281_20110304

WWW.FORUM.MKГОДИНА VII | БРОЈ 281| 4.3.2011 | 50 ден.

БОЈКОТ КОАЛИЦИЈА

9 ЛАКРДИЈАТА НА МРТВ

14 НАРЦИСИ НА ПОЛИТИЧКАТАСЦЕНА

17 УСТАВОТСАРДИСАН ОД ПАРТИСКИЖЕЛБИ

20 ИСКУШЕНИЕ НА СУДСКИТЕ ТОГИ

22 РОДИТЕЛИ – МАНИПУЛАНТИ

24 САКАТЕ ХЕРЦЕГОВСКО ИЛИ БОШЊАЧКО?

27 41° 50’ Н 22° 00’ Е

36 ЕКОНОМИЈАТА НА „СТЕНД БАЈ“

38 НЕМИРИТЕ ВО АРАПСКИОТ СВЕТ ЌЕ НЕ УДРАТ ПО ЏЕБ

42 ИНТЕРВЈУ: УРС ЈАКОБ,ФИНАНСИСКИДИРЕКТОР

НА „ЕФТ ГРУП“:ПОТРЕБНИ СЕ СЕРИОЗНИИНВЕСТИЦИИ ВО ЕНЕРГЕТИКАТА

45 РАСИПНИШТВОТОНА ФАМИЛИЈАТАГАДАФИ

54 СРЕДБА СО ДАВИДГАЗАРОВ,КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТ:ИНСПИРАЦИЈАТАСЕ ПОЈАВУВАОДНЕНАДЕЖ

56 РАЗЛИКA(ПО ВТОР ПАТ: ЗА ВИСОКОТООБРАЗОВАНИЕ)

57 „ОВАНЕ ЕАМЕРИКАНСКИФИЛМ“

62 УМЕТНОСТ НА ВОЗЕЊЕТО ОД СЛАВНИОТ ЕЛ МАЕСТРО

64 УРБАНИ ЛЕГЕНДИ:ПАНДЕ

66 БУШАВААЗБУКА

Glaven i odgovoren urednikAtanas Kirovski

Zamenik glaven i odgovorenurednik

Marija Divitarova

RedakcijaVlatko GalevskiPetre Dimi trovKristina Ma~ki}

Igor Ivkovi}Silvana @eòva

Toni DimkovKristina OzimecMaja Trajkovska

Aleksandar ô~evskiBojana Dimitrijevska

Marija Ili}Frosina Fakova

Serjoà Ne del ko skiVasko Mar kovski

Simeon SerafimovskiMiroslav Nikolovski

Nadvore{ni sorabotniciSneàna Lupevska

Bobi HristovMaja Jovanovska

Meri Jordanovska

DopisniciIlinka Iqoska (Kosovo)

Milena Georgievska (Hrvatska)

Art direktorKire Galevski

DizajnJasmina A. â{ule

Zoran Gulevski

FotografijaIvana Kuzmanovska

Andrej Ginovski

LektorMeri Kondoska

Izdava~Forum plus DOOEL

„11 Oktomvri“ 33A, 1000 Skopje Republika Makedonija

tel: 02/ 32 30 940; 32 30 941faks: 02/ 32 30 942

e-mail: [email protected]

MarketingAleksandra R. [email protected]

Administracija/finansiiJulija Petrovska

Pretplata:2.700,00 denari godi{na

1.500,00 denari {estmese~na pretplata na smetka:

Forum plus - DOOEL. Skopje, Republika Makedonija

Tutunska banka AD Skopje,smetka br. 210060041050180

Za pretplatavo stranstvo i dopolnitelni

informacii na tel: +389 2 / 32 30 940

ili na e-mail:[email protected]

Pe~atiDatapons Skopje

ISSN 1409-6706

СОДРЖИНАброј 281 | 4 март | 2011

11 ПАРТИЈАТА НАД ДРЖАВАТА

50 И ГЛАМУРОТ Е ВО КРИЗА

28 ВО ПОТРАГА

ПО АФРИКАНСКА,,,

ПОЛИТИКА

ЕКОНОМИЈА

КУЛТУРА

WWW.FORUM.MKГОДИНА VII | БРОЈ 281| 4.3.2011 | 50 ден.

БОЈКОТ КОАЛИЦИЈА

34 ИСЧЕЗНАА СОС

ПРОДАВНИЦИТЕ

ТВИТОВИ

6 ФОРУМ | 4 март 2011 | forum.mk

Кој е поголем?!Dali slu~ajno, pred sè poizves-nite predvremeni parlamentarniizbori, sporot za imeto so Grcijapovtorno se vra}a na scenata name|upartiskite prepukuvawa. Toago predizvika, spored nekoi priz-nanieto, spored drugi - izjavatana premierot Gruevski deka, kako{to toj re~e, makedonskata stranapred samitot na NATO vo Bukure{tprifatila predlogot na posred-nikot Metju Nimic-„RepublikaMakedonija (Skopje)“ da bidestaven na referendum predgra|anite. Ovaa izjava vedna{be{e triumfalno do~ekana ododredeni mediumi i od opozici-jata kako dokaz za „predavstvoto“na Gruevski, ili kako {to u{tepotriumfalno potpretsedatelotna SDSM, Gordan Georgiev muposaka dobredojde, „vo klubot napredavnicite“ vo koi sekako nese vbrojuva sebe tuku svojot pari-tiski „vo`d“ Crvenkovski, kojisto taka be{e vo Bukure{t, aspored negovite zalo`bi zapreskoknuvawe na dvodeceniskatapre~ka za dràvata, navjerojatnoima sli~no mislewe. I sega koj epogolemiot vo predavstvoto?!Sepak, treba da stane jasno dekaovoj problem na Republika Make-donija, koj o~igledno nekako morada ima zavr{nica, treba kone~noda prestane da bide predizborno„kam~e za potturuvawe vo~evelot“.

Почнаа да летааттупаниците Se slu~i vo eden skopski restoranbliskata sredba, me|u pret-stavnik na vlasta i opozicijata,dve skopski „deca“, po sopstvenopriznanie, dolgogodi{ni poz-nanici, koja{to po upotreba naglagoli, spored svedoci,zavr{ila so tupanici. Spored is-tite izvori, glavna pri~ina zavakviot „muabet“ }e da e malkupogolemoto prisustvo na mali-gani. Spored u~esnicite vo prija-telskoto ubeduvawe, pratenikotna opoziciskiot LDP, Andrej @er-novski, od ednata i Marjan Jo-vanov, doskore{en direktor naDirekcijata za nafteni rezervi,pri~inata, spored vtoriot li~ni navredi, a spored prviotkoj si go odnel podebeliot kraj -pra{awata {to pratenikot @er-novski mu gi postavuval toj den napremierot vo Sobranieto.Sega na sudot i dvajcata }edokaùvaat {to se slu~ilo navi -stina, pa najverojatno }e seotkrie i vistinskata pri~ina.

Коце (не)сака„мечка“

Ba{-tatkoto na site skopjani, skop-janki i mali skopjan~iwa, KoceTra janovski, otkako gi provozepremierot i ministrite so noviteukrainski avtobusi niz prestolni-nata, herojski objavi deka seotkaùva od drumskata „la|a“. Jaliporadi piskotot na negovitesogra|ani, jali zaradi dobienite„packi” zad u{i od partiskotorakovodstvo za predizbornorasipni{tvo, Koce se otkaà odnabavkata na slu`benoto vozilo„mercedes S klasa“ koe gradot }ego ~inelo odvaj 80-ina iljadi,za{to vo maloproda`ba ~ineloduri 105 iljadi evra.

од Серјожа Неделкоски

forum.mk | 4 март 2011 | ФОРУМ 7

Чантите на прегледDetska raspravija bila pri~inataporadi koja nastanala tepa~katavo koja eden u~enik na po~etokotod sedmicava be{e rase~en sono` kaj trgovskiot centar„âir~anka“. Dvete grupi u~enicibile Alban~iwa, a u~enicite votepa~kata na vozrast od 13 i 14 go-dini u~ele vo osnovnite u~ili{ta„Cvetan Dimov“ i „Lirija“.I na site, kako da ni olesni,demek tepa~kata ne bilame|uetni~ka, kako refleksija naneodamne{nite takvi tepa~ki naskopsko Kale. Ama imaj}i predviddeka ova e ~etvrt incident voskopskite u~ili{ta, minatiotmesec vo koj maloletnici sedrznuvaat vo u~ili{tata daupotrebuvaat no`. I toa ve}etreba da bide krajno alarmantnoi site treba da se zapra{ame odkade im se na u~enicite noèvi,koj im gi prodava. Krajno vreme ei roditelite i u~ili{niterakovdstva da se organiziraat ida yirnat {to na{ite u~enicinosat po ~antite ili vo xebovite.Pa, duri i da bidete obvineti zanedemokrati~nost, podobro toaotkolku decata da se se~at pou~ili{nite dvorovi.

СДСМ подготвувапремиер?

Ako se znae, kako {to re~e JaniMakraduli, deka SDSM }e pobedina narednite parlamentarni iz-bori, pa koga i da bidat, sè u{te eenigma koj }e bide na ~elo na taavlada. Pove}epati prethodno, odrazni socijaldemokratski sre-dini doa|aa informacii dekaliderot Branko Crvenkovski barali~nost {to }e ja izvr{uvava`nata funkcija. Se {pekuli -ra{e deka za toa bil taksan ve}eStev~o Jakimovski, koj navodnotokmu poradi toa napravil trans-fer od opoziciskata LDP, {to zaizvori bliski na gradona~alni -kot na Karpo{ ne e nevozmo`na,no i ne e o~ekuvana opcija. Spo -red edni krugovi vo SDSM, bilarazgleduvana mo`nosta, premier-skiot post, dokolku Crvenk o v skigo dobie mandatot za sostav na id-nata vlada, da mu bide po nuden n auspe{en stopanstvenik. Imiwatazasega ne se otkrivaat, ama senavestuva deka me|u niv se spo me -nuvalo i imeto na skopski bankar.No, ne stanuva zbor za Hari Kos-tov.Iako zlobnicite velat deka Cr-ven kovski i porano ja pokaàlsvojata itro{tina so vakvi kalku-lacii, se ~ini deka vo SDSM ve}estanuvaat svesni deka mora dapro moviraat nova politi~ka f i -gu ra, koja nema da ja deli sudbina -ta na [e}erinska, Zaev, Bu~ kovski.Se razbira, dokolku i samiot lideriskreno se soglasi so toa.

Pokraj toa, skopskiot gradona ~al -nik veti i deka do krajot na nego -viot mandat nema da kupuva slu -beno vozilo. Bez razlika, Tra-janovski saka{e so nabavkata na„me~eto“ da ja po{tedi gradskatakasa od pove}e izdatoci, demek }ese za{tedelo. Ama pra{awe e kako }e izgleda{e„mercedesot“ samo po edna godinatrkalawe po skopskite xadiwa, koisè pove}e nalikuvaat na onie odSaraevo po opsadata ili na „preo-ranite odgranati“ ulici na Bag-dad. Trajanovski, sepak, dobi man dat- prvenstveno da gi sanira skop-skite „krateri“ za skopjani da nedobivaat morska bolest prevezu-vaj}i se so javniot soobra}aj ilida gi kra{at svoite vozila. Potoa,i od niv }e mu bide aminuvanokupuvaweto na „mercedes“-ot.


Поддршката на граѓаните завлез во ЕУ останува висока. Вотаа ЕУ која ја сакаат граѓаните

владеат институциите, а непартиите, судството е

независно и функционираграѓанскиот сектор.

[email protected]

Партијата над државата

Уставот сардисан од партиски желби

Етички кодекс: Искушение на судските тоги

Родители – манипулатори

ПОЛИТИКА

ДА

НЕ

НЕ ЗНАМ

ЕДИТОРИЈАЛ


Лакрдијата на МРТВ

RAKOVODSTVO -TO na MRTV dokraj go devalvi-ra{e ugledotna eden od naj-starite muzi -~ki festivalivo Makedonija,koj vo minatotobe{e reper zakvalitetna mu -

zika. Festivalot koj vo minatotozra~e{e so sjaj, odli~na organiza -cija i, {to e najva`no, odli~ni pesni,koi denes imaat antologiska vred-nost. „Skopski festival“ ili Na-cionalen izbor za pesna - pretstav-nik na Evrovizija. [ou napravenoso parite od gra|anite.Godinava, MRTV go dopre dnoto naorganizaciski plan, no i po pra{a -weto za kvalitetot na pesni i ne-transparentniot izbor. Imavme sè,no ne i festival so kvalitetni pe -sni. Nedozvolivo e na ovoj festivalda ne se pojavat najgolemite peja~kiyvezdi od Makedonija. Za àl, vi-dovme samo revija na debitantskiimiwa (so ~est na isklu~oci), no toane go pravi festivalot, ni malkudobar i kvaliteten. No, nie gra|anite }e pominevme ipreku ovaa lakrdija, dokolku na tiedebitantski imiwa im bea ponudenikvalitetni pesni. No, i od toa ni -{to. Festivalot izobiluva{e so re-freni koi ne se doslu{uvaat, pesnikoi gi napa|aat site setila, scenskinastapi od koi ti se „eì koàta“...Znam deka }e re~ete oti problemotne e vo pesnite, tuku vo kabelskiteoperatori, kako {to sekoja godinase pravda MRTV. E da. Mnogu mi se interesni tie konspi-rativni teorii na MRTV, vo koi tiese `rtvite, a site drugi se lo{ite.Kako e vozmo`no sekoga{ na „Skopjefest“, kabelskite operatori da nego prenesuvaat tonot, onaka kako{to treba, a na site drugi manife -stacii, programi vo produkcija naistiot medium sè da e sovr{eno?Gre{kata ne e vo operatorite, tukuvo samiot radiodifuzer. MRTV kakonajstar medium vo dràvava, ne na-u ~i kako da napravi kvaliteten pre -

nos i sekoga{ vinata ja bara vo dru -gite. Nedozvolivo be{e nie, gleda~ite odpred malite ekrani, da ne gi slu{ne-me prvite pesni od nacionalniotizbor za pesna na Evrovizija. No,otkako gi nadminaa gre{kite, vle-govme vo o~ajnite obidi na MRTV zanavodna transparentnost pri izbo -rot na pesnata za Evrovizija. Godi-nava ima{e duri 15 ~leno ìri koegi ocenuva{e pesnite, izveduva~i -te, scenskiot nastap. Vo toa ìri,nedostiga{e u{te nekoj minister,kako pretstavnik od Vladata i odOBSE, kako relevanten nabquduva~.Zo{to 15 ~lenovi vo ìri-komisi -ja? I koe e toa pravilo, po zavr{u -vaweto na pesnata da se glasa? MRTVvele{e zaradi transparentnosta. E,koga sme kaj transparentnosta. Dalinekoj gi slu{naili vide ve~ertavo nedelata, po-edine~nite glaso -vi na ìri-komi-sijata? Mnogu meinteresira kakotie eksperti gla -sale i dali sitetie gi dale najvi-sokite ocenki zapobedni~kata pe -sna? Sè dodeka nemaodgovor na ovapra{awe, za ja -vnosta, izborot enamesten. Simpto -mi za vakva dija-gnoza ima bezbroj.Pobednikot nafestivalot, na dva dena pred „Sko -pje fest“ be{e specijalen gostin voedna od emisiite na MRTV. O~evid -ci, koi prisustvuvale na probite voUniverzalna sala, velat deka vrabo -tenite vo MRTV, mu sugerirale napobednikot kako da ja izveduva pe-snata, sè so cel „podobro da go fa -tat so kamerite“.Ako MRTV ima dolg kon izveduva~ot,koj minatata godina ili taa pred neane pobedil, zatoa {to „se mestelo“za nekoj drug, zo{to pravi festivali gi maltretira site tie debitanti?

Zarem mora da ima postojano dekorod izveduva~i, ako odnapred se znaekoj }e pobedi? Neka si re{i MRTV,koj peja~ saka da ja pretstavuva ze-mjata i bez premnogu pompa neka siizbere pesna. Barem nema mnogu pa -ri da se potro{at. E vakvite „lapsusi“ se nedozvoliviza MRTV, koj se finansira so buxet-skite pari, odnosno parite od gra -|anite. Vo ime na javnata dava~ka,t.n. Radiodifuzna taksa, nie gra|a -nite o~ekuvame i barame odli~notelevizisko {ou, so odli~ni pesni,bez „pre~ki“ vo programata i {to enajva`no transparenten izbor.Za{to da ne zaboravime deka smet -kite za MRTV koi od minatata godi -na site gi pla}ame redovno, (nekoiduri predvremeno i trojno soodvrzanite race na izvr{itelite)

ne se za zanema -ruvawe i tietreba racional -no i kvalitetnoda bidat iskori-steni. Ako MRTVne znae kako da goorganizira na-cionalniot izborza pesna na Evro -vizija, da presta -ne so ovaa lakrdi-ja. Argument plusza ova e rejtingotkoj go postignaMRTV vo nedela -ta. Na teritori-jata na Makedo-nija, gledanostabila zamisleteedvaj 4 procenti.

MRTV o~igledno ne znae kako i nakoj na~in da izbere pesna pretsta -vnik na Evrovizija. Vreme e da seotkaème od taa „bleskava“ ideja ida ne gi tro{ime zaludno parite nagra|anite, koi i taka sè pomalku giimaat.„Skopskiot festival“ da si se vra -ti vo siot svoj sjaj kako nekoga{, soubavi refreni koi }e ostanat vo se -}avawe, interpretirani od yvezditena makedonskata muzika. Toa e sose -ma dovolno. Evrovizijata, i onakaodamna go izgubi {armot.

Игор Ивковиќ

Дали некој ги слушна иливиде вечерта во неделатапоединечните гласови нажири#комисијата? Многуме интересира како тиеексперти гласале и далисите тие ги дале највисо #ките оценки за победни #чката песна? Сеќ додеканема одговор на ова пра #шање, за јавноста избо #рот е наместен

ПАРТИЗИРАНО ОПШТЕСТВО


„MAKEDONIJA NE USPEVA da izgra -di silni institucii bidej}i ne sa -ka“, ednostavno odgovara Slobodan -ka Jovanovska, novinar vo „Utrin-ski vesnik“, na pra{aweto zo{tozemjata dolgo ne uspeva da vospo -stavi cvrsti institucii vo koi gra -|anite }e imaat doverba. Del od karierata, Jovanovska pomi -na vo sedi{teto na Evropskata uni -ja, vo Brisel kako specijalen izve-stuva~ za nejziniot mati~en medi -um. I, koga se vo pra{awe evropski -te standardi, sporedbata, EU-Make-donija, e nevozmo`na bidej}i siteovie izminati godini ovde funkci-onira partijata, a ne dràvata.

Najsve` primer za toa e izjavata nazamenik-ministerot za vnatre{niraboti, Xevat Bu~i, ~len na vlade -ja~kata DUI, koj po incidentite naskopskoto Kale izjavi deka za svo-e to rabotewe odgovara edinstvenopred negoviot partiski {ef!„Vo koja bilo demokratija vo sve-tot, vakvata izjava e nezamisliva“,veli dekanot na Pravniot fakultetvo Skopje, Bor~e Davitkovski.„I ne samo ova poslednovo {to gokaà zamenik - ministerot deka od -govara na svojot lider, tuku nanazadsite ministri, osobeno vo koalici -skite vladi, site si odgovaraat nasvoite lideri namesto, klasi~na

politi~ka odgovornost, na parla-mentot koj e edinstven nadleèn dagi kontrolira onie koi ja izvr{uva -at javnata funkcija“, analizira za„Forum“ Davitkovski. Vakviot princip na praktikuvawena vlasta, koj e konstanta za site po -liti~ki partii, vsu{nost go pretvo -ri op{testvoto vo teren kade {tocaruvaat partiite namesto institu -ciite. Ako se baraat korenite na celosna -ta partizacija na op{testvoto, tiese vo ranite 90-ti vo vremeto kogase formiraa politi~kite partii.„Koga go vovedovme pluralizmotnapravivme golema gre{ka koga gi

од Марија Дивитарова

Партијата над државатаБројни анкети покажуваат дека граѓаните немаат доверба во државните институции.Не им се верува на Собранието, на судовите, на јавните институции. Зошто цели 20години не се доволни Македонија да изгради силни институции?


formiravme partiite koi{to beamatrica na porane{niot Sojuz nakomunisti. Site partii {to se for -miraa se sultan - partii kade {toliderot dominira, opredeluva koj,kade i {to }e bide. Kade vnatre{no -demokratskiot centralizam go sfa -tija kako osnovno na~elo i ne uspe-avme vo ramkite na partiite daobezbedime partiska demokratija“,analizira Davitkovski dodavaj}ideka site mehanizmi za politi~kakontrola {to se predvideni vo Us-tavot, vo delovnikot na Sobranietone se primenuvaat.Taka partizacijata na op{testvotostana konstanta, a partiite - nepri -kosnoveni vladeteli.

ВЏАШУВАЧКИ АНКЕТИ

Partiite besramno navlegoa vo sitesferi: vo dràvnite institucii, vo

administracijata, vo javniot sektor.Ne gi po{tedija nitu mediumite, ni -tu mladite. Marjan Zabr~anec e izvr{en direk-tor na Mladinskiot obrazoven fo -rum (MOF) i re~isi cel ìvot ì-vee vo tranzicija. Veli deka vo Ma -kedonija ne se pojavi seriozna gra -|anska politi~ka opcija koja moèda se ispravi pred naletot na crve -

nite i sinite, {to na golemite par-tii im ovozmoì sloboden prostorza kontrola na op{testvoto, po~nu -vaj}i od sredno{kolskite i studen t-skite unii, pa sè do sindikatite izdruènijata na penzioneri.„Gra|anite se naviknaa da ìveatvo partizirani op{testva, a parti-ite uspeaja negativno da go etiketi-raat sekoj obid za realen gra|anskiaktivizam, koj e nadvor od nivnakontrola“, veli Zabr~anec za „Fo -rum“.No, zastra{uva~ki e faktot, veliZabr~anec, deka novite generaciirastat i se razvivaat pri vakviokolnosti, a pritoa se svesni zapartiskite vlijanija, no i nemo}ni.„Partiite sozdadoa mladi koi secini~ni, konfuzni i skepti~ni koninstituciite i ne veruvaat vopoliti~arite“.Rezultatite od anketite {to gi

sproveduva MOF se vxa{uva~ki. Re -~isi polovina od sredno{kolcitevo Makedonija smetaat deka glasa -weto na izbori ne e voop{to va`no.Pove}e od 70% smetaat deka tiemalku, odnosno voop{to ne moàtda vlijaat vrz toa kako raboti vla -sta, a 54% smetaat deka nemaat li~naodgovornost za podobruvaweto naop{testvoto, odnosno deka toa ne e

nivna rabota, tuku rabota za drugi iza politi~arite.„Korenite od ednopartiskiot sistem,navikite na netransparentnost ièlbata za apsolutna kontrola vrzsekoj segment od op{testvoto imaatogromno vlijanie vrz partizirano -sta. Onie koi se odgovorni za pola -rizacijata i za partizacijata nemaate{ka zada~a da gi segregiraat gra -|anite, koi do 1991 tradicionalnopripa|aa na „partijata“, veli Za -br~anec.Verojatno zaradi ova mu e |avolskite{ko na profesor Davitkovski daim objasni na studentite zo{to ovdenema niedna interpelacija, zo{toniedna anketna komisija ne uspeala,zo{to niedno pra{awe na do verbana vlada ne uspealo. Jovanovska, veli deka nitu ednavla deja~ka garnitura dosega ne sa -ka{e da se otkaè od privilegijatana prakticirawe i na profitiraweod mo}ta. Tokmu partiite go zagu{ija i nevla-diniot sektor, onie gra|anski zdru -ènija od kade vo su{tina, demo-kratijata ja crpi svojata sila. „Ona {to e gra|anskiot sektor, koj epandan na politi~kiot, kade }e seartikuliraat interesite na gra|a -nite, politi~kite partii go zaseni -ja. Jak civilen sektor e alternativai ko~ni~ar na despotizmot na poli -ti~kite partii“, objasnuva Davit -kovski. Za àl, veli toj, toa go nema-me i sè u{te }e se razvivame voovie pravci bidej}i taka po~navme.

ЕВРОПСКИ ИСКУСТВА

I navistina, Makedonija trgna odedna to~ka so èlba da se transfor -mira sebesi so cel da se smesti vodemokratskiot svet. No, nesprove-duvaweto na zakonite i prevlastana partijata nad institucijata ne-milosrdno go zema svojot danok.Zakr`lavenite institucii ispre-pleteni so o~aen nedostig od demo -kratski kapacitet sozdavaat slabadràva. Vo vakov slu~aj partiite sesilni, no Evropa ne funkcionirataka.„Partizacijata e termin ve}e is~e -znat vo evropskata demokratskapraktika i gledano od Brisel, po-stojanite smeni vo javnata admini-stracija se odraz na primitivizmotvo makedonskata politika, platenso pari na gra|anite“, veli Jovanov -ska. Najdobar primer za toa dvoj -stvo me|u partiite i dràvata, veliJovanovska, e Belgija, koja imalavlada ili ne, funkcionira bespre -

Младите не веруваат во институциите40.6% од средношколците воопшто не и веруваат на локалнaта власт,а 30.6% се изјасниле дека и веруваат само малку. Кога прашањетоза довербата во локалната власт се однесува на личностите кои гиводат институциите, повеќе од две третини (68.4%) немаат довербаво функционерите. 77% сметаат дека државата е водена од малку#ми на кои гледаат само за себе.

