oduvek se divio Džuliji Čajld, jer je ona promenila njegov pogled na kuvanje i njegov sistem vrednosti. ostrigu i oduševio se njenim ukusom. Oduvek se divio Džuliji Čajld, jer je ona promenila njegov pogled na kuvanje i njegov sistem vrednosti.
EMISIJE
Entoni Burden: bez rezervacije
Usputno odmorište
IvanaSandić
14
Nakon objavljivanja knjige KitchenConfidential, Entoni se sve više okreće televiziji, tj. televizijskim emisijama.Na 24Kitchen kanalu možemoda pratimo dve Entonijeve emisije:Bez rezervacije i Usputno odmorište.
Televizija
CoverStory
15www.bestfood.rs
16
No Reservations
CoverStory
BEZ REZERVACIJE
U devet sezona, od 2005. pa do 2012. godine, ra-dio je na emisiji Bez rezervacije (No Reservations, Travel Channel). Emisija se zasnivala na njegovim putovanjima po različitim zemljama sveta, gde je upoznavao lokalno stanovništvo i jeo autentičnu hranu te zemlje. Bilo je svega i svačega, od jag-njećeg mesa na Kritu, preko kanola na Siciliji do fer-mentisanog mesa ajkule na Islandu. Naravno, sva ta hrana se zalivala velikim količinama alkoholnog, domaćeg pića. Ova emisija je nekoliko puta bila nominovana za nagradu Emi.
17www.bestfood.rs
18
The Layover
CoverStory
USPUTNO ODMORIŠTE
U emisiji Usputno odmorište (The Layover), predstavlja svetske gradove i šta u njima raditi (čitajte jesti i piti) ako tu morate da se zadržite od 24 do 48 sati. Na vrlo duhovit način se osvrće na samu lepotu grada i na to kako je bitno uživati u nekom no-vom mestu, a to uživanje je najbolje uz dobro društvo i dobru hranu. Jer da se ne lažemo, za samo jedan dan nećete obići nešto mnogo znamenitih mesta, ali ćete zato jesti bar tri puta i zašto to ne biste uradili na nekom novom i drugačijem mestu. Uvek ima nekog lokalnog stanovnika, koji ga vodi na mesta za koja običan turista ne zna, jer se nigde ne spominje u vodičima.
19www.bestfood.rs
20
CoverStory
Pisac oštrog jezika, kulinarski putnik avanturističkog duha i večito sar-kastični kuvar - Entoni Borden, čovek koji je uvek u pokretu. Njegove pop-ularne emisije stalno ga vode po či-tavoj planeti, te Entoni retko kada ima priliku da provede noć u svom stanu u Njujorku, sa suprugom, ćerkom i mačkom, ali evo šta kaže o svom pri-vatnom i poslovnom životu.
DO 44. GODINE RADILI STE U KUHINJAMA, A ONDA VAM SE KARIJERA NAGLO PROMENILA, NAKON KNJIGE KITCHEN CONFI-DENTIAL. NADALJE PIŠETE BEST-SELERE I STVARATE TV EMISIJE KOJE POBIRAJU NAGRADE. ŠTA BISTE REKLI LJUDIMA KOJI BI KRENULI U NEŠTO SASVIM NOVO?Kada sam pisao članak za Njujorker, nisam uopšte očekivao ni televizijsku ni književnu karijeru. Želeo sam samo da zabavim ljude iz ugostiteljske pro-fesije. Ali samo 24 kasnije, dobio sam ponudu da napišem i knjigu. U glavi sam i dalje imao samo svoj redovni posao, ostavši bar jednom nogom u kuhinji. Tada mi je pisanje delova-lo kao najmanje pouzdan i isplativ
posao. Šta je moj savet? Pokažite, uradite najbolje što umete. Zadržite svoj redovan posao, ali ako dobijete priliku, nemojte je upropastiti. Zapra-vo, pomoglo mi je to što sam bio stariji, jer sam sve glupe greške već napravio u životu.
A SADA STE I SAMI IZDAVAČ,IZDAJTE I KNJIGE DRUGIH KUVARA.Ja sam neverovatno pričljiv o stvarima koje volim, onaj čovek koji će naterati sve oko sebe da pročitaju knjigu koja mu se dopala. Trudim se da obuhvatim sve žanrove. Objaviću knjigu kafandži-je, kik-boksera i muzičara, a voleo bih da ponovo objavim autore iz prošlosti koji nisu dovoljno čitani.
KAKO IZGLEDA VAŠIDEALAN DAN U KUĆI?Nisam kod kuće onoliko koliko bih želeo, jer stalno negde putujem. A savršen dan? Probudim se. Istrčim da kupim dnevne novine i kafu za suprugu i sebe. Nekoliko sati uspešno pišem bezvremenu prozu za svojim radnim stolom. A zatim dremnem. Pridružim se ženi i ćerki u poseti parku. Ćer-ka bez histerije, tiho i srećno zaspi, a žena i ja izađemo na japanski roštilj i mnogo pića.
21www.bestfood.rs
Nisam uopšte očekivao nitelevizijsku niknjiževnu karijeru
Culinary Institute of America (CIA), je osnovan još 1946. go-dine u državi Njujork, mada sada ima svoje ogranke u San Antoni-ju (Teksas), Svetoj Heleni (Kali-fornija) i Singapuru.
Institut su otvorile dve žene Fren-sis Rot i Katarina Angel, koje su želele da Amerika ima pravu, ku-varsku školu. U to vreme, CIA je bila prva takva škola na teritoriji celog SAD-a. Upisani su bili povratnici iz Drugog svetskog rata i to na mesti-ma: kuvar, nutricionista i pekar.
Samo šezdesetak godina kasnije, ova ustanova postaje jedna od najprestižnijih škola za kuvare na svetu. U svom posedu ima i pet restorana u kojima studenti stiču praksu neophodnu za dalji rad i usavršavanje.
EMISIJE
Lako može svako
Bilo je samo pitanje dana kada će Nenad Veljković postati kuvar. Ako postoji nešto što je konstanta u njegovom životu, onda je to ljubav prema hrani. Još kao dete je vreme najradije provodio u kuhinji svoje bake, inače profesionalne kuvarice, i uživao u ukusima, mirisima i svemu što se dešava oko šporeta.
Danas, posle devet godina iskustva i rada u poznatim restoranima i ketering kompanijama, Nenad se razvio u ozbiljnog profesion-alca sa prepoznatljivim ličnim stilom. Ovaj šarmantni kuvar veruje u stalnu inovaciju i ubeđen je da isto jelo uvek može iznova da oduševi – dovoljno je uneti malo kreativnosti i procesu pripreme i serviranja pristupiti drugačije. Nakon prvog iskustva sa televizijom i mini serijala na nacionalnoj TV stanici, kanal 24kitchen omogućio je Nenadu da se predstavi srpskoj javnosti na originalan način i u društvu nekih od najboljih kuvara današnjice.
Izvor: 24kitchen.rs
NenadVeljković
22
People / Faces
MiroslavPavlović
23www.bestfood.rs
KAKO SE JEDAN BEOGRAĐANINOSEĆA KAO ZVEZDA HOLANDSKOG KUVARSKOG KANALA?)Iskreno, ne osećam se kao zvezda, živim sasvim normalan život kao i svi građani Srbije. Velika je čast biti deo tima kana-la 24Kitchen, koji tako dobro funkcioniše, kao jedna velika porodica.
DA LI JE RECEPT ZA TEBE “SVETOSLOVO” I U KOJOJ MERI SI SPREMANNA IZMENE? DA LI SAVRŠENI RUČAK NASTAJE IZ KUVARA ILI IZ LJUBAVI?Recept bi trebalo da bude “sveto slovo”, na-jviše zbog činjenice da radite u restoranu ili hotelu, gde se vodi računa o tome da se jela pripremaju i serviraju onako kako je is-početka definisano. Dešavaju se situacije kada ste primorani da izmenite recept, ali uglavnom se trudite da imate sve namir-nice koje su potrebne za pripremu jela. Savršen ručak je kada ljubav prema kuvan-ju i hrani prenesete na namirnice i stvor-ite kompoziciju ukusa i boja. Ljubav prema kuvanju stvara od vas i vrhunskog kuvara.
KAKO GLEDAŠ NA KUVANJE? DA LI JE TO SAMO NEŠTO OD ČEGA ŽIVIŠ ILI TI ZNAČI NA NEKI DRUGI NAČIN?Počelo je kao strast, a vremenom prešlo u hobi. Sada, posle 10 godina rada, i posao od kojeg živim. Kuvanje je umetnost. Sva-ko je barem jednom u životu spremio neko jelo. Samim tim što ga je napravio, stvorio je jedno umetničko delo. Po mom mišljenju, kuvari su umetnici koliko i slikari, muzičari... Trenutno radim, naravno i živim od kuvan-ja, a svakako mi znači i to što volim kuvanje.
24KITCHEN BESTFOOD JE PRVI ONLINE MAGAZIN KOJI NA OVAJ NAČIN PROMOV-IŠE KUVANJE KAO ŽIVOTNI STIL. KAKO TI SE DOPADA I DA LI MISLIŠ DA OVAKAV MAGAZIN IMA SVOJIH PREDNOSTI?Magazin je izuzetan, prepun je zanimljivih i korisnih informacija koje mogu pomoći u svakom momentu. Drago mi je da promov-iše zdrav i brz način pripreme hrane, što je u današnje vreme izuzetno bitno.
U SLEDEĆEM BROJU:UPOZNAJTE SESA NENADOM!
24
People / Faces
STRANI BREND ZA DOMAĆEG KUVARA
OD RECEPTA DO TANJIRA
KUVANJE: STRAST, HOBI ILI POSAO?
KUVANJE UZ E-MAGAZIN
Ljubavpremakuvanjustvaraod vas ivrhunskogkuvara.
25www.bestfood.rs
28
People / Faces
ta’. Jednostavno, društvene mreže su mesto virtuelnih druženja i razmene iskustava. Naši kolači su, zahvalju-jući svom ukusu i kvalitetu, sami krčili svoj put kroz sajber prostor, pozitivne reakcije širile su se kao krugovi oko kamenčića bačenog u vodu. Jasno nam je da postoji i veliki broj potrošača koji su offline, trenutno se prodajemo u pet radnji, radimo na tome da ih bude još, ali ne žurimo. Mi verujemo u organski rast i nemamo nameru da koristimo ‘prečice’. Cilj nam je da nas naša ideja generacijski nadživi, zato je vrlo brižljivo negujemo.
IPAK, SRBIJA JE POZNATA KAO TRŽIŠTE GDE ČESTO CENA, A NE KVALITET IGRAJU ODLUČUJUĆU ULOGU U ODABIRU PROIZVODA...Mi verujemo da je moguće izaći na tržište i pomiriti nepomirljivo: ponuditi proizvod baziran na našoj opsesiji kvalitetom i ljubavi prema onome što stvaramo, po pristupačnoj ceni, uz punu posvećenost zadovoljstvu naših mušterija. Želimo biti deo ovog društva, ukazujući da je mo-guć i drugačiji put: Put koji je baziran na fer odnosu, poštenju i posvećenosti. Za sada se pokazuje da ne grešimo.
KADA SU, PROŠLOG LETA, MILICA I MILIVOJE ČALIJA EKSPERIMEN-TISALI U SVOJOJ KUHINJI ŽELEĆI DA STVORE KOLAČ OD ZDRAVIH SASTOJAKA KOJI BI UJEDNO BIO I UKUSAN, NISU NI SLUTILI DA ĆE ZA KRATKO VREME NJIHOVI ANĐELI POSTATI NEZAMENJIVI U DOMOVIMA MNOGIH BEOGRAĐA-NA. ILI SU ZNALI? Ideja je bila da ponudimo na tržištu proizvod baziran na konceptu zdravi-je ishrane, koji bi bio i zdrav i ukusan u isto vreme. Postavili smo ga pred najstrože sudije: same sebe, i doter-ivali ga dok nije bio savršen i u ukusu i u strukturi. Tako je nastao kolač od 35% ovsenih pahuljica, maksimalne prefinejnosti, poštujući sve zanatske i industrijske standarde, bez pravljenja kompromisa u sastojcima, postupku, recepturi.
ANĐELI SE SADA VEĆ PRODAJUNA NEKOLIKO MESTA U BEOGRADU, A SVE JE POČELO OD STRANICE-FACEBOOK.COM/UKUSNOIZDRAVONekoliko puta smo govorili za medije o Anđelima i to upravo iz ugla ‘kako je moguće prodati kolače preko Interne-
ANĐELI SE PRAVE U 9 UKUSA. NEKE KOMBINACIJE, KAO ŠTO JE “ČOKO-LADA-LEŠNIK” SU KLASIČNE, A NEKE, PAK, KAO ŠTO JE “LIMUN SA ĐUMBIROM”, VRLO SU EGZOTIČNE. DA LI SVE VRSTE ANĐELA IMAJU SVOJU “PUBLIKU”?Za sada ima devet ukusa, radimo i na desetom. U osnovi svake vrste je 35% ovsenih pahuljica, a ‘nadogradnja’ dolazi u vidu začina kao što su cimet ili đumbir, u vidu komadića vrhunske crne, mlečne ili bele čokolade, i suvog voća. Važno nam je da svi sastojci zaista budu pr-voklasni, i da se svaka kombinacija uku-sa dopadne najpre nama, pre nego što je ponudimo potrošačima. Recimo, baš od jedne mušterije smo dobili sugestiju da bi bilo dobro da postoji vrsta sa in-tenzivnim ukusom đumbira, tako je nas-tao ‘limun-đumbir’. S druge strane, voleli bismo da iskoristimo što više namirnica koje rastu na ovom podneblju i koje su nam bliske, zato pravimo vrstu sa belom čokoladom i suvom šljivom, kao i vrstu sa sušenim divčibarskim jabukama i orasima. Postoje oni koji naručuju samo jednu određenu vrstu, ali su, uglavnom, fanovi Anđela fanovi svih vrsta.
29www.bestfood.rs
Uživanje ukolačima bezgriže savesti
MILICA IMILIVOJEČALIJA Anđeli su kolači od ovsenih pa-huljica. Zvuči tako jednostavno, a zapravo je reč o kombinaciji prvoklasnih sastojaka koji čine neodoljiv ukusan i zdrav kolač.
30
Moj univerzalni savet svim ljudima je: Naučite da kuvate– isprobavajte nove recepte, učite na svojim greškama,nemojte se plašiti i, iznad svega, zabavljajte se!
People / Faces
31www.bestfood.rs
UMETNICA FRANCUSKOG KULINARSTVA
ODRASLA U ZEMLJI PRERAĐENE HRANE, DŽULIJA ČAJLD JE SVOJ PRVI SUSRET SA FRANCUSKOM
KUHINJOM DOŽIVELA KAO PROSVETLJENJE I PROVIĐENJE
KOJE JU JE OPREDELILO DAŽIVOT POSVETI KUVANJU I
PROMOVISANJU ZDRAVIJE I UKUSNIJE HRANE.
Kada se 15. avgusta prošle godine na početnoj stranici „Gugla“, na-jpoznatijeg Internet pretraživača po-javila karikatura simpatične kuvarice, malo ko je u Evropi odmah shvatio da je reč o legendarnoj Džuliji Čajld, preminuloj pre 9 godina. Amerikan-ci, pak, koji su je decenijama gledali na malim ekranima, bez sumnje su prepoznali čuvenu kuvaricu, čiji je rođendan „Gugl“ rešio da obeleži „gugl-dudlom“ na kome Džulija pri-prema ribu, pile i tortu. Izbor namir-nica nije slučajan. Naime, Džulija je posvetila ceo život „propovedanju“ o zdravijoj i manje procesiranoj hrani. Zgražavala se nad tipičnim američkim industrijskim prehrambenim proizvodi-ma govoreći da su „ukusa kao papirne maramice“, prezirala margarin, i trudila se da objasni da da je lako kuvati od svežih namirnica, a uz to neuporedivo zdravi-je i ukusnije.
