51284771 scott turow popravljive greske

7/14/2019 51284771 Scott Turow Popravljive Greske

http://slidepdf.com/reader/full/51284771-scott-turow-popravljive-greske 1/166

ott Turow

PRAVLJIVE GREŠKE

avni i odgovorni urednik MILIĈKO MIJOVIĆ Urednik VAŠA PAVKOVIĆ Dizajn korica NATALTROVIĆ Tehniĉki urednik DEJAN MLADENOVIĆ



ot Tarou

PRAVLJIVE GREŠKE

ARODNA KNJIGA ALFA 2005 Naslov originala Scott Turow REVERSIBLE ERRORS Prevodobodan Damjanović Copyright © 2002 by Scott Turow Translation copyright © za SCO Narodnaiga-Alfa 2005. Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoţavati, preštampavati ili

enositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaĉa, niti moţe biti ni drugi naĉin ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoţavana bez odobrenja izdavaĉa prava za objavljivanje ove knjige zadrţavaju autor i izdavaĉ po odredbama Zakona o autorskimavima.

ŢONATANU GELASIJU

avna greška koju je napravio redovan sud, a koja je toliko vaţna, da apelacioni sud preispitujućirnicu, mora da ukine presudu redovnog suda. Redovnom sudu se tada nalaţe ili da poništi presuduponovo razmotri, ili na drugi naĉin izmeni svoju odluku.

OMI GENDOLF - VEVERICA osuĊen zbog ubistava izvršenih 4. VII 1991. ARTUR REJVEN, Rovokat u njegovoj poslednjoj molbi iz 2001. PAMELA TAUNS. Arturova saradnica u Romijevojrnici SUZAN REJVEN, Arturova sestra LARI STARĈEK, detektiv u Romijevom sluĉaju 1991. i dine MJURIEL VIN, tuţilac u Romijevom sluĉaju 1991. i 2001. godine DZILIJEN SALIVEN, sudia je Romija 1991. godine osudila na smrt AUGUSTAS LEONIDIS - DOBRI GAS, ubijen 4. VII

dine DŢON LEONIDIS, Gasov sin LUJZA RIMARDI, ubijena 4. VII 1991. godine ŢENEVJEVARIJER, Lujzina prijateljica ERNO ERDAJ, šef obezbeĊenja na aerodromu transnacionalne kompOLINS FERVEL, Ernov nećak POL DŢADSON, ubijen 4. VII 1991. godine



VI DEO

TRAGA a, 20. april 2001. godine ADVOKAT I KLIJENT Klijent je, kao i većina drugih, rekao davin. On je bio osuĊen da umre u roku od trideset tri dana. Njegov advokat, Artur Rejven je odluĉine brine. Najzad, razmišljao je Artur, ionako nije dobrovoljno prihvatio ovaj posao. Naprotiv,

deralni Apelacioni sud ga je naimenovao da utvrdi kako to da i posle deset godina parniĉenja, nestoji nijedan ĉvrst razlog da se poštedi ţivot Romiju Gendolfu. Briga nije bila deo posla. Ipak je bbrinut. “Oprostite”, rekla je Pamela Tauns, njegova mlada saradnica, koja je sedcla, pored njega.tura je, kada se opet suoĉio sa samim sobom, obuzeo strah. “Ništa”, rekao je. “Samo mrzim da bumenovani gubitnik.”

nda ne treba da izgubimo”. Pamelu, koja je izgledala stvarno lepo, kao lice sa TV - a, obasjao je tvoren osmeh. Sada su, vozeći se u Arturovom novom “sedanu” brzinom od oko 130 m. bili dalekada. Na fj deonici put je bio tako ravan i prav, da on nije ni morao da dotiĉe volan. Vlaţna poljskaanja pored kojih su jurili, bila su tiha i veĉna na bledom jutarnjem svetlu. Iz centra su, da bi izbcgţvu, izašli oko sedam sati. Artur je hteo da sa svojim novim klijentjom, u zatvoru Radjard, odrţi krtanak i da se na svoj posao vrati oko dva ili tri, ako smogne hrabrosti da Pamelu pozove na ruĉakvrlo svestan prisustva mlade ţene pokraj sebe, njene svetio smeĊe kose koja joj je mekano padala

mena i ruke, kojom je svakih nekoliko milja svoju šarenu suknju navlaĉila na kolena. 12 Skot Taroko je ţeleo da joj ugodi, Artur nije mogao da joj ostavi me-sta .a nadu. “Na ovom stepenu”, rekao jo zakonu, jedino što bi moglo da dovede do ispravljive greške jeste neki novi dokaz o stvarnojvinosti. A mi ga nemamo.” “Kako znate”, pitala je Pamela. “Kako znam? Pa, ĉovek je svoje deloznao svima osim Dej-li Plenctu. Gendolf je priveden pre deset godina u policiju, drţavnom tuţiocuriel Vin je dao pisani iskaz, a onda je svoje priznanje ponovio i na video snimku. U oba sluĉaja,znao da je, u sluĉaju koji se još uvek pominje kao “Masakr od Ĉetvrtog jula”, ubio dva muškarca u, a onda ih zakljuĉao u zamrzivaĉ restorana.” “Da, ali on je u telefonskom razgovora tvrdio da je

evin”, kazala je Pamela. “Da li je moguće da jeste?” Za Artura koji je, pre nego što je pre sedam

dina prešao u advokatsku kancelariju ,,0” Grejdi, Štajnberg, Markoni i Horg”, bio drţavni tuţilac, gućnost uopšte nije postojala. Ali, Pamela u svojoj dvadeset petoj ili šestoj godini, tek je poĉinjaavniĉkom praksom. Za vrcme studija, jezdeći ka blistavoj pravdi, poput Jovanke Orleanke, maštalašavanju nevinog klijenta. Umesto toga, zaposlila se u velikoj advokatskoj kancelariji, sa godišnjo-tom od 120 000 dolara. Ali, zašto nemati sve? Svakako, ne moţete kriviti ljude zbog njihovihštarija. Bog je svedok da je Artur Rejven to shvatio. “Pogledajte šta sam našla u Romijevomkaznom materijalu”, rekla je Pamela. “5. jula 1991. on je bio osuĊen na ztvorsku kaznu zbog kršenovne kazne. Ubistva su se desila u zoru 4. jula. Zar “osuĊen na zatvorsku kaznu” ne znaĉi da je on

o u zatvora? “To znaĉi samo da je neko vreme proveo u zatvoru. Ne mora da znaĉi da je tamo bio

a. Da li u njegovim papirima stoji da je 4. jula bio u zatvoru?” “Ne. Ali to ipak treba istraţiti, zar je bilo nešto što je trebalo istraţiti pre deset godina, kada su dokumenti još uvek postojali. Pa ĉaka bi federalni sud verovatno Gendolfu odobrio samo jedno kratko odlaganje izvršenja kazne, za kme bi Artur i Pamela bili priniĊeni da se koprcaju u upornom - ali uzaludnom - dokazivanju te

ntomske teorije. Popravljive greške 13

nerviran saznanjem da će, izgleda, opet samo traćiti vreme, Artur je pritisnuo gas i osetio u reakcijojih kola neko nejasno zadovoljstvo. Auto je kupio pre dva meseca, kao svojevrsnu nagradu zato šstao ravnopravan partner u advokatskoj kancelariji. Bio je to redak luksuz koji je sebi dozvolio, akola retko palio, jer mu se ĉinilo da njihovom kupovinom ne poštuje uspomenu na svoga oca, divn

veka, koji je nedavno umro, i koji se isticao preteranom štedljivošću. “Pogledajte ovo”, kazala je



mela. Iz debele fascikle na svom krilu, izvukla je presudu Romija Gendolfa i proĉitala njen uvodno. Romi je bio lopov i lopovski jatak. Imao je u dosijeu pola tuceta osuda za prevaru, kraĊu,sedovanje ukradenih stvari, “Ali ništa sa pištoljem”, rekla je Pamela. “Nema nasilja, nemapastvova-nja ţena. Kako to da se odjednom bacio na silovanje ţena i postao ubica?” “Praksa, prakaksa”, odgovorio je Artur. Krajiĉkom oka vide kako je Pamela stisnula svoje pune usne. Opet jerskao. Kao i uvek. Artur nije taĉno znao šta on to ĉini ţenama, tako da je u svojoj trideset i osmojdini i dalje bio samac. Izgled je prva stvar, to je i on znao. Od mladosti je bio bled i pognut, kao ndoveĉan ĉovek. Za vreme studija imao je kratak i bolan brak sa Marijom, rumunskom emigrantkin

sle toga nije imao ni vremena ni ţelje da sve još jednom poĉinje iznova. Suviše vremena posvećivslu - toliko ţestine i strasti unetih u svaki sluĉaj, toliko noći i vikenda u kojima je bio srećan što jeo ima vremena da se skoncentriše. Zatim, njegovu paţnju tokom godina su odvlaĉili i sve slabijeravlje njegovog oca, i pitanje šta da se ĉini sa Suzan, svojom sestrom. Ali sada, dok je traţio bilokav znak da se Pamela zanima za njega, on je, zbog svoje gluposti, osetio poniţenje. Njegove nadegledu nje bile su isto toliko preterane koliko i njene nade u pogledu Gendolfa. Osetio je potrebu doje kazni. “Vidi”, rekao je Artur, “naš klijent, Gendolf Romi! Ne samo što je odmah sve priznao inovio svoje priznanje, već se na sudu branio duševnom bolešću. A to je njegovog advokata naterazna da je Romi poĉinio taj zloĉin. Zatim, imamo još deset godina molbi i peticija i habeas corpusstupaka, sa dve razliĉite postavke novih advokata i niko od njih nije pomenuo da je Romi nevin. 1ot Tamu Popravljive greške 15 Na stranu Romi, koji se ĉetrdeset i peti dan posle zloĉina, se-ćao

dino da je to uradio. Mislite li da je advokatima prĉ nas rekao da je nevin? To zna svaki brucoš - nvokat, nova priĉa. Artur se nasmcjao pokušavajući da sebi da izgled ĉoveka koji poznaje svet,Ċutim, istina je bila u tome, da se on nikada nije stvarno prilagodio trikovima advokata koji braneminalce. Otkad je napustio mesto drţavnog tuţioca, Artur je retko bio branilac, osim u sluĉajevimada je neki od klijenata bio osumnjiĉen za finansij-ske malverzacije. Zakon kojim se on uglavnom bgraĊanskim parnicama, bio je ĉistiji, srećniji zakon, u kome su lagale obe strane, a pokrenuti sporoodnosili na sitne stvari ekonomske politike. Godine koje je proveo kao drţavni tuţilac izgledale suo doba u kome je svakodnevno bio prisiljen da ĉisti poplavljeni podrum, u kome je oštar smrad za

oro sve oko sebe. Neko je kazao kako vlast kvari ljude. Ali ova izreka je vaţila

djednako i za zlo. Zlo kvari. Jedan izopaĉen ĉin, neki primer velike duševne izopaĉenosti kojaevazilazi granice onoga što moţe da se zamisli -otac koji je bacio dete sa desetog sprata; bivši stui je svom profesoru odsekao glavu; ili neko, ko je, poput novog Arturovog klijenta, ne samo ubio di već i oskrnavio jedno od tela svojim utiskom takva dela prljaju svakoga ko im se pribliţi. Policţioce. Branioce. Sudije. Niko od njih u prisustvu takvih sluĉajeva, ne reaguje sa onom nepristrasnu od njih zahteva zakon. Postoji samo jedno pravilo: razdvojiti stvari. Artur nije ţeleo da se vrać

last u kojoj je haos neizbeţan. Posle petnaest minuta oni su stigli tamo. Radjard je bio mali grad, n

nogim gradovima na Srednjem zapadu, sa centrom od nekoliko sumornih graĊevina, potamnelim odreţi, i nekoliko limenih hangara sa valovitim plastiĉnim krovovima, u kojima su bile smeštene raznodavnice poljoprivrednih alatki. Na rubovima se širilo malo predgraĊe, sa ĉistim alejama i dvorićama, rezultatom ekonomske sigurnosti, koju je pruţala neobiĉna osnovna industrija - zatvor. Kadapustili ovaj filmski prizor - naselje sa javorovim dr-većem i ograĊenim kućama, pred njim je iznekraju stambenog bloka, kao monstrum iz filma, iznenada iskrslo ogromno naselje, sastavljeno odpovezanog mnoštva ţutih zgrada, poznatih po svojim uskim prozorima. U centru ovih kuća bilo je jmeno zdanje, toliko ĉvrsto da je moglo poticati još iz srednjeg veka. Oko tih kuća nalazio se ne samd visok deset stopa, već i rov ispunjen šljunkom iz koga su virili ĉeliĉni šiljci i ograde od bodljika

e, koja je blistala na suncu. Pošto su se upisali u zatvorsku prijavnicu, bili su upućeni unutra daekaju dok se Romi ne pojavi. Za to vreme Artur je ponovo pregledao Romijevo pismo, koje je pr



nih posrednika stiglo do apelacionog suda. Bilo je sastavljeno od zbrkanih škrabotina, ispisano raama, i drugim stvarima, da bi teško moglo da se nazove detinjim. Sam pogled na pismo uveravao

da je Romi Gendolf istovremeno i oĉajan i blesav. Dragi sudijo, Ja ĉekam SMRTNU KAZNU za zi nisam nikad Poĉinio. Oni kaţu da sam iskoristio sve molbe i da se 1 sve okrenulo protiv mene. Ĉsam NEVIN, “dvokati koji imaju moj dosije u Drţavi kaţu da me ne mogu sad zastupati, zbog

deralnih zakona. Šta mogu d”uradim? Dan kada će izvršiti kaznu je 23. maj!!!! Ne merem da dobijelaganje sve dok ne dobijem habeas, ali ja nemam “dvokata. Šta mogu da radim? Moţe li neko tamopomogne? Ubiće me, a ja nisam nikad nikog povredio, ni u ovom, ni u drugim sluĉajevima, kako s

bro sećam. POMO-ZITE MI. JA NIKOG NISAM UBIO. Nikad!!!! Vrhovni apelacioni sud izdao jredbu da se Gendolfova korespondencija ima smatrati jednom ponovljenom peticijom za ubla-ţenjzne i na osnovu federalnog statuta o habeas corpusu, odredilo mu advokata - Artura. Sudije ĉestosumice mahnu svojim ĉarobnim štapićem i neku nevoljnu ţalbu - nekog potpuno zauzetog advokataetvore u dobrog princa, koji besplatno brani klijenta, i koji, zbog pravila suda, to ne moţe da odbijki bi ovo naimenovanje shvatili kao kompliment; sud od poštovanog bivšeg drţavnog tuţioca traţi

e konaĉnog ĉina, izvede još jedan zakonski ritual. Ali to je bilo dodatno opterećenje za jedan ionaak ţivot.

jzad je proĉitano Romijevo ime. Pamela i Artur su ušli u zabranjenu oblast, i onda se prva od mn

ktronskih reza zatvo-nla i vrata od neprobojnog stakla sa ĉeliĉnim šipkama, neumitno su se zatvorma, dok su išli za ĉuvarom. Prošlo je mnogo go16 Skot Tarou dina otkako je Artur posetio neki zaje Radjard na svoj naĉin bio veĉan. Nema ustaljene procedure. Procedura se, koliko se on sećao,njala posle nekoliko dana. Vlasti - drţavno zakonodavstvo, guverner, zatvorska uprava - stalno sukušavali da poprave zatvorsku disciplinu, da zaustave širenje šverca, da kontrolišu zatvorske bandelje zatvora, ovejane varalice, spreĉe da varaju. Uvek je postojala nova forma da se ispuni, novo odlaganje novca, kljuĉeva, mobilnih telefona - razne zabrane ove velike kuće. Uvek je postojala npija kroz koju je trebalo proći, nova vrsta pretresa. Ali raspoloţenje, atmosfera, ljudi - to je bilo vja je bila sveza; podovi su blistali od ĉistoće. Ali to nema veze. Mogli su ih ribati koliko god hoć

o mnogo ljudi na tako malom prostoru, sa otvorenim nadzorom svake ćelije, atmosfera je bila uprrisom ljudskog propadanja i nekim teškim zadahom od koga je Arturu, isto kao i pre više godina, bka. Dole, na dnu niskog hodnika obloţenog ciglom, saĉekala su ih vrata pokrivena metalnom zelen

oĉom. Na njima je bila urezana samo jedna reĉ: “OsuĊeni”. Iza njih se nalazila advokatska soba, kzapravo bila sastavljena od dve prostorije, mali prostor pode-Ijen zidom koji je liĉio na staklo koji ispred blagajnika, sa metalnim kanalom kroz koga su mogli da se proturaju papiri. Iako je to krš

aki princip tajnosti razgovora advokata i klijenta, zatvorski reţim je sebi dao za pravo da u ugluvorenikovog dela sobe postavi straţara. Iza tog prozora nalazio se Romi Gendolf, tamnoputa kreatneurednom kosom, obuĉen u preširoko ţuto odelo, koje nose samo oni zatvorenici koji su osuĊeni

rt. Ruke su mu bile vezane i on je, za vreme razgovora, morao obema rukama da drţi telefon. Artusvoje strane podigao slušalicu, i, dok su se predstavljali, drţao je izmeĊu Pamele i sebe. “Vi ste pavi advokat kojeg sam dobio”, rekao je Romi. “Ostali su bili branioci po sluţbenoj duţnosti. Mislid sa pravim advokatima imam i pravu priliku”. Romi se nagnu napred da im objasni svoje reci. “Jde-ći ţuti ĉovek koji će da o”ladi, znate li to? Svi me već gledaju. Sigurno se razlikujem, jerbo ćutav.” Pamela se iznenada nagnula nad dokumentom i izgovorila nekoliko ohrabrujućih reci. Obećaće njih dvoje, još danas traţiti odlaganje kazne. Popravljive greške 17 “Da”, rekao je Romi, “jerb

m nevin, ĉovcĉe. Nikog nisam ubio. Hoću taj DMK test, ĉoveĉe, gledaj da ga dobijem.” Tih dana Dbila prva misao koja je svakom padala na pamet, ali to nije Romiju pruţalo nikakvu nadu, jer nika

e tvrdilo da je on na pozornici ostavio bilo kakvu genetiĉku evidenciju - krv, spermu, kosu, deorebane koţe, ĉak ni pljuvaĉku. Odjednom, bez upozorenja, Gendolf je svoj dugi prst uperio na Pam



epa si, baš kako si zvuĉala na telefonu”, kazao joj je. “Mislim da bi trebalo da se udaš za mene.”

meh koji se pojavio iznenada je nestao sa Pamelinog lica kad je shvatila da je Romi smrtno ozbiljovek treba da se oţeni, pre nego što umre”, rekao je Romi. “Zar to nije dobra ideja?” “Sjajno”,mislio je Artur, “evo suparnika.” “Privukla si me”, rekao joj je Romi, “mogao bih da budem dobauţ.” Sudeći po njenom ukoĉenom izrazu, Pamela nije ovako zamišljala valjano zastupanje klijenta. i nije znao kako da zapoĉne razgovor, brzo je uzeo presudu sudije Saliven, kojom se Romi Gendo

uĊuje na smrt i poĉeo da je ĉita naglas. “Avg- šta? Ko sad?” pitao je Romi Gendolf. “Avgustusonidis”, kazao je Artur. “Poznajem li ga”, pitao je Romi. Oĉni kapci su mu podrhtavali od naporapokušavo da se seti imena. “On je jedan od ono troje”, rekao je Artur tiho. “Koje troje?” “Onih trkoje tuţilac tvrdi da si ih ti ubio.” Priznao si da si ih ubio, pomisli Artur. Ali, trenutno nije bilotrebno naglašavati nijanse. “Ne”, rekao je Romi, “mislim da ga ne poznajem.” Romi je zatresaovom. Gendolf se bliţio ĉetrdesetoj. Imao je ţućkaste oĉi i, po svemu sudeći, krv obe Amerike u sv

nama. Prema savremenom naĉinu izraţavanja, on je bio “crn”, ali bilo je u njemu belih, i indijskihinoameriĉkih primesa. Kosa mu je bila neuredna i nepodšišana, nedostajalo mu je nekoliko zuba, ae bio ruţan. Blesavost je, kako se ĉini, na neki naĉin bila njegova suština. Gledajući u Romijeve oe su letele kao poludeli insekti na svetlosti, Arturu je bilo jasno zbog ĉega su se njegovi advokati

me18 Skot Tarou rili na psihijatrijsku odbranu. Po onome kako ljudi obiĉno tumaĉe reĉ “lud”, Rom

oĉigledno bio. Ali nije bio dovoljno lud. So-ciopata. Liĉnost na granici raspada, ali ne i potpunooidan. Ne potpuno izgubljen u svojoj pustinji, ne sasvim bez sposobnosti da razlikuje dobro od zlkon zahteva da odbrana dokaţe. “Nisam od vrste koja ubija”, dodao je Romi na kraju. “Dobro, aliuĊen si zbog ubistva troje ljudi - Avgustusa Leonidisa, Pola Dţudsona i Lujze Rimardi. Kaţu da sicao u njih, a onda ih zakljuĉao u zamrzivaĉ.” Tuţilac je takode tvrdio da je on i sodomisao Lujzu, rti, mada je to Romi, verovatno zbog stida, odbio da prizna. Sudija Saliven je, meĊutim, samostal

ocenila ovaj sluĉaj, i bez porote, pronašla da je kriv i po toj taĉ-ki. “O tome ništa ne znam”, rekaomi. Onda ih je pogledao iskosa kao da ĉe s tom primedbom da zakljuĉi temu. Artur, ĉija je sestrazan bila luda od Romija, lupkao je po staklu, da bi se uverio da se Romijeva paţnja opet usmerila

h. Sa ljudima kao što su Romi i Suzan, ponekad ti se ĉini da gledaju kroz tebe dok razgovaraš s njiiji je ovo rukopis?” blago je upitao Artur i ispod stakla gurnuo Romijevo priznanje. Straţar je skosvog mesta i traţio da pregleda svaku stranu, da se uveri da nešto nije sakriveno u njima. Romi je me ispitivao taj dokument.

ta misliš o akcijama?” upitao je. “Jesi li ikad posedovao akcije? Na šta liĉe?” Posle duţeg ćutanjamela je poĉela da objašnjava kako radi berza. “Ne. Mislio sam da kaţem da ti imaš akcije? Kakave-ĉaj, i uopšte? Ĉoveĉe, ako ikad izaĊem odavde, hoću da skupim neke akcije. Onda ću na TV-udati izveštaje sa berze. Gledaću kako stoje moje akcije.” Pamela je nastavila da objašnjava

hanizam korporativne svojine, a Romi je posle svake reĉenice klimao glavom, ali je bilo vidljivosutan. Artur se ponovo vratio na presudu, koju je Romi drţao u ruci. “Tuţilac tvrdi da si to ti napismi je oborio pogled. “To je ono što sam i ja mislio”, rekao je. “Kad se to pogleda i uopšte, rekaoje moje.” “Dobro, taj papir kaţe da si ubio troje ljudi.” Popravljive greške 19 Romi je konaĉnorenuo prvu stranu. “Ovo ovde”, kazao je, “to za mene nema smisla.” “To nije istina?” “Ĉoveĉe, too tako davno. Kad se ovo dogodilo?” Artur mu je odgovorio, Romi je opet seo. “Toliko dugo samde?” “Da li si ti u policiji napisao ovo priznanje?” pitao je Artur. “Znam da sam nešto napisao ulicijskoj stanici. Ali niko mi nije rekao da je to za sud.” Naravno, postojalo je na svakoj straniranda upozorenje, koje je potvrĊivalo da svaki Romijev iskaz moţe biti upotrebljen upravo na tajĉin. “Ja nisam ĉuo o ĉemu je zapravo reĉ. To je sto posto tako. Bio je jedan pajkan koji mi je govsve treba da potpišem. Ali se ne sećam da sam nešto tako napisao. Ja nikog nisam ubio.” “A zašto



tpisao ono što je policajac traţio?” pitao je Artur. “Jerbo sam se uneredio.” Jedan od najspornijihkaza u ovom sluĉaju bila je ĉinjenica da se Romi bukvalno usrao u gaće, kada je Lari Starĉek, deteduţen za njega poĉeo da ga ispituje. Na sudu, optuţba je traţila i da se te liĉne stvari uvrste kao domijeve svesti o krivici. To je, opet, postala jedna od glavnih tema u mnogim Romijevim molbamaedan sud nije uspevao da bez prigušenog kikota priĉa o njoj. Artur je pitao da li je Lari tukao Romli ga je lišavao hrane, pića ili advokata. Iako je retko uspevao da direktno odgovori na postavljenanje, Romi nije ništa tvrdio u tom smislu - jedino da je napisao jedno opširno priznanje krivice, ktpuno laţno. “Moţeš li da se setiš gde si bio 3. jula 1991. godine?” pitala je Pamela. Romi se,

kušavajući da shvati, izbeĉio na nju, a ona je objasnila da ga njih dvoje pitaju, nije li tog dana biovoru. “Pre ovog nisam bio ozbiljno osuĊivan”, odgovorio je Romi, koji je oĉigledno mislio da senjegovom karakteru. “Ne”, rekao je Artur. “Da li si mogao biti u zatvoru kad su se desila ubistva?”

li to neko kazao?” Romi se sa poverenjem nagnuo prema njima. Kad je shvatio o ĉemu je reĉ, prau smeh. “To bi bilo dobro.” Sve je to za njega bilo novo, mada je tvrdio kako ga je 20 Skot Tamilicija tih dana redovno privodila, pruţajući na taj naĉin slabu podršku za Pamelino mišljenje. Romoje strane nije imao ništa da ponudi; ipak za vreme razgovora, poricao je sve elemente optuţnice.licajci koji su ga uhapsili, tvrdili su da je u njegovom stanu naĊena ogrlica ubijene Lujze Rimarditvrdio je on, takode bila laţ. “Tu stvar je policija već imala. Ona uopšte nije bila kod mene, kad s

apsili.” Najzad, Artur je pruţio Pameli slušalicu da nastavi sa ispitivanjem. Romi je na osnovu svsijea bio izraziti primer jedne tuţne društvene priĉe. Bio je vanbraĉno dete; majka, koja je zaĉela rnaest godina, pila je za vreme trudnoće. Pošto nije mogla da brine o detetu, poslala ga je kod rod