Извор: Младински образовен форум

Gra|anite ne im veruvaat na instituciite


korno, iako ima najsloèna politi -~ka struktura na svetot, mnogu po-kompleksna od na{iot Badenter. „Na sudovite nikoj ne im ja sporinezavisnosta, zakonot ne e selekti -ven, a site proceduri se po~ituvaat,duri i od tie koi baraat otcepuva -we. EU-diplomat, na ovaa tema voedna prilika mi go prenese ovojstav: Nezavisnosta na administra -cijata e stolb na demokratijata.Koga ima znak na ednakvost me|u neai partijata, toga{ nema demokratijatuku diktatura. Ednostavno, ova ne etemelot na koj po~iva evropskatademokratija, i ne e patot koj }e jaodvede Makedonija vo Evropskataunija“, objasnuva Jovanovska. I dodeka za nea glavna pre~ka zamo}ta na partiite e vo slabata kon-trola na nivnoto finansirawe, zaDavitkovski problemot e sistemskii se nao|a vo faktot {to nikoj ovdene razbral {to zna~i demokratija.„Voop{to ne sme ja razbrale demo -kratijata. Vo start po~navme lo{oda ja aplicirame i mora da se kaèstop, bidej}i e pogubno za demokra -tijata“. Partiite, ako sakaat da bidat poli -ti~ki partii moraat da imaat vna-trepartiska demokratija, veli Da-vitkovski. Ako ja nema toa direktnose reflektira na dràvata bidej}iistite mehanizmi {to se vo partija -ta gi apliciraat i vo vlasta.Jovanovska e jasna: „Vo Evropa stro -go se znae do kade odat prstite napartijata, a kade po~nuva dràvata.Politi~kite eliti i biznis-centri

vo dràvata ne sakaat dràva poevropski standardi bidej}i toa gostesnuva prostorot za zloupotrebi,{to }e se slu~i neizbe`no ako imasilni institucii“. A koga na osakatenite institucii }ese dodade i za{emetuva~kata nespo -sobnost na gra|anskiot sektor, na

mediumite, na studentskite i sredno-{kolskite organizacii...Ako se do-dade celosnata nemo} na gra|aniteda kaàt zbogum na partijata, toga{sekako deka stanuva zbor za op{te -stvo kade nema koj da ì posaka do-bredojde na dràvata.

Забрчанец:Партиите владеатсо студентите„Партиите владеат и со средно�школските унии и со студен т�ските сојузи. Јавноста е по веќеод свесна за ситуацијата со мо�нополскиот, нетранспа рентен ипартиски контролиран СПУКМ.Она што е помалку познато едека ситуацијата е идентична иво средношкол ското организи�рање. Дури 81.3% од средно ш�колците изја� виле дека нико�гаш не учествувале во изборна претставник за среднош�колска унија, што говори зафактот дека нивните претста �вници се избрани нетранспа�рентно и недемократски“, велиЗабрчанец.

ИЗБОРИ


MAKEDONIJA IMA IZBORI na rati,no, za àl, bez pozitivna kamata, ai nevraten kredit. Dràvnata kasae banka koja se prazni na sekoi dvegodini, zatoa {to i vlasta i opozi-cijata ìveat za izbori. Prvite - dasi kupat vreme, da si go prodolàtmandatot, vtorite - da bidat baremprisutni so ne{to vo javnosta. Taka

Makedonija, ìvee vo virtuelensvet vo koj, ja turkaat isti akterive}e dve decenii. Nim i filmoviteim se sli~ni bez rasplet i poenta,no bliski do sapunica koja nemakraj, a duri i govorot im e pre pi -{an od ske~.„Branko ajde na izbori, ajde na iz-bo ri Branko!“ Zvu~i poznato. No,

ovojpat ne be{e ske~. Gruevski gopovika Crvenkovski da se soo~i soèlbata. Kakov povik, takov odgo -vor. Crvenkovski se soglasi, no sonekolku „ama...“ vo negov stil go us -lovi premierot koj prodolì da govika na izbori. Skapa zabava za pu -bli kata, vo slu~ajot glasa~ite, koine im e nitu do blef, nitu do

Нарциси на политичката сцена Имајќи предвид дека истите ликови кои со години ја играат лошата сапуница, севлезени во филмот што само гледаат како да го продадат или да го излажат оној штоќе им го купи, а потоа$измамениот гласач ќе мора да чека за да добие нова шанса дагласа за истите ликови, оти нема други

од Снежана Лупевска


komedija. Minatite vonredni par-lamentarni izbori od 2008 godina,dràvata ja ~inea okolu 3,3 mili -oni evra ili dvojno pove}e od oniedve godini prethodno. Na veb-stra -ni~kata na Dràvnata izborna ko -misija ne moè da se otvori de lotza finansiski izve{tai za parla-mentranite, no se otvara onaa za iz-borite vo 2009g.. Izborite za pret -sedatel i lokalnite izbori u{te ed -na{ ja duplirale sumata od Buxetot-potro{eni se 6,6 milioni evra. Oddruga strana oficijalnite, brojki{to gi prikaàle kako tro{ok zapretsedatelskite i lokalnite izbo -ri SDSM i VMRO DPMNE se dalekuod objektivnite tro{oci. No, nituGruevski nitu Crvenkovski sega ne

zboruvaat za pari i programa - naj -bitno im e da se dokaàt koj e po go -lem junak, a koj blefer. Ne kaàakako vo nivniot mandat bi go re {i -le imeto, {to }e storat za evrointe-graciite, dali }e se podobri eko -nomijata i koja im e vizijata. Ne ka -àa jasno i zo{to na Makedonija ìse potrebni izbori sega?

ПРАШАЊА БЕЗ ОДГОВОР

Zapra{an kako bi go re{il proble-mot so imeto, Crvenkovski povtor -no se navrati na Gruevski: „]e sesoglasam so re{enie koe }e go p o nu -di Gruevski bez da zadira vo iden-titetot odnosno jazikot“.No, Crvenkovski ne kaà {to }enapravi toj konkretno. So istotopra{awe se soo~i i Gruevski, kri-tikuvan deka sakal da go prodadeimeto pred Samitot na NATO vo Bu -ku re{t. Toj ne negira{e deka Make-donija prifatila promena na ime -to, no toa ne bilo prfateno od Grcija.„La`niot patriotizam na Gruevski“SDSM go pro~ita vo pismoto na min-isterot Antonio Milo{oski do Ge-

neralniot sekretar na ON, Ban KiMun kade ova go potvrduva, no ja iz -osta vil naznakata koja Gruevski jaspomenuva celo vreme-deka odred-nicata e prifatliva dokolku se iz-glasa na referendum. Navra}ajki sekon mintatoto ne kaàa kako }e sesoo~at so idninata. Po~esniot pretsedatel na VMRO -

Narodna partija, Qub~o Georgi ev -ski, smeta deka izborite bi imalesmisla samo dokolku idnata vladapotpi{e deklaracija za re{avawena problemot so imeto. Liderite napartiite na Albancite, pak, smetaatdeka problemot treba da se re{i{to poskoro, no i da ne se koristiza predizborna kampawa koja nosisamo vetuvawa. Vtoroto klu~no pra -{awe na koe o~igledno nemaat nam-era da dadat odgovor e kako }e jaiz v adat Makedonija od gr~ot vo kojja stavaat so me|uetni~kite inci-denti. Vlasta ja ispu{ti kontrolataod race onaka kako {to policajciteneve{to se odnesuvaa na skopskotoKale. Ne moèj}i da se dogovoratonamu kade {to zaedno sedat-vo

Vladata, DUI i VMRO-DPMNEdozvolija na Kaleto da se skr{at iglavite na Komitite, i na[vercerite i zakonite. Ednite gostavija pod prevezot natakanare~enite nevladini organi-zacii koi ako nemaa vrska so vla-data nema{e da bidat tolku bitni,pa samiot zamenik-minister za vna-

Polni plo{tadi za dobroto na egoto na politi~arit


tre{ni raboti Nazim Bu~i da gi va -di lisicite ili da ne gi priveduvaorganizatorite. Opozicijata, pak,namesto da dade seriozna kritika,no i poraka, po~na da likuva - so ra-dost za u{te nekoj negativen poenna kontoto na vlasta. Liderot naDUI, Ali Ahmeti e ubeden deka ne-govite lu|e, ministri, gradona~al-ni ci, funkcioneri...site prisutnina incidentot, postapile pravilno,a ministerkata za vnatre{ni ra bo -ti G ordana Jankulovska se vadi nasobraniska procedura na odnesuva -we to na kolegite od DUI.„Dokolku tie funkcioneri ne beata mu, situacijata moè{e da eska li -ra“, veli Ahmeti opravduvaj}i good ne suva weto na negovite sopartijci.Negoviot politi~ki oponent MenduhTa~i e uveren deka ona {to „VMRO-DPMNE i DUI go rodija na Kaleto }eim gi skine glavite vo politi~kitekarieri“.

МЕЃУЕТНИЧКИ ТЕНЗИИ

Bilansot od tepa~kata na Kale sedup nata glava, ubodi so no`, povre-deni policajci i mnogu razgorenaomraza me|u mladite Albanci i Ma -kedonci koi pokaùvaat muskuli

bez da razmislat za posledicite.Denovive, anketi od razli~ni centriza istraùvawe go merat rejtingot ina partiite, i na politi ~arite. No,nitu edna ne go postavi pra {aweto:Koja karakterna osobina ja zabeleù -v a te kaj politi~arite? Verojatno do -kolku go ima, najgo le mi ot brojodogovori bi bile narci soidnosta. Bidej}i po definicija, narcisoid-nite li~nosti se preokupirani sosebe, o~ekuvaat deka treba da dobi-jat priznanie za nivnite dostignu-vawa, nemaat interes za ona {to gozboruvaat drugite, ne iskaùvaatkaewe za gre{kite koi gi napravilei nemaat po~it kon posledicite nasvoite postapki.Imaj}i predvid deka istite likovikoi so godini ja igraat lo{ata sa-punica, tolku se vlezeni vo filmot,{to samo gledaat kako da go proda-dat ili da go izlaàt onoj {to }e imgo kupi, a potoa izmameniot glasa~}e mora da ~eka za da dobie nova{ansa za da glasa za istite likovi,oti nema drugi. No, edna ednostavnarabota sekoga{ moè da se napravi:da se isklu~i kanalot sè dodekapro gramata ne stane podobra, pose-riozna i pokonkretna, a akteritenovi i sposobni.

УСТАВНИ ИЗМЕНИ


IZOLIRAN, NO POLITI^KI mudar,be{e potegot na ministerskata troj-ka vo me{an etni~ki sostav, za daim se pridruì minatata nedela nasredno{kolcite od ASUC „Boro Pe -tru{evski“ na predavaweto za so -ìvotot i me|uetni~kata toleran-cija. No, te{ko deka na podmladokotna ovaa dràva }e mu ostane neka -kva pozitivna poraka vo se}avawe -to, ako denovive gi slu{a{e izjavi-te i nadmudruvawata okolu noviotpropadnat obid za inicirawe ustav-ni izmeni, so koi povtorno dekla-rativnite zalo`bi za re{avawe naotvorenite me|uetni~ki pra{awazavr{iја so nivno potturnuvawepod tepih. Ucenata, namesto dijalogot be{e re-ceptot {to vladeja~kata DUI go pri-meni kon svojot pogolem partneruslovuvaj}i gi izmenite vo Ustavotza izzemawe na ministerot za pravdaod ~lenstvoto vo Republi~kiot sud-ski sovet (RSS) predloèni odVMRO-DPMNE so voveduvawe na Ba -denteroviot princip pri izborot irazre{uvaweto na sudii i javni obvi-niteli, no i pri odlu~uvaweto na

од Боби Христов

Уставот сардисанод партиски желбиУставните измени се повторно под мраз. Така и ќе останат се додека партиите госардисуваат Уставот со неостварени политички желби

Koj }e go brani Ustavot od partiite?


Ustavniot sud za zakoni koi eventu-alno bi bile osporeni pred ovaanajvisoka sudska instanca, a pret -hodno se doneseni so dvojno mnozin-stvo. Ustavnite izmeni sega se blokirani.

Cvrstiot stav na DUI deka nikoga{nema da glasaat za nova promena nanajviskiot praven akt ako ne bidatprifateni nivnite barawa, go stavapod mraz u{te za dolgo, no ne i sa -mo poradi niviot inaet.

Imeno, denovive se navr{uva to~noedna godina otkako liderite na vo -de~kite partii se bea sobrale naliderska sredba inicirana od pre-mierot Nikola Gruevski, za da deba -tiraat za ustavni izmeni vo delotna sudstvoto. I toga{ povodot be{eidenti~en. No, sekoj od liderite iz -leze so svoi barawa, pa se formi-raa rabotni grupi, koi se sostanu-vaa okolu eden mesec, za potoa pre-mierot da odlu~i da se otkaè.„Serioznata i dràvni~ka rabotana pristapuvawe kon ustavni izmenibe{e pretvorena vo simulacija naprostor za emitirawe politi~kista vovi, ~ija cel be{e obid zakratkoro~no podobruvawe na parti -skite rejtinzi, me|u drugoto i prekuotvorawe pra{awa {to zadiraat vosferata na me|uetni~kite odnosi, ana interesot na dràvata“ - im na -pi{a Gruevski lani vo april na os-tanatite partiski lideri po dvameseca neuspe{no tapkawe vo me -sto. Sega imame repriza. Na edna stranaDUI i Nova demokratija, koi se raz-likuvaat samo vo baraweto plus {togo ima partijata na Imer Selmani,so Badenteroviot princip da se no -si i Buxetot. Na druga strana e SDSM

Партиска�етничка подвоеностЕдинствен начин за Албанците да се чувствуваат како соста вен делна оваа држава и дека не се мајоризирани, единствен начин за дасе остранат некои направени пропусти е прифа ќањето на барањатаза Баден теровиот принцип во сегменти од судството – е речиси едно� гласен став на ДУИ и Нова де мократија (НД). Всушност, идејата заБадентер во судството прва ја промовираше НД, лани на пропадна �тата мартовска лидерска средба, повикувајќи се на решенија наекспертска група формирана од партијата. ДУИ потоа не можејќи даго за немари политичкиот одек што го имаше во албанската ја вност,само ги презеде исти те барања во својата агенда. Одговорот од ма �кедонскиот блок е едногласно против. „Ако Нова демократија и ДУИ ос танат на нивните цврсти ба рања заБа ден те ро во мнозин ство при гласањето во Уставниот суд и во Суд �скиот совет и при гласањето на Буџетот, и ако тие се постават какоуслов за при фа ќа ње на уставните промени за реформата во Судски�от совет, тогаш уставни из ме ни нема да има“ – изјави премиеротНикола Груевски. Од лу чу ва ње то во Уставниот суд може да биде само експертско, а неетничко, не е важно од која националност се ек спер ти те. „Или некојзакон се согласува со Ус та вот или не. Нема трето“ – пресече Црвен�ковски.

Ustavnite izmeni instrument za koaliciski uceni

koja poradi bojkotot ne go povtorisvojot uslov – krivi~nite dela odprivatizacijata da ne zastaruvaat,{to, pak, be{e neprifatlivo zaVMRO – DPMNE, no vo osnova imaidenti~en stav so VMRO – DPMNEprotiv vgraduvaweto na Badentero -voto mnozinstvo vo sudskite meha-nizmi na odlu~uvawe. Koga sè }e seizbroi, kako i lani, se povtoruvatezata deka sekoe otvorawe na Usta -vot, koe mora da bide so dvotretin -sko mnozinstvo, ja otvora Pandori-nata kutija na sè u{te otvoreni pra -{awa od me|uetni~kite odnosi. Ba -rawata na albankiot blok-partiimoè da stane seriozna pre~ka zaustavnite izmeni okolu ulogata naministerot za pravda vo sudskitetela. Poradi faktot {to tie se deli od sugestiite vo izve{taite na EU,DUI i Nova demokratija nema da japropu{tat mo`nosta da gi ostvaratsvoite politki~ki zalo`bi, uslovu-vaj}i ja poddr{kata tokmu za ovojpaket. Toa DUI jasno go pokaà kogaisto taka denovive bez problem jadade svojata poddr{ka za izmenitena Ustavot vo delot na ekstradici-jata. Pritoa, najgolemata opasnostne e vo faktot {to Badenteroviotprincip e eden od temelite na Ram -kovniot dogovor, tuku vo razli~nitepoliti~ki interpretacii so koi nasudstvoto moè da mu se stavi opasnane samo politi~ka jamka, tuku i etni -~ka.

Za pravnicite „Ba -denter e principkoj go regulira po -liti~kiot proces“,instrument so kojse usoglasuva poli -ti~kata volja i seotstranuva mo`no -sta za etni~ka ma-jorizacija pri no se-weto na zakonite.„Ustavniot sud einstitucija koja gospre~uva politi -~kiot proces. Akose prefrlat pravi-lata koi go reguli-raat politi~kiotproces vo sudskotorabotewe, toga{nema ograni~uvawena politi~kiot pro-ces i }e se izgubismislata na posto -e weto na tretatasudska vlast, nemada ima potreba odsud“- velat del odekspertite. No, voustavnata èlbo -teka, kako nova po -liti~ka discipli-na na del od vode -~kite partii, tojrakurs e najmalkuprisuten.

Професорот по уставно право на УниверзитетотФОН, Осман Кадриу е внимателен во толкувањетона барањата на партиите од албанскиот блок око �лу двојното мнозинство во судството. Вели декабарањата не треба да се отфрлат и треба да се раз�гледаат поединечно. „Тој предлог има одредена содржина и аргументи,се повикува на важни правно релевантни околно �сти кои треба да бидат ценети за секој случај од �вое но, посебно. Сметам дека има место да сеин тервенира во Уставот, а потоа и во Законот засуд скиот совет и делот кога станува збор за ра з�решување на судиите од страна на Судскиот со вет,а истото би требало да важи за именувањето иразрешувањето на обвинителите“ – вели Кадриу.Тој смета дека треба да се разгледува и барањетосо Бадентеров принцип да се носи и Буџетот. Забарањето според Бадентеровиот принцип да одлу �чуваат уставните судии има неколку сугестии. „За Уставниот суд и неговите одлуки имам еднодруго размислување. Прво –предлогот не требаад�хок и ан – блок да се отфрли. Треба добро да

се анализира. Но, сметам дека претходно треба дасе донесе закон за Уставниот суд. И откако ќе седонесе закон, тогаш треба да размислиме и за на �чинот на одлучување и по овие прашања за коистанува збор во предлогот на албанскиот блок.Имам тука едно друго модифицирано мислење, неда се отфрли предлогот во целина, туку модифи �кацијата на предлогот е нужна: да не се нагласиБадентеровото мнозинство, туку да се предвидидруга постпака за таквите одлуки. Бидејќи станувазбор само за законите кои се донесуваат со дво �тре тинско мнозинство, или со Бадентеровото мно�зинство и се смета дека тоа се, сепак значајни за �кони и дека за нив навистина треба да има поинаквапроцедура, да се најде некој друг метод. Целта еда не се дозволи само со мнозинство од шест чле �нови на Уставниот суд да се укине или поништизакон кој е усвоен со 2/3 или со двојно мнозин �ство зошто сепак станува збор за едни значајнизакони со кои се уредуваат значајни прашања воопштествениот живот“� објаснува професорот Ос �мани.

ОСМАН КАДРИУ, УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПРОФЕСОР

Барањата да не се отфрлаат ад � хок

ЕТИЧКИ КОДЕКС


SUDIITE VO HOLANDIJA od 1827 go-dina do denes se verni na kralot, gobra nat i po~ituvaat Ustavot. Vo[ved ska mora da go po~ituvaat za-konot i da ne manipuliraat so nego,a vo Francija od sudiite se bara dasudat duri i koga zakonot mol~i.Pod zakana da ne go prekr{uvaat za-konot, vo Luksemburg nema posebnizakoni i pravila. Vo Makedonija ima sè - zakoni, zak-letvi, Sudski sovet, Zdruènie nasudii. Sudiite tvrdat deka se ni~ii,no sekojdnevjeto svedo~i deka se se -~ii. Na tate, na bate, na ministe rot,na politikata.

Sudiite vo Makedonija imaat viso kiplati, dobri privilegii, vlast, mo}.„[to e ova vakvi reakcii? Ako stenervozni zemete si sedativ!“- im seobrati sudijka na novinari i stran -ki koi sledat seriozen sudski pro-ces za ubistvo. Neredot vo sudni -cata go predizvika sudijkata koja soobvinetiot se skara dali bila iline pod politi~ko vlijanie. „E, aj kaì de da vidime so kogo sumpoliti~ki povrzana“, bea zbo rovi tena sudijkata. Od prikaznata od sudnicata i odmnogute drugi prikazni koi sekoj-dnevno moè da se pro~itaat vo ves-

nicite ili da se ~ue na tv, deka su -dii u~estvuvale vo organizirankri minal, ednostavno se dobivavpe ~atok deka nekoi sudii nemaatetika. Interesno, sudiite sekoga{ se po vi -ku vaat n a nepi{anoto pravilo dekanivnite postapki i presudi javno nese komentiraat, no koga dojde redottie sami za sebe tajno da progovo-rat kaàa sè. Priznaa deka se ko-rumpirani i deka se pod vlijanie napolitikata. Anonimno bea hra b rida kaàt deka pravdata vo ku}ata napravdata i ne se dobiva taka le sno.Anketata koja ja napravi OBSE ja

Искушение на судските тоги Етиката е подзаборавена категорија на македонска почва, а истото важи и за судиите.Постојат етички правила на однесување, но има судии кои како да се скарани соетиката

oд Кристина Мачкиќ


izvle~e vistinatnata od pod crni tetogi.

СУДСКА ЕТИКА?

Sudskata etika pretstavuva zbir odpravila na odnesuvawe, {to sudiitetreba da gi po~ituvaat vo vr{ewetona sudiskata funkcija. Sudijata imamoralna i ~esna dol`nost da gipreminuva, razviva i zbogatuva sud-skite eti~ki na~ela. Preku svoj li -~en primer gi upatuva i drugite dagi po~ituvaat i primenuvaat oviepravila na odnesuvawe. Negovatauloga vo op{testvoto nalaga mor a -lna i zakonska odgovornost, svojataprofesija da ja obavuva na najdo-stoinstven na~in.Sudijata ima poseben socijalen sta-tus. Toj so svojata rabota vlijae vrzmisleweto na javnosta kon sudskiotsistem, kako i na odnosot na sudotso javnosta. Za ~uvawe na ugledot nasudot sudijata se griì i nadvor odsudot so odrùvawe na visok stepenna li~en, profesionalen i moralenodnos. Vo vr{eweto na sudiskatafun kcija, sudijata se zalaga kontak-tite so strankite da gi vr{i taka{to nastojuva da ja minimiziramo` nosta od konflikti pome|u sud-iskata funkcija i svoite vonsudskiaktivnosti. Sudijata treba da po ka -è soodvetna po~it i kon ~lenovitena pravnata zaednica, advokatite,pravnicite, javnite obviniteli,sud skata administracija, javnitepravobraniteli, porotnicite i os-tanatite vraboteni vo sudot. No, i pokraj ova, aferite, disci-p lin skite postapki, razre{uva wa ta,pa i javniot govor, nekoi od sudiitezboruvaat deka sudiskata funkcijane e na nekoe zadovolitelno nivo,pa sekoj gra|anin bi moèl da sezapra{a kakov e ~ovekot vo togata?Advokatsko-sudiskite rodninski vr -ski, poznatite manipulacii se samodel od sekojdnevjeto poradi koe gra-|anite ja gubat doverbata vo sud-st vo to. Sudija duri javno zboruva{edeka se somneva oti poradi kavga sopoliti~ar moè ne{to lo{o da muse slu~i vozej}i avtomobil. Koga su di-ite i politi~arite }e po~nat kav ga,toga{ sigurno pravdata i etikataizleguva niz vrata.

СУДСКИОТ СОВЕТ СЕКОГАШ

ЗАДОВОЛЕН

Onoj koj se griì za renometo nasudiite e i Sudskiot sovet. Novatapretsedatelka, Aleksandra Zafir o v -

ska, kako i nejziniot prethodnik, eoptimist i zadovolna e od op{titesostojbi vo sudstvoto. Znae za pri-tisocite, no veli deka samo hrab ri -te i vistinski ~esnite moàt da imodoleat.„Sudskiot sovet, spored nale`no-sti te, ja sproveduva i garantira sa -mo stojnosta na sudstvoto. Za neza -visnosta i samostojnosta nè na pa |a -at podolgo vreme. Ne se soglasuvamso ona {to be{e konstatirano voanketata na OSBE. Sudskiot sovetima{e svoe mislewe za vakvata an-keta. Ostanuvam na toa deka priti-soci ima i }e ima i na Sudskiot so vet,no toa mnogu ne me zagri u va“, velipretsedatelkata Zafirovska i dodava:„Me zagriùva faktot {to onoj delod sudstvoto, sudiite koi se podlo -` ni na vakvi pritisoci, kako tie }emoàt da opstanat i da ja vr{atfun kcijata, onaka kako {to nalagaZakonot i Ustavot i me|unarodnitedogovori. Kolku i da trpime priti-soci smetam deka edna{ treba da sekaè deka sudstvoto e edna vlast, odtrite, i deka sudiite treba da se~uvstvuvaat kako vlast, no i da seodnesuvaat na toj na~in vo vr{e we -to na sudskata funkcija. Sekoga{Sud skiot sovet }e dade poddr{a naonie sudii koi ~esno i odgovornorabotat. Smetam deka ne e mal bro-jot na sudii koi si ja obavuvaat sud-skata funkcija korektno, no ima itakvi koi se podlo`ni na odredeniraboti, pa da re~eme i na korupcija.Da re~eme deka go poddrùvam sta -vot deka imame mnogu kvalitetenkadar vo sudstvoto, bez razlika kojsaka da go negira toj fakt“, veliZafirovska.

