KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

Dr Nedeljko RodićDr Zoran Đokić

1

ANATOMSKO–TOPOGRAFSKI ODNOSI NERVNOG SISTEMA

ANATOMICAL-TOPOGRAPHY RELATIONS NERVOUS SYSTEM

PREDAVANJE 5LECTURE 5

2

5. ANATOMSKO–TOPOGRAFSKI ODNOSI NERVNOG SISTEMA

TEMATSKE CELINE:Ø Veliki mozak.Ø Moždano stablo.Ø Kičmena moždina.Ø Periferni nervni sistem.Ø Autonomni nervni sistem.Ø Fiziološke osnove korektivne gimnastike.Ø Fizičko vežbanje i srčano-sudovni sistem.Ø Fizičko vežbanje i disajni sistem.Ø Fizičko vežbanje i neuromišićni sistem.

3

4

ANATOMSKO–TOPOGRAFSKI ODNOSI NERVNOG SISTEMA

§ ADAPTACIJA

§ Draži iz spoljne sredine organizam prima preko čula, cen-tralnog i perfernog nervnog sistema, dok unutrašnje primapreko autonomnog nervnog sistema.

§ Nervni sistem – integralna celina.

Centralni i periferni nervni sistem :§ Centralni nervni sistem:§ veliki mozak,§ moždano stablo,§ mali mozak,§ kičmena moždina.

5

6

VELIKI MOZAK (telencephalon)

§ prednji cerebralni deo, podeljen na dve hemisfere, koje supodeljene na pet režnjeva:

§ čeoni, temeni, slepoočni, potiljačni i insula.

§ Sastoji se iz kore, subkortikalnih sivih masa i bele mase.Bela masa sadrži dobro mijelizinirana nervna vlakna.

Funkcionalna podela nervnih vlakana:§ transverzalna – povezuju obe hemisfere,§ projekciona – povezuju moždanu koru sa nižim delovima

CNS-a (aferentna i eferentna),§ asocijativna – povezuju razne delove iste hemisfere.

7

8

MOŽDANO STABLO

§ Srednji mozak, međumozak, Varolijev most, produženamoždina.

§ Srednji mozak – prednji deo moždanog stabla (epithalamus,hipothalamus, subthalamus, metathalamus i thalamus).

§ Thalamus – glavna raskrsnica senzitivnih puteva – šire dražina supkortikalne sive mase (bol, relejne ćelije).

§ Mali mozak – zadnja lobanjska jama. Koordinacijamehanizma moždanog stabla i kore velikog mozga – voljnipokreti.

§ Mišićni tonus i regulacija ravnoteže tela.

9

Filogenetski:

§ Neocerebelum – najmlađi deo – koči voljne pokrete ireguliše kvalitet izvođenja.

§ Paleocerebelum – tonus mišića kod raznih položaja istavova.

§ Arhicerebelum – najstariji deo – centar za vestibularnuravnotežu.

10

KIČMENA MOŽDINA

§ Od gornje ivice pršljena ATLAS do međupršljenoskogdiskusa između prvog i drugog slabinskog pršljena.

§ ZADEBLJANJA – vratno zadebljanje (živci ruke),slabinsko (živci nogu).

§ Moždinski živci – motorna i senzitivna funkcija.

11

PERIFERNI NERVNI SISTEM

§ Kranijalni (moždani) i Spinalni (moždinski) živci:

§ Kranijalni – 12 pari živaca koji izlaze iz lobanjske duplje.

§ Spinalni (kičmeni) – 31 par:§ 8 vratnih,§ 12 grudnih,§ 5 krsnih ,§ 5 slabinskih,§ 1 trtični.

§ Prednja i zadnja grana – motorna i senzitivna vlakna

12

§ Prednje grane iz vratnih segmenata grade nerve spletove(plexus cervicalis i plexus brachialis).

§ Prednje grane iz lumbalnog segmenta grade nervespletove (plexus lumbalis i plexus sacralis – sa živcimaslabinskog segmenta).

§ plexus cervicalis – mišići vrata,§ plexus brachialis – ruke,§ plexus lumbalis – mišići slabinskog dela + nastaju i drugi

živci,§ plexus sacralis – glutealna muskulatura, pobočna grana

n. ischialdicus – inervacija nogu.

13

14

AUTONOMNI NERVNI SISTEM

§ Vegetativni sistem - motorni sistem za glatke mišiće ižlezde.

§ Bez učešća svesti – nije potpuno autonoman (anatomskai funkcionalna veza sa ostalim delovima centralnog iperofernog nervnog sistema).