Di Sejbl, fanatika, koji su smatrali da je kaţnjavanje najznaĉajniji deo religije. Romi nije bio nestaje bio ĉudan. Kad su utvrdili da je retardiran, poslali su ga u specijalnu školu. I tu je poĉelo rĊav

našanje. Poĉeo je da krade. Došao je u dodir sa drogom. Radjard je bio pun Romija, be-lih crnih eĊih. Posle jednog sata, Artur je ustao, obećavši da će on i Pamela dati sve od sebe. “Kad se vrade, ponesite venĉanicu, jel” to u redu?” pitao je Romi Pamelu. “Ovde postoji sveštenik i zna da raoj posao.” Kad je Romi ustao i ĉuvar je skoĉio na noge, ĉvrsto stiskajući kraj lanca koji je obavij

mijev struk i povezivao istovremeno lisice i okove na nogama. Kroz staklo, oni su mogli da ĉujumijevo brbljanje. Ovo su pravi advokati. Devojka će se udati za njega. Oni su došli da ga izveduavde, jer je nevin. Ĉuvar, kome se Romi oĉigledno dopadao, popustljivo se smeškao i klimnuo jevom kada je Romi zatraţio dozvolu da se vrati natrag. Gendolf je pritisnuo svoje bele dlanove naklo i kazao dovoljno glasno da se to moglo ĉuti i kroz pregradu: “Mnogo cenim što ste došli ovderadite za mene. Stvarno.” Artur i Pamela su izašli bez reci. Na slobodnom vazduhu, Pamela, u znkšanja, dok su se pribliţavali Arturovim kolima, sle-ţe ramenima. “Da li liĉi na ubicu?” upitala jeudan jeste, ali jedan ubica mi ne izgleda kao on.” Popravljive greške 21 Dobra je, pomislio je Arbar je advokat. Kad mu je Pamela prišla i ponudila se da bez nadoknade, zajedno sa njim, radi na

ĉaju, on je pretpostavio da je suviše nova i da neće biti od velike pomoći. Prihvatio ju je zbog toge voleo da odbija ljude, iako mu je, naravno, prijalo to što je ljupka i neudata. Bila mu je privlaĉnja da otkrije i ostale njene talente. “Reći ću vam jednu stvar: “Ja ne mogu da ga zamislim”, rekaotur, “kao vašeg muţa.” “Zar i to nije nešto?” upitala je Pamela kroz smeh. Bila je dovoljno lepa dade neudata. Artur je shvatio da su se muškarci nje ĉesto i plašili.

pravili su još nekoliko šala i Pamela je, i dalje šaleći se, rekla: “Pitanje je da li će mi se kasnijeazati ovakva prilika, ali ovo je”, pokazala je pri tom u pravcu autoputa, “predug put da bi se svakebote prelazio.” Stajala je pored suvozaĉevih vrata. Vetar je mrsio njenu plavu kosu, a kad se ponosmejala, Artur je osetio kako mu igra srce. Ĉak i u trideset osmoj godini, on je još verovao da u njstoji jedan drugi Artur, visok, vitak, lep, sa prijatnim glasom i opuštenim stavom, koji je u stanju d



melinu trenutnu usamljenost iskoristi za neoĉekivan poziv na ruĉak ili za neki još znaĉajniji dogaĊi, doveden do te tvrde ograde, na kojoj su se njegove maštarije sudarale sa stvarnim svetom, Arturvatao da on, po obiĉaju, neće napraviti taj još jedan korak. Naravno, plašio se poniţenja, ali kad bvoljno opušten, ona bi ga ipak mogla odbiti na jedan fini naĉin. Ono što ga je zadrţavalo bila je idna pomisao da bi svako udvaranje, zapravo bilo nepošteno. Pamela je bila njegov potĉinjeni sari je morao da misli o svojim izgledima za budućnost. Njihov neravnopravan poloţaj nije mogao d

omeni i nije bilo naĉina da Artur napusti svoju posloviĉnu pristojnost, u kojoj se jedino osećao ugak, i kad je prihvatio ovo razmišljanje, on je bio svestan da se u njegovom odnosu prema ţenama u

avljivala neka prepreka koja ga je osuĊivala na muke uzaludne ĉeţnje. Upotrebio je daljinskiravljaĉ da njime otkljuĉa Pamelina vrata. Kad je ona utonula u njegov automobil, on je još uvek stred njih u oblaku prašine koji se iznenada podigao na parkingu. Smrt njegovih nada, ma koliko onrealne, uvek je bila teška. Ali je prerijski vetar iznenada opet dunuo i ovog puta oterao prašinu, doot Tarou noseći sa udaljenih polja svezi dah proleća. Ljubav - njena slatka i iznenadna mogućnostzvonila je u njegovim grudima kao note neke prekrasne melodije. LJUBAV! Na neki naĉin uveseljje prilika koju je propustio. LJUBAV. I tada se po prvi put setio Ro-mija Gendolfa. Da li je stvar

vin? To je bilo nadahnuće, skoro isto tako slatko koliko i ljubav. Šta ako je Romi nevin! A onda jevatio da Romi nije nevin. Sva teţina ţivota opet je pala na Arturova pleća, a one osobine koje su grno opisivale, opet su mu pale na pamet. Bio je samo partner u poslu. Bez ljubavi. Njegov otac jetav. Suzan je još uvek sa njim. Razmotrio je ĉitav spisak, shvatajući da na njemu ima daleko manjeari nego što se nadao da će ih biti. Onda je otvorio vrata od kola i od svega tog okrenuo glavu. 5. j91. DETEKTIV Kada je Lari Starĉek ĉuo za ubistvo Gasa Leonidisa, bio je u krevetu sa tuţiocemuriel Vin, koja mu je upravo saopštavala da se nalazi u ozbiljnoj vezi sa drugim ĉovekom. “Danejl”, odgovorila je, kad je on upitao ko je taj ĉovek. “Opĉinjen je mojim naglaskom.” Iznerviran, traţeći svoje gaće, spustio jednu nogu na tepih. Kada je noţnim prstom dotakao pejdţer, on je poĉebri-ra. “Loša vest”, rekao je Mjuriel, pošto je odloţio telefon. “Dobri Gas je upravo ispraznio opaega i dvoje njegovih mušterija našli su mrtve u zamrzivaĉu.” Pretresao je svoje pantalone i rekao ora da ide. Komandir je naredio da doĊu svi detektivi. Mršava i tamnoputa, Mjuriel je, još uvek

odevena, sedela na uštirkanom hotelskom ĉaršafu.

a li je naimenovan tuţilac?” upitala je. Lari nije umeo da joj odgovori, ali je znao kako se to radi. ona pojavi na mestu zloĉina, pretpostaviće da je neko poslao po Popravljive greške 23 nju. To je

dna Mjurielina prednost, pomislio je Lari. Ona je volela ulicu skoro isto koliko i on. Ponovo je upje taj momak. “Hoću da nešto promenim”, odgovorila je Mjuriel. “Mislim da je ovo nešto drugoslim da to nekud vodi. Mogla bih ĉak da se udam.” “Da se udaš!” “Do vraga Lari, pa to nije bolesoţenjen.” “Eh”, odgovorio je on. Prĉ pet godina on se po drugi put oţenio, jer je to tada imalo sminsi Marini, jedna dobrodušna medicinska sestra, bila je naoko lepa, ljubazna i blagonaklona prem

govim sinovima. Ali kako je Nensi nedavno naglasila, on se nije odrekao nijedne od stvari koje sropastile njegov prvi brak, lutanja i ĉinjenice da su njegova glavna ljubav bila mrtva tela, koja jeupljao po ulicama. I drugi brak će uskoro postati prošlost, ali ĉak i sa Mjuriel, Lari je više voleo doje probleme zadrţi za sebe. “Uvek si govorila kako je brak propast”, rekao joj je. “Moj brak sadom bio je propast. Ali tada sam imala devetnaest godina.” Iako je imala trideset i ĉetiri godine, oveć pet godina bila udovica. Bio je Ĉetvrti jul i hotel “Grišem” je u to rano popodne bio neobiĉnoravnik tog hotela osećao se Larijevim duţnikom zbog nekoliko problema koje mu je ovaj resio goi neće da napuste lokal, propalice koje prave nered u restoranu. On je za La-rija imao spremnu so

d god bi je ovaj zatraţio od njega. Kad je Mjuriel stala pred ogledalo, Lari ju je zgrabio otpozadi,

vrsto je stegao i prošaputao joj na uvo: “Da li je tvoj novi lepotan bolji od mene?” “Lari, nije ovocionalni kup u seksu, u kome si ti upravo eli-minisan. Nama dvoma je uvek bilo lepo.” Njihov od



ek bio obeleţen borbom. On je u toj borbi uţivao moţda više nego u ljubavnim zagrljajima. Sreli sŠkoli prava, pre sedam godina, gde su oboje radili u noćnoj smeni. Mjuriel se brzo istakla, pa je

ebaĉena u dnevnu smenu. Lari je odluĉio da napusti školu, pre nego što je dobio starateljstvo nadovima, jer zapravo nije ni imao pravi razlog da na njoj ostane. Pokušavao je da se uteši posle razizbegava kafane, pa ĉak da popravi mišljenje svojih roditelja i braće, koji su policijski posao 24 rou smatrali nedostojnim njegovih kvaliteta. Najzad, Mjuriel i njihovi povremeni susreti su bili mbolje sredstvo da se izaĊe iz krize. Bilo je mnogo ţena u njegovom ţivotu, mada je meĊu njima bviše onih za kojima se samo ţudi, ali to, najĉešće, nikad nisu one prave. Oboje ubrzo shvatite kako

e u stvari bilo grozno, i sumornim vam se ĉini sve što je bilo medu vama. To se sa Mjuriel nikad nšavalo. Sa svojim suviše razmaknutim zubima i spljoštenim prćastim nosom, Mjuriel nikad nećevanuti na naslovnoj strani nekog magazina. Ipak, pošto se dva puta

io zbog lepote, Lari je ponekad osećao da mu se, kad je s njom, neka omĉa steţe oko vraata i tadavatao koliko u stvari malo zna o samom sebi. Dok je Mjuriel stavljala puder na svoje letnje pcge, ukljuĉio radio. Sve stanice su izveštavale o ubistvu, ali je komandir Grir izostavio detalje. “Stvarh volela da dobijem taj sluĉaj”, rekla je ona. Već tri godine je radila kao tuţilac, ali još nikad nijebllizu naimenovanja u sluĉajevima koji su zahtevali smrtnu kaznu. Ali, njoj se nije moglo savetovapori tempo. Njene tamne oĉi u ogledalu su traţile Larijev pogled. “Volim istoriju”, kazala je. “Zna

lim dogaĊaje. Stvari koje se pamte. Kad sam bila mala, majka mi je stalno govorila: “Budi deoorije.” On se sloţio. Sluĉaj će biti veliki. “Ubiti Gasa”, kazao je Lari. “Neko će se prţiti na elektrlici zbog toga, zar ne?” Sporazum je bio sklopljen, i Mjuriel se, s tuţnim osmehom, sloţila: “Svakati koristi od Gasa.” AVGUSTUS LEONIDIS je već više os trideset godina drţao restoran, koji seaj”. Ubrzo posle otvaranja, kvart u kome se nalazi restoran, poĉeo je da propada, jer su velikeonske kompanije napustile aerodrom Di Sejbl, zbog njegovih pista suviše kratkih da prihvate veliilice. Ipak, Gas, pun sirovog useljeniĉkog optimizma, nije hteo da promeni mesto. Bio je patriotakvih više nema. Koja oblast moţe biti “rĊava”, ako se nalazi u Americi? Popravljive greške 25 Upruţenju, Gasov posao je napredovao zahvaljujući, kako blizini aerodroma, tako i njegovom

endarnom doruĉku u kome je glavna stvar bila prţeni omlet koji se sluţio na velikom po-sluţavnikaj” je bio slavno svratiste Kajndel Kantrija, u kome je svakoga ljubazno primao njegov govorljivsnik. Odavno su ga zvali dobri Gas, i nikc .ije znao zbog ĉega - moţda zbog njegovih prilogaesrećenima, njegovih milosrdnih delatnosti, ili zbog vulkanskog, neposrednog naĉina ophoĊenja.dinama je u anketama lokalnog lista. Gas bio jedan od najomiljenijih graĊana Kajndel Kantrija. KLari stigao, policajci iz patrole su radili sve što je u njihovoj moći da svojim velikim kolima ialjenim svetlima na njihovom krovu, sebe prikaţu što je moguće vaţnijim. DogaĊaj je privukaonoštvo danguba i pristojnih graĊana. Bio je juli i pošto u okolnim zgradama nisu postojali rashladnĊaji, svi su bili lako obuĉeni. Beznaĉajne cure sa svojim beznaĉajnim frizurama podignutim i

vršćenim lakom, ljuljale su svoje bebe. Pored iviĉnjaka, nekoliko TV kola pripremalo se za emitonovijih vesti. Mjuriel se dovezla sama, ali je stajala pored širokog prozora restorana i ĉekala da jri ubaci u ovaj sluĉaj. U prolazu, Lan joj je ravnodušno mahnuo i rekao “zdravo”. Iako nije bilaeĉano obuĉena, Mjuriel je nosila cipele sa visokom “Mini Maus” potpeticom. Uvek se trudila da ba i Lari je mislio da to radi da bi istakla svoju lepu zadnjicu. Mjuriel je koristila ono što je imalaedajući u njenu plavu suknjicu, kako leprša na vetru, osetio je iznenadnu radost i napetost na onomstu koje je sakriveno od ljudskih pogleda. Pokazao je znaĉku dvojici policajaca na ulazu. Unutra, e strane, tri osobe su sedele na klupici: crnac sa keceljom, jedna slomljena ţena u sivoj kućnoj ha

dan momak sa okruglim ramenima i mindušom, dovoljno velikom da se moţe uoĉiti sa deset metara

tojanja. Ovo troje su bili u svom svetu, odvojeni od policijske uţurbanosti koja se



vijala oko njih. Zaposleni i porodica, zakljuĉio je Lari, dok je ĉekao da mu neko postavi pitanje, inekog nešto pita. Dao je znak Mjuriel i ona je sela pored njega na jednu od barskih stolica, koje se poredane pored šanka, kao granje pored debla. Mesto zloĉina je istraţivalo nekoliko ljudi - bar niĉara u svojim maslinasto-sivim uniformama, snimalo je otiske prstiju, a atmosfera je bila primeka. Kad se okupi toliko ljudi, obiĉno 26 Skot Tamu vlada opuštenost, crni humor i mnogo Zagora.eĊutim, danas je svima bio prekinut ĉetverodnevni odmor, i svi su bili mrzovoljni i pospani. Osimga, i komandir je bio prisutan. A on je, po prirodi, bio ozbiljan ĉovek. I zloĉin je bio teţak. Glavniektiv Harold Grir se smestio u Gasovoj maloj kancelariji smeštenoj pored kuhinje, i svi pozvani

ektivi su se smestili u njoj. Gas je neoĉekivano bio vrlo uredan. Iznad stola nalazili su se velikiantijski krst, kalendar njegovog snabdevaĉa i slike Gasove porodice, koje su prema Larijevoj propravljene za vrc-me putovanja u Grĉku. Fotografije, na kojima su bili, osim njega, ţena, dve kćerie su stare petnaest godina, ali to je bilo vre-me, koje je, prema Larijevom iskustvu, Gas kao i već

ugih ţe-leo da zapamti, vreme u kome je on stvarno vukao kola, pravio posao, podizao porodicu. Ţa se na slici smejala i ĉarobno izgledala u svom kupaćem kostimu, bila je ona jadna olupina koja

da sedela kraj vrata. Grir je, zapušivši jedno uvo, telefonom nekom iz uprave objašnjavao stanje srisutni detektivi su ĉekali njegova dalja uputstva. Lari se za detaljnija obaveštenja obratio Denu

prenceru. Den, koji se oblaĉio kao mladi detektivi iz pedesetih godina, sedeo je sam u jednom uglun je uvek bio hladan, povuĉen u sebe, kao drvena Marija. On je prvi stigao na mesto zloĉina i većitao Rafaela, šefa noćne smene. “Raj” je bio zatrvoren samo dva dana u godini - za pravoslavni Ba Ĉetvrti jul, dane u kojima su roĊeni Bog i Amerika, dve stvari u koje se Gas kleo. Svakog drugona bila je guţva u lokalu, od pet ujutru do podne, kasnije nešto manja, ukljuĉujući policajce, šoferenoge avionske putnike, koji su dolazili i odlazili na Di Sejbl, koga su aviokompanije, pre nekolikodina, ponovo oţivele. Prema onome što je šef noćne smene rekao Liprenceru, Gas je, nešto pre pošao da pokupi pazar i osoblje pošalje kući. Svakom radniku iz kase je izvadio po sto dolara. Kad emali da zatvore, ušla je u kafanu Lujza Rimardi, prodavaĉica avio-karata na aerodromu. Ona je

dovni gost i Gas, koji je posebno uvaţavao svoje ţenske mušterije, poslao je kući Rafaela, konobaaĊeg kuvara, i sam preuzeo kuhinju. Gas, Lujza i neki treći ĉovek, bili su ubijeni. Ova treća ţrtva

ac u poznim tridesetim, koPopravljive greške 27 ji je na osnovu tablice jednih kola na Gasovomrkingu, i na osnovu prijave njegove ţene da se nije vratio kući, identifikovan kao Pol Dţudson.spoda Dţudson je rekla da je njen muţ Pol trebao da sa Di Sejbla stigne avionom 4. jula u podne.fael je danas u pola pet došao da otvori kafanu. Nered koji je zatekao, nije ga u poĉetku zabrinuo,pretpostavio da je Gas, pošto je ispratio mušterije, da bi izbegao nove

ste, na brzinu zatvorio lokal. Oko pet ujutru, gospoda Atena Leonidis, zvala je telefonom u velikomahu, jer se Gas ĉitav juĉerašnji dan nije pojavio u kući. Razgledajući okolinu, Rafael je zapaziodilak na parkingu, i poĉeo da se zabrinuto pita, nije li trag krvi koji se video kod kase moţda od ne

ugog, a ne od odmrznutog mesa koje je Gas iz ostave doneo u kuhinju. Kad je stigao mlaĊi kuvar, zvali policiju i posle kraće rasprave odluĉili da otvore zamrzivaĉ u podrumu i utvrde ima li nekogog u njemu. Nikog nije bilo. Bilo je blizu pola ĉetiri popodne, kada je Grir spustio slušalicu, isutnoj dvanaestorici detektiva objasnio da je vreme da se zapoĉne istraga. Uprkos vrućini od prekrdeset stepeni, Grir je nosio jaknu i cipele, shvatajući da će morati da se pojavi pred TV-kameramsobom je nosio mali kompjuter i poĉeo je da svakom policajcu odreĊuje njegov zadatak u ispitivsta zloĉina. On će liĉno rukovoditi celim timom i svi će mu podnositi izveštaje. To će da impresiovinare, ali Lari je znao da će rezultat svega toga biti samo šest detektiva koji se sudaraju dok više di jedan isti posao, a ostale poslove nijedan. Za nedelju dana, dok se detektivi budu šunjali kao ma

ir će biti zatrpavan svim i svaĉim. Lari je nastojao da napravi ravnodušan izraz na licu, kada je Gasnio da je njegov saradnik u poslu Vilma Emos. Vilma je bila stalna tema koja bi moţda mogla



bolje da se upotrebi kao sprava za muĉenje, Gore od toga bilo bi da bude u timu koji rukovodi ovĉajem. Vilmu i njega odredili su da ispitaju ţensku ţrtvu, Lujzu Rimardi. “Prva smena”, rekao jerold i otišao iz kuhinje. Za većinu ljudi Harold Grir je bio jedan impresivan dobro graĊen i pošte

nac; miran i uredan. Lari nije imao ništa protiv Harolda - bio je pošteniji i sposobniji od većine drmandira u policiji. Tehniĉari su snimili teren, a Harold je od detektiva traţio da paze kuda idu i data ne dodiruju rukama. Neko sa diplomom kri-miniloga rekao bi da je Harold lud što je na mestoĉina pustio 28 Skot Tarou tako mnogo ljudi. Postojao je rizik od uništavanja tragova. Pa ĉak kad blili baletske patike, advokati odbrane bi njihovo kretanje predstavili kao marš Hanibalovih slonov

eko Alpa. Harold je, meĊutim, smatrao da svaki istraţitelj prvo mora biti na mestu zloĉina. Ĉak jelicijski pas morao da onjuši ćelo mesto. “Radne teorije”, rekao je Harold. Stajao je iza registar kared police sa cigaretama i slatkišima. Na površini staklenog šanka, otisci obeleţeni svetio crvenomom liĉili su na dekoracije “Teorija broja jedan, koja je dobro utemeljena: ovo je oruţana pljaĉka

krenula u rĊavom pravcu. Kasa je prazna, torba za nošenje novca u banku je nestala, ţrtvama sukupljeni satovi, novĉanici i nakit. Druga teorija: danas sam rekao da je u pitanju jedan izvršilac. Ta samo pretpostavka”, nastavio je Harold “ali sve sam više ubeden u nju. Sve ĉaure koje smo protiĉu od istog oruţja. Mogli bi da postoje i sauĉesnici, ali se to, kako izgleda, nije odigralo na taj nGas je ubijen evo ovde, iza kase dok je išao ka telefonu. Metak je probio lobanju s !eve strane. Nnovu preliminarnog istraţivanja, Pejnlis zakljuĉuje da je pucano sa rastojanja od jednog do dva m

znaĉi da je ubica stajao sa druge strane kase.

uţana pljaĉka, koja je krenula u rĊavom pravcu”, rekao je Grir. Iz unutrašnjeg dţepa Harold je izvbrno penkalo i njim pokazao na krv, veliku osušenu mrlju na linoleumu i kapi na zelenom zidnomefonu. Onda je nastavio. “Kad je smakao Gasa, naš strelac se našao pred ozbiljnim problemom, jeestoranu sedele još dve osobe. Na ovom mestu mi, sa zloĉina s predumišljajem, prelazimo na brutnusno izveden zloĉin.” To su bili pravniĉki izrazi, “brutalno i gnusno” ubistvo se kaţnjava smrću.mesto da kao svaka proseĉna gnjida pobegne napolje, naš momak je odluĉio da sredi svedoke.spoĊa Rimardi je ubijena evo ovde. jednim metkom ispaljenim u stomak.” Harold je prešao dese

tara do stola koji se nalazio nasuprot ulaznim vratima. Kada je Gas kupio ovaj lokal, pre nego štooširio posao, on je obuhvatao samo jednu prostoriju. Sada je to bila centralna sala sa dva reda smlova. U svakom uglu, nalik na kulu, stajao je po jedan ĉiviluk za vešanje kaputa. Vrlo je verovatnogospoda Rimardi odluĉila da se dokopa svog pištolja. Na njenim rukama nalaze se modrice, a jedt joj Popravljive greške 29 je slomljen. Ali joj to nije uspelo. Oko rane, tkanina je nagorela, što zje u nju pucano iz velike blizine. Pejnlis smatra da je tane prošlo kroz jetru i glavnu aortu i da je s

stupila posle nekoliko minuta. Tehniĉari su iz stolice izvukli metak. Jedan nepravilan krug osušenekazivao je mcsto gde je drvo bilo probijeno. To je znaĉilo da je Lujza umrla u scdcćem poloţaju.ljica od kate sa tragom šminke na ivici i pepeljara puna opušaka još uvek su bili na stolu. “Da je

stojao sauĉesnik, ona se verovatno i ne bi odluĉila na borbu. To je drugi razlog zbog koga mislimosve ovo delo jednog ĉoveka.” Ispod stola, na mestu na koje je Harold pokazivao, nalazio se tanjirĉere, koji se razbio prilikom borbe. Medu krhotinama nalazio se i jedan komad mesa, do pola popklica cigareta i upaljaĉ. “Gospodin Dţadson je veĉerao u uglu kraj prozora. Rafael je jutros sagovog stola odneo tanjir, ĉašu i konzervu sa sokom. Na desnoj strani njegovog odela pronaĊeni sgovi prašine, što upućuje na to da je gospodin Dţadson verovatno pokušao da se sakrije ispod stoi ubica ga je pronašao. Sudeći po osušenoj krvi na njegovim donovima i po tragu od vuĉenja tela,spodin Dţudson je pod pretnjom pištolja bio prinuĊen da tela odvuĉe do zamrzivaĉa u podrumu. ”rold je, kao Ċake, poveo svoje detektive pored šanka, gde je Mjuriel i dalje sedela, i kroz jedna u

ata ih uveo u podrum. Stepenište je bilo osvctljeno samo jednom kuglom, ispod koje se grupa spusdrvene basamake. U podrumu se već nalazilo mnogo toga. Tri nosila sa toĉkićem su ĉekala na tel



a se još nisu bila odmrzla. Policijski patolog Pejnlis Kamagej, morao je pre odmrzavanja da nalima izvede još neke testove i ispitivanja. Kad se grupa detektiva pribliţila, Lari je ĉuo Pejnlisov s, sa jakim akcentom, kako izdaje nareĊenja svom osoblju. Harold je opomenuo detektive da pazetane koji su povezivali halogene lampe postavljene u zamrzivaĉ radi fotografisanja. Koristeći penrold je malo više otvorio sanduk sa hranom. Tu je, sa jednom nogom na ulazu, leţalo Dţudsonovo rold je pokazao na njegove

ele uprljane osušenom krvlju. Njihovi otisci nalazili su se i na drvenim stepenicama. Pejnlis i njem su radili na drugoj strani zamrzivaĉa. 30 Skot Тагоч Popravljive greške 31 “Pošto je gurnuo tclamrzivaĉ, gospodin Dţudson je bio vezan elektriĉnim gajtanom, usta su mu bila zapušcna peškirom ijen je metkom ispaljenim u potiljak.” Haroldova srebrna penkala se kao raketa kretala kroz vazduazujuc”i na svako vaţno mesto. Snaga pucnja ubacila je Dţudsona u zamrzivaĉ. A onda, valjda daoslavi svoju pobedu, naš heroj je sodomisao telo gospode Rimardi.” Jedan od patologa se skloniotpuno otkrivajući ostatke Lujze Rimardi. Posle prvog pregleda, oni su vratili njeno telo u prvobitnloţaj, sa licem zalivenim u hrpu vreća sa zamrznutim pilićima. Bila je obuĉena u aerodromsku univenkaste boje. Izlazna rana na odelu je napravila malu rupu oko koje se širio venac zgrušane krvi, suknju obojila u tamnu nijansu. Suknja i gaćice su joj bili svuĉeni do ispod kolcna, a ispod bele blo dve lopte, pomaljala se zadnjica, malo podignuta u vis; analni otvor bio je proširen neposredno

rti. Neko se iţivljavao nad njenim telom - postojalo je crvenilo oko otvora, što je bio znak, ako jerold bio u pravu, da se to dogodilo odmah posle smrti, dok su vitalne reakcije još uvek bile moguragova nasilja nema, ali se u gaćicama nalazi ostatak kondoma.” Na Haroldov nalog, jedan mladiolog je osvetlio mesto o kome je bilo reĉ. Propalice današnjeg doba boje se side, a ĉuli su i za Dri je pomislio da nije bilo sauĉesnika. Ne ako je tako bilo. Nckrofili i pervcrznjaci svoje taĉke neode pred publikom. Ĉak i ĉudovišta imaju osećanje stida. Harold je izdao još nekoliko proceduraoga, a onda se popeo u restoran. Lari je ostao pored zamrzivaĉa i od Pejnlisa zatraţio dozvolu dalo pregleda okolinu. “Samo ništa ne diraj”, rekao je Pejnlis. On je već dve decenije radio u polic

ao je iz iskustva da je svaki novi pajkan gluplji od svog prethodnika. Lari je bio prvi koji je rekao

avom procesu istrage postoji nešto mistiĉno, ali nije bio usamljen u tome. Bar polovina detektiva,sle ĉašice ili dve, priznavala je da ponekad oseća prisustvo duhova. Nije se moglo reći da on tovata, ali zlo je u svet unosilo neku vrstu kosmiĉke nesloge. Ma šta to znaĉilo, on je ĉesto svoje istrpoĉinjao jednim trenutkom sveĉanog opštenja sa ţrtvama. Iznad Gasa je stajao duţe od jednog minuo ne raĉuna gangstere, koje danas sasluša, a sutra ih nade ubijene, Lariju se ret-ko dešavalo da po

ve. Osim što je uţivao u njegovoj spretnosti i omletima, on nije baš najbolje poznavao Gasa. Ali, Gmao talenat da kao dobar uĉitelj ili sveštenik, veţe ljude za sebe. Mogao si da ga osctiš. Sa tobom

uţe, mislio je Lari. Metak je probio njegovo teme, koţu i kost. Vraćen u prvobitni poloţaj, Gas jevorenih usta leţao na gomili goveĊe paštete. Kao mrtva riba. Svi oni liĉe na mrtve ribe. Kao i uve

vim trenucima, Lari je bio potpuno svestan sebe. Ubistvo. Kao i svi ostali, i on je razmišljao opovini nove kuće sa baštom i ulaznici za sutrašnju utakmicu i kako da deĉacima kupi diskete saicama. Ali ponekad se spuštao u vlaţnu pećinu ubistva, u uzbudljivu tamu te misli.