ГРАЃАНИТЕ ДА БИДАТ

ПОАЖУРНИ

Sudiite na anketata na OBSE kaàadeka trpat vljanie i od izvr{nata iod zakonodavnata vlast. I od Sud-skiot sovet priznavaat deka vlija -nija ima od site strani, politi~ko,od samoto sudstvo, od mediumite.Ubedeni se deka i ponatamu }e giima. No, apeliraat site sudii koi }eimaat kakov bilo pritisok javno dakaàt, da go alarmiraat Sudskiotsovet za Sovetot da prezeme sood-vetni aktivnosti. Onie, sudiite koikritikuvaat i kaùvaat deka imaatpritisoci, a ne kaùvaat javno, So -vetot nema da gi za{titi i pod drì. Osnovna novina vo izmenite na Za-konot za sudskiot sovet e dadenataobvrska na Sovetot, poplakite ipret stavkite na gra|anite za rabo-tata na sudiite da se razgleduvaatna sednica. Ve}e se pominati nekol -ku poplaki. Vo dosega{nioto ra bo -te we, S ovetot nastojuva da ja zg o l e-mi doverbata na gra|anite vo sud-stvoto i tvrdi deka vo kontinuitetse namaluva brojot na pretstavkitei poplakite. No, pretstavkite do Na -rodniot pravobranitel se zgolemu-vaat. Vo Sudskiot sovet pristignuvaat ipretstavki koi ne se negova nad le -`nost. Sovetot, veli Zafirovska,sekoga{ site gi razgleduva, odi nalice mesto vo sudovite i mnogu se-riozno ispituva {to sè gra|aninotnavel vo àlbata. Vo pravilata za odnesuvawe nastran kite vo sudnica koi se del odeti~kiot kodeks se veli:„Koga mu se obra}ate na sudijatatreba da ste ispraveni i da bideteformalni i kulturni. Pri obra }a -we to kon sudijata, najdobro e da jakoristite formulacijata: „po~itu-van sudija: ......“. Po~ittata, sepaktreba da se zasluì!

A. Zafirovska

РАЗВОД


„OD MAL SLU[AV od tatko mi najpo -grdni zborovi za majka mi. Sekojden bev svedok na nivnite me|use-b ni kavgi, vikotnici. Koga re{ija dase razvedat, pomnam, mi kaùva{eda laàm koga }e me pra{aat za neana sud. Sudot na krajot odlu~i da ì -veam so tatko mi koj be{e pobogat, ispored sudot, psihi~ki postabilen.So nego, bukvalno imav sè {to }e po -sakam, no psihi~kata tortura me iz -luduva{e. Prave{e sceni, sekoga{koga treba{e da ja vidam majka mi.Saka{e da bide siguren deka niko -ga{ nema da se premislam i da seotselam kaj nea“, raskaùva za „Fo -rum“ dvaeset i dvegodi{niot Goce.Toj veli deka po nekolku godini,

tatko mu se preènil i rabotite,ednostavno, stivnale.Ovoj mlad ~ovek e dete na razvedeniroditeli, ~ii detski prava ne bilepo~ituvani i koj detstvoto go pominalbaraj}i samo podednakvo da gi „ima“dvajcata roditeli. Patot koj go izodel,bil dolg i traumati~en.Psihologot Mirjana Jovanovska-Sto-janovska za „Forum“ veli deka naj -~esta gre{ka koja roditelite ja pra-vat po razvodot, e obidot preku deca-ta da se ras~istat nezavr{eni te rabo-ti me|u niv i deka decata gi koristatza da mu se odmazdat na partnerot.Stojanovska objasnuva deka rodite lot~esto znae da manipulira so uceni iso ocrnuvawe na drugiot roditel.

„Ne pomalku ~esto e i nevodewetogrià za emocionalnata sostojba nadeteto, pa e ~est primer ‘ste plani-rale da igrate fudbal so tatko ti,ama denes nema da odi{ kaj nego bi -dej}i zadocni so pla}awe na alimen-tacija“, veli Stojanovska. Taa dodava deka deteto, nikako ne smeeda se koristi za me|usebni presmet -ki i deka traba da e jasno deka rodi-telite ne se razveduvaat od svoitedeca. Poradi toa najdobro e grià -ta za decata i ponatamu da bide za-edni~ka i na dvajcata roditeli.

ДЕЦАТА НАЈГОЛЕМИ ЖРТВИ

Spored podatocite od Zavodot za

од Марија Илиќ

Родители – манипулантиБројот на разводи расте, а разделувањето на партнерите често значи кршење на пра !вата на децата кои родител скиот развод го доживуваат како пекол


statistika, minatata godina, brakotso razvod go zavr{ile 1.747 dvojkiza razlika od 2009 godina koga broj-kata na razvedeni bila 1.287. Det-skata ambasada „Me|a{i“ vo svojotgodi{en izve{taj, alarmira{e dekanajgolem del od upatenite povicina nivniot SOS telefon bile tokmuporadi nepo~ituvaweto na pravatana deteto. Duri 46 prijavi se odne-suvale na problemi povrzani so do-deluvawe staratelstvo vrz de cata,bez pritoa da bide zemeno pred-vid misleweto na deteto so koj ro -ditel saka da ìvee, problemi po-vrzani so pravoto na viduvawe naroditelite so decata, ostvaruvawena pravoto na alimentacija i naru -{ena komunikacija me|u roditeli -te.„Najgolemiot broj poplaki koi gidobivame, glavno se od eden od ro -ditelite komu mu e onevozmoènoda se gleda ili da kontaktira so de-teto“, veli za „Forum“ NevenkaKru {arovska, zamenik-naroden pra -vobranitel.Vo posledniot izve{taj koj ottamugo prezentiraa, se veli deka, iakovo Zakonot se predvideni merkikon roditelot koj go popre~uva vi -duvaweto na deteto so roditelot sokogo ne ìvee, Centrite so namerada gi za{titat decata od traumi inegativni posledici, naj~esto sevozdrùvaat da primenat nekoja odzakonski predvidenite merki.Od kabinetot na Narodniot pravo-branitel smetaat deka so toa {todeteto podolg period nema kontaktiso eden od roditelite, se zgolemuvai verojatnosta za pojava na otporkaj deteto kon toj roditel, poradi{to vo sekojdnevnoto postapuvawe,Narodniot pravobranitel se soo~u -val i so slu~ai koga ne moèlo da seizvr{i sudska presuda so koja dete -to treba da se vrati kaj roditelotkoj, spored presudata, go ima pra -voto da se griì i da go vospituva,pri {to deteto ostanuvalo da ìveeso roditelot od kogo e odzemeno.„Navedenoto ja potvrdi potrebataza kontinuirano sovetuvali{no istru~no rabotewe so deteto, no i sosemejstvoto vo celina, kako i blago -vremeno prezemawe merki koi predsè }e bidat vo soglasnost so najdo-briot interes na decata, za {to, Na -rodniot pravobranitel konti nuira-no se zalaga“, velat ottamu.Psihologot Stojanovska veli dekaza deteto e najdobro zaedni~ko sta -ratelstvo na dvata roditela bezogled kaj koj od dvata roditela }ebide dodeleno deteto ili }e odbere

da ìvee.Vo ramkite na nacionalnata studijaza razvoj na decata, britanskitenau~nici utvrdile deka postoi nepravilo, no tendencija, decata odrazvedenite brakovi da postignuva -at poslab uspeh vo {koluvaweto, dagradat karieri koi pomalku vetuva -at. Ova istraùvawe pokaà i dekakaj decata koi doa|aat od rasturenisemejstva e voo~eno deka nekoga{stradaat od depresija i gi rastura -at i sopstvenite vrski.Stojanovska sovetuva so cel da seodbegnat nesakanite posledici odrazvodot, deteto da se informiraso zborovi i na~in koi se soodvetniza negovite intelektualni mo`no -sti za da bide razbirlivo za deteto.Od Ministerstvoto za trud i soci-jalna politika velat deka stru~nitimovi rabotat na toa kako }e se re-aliziraat li~nite odnosi i nepo -srednite konteksti na deteto so ro-ditelite, vodej}i pritoa smetka zanajdobriot interes na deteto.

ПОЗИТИВНИ ПРИМЕРИ

No, ne sekoja prikazna na dete ~iiroditeli re{ile da se razdelat bi -la ispratena so zloupotreba na de-cata i nivnata emotivna sostojba.

Dvaeset i sedumgodi{nata Maja ra -skaà za „Forum“ deka nejziniteroditeli se razvele koga imala petgodini, po {to taa ostanala da ì -vee so majka ì.„Vo po~etokot mi be{e te{ko da raz-

beram i mislev deka nikoga{ nemada ja nadminam bolkata za koja zna -at decata na razvedenite roditeli.Koga moite se razdelija, jas ostanavso majka mi, no moite roditeli osta-naa vo dobri odnosi. Ne znam daliimalo lo{i zborovi i negativniemocii koi gi kriele, no se pogri -ìja da razberam deka toa {to ve}ene ìveeme zaedno ne zna~i dekatatko mi ne me saka“, veli Maja.Goce, pak, veli deka bile potrebnigodini za da vospostavi normalnakomunikacija so svojata majka i daotkrie deka sekoja prikazna ima„dve strani“. Toj veli deka i kogaeden den }e re{i da formira svoesemejstvo }e dade sè od sebe za isto -to da opstane, no i deka razvodot enekoga{ najdobro re{enie za dvaj-cata roditeli.Psihologot Stojanovska veli dekalu|eto treba dobro da razmislat ko -ga stapuvaat vo brak i da bidat sve -sni za posledicite od takvata nivnaodluka. Taa veli i deka treba da seinformiraat {to gi ~eka, glav no,koga }e re{at da imaat de ca.„Prestanuvaweto“ na brakot ne zna -~i prestanuvawe na roditelskataodgovornost kon decata, nitu brako -vite treba da postojat po sekoja ce -na. Nekoga{ sre}en razvod e mnogu

podobar od nesre}en brak. Dvajcanesre}ni sopru`nici ne moàt dasozdadat sre}na atmosfera za vospi-tuvawe na zdravi deca“, sovetuvaStojanovska.

ЗАПИС ОД МОСТАР


MOSTAR 1993-TA: Stariot most naNeretva koj gi povrzuva dvata delana gradot e uni{ten. So ru{ewetona mostot se uni{ti vrskata koja gispojuva{e dvata dela na gradot, mu -slimanskiot i hrvatskiot. Armijatana bosansko – hercegovskite Hrvatiso artileriski ogan go urna mostot,no i soìvotot vo Mostar. Vo 2004 godina, mostot be{e povto -r no otvoren, rekonstruiran. Na ne -go sega prisutni se turistite koisakaat da go posetat mostot, da govidat, da slu{nat za negovata isto -

rija. Atrakcija na ovoj most se iskoka~ite vo Neretva. Ima duri izdruènie na skoka~i od Stariotmost na Neretva. Mostar 2011-ta. Stariot grad vo go -lem del e restavriran, a drugiotdel intenzivno se gradi. Sega, kogapovtorno se spoeni, dvata dela nagradot se ~ini deka na mostarci,kako da im e sma~eno da gi pra {u va {kakov e soìvotot tamu, kako se sp ra -vuvaat so posledicite od vojnata,{to za niv zna~i Stariot most?Ka ko da sakaat seto ova da go osta-

vat zad sebe i da prodolàt napred,da ja razvivaat ekonomijata i daima at pristoen ìvot. Velat dekaìveat site slo`no, i muslimani iHrvati i Srbi. Edinstven problemim e ekonomijata.„Site gradovi od porane{na Jugo -sla vija se vo krizna situacija. Go -lem e prilivot na selskoto nase le-nie vo gradot, a ekonomija nema, ni -{to podobro ne e i vo Skopje. Ne mo -è nikoj da se pofali so ìvotot voMostar. Nie gra|anite od Mostar imulsimani i Hrvati i Srbi, se dru -

Сакате херцеговскоили бошњачко?Петнаесет години по завршувањето на војната се добива впечаток дека Мостар полекаги надминува последиците од војната која заврши во 1995 година со потпишувањетона Дејтонскиот мировен договор. Изгорените згради изрешетани со куршуми, се уштесведочат за стравотиите што ги преживеа БиХ во 90*тите

од Фросина Факова


ìme, ìveeme slo`no. Nema pro b-lem {to se odnesuva na komunikaci-jata. Jas sum roden mostarec, jas sumHrvat, ìveam na ovaa strana na mo -stot, no cel Mostar e moj. Ne moàmda re~am deka onoj Mostar tamu, nee moj. Moj e. Prijatno se ~uvstvuvami tamu, eve sega ba{ do|am ottamu.Ekonomijata e edinstven problem.Site politi~ari, pred sè rabotat zasebe, ne rabotat za svojot narod. Ni -eden politi~ar koj go predvodi hr -vat skiot narod, ili srpskiot ilimu slimanskiot narod, ne raboti zasvojot narod, tuku pred sè raboti zasebe. Toa e balkanski mentalitet“veli ìtel na Mostar.„Pa nie tuka ìveeme sosema nor-mal no, postojat edni, drugi, treti.Srbi, muslimani, Hrvati, no nemanikakvi problemi. Apsolutno, ni ka -k vi problemi“, veli druga ìtelkana Mostar od hrvatskiot del na gra -dot. „Nie, starite site zemame pen-zi ja, no mladite se àlat deka ne ma-at rabota“, dodava taa.Za ovie lu|e nema podelba, no sepakvo nekoi momenti taa }e ja po~uvst -vu va i nekoj turist. Koga otidov dakupam vesnik vo prodavnica, mepra{aa: „Kakov sakate, bosanskiili hercegovski?“Niz gradot moè da se za be -le at ku}i na koi se vee hr -vat skoto zname. Ovie mo me n-ti ti davaat vpe~atok, dekatuka lu|eto se sepak podele -ni. Od sè {to postoi i fun k -ci onira, se dobiva vpe~atokdeka ima edno hercegovsko iedno bo{wa~ko.

ДЕВЕТНАЕСЕТ ГОДИНИ

НЕЗАВИСНОСТ

Na 1-vi fevruari Bosna iHer cegovina go odbeleàde not na nezavisnosta. Preddevetnaeset godini so volja -ta na 64 otsto od gra|anitena BiH, ovaa biv{a jugo slo -ven ska republika stana ne -za visna dràva. Bosanskitemuslimani i Hrvati, koi vonajgolem del u~estvuvaa nareferendumot, go poddràaot cepuvaweto na republi ka -ta od federacijata, dodekapak mnozinstvoto od Bosan-ski te Srbi go bojkotiraareferendumot. Na 5-ti ap -ril 1992 godina, nacional-niot parlament proglasine zavisnost na BiH. Vojnatakoja slede{e be{e najkrva-vata vo evropskata istorija

od zavr{uvaweto na Vtorata svetskavojna, vo koja zaginaa stotici iljadilu|e, a milioni bea raseleni. Okolu tri i pol godini po izbuvnu-va weto na konfliktot i posle ne -kol ku neuspe{ni me|unarodni obi -di za miroven dogovor, Amerika ot -po ~na nova inicijativa vo esenta1995-ta godina. Zapo~naa pregovoripome|u zavojuvanite strani, me|uto ga{niot srpski pretsedatel Slo-bodan Milo{evi}, hrvatskiot pret -se datel Frawo Tu|man i bosanskiotpretsedatel Alija Izetbegovi}.Po tri nedeli pregovarawe, Mi lo -{evi}, Tu|man i Izetbegovi} ko ne- ~ no postignaa dogovor, Op{t ra m-koven dogovor za mir vo BiH na 21-vi noemvri. Dokumentot, koj na kra-jot stana poznat pod imeto Dejtonskimiroven dogovor (DMD) be{e ofi-cijalno potpi{an od strana na troj-cata balkanski pretsedateli na 14-tidekemvri 1995-ta godina vo Pariz. So Dogovorot, BiH stana samostojnadràva sostavena od dva glavno av -to nomni entiteta - muslimansko-hr -vat ska federacija, nare~ena Fe de-racija BiH i edna malku pomala mi -ni dràva na Bosanskite Srbi, na -re ~ena Republika Srpska. DMD gi obvrza BiH, Hrvatska i ona

{to be{e ostanato od FRJ celosnome|u sebe da go po~ituvaat suveren-itetot, kako i da gi re{avaat spo ro -vi te na miren na~in. Dej tonskiot dogovor uspea da vos -po stavi mir, odnosno da stavi krajna krvoprolevaweto vo BiH, me|u -toa ja vospostavi i najsloènatavladina struktura vo svetot, so sla -bi centralni institucii, postojanapodelba pome|u dvata entiteta, za-visnost od me|unarodna uprava izem jata sè u{te ne moè da se opi{eka ko zemja koja funkcionira. Vo presret na denot na nezavisno -sta vo bosanskiot pe~at se spomenu-vaat, Strategii na istrebuvawe,Xen tlmenski dogovori za podelbana BiH, tret entitet. ProfesorotZo ran Paji}, koj bil profesor napravniot fakultet vo Saraevo, a de-neska e profesor po me|unardnopravo na postdiplomski studii naKralskiot kolex vo London za bo -san sko hercegovskiot nedelnik „Da -ni“ gi analizira najavite za eve n-tualen raspad na BIH, po barawatana Hrvatite za tret entitet.„Mislam deka tret entiet ne bi gore {il osnovniot problem na BiH, ato a od edna strana e dosledna edna -k vost na site pred zakonot i funk -

ci onalna zaedni~ka dr -àva od druga strana.Samiot termin „entiet“ili kanton asocira na ge t o -izacija na narodot vo BiH,a podelbata na dràvatana tri entiteta, sigurno bidovela do nov egzodus nadeluvaweto na naselenietoi dlaboki politi~ki ten-zii okolu razgrani ~u va we -to na tie teritorijalni edi -nici“ veli Paji} za „Dani“.Ovoj profesor ne predvi -duva povtorna vojna i ne-mi ri vo BiH.„Vo edna emisija, vo janu-ari 1992 godina, rekov de -ka vo BiH }e ima vojna itoga{ gi objasniv pri~ i ni -te za ovaa prognoza. Dene -ska go tvrdam sprotivnoto,{to ne zna~i deka gra|a ni -te nema da ìveat vo sos-tojba na nezadovolstvo ira zo~aruvawe, potkopanipoliti~ki iluzii i li~nifrustracii. Vo takvo ispo -litizirano op{testvo, vokoe pove}eto gledaat potri do ~etiri dnevnici votekot na edna ve~er, te{koe da najde{ poedinec kojne ~uvstvuva depresija.Mostar gi nadminuva posledicite


Sekako deka dejtonska BiH ima id-nina, no kone~en rezultat e nefun -kcionalna, slaba dràva, na mar -ginite na regionot i nadvor odsovremenite tekovi vo Evropa. Us-tavnite promeni bi bile dobredoj-deni, da pokrenat mnogu segmentina ova politi~ko i ekonomskomrtvo more. No, niv treba da imprethodi odgovren politi~ki dija-log i jasen kompromis“ veli Paji}.

СМРТТА НА ТРАЈКОВСКИ

ВО МОСТАР� МИСТЕРИЈА

Vo Mostar se najdov zaradi odbe -leùvaweto na sedumgodi{ninataod smrtta na pretsedatelot BorisTrajkovski koj se zalaga{e za multi-kulturna i mirna Makedonija. Toa eu{te edna rabota {to go povrzuva so

ovoj multikulturen grad, osven {toe mesto vo ~ija blizina go zagubiì votot. No, negovata smrt sè u{teostanuva misterija. I pretsedatelot\orge Ivanov koj godinava go posetiRotimqe, kobnoto mesto za Traj -kovski izrazi somne` za negovatasmrt. Od Rotimqe, Ivanov pora~adeka deka istragata za padot na„kingerot“ za makedosnkata vlastsè u{te ne e zavr{ena.„Ne, istragata ne e zavr{ena. Imakomisija, komisijata gi sobira sitemo`ni dokumenti, sorabotuva sosite faktori. Verojatno i komisi-jata treba da razgovara so nadle -`nite vo Bosna i Hercegovina,bidej}i, kolku {to sum vo tek, sèu{te ne se zavr{eni tie uvidi vosite mo`ni dokumenti i materi-jali“ izjavi Ivanov.A na Rotimqe, mestoto kade {to zag-ina Trajkovski, silen veter i razli -~ni verzii za toa {to se slu~i predsedum godini. Na mestoto na nesre -}ata, povtorno bea ekipi na bosan-skite televizii. Snimatel od dr -àvnata bosanska televizija kojtrebalo da ja snima Me|unarodnatakonferencija za investirawe voBo sna i Hercegovina, stignal polov-ina ~as otkako se slu~ilanesre}ata. Deneska toj tvrdi dekakoga stignal, pretstavnici na KFORne mu dozvolile da dojde do mestotona nesre}ata, tuku gi prenaso~uvalekon Stolac. Helikopteri letale go -re, dolu, no ne na mestoto na ne sre -}ata, tuku kaj seloto Stolac. Me{tanite, od seloto Rotimqe, pakvelat deka vremeto bilo mnogu lo -{o, tie do sledniot den do 14 ~asotvoop{to ne znaele {to se slu~ilo.Nekolku dena pred odbeleùvawetona sedumgodi{ninata od nesre}atana Trajkovski, negoviot brat - bliz-nak, Aleksandar Trajkovski izjavideka negoviot brat e ubien, a {vaj-carskiot evropratenik, AndreasGros, koj go inicira{e somneòt zasmrtta na Trajkovski izjavi dekaima novi momenti vo negovata is-traga. Gros re~e deka ne smee da ka -è ni{to, povisoka vlast morala dago odobri objavuvaweto na podato -cite od istragata.Postoi i nadle`na komisija formi-rana od vladata so vklu~eni pret-sta vnici na relevantnite insti tu-cii, koja raboti na pribirawe fak -ti, informacii i dokazi, povrzaniso avionskata nesre}a. Po posetata naIvanov kako da se odi ~ekor ponapredvo istragata i se dava nade` dekaovaa misterija }e bide ot kri ena.

КОЛУМНА


DALI MO@EMEda ja mislimeistorijata voHajdegerijanskimanir? Ili u{tepove}e da ja pol-zuvame dekon-strukcijata naDerida, niz ednaigra so nas sa -

mite, da ja obesmislime politi~ka -ta realnost tolku pogubna i neve-rojatno te{ka za Makedonija? Nemani kakov problem, Derida e vo na~e -lo hajdegerijanec. Vo osnovata, se -ga{nata politi~ka realnost e dekanema nikakva politi~ka stvarnost,odnosno politi~kiot oblik vo kojsvetot postoi ne poseduva nikakvastvarnost, oti ona {to e protivre -~no ne moè da bide stvarno, tri-a golnik so ~etiri strani, potoa pred-met koj vo isto vreme postoi i ne po-stoi. Nikako ne se razbra Hegelovi -ot stav deka e stvarno ona {to e umno,imeno, deka ne{to moè da postoi,no deka moè da ne e stvarno zatoa{to negoviot realitet ne proizle -guva od realitetot na poimot za ne -go. Severna Makedonija koja ima delvo sebe koj e ju`na Makedonija, po -toa ju`na Makedonija kako del od Se-verna Grcija, Makedonci koi se Se-verno-Makedonci, a ìveat vo sever-na Grcija, kako Makedonci od ju`naMakedonija, a se Severno-Makedon -ci ostanuvaj}i pritoa ju`ni. Tota -len raspad na vrskata na poimot sostvarnosta na koja{to se odnesuva.Spored eden ~len od Deklaracijataza ~ovekovi prava, ne postoi uslovkoj ve obvrzuva vo dokazna postapkada go dokaùvate koe bilo nivo odva{iot identitet, i vklu~itelno na-cionalniot. Imeno, apsolutnosta napravoto da se izjasnite kako Make-donec ne ishodi od nekakva nau~no -st na dokazna postapka okolu isto-rijata, jazikot, narodot, tuku, vnima -vajte, ishodi od va{ata svest, zna~ijas sum Makedonec samo vrz osnovana mojata nacionalna svest da seraz biram kako takov. Jas sum Crno -gorec, Bo{wak i {to u{te sakate,vrz osnova na osnovnoto na~elo naslobodata, niz postapkata na samo -svesta da se razberam kako takov.Potpolno e irelevanten argumentotza jazikot i istorijata oti seto e is-

toriski kontekstualizirano, moè -lo da bide i poinaku. Iako i toa nebi trebalo da bide problem, na ni -vo na istoriska diskurzivnost edennarod moè da ja razbere sopstve-nata istorija na poinakov na~in odna~inot na koj{to drugiot mu ja ra z-biral dosega.Izgleda deka Makedonija se majtapiso politi~kata realnost na umot, kojve}e pet veka se znae vo oblikot naZapadno-evropskiot duh, taa e kakoDerida pokaùvaj}i deka politi~ka-ta realnost ne poseduva relevantenstepen na stvarnost. Oti evropskiotduh se prekr{uva vrz pra{aweto zaMakedonija pritoa protivre~ej}isi sebesi na site nivoa, toj apso-lutno go izgubil poimot kako niko -ga{ da go nemal, se izgubil vo sop-stveniot lavirint na zna~ewata.Politika na prava i vo isto vremepolitika na mo} i uceni, bolna pro-tivre~nost, politika na sozdavaweCentar za demokratija vo Atina ipolitika na apsolutno negirawe nadrugosta, sme{na protivre~nost,po litika na povisoki edinstva narazliki i politika na otvoreni sta -vovi za smrtta i nemo`nosta na mul-ti kulturalizmot. Vo Germanija i Bri-tanija multikulturalizmot se pri -zna za besmislen, a svesta za toa eposledniot stepen na razvojot nadu hot. Toa mora da e apsolutno legi -timna pozicija zatoa {to doa|a to k-mu od umot. Evropeizmot po~nuva dase sfa}a vo divergencija so mul-tikulturalizmot, a vo Makedonijaev ropeizmot treba da dojde tokmuso multikulturalizmot ako treba ina sila. O~ajna protivre~nost! Za-mislete „diktatorskite“ dràvi odju`na Amerika se mnogu pove}e mul-tikulturni otkolku koja bilo evrop-ska dràva. Evropskata realnost evo apsolutna kolizija so sopstveni -ot pretpostaven poim. Makedonija erekapitulacija na vakvata derida-rijanska sostojba. Da odime dokraj!Po |avolite so Evropa, ona {to ekon strukt treba da se dekonstruira.Ev ropa pla~e za dekonstrukcija, to -ga{ i bi moèlo da se govori za post-modernizam, post-modernizam samokako post-evropeizam, oti ne moèevropeizmot da odi von sopstvenitegranici za da bide postmoderen, ada ostane evropeizam. Da odi pro-

tiv sopstvenoto ishodi{te: vrskataso konceptot na prosvetitelstvoto,i samopoznanieto na evropeizmotkako um na svetot i kako kraj na po -liti~kata potraga po sovr{en pore-dok. Politi~kata praktika o~iglednodo cni zad teoretskata mo`nost nadis kursot, zad toj dijaboli~en po-tencijal diskursot da se svrti samprotiv sebe. No, ne e stra{no, Make-donija e ve}e deridarijanska prak-tika, taa gi isku{uva site avtoref e-rentni zna~ewa i mo`nosta za ka kvabilo legitimna reprezentacija. Nienemame sloboda, nè prinuduvaat.No, vo taa nu`nost, smislata za lu-cidnost bi moèla da ni osigurasloboda kako „prevozmognuvawe“na nu`nosta. Da bideme inventivnii sami da si izmislime ime, onakaniz edna filozofska legitimnostda pokaème deka na{ata istorija epostojan istoricizam, edno filozo -firawe, odnosno ~in na apsolutnasloboda. ]e re~at ne sum konkreten,no za da se dobie konkretna stvar -nost mora da se izgradi nejziniotpoim, inaku drugoto e edna besmi-sle na konkretnost, korektnost koja -{to nema stvarnost, oti ne poseduvaumnost. Ime so geografska odredni -ca. Pod itno da se prekinat pregovo-rite i da se prifati predlogot naMil~o Man~evski kon Makedonijada se pridruàt nejzinite geograf-ski koordinati kako kompromis, taneli baraat ime so geografska od -rednica. Po geografsko od koordi-natite nema, zna~i sme oti{le do krajvo ona {to go pobarale, a vo istovreme ne doveduvame ni{to vo pra -{awe, ne bi moèlo od toa da izve-dat ni{to drugo osven makedonski imakedonsko. Vo takvoto ime bi sesubsumirala smislata za filozof-ska ironija kako igra so nas samite,no i kako igra so drugite obesmislu-vaj}i gi. Kone~na dekonstrukcija naevropskiot um, izre~ena egzekucija,i vo isto vreme mo`nost za negovospasuvawe. Itro{tina na pravedno -sta. Sajber, dlaboko postmoderno,21 vek: Republic of Macedonia 41°50’ N 22° 00’ E.