Džulija Čajld bila je poklon-ica i zagovornica francuske škole kuvanja. Emisija koja ju je proslavila šezdese-tih godina zvala se upravo „Francuska kuvarica“, a got-ovo sve knjige koje je izdala bile su posvećene francus-kom kulinarstvu. Sarađivala je često i sa vrhunskim fran-cuskim kuvarima, najduže sa čuvenim Žakom Pepa-nom (Jacques Pépin). Francusku je Čajldova nosila u srcu ne samo zbog vrhunske kuhinje. Ali, ta priča počinje malo ranije...
Kada je počeo Drugi svetski rat, Džuli-ja Čajld imala je 27 godina. S obzirom na to da je bila solidno obrazovana, i da je već imala prethodnog iskustva u pisanju marketinških publikacija za različite kompanije, lako se za nju našlo mesto u američkoj Kancelariji za strateške operaciju (OSS). Posao ju je tokom ratnih godina odveo na Cejlon, gde je upoznala svog su-
pruga, Pola Kušinga Čajlda, takođe agenta OSS-a na zadatku. Iako je ro-dom bio Amerikanac, Pol je živeo u Parizu, gde je radio kao umetnik. Par se venčao posle rata, a mladožen-ja je otkrio svojoj izabranici čudesni svet francuskih đakonija. Koliko je Džulija od prvog zalogaja bila fas-cinirana francuskom kuhinjom, gov-ori činjenica da je često prepričavala kako joj je taj prvi francuski obrok „otvorio dušu“. Od tog trenutka, ku-vanje je postalo njena stast i životni poziv. I sama je govorila da je ništa u životu nije zaista zainteresovalo, dok nije otkrila kuvanje. Završila je fran-
cusku kulinarsku školu „Kordon blu“, a potom se učlanila u klub kuvarica „Cercle des Gourmettes“, preko kojeg je upoznala Sajmona Beka. On je u tom trenutku pisao francuski kuvar i pomislio kako bi Džulija mogla da mu pomogne da ga prilagodi američkoj publici. I nije pogrešio: ona nije samo prevela Sajmonove recepte, već je dodala niz svojih primedbi, opisiva-la slaganje ukusa, davala praktične savete za pripremu jela. Kuvar je u Americi postao best seler i otvorio vrata Džulijinoj medijskoj karijeri. Iako je, bez preterivanja, postala američ-
ka kuvarska ikona, i bila omiljeno TV lice decenijama (njena televizijska kuhinja nalazi se u Smithsonian Na-cionalnom muzeju američke istorije), Džulija Čajld i njen muž najveći deo života proveli su na svom imanju u Francuskoj. Tajna njenog uspeha leži u njenoj neposrednosti i ubedljivo-sti: bila je nalik bilo kojoj američkoj domaćici, a iz njenih sudova mirisale su poslastice. Osim toga, svim srcem je volela kuvanje i verovala da svako može da bude dobar kuvar, uz malo želje, vežbe i svežih namirnica.
Početkom dvehiljaditih u delu Džulije Čajld inspiraciju je pronaš-la Amerikanka Džuli Pavel. Mnogi pre nje voleli su Čajld-ovu i kuvali po njenim recepti-ma, ali niko ranije nije postao toliko poznat interpertirajući njene recepte. Džuli Pavel je, naime, pisala blog „Džuli i Džulija: 365 dana, 524 re-cepta i jedna mala kuhinja“. Blog je ubrzo postao nev-erovatno popularan, pa je Džuli Pavel nedugo potom izdala i knjigu. Iako je „Džulija i Džuli projekat“ imao mnogo obožavalaca, sama Džulija Čajld njime nije bila nimalo impresionirana. Iako sama o tome nije nikada govorila, urednica njenih knjiga izjavila je da Džulija smatra taj blog promašajem jer „ne opisuje kako je jelo na kraju izgleda-
lo, ne opisuje njegov ukus, niti šta je autorka naučila o kuvanju tokom pripreme“, što je Džuliji bilo poseb-no važno – verovala je da je njena misija da umetnost kuvanja približi što većem broju ljudi. Na sreću, Džuli-ja Čajld nije doživela da vidi da se film o njenom životu upravo tako zove: „Džuli i Džulija“, i da se bavi njen-im životnim pozivom jednako kao i blogom koji je prezirala. Film je bio vrlo uspešan, a Meril Strip je dobila nagradu Zlatni globus za ulogu Džuli-je Čajld, legendarne kuvarice.
33www.bestfood.rs
Ne morate daskuvate modernoili komplikovanokulinarsko remek-delo – skuvajtedobar obrok od svežih namirnica!
Places
Iskren osmeh u centruBeograda
DEJAN LAPČEVIĆ, Caffe Bar HUGO
AMBIJENT NA FOTOGRAFIJI: Caffe Bar HUGO, Strahinjića Bana 61
36
Places
koja ima tradiciju, a istovremeno je „in“ i moderna. Ovde se pokazuje sve ono što je lepo, pa smo samim tim i mi ovde.
ŠTA JE INSPIRISALO IME KAFIĆA? IMA LI PREVLAĐUJUĆA ZELE-NA BOJA VEZE SA TIM ILI ONDA DOLAZI IZ NEKOG DRUGOG MESTA?Caffe Bar HUGO je inspirisan kultnim pićem Hugo (mešavina Prosecca, siru-pa od zove, Nane i Limete) koje je zad-nje dve godine u Evropi oborilo sve re-korde i bez kojeg se ne može zamisliti niti jedan Lokal koji drži do sebe i svoje ponude, a ciji je generalni zastupnik za Srbiju i Crnu Goru upravo Nice Life Company D.O.O. Beograd, u mom vlasništvu. Hugo je naravno i piće kuće, po jako atraktivnoj ceni od samo 290 dinara. Zelena boja zaista ima veze sa pićem Hugo, jer je i samo piće zelen-kaste boje, mada ne baš toliko zelene.
KAKO BISTE OPISALI IPREDSTAVILI OVO MESTO?Ja sam odradio kompletan enterijer lično, jer se pored ugostiteljstva bavim I dizajniranjem i uređenjem prostora. Želeo sam da HUGO bude nešto poput drugog dnevnog boravka, gde će se ljudi osećati opušteno i prijatno. U isto vreme, u nekim kasnijim satima, gost može i da ustane i zaigra – vodio sam se time da svako od nas, kada izađe, želi da ima nešto, ako ne lepše i prijatnije, onda bar isto toliko lepo i prijatno kao i u svojoj kuci ili stanu, jer inače nema potrebe da izlazi.
ŠTA JE TO ŠTO VASIZDVAJA MEĐU OSTALIMA?HUGO je Caffe Bar koji ne ostavlja rav-nodušnim ni po uređenju ni po ponudi pića. Napravili smo Caffe Bar koji je dru-gačiji, ali samo do te mere da zagolica maštu, a da to nije bezobrazno. Potrudili smo se da imamo za svakog po nešto – u ponudi imamo svakodnevna pića kao
KAKVO ISKUSTVO STOJI IZA IDEJE DA OTVORITE NOVI KAFIĆ U BEOGRADU? DA LI JE STRAHINIĆA BANA BILA NEIZBEŽNA ULICA?Ugostitelj sam od svoje četrnaeste godine i imao sam tu sreću da svoje znanje i karijeru usavršavam u jed-nom lepom gradu u Nemačkoj, u Di-zeldorfu, gde sam zaista i jako poznat kada je u pitanju hotelijerstvo i ugos-titeljstvo. Trenuto sam direktor Hotela Landsknecht u Mirbušu, gradu koji ima najveci broj milionera u Nemačkoj, a moj uspeh u Dizeldorfu me je inspiri-sao da se oprobam i u zemlji iz koje potičem. Želim da izgradim sličnu, možda i bolju priču i pored toga što sam danas možda ovde više stranac nego tamo. Strahinjića Bana nije bila neizbežna, ali je svakako bila jedna od, za mene i moje saradnike, najinte-resantnijih ulica, jer smo želeli dobru poziciju za lokal, ali ne poziciju na ko-joj bi nam svraćali slučajni gosti, već nešto gde bi gosti dolazili ipak ciljano, baš kod nas. Osem toga, ovo je ulica
sto su kafe, sokovi i piva, po najpovoljni-jim cenama u ulici, ali i jako ekslusivna pića kao što su vrlo poznati i skupi šam-panjci, konjaci, viski pića...
DA LI STE U GLAVI IMALIPROFIL GOSTIJU KAFIĆA IDA LI STE TO I POSTIGLI?Da naravno, Caffe bar HUGO je napravljen za ljude koji čvrsto stoje s obe noge na zemlji, koji znaju šta hoće i imaju istančan ukus, svesni su sebe i onoga što nose, rade, piju, koji vole lepe stvari i prijatnu atmosferu, koji prepoznaju kvalitet i iskren osmeh. Jednom rečju, gosti koji drže prvenst-veno do sebe, a samim tim i do toga gde su i sa kime.
KAKO VIDITE UGOSTITELJSKU SCENU BEOGRADA? IMATE LI,SEM SOPSTVENOG KAFIĆA,OMILJENO MESTO ZA KAFU,RUČAK I IZLAZAK?Moram priznati da sam iznenađen ponudom kolega u Beogradu. Ima izuzetno lepih i dobrih objekata, a i sama ponuda u njima je itekako atrak-tivna i raznovrsna. I pored standarda u Dizeldorfu, ovde ipak ima mnogo atraktivnijih i lepših lokala, što su do sada potvrdili i svi moji gosti Nemci i Francuzi, koji su došli da vide šta to ja radim i gde. Jedino što mi se ne sviđa, jeste činjenica da kvalitet koji se pruža, ponekad nije na odgovarajućem nivou i da se na tome štedi, pa često skupi proizvodi budu zamenjeni nekim lošim kopijama. Ipak, konkurencija je zaista dobra i velika, što je za goste u svakom slučaju itekako bitno. Ja lično za sada nemam omiljeno mesto, jer sam jako kratko u Beogradu i zbog uređenja i ot-varanja Caffe Bara HUGO nisam imao mnogo vremena za sebe i izlaske, ali se nadam da ću jako brzo pronaći svo-je najdraže mesto, naravno posle ovog u kom sada sedimo.
Tamo gde aktuelni trendovi sreću duh starog Beograda, u ulici Strahinjića Bana, kafića svakako ne manjka; no, odsus-tvo originalnosti ovih dana ume da bode oči. Ponekad je potrebno malo sveže energije, pogled sa strane nekoga ko je u Beogradu, baš kao i sama ova ulica, nov, a ipak tu pripada. Kao posledica upravo ovakvog sleda okolnosti, nastao je Caffe Bar HUGO, mesto koje vas poziva na prijtna popodneva, ali i ekstravagantne noći.
37www.bestfood.rs
Visiting
UpoznajteBraničevskiokrug
HRANA SRBIJE
40
Visiting Srbija
SVIM POSETIOCIMA OVOG KRAJATOPLO PREPORUČUJEMO DAPROBAJU NEKE VLAŠKE SPECIJALITETE.
Foto: Ana Ješić
NA RELATIVNO MALOM PROSTORU KOJI OBUHVATA BRANIČEVSKI OKRUG, POSTOJI PUNO ARHE-OLOŠKIH LOKALITETA KOJE TREBA OBIĆI, KULTURNIH MANIFESTACIJA KOJE TREBA OBIĆI I NARAVNO DIVNE HRANE KOJU TREBA PRO-BATI. ZATO NE GUBIMO VREME, VEĆ KRENIMO SA UPOZNAVANJEM OVOG DIVNOG KRAJA....
Smešten u blizini današnjeg mesta Stari Kostolac, antički Viminacijum bio je značajan vojni centar i najveće gradsko naselje u Gornjoj Meziji. Prva pisana svedočanstva o postojanju ovog naselja ostavio nam je antički pisac Prisk. Grad je nastao u I veku i postojao je do kraja VII veka. Ekon-omski razvoj Viminacijuma počinje u prvim decenijama II veka. Kako je vreme prolazilo tako je i značaj grada rastao. Pored robe koja se svakod-nevno koristila postojala je i potre-ba za luksuznim predmetima koji su uvoženi. To su uglavnom bili predmeti od srebra, bronze, stakla, posude od keramike, kao i posude u kojima su se prenosile masline, ulje i razni sosevi. Kanije u samom mestu dolazi do raz-voja zanatstva. Najznačajnije mesto zauzima grnčarska i ciglarska proiz-vodnja koja je služila za potrebe izgr-adje samog legijskog logora i limesa na Dunavu.
U braničevskom okugu, na ulazu Dunava u Đerdapsku klisuru, nalazi se i grad Golubac. U I veku pre nove ere, Rimljani su na obali Dunava sagradili utvrđenje u kome je 299. godine bo-ravio rimski car Dioklecijan. Padom rimskog carstva, na ovom prostoru su se sukobljavale razne vojske i sva-ka je uništavala ovo rimsko utvrđenje koje u jednom trenutku nije vredelo više obnavljati zbog čega je srušeno
i sagrađeno novo. Ne zna se tačno kada je sagrađeno ponovo, a ni to da su ga gradili Srbi, Vizantinci ili čak Mađari, ali se prvi put pominje 1335. godine u Ugarskim poveljama, a neš-to kasnije i u turskim letopisima gde je zabeleženo da je Golubački grad bio u rukama Srba sve do 1389. godine, kada ga posle poraza srpske vojske na Kosovu zauzima sultan Bajazit.
Postoji više legendi vezano sa samo ime grada, najpoznatija govori o prelepoj princezi Golubini koja je odbila udvaranje turkog paše. Za ka-znu je paša odredio da se veže za pustu stenu koja je virila iz vode preko puta grada i da se pokaje. Stena na kojoj je provela svoje poslednje te-nutke života je dobila ime ‘’Baba kaj’’ što na tuskom znači ‘’pokaj se’’. Sama stena je potopljena izgradnjom Đer-dapse brane. Prema drugoj legendi, u Šešir kuli je bila zatočena vizantijs-ka princeza Jelena koja je zbog tuge i samoće gajila golubove, pa je po njima grad dobio ime Golubac. Zbog toga je golub simbol grada i nalazi se na grbu današnje opštine.
Još jedna zanimljiva priča vezana je za golubačke mušice. Po legendi, Mi-loš Obilić je u ovom kraju ubio aždaju. Odrubljena glava se kotrljala sve do Dunava gde se zaustavila u blizini Gol-ubačke tvrđave u šupljoj steni. Vrući-na i vlaga su učinile svojeu i iz lešine su pečele da se legu mušice koje su vekovima bile prava napast za ljude i stoku u ovom kraju. Gotovo su nestale nakon izgradnje HE Đerdap, da bi se ponovo pojavile posle 1999. godine i to neposredno nakon NATO-vog bombardovanja Srbije, zbog čega su u narodu dobile ime “klintonke”.
Na desnoj obali Dunava, na strmoj
kamenoj litici, nalaze se zidine sredn-jevekovnog grada Rama. Tu se danas nalazi malo selo koje je ime dobilo po istoimenoj tvrđavi. U istoriografiji na-jpre se pamti Ramski distrikt, Ramski srez, Ramska knežina. Ima nagov-eštaja da je na ovom prostoru bilo praistorijsko naselje još iz doba Kelta. Veruje se da je u Ramu boravio ču-veni Hunski vođa Atila, poznatiji pod nadimkom Bič božiji.