e imao zbog ĉega da se brani. Ubistvo je deo ljudske sudbine. A društvo postoji zato da ga spreĉaLarija, samo majĉinski zadatak je bio vaţniji od njegovog. Kad bi ga neko upitao, on mu je savetoproĉita neku antropološku knjigu. Svi oni iskopani skeleti sa kamenom sekirom zabijenom u lobanslite da je to poĉelo tek tako? Svako od nas u sebi nosi ubicu. I Lari je ubijao. U Vijetnamu. Bog zga je sve ubio, pucajući u tamu ispred sebe. Istina, bolje je poznavao mrtve na svojoj strani. MeĊudnog dana tokom kratke patrole, ubacio je bombu u podzemni tunel i posmatrao kako iz izlaza popuzera sastavljenog od zemlje i krvi, iz rupe izleću tela. Prvi ĉovek je bio iskomadan, trup i jedna ru



ge i druga ruka leteli su odvojeno kroz vazduh. Ali druga dvojica su iz rupe izletela u jednom komri ih se još uvek sećao, kako lete kroz vazduh, jedan vrišteći, drugi verovatno mrtav, sa izrazom lii se mogao nazvati dubokim. To je dakle - to, momak je razmišljao, a mogao je i da plaĉe. Lariju gov izgled uvek bio pred oĉima. Sada je na Gasovom licu posmatrao tu najvaţniju stvar u ţivotu -ona je svaki put ispunjavala Larija onom uzbudljivom emocijom, od koje zastaje dah i koja se vidboljim realistiĉkim slikama u muzeju. Ta stvar na licu, to je ona. To je trenutak kraja, ĉas u kome

va predaje. Ali malo njih se predaje bez borbe. Kad se nade pred licem neoĉekivane i neumitne smako ljudsko biće se svodi na uţas i ţelju - ţelju da nastavi da ţivi, i uţas da to neće moći. Lari je

atrao da niko u ta32 Skot Tarou kvim oklnostima, ne moţe dostojanstveno umreti. Ni Pol Dţudsonupljen na ulazu u zamrzivaĉ nije umro na dostojanstven naĉin. On je bio jedan od onih obiĉnih ljudedgraĊa, blagog izgleda, kome je kosa tek poĉinjala da opada i sedi. Verovatno je bio od onih kojoljavaju svoje emocije. Ali tada ih je imao. Kleĉeći pored njegovog tela. Lari je mogao u uglugovih oĉiju da vidi tragove soli. Pol je, kao što bi i Lari uĉinio, umro kroz suze, moleći za ţivot.jzad, Lari je otišao do Lujze Rimardi koja je kao njegova neposredna odgovornost zahtevala najvnje. Njena krv je pokva-sila ogromne dţakove, na koje koje je bilo baĉeno njeno telo, ali je ona ure, u restoranu. Razneta metkom, kao zgrada eksplozijom bombe, pocepana arterija je ispuštala kru je glupo srce nastavilo da pumpa kroz nju. Lujza je prvo postala pospana, onda je zbog nedostaeonika u mozgu, poĉela da halucinira, sve dok njeni snovi nisu nestali u nedokuĉivoj svetlosti. Kapatolozi dozvolili, on se popeo na brdo dţakova da izbliza pogleda njeno lice. Lujza je bila lepa

podvaljkom ispod brade, ali sa prijatnim licem. Tamna kosa joj je bila šatirana, a na lice je, maddila u noćnoj smeni, bila stavila puno šminke, snaţno naglašavajući krupne oĉi. Na vratu joj se vidija gde je prestajala šminka, a poĉinjalo samrtno Medilo. Bila je jedna od onih italijanskih cura - e mnogo upoznao - koje u ranim tridesetim poĉinju da venu, ali još uvek o sebi misle kao o

budljivim lepoticama. Sada si ti moja devojka, Lujza. Ja ću se brinuti za tebe. Gore, u restoranu, Ltraţio Grira, da vidi moţe li da Mjuriel uvede u sluĉaj. Usput, zastao je pored stola gde je tehniĉarslim po imenu Braun, popisivao Lujzine stvari, koje su bile razbacane svuda po podu. “Imaš li štaitao je.

dresar.” Sa rukama u rukavicama, Braun je okretao listove. “Lep rukopis”, primetio je Artur. Ostae uobiĉajene stvari - kljuĉevi od kuće, recepti, sitan novac. Ispod navlake Lujzine ĉekovne kljiţicaun je pokazao dva kondoma, iste vrste kao i onaj koji je pronaĊen u njenim gaćicama. Lari se pitto znaĉi, osim da je Lujza bila laka roba? Moţda je kondom zloĉinac pronašao dok je preturao ponoj tašni, i odluĉio da jedan od njih upotrebi. Popravljive greške 33 Ali nikad se ne moţe taĉno

konstruisati svaki detalj. Lari je to odavno znao. Prošlost je prošlost, uvek izmiĉe sećanju i najboljdskim veštacima. A nije ni vaţno. Suštinska vest je stigla do sadašnjosti. Tri ĉo-veka su umrla. Bestojanstva. U uţasnom strahu. A neki surovi bednik je u svojoj moći, svaki put kad bi povukao oro

ojeći na mestu, gde je bila ubijena Lujza Rimardi, Lari je, zatvorenih oĉiju, pokušavao da dopre dga. Bio je ubeden da je negde, moţda vrlo blizu, neki ĉovek u srcu osetio trzaj. Propalico dolazime, kazao mu je Lari. 3, maj 2001. BIVŠI SUDIJA DŢILIJEN SALIVEN, ĉetrdeset i sedam godina,davno puštena iz federalnog zavoda za ţene u Oldersonu, Zapadna Virdţinija, sedela je sa upaljenoaretaom u jednom malom kafeu u centru grada i ĉekala Artura Rejvena. Artur koga je poznavala vdeset godina, telefonom joj je naglasio da se radi o ĉisto poslovnom sastanku. Kao i mnogi drugi,e ţeleo da ona pomisli da se radi o utehi ili podršci. Upravo dok je iznova razmatrala svoju odlukĊe na sastanak, kroz staklena vrata videla je Artura kako sa tašnom pod miškom ulazi u restoran.udijo”, rekao je, pruţajući joj ruku. To je odmah zazvuĉalo neiskreno. Ĉak i pre svog pada u nemil

rivatnim susretima nisu je zvali “sudija.” “Dţilijen, ako ti ne smeta.” “Oprosti.” “To je malozgodno.” Ugasila je cigaretu, misleći da bi dim mogao da mu smeta. Tamo se niko nije ţalio na dim



bila jedina privilegija. Dţilijen je u svojoj karijeri prešla put od tuţioca do sudije, a onda je osuĊo prestupnik. Mada je to bio ekstremni primer, ipak je njena nestalna karijera odlikovala priroduvokatske komore, u kojoj je, kao u putujućem pozorištu, svaki advokat bio spre34 Skot Tarou mana svaku ulogu. Tuţioca protiv koga se boriš u sudnici, sledcći put srećeš kao advokata, koji zastup

oje bivše klijente. Tokom godina se ojaĉavaju i zaboravljaju rivalstva i prijateljstva, a svaki uspehomašaj na neki naĉin ostaju u pamćenju zajednice. Iako je sve to shvatala, Dţilijen je ipak sudbinuje spajala sa tuţnim, istrošenim i malim Arturom, smatrala teško podnošljivom. Pre trinaest godinasle dvadeset meseci pripravniĉkog staţa, Dţilijen je dobila svoje prvo naimenovanje u sudu i

edsedavala jeekršajnim parnicama. Artur Rejven je bio drţavni tuţilac odreĊen za njenu sudnicu. Oboje su bilivajlije, svako u svom poslu, a ona je u to doba bila uverena da su njene predispozicije bolje odturovih. U sudskoj praksi je bilo sasvim normalno naći liĉnosti, koje su veste u laţnom prikazivanjbe, ljude koji, iako pravi vulkani egocentrizma i ambicije, uspevaju da ostave utisak poštenja iovosti. Sa Arturom si odmah znao na ĉemu si; neumorna sila i ţelja za pobedom, koje su se graniĉ

ajanjem. Posle izvesnog vremena ona je imala ţelju, da mu preporuĉi pilulu za smirenje. Moţda jeadila, jer i po sopstvenom priznanju, u ulozi sudije nikad nije bila naroĉito ljubazna ili strpljiva. Amogao za to da je krivi? Povrh svega, Artur je, izgleda, bio pogrešno uveren da će mu pobeda dat

bcdniĉki karakter, za kojim je toliko ĉeznuo. Iako je shvatao da je pitanje suvišno, Artur je poĉeoko si sad?” “Tako-tako”, odgovorila je ona. Prava istina je leţala u tome da je ona, posle nekolikodina borbe da prevazide situaciju u kojoj se našla, shvatila da joj to ne polazi za rukom. Bilo je dada rede nego pre nekoliko godina, kada ju je sramota zbog poloţaja u kome se nalazi, ĉinila ludomdom, u tom smislu, da je bila svesna da od svake pomisli moţe da odskoĉi, kao toĉak na pravom puoš uvek izgledaš strašno”, rekao je on. Prema njenom iskustvu, muški razlozi za deljenje komplimeuvek sumnjivi; ili je to odskoĉna daska za seks ili za neku, još manje slavnu manipulaciju. Naglo gitala zašto ju je pozvao. “Pa evo”, kazao je on, “dozvoli da upotrebim tvoj izraz.” Vrlo je nezgodnhovni apelacioni sud me je odredio da vodim jedan sluĉaj. Drugi habeas Romija Gendolfa. Sećaš

ena?” Naravno da se scćala. U vreme dok je sudila za zloĉine, bile su izreĉene samo dve smrtne kdrugom sluĉaju, smrtnu kaznu Popravljive greške 35 je traţila porota. A Romi Gendolfa je osudila no. Sudski proces. Sudska kazna. Taj sluĉaj je ponovo razmotrila kada je pre nekoliko meseci, izdjarda, dobila pismo sa tipiĉno blesavim zahtevima zatvorenika, koji se odjednom, posle deset goio, da postoje još neke znaĉajne ĉinjenice koje treba i ona da zna. Verovatno je to bio neko koga jslala na robiju, pa se sada nada prilici da joj pljune u lice. Scćajući se suĊenja Gendolfu, ona je inas u sebi mogla da oţivi fotografije tela naĊenih u zamrzivaĉu restorana. Za vreme suĊenja, jedalicajaca je objasnio kako je zamrzivaĉ ogroman, zato što je “Raj” uvek imao veliku ponudu. Jednoobiĉno tumaĉenje. “Taĉno”, rekao je Rejven, kada je ona opisala taj sluĉaj. “Dobri Gas. Ali tebi j

a poznata. Moram da ispitam svaki detalj. Postoje trenuci u kojima sam sebe obmanjujem i mislimon mogao biti nevin. Imam jednu saradnicu”, nastavio je, “koja je sama za sebe istraţivala i došlaenaĊujućeg podatka. Pogledaj!” Iz svoje prepune tašne Rejven je izvukao jedan list papira. Oĉiglkušavao je da proven teoriju, prema kojoj je, u vreme ubistva, Gendolf bio u zatvoru zbog kršenjaovne kazne. Ostalo je vrlo malo podataka, a Gendolfov kriviĉni list to nije

tkrepljivao. MeĊutim, poslednjih dana, Artur je pronašao nalog za prebacivanje koji je pokazivaonjihov klijent 5. jula 1991. iz pritvora bio prebaĉen u sud. “Šta Mjuriel kaţe na to?” pitala je Dţuluriel Vin, koja je bila pomoćnik tuţioca na tom procesu, odrţanom pre deset godina, sada je bilaavni tuţilac i veliki favorit da zameni Neda Helsija na mestu glavnog drţavnog tuţioca. Dţilijan ni

kad mnogo marila za Mjuriel, onu vrstu tvrdih ţena, kakvu su tih godina sudovi proizvodili u veliko



oju. Istini za volju, posle sopstvenog iskustva, njeno poštovanje za tuţioce, mada je i sama to bila,tpuno se izgubilo. “Ona misli da su Romija uhvatili baš to jutro.” Artur je dodao: “Ne verujem dao moguće u petak, baš posle odmora, kad ni-ko ne ţeli da radi. Mjuriel, takoĊe, kaţe da je smešnomisliti da su i optuţeni i njegov advokat prevideli ĉinjenicu da je Romi bio u zatvoru u vreme kadubistva desila. Ali on je uhapšen tek ĉetiri meseca posle zlodcla, a Romi se ne seća ni onoga što je.” Dţilijen je mogla da se kladi daje Mjuriel u pravu. Ali nije hte-la da se mesa u njene razloge. turom, ona je osetila kako se 36 Skot Tarou ponovo ponaša na stari naĉin: ponašala se kao sudija,rkos naporu da odgovori neutralno, on je otkrio njen skepticizam. “Postoji mnoštvo dokaza protiv

ga”, rekao je Artur. “To i ja znam. Mislim, sam Romi je priznao bar dvadeset puta. Da sam GospĊe da svedoĉi u njegovu korist, ja bih, sa takvim stanjem stvari, sigurno izgubio. Ali momak ranijo napasnik, niti se bavio oruţanom pljlaĉkom. Molto i Mjuriel su to na sudu objasnili tako što su tvje bio drogiran, a sadašnja istraţivanja dokazuju da izmeĊu drogiranosti i nasilja ne postoji korelaš, u tome je poenta. ” “Kako je Apelacioni sud baš tebe naimenovao?” “Naterali su me. Oni smaadvokatske kancelarije uvek imaju rezerve. Osim toga, neko se tamo verovatno sctio iskustva kojao sa smrtnom kaznom izreĉenom Franĉesku Foitunatu. ” “Ĉoveku koji je otrovao ćelu svojurodicu.” “Tri generacije, od dede i babe, sve do unuka, a svaki put, kad se u sudu pomene neko odhovih imena, on se na glas smejao. Ĉak i sa tim, umalo da ne uspem da porota proĉita smrtnu presuto doba sam prešao na finansijski kriminal. Iako bih, kada bih liĉno morao da pritisnem dugme,rovatno i sam umro, ja ipak, u principu verujem u smrtnu kaznu.” Ĉudno, ali Dţilijen nije - ni sadae - verovala u smrtnu kaznu. Jednom reĉju, suviše mnogo nevolja. Pre deset godina, kada je suĊenmiju Gcndolfu bilo završeno, njegov branilac, Ed Markovski, prihvatio je naimenovanje, jer je ĉušuška o njenim shvatanjima. Ali ona nije donosila zakone. Ako je ijedan zloĉin zasluţio smrtnu kazda je to bilo ono što je Gendolf uradio. “Šta ţeliš da saznaš od mene Arture? Da li sam seedomislila?” U ovom stanju niko ne bi vodio raĉuna o njenom mišljenju. A osim toga, ona uopšte nmnjala u Gendolfovu krivicu - o tome je još jednom razmislila kada je iz Radjarda stiglo njegovomo. Još uvek pamti jednu primedbu njegovog branioca, Eda Markovskog, koju je izrekao posle

esude, pošto su se svi, ukljuĉujući i tuţioca, okupili u njenoj kancelariji. Dţilijen je odbranu zasno

Gen-dolfovoj neuraĉunljivosti prokomentarisala kao neuspešnu, a Ed je na to odgovorio: “To jedijo, još uvek bolje od njegove priĉe. Ona je samo jedno

ano samooptuţivanje.” Imala je nameru da sve to objasni Arturu, ali su njegove tamne oĉi iznenade na njenu pepePopravljive greške 37 ljaru, paţljivo ispitujući sive ostatke u njoj. Shvatila je da tur sprema da izgovori glavnu stvar. “Apelacioni sud me ubija svojom Ijubaznošću”, rekao je,erovatno zato što su me oni i naimenovali. Molio sam da mi pruţe priliku za novo otkriće, i oni suutili na okruţni sud, pre nego što 29-og odluĉe da li da Gendolfu dozvole da zatraţi novi habeas. Tsad preturam svaku ciglu.” Najzad je uspeo da je ne pogleda u oĉi. “Slušaj, moram da te pitam. D

dila u kriviĉnom sudu, da li si ĉinila ono, što te je kasnije dovelo u neprilike, kad si predsedavalaekršajnim parnicama?” Ona ni do sada nije uţivala u razgovoru, ali sada kada je shvatila u kom seeru on kreće, poznata jeza proĊe joj telom. “Da li to ljudi govore?” “Dţilijen, molim te nemoj da amo. I nemoj da se vredaš. Ja samo radim ono što moram.” “Ne, Arture, u doba kada sam sudila z

estupe, nisam uzimala novac. U sluĉaju Romija Gendolfa niko me nije podmitio - a ni u ostalimĉajevima iz tog doba. Poĉela sam u Sudu za prekršaje, gde je to izgledalo kao dnevna zapovest.”mahnula je glavom, kako zbog ludosti toga što je uĉinila, tako i zbog toga što je njena primedba

uĉala kao neuverljivo opravdanje. “U redu”, kazao je on, ali je oĉigledno na njen odgovor prime-vao advokatska metila, procenjujući njegovu istinitost. Gledajući ga kako proraĉunava, zakljuĉila

tur ne izgleda naroĉito dobro. Bio je mali i nikad nije delovao vitko, ali je pre vremena ostario. Oju je imao velike podoĉnjake, koji su ukazivali na preterani rad i neredovnu ishranu, a kosa mu je



ć poĉela da se proreĊuje. Najgore od svega je to što je još uvek imao izgled lovaĉkog psa ţeljnogna, a njegov jezik je svakog ĉasa mogao da otrovno palacne iz usta. Tada se selila da je bio u loš

uaciji, porodiĉnoj nevolji, i da je neko od njegovih patio od hroniĉne bolesti. Moţda ga je to ovakrošilo. “A šta ćemo za piće, sudijo?” “Piće?” “Da li ste imali probleme sa alkoholom kada steedsedavali u Romijevom sluĉaju?” “Ne.” “Da li ste pili?” Znala je da je, s pravom, nepoverljiv. 3ot Tarou “Šta drugi govore, Arture?” “Šta drugi priĉaju neće biti od velikog znaĉaja, ako vi budetedoĉili da ste u to doba bili pijanica. ” “Pila sam Arture, ali ne preterano.” “U to vreme?” Ona jeala jezik za zube. VoĊen uobiĉajenim razmišljanjem, Artur je promašio metu. Mogla je da ga ispr

kaţe “nikad”, pa da vidi da li će onda uspeti da se seti u ĉemustvar, ali je pamtila uputstva koja svaki vest advokat govori prilikom pripreme svedoka: odgovaramo na ono što te pitaju. I, po mogućstvu, kratko. Ne nudi više nego što traţe. “Ne, ne u to vreme”,acila je cigarete u svoju torbu i odluĉno je stavila na rame. Bila je spremna da pode, pa je Rejvenitala da li je gotov. Umesto odgovora, on je poćutao, kruţcći svojim debelim prstom po ivici šoljifu. “Imam jedno liĉno pitanje”, rekao je najzad, “ako nemaš ništa protiv?” Verovatno će je pitati oje već svako pitao. Zašto? Zašto je sebi dozvolila, da ţivot pun obećanja pretvori u zavisnost, a zrestup? Rejven je bio suviše socijalno nezgodan, da bi oklevao tamo gde drugi zbog kurtoazije sta

a je opet osetila poznatu gvozdenu raku mrţnje. Zašto ljudi ne shvate da je to i njoj samoj nedokuĉ

oţe li bilo ko, ko nije tako velika zagonetka samom sebi, da padrle toliko nisko? MeĊutim, Rejvennimanja su bila obiĉnija. “Stalno se pitam zašto si se vratila ovde. Mislim, ti si kao i ja, zar ne? Saz dece?” Da je Rejven bio pušten iz zatvora, svakako bi otišao negde. Ipak, ona je spontano oklevsebe poredi sa Arturom. Ţivela je sama, ali to je bio sticaj okolnosti tretiran samo kao privremennje. Imala je trideset i devet godina, kada su federalni agenti zaku-cali na njena vrata, ali i tada, ume, brak i porodica ĉinili su neodvojiv deo njenih planova za budućnost. “Majka mi je bila na saarvorska uprava je pristala da mi pomogne u brizi oko nje. Iskreno reĉeno, to je bio izbor Upraveo i svi odgovori koje je pruţila Rejvenu, i ovaj je bio nepotpun. Zatvor je napustila potpunoromašena - drţava i advokati su odneli sve što je imala. A Dafi Mekdauer, njen “sponzor” u progr

enja od droge, bio je voljan da joj ponudi neko mesto, da ostane u Kajndel KanPopravljive grešku. Ĉak i tada ona je delila Rejvenovo ĉuĊenje, zbog toga što se vratila na ono mesto koje je u svagledu bilo mesto zloĉina. “Kad mi istekne uslovna kazna, verovatno ću traţiti da se preselim.” “Tvjka je umrla?” “Pre ĉetiri meseca.” “Moje sauĉešće.” Dţilijen je slegla ramenima. Još uvek nije bĉisto šta ose-ća povodom smrti svojih roditelja - iako je oduvek izgledalo da njena snaga poĉiva ume što se u pogledu takvih stvari, uopšte nije dvoumila. Imala je dom i detinjstvo koji su gori od drlji nego neki drugi. Bilo ih je šestoro dece i dvoje stalno pijanih roditelja i neprestano rivalstvo i ju protiv svih. Za Dţilijen, smisao njenog odrastanja bio je u tome što ju je ono nadahnjivalo da idpred. To je liĉilo na bekstvo iz Pompcja - zgrade koje tinjaju i otrovni vazduh su morali da se nap

tavu svoju veru u uspeh poloţila je u dve stvari: pamet i lepotu. Bila je lepa i pametna i sa takvimeimućstvima mogla je da pobedi ono što je ostalo iza nje. Dţilijen Saliven, koja je roĊena u toj kustala je ona Dţilijen koju je ona zamišljala. A onda ju je uništila. “Moj otac je umro pre tri mesecm još uvek slomljen”, rekao je Artur. Njegovo nisko ĉelo se naboralo od bola. “Nikad nije prestao

izluĊuje. Bio je moţda najnervoznije ljudsko biće, koje je ikad hodalo zemljom. Nervoza je trebavno da ga

ije. Ali, znaš, svo to lebdenje i ĉantranje - uvek sam osećao koliko mnogo brine za nas.” Rejvenov, ublaţene sećanjem, podigle su se ka njoj, noseći u svom tuţnom pogledu priznanje koliko su takv

obe bile retke u njegovom ţivotu. Artur je bio nalik na štene koje svoju vlaţnu njuškicu stalno guraš dlan. U jednom trenutku on se zbunio, delom zbog onoga što je otkrio o sebi, a delom zbog njene



dljive nelagodnosti zbog toga. “Zašto sam ti sve ovo ispriĉao?” upitao je. “Verovatno zato što misnemam pametnija posla nego da tebe slušam”, odgovorila je ona. Njen ton je bio sasvim uobiĉajenprvo pomislila da njene reci znaĉe nešto drugo od onoga što su stvarno znaĉile. Ali nisu. Za trenutoje su bili zgranuti surovošću njenog odgovora. Preko Rejvenovog mlohavog lica prešao je drhtajuspravio i zakopĉao jedno dugme na sakou. Skot Tarou “Oprosti zbog dosaĊivanja. PogreŠio samsleći da imamo nešto zajedniĉko.” Da bi se pribrala, Dţilijen je izvadila paklicu iz tašne i pripaliaretu. Dok je kresala šibicu, ruka joj je podrhtavala. Predavanje stidu uvck je bilo opasno za nju.