(Avtorot e docent na Institutot po filozofija)

41° 50’ Н 22° 00’ ЕРисто Солунчев


DEMONSTRACIITE PRODOL@UVAAT{irum Bliskiot Istok, prekinuvanisamo od povikot za molitva, kogademonstrantite pa|aat na kolena naevtinite kilim~iwa i ~ergi od tr -ska, a specijalnata policija si zemapauza za ~aj. Osobeno Egipet, so sce -

nite na nepokoleblivi demon-stranti koi cvrsto opstojuvaat naplo{tadot „Tahrir” i svirat na gi-tari i pejat, gi lekuvaat ranetite i,glavno, pravat pro~ueniot mar{ naGandi vo 1940-te godini da izgle dakako teroristi~ki ~in, ja osvoi

fantazijata na me|unarodnite medi-umi i publika, mnogu ponaviknatina stereotipnite sliki od mladimuslimani koi se raznesuvaat se -besi i drugite okolu sebe. Egi pet odedna{ stana seksi-tema.No, i pokraj faktot deka bogatite

Во потрага поафриканска револуцијаВо повеќето земји каде што имаше прилично успешни протести, општествата се воголема мерка хомогени споредено со субсахарска Африка, каде што постои големаразновидност на етнички групи кои самите се многу поларизирани. Онаму каде штовладите од субсахарска Африка успеале да ги поделат луѓето по етничка и политичкаприпадност, станува многу полесно да се разбијат востанијата токму поради етничкитеразлики, што не е случај во Северна Африка

2011 godina e mnogu bitna za Afrika: vo 20 dr`avi na kontinentot treba da se odr`at parlamentarni izbori


bregovi na Nil se polnat od cen-tralna Afrika, svetot na vostani-eto vo Egipet gleda{e kako na ~istobliskoisto~no pra{awe i komenta-torite {irum svetot se ispotepaa dapredvidat {to }e zna~i toa za osta-tokot od arapskiot svet i, sekako, zaIzrael. Na malkumina od niv, se~ini, im be{e grià deka Egipet e,isto taka, del od Afrika, kontinentso milijarda lu|e, od koi pove }etoìveat pod despotski reìmi istradaat od ekonomski nepogodi ipoliti~ko ugnetuvawe - isto kako inivnite egipetski sosedi.„Egipet e vo Afrika. Ne treba da nèzalaùvaat obidite na Severot dagi segregira zemjite od Severna Af -rika od ostatokot na kontinentot“,veli Firoze Manxi, urednik na„Pambazuka Onlajn“, internet-stra -

n ica koja se zalaga za socijalnapravda vo Afrika. „Nivnata isto -ri ja e isprepletena so mileniumi.Nekoi Egip}ani, moèbi, ne se ~uv -stvuvaat kako Afrikanci, no toa eni vamu, ni tamu. Tie se del od osta -vninata na kontinentot“.

Toj tvrdi deka globalizacijata isledstvenata ekonomska liberali -zacija sozdadoa okolnosti vo koilu|eto od globaliziraniot Jug spo -deluvaat sli~ni iskustva: raste~koosiroma{uvawe, raste~ka nevrabo -tenost, sè pomala mo} da gi dràtsvoite vladi pod kontrola, nama le -ni dobivki od zemjodelskoto proiz -vodstvo i zgolemena podgotvenostna vladite da im se pot~inuvaat napoliti~kite i ekonomski èlbi naSeverot.

ПРЕНЕСЕН ПОВИК

„Nevoljite“zapo~naa vo Tunis (u{teedna afrikanska zemja), koga samo-za paluvaweto na uli~niot prodava~na ovo{je Mohamed Buzazi gi arti -kulira{e frustraciite na nacijata,

i se pro{irija sè do Alìr (da, u{ -te edna afrikanska zemja), pa vo Je -men i Bahrein.Vo me|uvreme, vo „najtemnata Afri ka“,daleku od kamerite na mediumite,po~naa da se pojavuvaat izve{tai zapoliti~ki nemiri vo edna zapadno -

afrikanska dràva nare~ena Gabon.So mnogu mala geopoliti~ka va` -nost, mediumskite ku}i ostanaa glu -vi za dramata koja po~na da se odvi -va na 29-ti januari, koga opozici-jata protestira{e protiv vladatana Ali Bongo Odimba, kogo go obvi-nuvaa deka gi ukral neodamne{niteizbori. Demonstrantite baraa slo-bodni izbori, a silite za bezbed-nost, po obi~aj, so site sili se na -so~ija kon toa da im gi smirat am-biciite. Sudirite pome|u demon-stra ntite i policijata ne poka u-vaat znaci na smiruvawe.„Nastanite, vo Tunis i vo Egipet koise vo Afrika, stanaa prenesen po -vik za golem broj opoziciski lide -ri, za obi~nite lu|e koi dolgo gipotisnuvaa nezadovolstvata i zapoliti~kite oportunisti koi se

obiduvaa reìmite vo svoite dr -àvi da gi poistovetat so onie naBen Ali i na Hosni Mubarak“, veliDru Hin{o, amerikanski novinarstacioniran vo Zapadna Afrika.„Vo nekoi slu~ai, sporedbata eskan dalozna, no vo pove}eto e so -


sema fer. Poglednete go samo Gabon,tragi~no nerazviena izvozni~ka nanafta, ~ij BDP po ìtel e pove}e oddvojno pogolem od onoj na Egipet, no~ii ìteli ìveat so plati koi gopravat Egipet da izgleda kako zemjaso celosna vrabotenost“.Semejstvoto Bongo vladee so zemjata~etiri decenii, u{te koga Mubarakrakovode{e so edna mala vozduho-plovna baza, a sepak sè u{te se tuka.Moè da se razbere zo{to opozici-jata povikuva na novi demonstraciinalik na egipetskite, otkako vidoa{to postignaa Egipet i Tunis. Eti opskite mediumi, isto taka, iz -ve stija deka policijata go uapsilapro~ueniot novinar Eskinder Negaporadi „obidi da pottikne“ pro te -sti vo egipetski stil. Vo Kamerun,partijata Socijaldemokratski frontpredupredi deka zemjata moè da sesoo~i so protesti sli~ni na tie voSeverna Afrika, ako vladata ne ginamali cenite na hranata.„Ima mnogu Afrikanci koi se mla -di i nevraboteni, koi gledaat mnogumalku {ansi za ubava idnina vosop stvenite dràvi, vladeeni odistata politi~ka elita koja e navlast ve}e 25, 30 ili 35 godini“,veli {efot na afrikanskoto birona CSM“, Skot Baldof.„Smetam deka istite problemi odEgipet postojat i vo drugite dràvi.

Postojat lideri koi se na vlast sodecenii i koi mislat deka zemjatamoè da funkcionira samo ako tiese na vlast. Eden mlad Zimbabveecmoè lesno da gi razbere proble -mite na eden mlad Egip}anec“.„Istite ‘suvi drvca’ na lo{otovladeewe postojat vo mnogu afr i -kan ski zemji, ~ekaj}i na iskra {to}e gi potpali“, veli Baldof. „No,toa bara liderstvo. Bara organi-zacija na gra|ansko op{testvo“. [e fot na afrikanskoto biro na„CSM“ stravuva deka zemjite ju`nood Sahara gi nemaat ovie ne{ta or-ganizirano na nivoto koe go imaseverniot del od kontinentot. Emanuel Kisiangani, vi{ istra u -va~ na Programata za spre~uvawekonflikti vo Afrika (ACCR) priInstitutot za bezbednosni studii(ISS) od Ju`na Afrika, veruva dekarazlikite vo nivoto na uspe{nostna protestite vo severna i vo subsa-harska Afrika delumno moè da seprepi{at na etni~kiot sostav naovie regioni.„Vo pove}eto zemji kade {to ima{eprili~no uspe{ni protesti, op{te-st vata se prili~no homogeni spore-deno so subsaharska Afrika, kade{to postoi golema raznovidnost odetni~ki grupi koi samite se mnogupolarizirani. Onamu kade {to vla-dite od subsaharska Afrika uspe -

ale da gi podelat lu|eto po etni~kai politi~ka pripadnost, stanuvamnogu polesno da se razbijat vos ta -ni jata tokmu poradi etni~kite raz-liki, {to ne e slu~aj vo SevernaAfrika“, zaklu~uva Baldof.

„КАДЕ СЕ СТРАНСКИТЕ

НОВИНАРСКИ ЅВЕЗДИ“

Moèbi Egipet i Tunis bea katali -za torite za demonstraciite {irumarapskiot svet, no dali tie branu-vawa }e se pro{irat i niz ostatokotod Afrika i, ako se pro{irat, dalime|unarodnite mediumski organiza -cii i nivnata publika voop{to }ego zabeleàt toa?„Ona {to mu nedostiga na kontinen-tot e mediumsko pokrivawe“, veliHin{o. „Vo regionot ne postoi mo -}en medium kako {to e „Al Xezira“.Dodeka evropskite i amerikanskitemediumi gi sveduvaat konfliktitekako onie vo Bregot na SlonovataKo ska ili vo Isto~no Kongo na vestod edna re~enica, koja te~e na dnotona ekranot“. Hin{o e osobeno voznemiren od toa{to me|unarodnite mediumi ne mugo posvetija dol`noto vnimanie nasudirot vo Bregot na Slonovata Ko -ska, kade {to spored procenkite naON dosega zaginaa 300 lu|e, dodeka

êstite konflikti, voeni udari, borbi pome|u plemiwata bea pri~ina za

sozdavawe na afrikanski mirovni sili, pod vodstvo na Afrikanskata unija


opozicijata tvrdi deka se 500.„So dol`na po~it kon hrabrosta naegipetskite demonstranti, lu|etokoi protestiraa vo Abixan (presto l -nina na Bregot na Slonovata Kos ka)ne bea soo~eni so armija koja gi~uva - tuka armijata puka{e vo niv“,veli Hin{o i dodava deka naci ona l -nata ekonomija iska{luva krv u{teod noemvri, pri {to sekojdnevno sezatvoraat banki, biznisite se zat -vo raat na sekoj ~as, a iljadnici se-mejstva umiraat vo svoite domovi.„I kade se vo sevo ova stranskitenovinarski yvezdi? Zo{to Bahreine vest za naslovna stranica, a Bre-got na Slonovata Koska e zakopan nadnoto od vestite“?Ovoj novinar e ednakvo razo~aran iod svetskite lideri. „Barak Obamajavno ja osudi upotrebata na sila voBahrein, Jemen i vo Libija. Koga po -sleden pat ste go videle Obama daizleze i da dade izjava za Bregot naSlonovata Koska? Ili za Isto~enKon go? Ili, pak, za Xibuti, kade {toneodamna protestiraa 20.000 lu|e?Problemot e vo toa {to pogolemiotdel od amerikanskite mediumi kom-pulzivno ignoriraat sè {to se slu -~u va ju`no od Sahara i severno odJohanesburg. Edna demonstracija mo -ra da bide snimena, fotografirana

i emituvana vo ìvo vo kancelari-ite na stranskite lideri, za da se po -stigne ona {to go postigna Egi pet“,zaklu~uva Hin{o. Nanxala, politi~ki analiti~ar naUniverzitetot vo Oksford, ima in-teresen stav deka propustite nanovinarite poteknuvaat od nivnatatendencija „da favoriziraat objas-nuvawa“ koi se vklopuvaat vo pri -kaz nata za „nesposobnata Afrika“.

ПОПОЛНУВАЊЕ НА

ПРАЗНИНАТА

No dali prazninata {to ja ostavijatradicionalnite mediumi }e ja po -pol nat socijalnite mreì? Ve}e emnogu napi{ano za mno{tvoto soci-jalni mreì koi ì pomognaa da seor ganiziraat protestite i, {to eklu~no, gi zasilija prenesuvaj}i giniz kibernetskiot prostor. Inter-net - aktivisti, koi sedat zad op t i- ~ ki te kabli i ramnite ekrani, so bi-raa i {irea najnovi informacii,fotografii i videa i ja odigraaulogata na subverziven heroj odudobnosta na svoite domovi. Se ka -ko, ne dojdoa site noviteti-fa k ti -~kite nastani: internet- za gro ze-nata mlada generacija is pra }a{eizve{tai od samiot teren.

„Ne mi e jasno kako toa socijalnitemreì odigrale tolku masivna ulo -ga vo organizacijata na protestite“,veli Etan Cukerman, soosnova~ na„Globalni glasovi“ (Global Voices)me|unarodno dru{tvo na internet-aktivisti. „No, sepak smetam dekaodigra klu~na uloga vo pomagawetona protestite da se stavat na uvidpred globalnata publika, osobenovo Tunis, kade {to mediumskiotpro stor be{e pod tolku golem pri-ti sok“.Moè li istoto da se slu~i i voAfrika?„Mislam deka e va`no da se imapredvid deka afrikanskata mladi -na e mnogu poprisutna na internetotkolku {to mislat pove}eto lu|e.[ireweto na mobilnata telefonijaovozmoì mnogu polesen pristap doaplikaciite kako {to se „Fejsbuk“ili „Tviter“ preku samite tele-foni“, veli Naxala i dodava dekaistovremeno smeta oti pove}etoana liti~ari go prezgolemuvaat vli-janieto na socijalnite mreì vrzprotestite.„Najzna~ajnite politi~ki dvièwavo Afrika i vo drugite zemji se po-javija nezavisno od socijalnitemre i: borbite za nezavisnot, bor-bite protiv aparthejdot i rasizmot


vo Ju`na Afrika. Onamu kade {tolu|eto imaat potreba ili èlba dase organiziraat }e go storat toa bezogled na tehnologijata koja im è naraspolagawe“, zaklu~uva Naxala. I Baldof se soglasuva so nego: „Vosekoja zemja gledate sè pogolem ipogolem pristap do internetot i po golem pristap do mreìte na mo-bilnata telefonija. Se se}avam ko -ga edna{ zaglaviv vo kal vo Isto~noKongo, tokmu kade {to FDLR (Dem o -kratski sili za osloboduvawe naRuanda) go kontroliraat rudarstvo to.Moravme da prespieme vo edno se -lo, gosti na eden prekrasen starecvo negovata koliba od kal. Taa senao|a{e na krajot na svetot, no zada im se javam na soprugata i na ure -dnikot, sè {to treba{e da napravame da izlezam od kolibata i da go upo -t rebam svojot mobilen telefon“.

ВАЖНА ГОДИНА

„2011 e bitna godina za Afrika.Zakaàni se izbori vo pove}e od 20dràvi {irum kontinentot, vklu ~u -vaj}i gi i Zimbabve i Nigerija. No,kako {to rastat cenite na hranata, aekonomskite nepovolnosti go stega -at stisokot vrz regionot, opravdanoe da se misli deka Afrikancite }epo~nat so buntovi i so upotreba nasredstva razli~ni od voobi~aeno

besmislenite, glasa~ki kutii za dagi smenat svoite lideri. Moèbi Gabon, Zimbabve, pa duri iEtiopija nikoga{ nema da go imaatinternet- opsegot koj go uìvaa Egi p -

}anite, a stepenot na solidarnostpreku lingvisti~ka i kulturna si -me trija moèbi nema da dozvolinivnite povici da stignat do istiotbroj korisnici na Internet. No, ovane zna~i deka ve}e ne vrie ednakvaèlba za promeni, nitu, pak, dekatradicionalnite mediumi i soci-jalnite mreì imaat opravduvawe{to go ignoriraat ovoj fakt. Na plo{tadot „Tahrir“ bea posta ve -ni ekrani koi vo ìvo go emituvaapokrivaweto na nastanite od „AlXe zira“. Te{ko e da se klasifi-cira ulogata na socijalnite medi-umi vo narodnite vostanija koizemaat zamav {irum arapskiot svet,no duri i pote{ko e da mu se dadekvantitet na percepcijata deka steignorirani, deka nikoj ne ve gleda,nè diskutira za vas, nitu pak is pra -}a poraki do drugite korisnici namreìte koi bi trebalo da slu{natza vas.Ignoriraweto na nastanite vo Af -ri ka zna~i da se propu{ti polo-vina od prikaznata.„Protestite sozdadoa ‘nade`’ dekaobi~nite lu|e moàt da si ja defi -niraat svojata politi~ka sudbina”,veli Kisiangani.„Vostanijata gi teraat lu|eto od kon -tinentot da stanat mnogu posve sni zanivnite sposobnosti da gi defini-raat svoite politi~ki sudbini“.

Somalija e edna od najzaslu`nite za lo{iot imix na Afrika

Економијата на „стенд бај“

Настапува период наполитички кампањи

и одвлекување навниманието на јавноста

од вистинската слика за економската состојба на земјата. Вложувањата

и онака тешко се одвиваа, а за време на избори, пакцелосно ќе се стопираат.

Експертите велат дека на земјата и е потребен

стабилен политички и економски систем кој ќефункционира без разликадали има или нема избори

[email protected]

Исчезнаа СОС маркетите

Немирите во арапскиот свет ќе не удрат по џеб

Расипништвото на фамилијата Гадафи

Албанија на распродажба

ЕКОНОМИЈА

СОЦИЈАЛА


PROEKTOT SOS pro-davnici koj bomba -sti ~no be{e najavenzavr{i i pred dapo~ ne. Startuva{eso zadocnuvawe odtri meseca (po~nanekade vo noemvri2009g.), a trae{e sa -mo 6 meseci. So ne -go treba{e najzagro-zenite gra|ani {toprimaat socijalnapomo{ da moàt dakupuvaat hrana popo niski ceni do 30%.Pilot proektot vokoj se vklu~ija „SPMarket“ so posebniprodavnici i „Ti neks“so oddelni proi z vo -di vo ramki na pos-tojnite marketi,treba{e dafunkcionira voSkopje, pa da sepro{iri i nizdrugite gradovi. Planirano be{esocijalnite semejstva da moàt dakoristat ne pove}e od 5 iljadi de -na ri mese~no. Proektot predvi du -va {e i drugi sinxiri na supermar-ke ti da se vklu~at vo vakvata ak ci -ja. No toa ostana samo kako naja va. Spored podatoci na Ministerstvotoza trud i socijalna politika (MTSP),do 2008 g. brojot na semejstva koiì veat na pragot na siroma{tijatase dviì me|u 55 i 67 iljadi semej -stva. Ili prose~no pove}e od250.000 gra|ani se na spisokot nasocijalci. Ako se ima predvid dekapo ovoj period i vlijanieto na kri -zata be{e golemo (del od ra bot i ci -te ostanaa bez rabota, se zgolemipro centot na gra|ani koi te{ko

moàt da si gi platat ratite od kre -diti), toga{ jasno e deka i brojot nasocijalni semejstva, denes e vero-jat no mnogu pogolem.„Spored podatocite od resornotoministerstvo, vkupno se podeleni14.254 SOS karti~ki na nositelitekoi se korisnici na socijalna po -mo{ i postojana pari~na pomo{, nanivo na grad Skopje”, veli KrsteMa ljanovski, direktor na Javna us-tanova me|uop{tinski centar za so-cijalna rabota na grad Skopje.

ШТО СЕ СЛУЧИ?

Direktorot na „Tineks marketi“,Neboj{a Vasovi} za „Forum“ obja-snuva: „Soglasno odlukata na Vla-

data, napravivme SOS prodavnicipreku popust na del od proizvodite.Napravivme poseben softver, kar-ti ~ki. No celiot proekt trae{e 6meseci. Ottoga{ nitu nekoj doa|a,nitu nekoj kupuva, nitu pak ima in-teres za kupuvawe po ovoj princip.Kako be{e zamislena celata rabo -ta? Nositelot na karti~kata dobivapravo da pazari po poniska cena.Korektno be{e da vlezeme vo tojproekt. Golem interes ne poka aanitu kupuva~ite, nitu doma{ nitefirmi. Po SOS principot mo - è{e da se pazari {e}er, zejtin,sol, bra{no, ~okolado, proizvodiza higiena, grav, oriz. Vo programa -ta bea vklu~eni okolu 600 produkti“.Isto go veli i Marija Remenska, di-

Исчезнаа СОСпродавницитеСОС продавниците што се отворија на крајот на 2009г. функционираа само 6 месеци.Во меѓувреме, граѓаните како резултат на низата поскапувања предизвикани одглобалните случувања имаат се’ помалку пари за да си ги дозволат основните потреби

oд Даниела Михајловска�Василевска


rektor vo „SP Market“. „SP Marketgo primeni modelot na otvorawekon kretni SOS prodavnici.Funkcionira{e samo vo Skopje. Ot -vorivme dve, edna vo Kisela Voda,druga vo naselbata Aerodrom, nasamoto pazar~e. Proektot funkci -oni ra{e 6 meseci. Koga zavr{i, du -}a nite povtorno gi preadaptiravmevo na{i brend prodavnici. Ne ma -{e golem interes za kupuvawe.Imav me razni proizvodi no celiotproekt ne naide na golem odyiv vojavnosta“, veli Remenska.

ДАЛИ БЕШЕ ИЗБРАН

ВИСТИНСКИОТ МОДЕЛ

Poznava~ite na ovoj biznis, komen-tiraat deka ovoj proekt ne be{eizum na makedonskata vlada. Toabe{e model ve}e primenet vo zem ji -te od regionot (Slovenija, Srbija,Hrvatska), pred sè kako antikriznamerka poradi vlijanieto na svetska -ta kriza koj za razlika od kaj nas ta -mu sè u{te funkcionira. [to be{egre{kata, {to proektot ne naide nainteres kaj gra|anite? Prometot voprodavnicite be{e mal, lu|eto re -~isi i ne gi zabeleùvaa benefici-ite ponudeni so ovoj vladin proekt.Biznismeni koi bile vklu~eni vopro ektot ne sakaat da bidat citi-rani, za „Forum“ objasnuvaat dekatoa {to bilo ponudeno vo SOS pro-davnicite ne bilo dovolno atrakti -v no za socijalcite. Zo{to? Bidej}iponudeniot popust bil mal (samo 10 %poniska cena od realnata), {to i seo~ekuvalo, ako se ima predvid dekanajgolem del od proizvodite se uvo-z ni kade {to moè da se korigirasamo maràta. Za da bide uspe{enproektot, kako vo Srbija na primer,potrebno bilo vo celiot proces dase vklu~at doma{ni proizvoditeli,koi svoite brendirani proizvodi}e gi ponudat za socijalnite semej -stva, potoa da se otvorele do 300du }ani za da ima ekonomska ispla t -li vost celiot proekt i da se obe-zbedele najmalku 150 do 200 proiz -vo di od doma{ni fabriki. Samo ta -ka proektot moè da se o~ekuva daimal odyiv i kaj doma{nite bizni-smeni i trgovci. Problemot koj sejavil kaj doma{nite firmi bilo toa{to se soo~ile so problem okolubren diranite proizvodi. Trebaloda se pu{ta posebna linija vo fab-rikite {to sekako za mal obem naproizvodi ne bilo rentabilno. Ide-jata na Vladata od druga strana be -{e da se simnat i marìte na

proizvodite, od 25 na okolu 13%.No toa ne uspea. Makedonija e malpazar, nema golem promet, obrtot emal. Sostojbata vo maloproda`batae mnogu te{ka. Ottuka, celiot pro -ekt koj kako krajna cel ima{e daponudi olesnuvawe na doma{niottro{ok na socijalnite semejstvazavr{i za samo 6 meseci.