Kroz istoriju oko Rama otimali su se Ugari, Vizantijci, Turci. Prva legenda o postanku ovog sela vezuje se za os-nivače Rima, braću Romula i Rema. Dok nam turski izvori kazuju da su ovaj grad nazivali Ihram Haram. Priča govori da je turski sultan Bajazit II obi-lazeći svoje vojnike zastao da se od-mori na brežuljku sa koga se pružao veličanstven pogled na Dunav. Sedeći tako na prostirci - ihramu (turski naziv za ćilim), kažu da je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime.
Ramska tvrđava ima oblik nepravil-nog poligona sa četiri ugaone i cen-tralnom Donžon kulom. Preko 30m dugi i debeli zidovi koji povezuju kule dobro su očuvani, dok je unutrašnjost tvrđave razorena za vreme Kočine krajine. Na masivnim zidnim plat-nima, uočljive su stražarske šetne staze, a kule su joj bile pokrivene šil-jatim kupolama. Tvrđava je zidana za odbranu od hladnog i vatrenog oružja. Kule su snabdevene i danas vidljivim otvorima za topove, pa se može reći da je Ram pravo artiljerijs-ko utvrđenje. Tvrđava je bila opasana dubokim rovom ispunjenim vodom. Ulaz u nju je bio moguć jedino preko pokretnog mosta na dunavskoj strani.
41www.bestfood.rs
MarijaPešić
Unutar zidina postojala osmougaona džamija, i smatra se da je tu bilo puno raznih dragocenosti zbog čega je ulaz u tvrđavu bio dobro čuvan. Veruje se da je u više navrata boravio i sam Ba-jazit.
Osim puno istorije Braničevski okrug svojim posetiocima nudi zanimljive kulturne manifestacije. Jedna od najznačajnijih je svakako “Homoljs-ki motivi” koja se održava u opštini Kučevo. Ova jedinstvena smotra iz-vornog narodnog stvaralaštva is-točne Srbije održava se još od 1968. godine i predstavlja jednu od najstar-ijih manifestacija ove vrste u Srbiji. To je smotra tradicije, običaja i kulture, koja se na ovim prostorima vekovi-ma čuva i neguje. Osim zabavno-tr-govačkog karaktera, ona obuhvata izvodjenje narodnih pesama i igara, takmičenje u spremanju narodnih jela homoljskog kraja, izbor za najlepšu čobanicu, izložbu poljoprivrednih proizvoda i nastupe poznatih estrad-
nih umetnika. Na ovoj manifestaciji se mogu videti oblici narodne muzičke tradicije: vlaške igre, mirne i raspe-vane melodije, ritualne igre i pesme vezane za praktičan život i svakod-nevne potrebe, posebno oblikovani narodni instrumenti i ansambli i sve to skupa utkano je u narodne običaje, nošnju, ambijent.
Braničevski okrug ima šta ponudi-ti i gurmanima, od 2006. godine u Velikom Gradištu se svake godine održava Pasuljijada “Gradištanac”. Najinteresantniji segment mani-festacije je tradicionalno učešće Vojske Republike Srbije – garnizon Požarevac. Vojnici pripremaju dobro poznati Vojnički pasulj koji posetioci pasuljijade imaju priliku da degusti-raju besplatno. Sam događaj pose-ban je zbog promocije autentičnih srpskih brendova, starih zanata, ru-kotvorina i proizvoda koji se izlažu na štandovima u Gradskom parku.
Još jedna od manifestacija koja se održava u Velikom Gradištu od 1965. godiine su “Alaske večeri” koja je turističko-kulturnog karaktera, gde se odvija takmičenje alasa u pri-premanju alaske čorbe. Manifestaciju prate takmičenje u pecanju, muzički, sportski i kulturni program, razne izložbe i druge prateće aktivnosti. Ova manifestacija raste iz godine u godinu umnožavajući svoje vrednosti. Manifestacija traje dva dana i održava se u gradskom parku na Dunavu.
Pored pasulja i ribljih specijaliteta sa Dunava, još jedno jelo koje karakteris-tično za ovaj kraj je “Vlaški kačamak”, koji je u davna vremena predstavljao osnovu ishrane lokalnog stanovništva. Takođe svim posetiocima ovog kraja toplo preporučujemo da probaju neke vlaške specijalitete, kao što su: recelj (džem od bundeve), prirodni napitak vodnjika, različite riblje čorbe, kao i jag-njetinu u mleku. Zvuči ukusno?
42
Visiting Srbija
Foto: Ana Ješić
44
Travel
Neplaniranaputovanja
45www.bestfood.rs
Malo nas bi se usudilo na tako nešto. Svi smo na-vikli da pre polaska znamo sve detalje hotela gde ćemo odsesti, unapred pripremimo spisak restora-na gde želimo jesti i svih znamenitosti koje želimo videti. U tome nema ničega lošeg, štaviše i sam praktikujem takav vid putovanja. Ali zamislite na trenutak da spakujete kofere, kupite avio kartu ka jednom gradu, a za povratak kući iz nekog drugog, 400km udaljenog grada. Za sada sve što znate o vašem putovanju jesu datumi odlaska i povratka i mesta u koje idete i iz kog ćete se vratiti. Sve ono između prepušteno je vašoj mašti i volji.
46
HRANA KRFA POTIČE IZ FRANCUSKE, ENGLESKE I ITALIJE, ALI SU U SKORIJE DOBA SAMI GRCI PRENELI NA OSTRVO DEO TURSKE KULINARSKE KULTURE.
Media / Web
Prvo odredište biće nam Krf. Veliko ostrvo koje svojom arhitekturom i prenatrpanošću skuterima i auto-mobilima podseća na Italiju. Razlog ovome verovatno je to što Krf, kao i ostala Jonska ostrva, nikada nije bio pod okupacijom Otomanskog carst-va, već je vekovima bio pod Mletač-kom vlasti. Mali savet, ukoliko ste prvi put na ostrvu, odsednite u glavnom gradu jer je tu centar kulture i svih ostrvskih dešavanja. Manja mesta imaju lepše plaže i čistije more, ali je mnogo praktičnije da vam utvrđenje bude u gradu, a da pravite dnevne izlete po ostrvu, svaki dan birajući novo interesantno mesto.
Hrana, tipično grčka, dosta svežih namirnica, mesa i ribe. Iskoristite priliku obližnjeg mora i usudite se da probate sve morske specijalitete, od salate od algi do riba i morskih plo-dova sa roštilja. Grčka kuhinja velik-im delom proizilazi iz turske kuhinje. S obzirom da je ostrvo ostalo imuno na turske uticaje, logično je da se to oslikava i u hrani koju pripremaju. Hrana Krfa potiče iz francuske, en-gleske i italije, ali su u skorije doba sami grci preneli na ostrvo deo turske kulinarske kulture. Sve ovo dovelo je do stvaranja veoma neo-bične i jedinstvene kuhinje.
Centar grada prepun je restora-na, svako će pronaći nešto što mu odgovara. U modernim restoranima sa fusion kuhinjom, koji kombinuju lokalne sveže namirnice sa svetski poznatim metodama pripreme, naći ćete kombinacije za koje niste mogli ni da zamislite da postoje. Sa druge strane tu su mali, tradicionalni resto-rani u vlasništvu porodica starosed-eoca ostrva. Tu se sprema autentič-na klopa, kao što su Bourou-Bourou,
supa od povrća sa testeninom, Sofrito, pržena govedina sosu od belog vina, Pasticada, tradicionalno jelo Krfa koje se obično služi prili-kom svečanosti i proslava praznika, zapravo je petao kuvan u paradajz sosu zapečen sa testeninom u rerni. Za dezert preporučujem Sikomaida, kolač od smokve koji se suši na sun-cu i koji odlično ide uz čaj, Bri ili neki drugi sir nakon jela.Na krfu postoji duga tradicija pri-preme digestiva od limuna (Limun-čelo) i kumvata, tako da nikako ne propustite da probate, ali i ponesete sa sobom malo ovih izuzetno ukus-nih pića.
Iz luke Krfa trajektom smo se uputi-li ka Igumenici, malom gradu-luci iz kog smo put nastavili ka Ioanini, au-toputem Egnatia. Zvanični naziv grada je Ioannina, i na grčkom znači “Džonov grad”, ali ga ljudi takođe zovu i Janinna. Gradić je mali, i odiše duhom orijenta na sva-kom koraku, a jedan od razloga je to što je grad osnovao vizantijski vladar Justinijan.Grad je takođe poznat i po proizvod-nji nakita i predmeta od srebra, koji se mogu kupiti u jednoj od mnogo-brojnih radnji u centru grada.Što se hrane tiče, s obzirom da se grad nalazi na zapadnoj obali jezera Pamvotis, veoma su popularni ža-blji bataci. Uvek sveži, i spremljeni sa tradicijom dugom više stotina godina, neizostavan su sastojak na meniju svakog putnika namernika. Takođe, zbog istorijski jake veze sa turskom, baklava koju ćete probati u ovom gradu bolja je verovatno samo u Turskoj.Nakon noćenja u veoma tihom i udobnom hotelu u mestu Perama (koje je poznato po svojim pećina-ma) neposredno uz grad Ioanina, put nastavljamo dalje na severoistok.
Sledeća stanica bio nam je planinski gradić Metsovo, mali, ušuškan, kao iz bajke. Leti raj za planinare i ljude koji vole da šetaju, a zimi raj za ski-
jaše i bordere. Male drvene kuće sa krovovima napravljenim od kamena, koji se često viđaju na starim grčkim kućama, jer su odličan izolator.Ovaj gradić, iako mali, dom je speci-jalitetima koji su poznati širom Grčke. Najpoznatiji su po pravljenju diml-jenog sira, Metsovone, ali se u pro-davnicama mogu naći i njihove ver-zije parmezana, mocarele, i mnogih drugih sireva za koje većina nas nikada nije čula. Zatim je tu speci-jalitet karakterističan za ovo mesto, svinjsko meso koje se peče u glinen-im posudama na žaru. Takođe ima-ju dugu tradiciju u proizvodnji vina, a u blizini cenra nalazi se i muzej posvećen vinariji i porodici Averof u čijem je vlasništvu.
Prateći dalje autoput, stižemo do Verije, gradića 60ak kilometara od Soluna. Mali grad prepun život. U svako doba dana ili noći naćićete ljude na ulicama koji uživaju u bla-godetima ovog grada. Pored veoma zanimljive arhitekture i starog dela grada, pronaći ćete niz taverni i po-slasičarnica koji su tradicionalno u vlasništvu porodica starosedeoca. Poslastičarnice su posebno dobre jer je ovaj kraj poznat po velikoj ko-ličini plantaža voća, i imaju veoma dugu tradiciju u pripremi mnogih slatkih delicija.
180km kasnije, prošli smo kroz Solun i stigli u mesto Furka koje se nalazi na zapadnoj obali Kasandre, prvog prsta Halkidikija. Malo ribar-sko mesto prepuno turista i njihovih vikendica. Na prvi pogled sve šljašti, sija, buči, izgleda previše komerci-jalno, ali nakon malog istraživanja okoline pronaći ćete male taverne koje su uz samo more, tihe, opušta-juće. Većina njih postoji veoma dugo, neke čak od osnivanja same Furke. U njima se služi isključivo morska hrana i sveže salate. Pravo mesto za ukusnog grilovanog oktopusa, grilo-vane ribe i lignje.Furka je bila završnica našeg puto-vanja. Poslednje brčkanje u moru,
47www.bestfood.rs
NemanjaMančić
poslednji kokteli na plaži, sveža morska hrana, do sledeće godine.
Put smo završili u Solunu, trgovins-kom gradu idealnom za last minute shopping. Čekajući dan povratka kući iskoristili smo priliku da se pro-vozamo turističkim autobusom koji detaljno objašnjava istoriju Soluna, kao i sve znamenitosti grada. Obišli smo i Stari grad, tvrđavu, koja skriva veliki broj restorana. Najbolji, nara-vno na samom vrhu. Ulica zatvorena za saobraćaj, stolovi postavljeni po njoj, pogled na Solun kao na dlanu.Ukoliko se ikada zadesite u Solunu obavezno idite u restoran Apo to Kordeljo sto Harmankjoi (pun na-ziv na grčkom ΑΠΟ ΤΟ ΚΟΡΔΕΛΙΟ ΣΤΟ ΧΑΡΜΑΝΚΙΟΪ). U prevodu naziv restorana je Od Kordeljoa do Har-mankjoia. Harmankjoi je stari, turski naziv za Kordeljo (kvart na zapadu Soluna). Sam naziv time implicira
da nas jednostavnost hrane i celog doživljaja u restoranu vraća u daleku prošlost. Tanjiri ne postoje, sve se služi na listovima masnog papira, domaći krompir, uvek sveže meso, salate, ohlađene čaše za vino (iako to nije po pravilima) deo su jedinst-venog duha koji ovaj restoran nosi.Takođe, jedan od kuhinjskih dragulja je restoran Kuzina (gr. Kouzina) koji se nalazi u starom delu luke (Lada-dika) koji se staji iz malih, veoma uskih ulica koje se uvek susreću na skrivenim trgovima sa fontanama. Bašta Kuzine upravo je na jednom takvom trgu. Ovde ćete pronaći brdo tradicionalnih jela sa modernim obrtima. Tako možete naručiti feta sir grilovan sa medom i susamom, salatu od domaće, velike, rukole sa orasima i slatkim balsamico dres-ingom ili ćufte od plavog patlidžana punjene sirom.
Još jedna napomena koja se odno-si na sve restorane, u bilo kom delu Grčke, jeste da će vam većina nakon vašeg obroka doneti nešto slatko, ili sveže voće kao dezert na račun kuće.
Poslednje sate našeg putovanja, če-kajući polazak na aerodrom, proveli smo na terasi hotela Electra Palace u centru Soluna. Profesionalna uslu-ga, ukusni kokteli, i prelep pogled na more.Savršeno mesto da se saberu svi utisci, i da se mentalno pripremimo za povratak u realnost. Potpuno neplanirano letovanje! Usput smo određivali koje ćemo gradove obići, gde ćemo svratiti i šta ćemo jesti. Pokazalo se da se isplati rizikovati i pustiti vaš avanturistički duh da isp-liva na površinu. Do sledećeg leta, bajka je završena.
48
Media / Web
49www.bestfood.rs
novinarnica.net/serije_plus
BESPLATNI ONLINE MAGAZINserije.plus.in.rscinema.plus.in.rstracara.com
SVUDA SA VAMA:
issuu.com/serijeplus • megablog.rsserijala.com • photontide.org • svetfilma.rssanjamarinkovic.com • jkmagazin.com
ZNAMOšta ste
GLEDALIPROŠLOG
VIKENDA
Media
novinarnica.net/serije_plus
BESPLATNI ONLINE MAGAZINserije.plus.in.rscinema.plus.in.rstracara.com
SVUDA SA VAMA:
issuu.com/serijeplus • megablog.rsserijala.com • photontide.org • svetfilma.rssanjamarinkovic.com • jkmagazin.com
ZNAMOšta ste
GLEDALIPROŠLOG
VIKENDA
52
Džejmijevo ministarstvo ishrane
Dvojicanezasitih Italijana
JAMIE’S MINISTRY OF FOOD TWO GREEDY ITALIANS
Od 17. septembra, od ponedeljka do petka u 23.30 Od 7. septembra, subotom i nedeljom u 17.15
Posle kampanje za bolju ishranu u školama, Džejmi je shvatio da je zemlja suočena s većim problemom − porastom broja gojaznih.