dnom poĉne, nikako nije uspcvala da se izvuĉe iz ruševina. Gledala je ţar kako napreduje i kako nj

aretu pretvara u sivi pepeo. Sa one strane stola do nje je dopro zvuk patenta na Rejvenovoj tašni.ozvac”u te na sud da daš izjavu”, rekao je. “Uvrcden”, pomislila je. “I ĉim mu se bude pruţila priće je pocepati. S pravom, uostalom.” “Hoćeš li da poziv primiš preko pošte?” Pitao ju je to zbog njenu adresu ne bi traţio preko Biroa za uslovne kazne, a ona mu je odgovorila da stanuje u sutereće Dafija Maldauera. Da-fi, bivši rimokatoliĉki sveštenik, pre nekoliko godina bio je glavni drţavilac, i stalni Rejvenov protivnik. Ipak, Artur se nije mnogo zanimao za njegovo zdravlje. Umesto tje hladno zapisao Dafijevu adresu, upotrebljavajući za to elektronski digitron, jedno od ĉuda tehna su svakim danom sve manja i manja, i bez kojih posJcdnjih godina ne moţe ni jedan Ameikanac

avi oblaci duvan-skog dima lebdeli su iznad njih, a konobar je prišao stolu da ih upita ţele h još nporuĉe. Dţilijen je ĉekala da on krene. “Bez razloga sam bila gruba, Arture.” “Nema veze, Dţilijeam da si oduvek mislila da sam dosadan.” Ona se gorko osmehnula. Ali je pri tom osećala izvesno

vljenje prema Arturu. Jpak je odrastao. Umeo je da se savlada. A bio je na ivici. Ipak, još jednomkušala. “Nisam preterano srećna, Arture. A još nesrećnijom ĉine me susreti sa starim znancima. T

dno bolno podsećanje.” Nesrećna, to je bilo glupo. Ko je, uostalom, srećan? Svakako ne Atur Rejvspretan, ruţan, sam sa svojim porodiĉnim nevoljama, koje ĉini, sad se prisetila, i njegova umno obtra. I svakako, nikog ne zanima Dţilijenino emocionalno stanje. Niko ne sumnja u to da ona pati. Averuju da je ona to zasluţila. Ne odgovorivši joj, Rejven je ustao i pre nego što će izaći, rekao d

ati u vezi sa njom. Posmatrajući ga kako odlazi, ona je u jeftinom ogledalu sa ramom od pozlaćenrmera, ugledala odraz svog lika. Uvek bi se trgnula kad bi ugledala svoj lik, jer je mnogo bolje

ledala nego što se osećala. Bilo je neĉega u ĉinjenici da je ona, poput ĉelika, odolevala svim juria je visoka, a vreme još nije ostavilo svoj trag na njenom licu. Tek je bila poĉela da sedi. Kao stĉaj sa svim ljudima lepog tena, koji kao da su napravljeni od porcelana, jasno se videla svaka crtnog lica. A i modni

alji - prugasta suknja pripijena uz telo, ogrlica od perli, ošišana kosa koju je uĉvršćivala gelom -cali su smireno drţanje koje se širilo od nje. To je bio izgled laţne bezbriţnosti i samokontrole, o

ga se nikad nije odrekla. Svakako, ona je slagala Artura Rejvena. Dala mu je netaĉan odgovor, a oje ošinula da se on ne bi setio prave istine. Rejven je bio zaveden ogovaranjem, zlobnim priĉama

o njoj kruţile i pre njene propasti. Govorili su da je pijanica - ali to nije bila istina. Priĉali su da ma napije za vreme ruĉka i da popodne polupijana dolazi u sud. Taĉno je da je tamo padala u san, e-meţ, već u dugi san, posle koga bi joj se, kad bi je posluţitelj probudio, na licu videli tragovi odcikle na koju je spustila glavu. Rugali su se njenom pijanom mumlanju i dali joj ruţan nadimak, koe htela ni da pamti. Zalili su zbog njenog protraćenog talenta koji ju je u njenoj trideset i trećoj goveo do znaĉajnog poloţaja u sudu, zbog toga što je propila darove koji su joj obezbedili diplomurvardskog univerziteta. Nagvaţdali su o ponovljenim opomenama, da je vreme da se istrezni. A sv

eme ona je ĉuvala tajnu. Dţilijen Saliven nije bila pijanica, kako je to govorila priĉa o njoj, ona ntala tablete, kako je nagaĊalo sudsko osoblje, koje nije nikada u njenom dahu osetilo miris alkoho

, Dţilijen Saliven, bivši javni tuţilac, a onda sudija Višeg suda, bila je teţak narkoman, zavisnik oroina. Nikada nije koristila iglu - nikad se nije ubola. Kao biće koje ceni svoj spoljašnji izgled, ĉa



d mu je najteţe, ona nije htela da sebe unakazi. Umesto toga, ona je heroin pušila - jurila je zmaja, to govorilo u narkomanskom ţargonu. Duvala je. Kroz lulu, dugu aluminijumsku cev, ona je u sebelaĉila duge dimove, sve dok prah na toploti ne bi poĉeo da se pretvara prvo u jedno tamnontimentalno stanje, a onda u ushićenje puno bola. Teklo je sporo, pre minuti nego sekundi, dok ju jano osvajao bajkoviti iz-liv uţivanja, a ona se oslobaĊala svega u ţivotu. Ovaj vid navike na droggovarao je slici koju je ona izgradila o sphi h””” ; -:-”” 42 Skot Tarou i teţe se otkrivao - nema trtelu, nema zlobne dostave o krvavljenju iz nosa usled ušmrkavanja heroina. Poĉela je sa svojim

omkom. Zar se tako ne poĉinje? Tobi Eli-jas je bio otmen, lep, snalaţljiv, advokatski pripravnik za

Dţilijen htela da se uda. Jedne noći vratio se kući sa izvesnom koliĉinom heroina. Bio je to uzoraknarkoman ponudio drugom, kao uvod u prodaju, uzorak koji je posluţio kao dokazni materijal, i koe bio vraćen posle presude. “Zašto da ne?” rekao je. Tobi je uvek uspevao da i ono što je izopaĉeni privlaĉnim. Njegovo ironiĉno odbijanje da se pokori pravilima koja vaţe za sve ostale, na nju ek zavodljivo delovalo. Odlomili su jedan komadić -ušmrkali - samo te prve noći, a svake sledećći, koliĉina je bivala sve manja i manja. Bio je to jedan nadzemaljski mir, ali još uvek nije traţio dnovi. Mesec dana kasnije, Tobi je naleteo na kamion. Nikada nije saznala da li je to bila saobraćasreća. On nije poginuo. Mesecima je bio samo telo u krevetu, a onda jedan mokar brodolomnik uvalidskim kolicima. I ona ga je napustila. Nije se udala za tog ĉoveka. Nije mogla da mu ţrtvuje svot, kad on njoj nije obećao svoj. Ipak, bila je to jedna tuţna prekretnica u njenom ţivotu. Tobi se ne oporavio, a ni ona.

sle tri ili ĉetiri meseca, ona je naĉela novi uzorak. Za vreme procesa, dozvolila je odbrani da otvbu sa zapeĉaćenim dokazima i izmeri teţinu zapjenjenog heroina. Srljanje u propast postalo je jošjatnije. Ona je stvarala prilike, nareĊivala testove koje niko nije zahtevao, ohrabrivala tuţioce danoj kancelariji ostavljaju dokaze, umesto da ih vraćaju u tuţilaštvo. Konaĉno je zavera otkrivena,

mnja pala na jednog sudskog izvršitelja, koji je udaljen iz sluţbe. Posle tog dogaĊaja, ona je moraokrene ulici. A za to joj je bio potreban novac. U to doba smatrali su je pijanicom. Za opomenu, bKriviĉnog premeštena u Prekršajni sud, u kome je donosila presude u sluĉajevima liĉnih uvreda. I

neko saznao. Jedan od osuĊenih narkomana prepoznao je lepu belu damu koja se muva po zapušteartovima, par kilometara udaljenih od sudnice u kojoj je predsedavala. On je to rekao jednomlicajcu, a ovaj je nastavio da širi glasine. Saznali su i predsednik suda za prekršaje, jedan lupeţ penu Brendon Tohej i njegov potrĉko, Rolo Kosik. Kosik ju je Popravljive greške 43 posetio, ali ntraţio da se popravi. Zanimale su ga pare. Traţio je da o ishodu s vremena na vreme presudi ona

ko joj oni kaţu da treba. A obećao je i novac. I ona je pristajala uvek sa ţaljenjem, ali njen ţivot seetvorio u bedno oĉekivanje novih udaraca. Jedne noći pokucali su na njena vrata, scena dostojna984” ili “Pomraĉenja u podne”. Ispred vrata su bili federalni agenti. Došli su zbog podmićivanja aog droge. Kad su otišli, ona je vrištala i ĉupala kosu. Posle te noći, ona se obratila Dafiju, svom

dašnjem gazdi, iz-leĉenom alkoholiĉaru, koji je, kao bivši sveštenik, imao velikog iskustva uĉajevima kao što je njen. Kad su je osudili, bila je prazna i izleĉena, ta navika je ostala jedina njena u doba kada se osećala kao da je potpuno golu i u lancima sprovode niz glavnu ulicu. Ona ne ţee to sada ponovo oţivi, pogotovo ne zbog Ar-tura Rejvena ili ubice, koji je bio tolika zver da jeovao jedno mrtvo telo. Ipak, iznenadna zloba sa kojom se obrušila na Artura je, kao rupa na putu,remetila njenu ravnoteţu. Umesto da sebe poštedi stida, ona ga je samo povećala. Satima će razmi

Rejvenu i o naĉinu na koji je, posle njene primedbe, otvorenih usta, s nevericom pogledao u nju.ĉeras će joj, da je spasi od davljenja, biti potreban Dafi i njegovi umirujući saveti. Potpuno svesn

ga, ona je ustala i opet, u ogledalu, uhvatila svoj lik. Na prvi pogled, bila je to jedna vitka, elegant

ljivo doterana ţena. Ali u njoj je postojao njen istinski neprijatelj, demon njenog “ja”, koji je i povora i sramote ostao nezadovoljen i uspravan i koji je, osim što je ţeleo da je upropasti, za nju jo



ek bio nepoznanica. jul 1991. TUŢILAC ODJEDNOM je od stola, koji se nalazio preko puta šankpro jauk od koga je Mjuriel na trenutak zastalo srce. Crnac u dugoj kecelji, verovatno kuvar, prišalu, a pogled na njega opet je 44 Skot Tarou

novio tugu ţene koja je sedela za tim stolom. Mršava i tamnoputa ţena pala je na njegove grudi. Jeadić sa velikom mindu-šom u uhu bespomoćno je stajao iza njih. “To je udovica”, prošaputao je jtehniĉara, koji je snimao otiske na kasi. “Neće da ide kući.” Kuvar je ţenu predao u naruĉje mladi je, snebivajući se, obgrlio njena ramena, a ona je i dalje ridala. Mjuriel, koja je bila u jednom o

ih trenutaka hladne pronicljivosti, zbog kojih je i bila zapaţena u tuţilaštvu, brzo je shvatila da Gaovica samo ponavlja gestove koji su uobiĉajeni u takvim trenucima. Plaĉ i kuknjava su bili njenaaveza. Jedna iskrenija reakcija na muţevljevu smrt, istinska tuga ili moţda olakšanje, nastupiće mnsnije, kad ostane sama. Od onog ĉasa, kada je zapoĉela da radi kao tuţilac, Mjuriel je instinktivnovatala ljude koji su zbog nasilja izgubili svoje bliţnje. Ona, za sebe, nije bila sigurna šta oseća preojim roditeljima ili prema pokojnom muţu. MeĊutim, sa velikom energijom se posvećivala ţrtvamhovim srodnicima. Vrlo brzo je shvatila da njihov bol ne potiĉe samo od gubitka, već pre svega i gove nepredvidljive prirode. Njihova patnja nije mogla da se objasni nekom sudbonosnom nesreć

o što je prirodna nepogoda ili ćudljiva bolest, već je u pitanju bila ljudska greška, obest nekogsilnika i propust drţave da ga u tome spreĉe. Ţrtve su posebno imale pravo da misle kako to nije

balo da se desi - jer, po zakonu, to nije trebalo da se dogodi. Kad se malo pribrala, gospoĊa Leonprošavši pored Mjuriel, otišla u toalet. Mladi ĉovek koji ju je dopratio do vrata, uputio je Mjurie

dan kolebljiv pogled. “Ne mogu da joj priĊem”, objasnio je. “Moje sestre treba da stignu. One će vesti odavde. Mene niko ne sluša.” Imao je blagorodan i uplašen izraz na licu, a kosa koju je ranoĉeo da gubi, bila je kratko ošišana kao u regruta. Izbliza se videlo da su mu oĉi vlaţne, a nos crvenĉa. Upitala ga je, da li je i on u nekom srodstvu sa Gasom. “Sin”, odgovorio je on sa nekim mraĉn

glaskom. “Grĉki sin.” U svoje reci uneo je dozu gorkog podsmeha. Predstavio se kao Dţon Leoniduţio joj svoju vlaţnu i hladnu ruku. Kada mu je Mjuriel rekla svoje zanimanje, on je naglo zablistapravljive greške 45 “Bogu hvala”, kazao je. “Moja mama ĉeka tuţioca da razgovara sa njim.” Poĉ

pretura po dţepovima, a onda je shvatio da u ruci već drţi cigarete koje traţi. “Mogu li nešto da vam?” Seo je na stolicu pored nje. “Jesam li i ja osumnjiĉen?” “Osumnjiĉen?” “Ne znam, ali svaštda na pamet. Ĉini mi se da sam ja jedini ĉovck koji je stvarno ţeleo da ubije Gasa.” “Pa, da li ste nili?” pitala ga je Mjuriel, tek da nešto kaţe. Dţon Leonidis je ukoĉeno gledao u vrh svoje cigaretkti su mu bili do koţe izgrizeni. “Nikad nisam imao oruţje”, rekao je. “Ali, znate, sve te takozvanebriĉine. To je za javnost. U kući, on je bio svinja. Tcrao je moju majku da mu seĉe nokte. Moţete lzamislite? Leti se, kao sultan, zavali na tremu, dok ona radi taj posao. Mislim, od tog prizora ĉove

ogao samo da povraća.” Dţon se udario pesnicom u glavu i iznenada poĉeo da plaĉe. Mjuriel, kojaojim ocem dok je bio ţiv, bila u lošim odnosima, shvatila je oluju koja bcsni u njegovoj duši.

m Vin je bio na ĉelu lokalnog sindikata, delegat u upravi i za spoljni svet bio je med i mleko, dokojoj kući izlivao ţuĉ. Vrlo brzo posle njegove smili, Mjurielina majka se preudala za direktora škooj je predavala, i bila je srećnija u ljubavi više nego što je Mjuriel ikad bila. Isto kao i Dţon, Mju

u pogledu svog oca imala kontroverzna osećanja. Kad se Dţon malo pribrao i obrisao nos, Mjurieloţila dlan na njegovu ruku. Kad je njegova majka izašla iz toaleta, on je već bio potpuno pribran.je predvideo, ĉim je Atena Leonidis saznala da ima posla sa tuţiocem, ona je zaboravila svoju tu

pravila se da odrţi govor. “Oni treba da su mrtvi, hoću da budu mrtvi”, rekla je. “Ološ koji je to uom Gasu. Mrtav. Pred mojim oĉima. Neću zaspati dok to ne vidim.” I ponovo se rasplakala i pala nudi sinu koji je preko njene glave Mjuriel uputio jedan mraĉan pogled. Ali je ona razumela gospodonidis. Njena mati je bila bolećiva osoba, koja uvek okreće i drugi obraz, ali se Mjuriel uvek slag



em koji se zalagao za uzvraćanje udarca i tvrdio da ljudi nikad neće postati bolji ukoliko ih neko sane ne pogura u tom pravcu. U idealnom svetu, svakom ko ţivi ispravno, treba dati me46 Skot Tarju. Ali za tako nešto, u ovom ţivotu nije bilo ni para, ni vremena. Za to je potrebna druga vrstadsticaja - tako da dobar ĉovek ipak dobije nešto za svoje napore. Zato rdav ĉovek treba da oseti tl. I zato što u toj vrsti patnje treba da se nade neko specijalno uţivanje. Već zato što je dobrotaunjena bolom zbog uskraćivanja i uzdrţavanja. Dobri ljudi zasluţuju pravednu nadoknadu. Ubistvo

hteva da se kazni smrću. To je deo suštinske uzajamnosti koja saĉinjava zakon. Pojavio se Haroldje gospodu Leonidis savetovao da ide kući, ali je zapravo bio došao zbog Mjuriel. U maloj Gaso

ncelariji rekao je šta zapravo ţeli. “Ĉekam da doĊe neko iz Tuţilaštva. Tomija Molta ne moţemo nnaĊemo.” Moito, koji je bio na ĉelu Odeljenja za ubistva, nedavno je premešten na graĊanske paje osumnjiĉen za uticanje na tuţbu. Niko nije znao šta da se ĉini sa njim. “Lari je rekao da ste

osobni.” Mjuriel je slegla ramenima. “Proverite izvor informacija.” “Ako ste u stanju da za vremekenda dobijete nalog za istragu, onda ste dovoljno dobri za mene”, rekao je. Ona je zapisala neophdatke. Haroldu je trebao nalog za kola na parkingu, i za pretres kuća osoblja Gasove kafane. Pre nsu se rastali, Mjuriel je Griru ponovila ono što joj je Dţon Leonidis rekao o ţelji da ubije sopstv

a. “Dobro”, rekao je Harold i namrštio se. Niko ne voli da poteţe oţalošćena lica. “To je od šoka”kla je Mjuriel. “Znate već kako to ide. Porodice?” “Ispravno”, kazao je Grir. I on je, isto tako, imarodicu. “Nabavite mi te naloge. I dajte mi broj telefona, u sluĉaju da mi još nešto zatreba.” Ona niala gde u ĉetiri popodne da nade sudiju, koji bi potpisao naloge. I to u petak, usred drţavnog praznd je Harold izašao, ona je osećajući neku nejasnu tugu zbog blizine Gasovih stvari, poĉela da okrćne telefone sudija za teške prekršaje. Njen poslednji izbor, Dţilijen Saliven, zvuĉala je zbunjeno spano, ali je bila kod kuće. Mjuriel se uputila prema zgradi suda, gde je liĉno morala da otkuca troge.

a je oduševljena. U Tuţilaštvu je postojalo jedno nepromen-Ijivo pravilo: ĉim ga zapoĉneš, sluĉapada tebi. Ta maksima je Popravljive greške 47 spreĉavala budţe da u znaĉajne sluĉajeve ubacujoje ljude. Ipak, pošto je reĉ o smrtnoj kazni, ona će verovatno dobiti mesto zame-nika tuţioca. Smr

znu mogu samo Dţon i Atena da spreĉe, zah-tevom da se ubijanje zaustavi, ali porodica Leonidis na tog kova. Tako da će to biti jedan veliki proces. Mjuriel će videti svoje ime na naslovnoj stranigo što se proces završi. Ova mogućnost je potresla ĉitavo njeno biće. Kao dete imala je stalne strasmili. Drhteći je legala u krevet, shvativši kako je protekli dan bio samo jedan korak bliţetrašujućoj tami koja je saĉekuje na kraju. Vremenom je prihvatila majĉin savet. Postoji samo jeda

ĉin da se izbori sa tim - da napravi nešto za pamćenje, da iza sebe ostavi neki trag, koji veĉnost neištiti. Ţelela je da i posle sto godina neko kaţe: “Mjuriel Vin je uĉinila dobra dela zbog kojih nam

kše da danas ţivimo.” Nikad nije mislila da će to biti jednostavno. Rizik i teţak rad bili su deo togsla. Ali, dobijanje pravde za Gasa, za sve ove ljude, bio je vaţan i trajan zadatak onoga koji stoji

udobranu i bori se protiv raznih nagona, koji bi bez te borbe odavno preplavili ĉitav svet. Izlazećila je Larija ispred restorana dok je priĉao sa Stcnli-jem Rozenbergom, reporterom mišjeg lica, sanala 5. Stenli je uporno nagovarao Larija da ga odvede do Grira, pa je konaĉno Star-ĉek, koji nijeleo novinare, jednostavno morao da mu okrene leda. “Odvratni lešinar”, rekao je Mjuriel koja jeraĉala pored njega. Kola su im bila parkirana na istom mestu. Ona je mogla da oseti kako se prljavu je ostavila iza sebe uvukla u nju, kao smrad koji se uvuĉe u odeću. “Dakle, Harold te je angaţovdradio -si dobar posao”, rekla je. Stigli su do njene “honde”. Ona se srdaĉno zahvalila Lariju,zdravila se sa njim, ali ju je on uhvatio za ruku. Rekao je: “Dakle, ko je to?” Kad je shvatila na štpravo misli, kazala mu je da to zaboravi . “Hej, zar misliš da neću ĉuti?” Potrajalo je još nekoliko

kundi, a onda je ona konaĉno popustila. “Telmejdţ”, slagala je. 48 Skot Tarou “Telmejdţ, Lor-mentvarno, Lari. Koliko si ljudi s tim imenom sreo u ţivotu?” Telmajdţ, bivši kongresmcn, a sada pozn



vokat i lobista, bio je njifiov profesor, kad su Lari i Mjuriel studirali pravo. Pre tri godinelmejdţova ţena je, u svojoj ĉetrdeset i prvoj godini umrla od raka dojke. Prerane smrti njihovihpruţnika, zbliţile su Mjuriel i Telmcjdţa. Njihov odnos je bio strastan, povremeno nesiguran, kakoek bilo sa Mjuriel i muškarcima, koji su bili sa njom. Najzad su uskladili korake. Telmejdţ, ĉije suke bile na studijama, umorio se od samaĉkog ţivota. A ona je uţivala u moći koja se širila oko nje

d si sa Telmejdţom, epski dogaĊaji su ti na dohvat ruke.

tvarno ćeš se udati za Lormcna Teimcjdţa?” “Još nismo venĉani. Rekla sam ti da imam osećaj da oţe desiti, i da to neće biti nešto što nema budućnost. Ovog ĉasa to je još vrlo daleko. Samo sam htti kaţem, zašto više neću trĉati ĉim ti zvizneš.” “Zviznem?” Moţda je ovo bio razgovor zloslutan ze strane, ali ona je bila kao u nekom stanju amnezije, kao da lebdi iznad scene i iznad sopstvenenosti. Dešavalo se poslednjih godina da doţivi trenutke sliĉne ovom, trenutke u kojima se ĉinilo darna i prava Mjuriel skrivena, nepristupaĉna suština neĉega što nema vidljivi oblik. U mladosti jemirna i ubedena da je ĉitav svet jedna velika pre-vara, i na neki naĉin, nikada se nije izdigla iznadala je da svako radi samo za sebe. To ju je i privuklo pravu - ţelela je da isproba advokatsku uloga zahteva da se razotkrije svaĉije ponašanje. Ipak, to ubedenje ju je spreĉavalo da prevaziĊe jaz

meĊu sebe i drugih ljudi. To je bilo ono što je Larija, kao na viteški, stalno dovodilo k njoj; ona gznavala. Bio je pametan pametniji nego što izgleda - i ona je uţivala u njegovom ljubomornom hum

ećaju koji je imao prema njoj Muţjak, pre nego lepotan, ali pun animalne ţudnje. Ljubakanje sa njio je ćudljiva igra, u vreme kad je mislila da je buntovnik isto što i neposlušno dete. Ali, bio je oţeolicajac do srţi. Najzad je rekla i sebi ono što je njemu kazala - da mora da ga napusti. Pogledalaulicu, da se osigura da ih niko ne gleda, a onda mu je otkopĉala jedno dugme na košulji koju je n

od sportske jakne. Bio je to poslednji gest bliskosti, molba za oproštaj. OnPopravljive greške 49alila kola. Mašina je krenula napred, a srce joj je, kad se selila sluĉaja, poskoĉilo od radosti. 3.tobar 1991. PRVI UDARAC NA SVOM PUTU ka aerodromu Di Sejbl, gde je nameravao da postaneka pitanja o Lujzi Rimardi, Lari se zaustavio u Poin-tu, da pogleda kuću. Pre deset godina, pos

rage povodom smrti jednog akclonara, Lari je poĉeo da ulaţe u nekretnine. Kad je bio mlaĊi, na s

sao u policiji gledao je samo kao na jednu usputnu stanicu. Voleo je svoj posao, ali sve dok nijepustio studije prava i policiju prihvatio kao sudbinu, on je mislio da je stvoren da bude deo elite vnas su, meĊutim, svi njegovi planovi poĉivali na svojini. Tog toplog popodneva Lari je procenjivću za koju mu je trgovac nekretninama tajni dojavio da će za nedelju dana biti na spisku za prodajuint, trajno utoĉište za ameriĉko - afriĉku srednju klasu, poĉeo je da privlaĉi mlade parove svih rasi su traţili bolje kuće u blizini grada. Ovo viktorijansko mesto postalo je magnet za japije. Iako jea podeljena na više stanova, mnoge od prvobitnih osobina su ostale na njoj, ukljuĉujući lode, klupstrane i gvozdena ogradu sa šiljcima, na kojima se bilo nahvatalo poţutelo lišće. Postojao je takoĊiki sunĉani prostor isprSd kuće, na kome je mogao da posadi pinije, georgine, gladiole, nevene i

zanteme, tako da bašta cveta od maja do oktobra. Vremenom je otkrio da se novac uloţen u biljke razmeri tri prema jedan. Ĉudnovato, obraĊivanje vrta postalo je njegovo omiljeno zanimanje. Otagovog oca

bio seljak u Poljskoj. I Lari se sad vratio na poĉetak. Ono što mu se u tome dopadalo bila jemerenost na stvari, na koje ranije nije obraćao paţnju. Za vreme zime mislio je na mraz i mikrobe nestajali, mislio je na sneg koji štiti biljke od smrzavanja. Pazio je na vreme i svakog dana nenjaošljenje o tome da Skot Tarou li je poţeljno da padne kiša. Ispod ulice bila je zemlja - tako je onţivljavao stvari. Prošlo je ĉetiri popodne kad je stigao na aerodrom. Policijske snage koje je Haroir okupio u “Raju”, već” pet ncdelja su pretraţivale grad, ali Grir nije imao sreće u voĊenju istragan policijske uprave smeštene u velikom kamenom zdanju na Mek Gret Holu. Bila je to jedna star