ДРУГИТЕ БЕНЕФИЦИИ

SOS prodavnicite ne se edinstve-n i ot proekt {to im be{e ponuden nasocijalnite semejstva od po~etokotna krizata navamu. Od lani od sep -tem vri (iako be{e najavuvan celagodina) Vladata go ponudi i proek-tot za energetska siroma{tija. Spo -red nego, sekoe semejstvo koe e so -cijalen slu~aj ima pravo na mese~ennadomest od 600 denari za potro {e -na, a ve}e platena energija (neze maj }ipritoa predvid dali stanuva zborza potro{ena elektri~na energija,kupeni drva, nafta za zatopluvawe,gas, itn.). Oficijalnite podatociod MTSP velat deka samo 21.000 so-cijalni semejstva (ili ed na tretinaod vkupniot broj) pobarale doku-ment za da si obezbedat na domest nasredstva. Zo{to e mal odyivot ofi-cijalno nikoj ne komentira. Poz-nava~ite delumno go lociraatproblemot vo obvrskata prvo da sepriloì dokaz deka redovno sepla}a smetkata za struja, pa potoada se bara nadomest. Ili ako se ku -puvaat drva, nafta ili gas, da sepri loì potvrda deka istite se ve -}e nabaveni.

Socijalniot leb e sledniot proektkoj im se ponudi na gra|anite. Vovele{kiot region go koristea soci-jalnite semejstva i penzionerite,no i ovoj proekt poleka gubi od svo -eto zna~ewe. Poradi poskapuvawena p~enicata i na ostanatite tro -{oci za proizvodstvo, „@ito Var-dar“ ja zgolemi cenata i na ovojosnoven prehranben proizvod, od18 na 20 denari za vekna. Od kom-panijata velat deka dnevno proda -vaat po 3-4 iljadi vekni od t.n. so -cijalen leb. Se odlu~ile da go po-s kapat socijalniot leb poradi zgole-muvaweto na site tro{oci na proiz -vodstvo, na tro{ocite za struja, gasi drugo. Inaku, socijalen leb, lebpo poniska cena od redovnata, {tomoè da se kupi so karti~ka za na-jsiroma{nite vele{ani, „@ito Var-dar“ odlu~i da go vovede pred re -~i si edna godina. Istiot leb za os-tanatite kupuva~i se prodava po ce -na povisoka za 5 denari. Vo me|uvreme, siroma{tijata i ne -vra botenosta rastat. Novata anketana Evro barometar pokaà pora zi -telni podatoci za ekonomskata sli -ka vo Makedonija. Griìte za rastotna cenite i za bezraboticata osta -nu vaat glavna preokupacija na ma-ke donskite gra|ani. Duri 66% odispitanicite vo Makedonija vonevrabotenosta go gledaat najgo le -miot problem. Za 44% od anketi-ranite, problem e lo{ata eko no-mija. Duri 33% od ispitanicite po -so~ile deka li~no najmnogu gi za -gri uva raste~kiot trend na cenitei inflacijata.

Siroma{tijata ni stanuva sekojdnevje

ПРЕДВРЕМЕНИТЕ ИЗБОРИ ЌЕ ЈА ЗАКОЧАТ ЕКОНОМИЈАТА


BEZ RAZLIKA DALI najavenitepredvremeni izbori }e se odr`atvo maj ili juni ili, pak, nekoj drugmesec, makedonskata ekonomija }evleze vo period na stagnacija bidej -}i nikoj ne saka da finansira vovreme koga polit~kite partii se bo -rat za vlast. Investiciite vo zem-jata dosega bea izostaveni, no vona redniot period voop{to }e gi ne -ma. Odgovor za nemaweto stranskiinvesticii vo poslednite dve godi -ni be{e globalnata ekonomska kri -za. Vo naredniot period, kompani-ite }e razmislat i }e po~ekaat soin vesticii sè dodeka ne zavr{atpar lamentarnite izbori i ne se sta-bilizira prvo politi~kata, a potoaekonomskata sostojba.

ЌАР САМО ЗА ПЕЧАТНИЦИТЕ

Spored ekonomskite definicii voekonomijata, rabotite se delat nakratok i sreden rok, vo zavisnostod efektite koi }e gi imaat i spro -vedenite merki.„Na kratok rok gledano, ovie izbo -ri koi se navestuvaat, definitivno}e imaat negativno vlijanie vrzeko nomijata, bidej}i se trgnuva fo -kusot na Vladata i gra|anite od eko -nomijata i istite se naso~uvaat konizbori“, veli za „Forum“, Van~oUzunov, profesor po ekonomija.Toj dodava deka site onie na koibiz nisot im e povrzan so izborite,}e dobivaat i }e imaat }ar, kako naprimer pe~atnicite, za ostanatiteperiodot na politi~ki kampawi iizbori e ~ista zaguba.Samo si igrame igra~ki so ovie iz-bori. Imame pet izbori za pet go-dini - tri parlamentarni, lokalnii pretsedatelski, bidej}i na kratokrok se ~ista zaguba. Na podolg rokod narednata godina mo`e da se slu -~i da ima podobruvawe na situaci-

jata. I doma{nite investitori }e~ekaat da pominat izborite, pa davidat {to }e se slu~uva. Nema da seinvestira, osven nekoj ako saka davarosuva ili da pravi ku}a. Dokol -ku dojde druga vlada, kompaniite }e

~ekaat da vidat dali }e se podobriekonomijata, bidej}i vo toa vremefakti~ki }e nemaat ni so kogo darazgovaraat“, veli Uzunov.Spored misleweto na ekonomistite,stopanstvoto }e gi tera sekojdnevni -

од Маја Трајковска

Економијата на „стенд бај“Настапува период на политички кампањи и одвлекување на вниманието на јавноста одвистинската слика за економската состојба на земјата. Вложувањата и онака тешко сеодвиваа, а за време на избори, пак, целосно ќе се стопираат. Експертите велат дека наземјата и е потребен стабилен политички и економски систем кој ќе функционира безразлика дали има или нема избори


te aktivnosti, no sè }e bide svedenona preìvuvawe. Dvièweto na eko -nomijata nema da ima dinamika, tu -ku site }e ~ekaat da pomine peri-odot so izbori, pa da vidat {to }epravat ponatamu.„Za vreme na izbori, stranskite in-vestitori realno e da gi prolongi-raat eventualnite investicii, pora-di sigurnosta koja e del od investi-ciskata klima. Praktikata poka uvadeka potencijalnite komapnii }eapstiniraat ili }e gi prolongiraatsvoite planovi sè dodeka ne se sta-bilizira situacijata“, veli Zo ranIvanovski, profesor po eko nomija.Ekspertite velat deka za izlez od

krizata potreben e stabilen eko -nom ski sitem koj }e funkcionira ipred i po izbori.„Izborite ne se re{enie ni vo do -bra situacija ni vo lo{a situacija,tie se politi~ka kategorija koja{to

treba da re{i odredeni odnosi vozemjata, me|utoa za izlez od krizatani treba stabilen ekonomski sitempostaven na zdravi osnovi koj }efunkcionira i vo vreme na izborii posle izbori“, smeta Tome Nenov -ski, profesor po ekonomija.Misleweto na ~lenovite na vlastane e isto so ekspertite. Ministerotza ekonomija Fatmir Besimi velideka investitorite gi interesirastablnosta i predvidlivosta nazemjata. Spored Besimi, izboritevo demokratski dràvi se normalnapojava i go imaat istiot efekt vrzinstituciite bez razlika dali seregularni ili vonredni.„Ne moè da se o~ekuva Vladata dazboruva za izborite na razli~enna~in ili koja bilo vlada }e go iz-javuva istoto deka nema da ima pro -mena vo ekonomijata, no realnostane e taa“, smeta Uzunov.Od ekonomskiot ekspertski tim na So-cijaldemokratskiot sojuz (SDSM) ve-lat deka negativnite ekonomski po-sledici od koj bilo izboren procesovojpat }e bidat dopolnitelno nagla-seni bidej}i Makedonija gubi dopol-nitelen period od najmalku 3 meseca.„Vo toj peiod treba{e najintenziv -no da se raboti na obezbeduvawe napogolem del od pretpristapnata po -mo{ od EU nameneta za Makedonija,za sekoja od oddelnite 5 komponen -ti, koi momentno se isklu~itelnoslabo staveni vo funkcija na make-donskiot biznis i gra|ani. Ispolnu-vaweto na najzna~ajnite ekonomskipoglavja za ~lenstvo vo Evropskataunija }e se oddolì, a vo eden del i}e opadne“, veli Leonid Nakov, eko -nomski profesor i del od ekonom-skiot eksperten tim na SDSM.

СТОПАНСТВОТО ЌЕ ТРПИ

Od Sojuzot na stopanski komori(SSK) smetaat deka predvremeniteizbori zna~itelno }e se odrazat vrznekoi kompanii koi se zasegnati odovaa najava. „Ona {to se slu~uva soinvesticiskite aktivnosti od stran-stvo koi kako {to znaete gi nema, avo ovoj period sigurno nema ni dagi ima, doma{nite investicii si-gurno }e ~ekaat“, veli Mir~e ê -krexi, zamenik-pretsedatel na SSK.Ekonomistite smetaat deka najseri-ozno vlijanie vrz raboteweto napretprijatijata vo izborniot peri -od }e ima namalenata pobaruva~kaza proizvodite i uslugi, bidej}igra|anite vo najgolem del se vozdrù-vaat od pogolemo tro{ewe vo peri -od na izbori.

„Najzna~ajno e toa {to }e ima vo z-drùvawe od novi vrabotuvawa ili,pak, od nabavka na posovremena te h-nologija vo svoeto rabotewe, koi sepreduslov za kakov bilo razvoenproces“, veli Nakov.

Финансирањето на партиитеостанува енигма„Никој не знае колку и какофирмите ги финансираат пар �тиите. Неофицијално знаемесамо дека некои фирми дони �раат за сите, затоа што сакаатда си обезбедат позиција запосле избори, ама во принциптие информации се апсулутнонепознати“, вели Слаѓана Та �сева од „Транспарентност нул �та корупција“. Таа смета декаизборите се огромен трошок заекономијата. “Ќе застане еко �номијата и ќе има многукратеннегативен ефект“, смета Тасе �ва.Од Државната изборна коми�сија велат дека изборите во2008 г. чинеле околу 4 мили�о ни евра, но не знаат колку бичинеле овие избори кои се вонајавува, бидејќи се уште неможат да прават пресметки.За Тасева, сериозен проблем еи контролата на парите од Бу �џетот кои се наменети за поли �тичките партии. „Секогаш ситесредства на партиите се ворам ките на предвидените тро �шоци. Од мониторинг на тро �шоците и следењето на мину�тажата на политичките кампа �њи во соработка со Советот зарадиодифузија сме констати �рале дека парите коишто сепо трошени за таквите кампа �њи се неколку пати поголемиод она што предвидува зако �нот“, вели Тасева.Ана Делева�Јаневска од не �владината “ТранспарентностМа кедонија“ вели дека тие по �стојано им посочуваат на парти�ите да не користат буџетскипари за кампањи.„Политчките партии треба да гонаведат тоа во политичките из�вештаи од каде им се средства�та. Меѓутоа за жал тоа не гоправат. Тоа може да се видиод и ревизорските извештаи“,вели Јаневска.

ПОСЛЕДИЦИ НА ЈАСМИН�РЕВОЛУЦИЈАТА


POSKAPUVAWE NA CENATA na lebot,mlekoto i ostanatite prehranbeniproizvodi, no i na taksi-uslugite ina javniot gradski i me|ugradskiprevoz vo Makedonija }e bidat ne -iz be`ni dokolku cenata na naftatana svetskite berzi prodolì daraste nad granicata od 120 dolariza barel. Krvavite slu~uvawa vo Li-bija, koja so dnevno proizvodstvona 1,6 milioni bareli nafta se na -o|a vo grupata zemji-najgolemi izv o -z ni ci na nafta ve}e predizvikaaseriozni potresi vo globalnataekonomija. Poradi protestite voovaa zemja i obidot da se trgne odvlast dolgodi{niot {ef na zemjataMoamer Gadafi, pove}e evropskinafteni kompanii vo izminativedenovi gi evakuiraa svoite timoviod libiskite nafteni poliwa i pre -ki naa so crpewe i isporaka na na -fta. Od po~etokot na protestite voovaa zemja, dosega cenata na lon-don skata brent nafta porasna zapove}e od 18% i se prodava{e pocena od nad 119 dolari za barel. Soogled na toa {to vo metodologijataza presmetka na cenata na naften-ite derivati vo zemjava eden odglavnite elementi e tokmu pro se ~ -na ta cena na brent naftata na lon-donskata berza, vo sledniot period}e bide neizbe`na korekcija na ce-nata na benzinite i kaj nas. Za gri-ùva~ki e {to svetskite analiti-~ ari prognoziraat deka cenata nanaftata godinava moè da dostignei do 220 dolari za barel ako se ze -me previd deka protestite protivvladeja~kite garnituri ve}e se {i -rat vo pove}e arapski zemji koi godiktiraat proizvodstvoto na naftavo svetski ramki.

ИЗВЕСНИ СЕ НОВИ

ПОСКАПУВАЊА

Spored Narodnata banka,stapkata na inflacija vojanuari, godinava iznesu-vala 3,2%. Biznismenitevelat deka e izvesno deka}e ima novi poskapuvawana site proizvodi i uslugivo zemjava dokolku cenatana naftata prodolì daraste vo naredniot peri -od. Izvr{niot direktor naSojuzot na stopanski komo -ri na Makedonija, MitkoAleksov veli deka naftatae eden od osnovnite ele-men ti vo rabotata na pret-prijatijata. „Sekoe poskapuvawe na od -reden input koj e vo pro iz -vo dniot proces ili vo de -lovnoto rabotewe sekako}e pridonese za poka ~u va -we na tro{o~nata stranavo raboteweto na pretpri-jatijata, taka {to vo sekojslu~aj, energijata e vaèn fa-ktor, isto kako i nafta ta“,veli Aleksov. Lenin Jovanovski, direk-tor na kompanijata za javengradski prevoz „Slobodaprevoz“ veli deka naftatau~estvuva so re~isi 50%od tro{ocite za rabota.Toj veli deka dosega{niteposkapuvawa na cenata nanaftenite derivati se od -razila vrz nivnite tro {o ci i do-dava deka dokolku ceniteprodolàt da rastat }e mora da serazgova ra za korekcija na bi letitevo javniot gradski prevoz.

„Poslednite poskapuvawa na nafta -ta predizvikaa za 6% da se zgo le -mat na{ite tro{oci, no cenite nabiletite gi zadràvme na isto nivo.Ako cenata na naftata prodolì da

Немирите во арапскиотсвет ќе не удрат по џеб Во Регулаторната комисија за енергетика велат дека Македонија не може да избега одсветските трендови бидејќи цената на нафтата на светските берзи игра голема улогаво одредување на малопродажната цена на нафтата во нашата земја

oд Владимир Николоски


se zgolemuva, organite na pretpri-jatieto }e mora da razgovaraat i daodlu~at dali }e ima korekcija nacenata na biletite“, veli Jova nov ski.

ВРИЕ ВО АРАПСКИОТ СВЕТ

Svetskite analiti~ari prognozira -at deka cenata na naftata godinavamoè da dostigne od 175 do 220 do -la ri za barel ako se zeme previddeka protesti protiv vladeja~kitegarnituri ve}e se {irat i vo Bah ra in,Iran, Jemen i Alìr. Dopolni telno,Bahrain e na samo 26 kilometrioddale~enost od Saudiska Arabija.Tokmu, veri`nata povrzanost na

protestite koi na politi~ka, no ina verska osnova se {irat vo arap-ski ot svet se glavniot argument naanalitia~arite koi velat deka pos-toi seriozna opasnost vakvite sl u -

~u vawa da se pretvorat vo reprizana Zalivskata vojna, period vo kojcenata na naftata vrtoglavo poras -na. Imeno, aktuelnata cena na naf-tata e najvisoka vo izminative 30me seci i ima mo`nosti taa da pro -dol i da raste dokolku zemji kakoSaudiska Arabija i Alìr koi se~lenki na OPEK vlezat vo haos sli -~en na onoj vo Libija. „Koga geopolitikata na BliskiotIstok stanuva igra~ na pazarot nanafta, site konvencionalni prog-no zi za dvièwata na cenata nanaftata bazirani na fundamentitekako {to se pobaruva~ka i ponudapa|aat vo voda“, veli Hari Чilingu -rian, direktor vo „BNP Paribas SA“.Od druga strana, smiruv~ki tonovidenovive dojdoa od Me|unarodnataagencija za energija, grupacija for -mirana za globalna za{tita od po -tre si vo snabduvaweto so energija.Ottamu ubeduvaat deka svetot imadovolno nafta da gi pokrie site za-gubi na proizvodstvoto vo Libija.

ЌЕ СЕ ЧЕКА СЕКОЈ

ВТОР ПОНЕДЕЛНИК

Vo Regulatornata komisija za ener-getika velat deka Makedonija ne mo -è da izbega od svetskite trendovi,bidej}i cenata na naftata na svet-ski te berzi igra golema uloga vo od -reduvawe na maloproda`nata cenana naftata vo na{ata zemja. „Me todologijata za presmetka nacenite na naftenite derivati eutvrdena so „aneksot d“ od dogovo -rot za kupoproda`ba na rafineri-jata „Okta“. Spored metodologijata,cenata na naftata vo zemjava se od -

re duva na 14 dena ili sekoj vtor po -nedelnik. Vo presmetkata se zemaatprose~nata cena na brent naftatana berzata vo London vo izminatite14 dena, prose~nata vrednost na do -la rot koj go nabavuva „Okta“, ref-eretnite berzanski ceni na dizelot,butanot i ostanatite vidovi goriva,kako i tro{ocite za transport {togi ima rafinerijata“, velat vo ko -mi sijata. Regulatorite velat deka vo evrop-skite zemji i vo zemjite od regionotkade {to cenata na benzinite ja for-mira pazarot na dnevno baza ve}eimalo zgolemuvawe na malopro da` -nite ceni. Pred tri nedeli, pri po -slednata korekcija na cenite nana ftenite derivati, koga Regula-tornata komisija za energetika janamali cenata na benzinite za po -lo vina denar, a ja zgolemi cenata nadizelot za 1,5 denari po litar, pre -se~nata cena na naftata be{e okolu100 dolari za barel. Cenata nabrent naftata vo me|uvreme pora s -na i do granicata od 120 dolari zabarel.

Авиопревозниците на нови искушенија

Ненадејниот скок на нафтата поради политичките немири на Бли �скиот Исток претставува многу големо искушение и за светскитеавиопревозници, изјави шефот на здружението на меѓународнитеавипревозни (ИАТА), Џовани Бизињани. Според него, нафтата е голем проблем поради тоа што може да јапромени комплетната слика на целиот сектор на авионскиот пре �воз. Бизињани предупреди дека зголемувањето на цената на ене р �гијата би можело да ги промени поранешните предвидувања такашто оваа „профитабилна година“ би можела да стане „многу ком �пли кувана година“. ИАТА неодамна предвиде дека обемот напатничкиот сообраќај ќе има релативно висока стапка на раст во2011 г., втора година по ред по кризата во 2008 г. кога е забе ле �жан пад. Таа проценка е донесена под претпоставка дека барелотбрент нафта ќе биде 84 долари, така што сегашната цена од речиси120 долари за барел и тоа како ги наруши предвидувањата наавиопревозниците.

БИЗНИС ВЕСТИ


Студентите како„паднати од Марс“Amerikanskata stopanska komoraobjavi anketata spored koja 57%od rabotodava~ite imaat te{kotiipri novite vrabotuvawa, vo vremekoga nevrabotenosta e pogolema od30%. Kompaniite preciziraat dekakoga }e gi vrabotat studentite tieimaat teoretski poznavawa, no de -ka nedostiga prakti~na podgotovkai deka ne se podgotveni da vlezatna pazarot na trudot.

Имотен лист ќе се вади преку Е�шалтерPotrebnite dokumenti od Katasta -rot, vklu~uvaj}i go i imotniotlist, makedonskite gra|ani, vo id-nina, }e moàt da gi vadat po elek-tronski pat so posredstvo na nekojnotar, {to e rezultat na proektotelektronski {alter za profesi-onalnite korisnici, koj go izrabotikompanijata „Sivus“ vo sorabotkaso tri notarski kancelarii. Синдикалната

кошница достигнува30.000 денариEdno prose~no ~etiri~leno semej -stvo, za najosnovnite minimalnipotrebi za ìvot, vo koi pokrajhranata i pijalacite, se vklu~enii ostanatite osnovni elementi,mese~no treba da izdvojuva po30.000 denari (okolu 500 evra). Dova kov podatok dojde Sojuzot na sin-dikati na Makedonija, koj ja pret-stavi sindikalnata minimalna ko{-ni~ka.

Струјата поскапе за 5,48%Martovskite smetki za elektri~naenergija }e bidat povisoki za 5,48%,odlu~i Regulatornata komisija zaenergetika na podgotvitelnata se-dnica. Poskapuvaweto se dolì nazgolemenite tro{oci na energet-skite kompanii, najgolem del odposkapuvaweto zemaat AD Elektra -ni na Makedonija.

Девизните резервинадминаа 1,7милијарди евраDeviznite rezervi na Makedonijana po~etokot na godinata zabele -àa rast nadminuvaj}i 1,71 mili-jardi evra i pokraj o~ekuvawata zanivno namaluvawe vo prviot kvar-tal od godinata. Kako {to soop{tiNarodnata banka na Makedonija, do-polnitelnite devizni prilivi za -po~nale vo posledniot mesec odminatata godina.

Цветковиќ на чело на ЗПММПZdruènieto na proizvoditeli iprerabotuva~i na mesni i mle~niproizvodi vo („Znak za kvalitet“)na svoeto desetto Generalno sobra -nie izbra nov sostav na rakovodni -te organi. Predrag Cvetkovi} odBitolskata mlekarnica „BiMilk“e izbran za pretsedatel na Zdruè -nieto, a be{e izbran i noviot Upra-ven odbor koj go so~inuvaat ~leno -vi na Zdruènieto na proizvodite -li i prerabotuva~i na mesni i mle-~ni proizvodi.

ИНТЕРВЈУ: УРС ЈАКОБ, ФИНАНСИСКИ ДИРЕКТОР НА „ЕФТ ГРУП“


Forum: Kako se odrazi svetskataekonomska kriza vrz energetskiotsektor vo regionot na Jugoisto~naEvropa (JEI) i kako toa se reflekti-ra{e vrz investiciite vo energeti -kata? U. Jakob: Kolapsot na globalniot fi-nansiski sektor od krajot na 2008 g.i eko nomskata kriza koja proizlezeod toa, prodolì da go zabavuva ra -stot na energetskiot sektor vo na{i -ot region. Zabeleìtelniot pad naindustriskite aktivnosti vo posle-dnite dve godini, pred sè vo energet-sko intenzivnite industrii, rezul-tira{e so pad na potro{uva~katana elektri~na energija {to od drugastrana vlijae{e na namaluvawe natrgovskiot deficit. Ova se slu~uva -{e paralelno so zabavuvaweto naplaniraniot investiciski ciklusvo izgradba na novi proizvodstve -ni kapaciteti na elektri~na ener -gija vo regionot, kako rezultat nesamo na nedostigot od kapital i lo -{iot krediten rejting na zemjite voregionot, tuku i na nepovolniot in-vesticiski ambient. Dopolnitelnooptovaruvawe za realizacija naplaniranite investicii pretstavu-vaa i drugi potencijalni faktori,kako nejasni implikacii na idniteodredbi povrzani so klimatskitepromeni po 2012 g.. Implikaciitena vakviot razvoj na situacijata sezna~ajni. Ne samo {to dolgoro~no}e bide zagrozena regionalnata si-gurnost vo snabduvaweto so elektri-~na energija na industrijata i doma -}instvata, tuku i skoro izvesno e

toa deka zaradi nedostigot od akti v-nosti vo mnogu proizvodni indu-strii, regionot }e bide zna~ajnoograni~en po 2015 g..

Vo koja industriska granka e zabe -leàn pogolem pad i kakva e potro -{uva~kata na elektri~na energijana zemjite vo regionot? Ako kako referenca gi zememe po -datocite za pobaruva~ka na elek-tri~na energija vo zemjite na regi-onot na JEI od 2008g., zna~i kako po-baruva~ka vo uslovi na normalenekonomski rast, se zabeleùva dra -sti~en pad na „konzumot“ vo 2009 g.i blago zazdravuvawe vo 2010 g., predsè vo proizvodnite industrii, koizaedno so grade`nata industrija senajpogodeni od recesijata. Najgole -miot pad vo pobaruva~kata e zabe -leàn vo metalnata industrija (koje propraten so pad na cenite na ba z-nite metali), vo nemetalnata industrija propraten so padot na aktiv-nostite vo grade`niot sektor i he -miskata industrija propratena sonamalena proda`ba na materijali -te. Podatocite od Panevropskotozdruènie na sistem-operatorite(ENTSO – E) pokaùvaat deka zemjitevo regionot vo 2010 g., potro{ile282,25 teravat ~asovi elektri~naenergija. Od ovie koli~ini 55 % seproizvedeni vo termocentrali, 27%vo hidrocentrali, 16 % vo nuklear -ni elektrani i 1% vo obnovliviizvori na energija. Vo regionot seuvezeni 0,25 teravat ~asovi elektri-~na energija, zaradi prethodno opi-

{aniot pad na potro{uva~kata voindustriskiot sektor vo 2009 g. ibavnoto zazdravuvawe vo tekot na2010 g.. Elektroenergetskite bi-lansi na zemjite vo regionot se de-terminirani od nekolku faktori.Vo delot na potro{uva~kata pred sèkako rezultat na nadvore{nite tem-peraturi, odnosno problemite sozagrevawe i ladewe, kako i obemotna industriskite aktivnosti. Odstrana na ponudata, najva`no e vli-

oд Петре Димитров

Потребни се сериозниинвестиции во енергетикатаНеопходно е стимулирање на нови инвестиции прекумоделот на јавно%приватно партнерство. Сега е потполнојасно дека монополот и државните електроенергетскикомпании заради неекономската цена на електричнатаенергија и заради својата неефикасност, се неспособнисами да го генерираат неопходниот капитал и да гиреализираат планираните инвестиции, вели Јакоб воинтервју за „Форум“


janieto na cenite na fosilnite go -riva i hidrolo{kite uslovi, odno -sno razlikata vo cenite na regi-onalnite i zapadno-evropskite paza-ri. Bugarija, Romanija i Bosna i Her-cegovina se i ponatamu edinstvenizemji vo regionot koi proizveduva-at vi{ok elektri~na energija, do-

deka site ostanati imaat pogolemili pomal bilansen nedostig. Hr -vatska uvezuva okolu edna tretinaod svojot vkupen „konzum“.