Inspirisan posleratnim „Ministarstvom ishrane”, Dže-jmi pokreće revoluciju u ishrani sa ciljem da svako domaćinstvo u Velikoj Britaniji svakog dana sprema svežu hranu.
U ovom predivno snimljenom dokumentarnom serija-lu kraljevi italijanske kuhinje, Antonio Karlučio i Đenaro Kontaldo, vraćaju se zajedno u Italiju kako bi se prisetili svojih korena i otkriju kako se u kulinarskoj prestonici sveta menja način pripremanja i konzumiranja hrane.
Fokusirajući se na drugi region zemlje u svakoj epizodi, oni u nekim slučajevima pronalaze veoma izmenjenu Italiju, dok se u drugim susreću sa strogo tradiciona-lnom, gotovo netaknutom gastronomskom kulturom. U svakoj epizodi, Karlučio i Kontaldo pripremaće nova jela, koristeći recepte, sastojke i uticaje koje otkrivaju na svom proputovanju, ali i neke od svojih omiljenih tradicionalnih specijaliteta. Serija ima veoma emotivan i lični pečat, budući da se kroz sećanja i anegdote bavi odrastanjem glavnih aktera u Italiji, kao i njihovim sit-nim svađama i često urnebesno smešnim odnosom.
Media / TV
54
ANABELLANGBEJN:KUVATIORGANSKI
Annabel Lengbein: Free Ranged Cook
ANABEL LANGBEJN:KUVAR NA OTVORENOM
Od 25. septembra, sredom u 13.15 / 24Kitchen
Anabel živi na Novom Zelandu, gde u predivnoj prirodi priprema svoje lake i vrlo ukusne recepte. Veliki je pok-lonik organskog uzgoja i u svakoj emisiji nas upoznaje sa nekom novom plantažom ili farmom. Objavila je više knjiga posvećenih kuvanju.
U njenoj kuhinji se susrećemo sa različitim ukusima: od Azije, preko Italije do arapskih zemalja. Anabel je sve recepte pokušala da što više približi običnom gleda-ocu, koji sve to može da napravi u svom domu i time oduševi ukućane i goste. Uvek želi da se vrati prirodi i zato su često njene emisije vezane za kuvanje napolju.
Iako nije profesionalni kuvar, Anabel sa takvom la-koćom pristupa pravljenju svakog jela, da prosto uži-vate dok je gledate. Sa samo nekoliko sastojaka, može napraviti ukusan obrok ili desert.
EVO JEDNOG TAKVOG RECEPTA,ZA PREUKUSAN KOLAČ SA KRUŠKAMA:
Potrebno je: 3-4 kruške, oko 200g suvih šljiva, 100ml žestine (rum, brendi), 4 jaja, 3 kašike šećera, 3 kašike brašna i 2 šolje mleka.
Prvo potopiti šljive (možete ih malo usitniti, mada i ne mora) u alkohol i ostaviti ih bar sat vremena da se lepo mariniraju. Neoljuštene kruške očistiti od semenki i seći na tanke listiće. Umutiti jaja, šećer, brašno i mleko. Šljive izvaditi iz alkohola i pomešati sa isečenim kruškama. U podmazan pleh (prečnika oko 26cm) poređati voće i preliti testom (dodati i alkohol iz šljiva u smesu od jaja). Peći oko 50min na 1800C. Služiti toplo sa kuglom sl-adoleda od vanile.
Media / TV
IvanaSandić
55www.bestfood.rs
Health
Veliko S, odnosno: septembar.
HRANAU TEORIJI:
58
Health
KAKO POBEDITI STRES?POPULARNO PITANJES NEPOPULARNIMODGOVOROM: NIKAKO!
SREĐUJEM MISLI KOJE BIH DA PODELIM S VAMA U OVOM BROJU NAJUKUSNIJEG ČASOPISA... U NJI-MA SE ZAPLIĆU(I SAPLIĆU) LJUDI I DOGAĐAJI, SVAKI JOŠ UNEZV-ERENIJI, UŽURBANIJI I HAOTIČNIJI OD PRETHODNOG. OTKUD TO NAKON USPORENOG LETA?
A, da – veliko S. Odnosno – septem-bar. Škole su ponovo popunjene, petnaestodnevni godišnji odmori završili su se za zaposlene i za nji-hove nadređene, studenti jure uslov za upis na narednu godinu i, ukratko, moglo bi se reći – stres se vratio u svakodnevicu.
Zapitam se zašto je Tvorcu bio neo-phodan ovaj osećaj? Ako se osvr-nemo na medicinske dokaze, pronaći ćemo da je stres jedan od glavnih optuženih za povišeni krvni pritisak i čitav niz psihičkih i psihosomatskih poremećaja. Da li je moguće da je u Velikom planu nastanka baš on os-mišljen tako da bude isključivo nega-tivan? Da ljudi ništa pozitivno nema-ju od njega? S obzirom na opasnost da potpuno skrenem u filozofske as-pekte ljudskih nagona i motiva (i da za posledicu budem „zaboravljen“ u ovom broju od dragog urednika), ostavljam vama, dragi čitaoci, da po-tražite odgovore, a ja se vraćam na borbu protiv velikog S.
Kako pobediti stres? Popularno pi-tanje s nepopularnim odgovorom: Nikako! To je nemoguća misija (čak i za Toma Kruza), ali to ne znači da mu treba prepustiti da uhvati zamah i odvede naše telo i um u mračna prostranstva. Stvarajući ovo stanje, Tvorac je u prirodi predvideo i niz blagotvornih lekovitih biljaka koje će
ublažiti ovaj osećaj, a ljudskom umu otvoriti vrata ka konstruktivnom ko-rišćenju snažnog nagona. Stoga vam predstavljam dve fantastične biljke srpskih bašti i pašnjaka:
MATIČNJAK – Ovaj ljupki rođak nane, žalfije i lavande nosi isto grčko ime kao i pčela melissa. Otud je jedan od naziva za ovu biljku i pčelin-ja trava, pčelarica. Mirisom podseća na limun, pa se u narodu još nazi-va i limunčica. Matičnjak raste kao divlja samonikla biljka i kao kultura. Kao divlja, javlja se pored naselja, uz ograde, u svetlim listopadnim šumama, među grmljem... Kao kul-tura gaji se po mnogim baštama, a mama toplo preporučujem njegov uzgoj i na terasi jer će, uz sve druge blagodeti, doneti i svežinu popod-nevnom odmoru i oporavku. Naroči-to su arapski lekari shvatili kakva se moć krije u ovoj biljci; prvi su je proz-vali „travom za srce“– ona ga jača, smiruje lupanje, odgoni teskobu u grudima. Proglasili su je i„travom za vedrinu“, pogodnom za jačanje svih vitalnih organa, delotvornom protiv „crnih misli“, neurastenije, „fiksnih ideja“, glavobolje uzrokovane nerv-nom napetošću i gubitka pamćenja. Savremena medicina nije dokazala (niti opovrgla) sva navedena dejstva kojamože ispoljitiova biljka, ali nas raznorazna vekovna iskustva uče da ona obnavlja organizam, vraća snagu, deluje protiv grčeva u raznim organima: srcu, želucu, žilama, živci-ma... Dobra je kod nesanice, umnog zamora, napada astme, kašlja. Ono što savremena znanja nedvosmis-leno potvrđuju jeste prisustvoza-vidne količine ruzmarinske kiseline, koja predstavlja jedan od najjačih
antivirotika za koje znamo. Stoga –ova blagotvorna i lekovita, uz to i divno mirisnalekovita travazaslužu-je počasno mesto u „predgripnim“ danima, kao višestruka pomoć pri savladavanju velikog S.
KANTARION – Kantarion ili gospina trava već odavno je poznat i priznat-po svojim lekovitim svojstvima. Ova lekovita biljka trebalo bi da bude čest gost u našemdomu i da se rado upotrebljava za otklanjanje mnogih tegoba. Na prvom mestu nalazi up-otrebu za lečenjerana, protiv ope-kotina, grčeva u stomaku i bolova u želucu. Ovde moram da naglasim da u svim pomenutim slučajevima treba primeniti uljani ekstrakt kantariona, jer se samo uljem iz ove biljke mogu preuzeti sve blagotvorne materije koje će pomoći fizičko zaceljivanje vašeg organizma.
S druge strane, vodeni ekstrakt (odnosno čaj) kantariona se još od davnina koristi kao delotvorno sredstvo i proveren prirodni lek za blaže oblike depresije, i kao sred-stvo za umirenje. Otac farmacije Paracelzijus veličao je moć ove bil-jke, ističući da njen cvet „usred leta skuplja sunčeve zrake kako bi ih dao ljudima za vreme tmurnih mese-ci“. Danas je unekim zemljama čak i zvanično odobren kao lek kod blagih i umerenih depresija, a njegovu leko-vitost priznala je i Svetska zdravst-vena organizacija.
S nadom da ste i u ovom tekstu našli nešto poučno/zanimljivo/mirisno/ukusno, do narednog čitanja,pozdravljam vas!
M. Marinković
59www.bestfood.rs
60
ZdravegrickaliceČinjenica je da svi posežemo za grickalicama i više nego što smo svesni. Kada smo u prodavnici mnogo je lakše uhvatiti se za kesi-cu čipsa ili čokoladu, nego za neku zdraviju varijantu poput voća.
Takođe je činjenica da nam se deca lošije hrane. Setite se šta ste vi jeli za užinu i pogledajte šta vam deca jedu. Rezultat svega toga su i sve češća pojava gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i drugog ne samo kod dece već i kod odras-lih. Sve te ukusne grickalice koje vas dozivaju sa polica su zapravo prepune prostih šećera, trans masti, različitih aditiva, konzervanasa, veštačkih zaslađivača i drugih nezdravih dodataka koje bi svakako trebali da izbegavamo. Ukoliko još i vodite računa o kalorijskom unosu slobodno pre-skočite ovaj deo u vašoj prodavnici, jer su ove gri-ckalice prava kalorijska bomba. Na primer, kesica čipsa ima čak 581 kaloriju dok čokolada ima 545 kalorija. Odraslom muškarcu dnevno je potrebno oko 2500 kalorija a ženama 2000, što znači da ste tom kesicom čipsa ili čokoladom ispunili 1/5, odnosno 1/4 svoje dnevne energetske potrebe. Ukoliko vam se čini da je to mnogo, u pravu ste. Zato ovog trenutka krenite ka svojoj ostavi, pok-upite sve nezdrave grickalice i otarasite ih se, a pri-likom sledeće posete prodavnici nabavite neke od zdravijih varijanti koje ćemo vam predstaviti.
Health
masline (oko 5 je sasvim dovoljno)šargarepu i malo humusabademe, orahe, lešnike itd.(šaka je dovoljna)semenke bundeve ili suncokretaneslane kokice (ne iz mikrotalasne)parče integralnog hleba sa nekimniskokaloričnim namazom i malo pilećih ili ćurećih prsačips od povrća
čips od voćašaku bilo kog voćaputer od kikirikija sa jabukomili bananommalo suvog voćavoćni jogurtdomaći smoothie (pomešajte malo jogurta i voća po želji, dodajte med i kockice leda i izblendajte)granola bar, takođe homemadeovsenu kašu sa malo mlekai pola banane.
DejanaStojanović
UKOLIKO ŽUDITE ZA SLANIM POJEDITE:
UKOLIKO ŽUDITE ZA SLATKIM POJEDITE:
61www.bestfood.rs
PRIPREMA: Rernu zagrejte na 100 stepeni. Pleh prekrijte papirom za pečenje. Pomoću noža ili secka is-ecite jabuke na što tanje kolutove i izvadite semenke. U plićoj po-sudi pomešajte cimet i muskatni oraščić pa dodajte jabuke i sve lepo promešajte tako da svi kolutovi budu prekriveni začinima. Poređa-jte kolutiće na pleh i pecite 1,5h do 2h dok jabuke ne postanu suve i hrskave. Izvadite iz rerne i ostavite da se ohladi.
PRIPREMA: Rernu zagrejte na oko 170 stepeni. Pleh prekrijte papirom za pečenje. Operite kelj i dobro os-ušite listove papirnim ubrusima, a zatim iscepkajte listove na manje ko-madiće. U činiji pomešajte ulje, sirće i so sa keljom, tako da svi listovi budu ravnomerno prekriveni. Poređajte listove kelja na pleh u jednom slo-ju i pecite oko 6 minuta, zatim malo promešajte i okrenite listove sa druge strane i ponovo pecite nekih 6-9 minuta. Izvadite iz rerne gotov čips i ostavite da se ohladi.
POTREBNI SASTOJCI:
2 veće slatke jabuke
2 kašičice cimeta
pola kašičice muskatnog oraščića
POTREBNI SASTOJCI:
veza kelja,oko 6 do 8 većih listova
2 kašike maslinovog ulja
2 kašičice balzamiko sirćeta, so
Za kraj vam ostavljam recept za čips od voća, koji je super zamena običnom čipsu a možete ga čak praviti i od nekog povrća kao što je kelj ili šargarepa.
Domaći čipsod jabukai cimeta
Domaćičips od kelja
62 Foto: Jason Howie
Vežbe uzkuvanjePolako nam dolazi jesen i pripreme za pravljenje zimnice se polako zahuktavaju. Izabrali ste šta ćete da pravite ove godine, a već znate da to nije nimalo lak posao. Svi ti sati i sati kuvanja i stajanja će se jako loše odraziti na naša leđa i noge.
Telo vam je pravo, stopala su para-lelna i blago razmaknuta, ruke su na kukovima radi ravnoteže. Za-držite se u tom položaju nekoliko sekundi i spustite se. Udah je dok su vam stopala na podu, a izdah
kako se izdižete na prste.
Sada su vam stopala okrenuta upolje, pete su vam blago raz-
maknute, ruke opet na kukovima. Podižete se na prste, zadržite nekoliko sekundi i spustite se.
Sad radite suprotan pokret, tj. polako se izdižite na pete. Opet
zadržite malo položaj i spustite se. Disanje kao u prethodnoj vežbi.
Bitno je da imate dobru i udobnu obuću, ako ćete dugo stajati. Probajte da nosite anatomske papuče ili klompe ili neku drugu vrstu obuće koja ima malo deblji đon. I vodite računa da đon uvek mora biti malo viši ispod pete, a malo niži ispod prstiju. Na ovaj način ćete pravil-no stajati i bol u donjem delu leđa će biti manji.
Nikako nemojte stajati bosi ispred šporeta. U našim kuhinjama su najčešće pločice, a ta podloga je hladna i neprijatna, posebno ako duže stojite. Pored toga što možete da se razbolite, ravna i hladna površina loše utiče na tabane i može dovesti do spuštanja fizioloških (pravilnih) svodova stopala.
Vežbe izvodite laganim pokretima, desetak puta po ponavl-janju. Dok vežbate, trudite se da duboko dišete. Udah je na nos, a izdah na usta. Što je disanje dublje, to ćete više oseti-ti blago opuštanje u mišićima i u celom telu.
Health
1
3
2
IvanaSandić
63www.bestfood.rs
Vežbe traju svega par minuta, a puno će vam značiti. Bitno je da vam celo telo procirkuliše i da vi izbacite onu težinu koja se javlja kada dugo ostanene u jednom položaju.