rada prepuna ogovaranja, ko je izgubio a ko dobio zbog neopravdanih šefovih poteza, i ko je miljerave. Tamo se nije ozbiljno radilo, osim što je bilo stalnog gunĊanja i bavljenja lokalnom politikogustu, FBI je mislio da se, u Ajovi, doĉepao ubice. Bila je to greška, pa se većina detektiva vratilaoja stara mesta. Tako je Lari ostao jedini detektiv, koji je o tom sluĉaju podnosio izveštaj nekolikooku mcse-ca. Lujza se pokazala dovoljno tajnstvenom da privuĉe njegovu paţnju. Na autopsiji sukrenuta pitanja o taĉnim okolnostima njene smrti. Oko njenog rektuma, Pejnlis je pronašao niz sitnvlju pod-livenih ranica. Mrtvi ljudi ne krvare. Larijeva teorija je bila da je ona pristala na seksualstavljanje da bi na taj naĉin spasla ţivot. Ali, šta je za to vreme radio Dţudson, koji je najzad odv

a u podrum? Da li je, ipak, postojao sauĉesnik, koji mu je za vreme silovanja drţao pištolj uperenvu? Lari je parkirao auto ispred ogromne administativne zgrade koju je Transnacionalnazduhoplovna kompanija nedavno dovršila. Sa uvoĊenjem kratkolinijskih letova, Transnacionalnampanija je ponovo u promet uvela Di Sejbl koji je postao znaĉajna stanica za kockare i poslovne mpanija je ponudila sniţene cene do gradova Srednjeg Zapada, a za Las Vegas i Atlantik Siti avioeli preko celog dana. Taj program je postigao zaĉuĊujući uspeh. Tri ostale nacionalne kompanijekupile su pravo na sletanje, a ae-rodromske vlasti su dozvolile proširenje piste, u nameri da smanjţve. Velik hotel i niz restorana nikli su u blizini aerodroma, a Transnacionalna kompanija je, uz vempu nedavno otvorila novu upravnu zgradu, gde su, do samo pre pet godina, stajale napuštene zgraĊevina je imala stakleni atrijum koji je bio u obliku valjka. Bila je to tipiĉno moderna graĊevinakim zidovima, prepuna svetlosti, ali Lari nije mnogo mario za modernu arhitekturu. Od obezbeĊeţio da mu ugovori sastanak sa Ţenevjev Korijer, prodavaĉicom avionskih karata, za koju su mu svzali da je bila Popravljive greške 51 najbolja prijateljica Lujze Rimardi. Nensi Dijaz, bivša pripalicije Kajndel Kantrija, pozvala je Ţenevjev u svoju kancelariju, i kad se Lari pojavio, ona je ustaavila ih nasamo. “Erno ţeli da razgovara s tobom”, rekla mu je s vrata. Erno Er-daj je bio šef ezbeĊenja. Lari ga je već godinama poznavao - zajedno su bili na Akademiji - ali se Lari nije trudpozdravi, kad bi poslom dolazio na aerodrom. Erno je ţcleo da Lari shvati dokle je on dogurao. Unsinoj kancelariji bio je sto sa laminatnom podlogom i fluorescentnom sijalicom, koja je zamenjivdostatak prozora. Obuĉena u tamnu uniformu, Ţenevjev je sedela

krštenih nogu, sa strogim izrazom na licu. Smatrala je da je lakše i bolje plaćeno raditi u transporttvaca, a to joj je omogućavalo da provodi više vremena sa svojom jednogodišnjom bebom. Imalanekle okruglo lice, a oko vrata je nosila jeftinu ogrlicu sa malim srebrnim kr-stom. Bila je vaspitade, dok sa njima razgovara, gleda pravo u oĉi, a Lariju se uĉinilo da je posle njihovog razgovoraavljenog pre dva meseca, nešto ostalo nedoreĉeno. Popriĉali su malo o njenoj bebi. Prošli put, doispitivao na njenom radnom mestu, Lari je zapazio fotografije na pultu. Posle toga rekao joj je da jšao da sa njom popriĉa o novcu. “Novac?” odgovorila je Ţenevjev. “O novcu ne znam baš mnogolela bih da o tome znamo malo više.” “Ne”, rekao je Lari, “O Lujzinom novcu.” Ţenevjev je to

atrala još zamršenijim. Rekla mu je, Karmino, Lujzin bivši muţ, skoro uopšte nije plaćao alimentaje Lujza skoro uvek bila bez para. Lujza je ţivela sa starom majkom i dve kćeri. Pre pet godinaposlila se na Di Sejblu, i radila po smenama, menjajući se sa Ţenevjev, jednog dana od 8 ujutru dopodne, a drugog od šest po podne do ponoći, kada je bila i jedini prodavaĉ avio-karata za avioneleteli do Las Vegasa i natrag. Raspored smena je Lujzi omogućavao da decu ujutru odvede u školuvidi kad se vrate, pa ĉak da svaki drugi dan veĉera sa njima. Spavala je preko dana. Lujzu su Larigovorima o njoj, opisali kao vatrenu ţensku u okovima porodiĉnog ţivota. Rodila je dvoje dece, ada ju je Karmino ostavio - moţda zbog njenog ponašanja, a moţda i zbog toga što je bila nalik nagovu ili na svoju majku. Kad je on otišao, Lujza je ostala sama sa ogromnom hipotekom na

vorosobnoj 52 Skot Tarou kući na Zapadnoj obali, ali je bila rešena da njene kćeri ne trpe zbog luoga oca. Rezultat su bili dugovi. Mnogo dugova. Lari je, u njenim kreditnim karticama otkrio minu



deset hiljada dolara. Onda je ona poĉela ĉitavu zaradu da uplaćuje u banku. Samo, od ĉega je ondaćala hranu i školske potrebe svojih kćeri? U gotovini. Lujza je stalno kod sebe imala gotovinu. Lae poznavao nijednog detektiva na odeljenju za ubistva, koji je, poput njega, bolje znao da razobliĉĉije novĉano stanje, i on je, dok je stavljao pred Ţenevjev brojna dokumenta o Lujzinim finansijamećao iz veslan ponos. Lujza je vaţila za Ţenevjevinu raspušlanu prijateljicu - više ruţnih reci u uste noći po ka-feima, više momaka u krevetu, nego što bi se Ţenevjev ikad usudila. On je pretpostajoj je Lujza mnogo toga poveravala, ali je Ţenevjev samo zaĉuĊeno vrtela glavom. “Nikad ništa na o ovome. Kunem se.” Kad se sretnete sa toliko mnogo novca, uvek pretpostavite da tu ima neĉeg

zakonitog, i Lari je u kompjuteru proverio sva imena iz Lujzinog adresara, ali je to ostalo bez rezukušao je sa manje skandaloznim poreklom novca. Da li je moţda, u Lujzinom ţivotu postojao nekiriji gospodin? “Ako i jeste”, odgovorila je Ţenevjev, “ja o tome ništa ne znam. Ona nije mnogo mmuškarce. Bar ne posle Karmina. Nije ţe-lela nikakvu ozbiljniju vezu. Znate, ona je izlazila suboteĉe, ali nikad nije pominjala nekog bogatog ĉiku.”

a li neke druge delatnosti ili veze mogu da objasne poreklo novca.” “Na primer?” “Droge.” Lari jĉekao odgovor, ali je Ţenevjev izgledala iskreno zapanjena. “Postoji i ta taĉka u njenom liĉnomsijeu, objasnio je Lan. Zbog bezbednosti letova svi zaposleni u Trans-nacionalnoj kompaniji morairi puta godišnje da prolaze test na drogu. Dva meseca pre svoje smrti, Lujza se pokazala neĉistom

tim je, za vreme istrage, Obezbedenje dobilo dojavu da ona i prodaje narkotike. Pozvan je predstadikata, i Obezbedenje je zah-levalo pretres, na šta je Lujza pristala tek posle ţestokog protivljenja

etres nije dao nikakvog rezultata, a na ponovljenoj proven se pokazalo da je prvi, negativni rezultaan. Ipak, kad je video njen novac, Lari je pomislio da tu ipak neĉeg mora biti. Aerodrom-ski sluţbu jedinstvenoj poziciji da potpomogne šverc droge. Popravljive greške 53 Ţenevjev je imala drugriju. “To je bila namcštaljka”, kazala je. “Ĉula sam sve o tome. Lu je bila strašno besna. Za deseldina sluţbe nije imala nijednu mrlju. Onda su je pretresli! Kako je to grozno?” “Dobro, a ko joj jeeslio?” “Lujza je imala dugaĉak jezik. Znate kako to već ide. Verovatno je nekog uvredila.” “Ko b

ogao da bude?” Ţenevjev je tako pogledala Larija da je bilo jasno da na umu ima jedno ili dva ime

nije htela da ponovi Lujzinu grešku i progovori o nezgodnim stvarima. On je nekoliko put pokušaizvuĉe iz nje, ali se ona samo smeškala. Bilo je već kasno. Nije hteo da zakasni kod Erna, pa serostio od Ţenevjev, rekavši joj da će je moţda opet posetiti. Nju to nije baš prcterano obradovalosre-ćan vid njegovog posla sastojao se u tome da sasvim korektne ljude, kao što je Ţenevjev, ĉest

ora da okrene protiv sebe. Da li je Ţenevjev znala odakle Lujzi novac? Dve trećine anketiranih ljugovorilo bi sa “da”. Ali ona je oĉigledno bila ubeĊena da to nije ni u kakvoj vezi sa Lujzinom smrovaj ili onaj naĉin Ţenevjev je ĉuvala uspomenu na svoju prijateljicu i Lari ju je stvarno poštova

og toga. Moţda joj je neki bogati stric slao pomoć? Moţda je njena majka, ĉovek starog kova, okreke telefone iz svog bivšeg susedstva u Kejveniju ili je, što je još verovatnije, ćerki davala novac k

go ĉuvala u slamarici. Nekoliko minuta je gledao cveće u saksijama ispred Ernove kancelarije, a oje sekretarica uvela unutra. Zgrada aaerodromskog obezbedanja je bila odvojena, smeštena krajikog aerodroma, a Er-no koji je bio gazda u njoj, imao je ogromnu kancelariju. Kroz velike prozo

dala je svetlost i obasjavala njegov radni sto, na kome nije bilo ni trunke prašine. “Mogu li nešto am?”, rekao je Erno kad su seli. “Mi u centru uvek volimo prvo da pitamo, pa tek onda da odgovapitanja.” Erno je prebegao iz MaĊarske kad su mu Rusi obesili oca ispred porodiĉne kuće, i imaoani naglasak koji je zvuĉao kao nepodesna muziĉka pratnja, jedne samoglasnike je produţavao a daćivao više nego što je to bilo potrebno. Za Erna je bilo karakteristiĉno da se ponaša kao neko kometi ono što niko drugi ne bi zapazio. Bio je jedan od onih koji vole da ostave utisak, ka54

ot Tarou ko su već upućeni u ćelu stvar, i moglo se oĉekivati da je nastojao da sazna zašto je Lari



lazio na aerodrom. Njegova radoznalost je, meĊutim, L ariju dala novu snagu. Umesto da odgovaranja, Lari je otvorio svoju beleţnicu, i rekao da ništa ne zna o testovima na narkotike, koji subeleţeni u Lujzinom dosijeu. Skupivši usne, Erno je razmetno vrednost tog priznanja i najzad se napred i oba lakta spustio na sto. “Ne bih ţeleo da ovo apišem”, rekao je “ali moji momci su maloeterali. Ta mlada dama, Lujza, po onome što znam bila je glavni izvor glavobolje. Video sam njenrakteristiku u dosijeu. “Neposlušna.” To se potvrdilo u više navrata. Mislim da se ţestoko opiralapronašli da je pozitivna, pa je zbog toga postala sumnjiva.” Ovo poslednje kazao je gledajući ga sane. Od svojih momaka je traţio da naprave novi test i isprave pogrešku prethodnog. Nešto sliĉno

lno dešava. Ţenevjev je u jednoj stvari bila u pravu: Lujza je dopala nevolje zbog dugog jezika.akle, od toga nema ništa?” “Ćorsokak”, rekao je Erno ubedeno. Onda je iz fioke radnog stola izvaĉkalicu i stavio je u ugao usta. Erno je bio vitak i nervozan. Imao je usko lice, tanak nos, i jedvadljive bele obrve. La-riju se on nikada nije sviĊao. Bilo je u njemu neĉeg što je ljudima išlo na ţivoţda izraz gaĊenja na licu, kao da je tog ĉasa nanjušio nešto smrdljivo, nešto što vrlo lako moţete ddete i vi. Moţda bi postao dobar policajac, bistar i ozbiljan u poslu, ali nije nikada dobio priliku.oš bio na akademiji, prilikom jedne porodiĉne rasprave, iz pištolja je ubio svoju taštu. Obdukcijazi, kao i iskaz njegove ţene potvrdili su da je stara dama noţem nasrnula na njega. Ali pravila slubila takva da nije bilo moguće primiti na posao nekog ko je ubio ĉoveka iz sluţbenog pištolja, preje i poĉeo da radi. Na ĉudan naĉin, to se pokazalo dobrim za Erna. Neki policajci sa Akademije

veli su ga u sluţbu obezbedenja Transnacionalne kompanije. On je odrţavao red na aerodromu,magao carinicima da otkriju švercovanu drogu i trudio se da niko ne ukrade kartu za let. Na posluek bio uglaĊen i lepo obuĉan. Ţiveo je u lepoj kući u predgraĊu, posedovao akcije aviokompanijesta bivših policajaca ispod sebe. Dobro je radio svoj posao. Ali godinama je bio stalni gost kod Afane u kojoj su se okupljali policajci. Popravljive greške 55 Ţudeo je za policijskom znaĉkom iuţjem kao obelcţjem ţestokog momka. Ćaskao je uz pivo, uzimao uĉešće u policijskim priĉama, ĉeazom ĉoveka kome teško pada što sve to mora da propušta. “Kakvo je tvoje mišljanje o ulozi drogm sluĉaju?” pitao je Erno. “Mislim da Grir pretpostavlja da je ubica neki nepoznati stranac. Bila jgrešno vreme na pogrešnom mestu.” “Moţda. Ali Lujza je odnekud dobijala velike pare.” To je, k

ĉini, ostavilo utisak na Larija. Erno je, po Larijevom saznanju, bio jedan od onih, koje pre svegaeresuje novac. On se nije hvalio; kad je priĉao o svojim akcijama, liĉio je na ĉoveka koji priĉa o brom zdravlju. Zar nije srećan ĉovek? Larija je podsećao na neke od njegovih poljskih, starijihĊaka, koji su bili u stanju da do detalja obrazloţe svaki zaraĊeni ili potrošeni dolar. U starom svevac je znaĉio isto

i sigurnost. Kada si detektiv iz Odeljenja za ubistva, moraš da nauĉiš dve stvari. Prvo, ljudi umirog novca; samo zbog ljubavi umiru ĉešće. I drugo, nikad ga nemaš dovoljno, kad ti nesreća pokucaata. “Odakle joj taj novac?”, pitao je Erno. “To je ono što ja tebe hoću da pitam. Da li je nešto rek

no se okrenuo na stranu da razmisli o pitanju. Preko puta zgrade, Boing 737 je, kao patka na jezeroteo na Severe-zapadnu pistu. Letilica, to ĉudo od aluminijuma, koje pravi veliku buku, bezbedno jtela na zemlju. Ernov prozor je verovatno imao tri stakla, jer se zvuk aviona gotovo nije ni ĉuo. “

ućkala s kartama, ako na to misliš”, odgovorio je Erdaj. “Samo sam pitao da li je mogla nešto da uzsebe?” “Nije bilo šanse. Gotov novac se strogo kontroliše.” “A šta je s kartama?” “Karte? To bi bolje da se krade. Komad papira koji na ulici vredi hiljadu dolara. Ali, to se uvek uhvati. Erno jeasnio proceduru. Prodavci karte izdaju ili kompjuterski ili ruĉno. Karta postaje valjana tek onda utvrdi njen prodavaĉ. Svaki put kad neko putuje, uporeduje se broj kupona i izveštaj o uplati. Akoma uplate, moj telefon zvoni.” “Tako? Pa, zvoni li taj tvoj telefon?” “Jedna ili dve karte, tu i tamo

nešto krupno, nešto što donosi hiljade dolara. To nije moguće. Kompanija je po tom pitanju izuzetoga. PronaĊu te i osude, pa makar ti bio glavni dasa na 56 Skot Tarou aerodromu. Svako drhti od



ko je prošao tvoj razgovor sa Ţenevjev? Zna li, moţda ona gdc je Lujza krila ćup sa blagom?” Lamo promrmljao: “Tri majmuna.” “Stvarno?” Erno je samo napravio zamišljen izraz lica. “Stvarnomoţda bila u istom poslu sa Lujzom?” “Nikad ne reci nikad - ali mislim da nije. Ona je poštena ţenštuje sva pravila. Uostalom, zašto joj ne uputiš zvaniĉan poziv? Kad se jednom akunc u Boga, necuţati otpor. Ako je pritisneš, mislim da ćeš saznati u šta se Lujza upetljala.” To je bila dobra idejari je zapisao, ali Mjuriel i Tomi Mol-to ga ne bi podrţali u tome. Porota vodi raĉuna o advokatimabrane, kad ovi podignu galamu, zbog privoĊenja poštenih ljudi samo na osnovu nekih neodreĊenihtnji. Erna je zanimalo šta Lari misli o tom problemu. “Pa nije mi ostalo baš mnogo, zar ne?”, reka

ri. “Lujza nije vodila poslovne knjige o susretima sa ljudima koji lete za Las Vegas.” Erno je prihlogiku. “Kakve ti probleme imaš?”, pitao je Lari. “Trenutno je ovo još uvek mali grad. Naš najvećoblem su skitnice za vreme zimskog perioda. To su lutalice iz severnog dela grada kojima treba toovište. Nalazimo ih svuda - u toaletima, garderobi, na kolicima za prevoz prtljlaga. Kradu, plašetniĉe, pljuju na pod.” “A prostitutke?”

a puno usamljenih putnika kojima je potrebno društvo. Mlade dame kojima, kao Lujzi, lepo stojiodromska uniforma, u prilici su da raspale neĉiju maštu - i da iskoriste ruĉak, pauzu za ka-fu, odmposla, ili noć u vreme kad ĉovek nema šta da radi. Ali Erno je naglasio da za tu vrstu posla u oko

ma dovoljno pogodnih hotela. “Ne moţe se reći da si mi mnogo pomogao”, rekao je Lari. “Ernu se

u pojavio izraz koji je liĉio na osmeh. “Stvarno”, rekao je preturajući ĉaĉkalicu po ustima. “Moţdam nešto za tebe. Ne znam da li to uopšte treba da pomenem. Postoji jedan deĉko - dobro, više nijĉko postoji momak koga poznajem. Dobro, pa baš i nije momak, ne samo momak. Da budem otvorri, to je moj prokleti nećak. Kad bi ga video, ne bi to pomislio.” Popravljive greške 57 “Nije lep?e, on je vrlo lep. Njegov tata je bio jedan lepo graĊeni ba-dţa, i on je takoĊe lepo graĊeni badţaje drukĉije boje.” “Molim”, rekao je Lari. “Moja sestra, znaš, kad sam bio dete, svi stariji momcse vrzmali okolo, dolazili su iz crnaĉkog kvarta. Znaš, ţiveli su svuda oko nas ti tamnoputi kopilan

ojim draganama, uvek spremni na blud, fekcte. Do vraga. To je maĊarska reĉ. Fckete, to je psovkarodno, bilo je curica koje su poĉele da sazrevaju, jebi ga. Mama, tata, sav taj rimokatoliĉki daveţ

ţelele da ţive opasno, da se što pre podaju prvom crncu koga upoznaju. Moja mlada sestra Ilona, edna od tih pametnica. I tako je moj nećak došao na svet. Moji roditelji, znaš već, nisu znali šta d

de: da se ubiju ili da ubiju nju, pa je tako, od samog poĉetka Veliki brat bio taj od koga se traţila rasenja. Bila je to sapunska opera u šest stotina epizoda. Imaš li vremena za jednu saţetu verziju?talih delova opere moţeš i sam da se setiš.” “Dopuniću je u slobodno vreme”, rekao je Lari. “To kle, ono je da se kratko izrazim, jedno crno kopile. Komšije ga nisu mnogo volele, a ni on njih. Motra, ona je htela dobro, a samo je pogoršavala stvari. Umesto u privatnu, ona ga je upisala u drţav

olu, gde nije bio jedino crno dete i uskoro je. priĉajući isto kao i oni, i druţeći se sa barabama irkomanima, postao nalik na drugu crnu decu. A ja sam sve to vreme, nalik na ĉoveka s rakom u va

stojao da ga izvuĉem odatle. Prva osuda bila je za maloletniĉki kriminal - nešto kao aspirin i sirupšalj. Liĉno sam se izborio da dobije samo dobrovoljni rad.” “Ali, znaš, mislim da je to tim ljudimnima; stvarno tako mislim. Odmah je nastavio po starom. Sa drogama, naravno. Sve ih je isprobaotiĉe kvaliteta, po prirodi je bistar. Ali znaš, muĉilo ga je rasno pitanje. Majku mrzi, mene prezire.mamo pravo da ga poduĉavamo, jer mi ne znamo šta znaĉi biti crnac u beloj Americi. Umeo je da vede sve razloge na tu temu. Hteo sam da ga zaposlim na aerodromu, ali on nije hteo da bude tamoćni crnja koji pregleda karte; osim toga hteo je da putuje. Prijavio se u vojsku, što da ne? Posle osseci i odatle je sramno izbaĉen - droga, pa smo resili da ga pošaljemo u stari zaviĉaj. Rekao je kau njegovi koreni i otputovao u Afriku. Ali, zamisli samo? Pa tamo niko ne igra 58

ot Tarou košarku, a nema ni topline rodnog doma. Dakle, vratio se i rekao kako je spreman da odr



dluĉio je da se zaposli u industriji.” “U industriji?” “Avio putovanja. Da vidi svet i da bude plaćenTo je bilo skroz blesavo, jer aviokompanije strogo proveravaju sve što je u vezi sa narkoticima, zaposliti orangutana, nego nekog klinca koji je osuĊivan zbog droge. Ali. ja sam imao veze u sviikim agencijama. Morao sam da savijeni kolcna, on je dobio posao, i ubio ga Bog. ako nije bio d

ome. Kolins - tako se zove -Kolins je stekao dozvolu za rad. On voli da se lepo oblaĉi. Rado ćaskdima. Dobar je s kompjuterima. Postao je pravi avio-sluţbenik. U jednom trenutku pomislio sam dpelo, da je klinac uradio pravu stvar. MeĊutim, on je sve to upropastio, opet naravno petljajući saogama. Obnovljena mu je stara presuda, a u ovoj drţavi mu je oduzeta dozvola za rad. Odleţao je

amnaest meseci. Kad je izašao iz zatvora, više od svega razljutio ga je gubitak te dozvole. Rekao su da se odseli, da se odbije od lošeg društva. Postoji još trideset i šest drţava u kojima vaţi njegovzvola za rad. Ali. kraj moţeš da naslutiš. Prošle nedclje sam dobio telefonski poziv. Opet je izaetaka.” “Zatvor ili bolnica?” “Hotel sa rešetkama.” “Za?” “Šverc droge.” “Koliko?” “Šesta zonaoni izraţavaju. Šest unci. Klasa X.” “To je teţak prekršaj.” “Strašno teţak. Postao je trostruki X.ostruko X znaĉi tri presude za isto kriviĉno delo, trgovinu narkoticima i znaĉi, takode, ceo ţivot uvoru, osim ako, osim ako Ernov nećak ne ponudi nešto javnom tuţiocu. Lari još uvek nije mogao dsluti kuda vodi ovaj razgovor. Erno je poznavao mnogo ljudi iz Odeljenja za narkotike koje bi mogmoli za pomoć.” “Moraće da propeva”, rekao je Lari. “Da. ali oni gangsteri sa kojim se povezaoušiće ga kao švajcarski sir, ako samo pisne nešto o njima. MeĊutim, moţda bi mogao da uradi neš

ugo. Znaš, kad god je u nevolji, on se seti mene. Rekao sam sebi da više ne diţem slušalicu, ali štaogu? JuPopravljive greške 59 ĉe je plakao i cvilio i usred razgovora rekao je da je ĉuo ili video n

ima veze sa tvojim sluĉajem.” “Ovim sluĉajem?” “On tako kaţe. Kaţe da je video momka sa nakimisli da nakit pripada jednoj od tvojih ţrtava.” “Kojoj?” “Nisam pitao. Ĉuo sam da dolaziš i obeća

ti kazati. Doduše, po onom što znam o Kolinsu, to su moţda zatvorska naklapanja - Rudi je kazaoudi, a ona prenela Dţudi. Ali. ako je to stvarno nešto Lari, ako ti on to preda, onda ga moraš izvućande.” “To nije problem”, rekao je Lari, “ali on verovatno preteruje.”