§ Simpatikus i Parasimpatikus – antagonističko dejstvo(nadražaj i inhibicija).

15

FIZIOLOŠKE OSNOVE KOREKTIVNE GIMNASTIKE

§ Poznavanje fizioloških osnova – zbog primene kod decesvih uzrasta sa narušenim statusom i zdravljem.

§ FIZIČKA VEŽBA – kod osoba obolelih od bolesti, povre-đenih osoba radi otklanjanja i popravljanja posledicainaktiviteta.

§ Povoljni efekti – bez neželjenih pojava – poznavanjefizioloških osnova pokreta – uticaj na organe i organskesisteme.

16

17

FIZIČKO VEŽBANJE I SRČANO-SUDOVNI SISTEM

§ Fizička vežba – mišićna aktivnost određemog intenziteta –angažuje KV aparat – povećani rad srca.

§ Ubrzanje krvotoka – širi krvni sudovi, bolja prokrvljenostu mišićima (enegetski potencijal i ishranjenost, odvođenjeraspadnih produkata).

§ U toku vežbanja – opterećenje srca.§ Hipertrofija srčanog mišića.§ PATOLOŠKA HIPERTROFIJA - Insuficijencija – prošire-

nje srčanih šupljina, pri čemu je srčani mišić funkcionalnoslabiji.

§ HIPERTROFIJA srčanog mišića – povećanje sistolnogvolumena uz smanjen broj srčanih kontrakcija.

18

19

§ U mirovanju – mišići troše 15% minutnog volumena krvi,vežba – povećava se potrošnja nekoliko puta.

§ Vazodilatacija i Vazokonstrikcija + povećanje perifernecirkulacije.

§ 25% energije se pretvara u mehaničku – ostatak utoplotnu energiju.

KRVNI PRITISAK§ Promene arterijskog krvnog pritiska – pod uticajem raste,

kod pojave zamora – sniženje.§ Nedvidek, 1988 – ponašanje krvnog pritiska.§ Vrsta i karakter vežbi utiču na oscilaciju sistolnog krvnog

pritiska.§ Izometrijske kontrakcije – naglo povećanje pritiska

(sistolni i dijastolni).§ H.A. de Vris, 1976.

20

§ OPREZ – kod starijih osoba i onih sa određenim kar-diovaskularnim promenama.

§ Kontola pulsa.

§ Pozitivne promene u KV sistemu pod uticajem vežbanjaimaju velikog značenja za podsticanje regenerativnihprocesa.

21

FIZIČKO VEŽBANJE I DISAJNI SISTEM

§ Fizička vežba – poboljšanje funkcije respiratornog sistema.

§ Povećanje ventilacije – već pri pasivnim vežbama, narošitopri aktivnim vežbama sa otporom.

§ Respiratorni volumen sa 7-8 lit/min na 30 i više lit/min.

§ Smanjena disajna funkcija – vežbe disanja.

§ OPREZ – Hiperventilacija – neželjene posledice,neadekvatno i nekontrolisano izvođenje – dovoljno dugapauza.

§ Bolja ventilacija se postiže u stojećem ili sedećem položajunego u ležećem.

22

23

FIZIČKO VEŽBANJE I NEUROMIŠIĆNI SISTEM

§ Nestabilni dinamički sistem.

§ Većina pokreta – navika ili stereotip.

§ Inaktivitet i nemogućnost izvođenja pokreta – negati-van uticaj na već usvojeni pokret.

§ Promena kinestetskog osećaja – narušavanje, gašenjepokreta.

§ Pažljiv pristup – ponovno uspostavljanje pravilnogkinestetskog osećaja.

§ Kod vežbi za obnavljanje motornih puteva i za stvara-nje novog stereotipa pokreta, neophodno je puno iaktivno učešće pacijenta!

24

25

P I T A N J A ?

26

HVALA NA PAŽNJI !

27

5. ANATOMSKO–TOPOGRAFSKI ODNOSI NERVNOG SISTEMA

TEMATSKE CELINE:Ø Veliki mozak.Ø Moždano stablo.Ø Kičmena moždina.Ø Periferni nervni sistem.Ø Autonomni nervni sistem.Ø Fiziološke osnove korektivne gimnastike.Ø Fizičko vežbanje i srčano-sudovni sistem.Ø Fizičko vežbanje i disajni sistem.Ø Fizičko vežbanje i neuromišićni sistem.

28

ANATOMSKO–TOPOGRAFSKI ODNOSI NERVNOG SISTEMA

ANATOMICAL-TOPOGRAPHY RELATIONS NERVOUS SYSTEM

PREDAVANJE 5LECTURE 5

29