Vežbe istezanja su najbitnije kod dugog stajanja. Napravite širi stav i
polako se spustite koliko god možete. Dolazi do prijatnog istezanja ne samo u leđima, već i u mišićima
nogu. Ako hoćete malo da pojačate istezanje idite rukama između nogu, dokle god vam prija. Zadržite se što
više možete u ovom položaju i lagano idite na gore, blago savijajući kolena
kad se podižete. Dubok udah je u neutralnom položaju, a izdah dok
istezanje traje.
Radite suprotan pokret, stopla su i dalje okenuta upolje. Zadržite
položaj nekoliko trenutaka i laga-no se spustite.
Stopala su vam sada spojenai prekrštena. Trupom idete na dole i zadržavate se koliko možete. Po-
dignete se sa blago savijenim kole-nima u stojeći stav, zamenite noge i ponovite vežbu. Udah dok ste gore,
izdah dok idete na dole.
U toku dužeg stajanja dolazi do bola u lumbalnom (krsnom) delu kičme.
Ovaj deo leđa ćete najbolje opustiti i odmoriti ako uvučete stomak, zajed-no sa karlicom, a zadnjicu izbacite. Znaćete da ste pravilno izveli vež-bu, ako osetite da vam rade mišići stomaka i zadnjce. Zadržite ovaj
položaj nekoliko sekundi i opustite se. Udah je u neutralnom položaju, a
izdah u toku zadržavanja.
Stopala su paralelna, ruke su pre-pletene iznad glave. Iz neutralnog
položaja idete na desno, pa na levo. Zadržite nekoliko sekundi i vratite
se u stojeći stav. Ovu vežbu možete raditi ili naizmenično ili po deset puta u svaku stranu. Ako radite
naizmenično, obavezno je da se vra-tite u neutralni položaj. Udah je kad ste u neutralnom položaju, a izdah
kada izvodite vežbu.
Stopala su paralelna, ruke su sada na potiljku, laktovi su rašireni.
Karlica i kukovi moraju da vam budu svo vreme nepomični i vi samo pomerate trup. Okrećete se prvo na jednu, pa na drugu
stranu i obavezno pravite pauzu u neutralnom položaju. Zadržite se nekoliko sekundi u krajnjem delu
pokreta i lagano se vratite. Udah u neutralnom, a izdah u maksimal-
nom položaju.
6
4 7
5
8
9
ČASOPIS ZADOBAR UKUS
Pratite nas na TWtwitter.com/BestFoodMagazin
School
Gaspačobez hleba
How to...?
Za pripremu su nam potrebni sledeći sastojci (dovoljno za 4 osobe kao predjelo, ili 2-3 os-
obe kao glavno jelo):
66
NemanjaMančić
Tradicionalni španski gaspačo idelna je hrana za tople letnje dane. Ne kuva se, plus se služi hladan, tako da vas neće samo osvežiti iznutra, već ćete sačuvati i vaš stan od pregrevanja. Tradicionalno se priprema uz dodatak hleba, koji sam ja u ovom slučaju izbacio, tako da je već primamljivi, letnji gaspaćo sada postao još privlačniji. Takođe paradajz bi trebalo oljuštiti, što je još jedan kor-ak koji smatram nepotrebnim. Nećete morati da zagre-vate lonac pun vode koji će vaš stan pretvoriti u saunu, a i kora neće biti vidljiva ukoliko imate dobar blender. Sa druge strane, čak i da komadići kore budu vidljivi oni će dati čorbi lepši izgled i kolorit.
1kg paradajza
1 krastavac
1 zelena paprika
1 glavica ljubičastog luka srednje veličine
3 - 4 čena belog luka
4 kašike maslinovog ulja
2 kašike belog balzamiko ili drugog vinskog sirćeta
čaša hladne vode iz frižidera
soli i bibera po ukusu
Brzi, letnji i lagani gaspaćo, ručak koji će svakoga osvežiti!
Prijatno!
Zatim dodajte so, bib-er, ulje i sirće i uključite blender na par sekundi kako bi se sve još jed-nom izmešalo. Gustinu čorbe regulišite hlad-
nom vodom.
67
Prvo treba oprati povrće i oljuštiti ga, osim paradajza, kao što sam već napisao ovaj korak nije obavezan. Prvo u blender stavljamo paradajz. U nekim recepti-ma piše se da se semenke paradajza odbace, u nekim
da se ostave, u principu na vama je da odlučite. Ja sam probao i jedan i drugi način i podjednako mi se
dopadaju. Ubacite paradajz u blender i dobro izmiksa-jte, zatim dodajte ostatak krupno nasečenog povrća i izmiksajte dok se sve ne sjedini i više ne bude vidl-
jivih komadića povrća.
How to...?
NemanjaMančić
Jednostavna ćabata bez mešenjaĆabata je ime dobila po platnenim italijanskim papučama na koje svojim izgledom podseća, i jedan je od omiljenih hlebo-va u Italiji, a i šire. Nije ni čudo jer ko može da odoli hrskavoj korici i mekanoj sredini koja je prepuna vazdušastih rupa.
68
69www.bestfood.rs
U principu, za pripremu ćabate možete koristiti bilo koju vrstu brašna, ali vam savetujem da to bude belo brašno jer samo sa njim možete postići karakter-
ističnu strukturu i žilavost koji su glavna odlika dobre
ćabate.
Potebni sastojci zapripremu su sledeći:
600g brašnapola litre vode
kašičica i po solipola kašičice šećera
⅛ kocke kvascadodatak po želji
(ja ću koristiti oko 100g zelenih maslina)
70
How to...?
Ćabata može biti sa raznim dodacima, kao što su sušeni parada-jz, masline, ruzmarin...
mnoštvo je kombinacija.
U vodi razmutite šećer i kvasac, u velikoj činiji brašno i so, a zatim spojite sve i varjačom dobro sjedinite. Masline isecite na polutke i sjedinite sa testom. Pokrijte alu folijom i ostavite na sobnoj
temperaturi 13 sati.
Nakon stajanja testo izmešajte još jednom met-odom preklapanja, prebacite u pleh sa pek pa-pirom koji ste posuli brašnom, a zatim oblikujte
vašu ćabatu. Pospite je brašnom, prekrijte folijom i ostavite na sobnoj temperaturi još 2 sata.
Recept koji sam ovaj put pripremio donekle odstupa od originalnog i prilagođen je brzom, gradskom životu. Ne mora da se mesi, mak-simalno je pojednostavljen i u toku pripreme
zaprljaćete samo jednu činiju.
71www.bestfood.rs
How to...?
72
How to...?
73www.bestfood.rs
Kada je ćabata spremna za pečenje, zagrejte rernu na 220 stepeni Celziju-sa i pecite 35-40 minuta. Kada ćabatu izvadite iz rerne premažite je sa malo hladne vode i ostavite je bar dvadese-tak minuta da se prohladi pre nego što počnete da je sečete.
Sad vam preostaje samo da uživate u ukusnom hlebu koji ste sami, bez mnogo muke, pripremili.
Food
76
Salad
KinoaOvoga puta glavnu ulogu u našim salatama ima quinoa ili kinoa, kako je kod nas zovu. Kinoa je seme biljke koja raste na planinskim Andima Južne Amerike i važila je za jednu od glavnih namirnica Inka. Zbog toga je mnogi nazivaju i ‘’zlatom Inka’’. O kinoi se obično govori kao o žitarici, međutim to je zapravo biljka slična spanaću. Raste oko dva metara u vis-inu sa zeleno crvenim listovima i cvetovima formiranim u grozdove iz kojih, kada su zreli, izlaze semenke. Semen-ke kinoe su male kuglice, obično su žute boje, a postoje i narandžaste, crvene, ljubičaste i crne sorte. Kinoa je ener-getski i nutritivno veoma bogata namirnica i čak se smatra da sadrži više proteina nego meso i više kalcijuma nego mleko. Energetska vrednost kinoe je 368kcal na 100g sirove kinoe i sadrži oko 64% ugljenih hidrata, 14% pro-teina (za razliku od pirinča koji sadrži svega 7% proteina) i 6% masti. Zbog znatne količine proteina preporučuje se vegeterijancima i veganima, a pošto ne sadrži gluten preporučuje se osobama koje boluju od celijakije. Takođe
sadrži znatne količine kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, bakra, selena i drugih minerala. Zbog svog mineralnog sastava kinoa spada u takozvane super namirnice. Bogata je i vitaminima kao što su vitamini B1,B2,B6,E,A i niacin, zatim vlaknima (na 100g sadrži 7g vlakana), karotenoid-ima, esencijalnim aminokiselinama kao što su lizin, cistein i metionin koje su posebno značajne u procesima rasta i zaceljivanja tkiva. Preporučuje se i osobama sklonim mi-grenama zbog visokog sadržaja magnezijuma, za očuvan-je kardiovaskularnog sistema zbog antioksidativnog delo-vanja koje ima selen, malokrvnim osobama zbog visokog sadržaja gvožđa i doprinosi smanjenju razvoja dijabetesa tip 2, kancera dojke i dečije astme.
77www.bestfood.rs
PRIPREMA KINOESemenke kinoe su presvučene tankim slojem sapo-nina koji ih čini gorkim. Zbog toga se pre kuvanja kinoa mora isprati u hladnoj vodi. Semenke nakon ispiranja prelijte vodom (na jednu šolju kinoe obično ide 1,5 do 2 šolje vode) i kuvajte do ključanja. Kad voda proključa,smanjite vatru i nastavite da kuvate na tihoj vatri 15-20 minuta dok semenke ne upiju vodu i dok ne nabubre. Od jedne šolje sirove kinoe obično se dobije oko 3 šolje kuvane. Ostatak kuvane kinoe možete čuvati u frižideru dva do tri dana.
Predlažemo vam da za početak isprobate neki od ova tri recepta za vrlo ukusne, zdrave i hranljive salate, za koje vam treba manje od pola sata pri-preme. Brzo, lako i ukusno...
DejanaStojanović
SASTOJCI:• 1 šolja sirove kinoe• 1,5 do 2 šolje vode• 1 crvena babura, iseckana• 1 žuta babura, iseckana• 1 manji crveni luk, sitno iseckan• 1,5 kašičica kari praha• manja vezica peršuna, iseckana• sok od jedne limete• 50g pečenih badema• 1 narendana šargarepa• 50g suvih brusnica• so i biber prema ukusu
Kinou skuvati prema datom uputstvu. Skuvanu ki-nou preneti u činiju i staviti u frižider da se ohladi. U ohlađenu kinou dodati iseckane paprike, luk, kari, peršun, sok od limete, bademe, šargarepu i brusnice. Dodati so i biber i sve dobro promešati.
SASTOJCI:• 1 šolja kinoe• 1,5 do 2 šolje vode• 50g suvih brusnica• sok od jedne limete• 60ml ekstra devičanskog maslinovog ulja• 2 kašičice meda• 2 čena belog luka• 1 kašičica sitno iseckane ljute papričice• šaka sitno iseckane sveže nane• šaka sitno iseckanog peršuna• pola manjeg crvenog luka sitno iseckanog• so, biber• 100 g listova rukole, oprane i osušene• 1 avokado, očišćen i iseckan• pola grejpfruta, očićenog i iseckanog
Kinou skuvati prema navedenom uputstvu i ohladiti. U činiji promešati ohlađenu kinou, brusnice, sok od li-mete, ulje, med, beli luk, papričicu, nanu, peršun, luk i dodati so i biber po ukusu. Prilikom serviranja na tanjir prvo staviti listove rukole, a zatim pripremljenu salatu.
SASTOJCI:• 1 šolja sirove kinoe• 1,5 do 2 šolje vode• 1 veza kelja, krupno iseckanog• pola avokada, oljuštenog i iseckanog• pola većeg krastavca, iseckanog• 1 crvena babura, iseckana• 2 kašike iseckanog crvenog luka• 1 kašika izmrvljene fete
DRESING:• 60 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja• 1,5 kašika senfa• 2 kašike soka od limuna• morska so i biber po ukusu
Kinou skuvati prema navedenom uputstvu i ohladiti. U činiji pomešati kinou, kelj, avokado, krastavac, pa-priku, luk i fetu. U manjoj činijici izmešati ulje, sok od limuna, so i biber pa preliti preko salate i promešati.
Za četiri osobe
Za četiri osobe
Za četiri osobe
SALATA SA KINOOM, BRUSNICAMA I PERŠUNOM
SALATA SA KINOOM,GREJPFRUTOM,AVOKADOM I RUKOLOM
SALATA OD KINOE,KELJA I AVOKADA
78
Quick&Easy
79www.bestfood.rs
PASTA SA KOZICAMA
300g kozica100-150g crnih maslina3 čena belog luka700ml paradajz pirea ili gušćeg soka od paradajza500g testenine po želji
U dubljoj posudi na malo ulja kratko propržite beli luk a zatim ubacite kozice. Posle 30-60 sekundi ih okren-ite, i sa druge strane ih pecite još tridesetak sekundi a zatim nalijte paradajz pireom, začinite solju i biberom i ostavite da krčka oko 5 minuta. Začinite bosiljkom i origanom, smanjite vatru na najmanje i ostavite tako dok vaša testenina ne bude gotova, zatim je sjedinite sa sosom i odmah poslužite uz rukola salatu sa čeri paradajzom.
Za ovaj ukusni letnji specijalitetpotrebno vam je:
NemanjaMančić
80
PEČENIKROMPIR
DODIRGRČKE
Naoružamo se pićem, grickalicama, hranom i dobrim raspoloženjem i gledamo. Obično sam ja zadužena za osmišljavanje dela vezanog za klopu i ovog puta se dvoumim između dva ukusna a veoma laka recepta: neka od grčkih salatica ili pečeni krompir.
Što se pečenog krompira tiče, tu je stvar jasna. Ne može biti loše a veoma je jednostavan za pripremu i nikako ne možete pogrešiti. Oljuštite i isecite na kriške krompir. Veličina sečenih komada neka bude onakva kakva vama odgovara, ja volim da sečem na četvrtine popreko, imam utisak da su takvi najbolji. Te komade kuvajte desetak minuta na jakoj vatri a onda ostavite da se osuše i prohlade. Dok to čekate, isecite crni luk i zelenu papriku. Kada se krompir osušio prelijte ga maslinovim uljem i dodajte začine. Ja obično stavim alevu papriku, origano i susam. Zatim sve to stavite na pleh i prekrijte lukom i paprikom koje ste ranije isecka-li. Na sve to dodajte i nekoliko komadića maslaca. Peći dvadeset minuta na 220 stepeni a onda jos desetak minuta na 250 stepeni i krompir je, osim što fantastič-no miriše, spreman za jelo.
1. Kremasti sos: Iseckajte paradajz na kockice i pomešajte sa crvenim lukom, dodajte peršun, kim i karanfilić u prahu i sve to stavite u jogurt. Ovo možete jesti uz tortilja čips.
2. Sos od mente: činijicu sa jogurtom dodajte sok od limuna i malo mente. U to dodajte nekoliko kašika iseck-anog krastavca. Ovaj sos možete koristiti kao preliv za meso ili neku salatu.
Polako se bliži kraj mnogima omiljene serije Dekster. Moje društvo je od toga napravilo svojevrsnu zabavu, pa obično spremni čekamo nove epizode.
Mnogi grčki specijaliteti u osnoviimaju jogurt što je, što se mene tiče, ogrooooman plus. Ovog leta samsaznala za dva sosa koja možetekombinovati uz razna jela.
Quick&Easy
JovanaDimitrijević
Sunday Menu
82
PREDJELO
DEZERT
I ovo leto je došlo i lagano nam prolazi. Nekima je bilo vruće, nekima taman, ali smo svi jedva čekali prve naznake malina, kupina i lubenica. Nekako, ovo voće me uvek asocira na leto i jedva čekam da dođujul i avgust, da mogu da uživam u svim tim, predivnim ukusima.