Dali mislite deka vakvata situaci -ja }e prodolì i vo sledniot peri -od?Padot vo regionalnata pobaruva~kae samo privremen. So ekonomskotozakrepnuvawe i obemnite aktivno -sti vo industriskiot sektor }e po-

rasne i potro{uva~kata za elektri -~na energija. O~ekuvame spored ana -lizite potro{uva~kata na elektri-~na energija vo regionot na Jugo-isto~na Evropa da raste vo prosekza 2,2% sekoja godina. Tuka treba dase ima predvid deka so pristapuva -we vo Evropskata unija, zemjite odregionot }e se soo~at so zadolì -telno isklu~uvawe na starite ne -efikasni termoelektrani, {to do-polnitelno }e se zgolemi potrebataza novi izvori na energija. O~eku-vame deka na ovoj na~in }e zgasnat3.200 megavat ~asovi do 2020 g.

Vie postojano gi analizirate sostoj -bite vo regionot i mo`nite re{eni -ja. Kako spored vas treba da se posta-pi za da se nadmine vakvata situ-a cija? Vo na{ite analizi razvivme dvescenarija za razvoj na energetikatavo regionot, koj go sporeduvame soo~ekuvaniot rast vo pobaruva~katana elektri~na energija do 2020 g..Prvoto scenario se bazira na posa -kuvano nivo na investicii vo ener-getikata do 2020 g., so {to bi seosiguralo snabduvaweto so elektri-~na energija i normalnite pretpo -stavki za ponatamo{en ekonomskirazvoj na regionot. Vtoroto scena -rio e ne{to porealisti~no i spo -red nego vo dadeniot period }e serealiziraat 60% od neophodniteinvesticii.

[to ni pokaùva ovaa analiza? Do 2020 g. na regionot mu se neop -hodni 12.100 megavati novi termo -elektrani, 3.000 megavati novihidrocentrali i 1.400 megavati odnovi kapaciteti od obnovlivi izvo -ri. Vrednosta na ovie investiciispored dene{nata vrednost iznesu -va okolu 33,8 milioni evra. Toa zna -~i deka sekoj gra|anin treba da iz-dvoi po 47,5 evra godi{no samo zainvesticii vo energetikata. Ova eza dvapati pomalku od parite koiza ovaa cel }e se izdvojuvaat vorazvienite zemji na EU. Te{ko e dase zamisli deka vo momentalniteokolnosti toj kapital }e se obezbe -di navreme. Istovremeno, kako re -zultat na krizata dojde do zabavu-vawe i na realizacijata na plani-ranite investicii, a toa ni davamnogu realisti~na slika koja ni da -va drugo scenario. Regionot se so -o~uva so seriozen problem. Duri iso zna~ajnoto zgolemuvawe na regi -onalniot uvoz na elektri~na ener -gija (okolu 20 TWh na godi{no nivood sega{nite 4-5 TWh) od 2018 g., bi

moèle da se soo~ime so restrikci-ja vo isporakata na elektri~na ener-gija.

Koe e re{enieto, kako spored vas dase nadmine vakvata sostojba?Analizata nametnuva nekolku za -klu~oci. Pred sè, relativnata siro -ma{tija na zemjite vo regionot pre-stavuva seriozen problem za razvojna energetskiot sektor, pa vo tojkon tekst i seriozna prepreka zadol goro~en ekonomski razvoj. Vo tojpogled ponatamo{na finansiskapoddr{ka na me|unarodnata zaedni -ca, pred sè od Evropskata unija e odapsolutno kurcijalno zna~ewe. Sme -tam deka e neophodno stimulirawena novi investicii preku modelotna javno-privatno partnerstvo. Se- ga e potpolno jasno deka monopoloti dràvnite elektroenergetskikompanii zaradi neekonomskata ce -na na elektri~nata energija i zara -di svojata neefikasnost, deka senesposobni sami da go generiraatneophodniot kapital i da gi reali -ziraat planiranite investicii.Moèbi e i posleden moment zemji -te od regionot da go prepoznaatpro blemot za dolgoro~no sigurnosnabduvawe so energija, odnosnofaktot deka klu~ot za istaknuvawena regionalniot potencijal e vo po-visokiot stadium na sorabotka po -me|u dràvite vo regionot i lider-skata uloga vo ovoj proces {to tre -ba da ja prezeme privatniot sektor.Vo regionot barem ima potencijal.Momentalno godi{no se tro{i 200milioni lignit, dodeka sertifici-rani se rezervite na okolu 20.000milioni toni. Postojat u{te novihidrocentrali koi proizveduvaatokolu 20 teravat ~asovi.

Kako „EFT grup“ ja zavr{i 2010 g.,so ogled na turbulenciite {to na-stanaa kako rezultat na krizata odprethodnite godini? Iako 2010 g. be{e godina na neizve -snost na pazarite, so zadovolstvomoàm da konstatiram deka „EFTgrup“ dobro ja proceni. Ispora -~avme pove}e od 24 teravat ~asovielektri~na energija i ostvarivmeprihod od 1,3 milijardi evra. Isto -vremeno gi pro{irivme svoite ope -racii vo zemjite od Balti~kiot re-gion i Turcija, taka {to sega gi snab-duvame energetskite kompanii i go-lem broj industriski kapaciteti vo23 zemji. Germanija i ponatamu osta-na najgolem pazar za „EFT“ (29,7%),potoa Ungarija (13,3%), Romanija(8,2%) i Hrvatska so ( 7%).


CENITE NA AKCIITE na amerikan-skite berzi pokaàa pad, poto~noindeksot S&P500 minatata nedelapadna za 2,56%, dodeka od po~etokotna godinata e zabeleàn rast od3,85%. Evropskite berzi isto taka pa|aa.EUROSTOCK 50 zabeleà pad od3,77%, dodeka od po~etokot na godi-nata do denes ima rast od 5,60%. Japonskata berza isto beleì pad.Indeksot NIKKEY 500 minatata nede-la zagubi 3,96%, dodeka rastot odpo~etokot na godinata iznesuva 2,62%.I kineskite berzi beleàt pad. Mi-natata nedela indeksot CSI 300 padnaza 1,69%, dodeka od po~etokot nagodinata ima rast od 2%. Indiskite berzi isto taka tonea.Indeksot BOMBAY STOCKEX 500 IDXizminatava nedela zabeleà pad od5,09%, dodeka od po~etokot na godi-nata do denes ima pad od 14,78%. I brazilskite berzi ne ostanaa imu -ni na slu~uvawata vo arapskiot svet.Indeksot BRAZIL BOVESPA INDEXpadna za 1,08%, dodeka od po~eto -kot na godinata imaa pad od 3,40%. Edinstveno ruskite berzi beleàtrast. Indeksot RTS STANDARD INDEXporasna za 1,36%, dodeka od po~e to-kot na godinata ima rast od 3,02%. Od po~etokot na godinata do denes,berzite od regionot gi imaat sledni-te rezultati: indeksite na Belgrad-skata berza od po~etokot na godina -ta do denes porasnaa, BELEX15 za17,21% i BELEXLINE za 11,42%. Za-grepskite indeksi porasnaa, CRO -BEX za 6,20% i CROBEX10 za 6,42%.Indeksot na Qubqanskata berzaSBITOP od po~etokot na godinata dodenes izgubi 3,37%. Sofiskite in-deksi zabeleàa rast, SOFIX od17,78% i BG40 od 13,32%. Saraev -skata berza SASX-10 porasna za15,45%. Indeksite od Bawalu~kata

berza porasnaa za BIRS 6,82 i FIRSza 7,28 %. Indeksot na Crnogorska -ta berza MONEX20 od po~etokot nagodinata do denes porasna za 1,11%.Indeksite na Makedonskata berzaod po~etokot na godinata do denesporasnaa, MBI-10 za 11,36%, MBIDza 12,77% i indeksot na obvrzniciOMB porasna za 1,15%. Vo tekot na minatata nedela akci -skite indeksite od Makedonskataberza go sledea globalniot pad, ta -ka MBI-10 padna za 7,13% i MBIDizgubi 5,51% , {to se odnesuva, pak,

do obvrzni~kiot indeks - OMB, mina-tata nedela zabeleà rast od 0,70%.Bea objaveni i prvite finansiskirezultati za 2010 godina. Komerci-jalna banka AD prikaà dobivka za2010 g. za pove}e od 23 milionievra.

Mia Stefanovska-Zografska,glaven i izvr{en direktor

na „Inovo Status“ Blagoj Mitrov, izvr{en

direktor na „Fond Menaxer“

Кризата на Блискиот Истокпредизвика пад на пазаритеИндексите на берзите на глобално ниво минатата недела, паѓаа значително, пред сепоради политичката криза во Блискиот Исток и Северна Африка, како и порадиенормното покачување на цената на нафтата на светските берзи

СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА


DIPLOMATSKITE DEPE[I objaveniminatata godina od strana na „Vi -ki liks“ go portretiraat libiskiotlider kako dlaboko ekscentri~na ikapriciozna li~nost, no, isto taka,i kako strasen u~esnik na global-nite nastani, koj kopnee da bideigra~ na svetskata scena. Tie, istotaka, poka`uvaat kolku ~esto sram-nite odnesuvawa na sinovite naGadafi vlijaele vrz politikata.Gadafi (68) e opi{an kako „tem-peramentna i ekscentri~na li~nost{to u`iva da tancuva flamenko ida java kowi, reagira od kaprici gi iritira prijatelite ineprijatelite“. Toj, istotaka, poso~il deka sepla{i da leta nad vodai da prestojuva na povi-sokite katovi od zgra-dite, ~estopati postivo ponedelnicite ivo ~etvrtocite, ivo edna prigoda seima proglasenosebesi za „kral nakulturata“ vo Li-bija. U{te ne{to,spored eden memo-randum, toj re~isisekade patuva vopridru`ba na„senzualnablondinka“,ukrainskata medi-cinska sestra.

БОГАТСТВО ОД

32 МИЛИЈАРДИ

ДОЛАРИ

Za 42 godini navlast, libiskiotlider Moamer Gadafizarabotil 32 milijardi

dolari, od koi pogolemiot del se vobankite vo SAD, objavi italijanski -ot vesnik „Koriera dela sera“. Ves-nikot se povikuva na diplomatskitaen dopis ispraten od amerikan-skiot ambasador vo Tripoli na 28januari 2010 g, objaven na „Vikili ks“.Vo dopisot se naveduva deka Gadafiimal biznis i so amerikanskiot fi-nansiski izmamnik BernardMejdof, koj e osuden na 150 godinizatvorska kazna poradi finansiski

zloupotrebi vo visinaod 65 milijardi

dolari. Vo do pi -sot se tvrdi

deka Gadafibil blizok i

so teksa { ki -ot mili-

jarder

Alan Stanford, koj isto taka e vozatvor poradi izmami. Sajtot„Vi kiliks“ objavi i informaciideka Libija ima tajni fondovi odvkupno 32 milijardi dolari vo ke{,rasporedeni po amerikanski bankivo iznosi od po 500 milionidolari.Gadafi poseduva ogromnafinansiska imperija,koja e pri~ina zanesoglasuv a -wa ta me|unegovitesinovi,obja-vi ja

„Fajnen{l tajms“ i „Wujork tajms“povikuvaj}i se isto taka na diplo-matski tajni dopisi objaveni na

„Vikiliks“. Vo telegramatanaslovena „Gadafi inkor-

porejtid“, amerikanski -te diplomati tvrdat

deka semejstvoto naGadafi u~estvuva vo

biznisot so naftai gas, vo telekomu-nikaciite, vo in-frastrukturata,poseduva hoteli,mediumi i pose-duva trgovski

Расипништвото на фамилијата ГадафиЗа 42 години на власт, либискиот лидер Моамер Гадафи заработил 32 милијардидолари, од кои поголемиот дел се во банките во САД. Неговите синови ги трошеапарите на раскошни забави и пијанчење на кои “на увце” им пееја Бионсе и МарајаКери

Подготвил: Петре Димитров


centri. Vo diplomatskiot dopis is-praten vo 2006 g. se naveduva dekasinovite na Gadafi dobivaat redo -v ni prihodi od nacionalniot na f -ten sektor vo visina od deseticimilijardi dolari godi{no. Gadafivo 2009 g. investiral 16 milionievra vo hotelskiot kompleks vo ita -lijanskiot grad Akvila, koj istatagodina be{e uni{ten od zemjotresot.Libija raspolaga so eden od najbo-gatite dràvni investiciski fon-dovi - so suma od 60 do 80milijardi dolari,koj teì kako toj naKatar. Vo vreme nasvetska kriza, li-biskiot fond ost-varuva{e godi{enprofit od nad 2,3milijardi dolari,beleì agencijata„Blumberg“. Zaradisporedba, dràvniotinvesticiski fondna Norvve{ka ima{ezaguba od 2,9% vo2007 g., dodeka vo2008 g. ostvari na-maluvawae na za ra -botuva~kata od 28%.Libija, isto taka,ima ogromni inves-ticii vo evropskifirmi - poseduva 2,6%od akciite na itali-

janskata banka „Unikredit“, 2% oditalijanskata aerovselenska i od -branbena kompanija „Finme kan i -ka“, 3% od britanskata izdava~kaku}a „Pirson“ koja go poseduva ves-nikot „Fajnen{l tajms“, 7,5% odfud balskiot klub „Juventus“, pomal -ku od 2% vo avtomobilskata indu-strija „Fiat“ i 1% od ruskiot alu -miniumski gigant „Rusal“. Libi sko -to nafteno bogatstvo se procenuvana okolu 70 milijardi dolari, aovaa zemja-~lenka na OPEK, dnevno

proizveduva okolu 1,6 milioni ba -reli sirova nafta.

КАКОВ ТАТКО,

ТАКВИ СИНОВИ

I sinovite na Gadafi, isto taka, sepojavuvaat vo diplomatskite tele -gra mi. Muatasim, koj e sovetnik zanacionalna bezbednost na tatko mu,se naveduva deka vo 2008 g. pobaral1,2 milijardi dolari od pretseda -va ~ot na libiskata nacionalna na f -tena korporacija, so cel da for -mira sopstvena vojska. Vo dva na -vra ta vo poslednite nekolku godiniMuatasim organiziral rasko{ninovogodi{ni zabavi na Karipskiotostrov Sent Barts, na koi go zabavu-vale svetski poznati yvezdi. Info r -maciite za „ekstravagantnosta naMuatasim naluti nekoi lokalni li -ca, koi gi smetaat negovite aktiv no -sti za bezbo`ni i zasramuva~ki zanacijata“, pi{uva vo edna tele gr a -ma. Se poso~uva deka srpskiot am-basador go opi{al Muatasim kako„ne mnogu bistar ~ovek“. Drugiot sin, Hanibal, be{e uapsenvo @eneva vo 2009 g. otkako, navo d -no, gi tepal svoite slugi, predizvi -kuvaj}i diplomatski spor me|u[vaj carija i Libija. Istata godinapolicijata vleze vo sobata na Hani-bal vo londonskiot hotel „Klerix“otkako odnatre bilo slu{nato vre -skawe. Toga{nata devojka na Hani-bal (taa sega e negova sopruga) be{epronajdena so povredi na liceto, zakoi re~e deka gi dobila pri pad. Votelegramata od 2010 g. napi{ana od

Кралот на СаудискаАрабија вети поголемиплати

Kралот на Саудиска Арабија,Абдула вети дека ќе ги зголемиплатите на државните службеници,стипендиите за студентите и другикатегории граѓани, откако се вратиод Мароко, каде што помина курс зарехабилитација поради операцијана грбот. Тој беше опериран во еднаод најпрестижните американскиклиники New York%PresbyterianHospital во ноември 2010 г. и вотекот на три месеци беше надвор одземјата. По неговото

пристигнување, улиците и зградите во Ријад беа украсени сознамиња и големи плакати со поздрави од кралот. За страниците насаудиските весници, крал Абдула беше определен како „поддршкана стабилноста“ и како „оаза на мирот и безбедноста“. Враќањетона саудискиот монарх се совпадна со масовните протести вососеден Бахреин и Јемен, како и во Либија, а претходнопретседателите на Египет и Тунис беа принудени да ја напуштатземјата по масовните протести.

Бионсе на увце

Во последно време муза на ди ктаторскиот кланГадафи била црномурната Бионсе, која за „сит ни“два милиона долари им от пе ала новогодишнатезга заедно со својот сопруг % раперот Џеј Зи.Во листата со пејачи што „од прва“ при фатиле дапеат за фамилијата на Гадафи се и Мараја Кери иАш ер, кои биле „таксани“ од Му атасим, еден одсиновите на Гадафи, како и Бон Џови, ЛиндзиЛохан и не кол ку модели кои направиле приватнажурка за другиот Гадафов син % Ха нибал.Ѕвездите сега, откако се смени јавното мислењеи на нив се покажа со прст, се потешко се се ќа %ваат дека се познавале со не ка к ов си диктатород далечните аф р икански земји и дека нанивната сметка легнале „крвави пари“.

Xin Krec, toga{en amerikanski am-basador vo Libija, se procenuvadeka me|u niv, Muatasim i Hanibal,„ima dovolno valkanici za snima -we libiska sapunica“.Tuka ne e vklu~en i tretiot sin, Sa -adi, koj e opi{an kako „nepo pra v -liv neranimajko“ so „problemati-~no minato, vklu~uvaj}i presmetkiso policijata vo Evropa (osobeno voItalija), zloupotreba na droga ialkohol, prekumerno zabavuvawe ipatuvawe vo stranstvo sprotivno naèlbite na negoviot tatko“. Pora ne -{niot profesionalen fudbaler(ed na sezona igra{e za Peruxa voitalijanskata Serija A), Saadi, po -seduva del od eden od najgolemitefudbalski timovi vo Libija, kako ifilmska produkciska kompanija. Moèbi edinstveniot od sinovitena Gadafi {to se odnesuva dobro eSaif al Islam za kogo se smeta{edeka }e bide negov naslednik, i zakogo se poso~uva deka ne se sogla -suva so Mulatasim, Hanibal i Sa -adi. Vo telegramata na ambasadorot

Krec od 2010 g. se veli deka edenLibiec na 20-godi{na vozrast goopi{al Saif kako „nade`“ za Li-bija, i bi sakal toj da ja vodi zem-jata. „Sè pogolemiot kontrast me|udostojniot za po~it i kultiviranimix {to go ima Saif i razgalenioti grub imix {to go proektiraat ne-govite bra}a“, pi{uva Krec, „jatera lokalnata javnost da se sobiraza Saif kako sleden naslednik natronot na Gadafi“. No, sepak, Saif ne e „nevino dete“.Vo druga telegrama se naveduva de -ka i toj „ne bil imun na dobra zaba -va i tr~awe po èni“. Nitu, pak,izgleda deka bil posveten na ume -renoto. Aj{a, edinstvenata }erka na Ga da -fi, e general-polkovnik vo libi -skata armija i be{e posrednik me|unejzinata zemja i korporacii od Ev -ropskata unija. Vo 2006 g., Aj{a seomaì za Ahmed al Gadafi al Kasi,bratu~ed na nejziniot tatko i ofi-cer vo libiskata armija.

Швајцарија ги блокира сметките на Гадафи

Федералната Влада наШвајцарија ги бло ки ра ситесметки и поседи во земјата наГа дафи и на неговотосемејство. Ваков чекор на јавии Велика Британија. Владатаво Лон дон ќе формирапосебна комисија што ќе гипровери сите можности заблокирање на имо тот наГадафи и членовите на семеј "ст во то и на најблискиот кругсоработници. Спо редпрвичните проценки, станувазбор за повеќе од 20милијарди фунти.

БИЗНИС СВЕТ


„Работата на црно“во Грција цвета

Sekoj ~etvrti rabotnik e bez osigu-ruvawe, a godi{nite zagubi na osi -guritelnite fondovi iznesuvaat85 milijardi evra, pi{uvaat gr~ -kite vesnici. Proverkite na trudo -vata inspekcija za 2010 g. pokaù-mvaat deka 25% od vraboteniteostanuvaat bez osiguruvawe. Mina -tata godina bile provereni vkupno77.666 rabotnici, od koi 19.435bile bez osiguruvawe.

Намален кредитниотрејтинг на ЈапонијаAgencijata za kreditno rangirawe„Mudis“, predupredi na golemiotjaponski dolg so namaluvawe naocenkata za kreditnoto nivo nazemjata i so stavawe pod znak pra -{alnik na sposobnosta na vladatada gi sprovede reformite. Vrednu-vaweto na Japonija, od Aa2 od sta-bilno e svedeno na negativno, {tozna~i deka e mo`na degradacija nakreditnoto nivo na tretata najgo -lema ekonomija.

Секој ден без работаостануваат 555 лицаVo Srbija, vo prosek sekoj den ot -kaz dobivaat 555 rabotnici, poka -ùvaat podatocite na Republi~ki-ot zavod za statistika, potvrdeniod me|unarodniot monetaren fond.Za da se dostigne brojot na vrabo -teni kako pred krizata, bi bilepo trebni najmalku sedum godini,po so~uvaat ekonomistite. Stapka -ta na nevrabotenost vo ovoj momentiznesuva 26,7%.

Околу 18% одЕвропејците живеатво претесни становиOkolu 18% od Evropejcite, ili ednood {est lica, ìveele vo pre tesnoìveali{te vo 2009 g., pokaùvaatpodatocite na evropskata stati s ti -~ka slu`ba „Eurostat“. Sostojbatae mnogu razli~na vo oddelni zemji,konstatira „Eurostat“ i istaknuvadeka samo 1% od Kipranite ìveatvo pretesno ìveali{te vo odnosna 58% od Latvijcite.

Албанија на распродажбаVladata odlu~i da privatizira1.280 pretprijatija i javni objek -ti vo dràvna sopstvenost. Proce-sot na privatizacija treba da za-vr{i do krajot na godinava. Pri-vatizacijata na objektite nema dabide tolku lesna za{to pogolemi -ot del od niv se amortizirani.Nivnata proda`ba ja ote`nuva iglobalnata ekonomska kriza, kakoi politi~kata kriza vo zemjata.

Хрватска очекувараст поголем од 1,5%

Hrvatskata vlada }e gi prezeme si -te adekvatni merki za nadminuva -we na tekovnite ekonomski proble-mi i veruva deka godinava rastotna BDP }e nadmine 1,5%. Vakva pro-cenka iznese hrvatskiot ministerza ekonomija, \uro Popija~. Toj na-javi deka problemot so nevrabote -nosta }e se re{ava preku intenzivno pottiknuvawe na malite i sred-nite pretprijatija.

Во пресрет на 8 март, Култура на празнување

[email protected]

И гламурот е во криза

Давид Газаров: Инспирацијата се појавува одненадеж

Урбани легенди: Панде МКЦ

Бушава азбука

КУЛТУРА

ОСКАРИ


PRVATA RABOTA OKOLU Oskarite edeka TV prenosot treba da se iz dr -ì, vremenski odnosno fizi~ki. Vefa}a zorata i toga{ konstatiratedeka ba{ moèvte da ja gledate re -prizata vo pristojno vreme, a akorazmislite podobro, voop{to ne steni morale da bdeete. Dobro, amaneli Oskar e Oskar?Pr vite dva ~asa od prenosot (na MTV)bea rezervirani za najva ni ot delod oskarite, crvenata pateka, kadeènskata populacija se odu- {e vuva odtoa kako i vo ~ija kre aci ja seoble~eni akterite, a pak ma {kiotrod naga|a kako bi izgledalesoble~eni.Godinava, na 83-to izdanie na crve-niot }ilim najatraktivni i najspom-nuvani imiwa bea na{ite JanaStojanovska i Emil Krstevski,rekorderite na „Vi-

ta min ka“ koi vo podgotovkite za os-karovskata ve~er, vo svojot „folk -s vagen“ izdràa 156 ~asa, 42 minutii 50 sekundi gledaj}i filmovi voavto-kinoto i jadej}i „stobi flips“.I taka najmalku dva-trinaeset pati...Vam vi ostanuva da zaklu~ite dalipo ovoj Flips maraton akteritepreìveale. Po „stupidna“ i pone-humana reklama odamna ne sum vi -del. Po ova, site obidi na Holivudda nè razonodi ostanuvaat zaludni. Den pred Oskarite bea dodeleni i„malinite“ koi zasluèno gi dobijasite akterki na „Seksot i gradot 2“,no samo zatoa {to na{ite Jana iEmil ne uspeaja da najdat sponzor iblagovremeno da se nominiraat zaovaa kategorija.