o će pre svega biti”, rekao je Erno. Lari je zapisao ime. Kolins Farvel. Kad je napustio zgradu, po

već da pada mrak, a jedan veliki avion sa znakom Transna-cionalne kompanije na repu, sa strašnoom peo se u nebo. Zbog neĉeg je bio srećan. A onda se setio i zbog ĉega. Sada će morati da pozovuriel Vin. 15. maj 2001. DŢILIJENINO PISMO DŢILIJEN SALIVEN, koja je upravo ušla, Arturujvenu je izgledala pribrano. U velikom predvorju kompanije O”Grejdi, Štejn-berg, Markom i Mora je istresla kišobran i skinula kišni mantil. Njena kratko ošišana kosa se usled vlaţnog vazduha mustila, ali je ona i dalje bila elegantna u svom tamnom, lepo skrojenom kompletu. Artur ju je odvebe za prijem stranaka, u kojoj je dominirao ogroman sto, sa ploĉom od zelenog mermera prošaranoim nitima. Kroz prozore sa ĉeliĉnim okvirima, trideset spratova niţe, re-ka Kandel je lagano nestami koja je padala na zemlju. Dţi-lijen mu je juĉe telefonirala, rekavši bez uvijanja kako ima nešto

u kaţe, završavajući razgovor izvinjenjem zbog grubosti, koju je prilikom njihovog poslednjeg susroljila prema njemu. Artur joj je rekao da je ćela stvar već zaboravljena. On je imao obiĉaj da uvot Tarou izgladi nesuglasice sa ţenama, a u ovom sluĉaju, kao i u nekim ranijim, krivicu je prcu.eobe. Ne moţeš oĉekivati ljubaznost od nekoga, kome si prebacio da je bio suviše pijan ili podmićendi raĉuna o tuĊem ţivotu. Telefonirao je Pameli. U meĊuvremenu je pitao Dţilijen da li negde radrodajem kozmetiku.” “Pa, kako ide?” “Dan mi prolazi u dclenju komplimenata sumnjive iskrenostake dve nedelje dobijam platu, od koje veći deo, da budem iskrena, ide na dopunu garderobe. Aliznajem posao. Osim zakona, još se jedino razumom u šminku i oblaĉenje.” “Uvck si volela glamukao je Artur. “Nikad se nisam tako osećala.” “O, bila si izuzetna. Stvarno ti kaţem. Loţio sam se na

e”, priznao je Artur. Osećao se kao Ċak koji stoji pored uĉiteljevog stola, ali je njegovu zbunjenopravo, izazvao njen osmeh koji se za kratko pojavio na njenom licu. Verovatno “loţiti se”, nije bil



ava rcĉ. Arturove potrebe nisu bile tako bledunjavc. Njegove fantazije su bile upeĉatljive, strasneek krajnje delatne. Od svoje dvanaeste ili trinaeste godine, otprilike svakih šest mescci, on se oĉajubljivao u neku divnu nedostupnu ţenu koja je kao ĉudo lebdela pred njim. Dţilijen Saliven,murozna devojka iz sudnice, fiziĉki dopadljiva i intelektualno izuzetna, bila je stvorena za tu ulogse odmah posle naimenovanja ludo zaljubio u nju. Kod sudijskog stola, ili na nekom struĉnomtanku, kad je bio u blizini zavodljivo obuĉene i jako namirisane sudije, on je ĉesto bio prinuĊen d

oju ţutu advokatsku tašnu tako strateški namešta, da bi njome sakrio svoju erekciju. Nije on bio jedilac koji je tako snaţno bio svestan njenih telesnih ĉari. Mik Gaja, scdeći sa njim u jednoj taverni

zini suda, gledajući jednom Dţilijen kako lepa i elegantna prolazi kraj njih, rekao je: “Jebo bih zih znao da se ona nalazi iza njega.”

k i pošto je pala sa svog pijedestala, Dţilijen je i dalje na Ar-tura ostavljala isti utisak. Nevolje kje zadesile ostavile su traga na njoj; bila je smršaia ali je ipak izgledala bolje nego pre nekolikodina, kada je bila bleda i naĉeta alkoholom. Dok ju je ĉekao, on je stvarno bio ushićen ĉinjenicomje uskoro opet videti. Popravljive greške 61 Pamela je stigla i sasvim hladno joj pruţila ruku, netrudivši se ni da se makar malo osmehne. Romijeva smrtna presuda bila je dovoljna da Dţilijen stspisak Pamelinih neprijatelja, ali je bila stvarno zapanjena kad joj je Artur objasnio okolnosti uima se Dţilijen zatekla. Sudija koji prima mito! Dok je posmatrao Pamelino ledeno drţanje, Artur

vatio da je Dţilijen morala ĉesto da se suoĉava s takvim reakcijama, pogotovu kada bi se zatekla uamu pravde. Stvarno hrabro od nje što je uopšte došla. Svi troje su seli na jedan kraj granitnog stoga je osvetlja-vala zlatna popodnevna svetlost. Razgovarajući s Pamelom, Artur je nagaĊao da sedija Saliven prisetila nekih novih detalja sa procesa. MeĊutim, Dţilijen je otvorila svoju ruĉnu tamam nešto što bi trebalo da vidiš.” Pruţila mu je jedan veliki beli koverat. Pre mego što ga je uzeoke, Artur je prepoznao poreklo koverta. U gornjem levom uglu, zajedno sa imenom osuĊenika, bilaštampana adresa zavoda u Radjardu. Unutra se nalazilo pismo poslato u martu i ispisano paţljivimkopisom na dve strane ţutog papira. Dok je Artur ĉitao, Pamela je stajala iznad njegove glave. Dradijo, Zovem se Erno Erdaj i osuĊen sam na deset godina robije jer sam u samoodbrani ubio jedno

veka. Trebalo bi da izaĊem iz zatvora u februaru 2004, ali ne oĉekujem da ću doţiveti taj dan, jer lujem od raka i u vrlo sam lošem sta-“nju. Vi me se verovatno ne sećate, ali nekad sam bio šef odromskog obezbeĊenja na Di Sejblu i bio sam nekoliko puta u vašoj sudnici povodom tuţbi kojednosili protiv neobuzdanih putnika. U svakom sluĉaju ne pokušavam da oţivim Vaše sećanje, madam puno vremena upravo za takve stvari, ako vam je do njih stalo ovo je šala. Pišem Vam zato štoam neke informacije o sluĉaju zbog koga ste jednog ĉoveka osudili na smrt. Taj ĉovek se trenutnoazi u odeljenju na smrt osuĊenih i prvi je na spisku onih koji treba da umru, pa je zato ovo hitno, jo što ja imam da kaţem izmeniće tok dogaĊaja. O ovoj stvari ne ţelim da priĉam s bilo kim, a iskrvoreći, imao sam dovoljno vremena da na sebe skrenem paţnju pravih ljudi. Pre par godina sam p

ri Starĉeku, detektivu koji je vo62 Skot Taroit dio istragu, ali ga ne zanimam nada kad iz mene ne izvuĉe nikakvu korist. Pisao sam takoĊe i Drţavnom odeljc-nju sluţbenih branilaca, ali oni negovaraju na pisma svojih klijenata, posebno ako je to neko za koga nisu ĉuli. Moţda je razlog tomem ĉitav radni vek bio neka vrsta policajca, ali a nikad nisam upoznao nekog branioca, kome bih mopoklonim puno povercnje. Da niste imali sopstvenih problema, verovatno bih Vam se davno obrao sam da ste pušteni, i sa moje taĉke gledišta više volim da sada razgovaram sa Vama. Varalice n

de. Nadam se da Vam sada neće biti teško da ispravite ono, što onda ne biste uĉinili da ste znali pnje stvari. Pošta koju šaljem se pregleda - to verovatno i sami znate -

ko da ne bih ništa više pisao. Nikad ne moţete predvideti, kako će ljudi oko vas da reaguju. Treba Ċete i liĉno ĉujete šta imam da kalem. Ako se sretnemo, shvatićete da ne priĉam gluposti. Vaš oda



no Erdaj Pamela je zgrabila Artura za rame - verovatno kad je proĉitala ono mesto gde se nagovešamena sudbine ĉoveka osuĊenog na smrt - a on je opet osetio potrebu da joj skrene paţnju da buderezna. Ovo Romijevo pismo uopšte ne spominje. A osim toga, nema kraja neprestanim pokušajimavorenika da na sebe skrenu paţnju. Dţilijen je oĉekivala njihove reakcije. Artur ju je pitao da li sena Erdaja, ali je ona odmahnula glavom. “Zašto misliš da se radi o mom klijentu?” dodao je. “Izrem samo dve smrtne presude, a Teksas je pogubio drugog ĉoveka. Bilo je to davno. Radilo se oesnom Vingu Mek Kesonu. Osim toga, Lari Starĉek nije bio detektiv na tom sluĉaju.” On se okrenmeli oĉekujući ushićenje, ali ona je razgledala kovertu Erdajevog pisma i posebno se zadrţala na

umu. “Vi ste, dakle, ovo dobili u martu?” pogledala je u Dţilijen. “I vi ovo dva meseca drţite kodbe?” Njen svaĊalaĉki ton zaprepastio je Artura. Pamela je, inaĉe imala stav blizak ĉitavoj generacdnu neodreĊenu ljubaznost, koja je nagoveštavala da u ţivotu ništa nije vredno napetosti i neslaganpravljive greške 63 “Sad smo svi ovde”, blago je rekao Artur. Jasno, mada je Pamela imala pravoilijen je mnogo vrcrmena potrošila razmišljajući šta da uĉini i da li uopšte nešto i ţeli da uĉini.azmišljala sam više o tome, posle našeg susreta”, Dţilijen se obraćala Arturu. Pamela nije biladovoljna. “Ali još uvek niste otišli da vidite tog ĉoveka.” Dţilijen se nasmešila: “To nije moj posaspoĊice.” “A gledati pogubljenje nekog nevinog, to jeste vaš posao.” “Za ime boga.” Artur je kaoobraćajac podigao ruku ispred Pa-mele. Ona je ućutala, ali je i dalje u pravcu Dţilijen bacala zlobglede. Upitao je Dţilijen da li Pamela moţe da kopira pismo, i ona je klinmula glavom. Kad je Pamabila papire, Artur je bio siguran da se Dţilijen pita zašto je uopšte dolazila ovamo. U DOBA kadilijen bila povezana sa zakonom, prvo kao tuţilac, a kasnije kao sudija, za nju je bila pitanje ĉasti ubi prisustvo duha. Bez obzira koliko se mangupski ponašao optuţeni ili njegov advokat, ona im ne pruţala zadovoljstvo da vide neku njenu emotivnu reakciju. Kada je Arturova mlada saradnica, s

pkajući visokim štiklama, krupnim koracima izašla iz sobe, Dţilijen je poţelela da joj pruţi savet.beri se mala, ţelela je Dţilijen da joj kaţe. Ali bi Pamela odgovorila, i to sa pravom, da ne ţeli ni

dnoj stvari da bude kao ona. “Ĉime je hraniš, Arture?” upitala je Dţilijen kad su se zalupila vrata. liko oktana?” “Ona će postati veliki advokat”, odgovori Artur. Njegov ton je ukazivao da nije u pimo kompliment. “Sve vreme dobijam poštu od zatvorenika. Ne znam ĉak ni kako uspevaju da me

onaĊu. Sve je to pomalo šašavo.” Bilo je tu pornografskih fantazija koje jedna privlaĉna a moćna di u prestupnicima, koji se nalaze iza brave, zatim poruke, nalik na Erdajevu,

e se upućuju u neosnovanoj nadi da bi ona mogla ponovo da razmotri neke sluĉajeve i da ih sada,a kako je to biti zatvorern, pokuša da ispravi. “Ne mogu sve to da shvatim ozbiljno”, rekla je Dţiliti zanš, Arture, šta je to pismo. Banditi su uvek spremni da podvale.” “Oni tamo sklapaju sve vrsteveza. To je kao “Rat ruţa.” 64 Skot Taroit Artur je slegnuo ramenima i rekao da je razgovor sa Erddini naĉin da se stvar istera na ĉistac. “Mislim da bi trebalo da ideš””, odgovorila je ona. “Zato sanela to pismo.” “Pismo kaţe da on ţeli tebe da vidi.” “O, molim te””, rekla je Dţilijen. Zavukla je

voju tašnu. “Mogu li ovde da zapalim cigaretu?” “Ovde je zabranjeno pušenje”, rekao Artur. “Poostorija za pušenje, ali je tamo tako zadimljeno da tamo pušiti znaĉi udisati pepeo.” Dţilijen jevorila tašnu rešena da ostane pri svojoj odluci. “Nije prikladno da ja tamo idem”, rekla je. Artur mrštio, moţda i zbog toga da se ne nasmeje. I ona je odmah shvatila. Ne postoji niko ko moţe da jezni zbog etiĉkog propusta, niko da je opozove ili joj oduzme dozvolu za rad. Sve je već uĉinjeno.ţilijen, niko me neće kritikovati, ni tebe takoĊe, zato što ĉinimo ono što moramo da bismo ĉuli njeĉu. On nije krio šta misli o advokatima odbrane.” “On i tebi moţe kazati ono što zna.” “Ili me prebiti da govori sa mnom. Dţilijen, ja imam samo šest nedelja do konaĉne odluke apelacionog suda.og trenutka ja ne mogu da rizikujem i traćim vreme.” “Arture, ja ne mogu da idem u Radjard.” Sto

se zgrĉio na samu pomisao. Ona nije ţelela da opet oseti taj ubistveni vazduh, ili da ima posla sapaĉenom stvarnošću zatvorenika. Najveći deo kazne provela je odvojena od ostalih osuĊenica je



rava bojala da je medu njima sestra ili ćerka nekog koga je ona osudila, i koje bi htele da joj se oog toga. I to je bilo u redu. Retko je bila opuštena sa dragim zatvorenicama, ţenama koje su ostajadne da bi dobile olakšice, ili onima, koje su bile zatoĉene zbog ovog ili onog prekršaja. One su, pom uverenju, a ponekad i stvarno, sve bile ţrtve do srţi. Većina posle zatvora nije imala kuda da oi s kim da poĉne novi ţivot. Neke od njih su bile pametne. Neke su htele i da se druţe sa njom. Alida ih bolje upoznaš, ranije ili kasnije, kao na stenu udariš na njihov karakter: laţljivost, vulkanskugrašno pro-cenjivanje ljudi, koje, poput slepih za boje, jednostavno ne vide ono što vide normalndi. Ona se povukla u sebe, pomagala im je u pravnim problemima, a one su je uprkos njenom

otivljenju, zvale “sudiPopravljive greške 65 ja”. Izgledalo je kao da svi u zatvoru, pa ĉak i osobljvaju što je jedan od moćnih pao i dospeo medu njih. Rejven, meĊutim, nije hteo da se preda. “Slubih ţeleo da drţim propoved”, rekao je, “ali taj Er-daj je u pravu, zar ne? Ti si donela odluku, ti s

veka proglasila krivim i osudila ga na smrt. Zar se ne osećaš odgovornom ako taj ĉovek to nijesluţio?”

e budi smešan, Arture. Već sam uradila više od onoga što sam morala.” Ona se nekoliko dana borbom da li da mu odnese to pismo. Bilo je glupo, smatrala je, da i dalje ostane sa Rej-venom koji bogao da postavi i neka preciznija pitanja o njenoj prošlosti. A obavezu prema zakonu, u ĉijim jegonetkama i ratnim lukavstvima uţivala, nije imala, jer ju je taj zakon, poput nekog vladara izbacio

og carstva. Ali ju je peklo sećanje na surovu primedbu koju je uputila Arturu. Ona nije ovde došlakona već zbog pravila koje je, uz pomoć svog poslodavca i zaštitnika Dafija, sastavila za samu sebma više prljavštine, nema nikakvog na-mernog povreĊivanja, ni sebe ni drugih. Ako je neophodnoda popravi ono što je uĉinjeno. Ţudeći i dalje za nikotinom, ona je ustala i prošetala po sobi. Otkapustila kazneni zavod, nije bila ne nekom zvaniĉnom mestu, i atmosfera u toj prostoriji je bila nekasela. Za vreme njenog odsustva, svako je postao bogatiji. Bilo je nezamislivo da obiĉan svet ţivi uakvom luksuzu - skupoceni nameštaj, mermer, posrebrene šoljice za kafu, pokretne stolice, presvuećom koţom. Ona nikad nije naroĉito ĉeznula za tim stvarima. Ali je ipak bilo teško gledati Arturajvena, radnog i punog volje, ali ipak lišenog talenta, okruţenog tolikim komforom. Kad ga je pogle

tur je nesvesno popravio svoju proreĊe-nu i nepokornu kosu. Artur je kao i uvek izgledao kao nekko radi - kravata mu se iskrivila, po košulji i po prstima videle su se mrlje od mastila. Ona jetiktivno pokušala da mu skrene paţnju na druge stvari. “Kako ti je sestra, Arture? Ako se dobro sea je bolesna?” “Da, boluje od šizofrenije. Smestio sam je u jednu kliniku, ali odlazim tamo svaki dslednje reci moga oca su bile: “Pazi na Suzan.” To i nije bilo neko iznenaĊenje. Govorio mi je to

oje dvanaeste godine.” 66 Skot Tarou “Imaš li još braće ili sestara?” “Ne, samo smo Suzan i ja.” “d ti je umrla majka?” “Moja majka je ţiva i zdrava. Pre trideset godina, kada se Suzi razbolela, onsvega digla ruke. Otputovala je u Meksiko, i posle mnogo godina se vratila ovamo. Ona je slobod

h. Ona i moj otae su bili ĉudan par. Iznajmila je jedan mali stan i izdrţava se kao model u umetniĉk

oli.” “Pozira naga?” “Da.” “Ljudsko telo, Arture, lepo je u svim svojim dobima. Pretpostavljam diki izazov naslikati sve te bore.” Rejven se, zbunjen onim što je priznao, usiljeno nasmešio. “ViĊ” “Tu i tamo. Ali to je kao poseta nekoj daljoj tetki. U gimnaziji sam imao par drugara koje su odbe. Svoje majke doţivljavali su kao i ja svoju - kao mnogo starijeg ortaka. Tako sam i ja odrastaotalo znaš.” Opet se nasmešio. Gospoda Rejven je bila sušta suprotnost Mej Saliven, koja jespodarila ţivotima svih ĉlanova porodice. Bila je oliĉenje bistrine i energiĉnosti, ali flaša viskijaek stajala na kuhinjskom stolu. Svako veĉe je proticalo u bolnom išĉekivanju na koga će da nasrneće li samo da vrišti ili će, što se redovno dešavalo,

likom rasprave sa ocem, da pribegne nasilju. Njeni izlivi besa su satima ćelu kuću drţali ustrašujućoj tišini. Artur, kome je prijalo što se Dţilijen zanima za njega, ipak se vratio svojoj staro



mi. Disciplina je bila jedna od njegovih jaĉih strana. “Ne znam kako da te nagovorim”, rekao je. “Nţiti mnogo. Samo mi prokrĉi put do tog ĉoveka.” Artur je obećao da ona neće biti u obavezi da ĉujdajevu ispovest i da će je on, u toku jednog dana, odvesti tamo i vratiti natrag. “Slušaj, Dţilijen. Jakada nisam ţeleo ovaj sluĉaj. Sud ga je kao samar, nabacio na moja leĊa. Sada zbog njega nemamedan slobodan dan. Ali ja vršim svoju duţnost. I moram da te zamolim za pomoć.” Artur je plaĉljinizno pruţio svoje kratke ruke prema njoj. Smeškao se isto onako kao kad je govorio o svojoj majsve što je znao i nije bilo naĉina du mu se ne izaĊe u susret. Dţilijen Popravljive greške 67 je shvje on fini ĉovek. On je fini ĉovek koji sebe poznaje bolje nego što ona to moţe da pretpostavi. On

ao da je samo jedan obiĉan šonja, ţeljan ţivota, dobriĉina koja se boji da nešto ne zabrlja, a znao ja takve ljude smatra dosadnim. Ipak, ona je u tom ĉasu shvatila da greši u pogledu njegove liĉnoste to bila jedina, imala je ona i drugih grešaka. Ali, ona je Arturu i onima poput njega, dugovala vištovanja. Shvatila je da je to korak ka njenoj rehabilitaciji koja je zapravo bila njen tajni plan. Ubini duše, ona je uvek nameravala da se, kad joj se povrati snaga, popravi, da zatrpa krater koji seorio u njoj. “Ići ću”, rekla je. Ove reci zazvonile su kao skupoceni porcelan, koji je pao na pod. Osmatrala dejstvo njihovog pada -svetlost koja se raširila po Rejvcnovom licu plašeći se da njenaluka ipak nije bila kobna greška. Sve što je ţelela, bio je bezbedan i miran ţivot. Imala je svoj dnen - raditi svoj posao i iz-begavati dodir s onim što je bilo ranije. Osetila je paniku bivšeg za-visnmislila kako se topi njena odluĉnost. Pokazujući joj veliku prostoriju za prijem, Artur joj je doneoobran i kišni mantil, obasipajući je pri tom preteranim zahvaljiva-njem. Na hrastovom parketu nalveliki tepih sa modernim šarama koje su sa slikarskog platna prenete na tkaninu. Još uvek dubokotresena, Dţilijen je zurila u šare na tepihu. Osećala se kao da je neki avetinjski duh, vila iz šume, dluku umesto nje. Naglo se oprostila i ušla u lift, zbunjena sobom i nekim malim i prijatnim osećanju grudi, osećajem koji se javi kad putnik ugleda plamiĉak svetla u daljini. On je brzo nestao, a onaa sigurna da li je to nada. 4. oktobar 1991. ZATVOR U kaznenom zavodu većina osuĊenika je ime imena. Ako vas uhvate, dobro je da ne otkriju sve vaše prekršaje. Stoga većina prestupnika, kadpadnu zatvora, nastoji da zaboravi ime kojim ih je majka dozivala. Obiĉno se ti momci primire domisija za Skot Taroii identeifikaciju, uporedujući otiske, najzad to ne otkrije i dok potrebne poda

zad ne unese u njihov dosije.

sopstvenu ţalost, Kolins Farvel je brzo identifikovan. Iako se prijavio kao Kongo Fanon, u vremda su Mjurici i Lari razgovarali, zatvorske vlasti već su imale njegovo pravo ime. Iako je radila nĉaju pljaĉke jedne banke, Mjuriel je pristala da se sa Larijem nade ispred zatvora, i kad je stigla,ć bio tamo. Kad se pribliţila, njegove krupne plave oĉi zasijale su od radosti. “Izgledaš neverovao”, rekao joj je Lari. Bila je obuĉena za sud, u crvenoj haljini, sa malo više šminke nego obiĉno. malo prisan, Lari je dotakao jednu od njenih velikih minduša u obliku alke. “Afriĉke?” “Baš tako.epe su”, rekao je. Kad ga je upitala o ĉemu se zapravo radi, on joj je ispriĉao više detalja nego

ethodnog dana u telefonskom razgovoru. Bilo je pet po podne i zatvorenici su radi prebrojavanja bkljuĉani u svoje delije, a to je znaĉilo da će Lari i Kjuriel morati da saĉekaju na razgovor sa KolinmeĊuvremenu, hteo bih da bacim jedan pogled na njega”, rekao je Lari. Okaĉili su propusnice i u

šljunĉanom stazom krenuli ka ćelijama. Mjuriel je pomalo zaostajala. Nije promenila obuću, a koanje po šljunku na visokim potpeticama nije išlo baš lako. Uvek je postojala opasnost da padne.oblje zatvora, i muško i ţensko, drţalo se podalje od zatvorenika u ćelijama. Muškarci su bili skoavljeni njihovim uvredama, a ţene su, prirodno, prolazile još gore. Zatvorski ĉuvari su nastojali d

miru sa osuĊenicima i nisu bili baš uvek brzi da intervenišu. Idući pored ćelija, oni su doţivelibiĉajene zatvorske scene: tamna lica, smrad, uvrede i psovke koje su ĉuli iza svojih leda. U nekim

ijama, njihovi stanovnici behu okaĉili ćebad, deleći tako ionako minimalni ţivotni prostor. Unutrasto bile okaĉene fotografije porodice ili slike devojaka iseĉene iz ilustrovanih ĉasopisa. Dok su b



kljuĉani, ljudi su lenstvovali ili spavali, slušali radio, ĉesto se i dovikivali, upotrebljavajući ţargodzemlja. Jedan zatvorski sluţbenik u ţutoj uniformi, veliki i snaţni crnac, morao je da ih prati igledno je bio ljut zbog toga. Kad su stigli do KolinsoPopravljive greške 69 ve ćelije on je,

naĉavajući je štapom, dva puta lupnuo u rešetke a onda se sklonio, povremeno podiţući štap premaijama, tek toliko da njihovi stanovnici shvate da je on medu njima. “Koji je od vas dvojice Kolinao je Lari ljude koji su bili unutra. Jedan je sedeo na kibli, a drugi je, kroz rešetke igrao karte savorenikom iz susedne ćelije. “Šta je ovo, zar ne mogu imati malo mira?” Kolins je pokazao na Mjje i dalje ostao da prkosno sedi na kibli od nerdaju-ćeg ĉelika. Oni su se brzo udaljili. Kad su op

šli, Kolins je zakopĉavao svoje narandţasto robijaško odelo. “Ti si iz Narkotika, šta li?” upitao jerija kad mu je ovaj pokazao znaĉku. Kolins je bio melez sa svetlim oĉima i perfektno ošišanim afrnom na glavi. Oĉi su mu bile gotovo narandţaste i svetlele su skoro kao u maĉke; oĉigledno je bioestan svog dobrog izgleda.

deljenje za ubistva”, rekao je Lari. “Jebi ga, nisam nikog ubio. Nije to moja priroda, ĉoveĉe. Moneku drugu crnĉugu traţiš. Nisam ja ubica. Ja sam ljubavnik.” Da bi dokazao svoju tezu, Kolins jepevao nekoliko stihova iz jedne pesme Otisa Redinga, što je u okolnim ćelijama izazvalo buruobravanja. Rekavši to, Kolins se okrenuo, skinuo svoje odelo i ponovo seo na kiblu. Gledao je uuriel oĉekujući da pobegne, ali ona je zadrţala prisustvo duha. “Šta misliš?” pitao je Lari dok su

aćali natrag. “Đavolski lepo izgleda”, odgovorila je Mjuriel. Liĉio je na Ha-ri Belafontea, ljubimcne majke. “Videću, da li taj tikvan moţe da nam bude od neke koristi. Ili samo gubimo vreme sa nja ga je pitala šta misli o zatvoreniku. “Mislim da je to jedna tipiĉna zatvorska propalica”, odgovoLari. “Ali potrošićemo taj sat na njega.” Posle obroka, kad Kolins bude sa svima ostalima u trpezoći će neopaţeno da ga dovedu u sobu za razgovore. Lari je u upravi zatraţio od deţurnog oficira daesi taj sastanak, ali nije rekao ništa više osim da se radi o nekom ubistvu. Bar polovina zatvorskogoblja je na ovaj ili onaj naĉin povezana sa robijašima, i ako bi zakljuĉili da je Kolins policijskiušnik, vest o tome bi se vrlo brzo pronela. Deţurni oficir je Lari i Mjuriel uveo u sobu 70 Skot Tampravljive greške 71 za razgovore koja je bila mala. sa skromnim nameštajem i tragovima stopala n

njem dclu zidova. Seli su na pokretne plastiĉne stolice koje su, kao i sto ispred njih, bile velikimserima zakovane za pod. “Pa, kako je Telmejdţ?” Lari je posle ovog pitanja oborio pogled kao da

ga je uopšte i postavio. Sada su mnogi ljudi govorili o njoj i Telmcjdţu. Poslednje nedelje, uvinama je izašla njihova fotografija sa osnivanja jednog fonda. Ipak, to nije bilo ono o ĉemu je onla da razgovara sa Larijem. “Znaš, Lari, nikad te nisam doţivljavala kao ljubomornog ĉove-ka.” “o samo da se obavestim”, pobunio se on. “Znaš već. Kao izveštaj o vremenu. Kao pitanje o zdravrodici.” “Uh-uh.” “Pa?” “Ama Lari, viĊam se s njim. Lepo nam je.” x “A mene ne viĊaš?” “Lari, ćam se da smo se ikad viĊali suviše ĉesto. Ti si na mene mislio samo onda kad si napaljen.” “Dob

u tome ima loše?” pitao je Lari. Ona je to i traţila. “Svaki dan ću ti slati bukete i ljubavne poruke

jubavne poruke.” Lari je uvek umeo da je iznenadi. Ona ga je pogledala. “Davao sam ti slobodu.slio sam da ti treba sloboda.”