Na pijacama i u prodavnicama i dalje možemo da vidimo pravo šarenilo boja. Ima tu i žute i crvene i zelene i malo narandžaste i sve nas pozivaju na uživanje u hrani i suncu. Leti nam nije potrebna hrana koja je jaka i previše začinjena (to ostavlja-mo za zimu), već nešto lagano, što će nas osvežiti, a u isto vreme i nahraniti.
Nedelja je dan, koji vezujemo za bogat ručak, jer je tada cela porodica na okupu. Od predjela do salate je dug, ali ne i težak, put. Ovo godišnje doba je zahvalno, jer ne iziskuje prevelike pripreme, što se možda očekuje od ručka za četvoro. Kuvanje je svedeno na minimum, jer hoćemo da namirnice budu što zdravije i ukusnije, a i mi ne želimo da sto-jimo ceo dan pored vrelog šporeta.
Dinja sa pršutom
Sorbe od limuna
SASTOJCI:2 parčeta dinje po osobi
2-3 šnite njeguškogpršuta po osobi.
SASTOJCI:350ml soka od limuna (oko
6 limunova), 300g šećera, 300ml vode, 3 kašike izren-
dane limunove kore.
1. Dinju dobro ohladite. 2. Malo pre služenja, isecite je,izvadite semenke i oljuštite koru. 3. Isecite na kriške i svaku kriškudinje obmotajte šnitom pršute.
1. Pomešati šećer i vodu i staviti na šporet da se lagano zagreva. Kad proključa, smanjite vatru i kuvajte još 2-3 minuta. Dobićete malo ređi sirup. Sklonite sa vatre i ostavite d ase ohladi.2. Izrendajte koru i iscedite limunov sok. 3. U ohlađen sirup sipajte sok i koru, promešajte i prebacite u metalnu kutiju (ili neku šerpu, koja ima poklopac).4. Stavite u zamrzivač i posle tri sata, izgrebite sorbe viljuškom.5. Vratite u zamrzivač i ovaj postupak ponavljajte na svaki sat, još 3-4 sata, dok ne dobijete fine kristale.6. U čaše stavite sorbe i ukrasite koricom limuna ili sa nekoliko listaća sveže nane.
ČORBA Čorba od povrćaSASTOJCI:1 crni luk
2 šargarepe1 manji koren celera
1 manji paškanatpo mala šaka graška,
kukuruza, boranije, brokolija i karfiola
peršunso i biberžumance
pola šolje kisele pavlake
1. Svo povrće oprati i iseckati. Šargarepu, celer, luk i paškanat iseckati na sitnije kockice. Boraniju na dva ili tri dela, a brokoli i karfiol odvojiti na cvetiće. 2. Propržiti luk na malo ulja. Nakon par minuta dodati šargarepu, celer i paškanat i naliti sa malo vode. Nakon 5 minuta dodati boraniju i grašak, doliti oko 500ml vode i krčkati desetak minuta. 3. Na kraju dodati karfiol, brokoli i kukuruz i sve kuvati dok povće ne omekša (biće dovoljno 5 minuta). Dodati još vode, oko 250ml, ostaviti da prokuva i onda začiniti po ukusu i skloniti sa šporeta.4. Nakon 15min pomešajte šumance i pavlaku, dodajte toj smesi par kašika tople čorbe i umešajte u ostatak čprbe.5. Gotovu čorbu posuti seckanim peršunom. Možete je jesti uz dodatak jogurta ili pavlake.
83www.bestfood.rs
GLAVNO JELO
Sorbe od limuna
Testenina sa brokolijem ipaprikom
SASTOJCI:1 veća glavica brokolija
3 crvene paprike400g pilećeg filea
200-400ml neutralne pav-lake (u zavisnostikoliko želite sosa)
oko 350g testeninepo izboru
puter ili malo uljasusam, so i biber
1. Pomešati šećer i vodu i staviti na šporet da se lagano zagreva. Kad proključa, smanjite vatru i kuvajte još 2-3 minuta. Dobićete malo ređi sirup. Sklonite sa vatre i ostavite d ase ohladi.2. Izrendajte koru i iscedite limunov sok. 3. U ohlađen sirup sipajte sok i koru, promešajte i prebacite u metalnu kutiju (ili neku šerpu, koja ima poklopac).4. Stavite u zamrzivač i posle tri sata, izgrebite sorbe viljuškom.5. Vratite u zamrzivač i ovaj postupak ponavljajte na svaki sat, još 3-4 sata, dok ne dobijete fine kristale.6. U čaše stavite sorbe i ukrasite koricom limuna ili sa nekoliko listaća sveže nane.
1. Iseckati meso na kockice. Staviti puter u tiganj, dobro zagrejati i pržiti meso na srednje jakoj vatri. 2. Dok se meso sprema, iseckajtepapriku na tračice, a brokoli podelitena sitnije cvetove.3. Kad je meso gotovo, prebaciti ga na tanjir i pokriti aluminijumskom folijom.4. Staviti vodu za testeninu iskuvati je al dente. 5. Dodati još malo putera i prodinstati pa-prike. Kada malo omekšaju, dodati brokoli i dinstati još pet minuta. 6. Vratiti meso u tiganj, tek toliko da se malo zagreje i da se prožmu svi ukusi. 7. Naliti neutralnom pavlakom i kuvati još nekoliko minuta. Začiniti po ukusu.8. Proceđenu testeninu umešati u povrće i meso i služiti toplo. Posuti susamom.
SALATA
Zelena salatasa rukolom
SASTOJCI:1 manja glavica zelene
salatešaka rukole
limunso i maslinovo ulje
Dobro operite salatu i rukolu. Ako vidite da ima dosta prljavštine, sipajte vodu u činiju, ubacite salatu i dodajte malo sode bikarbone. Ostavite tako desetak minuta i onda isperite.
Iseckajte salatu, stavite u činiju i začinite po ukusu.
SUPEMAGIJA
Old&Gold
84
85www.bestfood.rs
86
Magij
a sup
e
Old&Gold
Postoji nešto jednostavno utešno u velikom tanjiru tople supe po hladnom ili muljavom danu. Danu kada se napor ustajanja iz kreveta čini kao Sizifiv posao. Sve predivne arome koje se šire domom, sa vrućeg šporeta, čine pripremu supe od nule vred-nim truda. A zapravo, trud i nije neki. Supa je jedno od najlakših jela za pripremu. Prilagođava se svim sastojcima koje imate pri ruci. Ekonomična je i zdrava. Tu su i oni vreli dani kada se i sami kuvamo, te vruća supa i rečenica „sedi brzo, ohladiće ti se supa“ sluti na dupli pakao. Za te dane vredi zaroniti u čitav jedan svet hladnih supa. Supa inspiriše i postavlja scenu i atomosferu za jela koja slede. Ona može, ponosno, da stoji i sama. Ali jedno je sigurno - bile tople, hladne, guste, retke, slane ili slatkaste, same ili u društvu, magija supe je laka, sjajna i veličanstvena.
Supa je jedno od na-jlakših jela za pripremu.
Prilagođava se svim sas-tojcima koje imate pri ruci.
Ekonomična je i zdrava.
Supa je verovatno nasala u dalekoj prošlosti, odmah nakon otkrića vatre i proce-sa kuvanja. Nagađa se da su naši preci kuvali meso u vodi, u uvezanoj životinjskoj koži iznad vatre. Iz ugla istorije, supa je bila značajan obrok u raznim situacijama, nekad inspiracija umetnicima, a čak i poslednje jelo u životu. Na napredak kuvanja uticalo je otkriće metala, pre nekih pet milenijuma. Tada su napravljene prve metalne posude u kojima je jelo moglo da se sprema pod uti-cajem temperature. Tako je postalo moguće pripremati sastojke biljnog i životin-jskog porekla koje je bilo teško konzumirati u sirovom stanju. Supe i slična jela postojala su na mediteranskim prostorima još u kamenom dobu, ali je širenje Rimskog carstva donelo i veći izbor namirnica u pripremi supe (praziluk, beli luk, šargarepa, majčina dušica, peršun, korijander...).
Pad Rimskog carstva oterao je supu u Vizantijsko carstvo. Tokom vekova, u nji-hov jelovnik ušle su i supe iz srednje Azije, gde ona nije ograničena ja određeno doba dana ili kao deo dnevnog obroka. Karakteristike supe u vodećim evropskim kuhinjama u velikoj su meri slične.
87
Magij
a sup
e
www.bestfood.rs
KORAKPO KORAK,KAP PO KAP...
NatašaRistić
Najstariji pisani recept za supu se pojavljuje u Epikurovom kuvaru iz 4. veka, sa sledećim sastojcima: pšenica, maslinovo ulje, mleveno meso, mozak, biber, lovor, kim, vino, fermentisani riblji sos. Supe su na-jčešće služene u činijama. Dok su se siromašni hranili samom supom, bogatijima je ona služila kao umak uz glavne sastojke koji su se kuvali u njoj. Ponekad su se sastojci i supa jeli odvojeno, a ponekad zajedno, no tada bi sastojci bili usitjnjeni. S obzirom na to da nije bilo kašika, komadiće mesa i povrća vadili su rukom. U 14. veku po-
Nakon vekova istraživanja i isproba-vanja namirnica, danas supu deli-mo na dve osnovne grupe - bistre i guste supe. Nazivi bistrih supa nam govore od koje su namirnice pri-premljene, pa tako imamo kokošiju, goveđu, pileću i riblju supu (bujon) i sve više prihvaćenu povrćnu supu. U tu grupu spadaju i specijalne ili consommé supe (jača goveđa supa). Dodaci koji se stavljaju u supu čine je specifičnom i različitom od drugih, a oni moraju da budu sitni, količinski umereni i da odgovaraju ukusu supe u kojoj se poslužuju. Osim domaće testenine mogu da se koriste knedle, rezanci, slani biskvit, prepečeni hleb,
javljuje se kašike, koja je bila obavezna u višim slojevima društva. U 16. veku kašike doživljavaju promene i dobijaju veću dubinu i praktičniju, dužu dršku. Tada postaje moderna i nova vrsta supe, a njeni izumetlji Francuzi dali su joj ime soupe zbog hleba koji se stavl-jao na dno činije da bi upijao tecnost (engl. sop). Godina 1772. smatra se bitnom u istoriji supe jer je kapetan Kuk na svoje putovanje poneo prvu supu u kocki, koja je nastala dugim kuvanjem bujona (osnove za supu), do te mere da tečnost ispari, a ostane čvrsta, lepljiva masa koja je mogla
pirinač, štapići od povrća ili govedina iseckana na kockice.
Guste supe (čorbe) obuhvataju supe pripremljene od veće količine namir-nica biljnog i životinjskog porekla koje pred kraj pripreme mogu da se iseckaju ili propasiraju (krem supe, pire supe) ili da ostanu u obliku man-jih komadića (ragu supe). Krem supe se zgušnjavaju brašnom ili skrobnim brašnom i dodaje im se pavlaka i žu-mance, a kod pire supa povrće se pa-sira, a zatim razređuje bujonom. Hladne supe pripremljene su toplo ili hladno, ali je uslov se služe hladne,
da se čuva na duže staze. 1765. go-dine u Parizu je otvoren prvi svetski restoran monsigneura Boulangera u kome se služila isključivo supa. Sredinom 19. veka hrana počinje da se pakuje u konzerve, pa tako i supe. Najpoznatija na svetu po tome (a kasnije i zbog umetničkog doprinosa Endija Vorhola) bila je Campbell supa - kondenzovana supa sa četiri ukusa: consommé, povrćna, pileća i goveđa. Već 1934. godine proizvode se supe sa dodacima, a danas čak i ne znamo koliko ima različitih kombinacija ukusa i dodataka.
u posebnim prilikama, ili leti ukoliko ne želite da se odreknete uživanja u supama (voćne ili povrćne supe, mlečne supe).
Ako ste svetski putnik, ne bi bio loše da prepoznajete neke od najpoznatijih svetskih supa. U Engleskoj je to bistra supa od goveđeg repa, u SAD supa od morskih plodova, u Italiji neizos-tavna minestrone supa, mađarska gulaš supa istorijski je podsetnik na život stepskih pastira, ruski boršč je vrlo prigodno zimsko jelo. Pored toga, nadaleko su poznati andaluzijski gaspaćo, francuska supa od luka i in-dijska pileća supa sa karijem.
Supa ili čorba
88
Old&Gold
89www.bestfood.rs
90
Old&Gold
NE SAMO DA POSTOJE SUPE KOJE SE MOGU SERVIRATI I TOPLE I HLADNE, NEGO I ONE SUPE KOJE SE MORAJU SERVIRATI HLADNE, ILI ČAK OHLAĐENE! IMA IH PO CELOM SVETU, NAJVIŠE U KRA-JEVIMA U KOJIMA JE TOPLO, ALI IH IMA I NA SEVERU, U ŠVEDSKOJ, POLJSKOJ, RUSIJI.
Najzanimljiviju, gotovo detektivsku potragu za hladnim supama pred-stavila je u svom kuvaru iz 1954. godine Alis Toklas, zanimljiva žena, sekretarica, kuvarica i ljubavnica poznate Gertrude Stajn, u čijem se pariskom stanu rađala nova književ-nost i umetnost. Alice je u potragu za hladnom supom krenula od gaz-pacha iz Malage, Sevilje, Segovije i Kordobe, da bi od poljskog umetni-ka saznala za chlodnik. Oduševila se turskim cacikom i grčkim taratom. Gaspačo (gazpacho) je najpoznatija hladna supa i pravi se na stotine nači-na. Nastala je spojem različitih uti-caja. Istoričari tvrde da se značenje reči gaspačo menjalo vekovima. Na-jpoznatiji je andalužanski gaspačo, koji uključuje različito povrće, beli luk,
NAPREDAK U MEDICINI I IZMENA NUTRITIVNIH PREPORUKA DONE-LA JE MNOGE PROMENE U NA-VIKAMA LJUDI. IPAK, OD PAMTIVE-KA KORISTIMO UNIVERZALNI LEK ZA PREHLADU I GRIP – SUPU.
Pileća supa, poznata kao “jevrejski penicilin” preporučivana je u borbi protiv prehlade još u dvanestom veku. Mojsije Majmonid je prvi prepisao
paradajz, krastavac. Originalna supa nastala je od arapske, koja se sastoji od hleba, belog luka, maslinovog ulja, sirćeta, soli i vode. Sve sto zajedno stavljalo u posudu, a rezultat je bio vrlo sličan jelima koja su preživela vekove u nepromenjenom obliku: Ajo blanco i Sopa de ajo - supa od belog luka. Sirće koje gaspaču daje svežinu veza je s rimskom civilizaci-jom, jer su upravo Rimljani koristili sirće kao osveženje.
Za širenje gaspača najzaslužnija je Eugenija de Montiho od Granade, žena Napoleona III. Paradajz i os-talo povrće iz Novog Sveta relativno skoro je ušlo u upotrebu za pripremu gaspača, krajem 18. veka. Hladna supa je pravi bum doživela u SAD, gde je gaspačo postao najpopularni-ja i najčešća supa u američkim resto-ranima, pogotovo na zapadu. Iskusni ljudi tvrde da je za gaspačo najvažni-je sveže sirovo povrće. Led se ne sme dodavati jer bi se tako uništila ta fina emulzija. Idealna temperatura je nešto niža od sobne.