Vtoriot del od spektaklot, onojvo teatarot „Kodak“, mina

glavno spored o~ekuva wa ta.So meseci odnapred

И гламурот е во криза

Natali Portman Kolin Firt


se znae{e deka Kolin Firt vo „Go-vorot na kralot“ i Natali Portmanvo „Crniot lebed“ }e pobedat vokategoriite za najdobra ma{ka, od -nosno glavna ènska uloga. Potreb-nata neizvesnost lebde{e okoluglav nite kategorii, no i tuka ipokraj mediumskoto forsirawe naDejvid Fin~er i negoviot „Socijal -na mreà“, sepak „Govorot na kra lot“izleze superioren. Pokraj Firt, os -kar dobija producentite na filmot(za najdobar film), reìserot TomHuper i scenaristot Dejvid Sejdler.„Socijalna mreà“ gi dobi Oska ri -te vo kategoriite adaptirano scena -rio, montaà i muzika. Filmot„Po ~etok“ (Inception) vo reìja naKristofer Nolan be{e superiorenvo tehni~kite disciplini (foto gra -fija, zvuk, montaà na zvuk i vi zu -el ni efekti) no avtorite moàt dabidat zadovolni so ~etirite oska ri.Najgolemiot gubitnik na godina-{nive oskari be{e odli~niot film„Hrabriot mar{al“ (True Grit) odbra}ata Koen, inaku nominiran vo11 kategorii, a ostana bez niedenOskar. So ogled deka Xef Brixis m i -natata godina dobi Oskar za ulogatavo filmot „Ludo srce“, te{ko be{eda se o~ekuva da dobie dva Oskariednopodrugo. Izvisi i forsiraniotfilm na Deni Bojl „127 ~asa“.

Oskar za sporedna uloga Melisa Leo

Gvinet Paltrou, oskarovka od 2005 god.Tim Barton so soprugata Helena Bonam Karter


Vo kategorijata na crtani filmovipobedi „Igra~ki 3“ a istiot film,odnosno kompozitorot Rendi Wumandobi Oskar za „najdobar song“. Ku-ri ozitet e i toa {to ova e dvaesettanominacija na ovoj kompozitor, adobitnik e samo na dva oskari. Re ~ i-si stana pravilo nagradite od ovaakategorija da se dodeluvaat za pes -ni od animirani filmovi. Edna od promenite koi gi vneseAkademijata, ovaa godina, e vo kate-gorijata najdobar film kade {to senatprevaruvaa duri 10 naslovi, odkoi za volja na vistinata, barem petne go zasluùvaa toa.Pojavuvaweto na 94-godi{niot Kirk

Daglas kako prezenter be{e ubav ipo~ituva~ki poteg za legendarniotakter, koj, barem za onie koi na dol -gi pateki gi sledat oskarite, izgle -da{e po{armantno i poduhovito odbledata i letargi~na voditelskadvojka En Hatavej i Xejms Franko.Nedostiga{e duhovitost i onaa do -zirana lucidnost i zajadlivost tol -ku svojstveni za nekoi od pora ne{-nite prezenteri kako Vupi Goldberg,Bili Kristl ili Dejvid Leterman.Tviterite na internet duri {pe ku -li raa deka Franko na scenata bilstoniran, iako e te{ko da se pove -ru va deka Akademijata toa bi go doz -volila. Samo zdodevnite, so

decenii nanazad, govori na dobit-ni cite ostana na svoeto poznato ne -inventivno ramni{te. Zamisletekoga polovinata govornici ja kori-stat ovaa mo`nost javno da im kaàtna soprugite (so koi ve}e tri dece -nii se vo brak) deka gi sakaat. Veru-vam deka e toa vtoro izjavuvawequbov vo poslednite dvaeset godiniod nivnite brakovi. Taka vi e vo Ame -rika, qubovta ima vrednost samodo kolku javno se soop{tuva. Qubov -ta vo Holivud definitivno e kori-s na marketin{ka alatka.U{ te edna odlika na godina{novoizdanie na oskarite e otsustvoto nacrnomurestite akteri i filmaxiivo koja bilo kategorija. Se ~ini de -ka samo vo godinite koga, sindikal-nite tenzii so oboenata filmskapopulacija vo SAD se dojdeni dokri ti~na to~ka, Akademijata kako daima razbirawe za nivniot u~i nok, padodeluvaweto na oskarite mu doa|akako nekakva socijalna refleksijana sostojbite vo filmskata gilda.Sepak, Oskarite re~isi ne pamtamdeka potfrlile vo TV realizacija -ta, scenografijata i demonstraci-jata na tehni~ki i vizuelni novi -te ti. Godinava ovoj segment be{enavistina perfekten. Golemata opasnost vo opstojuvawetona ovaa manifestacija e za~ma eno -sta, neiznao|aweto novi, veseli isveì formi za animirawe naprisutnite vo teatarot „Kodak“ imilionskiot televiziski audito-rium {irum svetot.

Tom Huper

Oskarovci i nominirani: Kolin Firt,Xef Brixis, Xorx Kluni, Morgan Frimen, Xeremi Rejnor

Oskar zamuzika, Trent Reznor i Atikus Ros

СРЕДБА СО ДАВИД ГАЗАРОВ, КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТ


SREDBATA SO DAVID GAZAROV seslu~i za vreme na negovata dvodnev -na poseta na Makedonija. Direktenpovod za negovoto doa|awe be{epromocijata na romanite „Mojot An-tonio Diavolo“ i „Vreme na lagi“,napi{ani od negovata sopruga Si -bila Petlevski. Delata na Petlev -ski, hrvatska pisatelka so makedon-sko poteklo, na makedonski jazik giprevede Igor Isakovski za kultur-nata ustanova „Blesok”. Promocija -ta na romanite be{e dopolneta so

multimedijalen poetski perfor-mans so naslov „Ôd vo prazno“, kojvklu~uva stihovi od poezijata na Si -bila Petlevski i videoart monti-ran po ritamot na muzikata na Da-vid Gazarov. Kreiraweto na per-formansot zapo~nalo mnogu spon-tano. „Sibila mi dade dvaesetinasvoi novi stihovi, gi pro~itav ivistinski me doprea. Muzikata janapi{av so impresii od nejzinitestihovi. Potoa se slu~i eden multi-medijalen kni`even festival vo

Rieka. Za potrebite na festivalottreba{e da se podgotvi video sotematika koja }e gi sledi stihovitena Sibila, a kako osnova ja posta-viv mojata muzika. Seto toa soodvet-stvuva{e edno na drugo i mislamdeka ne izleze lo{o“, otkriva Da -vid Gazarov.Pove}e ne{ta se zaedni~ki za Si -bila Petlevski i David Gazarov. Voedna prilika, tatkoto na Sibila,Ordan Petlevski, ì rekol sekoga{da se dr`i blisku do masata, ili ba -

Инспирацијатасе појавува одненадежГерманскиот композитор со ерменско потекло Давид Газаров, како сопруг на хрватскадржавјанка со македонско потекло, Сибила Петлевски, одлично ја познава звучнатааура на Македонија

од Тони Димков

fo

to: A

nd

re

j G

in

ov

ski


rem pokraj sebe da ima moliv i har-tija, za da moè da gi zapi{e stiho-vite koi }e ì se pojavuvaat odnena -de`. Sli~no razmisluva i David vomomentite koga ja sozdava svojatamuzika. „Kako i kaj sekoj umetnik,inspiracijata se pojavuva odnena -de`, nepredizvikana od ni{to.Nekoga{ e pottiknata od nekoe do -ìvuvawe, ili od nekoja impresija.Sekoga{ e razli~no. Nekoga{, dode -ka spijam, odnenade` se pojavuvaideja i mora da stanam od krevetoti da ja zapi{am, bidej}i do utroto,idejata ve}e }e bide zaminata“, ve -li Gazarov.So Sibila se zapoznale pri negovi -ot prv nastap vo Zagreb, nejziniotroden grad. Toga{ Gazarov nastapu-val so xez-muzi~arite âk Izraels(basist koj svirel so Bil Evans, XonKoltrejn i Bili Holidej) i Bil Gud-vin (tapanar koj svirel so FilVuds). Ednostavno, sredbata se slu -~ila na koncertot, se zapoznale iottoga{ se zaedno. Malku pote{ko eda se objasni negovoto poteklo. Ro -den e vo Baku, glavniot grad naAzerbejxan, no ne e Azerbejxanec,tuku negoviot tatko, Eduard Gazarov,be{e ermenski dirigent i kompozi-tor. Majkata na David e Evrejka, kojaimala muzi~ko obrazovanie, no celìvot se zanimavala so slikarstvo.Tatko mu e po~inat, a majka mu sèu{te ìvee vo Moskva.Muzi~koto obrazovanie na Gazarovzapo~nalo ve}e na negova ~etirigo -di{na vozrast. Klu~no bilo vlijani-eto na semejstvoto, a osobeno nanegoviot tatko, koj toga{ rakovodelso Big bend orkestar. Prvo studiralna muzi~kiot konzervatorium vo Ba -ku, dodeka vo 1989 godina studiitegi prodolìl na konzervatorium voMoskva. Vo 1991 godina go potpi -{al prviot profesionalen dogovorso germanskata diskografska ku}a„Anima rekords“. Ottoga{ negoviotìvot se seli vo Minhen, no ne muostanuva vreme postojano da bidetamu. Naprotiv.„Sega ìveam pome|u nekolku drà -vi. Vo su{tina sum germanski dr -àvjanin. Za da bidam zaedno so mo-jata sopruga, koja e so makedonskopoteklo, no so hrvatsko dràvjan -stvo, ìveam vo Zagreb, vo Hrvat -ska. Inaku, vo tekot na godinatapove}e od {est meseci sum nekadena pat. Zatoa e dobro pra{awetokade ìveam. Oficijalno, sporeddokumentite, mojot dom e vo Minhen,vo Germanija. Fakti~ki, slobodnotovreme go pominuvam so soprugata voZagreb, a drugoto vreme go pominu-

vam na pat so koncerti niz celiotsvet, najmnogu vo Evropa, no neodam-na bev vo Singapur i vo Indone zi-ja, i taka natamu“, objasni Gaza- rov.Diskografijata na David Gazarovvklu~uva petnaesetina albumi koigi objavil za razli~ni izdava~kiku}i, kako „Anima“ i „Skip reko-rds“ vo Germanija, „Tjudor“ vo [vaj-carija i internacionalnite disko-grafski ku}i „Soni mjuzik“, „De -non“, „E-M-S“ i „Toksido rekords“.Albumite gi objavil so svoj sostavili kako u~esnik vo proekti na svoimuzi~ki kolegi. Dolg e spisokot namuzi~ari so koi nastapuval DavidGazarov. Pokraj ve}e spomnatiteЧak Izraels i Bil Gudvin, zna~ajna enegovata sorabotka so Alvin Kvin,Nils H. Pedersen, Roberta Gambari -ni, Badi de Franko, Bo{ko Petro -vi}, Bobi Durham, Rexi Xonson, Kit

Koplend, Martin Ceh, Kris Lakota,Karl-Hajnc Stefens. Nastapuva ed-novremeno so xez-sostav i so kla -si~na muzika. Samostojnite koncerti na Gazarov naj~esto se kombina-cija so koja vo prviot del ispolnuvadela od klasi~nata muzika, dodekavo vtoriot del toa se dela od xez-muzikata. Tokmu zatoa za sebe velideka e muzi~ar, pijanist i kompozi-tor na klasi~na, xez i krosover-muzika. Zna~ajna uloga vo negovototvore{tvo ima vlijanieto na folk-lornata muzika od zemjite kade {toìveel, no i vo globalni ramki.Iako dosega samo edna{ nastapil voMakedonija, na festivalot „Ohrid-sko leto“, ve}e dobro go prepoznavazvukot na zemjata.„Zvu~nata aura na Makedonija imavmo`nost da ja otkrijam mnogu vremepred prvpat da dojdam tuka. U{tekako dete ja zapoznav starata ermen-ska muzika, kako i azerbejxanskata,koja vo su{tina e turska muzika, no}e ja naglasam ermenskata muzikabidej}i vo nea ima asimetri~nametrika, kako i vo makedonskata iz -vorna muzika. Od toj fakt voop{tone sum iznenaden, bidej}i dvatanaroda pripa|aat ili poto~no, toase dva dela koi ostanaa od edna sta -ra golema kultura. Zatoa ne sum iz-nenaden i uìvam vo izvornatamu zika vo Makedonija“, veli Gaza -rov.Svoite soznanija pri neodamne{na -ta poseta gi dopolnil so Antologijana ~algiskata muzika, koja vedna{ jaosvoila negovata muzi~ka du{a.„Izvornata muzika e isklu~itelnova`na, nezavisno od koj narod po -teknuva. Najgolem broj od genijalni -te klasi~ni kompozicii svoetoizvori{te, svojata osnova ja imaatvo izvornata narodna muzika. Akogo zememe Mocart kako primer, toae germanska narodna muzika, samo{to e rafinirana. Ima i drugi sli -~ni primeri. Vo moeto tvore{tvo,folklornite vlijanija gi koristamkako {to slikarot gi upotrebuvaboite za svojata slika. Toa e golemonasledstvo koe treba da se ~uva, ida ne se dozvoli industrijata da gouni{ti, kako {to obi~no se slu~u -va“, naglasi Gazarov.Ima nameri David Gazarov daodrì koncert vo Makedonija. Do-deka da se najde na~in kako toa dase slu~i, veruvame }e bide dovolenfaktot {to eden svoj klavirski kon-cert, so naslov „Crna vizija“, Ga -zarov go posveti na tatkoto na svo-jata sopruga i zna ~aen makedonskislikar Ordan Petlevski.

Изворната музика енаследство кое треба да сечува и да не се дозволииндустријата да го уништи,како што обично се случува

СТАВ


RAZLIKATAPOME\Uslab i mo -}en uni-verzitet nee samo vobrojot natrudovi{to ginapi{aleprofe-sorite,tuku vokvalitetotna tru-

dovite. Koga vo anti~ka Grcija (voAtina) po~nale (pomasovno) da seotvoraat (visoko) {kolski ustanovii koga vo niv mnogumina po~nale dadràt predavawa (denes Ph.D = dok-tori po filozofija, doktori nanauki), starite filozofi uka u va -le na najva`noto pra{awe vo obra-zovanieto: ne e presudno deka fi-lo zofite (profesorite) dràt pre-davawa, tuku dali predavawata sekvalitetni. Nema nauka koga kvali -tetot }e se svede na kvantitet. Kvan-tifikacijata na kvalitetot e edenod golemite problemi so koi i voidnina te{ko }e moè da se spravipredvidenata evaluacija na viso -ko{kolskite ustanovi. So nekva li -tetot mora da se spravat univer -zitetskite profesori, podigaj}i gonivoto na kvalitet na svoite pre-davawa,usoglasuvaj}i go kriteriu-mot za ocenuvawe, i eliminiraj}i jagolemata neselektivna proodnost(zaradi toa {to pogolemiot brojstudenti koi{to poloìle na Uni-verzitetot mu nosel pove}e pari?)Ili: site neka poloàt, pa makar iso prazni tetratki? So nekvalitetotmora da se spravat recenzentite,koga gi pi{uvaat recenziite zaizbor i za unapreduvawe na svo itekolegi vo univerzitetski pro feso -ri (ne znam koga posleden pat nekojne bil izbran ili unapreden zaradinegativna ocenka na recenzenti te??),koga gi recenziraat univerzitetski -te u~ebnici (pa i preveduvanite, isredno{kolskite u~ebnici), koga gi

pi{uvaat recenziite za ocenka nadiplomskite, magisterskite i dok-torskite trudovi podneseni za oce -nuvawe (ne sum ~ul koga posledenpat diplomski, magisterski ilidoktorski trud bil vraten ili os -poren) zaradi nekvalitet ili za ra -di plagijatorstvo, za razlika odGermanija kade {to ovie denovi sepreispituvaat doktoratite na vi-soki funkcioneri vo vlasta?).Visokoto obrazovanie e dovedenona niski granki, so formalniotpristap koj se sveduva samo na

broewe (nau~ni poeni??) na koli ~i -nata na trudovite koi gi podnesu-vaat kandidatite pri konkurirawe-to za izbor ili za unapreduvawe(t.n. kvantitativen pristap), i sopovr{en pregled i formalen pot-pis na pozitivnite recenzii zaocen ka na podnesenite trudovi,(za radi kolegijalnost??), a ne i sonau~na valorizacija na kvalitetotna napi{anoto. Profesorite, sekojvo svojot univerzitet (fakultet, in-stitut) neka mu se posvetat na vi-sokoto obrazovanie so celiot svojavtoritet, ne {tedej}i go svoetoznaewe i energija, sekoj neka go

~uva svojot avtoritet ne sporedu-vaj}i se so drugite (sli~ni) koi sipopu{tale me|u sebe za da napredu-vaat pobrgu ili go namaluvale kri-teriumot za poloùvawe, za univer -zitetot da zarabotel pove}e. Samotaka, site univerziteti nema da b i -dat vo ist ko{, a na rang-listite }ese pojavuvaat samo onie koi navi -sti na vredat. Na makedonskata rang-lista na univerziteti i oficijalno}e se znae koj e koj, no i sega neofi-cijalno nekoi firmi baraat da vra -botat diplomiran, „ama da e od toj

i toj univerzitet“). Da ne ni se slu ~ istavaj}i gi vo ist ko{ site makedon-ski univerziteti, makedonskoto vi-soko obrazovanie da po~ne da go bielo{iot glas, pa vo Evropa site make-donski diplomi „po difolt“ da sesmetaat za bezvredni.Pr ofesorite neka go postavat (pov-torno) „nivniot“ Univerzitet na ko -losekot po koj se dviàt viso ko {kol-skite ustanovi za ,{to e mo`no po-brgu, da stignat na povisoko me sto na[angajskata i na site drugi rang-listina uspe{ni Univerziteti vo svetot.

Prof. d-r Mile Dimitrovski (UKIM)

Разлика(по втор пат: за високото образование)

Разликата помеѓу пустина и градина

не е во водата, туку во човекот

Разликата помеѓу недемократско и демократско

не е во гласањето, туку во броењето

Разликата меѓу лош и добар буџет

не е во парите, туку во трошењето

Разликата меѓу лошо и добро предавање

не е колку си зборувал

туку што си кажал

Разликата меѓу лош и добар учебник

не е во обемот, туку во содржината

Разликата помеѓу слаб и добар студент

не е дали положил, туку колку научил

ФИЛМ


RE@IJA: Sa{oPavlovskiUlogi: SenkoVelinov, TawaMickov, KajEvans, NikolaRistanovski.Filmot e ska -pa igra~ka akovo nego se vlo -èni sopstve -

ni pari i li~niot kredibilitet.Praveweto film moè da bide ev -tina zabava ako nekoj drug pla}a avie si igrate pravewe film. Po koj-znae koj pat se postavuva pra{awe toza otsustvo na odgovornost.Vo princip ne bi trebalo da se som-nevame deka proektot „Ova ne eamerikanski film“ na hartija imaldovolno vetuva~ki elementi poradikoi stru~wacite od filmskiotfond mu dale viza za negova reali -zacija. Ako pak, finalniot produkt smeta -me deka e daleku pod o~ekuvawatana investitorite i daleku pod nade -ìte na komisijata na FF, deka odo -brile dobar proekt, a dobile lo{produkt, toga{ nema potreba da ba -rame vinovnici. Dovolno e da kon-

statirame deka timot na „Ova ne eamerikanski film“ ja propu{tilsvojata prva filmska {ansa, abogami ja izgubil i doverbata nasvoite sponzori. No, se razbira,sekoga{ treba da se smeta i na toadeka i nara~atelite ipoddrùva~ite na ovjfilm imaat ist vkus soavtorite na filmot,pa moàt da si go pro-glasat filmot kakodobar i uspe {en. Pove}eto filmovipo~nuvaat so fade in(otemnuvawe) a za -vr{uvaat so fade out(zatemnuvawe). Taka iovoj, predmetniov,samo {to toa, voved-niot akter i direk-tno ni go najavuva,usno. Sepak, vistinata e deka fil-mot po~nuva so play, gore vo desniotagol na platnoto, informacijatipi~na za do ma{no DVD kino.Zna~i, sedite vo kino „Milenium“i se ~uvstvuvate kako doma...Avtorite na filmot si napravijame~kina usluga najavuvaj}i go fil-mot kako gangsterska komedija vo

manirot na Gaj Ri~i i Kventin Ta -ran tino, potcenuvaj}i edna cela ge -neracija filmofili koi i toa kakoznaat za vrednostite na spomnatitereìseri. Scenarioto na filmot iako so vetu -va~ki potencijal, se izgubilo neka -

de na relacijata re-ìser-akteri, kame -ra-mon taà i sceno -grafija-akcija.Konfuzna i asinhro -na komunika cija nasite nivoa, edno go -lemo konti nuirnonedorazbira we vna-tre, vo timot, {to sepravi, kako da se od -glumi, kako da seprodolì i kako dase zavr{i. Razo ~aru-va ~ki neodgovorna

akterska igra na pogolemiot del odekipata, koja o~igledno ne ja razbra-la idejata za „gangsterska“ parodi -ja, Bajati i izliteni finti (kakoonaa so kupuvaweto cigari), neuver-livo (i na lo{ angliski) citiranikultni repliki od amerikanskifilmovi... Dokolku avtorite celelebarem na elementarna avtenti~nostvo pri stapot, morale da se potsetatdeka komedijata e serizen filmskiànr, i sekako morale da gi imaatpredvid reakciite na publikata,osobe no na onaa poeduciranata. Va -ka, filmot nalikuva na razvle ~enske~ vo koj nikako da do~ekame ne -{to navistina sme{no i duhovito. Vsu{nost, „Ova ne e amerikanskifilm“ ima dve dobri strani i ednadobra scena. Vovednata muzi~ka te -ma na „Foltin“, nekolkute vizuelniefekti i onaa antolo{ka scena naboss Senko Velinov vo ènski dreina plaà. Ete, deka ne e sè taka lo{o vo ovojfilm. A za {to zboruva filmot? E, toa sa -mite treba da si go objasnite dokol -ku re{ite da odite na javna DVDproekcija.

„Ова не еамерикански филм“

Разочарувачкинеодговорна актер�ска игра на поголе�миот дел од екипата,која очигледно не јаразбрала идејата за„гангстерска" паро�дија

Влатко Галевски

ВОДИЧ


02 март„Римската монетарница во Стоби“ � изложбаМузеј на Македонија

Vo Muzej naMakedonija epostavenaizlo`batanaslovenaMUNICIPIVMSTOBENSIVM– Rimskatamonetarnicavo Stobi. Soovaa izlo`bapred make-donskatajavnost prv-pat seprezentiranioriginalnimoneti odvremeto naedinaeset

rimski imperatori. Na izlo`bata se prezentirani 176 moneti iskovanivo periodot od 73 g. od n.e., koga monetarnicata zapo~nala so svoite ak-tiv nosti, do 217 g. od n.e., koga nejzinata aktivnost vo potpolnost zam-rela. Se raboti za bronzeni moneti za lokalna upotreba.Av tor na koncepcijata za izlo`bata i na tekstot za katalogot e m-r PeroJosifovski, numizmati~ar.

„Расправа во тројка“ романИздавачки центар „Три“

„Rasprava vo trojka“ od XulijanBarns, e originalen roman so be z -vre menska tema - prequbata. Voovoj quboven triagolnik, trite li -ka naizmeni~no ja raskaùvaatprikaznata od svoja perspektiva,vo prvo lice. Stjuart Hjuz i OliverRasel se najdobri prijateli od ma -li noze, a se sosema razli~ni ka -rak teri: bankarot Stjuart e po ma l-ku nesiguren i zdodeven, a pak pro-fesorot Oliver e duhovit, re~it ipompezen. No, koga Stjuart ja zapoz-nava ubavata, a prizemna restavra-torka Xilijan Vajat, Oliver prostone moè da poveruva. So potajnami sla deka Xilijan zasluùva ne -koj kako nego, toj se vle~e po vqube-niot par na nivnite randevua, paduri i prifa}a da im bide kum nasvadbata. No nabrgu po svadbata,kumot go pravi najneo~ekuvanoto-izjavuva qubov na ènata od svojotnajdobar prijatel. Toga{ dvajcatanajdobri prijateli stanuvaat naj-golemi rivali. So majstorska teh -ni ka na raskaùvawe, Barns na pi-{al duhovit i zabaven roman ispre-pleten so doza na crn humor. Ra z li -~nite verzii na nastanite mu osta -vaat na ~itatelot da bide kone~ ni -ot sudija, a so toa i kone~niot av tor.Za „Rasprava vo trojka“, XulijanBarns e dobitnik na nagradata „PriFemina“ vo 1992 g.. Ova izdanie popovolna cena moè da se najde voIzdava~kiot centar „Tri“.

05 и 06 мартМеѓународен прилепски карневал „Прочка“ 2011Прилеп

Ovoj vikend vo Prilep }e se odrì tradicionalniot karneval po povodpravoslavniot praznik „Pro~ka“. Najrazli~ni kostimirani likovi }eprodefiliraat niz ulicite na Prilep, pretstavuvaj}i go na toj na~inpreminot na lo{oto vo dobro i pobedata na ubavoto nad grdoto. Organi-zatorite na ovoj nastan velat: „Vo Prilep na ‘Pro~ka’, demonite od podzemja }e dopatuvaat. Po ulici i sokaci }e {etaat, }e pla{at minuva~i,otkup za ìvot }e baraat, so stapovi }e mavaat, sekoj udar eden plod iblosooewe za beri}et i rod. Da nè potsetat na minlivosta na ìvotot ipovtornoto ra|awe. Toj den vo Prilep sekoj moè da bide {to saka. Od~ovek - kamila, od starica - dete, od ma`- nevesta, od prosjak - car, odme~kari- dar-mar. Pro~kata e prikaz na haosot, od koj nastanal svetot,den za mnogu majtap, strav i prikazna. Najdobrite maski }e bidat na-gradeni. Odli~na mo`nost vikendov da se opu{tite vo odli~na zabava.