elim slobodu, Lari.” Kad je zatvorila oĉi, šminka je pojaĉala njene bore. Na neki naĉin, Lari, kojiravljao po svojim instinktima, shvatio je šta se sprema. Pre dve noći Telmejdţ ju je, napuštajući njn, privio na grudi i rekao: “Bilo bi lepo da ćelu stvar uozbiljimo?” Iako je od prvog dana slutila dono ĉemu oboje teţe, izgovorena reĉ ju je ipak na neki naĉin uzbudila. Od tog ĉasa ona se bacila nne bi mislila na ono što je od njega ĉula, mada je, zapravo, samo na to i mislila. To je liĉilo nadanje s litice u ponor Velikog kanjona. Na neki naĉin, njen prvi brak o kome je retko razmišljala,tamo ne-gde dole. Udala se sa dvadeset godina, u dobu kada ljudi prave mnoge ludosti, i verovalata udaja bila premija za nju. Rod je bio njen gimnazijski profesor engleskog jezika, zajedljiv i



rouman, koji je u ĉetrdeset i drugoj godini još uvek bio neoţenjen - a da se ona uopšte nije pitala zlog. Onog leta kad je maturirala, sluĉajno je naletela ne njega i hrabro poĉela da flertujc, otkrivši dinama da seksualna sloboda ĉini ĉuda za devojku koja svojim izgledom ne zaustavlja sobraćaj. Ourila, zvala ga na ruĉak, vodala po bioskopima, i to uvek na “kvarno”. Njeni ro-ditlji su bili zgro

d ih je obavestila da se udaje. Ali ona je u to vreme radila, bila je završila fakultet i zaposlila se udnoj drţavnoj školi. Vremenom je Rodov šarm izbledeo. Zapravo, to i nije bilo potpuno taĉno. On o i ostao jedan od najzabavnijih ljudi koje je ikad upoznala - pronicljiv tip, koji i kad je pripit vrloo govori najbolje delove iz engleskih komedija. Ali on je bio od onih ljudi kojima nikada ne poĊ

kom da odrastu. Bio je briljantan deĉak, ali su mu noge i ruke bile sputane sopstvcnim karakterom to znao, govoreći da ĉovek ne moţe istovremeno da radi više stvari. Moţda je bio i peško, ali isuvb da bi se suoĉio s time. Njegove ljubavne potrebe bile su sve manje. Treće godine braka, njegov

ksualna nczainteresovanost gurnula je u naruĉje drugih muškaraca. Rod je to znao, ali se ĉinilo da gogo ne brine. MeĊutim, uzrujao bi se svaki put kada bi ona pomenula razvod. O tome nije smeo nkaţe svojoj majci. Njegova majka je bila jedna stroga, bezdušna ţena iz više klase, i on je trebao

nogo ranije da se oslobodi njenog uticaja. Umesto toga, dozvoljavao je da se mesa u njegov ţivot. onog dana kada je umro. Razlog je bio slabo srce, što su prerane smrti njegovog oca i njegovog d

edska-zale. Uprkos opomenama, Rod je izbegavao fiziĉke veţbe, a kod doktora je odlazio samo zau se podsmehne. Ipak, taj gubitak za Mjuriel je bio neoĉekivano veliki, i to ne zbog samog Roda, ve zbog onog šta je taj ĉovek znaĉio za nju kada je imala devetnaest godina. Kada se udate za neko

oţe da vam bude otac, vi se osvr-nete za sobom i kaţete: “Našao sam izlaz”. Ipak, gledajući unazadn suštinski motiv je i dalje bio prepoznatljiv i blizak: ona je htela da se negde smesti. Rod, slabić

oro uvek pijan, i Telmejdţ, jedna sila od ĉoveka, bili su suprotnosti kao nebo i zemlja. A petnaestdina koje su prošle od njene udaje, bile su ţivot u pravom smislu te reci. Ali svest da u tim stvarimoţe sama sebi da bude potpuno nejasna, bila je stalno prisutna u njoj. Sa Larijem, meĊutim, ona jeila da deluje odluĉno. 72 Skot Tamu Je”Ne mogu da vcrujem da ti je Telmejdţ toliki problem”, re

i sam ne znam”, odgovorio je. “Ĉini mi se kao da sam pušten niz vodu.” Rekao joj je da se razvod

og puta je tako i mislio. Nensi i on su otišli kod jedne advokatice, koja je prvo probala da ih pome bilo problema sa imovinom. Jedina tema su bili njegovi deĉaci. Nensi ih je mnogo zavolela i

edloţila je da se njoj da nadzor nad deĉacima, ali je Lari to odbio. Trenutno su bili u klinĉu, ali seć nazirao. Oboma je bilo dosta tog braka. “To je tuţno”, rekao je Lari. Izgledalo je da tako i mislidao u nju. Po svom karakteru, Lari nije voleo male dobitke. Sa one strane vrata ĉuo se zveket lanavar je, kucnuvši samo jednom, u sobu uveo Kolinsa kome su lancem bile vezane i noge i ruke. StraKolinsa posadio na stolicu sa druge strane stola, a onda je kraj njegovog lanca katancem vezao za

dnu kuku na podu. “Hoću skraćenje kazne”, rekao je Kolins, ĉim je ĉuvar napustio sobu. “Lakše makao je Lari. “Uspori, druškane. Da se prvo malo bolje upoznamo.” “Rekao sam da hoću skraćenje

zne”, odgovorio je Kolins. Van ćelije, njegov akcenat nije bio toliko iskvaren. Obraćao se Mjuriegledno shvatajući da je ona drţavni tuţilac, koji ovde donosi odluke. “Koliko droge si imao kod sd su te uhapsili?” upitala je ona. Kolins je rukom prešao preko lica na kome se, moţda zbog modedela brada od nekoliko dana. U krugu zatvora, Kolins nije mogao da bude ispitavan bez upozorenjaranda amandman, koga ovde nije bilo. Po ĉvrstoj logici zakona, sve što bude rekao neće moći da otrebi protiv njega. Mjuriel mu je to objasnila, ali je Kolins bio dovoljno dugo u zatvoru da o tomvoje mišljenje. Zato je na trenutak zaćutao, da bi razmislio o svojoj taktici. “Imao sam pola funte,veĉe”, rekao je konaĉno “pre nego što su pajkani uzeli svoj deo. Ostalo je šest zona. Ostavili suvoljno da bude “X”. Kolins se nasmejao, razmišljajući o pokvarenosti policajaca. Dve unce su pr

ulici ili sami popušili. A njemu ne gine doţivotna robija. Popravljive greške 73 “Kako bi bilo da eš ono što nas zanima?” upitala je Mjuriel. “Kako bi bilo da mi kaţeš šta je s mojim skraćenjem i



ponašaš kao da imaš posla s nekim glupim crnim robijašem?” Lari je ustao. Malo se protegao, alio samo njegovo malo lukavstvo, jer je brzo zašao Kolinsu iza leda. Onda je zgrabio kraj lanca i tapovukao da su karike snaţno stegle Kolinsove prepone, istovremeno ga savijajući ka podu. Mjuribacila Lariju jedan opominjući pogled, ali on je znao dokle srne da ide. Slobodnom rukom je lupklinsa po ramenu. “Mnogo se junaĉiš, druškane”, rekao mu je Lan, “ne moraš ništa da nam kaţeš.

varno ne moraš. Mi ćemo otići, a ti nastavi svoj ţivot. Ali, ako hoćeš da izaĊeš odavde, onda poĉnlepo ponašaš. Ispred tvojih vrata ne ĉeka red drţavnih tuţilaca koji su voljni da ti skrate kaznu.” Kri ostavio lanac, Kolins mu je dobacio jedan prkosan pogled, a onda se opet zagledao u Mjuriel. S

otiv svoje volje, on se uporno obraćao samo njoj. Ĉak ni onm nije znao koliko je vaţno ono što on ima da im kaţe. Ona je dala znak Arturu i njih dvoje su izašdogovore, a ĉuvar se vratio u sobu da pazi na osuĊenika. Mrzim cenkanje sa narko-jajarama”, rekri. “Uvek ispadnu lukaviji od mene.” Mjuriel se glasno nasmejala. To je bila Larijeva prednost. To ono što Telmejdţ nikad neće imati. Lari je još nosio svoju kratku jaknu od crne koţe, i ona je, kaek, osećala kako se iz njegovog snaţnog tela širi neka animalna energija. “Ne znam da li ovo nedokušava da nas prevari”, rekao je, “ili stvarno ima kljuĉeve od onoga što nama treba?” “Postoji sam

dan naĉin da se to utvrdi”, rekla je ona. “Ovo nije razgledanje izloga. Ono što ima, mora da stavi ndnom, kad to izruĉi, videćemo koliko vredi. Ako nam kaţe ko je ubica, i ako svedoĉi protiv njega,

oni iz narkotika mogli da mu smanje zaplenjenu koliĉinu, pa da se izvuĉe sa deset do dvanaest godbije. Ali ja ništa ne mogu sigurno da mu obećam.” Lari je potvrdno klimnuo glavom. To je bio dobn. Pre nego što su se vratili natrag, Mjuriel ga je uhvatila za mišicu. “Samo moţda bi trebalo menstiš da se s njim dogovorim. Ti si već odigrao ulogu lošeg pajkana.” Skot Tarou Kad su se vratili ostoriju, Mjuriel je izloţila osnovna pravila. Kolins je u meĊuvremenu postao pristupaĉniji, ali jeje odmahivao glavom. “Nikom nisam rekao da c”u da svedoĉim. Ja ću ovde da ostanem, zar ne? Bzira šta budem rekao, ja c”u ostati unutra, je li tako?” Mjuriel je klimnula glavom. “Biće gadno akdem svedoĉio. K.P-ovei”, rekao je on, misleći na kriminalce, “neće ĉekati da vi još jednom doĊede.” “Vidi”, rekla je Mjuriel, “ti nisi neki idealni izvor podataka. Trostruki “X” koji je propevao,

zbegao doţivotnu kaznu, neće na porotu ostaviti utisak ĉasne sestre. Ako to što nama kaţeš nećeš jpotvrdiš, onda nam to ništa ne znaĉi.” “Ne mogu da svedoĉim”, rekao je Kolins. “Stavite me naektor laţi, ali nema naĉina da postanem P. D. Policijski doušnik.” Natezali su se još nekoliko minMjuriel je htela da ĉuje njegovo svedoĉenje. Smatrala je da Kolins ima šta da kaţe, a da kao sved

og prirode svoje kazne, ionako neće mnogo vredeti. Konaĉno, ona mu je, pod uslovom da njegovaormacija dovede do osude, ponudila skraćenje kazne. A oni odmah moraju da ĉuju ono što on imakaţe. “A šta ako me prevarite, ĉoveĉe? Tipa zatvorite, a mene zaboravite. Gde sam ja onda?” Ko

pogledao u Larija kao da sumnja da će mu on podvaliti. “Mislio sam da ti je ujak rekao da sam u rkao je Lari. “Moj ujak, ĉoveĉe”, rekao je Kolins i nasmejao se na pomisao na Erna. “Šta on zna?

šminkaj svinju, ĉoveĉe, ona i dalje ostaje svinja.” Mjuriel se i protiv svoje volje nasmejala, ali jebesneo. Tih godina izraz “svinja” je svakog policajca dovodio do besa, i Mjuriel je dotakla Larijku, dok je on Kolinsu govorio da je to sve što ona moţe da uĉini za njega i da mora da se odluĉi. Kistegao vrat okrećući ga, kao da u njemu oseća neki mali bol. “Bio sam u kafani”, rekao je. Upaljenoj lampi”. “Kad?” pitala je,

rošle nedelje. Pre nego što su me zgrabili. U utorak. A tamo je bila i ona lopina što se muva okolodan klošar, znaš?” “Ime?” Popravljive greške 75 “Zovu ga Vevcrica. Ne znam zašto. Moţda zato ši na orah.” Kolins je zastao na trenutak, uţivajući u svom porcĊenju. U svakom sluĉaju, ja sam tamuvario sa nekim tipovima, a taj Veverica se muvao okolo prodajući neke gluposti.” “Kakve je glupodavao?” “Prošle nedelje je imao kod sebe neko zlato. Lanĉiće. Izvadio ih je iz dţepa, a imao je i



ako se dovraga zove ono što ţene stavljaju oko vrata, ogrlica a unutra slika?” “Medaljon?” rekla juriel. On pucnu prstima. “Jedan od onih pored šanka hteo je da ga vidi. Veverica mu je pokazao, zao da nije za prodaju. Ispalo je na kraju da se unutra, kad se otvori, nalaze sliĉice dve bebe. “Roovo dobro da plate”, kazao je. RoĊaci, Ċavo me odneo ako znam o ĉemu je priĉao. Kasnije, znaš,

m se vratio iz toaleta, opet smo popriĉali, i ja sam ga pitao: “Kako misliš, roĊaci?” “Dodavola”, “ţena od koje sam ovo uzeo, sada je šest stopa ispod zemlje. Ispalio sam metak u nju. A taj tip,

veĉe, on ne liĉi na nekog ko je u stanju da ubije bilo koga. I ja sam takav. “Ĉoveĉe, jesi li prolupaasna reĉ”, odgovorio je. “Ukokao sam nju i još dvojicu, 4. jula. I ti si to video, ĉoveĉe, na TV-u i

uda; postao sam slavan. Imao sam puno toga njihovog, ali sam se svega oslobodio, osim ove stvaru mi niko neće dati više od njene rodbine. To mu doĊe kao otkup ili nešto sliĉno, a uradiću to kadar malo slegne, jer mi trebaju pare da preţivim.” Kolins je sle-gao ramenima. Ni sam nije bio sigda o svemu misli. “Lari je traţio da mu opiše taj medaljon. Mnoge od ukradenih stvari su bile

menute u novinama, i Lari je tragao za nepoznatim detaljima. “Ništa više?” upitala je Mjuriel. “Ngovorio je Kolins. “Ĉak ni pravo ime tog lika?” upitao je Lari. “Ne znam, ĉoveĉe. Neko ga je zvaoni, ili nekako tako.” “Misliš li da je lagao o ubistvu to troje ljudi?” Kolins ih je oboje pogledao.jzad je prestao da se izmotava. “Moglo bi da bude”, rekao je. “Ovog ĉasa nadam se da nije, ali zndi se napiju, a tada im svašta pada na pamet? Da se šepurio, šepurio se. To je sigurno.” 76 Skot Turicl je smatrala da je Kolins bio iskren. Najzad, ako Vcve-rica i nije ĉovek za kojim tragaju, onai u prilici da za Kolinsa kaţe neku lepu reĉ. Lan je postavio još nekoliko pitanja na koja Kolins niao odgovor, a onda su ga poslali natrag u ćeliju. Nisu ništa govorili o njemu dok se nisu našli izvavorskih zidina. “Da li je bio iskren”, pitala je ona. “Verovatno. Da je izmislio, dodao bi mnogo vialja.” Mjuriel se sloţila. “Postoji li mogućnost da je Kolins u to ume-šan?”

a jeste, Veverica bi ga odao, pa bi i Kolins nastradao zajedno sa njim. Kolins to zna, zato se kladie.” O tome je Mjuriel mislila na isti naĉin. “Pitam se koliko je o medaljonu Kolins mogao da saznvina. ” “Nikad nismo rekli da se radi o medaljonu”, rekao je Lari. “Unutra su slike sa krštenja Lujeri. A reći ci ti i zašto mislim da ne laţe. Stvar ima veliku vrednost za porodicu. To je na-sledstvo

neto iz Italije. Mama je dobila od svoje mame, a ova od svoje. Taj kreten, Veverica, na ovaj ili onĉin, svakako nešto zna.” “Hoćeš li pozvati Harolda?” “Tu cvećku, Vevericu, prvo hoću sam davatim.” To je znaĉilo da se Lari boji da komandir ne odredi nekog drugog da vodi sluĉaj. Policajcoje svoja hapšenja. Lari, kao i bilo ko drugi, ţe-leo je da sebi upiše recku. “Neću kazati Moltu”, reMjuriel. Stajali su na hladnom vazduhu, spojeni, kao što se ĉesto dešavalo, lakoćom svog dogovoihov dah se pretvarao u male oblaĉiće, a oko njih se širio sveţ miris jeseni. S jedne strane zatvorarazovao se red veĉernjih poseta, sastavljenih uglavnom od mladih ţena, od kojih su neke bile došlcom. Neka deca su plakala. Lari ju je paţljivo odmerio. “Mogli bi da svratimo na pivo?” predloţia ga je pogledala sa strane. “To zvuĉi veoma opasno.” “Ti voliš opasnost”, rekao je. To je bilo is

ek je volela opasnost. I Lari je bio deo te opasnosti. Ali sada je odluĉila da to prevaziĊe. Popravške 77 “Sutra imam jedno suĊenje. Moram da pripremim unakrsno ispitivanje optuţenog.” Poslalslab osmeh koji je znaĉio da joj je ţao zbog odbijanja, a onda je krenula prema zgradi tuţilaštva.

Mjuriel”, rekao je Lari. Kada se okrenula, on je stajao sa rukama u dţepovima. Hteo je, ali nije znajoj kaţe. Tako su stajali jedan trenutak, gledajući jedno u drugo, a njeno ime izgovoreno na jedan an naĉin, ostalo je poslednja reĉ te noći. 8. oktobar 1991. VEVERICA “Veverica”, upitao je Karnjnehan. “Stalno imamo posla sa tom ptiĉicom?” “Šta je on?” upitao je Lari. “Narkoman?” Lajnehertner, Kristin Voznicka je odgovorila: “To je obiĉan šljam.” Rekla je Lariju i njegovo pravo ime,meo Gendolf, i Lari ga je zapisao. Bilo je osam uveĉe a oni su se još uvek nalazili u policijkoj st

ţurni oficir je odredio novu smenu i dva policajca su krenula u patrolu. Voznicka je izgledala vrloo, ali je za Larijev ukus bila preterano mršava i imala snaţnu isturenu bradu. Njen otac je radio u



nici, kada je pre petnaest godina Lari poĉinjao. Sten Voznicki je radio i sa Karnejom. Ţivot je kaoiki toĉak, pomisli Lari. “On je lopov”, rekao je Lanehan. “I jatak. Ili krade, ili prodaje ukradeno; ĉešće i jedno i drugo. Kaţem ti, šljam. Privodimo ga bar jednom meseĉno. Ed Moris ga je juĉe draĉenog o kuku na zidu.” “Zašto?”

O. S. Staro ogavno sranje. Gospoda Kerel ima radnju sa perikama. Nešto joj nije bilo dobro, pa boravila da zakljuĉa zadnji ulaz. Veverica, kome su sporedni ulazi specijalnost, uvukao se u toaletao tamo i posle zatvaranja. Polovina radnje je tada dobila noge, a glavna trgovina je bila s perikada je Ed priveo Vevericu, ali ovaj nije hteo da saraĊuje. To je on, veruj mi. 78 Skot Taroupravljive greške 79 Karncj je na kraju istrage uvek bio u pravu. Sve u vezi sa njim, ukljuĉujući igovo lice pod blcdim svctlom, bilo je sivo. Lari je volco takve policajce. Oni su uĉinili i vidcli sje trebalo da vide i uĉine, i opet su bili korisni. Kad se Lari zaposlio 1975. Karnej je kritikovao

liciju zbog toga što su kupljena kola sa er-kondi-šnom. “To je traţenje nevolje, govorio je, kojerabruje one elemente koji nikako ne vole da izlaze iz kola “Da li je nešto imao”, pitao je Lari, “kaNoris šĉepao?” Lajnehan je pogledao Voznicku, a ona je slegla ramenima. “Ono što ukrade, on tomah i proda”, odgovorila je ona. Lari je zatraţio Norisov izveštaj. Kad je upitao da li je Vevericavezi sa Gasom, Kerncj se slatko nasmcjao. “Njih dvojica su bili kao mungos i kobra”, rekao je. Garovao da Veverica hoće da mu obije kasu. Mislim da je jednom i pokušao da u nju zavuĉe ruku. G

uhvatio i izbacio napolje. U “Raju” svi koji plaćaju su dobrodošli. VoĊe bandi sede pored policatinih kurvi. Kad se pojavi neki problem, deĉaci koji prave problem, lutalica koji zaluta u kafanu ieten poput Veverice, Gas je to sam volco da sredi, ĉak i kad bi policajac sedeo u kafa-ni. “Jednomdeo Gasa, kako ga juri s kasapskim noţem u ruci”, rekao je Lajnchen. “Ta dvojica nisu jedan drugoali ljubavna pisma.” Lari je osetio uzbuĊanje. Da, Veverica, on je poĉinio zloĉin. “Da li se drogiao je. Odgovorila je Voznicka. “Nema neku stalnu naviku. Naduva se kad je u prilici. Pre izvesnomena je koristio lepak. Veverica je takav; on prosto ţivi svoj ţivot. Krade samo onoliko koliko mtrebno da preţivi. Nije teško predviĊati šta će sledeće da uradi. “Nosi li oruţje?” pitao je Lari. “Nliko ja znam. To je jedno uplašeno pseto”, rekla je Kristina. “Laje, ali ne ujeda. Misliš da je on uk

sa?” “Poĉinjem da sumnjam.” “Ne mislim da ta protuva ima petlju za to.” Dok je razmišljala, njenduţeno lice se uozbiljilo. Toje jedna od tuţnijih posledica policijskog ţivota. O ljudima uvek mislisu gori nego što jesu. Lajnehen i Voznicka su otišli u patrolu. Lari je zatraţio podatke. Romijev dostigao, ali Norisovog izveštaja nije bilo u njemu; još se pripremao. U meĊuvremenu, Lari je pozvaira. Herold je bio na sastanku, što je bilo dobro. Lari je razgovarao sa Apiraĉijem, Heroldovomsnom rukom, koji je postavio nekoliko pitanja. Lari je morao da obavi još jedan razgovor.

reba li ti nalog za hapšenje?” pitala je Mjunel koja se nalazila u sudu. “Ne još. Ali budi spremna.”vek sam spremna”, rekla mu je. Uvek, pomislio je on. Šta joj to, dodavola, znaĉi? One noći ispred

vora, dok je posmatrao Mjuriel lepo odevenu, na visokim štiklama, on je odjednom osetio da ţivoari ima smisla. Ono što ga je spajalo sa njom, bila je najvaţnija stvar u tom ţivotu. Zbog sile togećaja koji nije bio telesna ţudnja, on je, izgovorivši njeno ime, ostao bez reci. “Uvek”, promrmljaustio slušalicu. Posle sat vremena pridruţio se Lajnehenu i Voznickoj. Oni su bili par blokova daljse sa njima sreo iza policijske stanice. Bilo je prošlo podne i parking je bio pun kao ispred robne

će. “Jesi li spreman?” pitala ga je Voznicka iz kola. “Još uvek ĉekaš taj izveštaj?” “Ĉekam.” “Odam pozvala Norisa.” “Dobro, ali sada bi mogli da mi pomognete da uhvatim Vevericu. Gde mogu dĊem?” “Obiĉno na ulici”, rekao je Lajnehen. “Još nije zahladnilo, pa se ne sklanja na aerodrom. Kd odradi neki poslić, mi ga naĊemo u piceriji “Dahejni”. “Šta radi tamo?” “Jede, ako nešto uţickaosto zeva.” “Verovatno je ogladnio. Upadnimo unutra i pokupimo ga.” MeĊutim, toga dana Veveriu jele piće. Posle par sati traganja, zaustavili su se kod kafane u kojoj je Kolins sreo Gendolfa. Z



je “Upaljena lampa”, ali je bilo ĉudno da ta rupa ima bilo kakvo ime. To je bila prava jazbina. Ĉifana ima spuštene ţaluzine u vreme kad je otvorena, ĉoveku odmah bude jasno o kakvom je mestu red vrata se nalazio šank, a iza njega zadimljena prostorija za toĉenje pića. Lari je video na hiljadakvih mesta: u prostoriji gori samo jedna sijalica, a ono što osvetljava, prljavo je i deprimirajućemperija je bila stara i otpadala je, toalet je bio prljav, WC šolja razbijena, a iz pokvarenogdokotlića stalno je curila voda. Miris truleţi zapahnuo ga je ĉim je ušao unutra. U kafani je uvek Srou Popravljive greške 81 nekog bilo. Manje grupe danguba koji tu provode vreme u praznim priĉi tamo na sitno dilujući drogu. Kolins je verovatno zbog toga i dolazio na ovo mesto. Ispred kafanc

rking prostoru, uglavnom ista slika: jeftine kurve koje se prodaju za jedno piće ili fiks, i momcisposobni za bilo kakav rad. Društveni otpad. Kad su ugledali tri pajkana, svi su se odmah razbeţarncj i Kristin su ušli na glavni ulaz, a Lari je obišao oko kafanc, u sluĉaju da Veverica pokuša da izadnji ulaz. Uskoro je ĉuo Lajnehenov zviţduk. “Detektive Starĉek, upoznajte se sa Romeomndolfom.” Ĉovek koga je Kernej gurao ispred sebe, bio je jedan suvonja-vi blentavi ubogi Ċavo ma koje su igrale kao na ulju. Nije bilo teško pogoditi zašto su ga zvali Veverica. Lari ga je odverolnih kola, a onda ga je naslonio na njih. Romi je cvilio, pitajući šta je uĉinio.