Te davne 1917. godine u Njujo-rku, u hotelu Ric-Karlton otvorio je novi restoran. Glavni kuvar, Lui Dia,
supu kao lek za prehladu i asmu. U šesnestom je postala savršeni “lek” -hranljiva, okrepljujuća i lako svarljiva hrana. Savremena medicina priznaje umirujuće i antiflamatorno dejstvo čorbi i supa, kao obroka punih miner-ala i hranljivih sastojaka. Neki naučnici smatraju da delotvor-nost supe ima više veze sa psihom, nego sa naukom. Umesto hrane za
ponudio je supu od krompira i pra-ziluka, po receptu svoje mame. Još uvek traju nesuglasice oko toga da li je namerno poslužio hladnu supu ili je to bio samo propust, ali legenda je nastala i to je početak slave supe vichyssoise, nazvane po gradu iz čije je okoline i njen tvorac. Godine 1941. supa je nakratko promenila ime u creme Gauloise, da ne pod-seća na višijevsku vladu u okupi-ranoj Francuskoj.
Poljska hladna supa, chlodnik, u os-novi se priprema od cvekle s mladim lukom, krastavcima, mirođijom i ko-madićima slanine, u nekim varijanta-ma. Rusi svoju tradicionalnu hladnu supu nazivaju okroshka. Važan sas-tojak, uz različito povrće, je i dobro poznati kvasac. Iranski gushte kubidek kuva se kao supa, jeste supa, ali ne morate je pojesti. Jagnjetina ili junetina se kuva-ju sa suvim graškom, pasuljem, papri-kom, krompirom, paradajzom, lukom, začini se kurkumom, posoli i pobiberi. Supa se posluži, a sve ostalo ohladi i meša drvenom kašikom dok se ne pretvori u namaz, koji se zatim hladan služi na hleb uz dodatak luka.
koju je naučno dokazano da pomaže pri oporavku, ljudi posežu za obro-kom koji ih umiruje i podseća na dom. Podsvesna psihološka veza ljudi i hrane vuče korene još iz detinjstva, smatraju psiholozi. Postoji posebna veza između hrane i tog osećaja sig-urnosti i toplote koje daje supa. Supa simbolizuje nežnost i brigu.
91www.bestfood.rs
Ledena lejdi
Lekovita supa
92
93www.bestfood.rs
Čarobnapileća supa
94
NAŠE BAKE SU S PUNIM PRAVOM INSISTIRALE DA JEDEMO PILEĆU SUPU. OSIM ŠTO JE VEOMA UKUS-NA, SUPA OBEZBEĐUJE HIDRATACI-JU ORGANIZMA I STIMULIŠE APETIT. ŠTO JE NAJVAŽNIJE, ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA DA IMA IZRAZITO LEKOVITA SVOJSTVA, JER UBLAŽA-VA SIMPTOME PREHLADE.
Postoje naučni dokazi da pileća supa sadrži komponente slične sastojcima u lekovima koji se koriste u savremenoj medicini protiv prehlade. Naime, pileti-na sadrži aminokiselinu cistein, koja se oslobađa prilikom kuvanja supe. Ona je slična acetilcisteinu u lekovima, jer ra-zlaže sluz i olakšava disanje tokom pre-hlade. Odnosno, smanjuje zapušenost nosa. Inače, udisanje isparenja vruće pileće supe je efikasnije nego inhalacija običnom vodenom parom.
Osim proteina, pileće meso je izvor an-tioksidanata - cinka i vitamina E. Cink je zvezda među mineralima imunog sistema. Nedostatak ovog elementa je povezan sa slabljenjem imunog sistema i direktno u vezi sa smanjenom sposob-
nošću umnožavanja T-limfocita, kao i opadanjem broja drugih belih i crvenih krvnih zrnaca. Kombinacija pilećeg mesa i povrća u supi je važna u odbra-ni pluća od virusne infekcije. Tako pileća supa sa lukom, šargarepom, peršunom i malo soli može da zameni lekove pro-tiv prehlade. Začini koji se dodaju pilećoj supi (beli luk, biber) imaju efekta kao i moderni lekovi za kašalj, razblažuju sluz i olakšavaju disanje. Šargarepa je bogat izvor provitamina A, betakarotena koji je snažni antioksidans, ali i posebno važan za respiratorni trakt. U crnom i belom luku se nalaze moćne antivirusne ma-terije, važne za redukciju sluzi iz bronhija i nosa. Beli luk sadrži selen, antioksidans koji je odličan u kombinaciji sa vita-minom E (uzajamno povezano dejstvo). Inače, beli luk je bogat i materijama koje regulišu protok sluzi kroz bronhije.
Prema drugoj studiji, pileća supa deluje protiv zapaljenskih procesa. Nije iden-tifikovana aktivna komponenta koja je odgovorna za ovu aktivnost, mada je poznato da povrće koje se koristi za supu može da pokrene kretanje neu-trofila, belih krvnih zrnaca. Takođe je
zapaženo da ove supstance nisu ak-tivne ako pored povrća nema pilećeg mesa (spremanje supe je proces u više faza, u toku kojih se odigravaju različite hemijske reakcije).
Supa, u stvari, “kontroliše” bela krvna zrnca - neutrofile. Prehlada je rezultat infekcije u gornjim disajnim putevi-ma, koja proizvodi zapaljenje. Tokom prehlade, bele krvne ćelije “dolaze” u sluznicu nosa i oslobađaju hemikalije koje dovode do zapušenosti. Pileća supa stopira stvaranje neutrofila, do-prinoseći tako smanjenju zapaljenja.
DOMAĆA ILI INDUSTRIJSKA -INSTANT SUPA (“IZ KESICE”)?Suve supe (instant) sadrže sasto-jke koji odgovaraju zahtevima lakog spremanja. Meso u njima je prerađe-no tako što je sušeno na veoma ni-skim temperaturama. Masti su po-jačane, a povrće dehidrirano. Gotove supe koje sadrže ove sastojke mogu da imaju sličan efekat kao i domaća pileća supa. Međutim, za ishranu su u prednosti domaće supe, zbog svežine sastojaka i hranljivih vrednosti.
Preporuke za spremanje pileće supe
Old&Gold
95www.bestfood.rs
LJUBITELJI SUPE ŠIROM AMERIKE POJEDU VIŠE OD DESET MILIJARDI TANJIRA SUPE SVAKE GODINE.
KINESKI ARHEOLOZI PRONAŠLI SU PORCIJU SUPE STARU 2400 GO-DINA. BILA JE I DALJE U TEČNOM STANJU!
SUPA PREDSTAVLJA DORUČAK U MNOGIM KULTURAMA. U JAPANU DAN POČINJE SA MISO SUPOM ILI ČORBOM OD RIBE SA PIRINČEM. U FRANCUSKOJ DECA TRADICINAL-NO JEDU SUPU PRE ODLASKA U ŠKOLU.
ZA OPERSKOG KOMPOZITORA VERDIJA GOVORILO SE DA JE JEO SUPU SVAKI PUT KADA MU JE BILA POTREBNA INSPIRACIJA.
NEBRASKA IMA ZAKON POKOME VLASNICI PABOVA NESMEJU DA SLUŽE PIVOUKOLIKO NE SLUŽE I SUPU.
SUPA MOŽE I DA OSVEŽI JUČER-AŠNJE JELO. SAMO DODAJTE KOJU KAŠIKU I UŽIVAJTE.
PRONAĐENI OSTACI KERAMIČKIH POSUDA GOVORE DA SUJAPANCI JELI SUPU PREPETNAEST HILJADA GODINA.
LUDVIG VAN BETOVEN JE IZJAVIO DA SVAKO UME DA SLAŽE I NEMA ČISTO SRCE, NE MOŽE NI DA SPREMI DOBRU SUPU.
FRENK SINATRA JE UVEKTRAŽIO TANJIR SVEŽEPILEĆE SUPE PRE NASTUPA.
STATISTIKE UPUĆUJU NA TO DA DA U RESTORANIMA ŽENE NARUČUJU SUPU ČEŠĆE NEGO MUŠKARCI.NAUČNICI MISLE DA JE PRVA SUPA BILA OD NILSKOG KONJA.
NA DVOR LUJA XI OBROKE DAMA ČINILE SU UGLAVNOM SUPE. PLAŠILE SU SE DA NE DOBIJU BORE OD ŽVAKANJA.
SUPE U PRAHU SU GLAVNI IZVOR HRANE ZA ASTRONAUTE.
BEZ OBZIRA ŠTO SU TEČNE, SUPE SE SMATRAJU JELOM A NE PIĆEM, JER IH JEDEMO KAŠIKOM.
POSLEDNJI POSLUŽEN OBROK NA TITANIKU BILA JE SUPA OD JEČMA.
UVEK STAVITE PILEĆE MESO U HLADNU VODU, NIKAD U TOPLU ILI VRUĆU.
DOBRA SUPA ZAHTEVADODATAK SOLI.
UKOLIKO JE MOGUĆE, NEMOJTE DA KORISTITE ZALEĐENO PILE, JERZAMRZAVANJE POJAČAVAIZDVAJANJE VODE IZ MESA.
ZALEĐENO POVRĆEDODAJTE U SUPUPETNAEST MINUTA PRE KRAJA KUVANJA.
NEKA SUPA VRI SAMODOK MESO I POVRĆE NE OMEKŠAJU, NEMOJTEDA IH PREKUVATE.
CRVENO MESO IMA JAČI UKUS OD BELOG. TO TREBA IMATI U VIDU AKO KORIS-TITE ODREĐENE DELOVE PILETA, A NE CELO PILE.
OSNOVNI RECEPT: KORISTI SE PILEĆE MESO, POVRĆE (CRNI LUK, BELI LUK, ŠAR-GAREPA, CELER) I ZAČINI (LOVOR, PERŠUN).
ĆUREĆE MESO MOŽEDA ZAMENI PILEĆE UMNOGIM RECEPTIMA.
JEDAN DEO MESA MOŽETE ISITNITI I OSTAVITI U SUPI. DRUGI DEO MOŽETE JESTI IZVAN SUPE, OSTAVITI KU-VANO, PROPRŽITI NA MALO ULJA ILI ZAPEĆI.
Zanimljivost
96
Old&Gold
OSNOVNI RECEPTZA PILEĆU SUPU
UKUSNAPILEĆA SUPA
celo pile, do 2kg3 glavice luka
veliki beli krompir3 paškanata
(poznatiji kao“bela šargarepa”)
7 šargarepa, 3 celera2 tikvice, veza peršuna
pile isečenona komade, do 2kg
2 srednje glavice crnog luka, isečene na komade
velika šargarepa,isečena na kolutove
struk celerašaka seckanog peršuna
kašika ulja, so, biberrezanci ili knedle
250ml pileće supe2dl neutralne pavlakečetvrtina kašičice soli
1/8 kašičice belog bibera1/8 kašičice mlevenih oraha
kašičica seckanog peršuna
Preliti pile hladnom vodom, pa pustiti da voda proključa. Tada dodati luk, krompir, paškanat, tikvice i šar-garepu. Kuvati poklopljeno oko sat i po. Dodati celer i peršun, pa kuvati još oko pola sata. Izvaditi meso, a povrće izblendirati. Meso očistiti od kože i kostiju i vratiti u supu.
Zagrejati ulje u većem loncu. Staviti polovinu količine is-ečenog luka i isečeno pileće meso, osim belog mesa. Din-stati pet do sedam minuta. Potom smanjiti temperaturu, poklopiti, i dinstati još dvade-set minuta. Dodati dva litra vode, belo meso, lovorov list i so, poklopiti i kuvati dok meso ne omekša. Izvaditi meso, očistiti od kože i kostiju. U supu dodati ostatak luka i povrće i poklopljeno kuvati još deset minuta. Dodati rezance ili kne-dle i peršun, pa otklopljeno ku-vati još nekoliko minuta.
Pomešati,izblendirati,zagrejati.
KREMPILEĆA SUPA
97www.bestfood.rs
TOP 5:Bizarno ihranljivoSvi volimo tanjir tople supe. Ona ispunjava, hranljiva je i ukusna. Godinama su supe bile jednostavan način da napravite dobar obrok od sastojaka koje trenutno imate u frižideru, što često bude više od tradicionale pileće supe. Imajući to u vidu evo deset najbizarnijih supa na svetu. 5. MENUDOTradicionalna meksička supa koja se priprema za speci-jalne prilike. Svetski poznata kao lek za mamurluk. Menu-do se, između ostalog, sastoji od mešavine kravljih iznu-trica (preciznije želuca), luka i origana. Za pravljenje se utroši od sedam do deset sati, da bi meso smekšalo. Bez obzira na satnicu, ukus je božanstven. Uz dodatak kuku-ruznih tortilja predstavlja kompletan obrok. 4. KIBURUMožda najjednostavnija supa na listi dolazi od pleme-na Čaga koje naseljava podnožje planine Kilimandžaro. Pleme živi od poljiprivrede, najviše od banana i kafe. Nji-hova supa se sastoji od mešavine banana, pasulja i najs-tinije zemlje, kako je oni nazivaju. Navodno, zemlja daje supi slanoću i aromu. 3. SUPU SUPAOvo jelo u mnogome podseća na menudo sa razlikom da se koriste različite vrste mesa. Supu jednostavno znači supa, ali tanzanijska verzija je najekstravagantnija. Spre-ma se od kozjih pluća, srca, jetre, glave, stomaka, creva i jezika. Ponekad se ubaci i kopito krave i tada supa nosi naziv supu ya makongoro. Još jedno lekovito sredstvo u borbi protiv mamurluka. 2. DRUGAČIJA PILEĆA SUPAVeoma slična klasičnoj pilećoj supi sa knedlama, ali umes-to standardnog pilećeg mesa koriste se testisi. Jednos-tavno, meso plus povrće. Postoje dve varijacije, sa crnim i belim. 1. SUPA OD PTIČJEG GNEZDADefinitivno najskuplja od svih na ovoj listi. Pravi se od gnezda jedne vrste lastavice. Delikates koji košta od 30 pa i do 100 dolara po tanjiru, dok kilogram osnovnog sastojka košta i do dve hiljade dolara. Gnezdo natopljeno pljuvačkom ptica se u potpunosti istopi i dobije želatinas-tu strukturu kada se pomeša sa vodom. U Kini je ovo jelo poznato vekovima.
POZNATE SUPE RAZLIČITIH EVROPSKIH KUHINJA,OGLEDALO SU NJIHOVIH GASTRONOMSKIH OSOBENOSTI, OMILJENIH NAMIRNICA I NJIHOVIH KOMBINACIJA.
Predvodnici u supama, kao i svemu ostalom što se tiče ev-ropske kuhinje, su Francuzi. Francuska supa od luka često se služi na gala večerama kao jedno od predjela. Francuski con-somme naziv je za jaku mesnu supu, koja je često osnova mnogih drugih supa i sosova.
Najpoznatija italijanska supa je minestrone. Poznata italijanska supa je i stracciatella, čiji su osnovni sastojci pileći bujon i jaja, uz neizbežni dodatak parmezana.
Španski gaspačo je hladna supa od svežeg povrća, primarno paradajza, poreklom iz Andaluzije, a u zavisnosti od pokrajine pri-prema se s kockicama isprženog hleba, zgušnjava se pavlakom i brašnom ili joj se dodaju kuvana jaja.
Grci su svoj “gastronomski stil” u svetu proslavili supom avgo-lehmonoh, koja je bazirana na jajima i limunu. Jedina razlika između supe i istoimenog umaka je što je supa malo ređa i u nju se dodaje pirinač.