05�08 мартWomen’s Rights NightsКино „Фросина“

Od 5-ti do 8-mi mart }e seodrì vtorotoizdanie naWomen’sRights Nights,organiziranood strana naUN Women,kancelarijatavo Skopje, In-stitutot za ro -dovi studiipri Filozof-skiot Fakultet vo Skopje i Univer -zitetot za audio-vizuelni ume tno-sti ESRA od Skopje. Se ra boti za re-vija na dokumentarni filmovi (~e -tiri ve~eri po eden dokumen tarenfilm) koi{to }e bidat pridruèniso diskusija i pokaneti gosti, me|ukoi i avtorite na filmot, kako idrugi relevantni lica koi{to ra-botat na poleto na rodovata ramno-pravnost vo zemjata. Ovoj nastan vklu~uva i drugi ak-tivnosti, kako {to e izlo`bata ipromocijata na kalendar so fo-tografii izraboteni od strana nastudentite od ESRA i Institutot zarodovi studii koi go prikaùvaatkr{eweto na sterotipite vo raz -li~ ni tipovi profesii. Del odfilmovite koi }e bidat prikaànise: „Gradot na ènite“, „Selo bezèni“, „Docen dom“. Vlezot za siteproekcii e besplaten.

09 мартВечери на Јапонски филм„Кинотека на Македонија“

Kinoteka naMakedonija ivo mesecmart, nudi ne-sekojdnevna iatraktivnaprograma zaqubitelitena filmskataumetnost. Od9 mart, vo„Kinoteka naMakedonija“}e se reali -zira nede-lata najaponski fil-movi. Prv odniv }e bide

prikaàn filmot „Slu~ka na more“ na reìserot Take{i Kitano.Stanuva zbor za prikazna koja go sledi ìvotot na gluvonemiot [igerukoj raboti kako ~ista~ i nao|a frlena {tica za surfawe. Otkako }e japopravi, zaminuva na plaàta za i toj da nau~i da surfa. Negovitepo~etni~ki obidi se sme{ni i lokalnite surferi go ismevaat, isto kakoi negovata devojka Takako. No, [igeru uporno sekoj den odi na plaàta ive`ba. Vlezot za site proekcii vo nedelata na Japonski film e 50 denari.

08 март„Темпирана опера“ � театарска претставаМНТ

Na denot na ènite,8 mart, vo Makedon-skiot nacionalenteatar }e bide izve-dena pretstavata„Tempirana opera“vo reìja na VasilHristov. Pretsta-vata e inspiriranaod operata naBertold Breht„Opera za trigro{a“ i od filmot„Pekolniot por-tokal“ na Stenli

Kjubrik. Dejstvoto se slu~uva vo ovoj moment i sega i e vo korelacija sosekojdnevjeto {to go ìveeme i so idninata {to nè o~ekuva. Se raboti zadvajca antiheroi, sociopati {to }e se sretnat i }e ja pronajdat svojataqubov, koja, za àl, ne moè da bide prifatena od op{testvoto. Ovaamelodrama kako {to veli reìserot Hristov, se zanimava so toa kakoop{testvoto }e se spravi so ovaa problemati~nata qubov. Glavnitelikovi gi igraat Sa{ko Kocev i Jelena Jovanova, a pokraj niv igraat iEmil Ruben, Dragana Bosni}-Milenkovska, Igor Stoj~evski, Sowa Stam-bolxioska, Gorast Cvetkovski, Sofija Nasevska, Kristijan Svetiev, NinaDean, Atanas Atanasovski, Arna [ijak, Marija Novak, Kiril Korunovski,Dragana Kostadinovska i Aleksandar Miki}.

ЖИВОТ СО СТИЛ


Sè porazviena modna industrija na Zapadot stanuvaatreviite za obleka na mileni~iwa. Interesno e toa {tovo prezentacijata na izrabotenite „par~iwa garde-roba“ u~estvuvaat samite ìvotni. Eve nekolku intersni obleki, za va{ite mileni~iwa.Ovie primeri moè da vi pomognat vo izborot nagarderoba za va{eto mileni~e. Bidete sigurni deka vostudenite i do`dlivi denovi, vakvi „par~iwa garde-roba“ dobro }e im dojdat na va{ite mileni~iwa.

Кучиња на модни писти

Tancuva~ki kostum Vojni~ki izgled

Rege izgled

Koèn mantil

Nevesta

УВАВИНА


Za mnogumina ovie dami se seks-simbol. @eni odkoi izvira nizmerna ubavina, ne`nost i prefine-tost. Tie se reper za mnogu dami {irum svetot, kakotreba da se neguva sekoja doma}inka od 21 vek. Voovie nekolku stranici, vi prika`uvame fo-tografii od svetskite yvezdi bez soodvetna{minka. Nekoi od niv se sosema razli~ni bez{minka, nekoi isti... no sepak, dostojni na svojataubavina. Fotografiite koi sledat podolu, ne se socel da se „ocrni“ nivnata ubavina, tuku da sepoka`e deka, sepak i ovie mega-yvezdi se lu|e odkrv i meso. Site tie ja poseduvaat ubavinata. So,ili bez {minka.

Ненашминкани ѕвезди

Uma Turman

Melani Grifit

Penelope Kruz

Madona

[er

Ana Kurnikova

Xenifer LopezHali Beri

СПОРТ


HUAN MANUEL FANXO be{e roden vo1911 godina vo argentinskoto grat -~e Balkarke, vo provincijata na Bu -enos Aires, pedesetina kilometrizapadno od popularnata Mar DelPla ta. Na „dvaeset i kusur“ godinizapo~nal so avtotrki so „ford A“-model od 1929 godina, koj{to sam go prisposobil za taa namena. Po -do cna premina na „{evrolet“, pavo 1940 i 1941 godina stana naci -onalen prvak na Argentina. A vo Ar-gentina ne postoi ~ovek bez prekar,od najobi~niot do najslavniot. Av-tomobilskiot as od zavidlivcitebe{e narekuvan EL ЧUEKO {to oz na -~uva „krivonog” no za ostanatite

Fan xo be{e EL MAESTRO. Argentinskata vlada i eden avto -klub go fi-nansiraanego - viot prvna stap na av-totrki voEvropa vo1948 godina.Vo istata go-dina vleze vonatprevariteFormula 1,kako debi-tant, no na 37-godi{na voz -rast, {to za

dene{ni uslovi e nepoimlivo.Prviot nastap go ima{e so simka

gordini vo1948 godinavo Rems, nomo ra{e pre d vremeda ja zavr{itrkata. Na -re dnata go-dina se pre -f rli na„maserati 4CLT/48“ ivo {est iz-v o zeni trkipobedi vo

Уметност на возењето од славниот Ел Маестро Цели 45 години Мануел Фанџо беше рекордер по бројот на освоени шампионати воФормула 1, вкупно пет, се додека рекордот не му го собори Михаел Шумахер. Но и когаго надмина големиот спортист од Германија, му симнуваше капа, или поточно кацига наАргентинецот. „Фанџо е за мене скалило повисоко отколку што се гледам себе. Неговитепобеди ги постигна исклучиво со свое умеење“, изјави Шумахер, алудирајќи на тоа каквапотпора во боксовите имаат денешните Ф+1 возачи, со тимови зад себе, со технологијаи електроника, со напредни системи за полнење гориво и менување гуми, со радио+врски и се друго без кое денес е незамисливо да се излезе на писта

Подготвува: Мирослав Николовски

Киднапиран, па ослободен

На 23 февруари 1958г. бунтовнициод Куба го киднапираа Мануел Фанџо,барајќи пари и ослободување насоборци, за да не го убијат. Но откакоувидоа каков човек имаат пред себе,едноставно го засакаа како роденбрат. Фанџо беше ослободен, а спореднастанот беше снимен игран филм„Операција Фанџо“ во режија наАлберто Лечи.

Bista vo Puerto Madero Argentina


~etiri. Vo 1950 g. go voze{e konku -ren tnoto „alfa romeo“ do krajizvozi samo tri trki, no pobedi vosite tri kolku i Xuzepe Farina, kojstana svetski prvak poradi edenplasman na ~etvrta pozicija. Vo 1951 godina ja osvoi prvata ti-tula svetski prvak so „alfa romeo159“ so tri triumfa i dva plasma -na na vtoroto mesto. Po ova osvoiu{te 4 svetski naslovi, vo 1954 g.so „maserati 250 F“ i so „mercedesbenz V196“, pa vo 1955 g. so istiotbolid, vo1956 g. so„lan~a fe-rari D50“ ivo 1957 g. so„maserati250 F“. Sevoova go napra -vi vo vremekoga ima{ekonkurencijavo prosla -veni voza~ikako {to beaXuzepe Fa-rina, Al-berto Aska -ri, StirlingMos...Toa bea go-dini na ap-solutna do-mi nacija naFanxo koj{to osvoi 5svetski titu -li so 24

pobedi na trkite Gran pri od vkup -no 51 na koja nastapi, {to zna~ideka pobeduval re~isi na sekojavto ra. Ovoj procent (47,06) na po -bedi i do den denes ne e nadminat.I pokraj toa {to be{e najbrz odsite, i pokraj toa {to za dene{nisfa}awa ovie voza~i vozea nebez -be dni bolidi, vo koi i edna najmalagre{ka ~esto zna~e{e i zaguben ì -vot, golemiot Fanxo uspea da ja za -vr{i karierata bez da napravi in -cident, za site godini na pistite ne-

doveduvajki go vo opasnost nitu svo -jot ìvot, nitu na ostanatite F-1 vo -za~i. Fanxo doìvea dlaboka sta -rost. Na 80-godi{na vozrast vlastamu ja odzede voza~kata dozvola po-radi starosna granica. [ampionotodgovori so predizvik - rastojanietood Buenos Aires do Mar Del Plataod 400 kilometri po avtopat, izjavideka }e go izvozi za pomalku od dva~asa. Vlasta se popi{mani, mu javrati voza~kata dozvola so izvinu-vawe do {ampionot. êtiri godini

podocna,Fan xo po~inana vozrast od84 godini. Fanxo e vove-den vo Moto-sport ku}atana slavnitevo 1990 go-dina, a vorodniot Bar -celeo e iz-graden Muzej„ManuelFanxo“. Vomnogu gra -dovi vo Ar-gentina i vosvetot, posto-jat negovibisti, spomenza vremiwata{to ovie gra -dovi gi vrzu-vale za ELMAESTRO.

Trka F1 1950 god.

Fanxo so Mercedes B-196

УРБАНИ ЛЕГЕНДИ


MNOGUMINA ]E VI REÂT deka e toa,bez razlika dali se lu|e „od vnatre“- negovi kolegi; lu|e {to nekoga{~lenuvale vo nekoja od kreativnitesekcii; ili lu|e {to go znaat od vre -miwata koga tamu odele na koncerti,od osnovaweto na Domot na mladi„25 Maj“, dene{no MKC, do 1999 g.,koga zamina od ovoj svet: metafora,za{titen znak, ikona na MKC.Tie {to imale mo`nost da go zapozna-at - dobro znaat. Vo „25 Maj“ ili de -ne{no MKC rabotele mnogu lu|e - du -ri i na povisoki pozicii, no, nitueden ne ostavil traga kako Pande.Pande Dinevski, po vokacija u~itelpo mandolina - kako {to edna{ ni ra-skaà; ~ovek koj be{e odgovoren za

red i disciplina na koncertite; ve{torganizator na rabotata na ho rovitena mladinskiot kreativen dom; golemprijatel i {egaxija.Van~o Bogoev, tehni~ki direktor naMKC, imal mo`nost i, kako {to veli'~est' da raboti so Pande od 1985 go-dina, koga se vrabotil tamu, do 1999godina, koga dolgogodi{nata bolest- dijabetes, go odnese Pande na onojsvet. Go zamolivme da spodeli del odspomenite.„Pande be{e vo MKC od osnovaweto,vo 1972 godina, toga{ kako Dom namladi '25 Maj', kako 'organizator' voRedakcijata za muzi~ka programa. Tu -ka be{e od prviot den, do posledni -te denovi od negoviot ìvot.

Najmnogu se ima vloèno vo rabote -weto so horovite na Dom na mladi.Nema{e devoj~e {to ne go znae{e, atuka prodefiliraa mnogu generacii,iljadnici devoj~iwa. Negova rabotabe{e da im zakaùva probi, da kon-taktira so niv - sè do organizacijana sè {to }e im bide potrebno zavreme na mnogute nivni patuvawa vostranstvo, do najsitni detali. Pokrajtoa, rabote{e i na site muzi~ki na-stani {to se odrùvaa vo Domot namladi - koncerti, Rok-fest, pre~eku-vaweto na [tafetata na mladosta. Gipre~ekuva{e toga{ najpoznatite, naj-zna~ajnite bendovi i im be{e nepo -sredno - logistika, organizacija, sè{to treba: ‘Disciplina ki~me’, ‘Elek-

Речиси не постои некој што одел на концертите во Домот на млади „25 Мај“, денешноМКЦ, а да не го памети Панде, човекот што многумина го доживуваат како икона накултното собиралиште на младите скопјани

од Васко Марковски

Fo

to: A

nd

re

j G

in

ov

ski

/ D

ar

ko

Ba

{e

ski

Панде

поддржано од


tri~ni orgazam’, ‘Ekaterina Velika’.Devoj~iwata od horot raskaùvaaeden interesen detaq od patuvawata.Pande, moèbi pametite, nose{e edenprsten. Koga }e odea na koncerti, naturnei, koga }e dojdelo vreme, devoj-~iwata da legnat da spijat, }e im trop-nel so prstenot na vratata: 'Ajde,vreme za spiewe!'. Nekoi od niv ve-lat deka zasekoga{ }e go pametat tojzvuk - ~ukaweto so prstenot po vra ta-ta. Za àl, vo 1984/85 se razbole - gofati '{e}erot', fizi~ki oslabna, norabotata si ja vr{e{e kako ni{to dane bilo. Po~ina vo 1999 godina,vedna{ po novogodi {nite praznici.Vedna{ koga ni javija, se sobra horot- Zapro, povozrasnite i pomladitehoristki, otidoa na grobi{ta i goispratija so peewe. Be{e ~ovek soduh, {egaxija. Po cel den be{e tuka.Od nego mnogu nau~iv me za ova {togo rabotime denes. Be {e kakoza{titen znak na MKC. Doma ode{esamo na spiewe“, ni raskaà Bogoev.Edno od nekoga{nite devoj~iwa koiimale mo`nost sekojdnevno da komu-niciraat so Pande i da patuvaat naturnei so nego e Iva Vi{emirska,dolgogodi{na ~lenka na Mandolin-skiot orkestar na MKC, ili na Domna mladi „25 Maj“, kako {to insisti-ra da go narekuvame. Za nego i denespretpo~ita da zboruva vo sega{novreme.„Sekoga{ koga vleguvam vo '25 Maj',go gledam Pande, nekade niz holot.Pande sekoga{ - dewe, no}e - be{e voholot, ili na skalite. Sekoga{. Toavreme gu{kaweto ne be{e voobi~aengest na pozdrav kako {to e denes. A,sepak, me do~ekuva slikata na Pande,vo holot, kako gi {iri racete i sonasmeano lice. Ostana, i najveroja -tno zasekoga{ }e ostane vo mene. Sosekoe vleguawe vo '25 Maj'. Pande be -{e postojano mlad“.Prviot kontakt so imeto na Pande, zamnogumina, od generaciite {to „sezarazija so rokenrol“ po 1985 g., be -{e kultnata kaseta so nekoga{niotkoncert na „Padot na Vizantija“,odràn nekoga{ vo „25 Maj“, zapiskoj kruè{e niz Skopje, Makedonija,porane{na Jugoslavija i podaleku -na koj se iskaàni legendarnite zbo-rovi „Pande nè brka!“ i „Pra{ajtego Pande prvin“.Go zamolivme Goran Trajkoski, front-menot na „Padot na Vizantija“, da seseti na slu~kata, okolnostite i naspomenite za Pande.„Se se}avam na to~niot datum na kon -certot, 5 maj 1985 g.. Nastapuvavmezaedno so 'Berlin gori' - podocna'Mizar - Vtoro Otkrovenie', i 'Dobri

Isak' od Ni{. Svirevme na improvi -ziranata scena zad zavesata vo ki -noto, sega kino 'Frosina'. Koncertottreba{e da zapo~ne vo 20:00, no naj -verojatno docnevme, pa i odolgovle -kuvaweto so promenite na grupite iopremata odzede u{te ne{to od vre -meto, za na krajot, najverojatno pred23:00, Pande da se ka~i na scena i daproglasi 'fajron', so drugi zborovini najavi da prestaneme da svirime.Publikata ne saka{e da si odi i do -vikuva{e da prodolìme, i tokmu tierepliki se naso~eni kon publikata,so objasnuvawe zo{to ne moè kon-certot da prodolì. Pande ne go pozna-vav li~no, edinstveno znaev deka ta -

ka se vika, i deka ima obi~aj da pre -kinuva koncerti koi se zakanuvaatda potrajat pove}e od predvidenoto.Vpro~em taa ve~er ne mu be{e prv-pat, a taa aktivnost }e da mu be{e delod rabotata - da se griì za organiza-cijata i redot vo institucijata. Po -docna se zapoznavme malku pove}e i,kolku {to se se}avam, ne se slu~i povtorpat da prekine nekoj na{ nastapna takov na~in (se smee!)“, ni raska -à Trajkoski.Me|u lu|eto {to imale mo`nost da gozapoznaat Pande i od ovaa i od „onaa“,vnatre{nata strana na MKC se i ma -kedonskite hevi-metal gurua od gru-pa ta „Sanatorium“ - edno vremeve baa vo MKC, tamu imaa milionnastapi - imale mo`nost da se sre}a -vaat, da se sprijatelat. Go zamolivmebasistot, Goran Stankovi} - Crni, daspodeli del od spomenite.„Slobodno moàm da kaàm dekaPande be{e ikona na '25 Maj'. Koga govidov prvpat, vika{e po sè ìvo iimavme nekoja stravopo~it od stro-gosta, a i od godinite, bidej}i smegeneracija koja toa go po~ituva{e.Kako tinejxeri, kako redovni pose -titeli na koncertite {to se slu~uvaatamu, poleka-poleka po~navme i dase zapoznavame. Podocna, so na{itenastapi na Rok-fest, ve}e bevme pri-jateli i imavme silna poddr{ka odnego, iako svirevme nekoja ~udna imnogu bu~na muzika za toa vreme. Niizleze v presret da dobieme pro-storija za ve`bawe vo MKC i re~isiceli 10 godini bevme tamu. Koga pra -vevme koncerti be{e sekoga{ vo orga-nizacija, vo sè ìvo od tehni~ka pri-roda, pa i do red i disciplina. Zanas, be{e golem prijatel i ~ovek {tomnogu go sakavme i po~ituvavme. ô -vek koj be{e poln so vicovi i „za-ebancii“, i so nas i so negovite kole-gi. êst mi e {to go poznavav i {tobe{e del od na{ite ìvoti, a bogamii mnogu nau~ivme od negovata pomo{i iskustvo. Pak }e kaàm, a sigurensum i deka site }e se sloìte - be{eikona na MKC i, iako go mrazam zbo -rot - be{e 'urbana' legenda na Skopje.Po~ivaj vo mir! Nikoga{ nema da tezaboravime. I, golema blagodarnostza sè {to napravi za nas“, ni re~eCrni, Sanatorium.Idejata da pi{uvame za Pande izradu-va mnogu od lu|eto kaj koi se obrati-vme da gi spodelat spomenite za nego.Re~isi so sekoj od niv, razgovorot za-vr{uva{e so edna ideja: „Treba damu podignat spomenik pred '25 Maj'.Na tolku novi spomenici, Pande za -sluìl eden spomenik pred MKC“.Eve mo`nost. MKC se renovira.

Goran Stankovi} - Crni

Van~o Bogoev

Goran Trajkoski


GORDO MO@AM DA KA@AM deka mo -jot tri i pol godi{en sin denovivenaizust gi kaùva site bukvi od A do[. Dovolno be{e samo nekolkupatida mu ja potpevnam melodi~nataazbuka na Ana, Bodan i Vlatko i tojve}e go fati ritamot i redosledot.Cela edna generacija vo sredinatana osumdesettite godini porasna sodetskata emisija „Bu{ava azbuka“na avtorite Goran Stefanovski iSlobodan Unkovski. Se emituva{e,zamislete, na MRTV i site so du{aja ~ekavme. Preku nea na najzabavenna~in u~evme za makedonskata kni -èvnost, kultura i tradicija. Votrieset i edna emisija preku mu zikai crtan film gi nau~ivme site bu{a -vi bukvi, gatanki, ì votni i raste -nija koi ìveat ovde. Denes koga }e se setam na celiotkoncept sfa }am kakva originalna ibezvremenska emisija be{e toa.Zo{to ne ja repriziraat po~esto?Sekoga{ e aktuelna i pou~na. Ionaka ve}e ne se produciraat det-ski emisii, a televizijata ne nudive}e nikakva edukacija.Onie emisii koi se vrtat po na -{ite nacionalni televizii se kra-jno ko mercijalni i ve}e videni.Osven „Petko“ na televizija „Tel -ma“, od koja navistina moè da senau~i ne{to za za{titata na ìvot-nata sredina. Ako gi isklu~ime kabelskite, sre}a{to imame nekolku lokalni i mar-ginalizirani televiziski kanalikoi ne znam kako uspevaat da dojdatdo po nekoja edukativna emisija zaìvotni i do nekoj animiran filmza nastanuvaweto na svetot, pa moèodvreme-navreme, dale~inskiotupravuva~ da fati ne{to intere sno.Osven toa „od programite koi se na -meneti za cela publika“ se edin-stveno turskite i indiskite filmo-vi. Ne znam dali malite glavi~kitreba da se zanimavaat so ìvototna Ali Riza ili so „te{kite akcii“vo „Bandini“.Ima ogromen izbor na crtani, a tol -ku malku crtani. Stotici kanali, anitu eden normalen crtan film.„Ninxa èlki“, „Bakugan“ i glavnijunaci vo ~udni oblici. Zaedni~koim e samo nasilstvoto, jakite boi,silniot zvuk, kr{ot... Zaedni~ko ime toa {to brzo sakaat da gi osvojat se -

tilata. Brilijantno nacrtana forma,a krajno {upliva sodrìna.Detskata literatura ti se ~ini jaima vo izobilstvo. No, ima li nekoj{to gi redaktira i lektorira sli -kovnici te na na{ite izdava~ki ku -}i ili e ostaveno samo na grub pre-vod. So drìnata e takva kakva {toe, no zbo rovite i redosledot na re -~eni cite nekoga{ navistina se ne-razbirlivi. îtaweto slikovnica treba da gius pie najmladite, no vo nivima pre mnogu akcija i ~e -sto znaat kajdecata dapredizvi -kaat vozne-miruva~ki~uvstva itoa

ba{ vo momentot koga ti doa|a prvi -ot son. Sekoga{ koga ~itam slikovni-ca, pred o~ite mi e ske~ot na K- 15,koga Cacko so ~ad od cigara vo usta -ta mu ja raskaùva na bebeto prika-znata za toa kako se se~at race i nozeso bonsek, a na si te strani blikakrv. I navistina morni~avo e da se~ita kako na lo {iot volk, mu se ra-sparuva stoma kot i mu se stavat te{kikamewa za da potone vo bunarot.Ili, pak, lo {ata b aba koja na Sne a -na ì go dava otrovnoto jabolko (papotoa objasnuva{ zo{to e taa lo{ababa, a Sneà na zo{to potonala vodlabok son). Sekoga{ go preskoknu-vam delot vo slikovnicata „Malotosrni~e“ koga lo{ite lovxii ja ubi-vaat majkata srna...vistinska tra-u ma za edno de te od pret{kolskavozrast. Ne velam deka bajkite tre -ba da bidat epten „rozovi“, no vonekoi prikazni na vistina se prete -ruva. Kventin Ta rantino e malo detevo sporedba so dene{nite „slu~ki“vo detskite prikazni. I detskite rodendeni ne se toa {tobea. Sega se slavat vo „igroteki“ go-lemi prostorii vo koi nema zaedni-~ko druèwe, tuku sekoj posebno so

igra~kata {to si ja na{ol ili even-tualno brkawe i pukawe so pu{ki ipi{toli. Neodamna bevme na rodenden kajedno petgodi {no devoj~e. Glavnatazaba va vo tie dva ~asa dodeka tra-

e {e rodendenska- ta pro slava be -{e t.n teto vi-

rawe. Ednadevojka ne

znam so kakviboi im gicrta{e li-

cata na mali -te gosti. Sosvoeto pri -sutstvo, ma -lata slave -ni~ka ja po -

~esti inejzi-

nata

u~itel ka od gradinka. I taa sednada ì nacrtaat edna peperutka naliceto. I tolku... drugo ni{to ne seslu~i na zabavata.Pred nekolku dena bevme vo eden„specijaliziran supermarket zaigra~ki“. Tolku mnogu boi, tolkumnogu xixi-mixi. Taka postaveni zapolesno da ve osvojat i polesno davi gi zemat parite. Prviot vpe~atokti e deka ovde bi moèl da ostane{cel den. Za kratko vreme od tolkugluposti, te{ki mirisi tolku mnoguboi, „Ben-teni“, ~udovi{ta, gumenimaski, plasti~ni pvc pu{ki.. mi sesvrti vo glavata.Nabrzina odbravme nekoja slikovni-ca, taka „nabaftana“, kako {to velatstarite... plativme i otidovme vonajbliskiot park kade si gi najdov -me omilenite igra~ki liv~e, kam~ei stap~e.No, ve~erta neizbe`no be{e da sepominat u{te nekolku „minuti“ predkompjuterot. Samo za da se pomineu{te nekoe nivo na „Kradecot nakoli“, za utre da se pomine u{teeden siv zimski den so dosadnataprograma na na{ite televizii.

од Катарина Стојанова

Бушава азбука

281_20110304

Documents