Mađarska kuhinja je uticala na sve okolne svojom gulaš supom. Jedno od najpoznatijih poljskih jela je supa krupnik - ječmena supa s povrćem.
98
Old&Gold
Supe sveta
FRANCUSKA SUPA OD LUKASvaki francuski meni započinje supom. Najpoznatije francuske supe su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa. Fran-cuska supa od luka je supa nad supa-ma, pravi biser francuske gastronomije. Ako je pripremate kao predjelo, budite oprezni! Može vam se dogoditi da na-kon celog ručka za koji ste se jako po-trudili svi još uvek pričaju samo o supi.
Sastojci:1l jakog goveđeg bujona2dl belog vina, 500g crnog luka60g putera, suvi francuski narezani hleb3 čena belog luka, so, biber, 120g sira
Priprema:Nasecite luk na sitne rezance i pržite na maslacu dok ne dobije svetložutu boju. Dolijte belo vino, kratko prokuvajte i si-pajte goveđi bujon. Kuvajte 20 minuta. Dodajte so, biber i sitno seckani beli luk. Supu podelite u četiri šoljice u koje ste stavili kriške suvog francuskog hleba. Po-spite sa dosta narendanog sira i zapecite u vrućoj rerni, dok se sir ne rastopi.
ITALIJANSKI MINESTRONETradicionalne italijanske čorbe su hranljive, ali i lake. One predstavljaju maštovite mešavine najrazličitijih vrsta povrća, testa ili pirinča i mesa ili proiz-voda od mesa. Iako meso uopšte nije obavezno, one po potrebi mogu da zamene i kompletan obrok.
Minestrone je legendarna italijanska čorba sa povrćem, takozvana sirotinjs-ka. Dobila je naziv od latinske reči min-istrare, što znači servirati. Ova čorba je sigurno jedno od glavnih i najpoznati-jih jela italijanske kuhinje, ali se način njenog spremanja razlikuje ne samo od grada do grada već i od kuće do kuće, a pogotovo od jednog do drugog godišnjeg doba, to jest od toga šta se u kraju u kome se jelo pravi može u to vreme nabaviti jer se u minestrone može staviti praktično svako povrće koje se može naći na zelenoj pijaci.
Sastojci:150g pasulja, 150g margarina2 glavice crnog luka, 200g šargarepe100g korena peršuna, 1/2 glavice celera200g svežeg kupusa, list lovora150g suve slanine, 150g paradajza2 čena belog luka, 150g špagetakesica parmezana,100g krompira, so, biber
Priprema:Pasulj stavite u hladnu vodu, pa kada nabubri skuvajte ga. Na margarinu ispržite sitno seckani luk, dodajte očišćenu zelen i krompir narezan na štapiće, a kupus na tanke rezance. Kuvajte na umerenoj temperaturi oko dvadeset minuta. Nakon toga stavite lovor, dolijte vodu i nastavite sa ku-vanjem. U međuvremenu spremite fil: sitno iseckajte slaninu, beli luk, peršun i oljušteni paradajz, pa dodajte usitnjene špagete i pasulj. Posolite, pobiberite i kuvajte dok špagete ne omekšaju. Poslužite sa parmezanom.
AVGOLEHMONOHNa grčkom, avgo znaci jaje a lemoni li-mun. Najpoznatija i najomiljenija grčka supa. Preporučuje se onima koji stvar-no vole kiselkaste supe. Supa je kre-masta, svilenkasta, lagana, sa daškom leta, osvežavajuća i izuzetno bogata.
Sastojci:6 dl pileće supe, 3/4 dl pirinča2 jaja , 1/2 dl soka od limuna
Priprema:U pileću supu (može instant iz kesice) dodajte pirinač i mešajte 8-10 minu-ta dok ne omekša. Umutite belanca u čvrst sneg. Dodajte žumanca i dobro izmešajte. Postepeno dodajte limunov sok i supu, neprestano mešajući. Sjedi-nite i dobro promešajte.
MAĐARSKA GULAŠ SUPAMađarska kuhinja asocira na jako začinjeno i ljuto. Nadaleko su čuveni mađarski gulaši i ovo je jedna var-ijanta izuzetno ukusnog jela uz koji nije potreban nikakav prilog osim mil-erama, kisele pavlake ili sveže salate. Mađarska gulaš supa je jelo prepuno bogatog mađarskog ukusa i živih boja.
Sastojci:1 glavica crnog luka, 2 kašike uljakašičica crvene paprike, 400g junetinezelena paprika, 1 veći paradajz100g šargarepe, 100g korena peršuna300g krompira, so, ljuta paprika po želji
Za testo:1 jaje, 100 g brašna, so
Priprema:Prodinstajte naseckani luk na ulju. Kad postane proziran, pospite ga crvenom mlevenom paprikom. Dodajte meso narezano na kocke, so, zelenu papri-
ku i paradajz. Kuvajte poklopljeno na laganoj vatri dok meso ne omekša. Dodajte na kocke narezanu šargarepu, peršunov koren i krompir. Prelite s 1 l vode i kuvajte dok povrće ne omekša.
Od brašna, jaja i malo soli umijesite čvr-sto tijesto. Kidajte komadiće i ukuvajte u kipuću supu.
KRUPNIK - JEČMENASUPA S POVRĆEMOsnovni sastojak ove supe je ječme-na kaša. Lаgаnа zа žеludаc, sa do-sta vlаkаnа, vitаminа, minеrаlа i аn-tiоksidаnsа, јеčmеnа kаšа prаvi је izbоr zа zdrаv, аli i ukusаn оbrоk.
Sastojci:150g ječmene kaše, 20g sušenih vrganja100g luka, 50g suve slanine150g šargarepe, 2 grančice celera500g krompira, 1/2dl ulja2 lovorova lista, 2-3 čena belog lukaso, crni biber, peršun ili mirođijakašika mešanog začinskog bilja
Priprema:Ječmenu kašu ostavite da nabubri i to najbolje preko noći. Ocedite je i stavite da se kuva u oko 2 litra malo posoljene vode. Sušene vrganje prokuvajte, na-kon kratkog vremena ocedite, osušite na upijajućem papiru i naseckajte.
U posudi zagrejte ulje i kratko popržite naseckani luk i slaninu, pa dodajte pri-premljene vrganje. Nakon toga, umeša-jte šargarepu i krompir koje ste isekli na kocke, lovorov list, začinsko bilje i sve zajedno kuvajte. Dodajte ječmenu kašu zajedno sa tečnošću, grančice celera, sveže mleveni biber i naseckani beli luk i kuvajte još oko desetak minuta.
Po potrebi krupnik razredite sa malo vode. Pre posluživanja izvadite grančice celera i u jelo umešajte na-seckani peršun ili mirođiju.
99www.bestfood.rs
Koja je lepša - bistra ili krem-supa, topla ili hladna, povrćna ili sa mesom?Dilema će uvek biti, alilepota leži u očima i na nepcu svakoga ko supu proba.
DA LI JE GLUTEN ZAISTALOŠ ILI JE POSTALOPOMODNO IZBEGAVATI GA?
Upoznajtegluten
100
Facts
ZA LJUDE SA NORMALNIM PROBAVNIM TRAKTOM, ISHRANA KOJA SADRŽIGLUTEN NE SAMO DA NIJE ŠTETNA,VEĆ JE, NAPROTIV, VEOMA VAŽNA.
„BEZ GLUTENA“ JE OZNAKA KOJU SVE ČEŠĆE VIĐAMO NA AMBALAŽI NAMIRNICA, A RAZLIČITA IS-TRAŽIVANJA TRŽIŠTA POKAZUJU DA JE POTRAŽNJA ZA OVAKVIM NAMIRNICAMA SVE VEĆA. DA LI TO ZNAČI DA SVE VEĆI BROJ LJUDI BOLUJE OD CELIJAKIJE, ILI JE, JEDNOSTAVNO, ISHRANA BEZ GLUTENA POSTALA MODERNA?
Koliko god neverovatno zvuči kada govorimo o modnim trendovima u ishrani, istina je da je danas moderno ne jesti gluten. Većina ljudi zna malo ili ništa o glutenu, ali kada pročitaju oznaku „bez glutena“ zaključuju da to mora biti nešto loše, čim je istaknu-to to što ga nema. Osim toga, Novak Đoković ne jede gluten, a vidite kako je uspešan teniser! Šalu na stranu, oznaka „bez glutena“ može i mora biti bitna isključivo ljudima koji boluju od celijakije ili majkama malih beba. Ovim drugima jer nije preporučlji-vo uvesti gluten prerano u ishranu, svakako ne pre šestog meseca (kao, uostalom, ni mnoge namirnice), a osobama obolelim od celijakije jer im zdravlje zavisi od toga da li kon-zumiraju namirnice sa glutenom ili ne. Krenimo redom...
Gluten je protein koji se nalazi u ži-taricama kao što je pšenica, raž ili ječam. Reč gluten potiče od latinskog naziva za lepak, i možda to i najbolje opisuje funkciju glutena u žitarica-ma. Naime, bez glutena hleb ne bi ni približno lepo narastao, ne bi imao onu divnu rupičastu strukturu kad ga sečemo na kriške, niti bi bio up-ola tako hrskav. Bez glutena, hleb bi bio samo izvor ugljenih hidrata. Toga su bili svesni budistički monasi još u VII veku: oni su potapali stabljike žitarica u vodu, ispirali skrob i koris-tili preostalu masu bogatu glutenom kao zamenu za meso.
Celijakija je urođena bolest koja predstavlja imunološku reakciju organizma na gluten. Prve reakci-je obično se javljaju već kod beba, odnosno nakon uvođenja nemlečne
ishrane i namirnica koje sadrže glu-ten, mada, ređe, bolest može godi-nama biti prikrivena i manifestovati se tek u odraslom dobu. Iako nije dokazano, jer je premalo istraživanja spovedeno na tu temu, pretpostavl-ja se da genetski faktor igra ulogu u nasleđivanju celijakije. Naime, često u istoj porodici više od jedne osobe boluje od ove bolesti, ili, pak, rođa-ci obolelog pokazuju iste, ali slabije simptome intolerancije. Nažalost, ne postoji lek za celijakiju. Jedini način da obolele osobe imaju zdrav i nor-malan život jeste da potpuno „iz-bace“ iz ishrane sve namirnice koje sadrže gluten. U suprotnom, dolazi do oštećenja sluznice tankog cre-va, kao i do brojnih poremećaja koji proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane. Međutim, posledice celijakije mogu biti i mnogo šire, i ići čak do osteoporoze, malokrvnosti, oštećenja zuba, pa čak i poremeća-ja u ponašanju i autizma kod dece. Ponekad ovu bolest prate i potpuno nespecifični simptomi, pa ju je teško dijagnostikovati. Pretpostavlja se da u Srbiji od celijakije pati 35.000 do 70.000 ljudi.
Dakle, jasno je da je obolelima od celijakije od životnog značaja ozna-ka „bez glutena“. Ova oznaka čes-to se nalazi na namirnicama koje prirodno ne sadrže gluten, kao što su pirinač, kukuruz, heljda ili spelta, kao i na brašnima samlevenim od pomenutih namirnica. U slučaju da ove namirnice nemaju istaknuto da su bez glutena, to može značiti da ih je proizvođač držao u istim silosima sa drugim žitaricama koje sadrže gluten. Da bi se sa punom odgovo-rnošću tvrdilo da proizvod ne sadrži gluten, on tokom celog procesa pre-rade mora biti tretiran odvojeno, a konačnu potvrdu daje stručna anal-iza proizvoda u nekoj od laboratorija koje vrše testiranje na prisustvo glu-tena. I najmanja količina, koju biste mogli smatrati zanemarljivom, kod obolelih od celijakije može dovesti do imunološke reakcije.
A šta je sa ostalima, koji ne boluju od celijakije? Zašto sve više potrošača kupuje proizvode bez glutena? Pomenula sam već, da je u osnovi najvećeg broja slučajeva neobav-eštenost. Mnogi su načuli ponešto o glutenu i na polu-informacijama zasnovali mišljenje da je štetan. Ne-davno je australijska vlada sprovela opsežnu anketu o ishrani među sta-novništvom, koja je pokazala da veli-ki broj Australijanaca veruje da će od ishrane bez glutena lakše smršati! Treba li, uopšte, pisati o tome koliko je ovo mišljenje apsurdno?
Za ljude sa normalnim probavnim traktom, ishrana koja sadrži gluten ne samo da nije štetna, već je, napro-tiv, veoma važna. Naime, osim ako baš niste stručnjak za nutriciju koji će umeti da pronađe alternativne izvore vitamina, minerala i vlakana, prostim izbegavanjem glutena upravo ćete lišiti svoj organizam ovih esencijal-nih materija. Sam po sebi, gluten je protein koji ne nudi neke naročite nutritivne dobrobiti, ali se on nalazi u namirnicama koje ih nude, na primer, u integralnom pecivu, koje je boga-to vitaminima grupe B, mineralima i vlaknima. Ako odlučite da se lišite glutena, to podrazumeva da ćete se odreći čitave kategorije namirnica u koju spadaju i hleb, i testenine, i kek-si, i musli, i mnoge druge. Još jedna otežavajuća okolnost je činjenica da su namirnice koje nose oznaku „bez glutena“ znatno skuplje.
Ukratko, nema nikakvog medicinsk-og niti nutritivnog razloga da zdrave osobe, koje ne boluju od celijakije, izbegavaju gluten u ishrani. A ako sumnjate da ste možda intolerantni na ovaj protein, najbolji je savet da se testirate i budete sigurni.
101www.bestfood.rs
MilicaČalija
Foto
: NBC
Uni
vers
al
Pravi ljudi.Prave priče.magazinrealno.com
JUN 2013
ČASOPIS ZADOBAR UKUS
Pratite nas na FBfacebook.com/BestFoodMagazin
Shopping
106
Shopping
Ručakza 1000dinaraU današnje vreme, osim u stisci sa vremenom, mnogi su u stisci i sa finansijama, pogotovo u doba odmora kada svaki dinar želimo dasačuvamo za putovanje o kome sanjamo.
Evo predloga za ručak za 1000 dinara,koji na stolu sigurno neće delovati tako.
107www.bestfood.rs
108
Shopping
ZA DVE OSOBEPOTREBNO JE: • 4 manje svinjske ili teleće šnicle• 250 g šampinjona• 300 g graška• malo kačkavalja• kašičica brašna ili skrobnog brašna
Šnicle izlupajte i izgrilujte, ili ispecite na tiganju, 3-4 minu-ta sa svake strane. Grašak obarite u šerpi slane vode, a pečurke izdinstajte na malo putera. Kada pečurke ome-kšaju nalijte mlekom i u to dodajte kašičicu brašna ili skro-bina koju ste prethodno razmutili u šoljici hladne vode. Kada se sos sa pečurkama zgusne sklonite ga sa ringle.
Na dno vatrostalne činije poređajte šnicle, prelijte ih so-som sa pečurkama, zatim oceđenim graškom, i po vrhu poređajte kocke kačkavalja. Rernu zagrejte na 200 step-eni Celzijusa i pecite dvadesetak minuta, toliko tek da se kačkavalj otopi, i sos izmeša sa mesom.
Po želji, prilikom serviranja pospite zrnima crvenog bib-era. Služiti uz topli hleb, zelenu salatu i čašu crnog vina.
109www.bestfood.rs
NemanjaMančić
ONLINE MAGAZIN
ZNAMO SVE O FILMU.
SEPTEMBAR 2013
cinema.plus.in.rs#14
SHARKNADOVLADAR TAME
TORNADOAJKULARIDIK
! Volite filmove?Čitajte na cinema.plus.in.rs