ranje”, rekao je Lari. “Gde je medaljon, Romeo?” Kao što se oĉekivalo, Romeo nije ništa znao o ranje”, ponovio je Lari. Zar je Gendolf mesecima ĉuvao medaljon, da ga baš sad proda. Lari je op

kit, ali je Veverica i dalje tvrdio da ništa ne zna o njemu. Lari se setio Ernove opomene u pogledulinsa. Ne bi bilo prvi put da je u pitanju obiĉno zatvorsko ogovaranje. Bio je spreman da pustivericu, ali je Lajnehen iznenada zgrabio Gendolfa za kosu, i ugurao ga na zadnje sedište patrolnihverica je jeĉao govoreći kako ga još boli ruka od prošle noći, kada je visio lisicama okaĉen za kuu. U šest sati Lajnehen je Romiju pokazao put u stanicu - on je i sam to znao - a onda je uhvatio Laruku. Po naĉinu na koji se Lajnehen oprezno osvrnuo oko sebe, bilo je oĉigledno da postoji neki

oblem. “Nećeš naći nikakav izveštaj od prošle noći.” “Zašto?” “Zato što nećeš naći ni taj medaljori je progundao. Bio je isuviše star za takve stvari. “Kamej, znam da to nije tvoj problem, ali ovajten će mi priznati da je imao medaljon kad su ga sinoć uhvatili. To ti je jasno. Šta ja onda da kaţe

roldu?” “Razumem te”, rekao je Karnej. “Radim šta je u mojoj moći. Ceo dan traţimo Norisa. Nignema. Njegova ljubavnica se kune da je krenuo ovamo.” Telefonista ih je prekinuo u razgovoru, jri imao telefonski poziv. Pomislio je na Mjuriel, ali to je bio Grir. Lari se trudio da mu glas zvuĉibazno. “Mislim da ćemo rasvctliti onaj sluĉaj, šefe.” Upoznao je Harolda s detaljima. “Ko je s tobri?” On je znao da Harold misli na drugog detektiva, ali se pravio blesav, i pomenuo Lajnehena iznicku. “Usamljeni rcndţcr opet radi po svome”, rekao je Grir u sebi. Lariju je rekao da će dobiti

dnog saradnika na sluĉaju, detektiva iz odeljenja za ubistva. Kad je Lari spustio slušalicu, jedan krnac je ĉekao na njega. Na sebi je imao kratku koţnu jaknu i vunenu košulju, koja se jedva zakopĉavdebelom stomaku. Smcjao se, kao da ima nešto za prodaju. Što je, u stvari, donekle i bilo taĉno. B

No-ris. “Ovo ti treba”, rekao je. Iz dţepa na jakni izvadio je medaljon. Nije se ĉak potrudio ni da vi u plastiĉnu kesu. Lari je tako dugo opstajao u policiji jer se drţao principa: ţivi i pusti druge dae ni on bio neki svetac. Ali, on je radio svoj posao. To je, moţda, bio glavni izvor njegovog

mopoštovanja. Svakog dana je dolazio u stanicu - ne da tamo drema i pretresa narkomane ili da unuišlja kako da se domogne duţeg bolovanja. Radio je svoj posao kao i svaki dragi savestan policajo je bilo ipak previše. Zgrabio je medaljom iz Norisovc rake. Slike sa krštenja dve tek roĊene beuvek su bile unutra. “Ti si pravi jebani pokvareni detektiv”, rekao je Lari. “Uhvatiš momka koji i

d sebe nakit koji je svaki dan na televiziji, jer pripada ubijenoj ţrtvi. I o ĉemu razmišljaš sve vremliko moţeš da zaradiš ako prodaš jebeni dokaz? Nadam se da nema mnogo takvih kao što si ti.”

olako, nije on ubica. On je samo jedna lokalna budaletina. Nije hteo da saraduje po pitanju perikam morao da ga nauĉim pameti. U ĉemu je fora?”



Skot Tarou “Fora? Dobio sam vaţan dokaz. Gde je potvrda o oduzimanju”,” Kako da advokatubrane na sudu dokaţemo da je ovo oduzeto od njegovog klijenta?” ..Nemoj da me nerviraš, ĉoveĉeako zna kako se to dokazuje-” Lari je okrenuo leda, ali ga je Noris pozvao. “Znaš, ako se dokaţe dubica, i ja treba da dobijem svoj dco kolaĉa”, rekao je. Lari se nije ni potrudio da mu odgovori. Svim ljudima, jednostavno se ne moţe razgovarati. 22. maj 2001. U ZATVORU Svoju poslcdnjuaretu Dţilijen je popušila ispred kaznenog zavoda u Radjardu. Pušec”i, ona je bila leĊima okrenuvoru i uţivala je u posmatranju ulice sa malim ograĊenim kućama, malim zelenim travnjacima iorovim stablima ispred njih. Artur je još uvek sedeo u svom prestiţnom automobilu, telefonirajuć

kom iz svoje kancelarije. Tokom voţnje, svoju delatnost je opisao recima: “Moj kralj lopova, proog kralja lopova.” Kao i svi pravnici, in medias res, opisao je svoj posao recima - moj šef bande pog šefa bande - ali je sad prividno bio odustao od toga, umirujući klijente i smišljajući strategiju utokom ratu recima, koji odlikuje graĊanske parnice. Artur je, da ne uvredi Dţilijen, svoju prgavuadu sekretaricu bio ostavio u kancelariji. Tokom brze voţnje autoputem, pored zelenih kukuruznihlja, Artur i ona su prijateljski razgovarali. On joj je ispriĉao sve što je znao o Emu Erdaju, zatvorga su pošli da vide, a onda su opširno priĉali o Dafiju Makdoveru, njenom poslodavcu, sa kojim jtur to jutro obnovio poznanstvo, podsetivši se njihovih borbi u sudnici, u doba kada je Artur bioavni tuţilac. Popravljive greške 83 Istini za volju, Dafi nikad nije bio pravi advokat - studirao je og svojih sveštcniĉkih obaveza, ali je na kraju završio kao drţavni branilac, kada je, zbog jedne krbavne veze, napustio prvobitni poziv. Njegov pravi talenat bio je upravo u tom pozivu. To je Dţilvatila kada je 1993. pristupila njegovom slavnom programu za odvikavanje od droge. Kada je osuzatvor, bilo je neophodno da se oĉisti od te navike, ali nije mogla da podnese uobiĉajene naĉineenja. U oĉajanju pozvala je Dafija, koji joj je, ĉim su se pojavili prvi natpisi u novinama, ponudimoć. On je bio njen istinski ispovednik. Bez njega, ona se nikada ne bi podigla sa dna. Kada je Avršio svoj telefonski razgovor, ona je ugasila cigaretu i na malom ogledalu kola još jednom proveko izgleda. Na sebi je imala jaknu i tamne suknja pantalone, oko vrata nisku perli i zlatne minduše ma. Njen cilj je bio da tamo u zatvoru privuĉe što manje paţnje na sebe. MeĊutim, Artur koji ju jesmatrao za vreme razgovora, oĉigledno nije shvatio njene prave namere. “Po svom starom dobrom

iĉaju, sjajno izgledaš”, rekao je izlazeći iz kola. Govorio je sa istim entuzijazmom kao i kad su bigovoj kancelariji. Ona je u Rejvenu, kao i u tolikim drugim muškarcima, osećala koliko ih privlaĉi, ona uglavnom bese izgubila interes za muškarce. Na poslu je nosila laţni venĉani prsten. Ţeneviziteri imaju istu reputaciju kao medicinske sestre ili stjuardese. Tu i tamo dešavalo se da neko u

epozna bivšeg sudiju, a u toj gomili muškaraca koje je sretala, mnogima se zbog nekih luĊaĉkih railo da je ona lako dostupna i da joj treba muškarac. Ona ih je sve redom odbijala. Seks za nju ina

kad nije bio nešto jednostavno. Bio je to rezultat njenog katoliĉkog vaspitanja. Volela je da budevlaĉna. Ali mehanika ljubavi, isto kao i sama ljubav, nije joj nikad bila lako dostupna. Zahvalila j

jvenu na komplimentu i, skupljajući snagu, okrenula se ka zatvorskoj zgradi. Decenijama već, Dţiu ovakvim i sliĉnim situacijama stavljala na lice masku ozarenosti i nepristupaĉ-nosti, i samo joj jo vaţno dok su se primicali ulazu u Radjard. Artur je na prijavnici obavio potreban razgovor.govorili su se da prvo ona sama poseti Erdaja i da ga nagovori da se susretne sa Rcjvenom. Ona

ala šta će tamo taĉno zateći, ali kada je pregledala policijske izveštaje, shvatila je da Erdajeva ţivĉa neobiĉno podseća na njenu sudbinu. On se od polaznika Policijske akademije uspeo do šefaezbcdcnja na aerodromu, a onda je, u 84 Skot Tarou jednom neobjašnjivom trenutku izgubio kontrd svojim ţivotom. Februara 1977. Erdaj je bio u Ajkovoj kafani, mestu gde se skupljaju policajci, unutra upao ĉovek po imenu Farou Kol. Prema Erdajevom svedoĉenju, datom kasnije na sudu, on j

la uhvatio da falsifikuje avionske karte. Kol, opisan kao crnac tridesetih godina, upavši u kafanuadio je pištolj viĉući kako je Erdaj upropastio njegov ţivot. Nekoliko prisutnih pajkana je sa oruţ



go-tovs krenulo prema Kolu, i on je podigo ruke u vis. Posle prvog pregovaranja on je pištolj kojao za kundak predao Erdaju i sloţio se da sa njim porazgovara u drugoj sobi. Posle manje od petnuta, Kol je upao u bar. Prema prisutnim svedocima, Erdaj mu je iz neposredne blizine pucao u ledaj je, neuveljivo dokazivao kako je pucao u samoodbrani, ali balistiĉki izveštaj sudskog patologatvrdio njegov iskaz. Kol, koji se oporavio, na sudu je izjavio kako je bio pod dejstvom droge i nijprotstavio zahtevu odbrane za Erdajevo oslobĊlenje od kazne. MeĊutim, pošto je par decenija randaj ubio svoju taštu, tuţilaštvo je bilo neumoljivo: proglašen je krivim za agresivni napad i upotreuţja. Kaţnjen je sa deset godina robije, što je skraćeno na pet, ali je u meĊuvremenu oboleo od rak

uća. Zatvorska sluţba je Arturu potvrdila da su Erdajevi izgledi vrlo loši. Ipak, sud je odbio njegohtev za prevremeno puštanje, kao što bi odbio i svaki drugi zahtev. Erdaj će morati da umre u zatvmu se Dţi-lijen, sedeći pored Artura, mnogo zaĉudila. “Da li je još priseban?” upitala je Artura.ekari kaţu da jeste.” Onda se ĉulo njeno ime. “Nadam se da ćeš se i sama uveriti.” “Pretpostavljam

kla je ona i ustala. Onoliko koliko je Dţili-jen mogla da kaţe, Erdaj je bio poslednja nada Romijundolfu i Artur je, kad se pribliţio istini, postao vidljivo nervozan. Pruţajući joj svoju vlaţnu ruku,tur je Dţilijen poţeleo uspeh, a onda je ona otišla u pratnji jedne zatvorske ĉuvarke. Kad je iza njea odjeknuo zvuk zatvorske kapije, Dţilijen se steglo srce. Mora da je pri tom ispustila neki zvuk jna pratilja zastala i pitala je kako se oseća. “Odliĉno”, odgovorila je Dţilijen, ali je osećala kakolice grĉi. Ĉuvarka koje je radila pri zatvorskoj bolnici, predstavila se kao Ruti, jedna stamenaokuša, sa uredno oĉešljanom kosom. Ĉak ni

pravljive greške 85 zatvor nije mogao da pomuti njenu prirodnu veselost i da spreĉi njeno neumervrljanje o svemu i svaĉemu: Erdaju, nedavnim po-pravkama u zatvoru, vremenu, što je sve bilobrodošlo da se misli odvrate od teških stvari. Bolnica u koju su stigli, sastojala se iz dva odeljenja su mraĉnim hodnikom bila povezana sa glavnim delom zgrade. Dţilijen i Ruti su tim hodnikom drugih vrata sa rešetkama. Unutra, u maloj sobici, sedco je straţar i kroz neprobojno staklo posmaulazi i izlazi iz bolnice. Ruti je pokazala propusnicu koja je bila okaĉena oko Dţilijeninog vrata isle zvuka zvona, njih dve su ušle u bolnicu. U zatvorskoj bolnici vladala je neobiĉna sloboda. Liĉ

neku vrstu utoĉišta. Najteţi prestupnici su lancima bili vezani za krevet, ali to samo ako su pravilired. Ostali, ĉak i ubice, slobodno su se šetali po bolnici. U odeljenju, u koje je Ruti uvela Dţilijennaoruţana straţara, na stolicama koje se okreću, sa dosadom su nadgledali situaciju. Na polovini sa je okaĉena zavesa, a iza nje je bio Erno Erdaj. Tog trenutka on se još oporavljao od operacije,likom koje mu je izvaĊeno jedni plućno krilo. Gornja strana kreveta je bila podignuta, a on je ĉitaku knjigu; bio je obuĉan u izbledelu zatvorsku pidţamu, a na levu ruku mu je bila prikaĉena boca sauzijom. Kada je ugledao Dţilijen, on se snaţno zakašljao. Kad se kašalj smirio, pruţio joj je ruku.staviću vas nasamo”, rekla je Ruti. U stvari, nije otišla. Samo je uzela plastiĉnu stolicu, premestildrugi kraj sobe i tamo se, toboţe, zagledala u nešto drugo. “Poznavao sam vašeg oca”, rekao je Er

njegovom govoru osećao se slab naglasak kao u ljudi koji u svojoj kući nisu govorili engleskimikom. “Na akademiji je bio moj instruktor. Predavao je uliĉnu taktiku. Bio je dobar u tome.” Ernosmejao. Dţilijen je ĉesto slušala lepe priĉe o svom ocu, ali joj je bilo teško da ih poveţe sa ĉovekga je njena mati stalno grdila. On je bio krupan, i jednim udarcem, kao muvu, mogao je da spljeskaoju ţenu. Ali, on se bojao Mej, kao uostalom i ćela kuća. Dţilijen ga je mrzela zbog toga. “Dolaziovaš sud, pa se pitam, da li me se sećate?” rekao je Erdaj. Izgleda da mu je bilo vaţno da utvrdi kaona seća. ali ona nije htela da bude galantna. 86 Skot Tarou “Ţao mi je. Ne sećam se.” ,,Dobro. Asećam vas. Izgledate mnogo bolje nego u ono vreme. Ne zamcrite, ali izgleda da više ne pijete.” “isam mislio ništa loše kad sam vas ovo pitao”, rekao je Er-daj. “I ja sam mnogo pio. Samo što nis

o vi. Uvck se vraćam pie”u. Pijem kad god imam priliku.” Erno je klimnuo glavom, a onda pogledigu ispred sebe, Istoriju Drugog svetskog rata. Ona ga upita da li mu se knjiga dopada. “Dobra je.



se nešto radi. Da li ste puno ĉitali dok ste bili u zatvoru?” “Pomalo”, rekla je. “Ni pribliţno kolikm mislila da ću ĉitati. Uglavnom sam vreme provodila zureći u jednu taĉku.”

o je mnogo stvari kojih je morala da se odrekne. Da prestane da o sebi misli kao o sudiji. Kaoaţenom graĊaninu. Zakon, koji je u mnogim vidovima ĉinio temelj njenog ţivota, bio je skoro izbrsveta. U meri u kojoj je ona mogla da sudi, prva godina koju je provela u zatvoru, bila je kao prazran. Aparat je ukljuĉen, ali nema slike. Retko, uglavnom noću, ona je plakala, obiĉno kada je probki san i kada shvati da nije u svom krevetu, da je ujutru ne ĉeka mesto u sudnici, da je tu - u ztvorurkoman i prestupnik. Padala je u bezdan, kao da je je neko kroz tamni kanal gura sve do središta zećanje na te momente koji su, srećom, zauvek prošli, oţivelo je u njoj za trenutak, ali se ona uspravrala ga od sebe. “Hoćeteli da ĉujete moju priĉu?“1 pitao je Erdaj. Dţilijan mu je pomenula Artura je došla zato što je to Erno traţio, ali branilac je podcsniji da ĉuje ono što on ima da kaţe. “Dakrazlog njegovog prisustva ovde”, rekao je Erno. “Mislio sam da je došao u svojstvu vašeg pravnovetnika. Naravno, on obleće okolo ne bi li zgrabio nešto i za sebe. Svi oni tako rade, zar ne? Samovine pišu o njima.” “On će svakako biti oprezan. To znate. Ako se brinete da…” “Ne brinem se jaog ĉega”, rekao je on. “Šta moţe još da mi se desi? Da me osude na smrt?” Erdaj je gledao u svojapala pokrivena ćebetom kao da su ona znak njegove bliske smrti. “Znate, uvek mi je smetalo što jde i taj - Gendolf. Mi nikad ne viĊamo “ţutog ĉoveka”, ali sam bio svestan da se on nalazi tu, prek

ta mene. Bio mi je na savesti. MeĊutim, mislio sam da ću izaći s Popravljive greške 87 robije, pasebi oteţavam ţivot? Sada stvari stoje sasvim drugaĉije. On je odrobijao za sva ona dcla za koja

kriven.” Kad je ovo poslednje rekao, nasmejao se. Dţilijen, zbunjena njegovim monologom, htela jšto da ga pita, ali je odustala. “Zar se obiĉno tako ne gleda na ovakve stvari?” pitao je Erno. “Svii već nešto skrivili?” Ona nije bila toliko surova. Nije verovala da su osuĊenici nevini, ali ih ipakosudila zbog neĉeg što su moţda uĉinili a moţda i nisu. MeĊutim, nije htela da se raspravlja sadajem. On je bio oštar ĉovek. Bez sumnje, on je uvek bio takav, ali je sad u njegovom gnevu bilo jĉeg, ĉega ranije nije bilo. Bilo je neĉeg duboko u njemu, što on nije bio u stanju da obuzda, a ona nala o ĉemu je reĉ. “Moram da priznam”, rekao je. “Mislio sam da nikada nećete doći. Hteo sam da

Ċem nekog ko bi imao hrabrosti da se suoĉi sa tom stvari, znate, da se ona ispravi. Mrzeo sam da dino ja ispaštam. Mnogo cenim to što ste došli ovamo.” Rekla mu je da osim vremena nema mnogoizgubi. “Svakako da imate”, rekao je Erno. Jednom kad poĉnu da istraţuju šta sve nije bilo dobro ĉaju, novine će sve izneti na svetio dana. I o vama će pisati. Znate da hoće!” Ona o tome nijemišljala, pre svega, zato što nije znala šta bi to Erno mogao da kaţe. Ipak, kad ju je opomenuo, oskako joj se srce steţe u grudima. Anonimnost je bila njeno jedino pri-beţište. Ali, odmah zatim, njah je nestao. Ako opet, na neki naĉin postane slavno ime, ona će to prihvatiti. Vratila se u grad zatznala da se nikad neće pomiriti sa sobom, ako još jednom, trezveno i hladno ne razmisli o svemu šse

godilo. Još uvek nije bila spremna da napusti grad. Ali će jednog dana to svakako uraditi. Odlazako deo njenog plana. Erdaj nije skidao oka s nje. “Mislite li da treba da se poverim tom advokatu?”fini ĉovek. Mislim da će biti pošten.” “Erno je pitao za Artura, misleći da ga moţda poznaje. Setioje ĉuo za njega, ali se nikad nisu sreli. “Jasno”, rekla je Dţilijen, “ako vi imate bilo kakav podataukazivao na to da Gendolf ne treba da bude ubijen, Artur će vas saslušati.” “Da, imam podatak”,smejao se Erno. “On to nije uĉinio.” Skot Tamu “Gendolf?” ,.0n je nevin”, rekao je Erdaj otvorentom je paţljivo odmerio. “Vi u to ne verujetc, zar ne?” Ovo je bilo suštinsko pitanje, ali se ona ni

oumila. “Ne”, odgovorila je. Kad je bila u zatvoru, bar pola osuĊenika je tvrdilo da je nevino, averovala je tek nekolicini. U vremenu kakvo je današnje, u kome se presude izriĉu velikom broju o-ccnat nevino osuĊenih je vcrovatno veći. MeĊutim, za vreme suĊenja Romiju Gendolfu, ona je



o odgovorna. Heroin je u to doba bio još bezazlena zabava, a ona je dobro shvatila ozbiljnost smzne. Ĉak ni u Ernovom prisustvu, ona ne bi mogla da prihvati da su svi oni - Molto i Mjuriel, detekarĉek, ĉak i Ed Markovski, advokat odbrane, koji je privatno priznao da veruje u Romi-jcvu krivicsu svi oni mogli tako strašno da pogreše. “Ne”, rekao je Erno, a njegove plave oĉi, upale dubokone duplje, zadrţale su se na njoj. “Ni ja ne bih verovao…” Onda je dobio novi napad kašlja. Dţilije posmatrala kako se kašljući klati napred nazad, ĉekjući da ga upita šta to zapravo znaĉi. MeĊutd je kašalj prestao i on došao do daha, Erno joj se odluĉno obratio: “U redu”, kazao je, “idite i revokatu da hoću da priĉam s njim. Uskoro će me odvesti na neki test.” Posle toga, Erno je ponovo

vorio knjigu. Razgovor je bio završen. Kad se ona pozdravila, nije se potrudio ĉak ni da podignegled sa knjige. 8. oktobar 1991. PRIZNANJE Na televiziji se ubice obiĉno prikazuju kao zli genini imaju strast za smrću. Nekoliko puta u svojoj karijeri, Lari je imao prilike da naleti na advokataokog ĉinovnika koji je smislio lukav plan da se oslobodi sopstvene ţene ili poslovnog partnera. Ao ostavimo po strani prave gangstere, najveći broj ljudi koje je Lari uhvatio, spadali su u jednu odupe: ili oni koji su roĊeni zli i koji u detinjstvu muĉe maĉke, ili ništavila koja svi šutiraju i koja pose na nekom naplate za sva pretrpljena poniţenja, tiPopravljive greške povi koji povuku oroz samo da pokaţu kako su oni neko i nešto. Takav je bio Veverica. U sobi za saslušanja, u šestom odeljeh dvojica su sedeli za stolom, svako sa svoje strane, kao da je Gendolf bio Larijev gost. Lari je znje bolje da Vevericu ne saslušava bez drugih svedoka, ali su Voznicka i Lajnehen bili otišli zbog nave o

ovali. Lari je hteo da sa ovim tipom prvo sam rašĉisti stvari, pa tek onda, kad stvari krenu na boljvede još nekog. “Jesi li ikad video ovo?” upitao je Lari. Spustio je medaljon na sto izmeĊu njihojice. Na tamnoj površini bio je fino izgraviran portret neke ţene. Iako je medaljon bio lep, Veverk bio toliko pametan da ga ne dotakne. Iz njegovog stegnutog grla došao je odgovor. “Ne mogu daim”, rekao je konaĉno. “Lep komad. Setio bih se da sam ga video.” “Je Г ti to mene zajebavaš,verice?” “Ne zajebavam te, ĉoveĉe. Ja se ne zajebavam sa pajkanima.” “Ipak me zajebavaš. Ovo bio od pandura koji je tu stvar našao kod tebe. Hoćeš li da kaţeš da je on laţov?” “Dakle, on je la

išta ne znam o tome.” Veverica je svoje crne palĉeve povlaĉio duţ linija jednog banditskog grafitai je ispisao neko koga nije impresionirala policijska stanica. “Lopovi više laţu”, rekao je Veverieke lopine su i lazovi, takoĊe. Zar nije tako?” “Je li ovo filozofski seminar, Veverice? Nisam propiše na vratima. Opet te pitam. Da li je ovo tvoje?” “Pa, ne bi trebalo da je moje.” Lari se nasme

omak je bio toliko providan; morao si da ga voliš. “Znam da ovo nije trebalo da bude kod tebe. Ati imao, zar ne?” U Veveriĉinim oĉima bljesnuo je trag nesigurnosti. Ovo ĉeljade je imalo osećaj sku opasnost. “Ej, znaš”, rekao je, “moram napolje, znaš.” “Da izaĊeš?” “Da. Imam grĉeve.” Gennasmejao kao da je rekao nešto duhovito. Sa jedne strane u ustima nedostajalo mu je nekoliko zubri je zapazio da je Veverica poĉeo da lupka nogama. 90 Skot Tarou “Dobro, scdi ovde i pravi mi

uštvo. Hoću da ĉujem nešto više o tom medaljonu.” “Policija mi ga je ukrala.” “Ne nije. I ja samndur. Evo, vraćem ti ga. Sad. Ovde.” Veverica se borio sa iskušenjem da dotakne medaljon. “Kako da mi kaţeš kako si došao do njega?” pitao je Lari. “Pa”, rekao je Romi i dugo brisao usta. “Mije bolje da nešto kaţeš, Veverice. Taj nakit će te uvaliti u veliku nevolju. To je ukradeno, Veverico si tim putem i prĉ. Posedovanje ukradenih stvari. A ja mislim da si ga ti ukrao.” “Uh”, rekao jeverica. “Poznaješ li ţenu po imenu Lujza Rimardi?” “Koga?” On se nagnuo unapred, ali je gluma a. Pri po-menu Lujzinog imena, oĉi su mu došle kao zrna od kafe. “Dobro, pomozi mi Veverice. Ozin medaljon. Ako ti ne poznaješ Lujzu, odakle ti onda ovaj medaljon?” Gendolf je imao napregnaz na licu kao da duboko razmišlja o onome što je ĉuo.

ala mi ga je druga ţena”, rekao je najzad. “Stvarno?” “Da, dala mi je da ga nosim, jer mi nešto



guje.” “Sta bi to moglo biti? To nešto što ti ona duguje?” “Neka sitna stvar. Ne mogu ĉak ni da seim.” “A kako se zove ta ţena?” “Goveĉe, znao sam da ćeš to da me pitaš. Koje je njeno me?” rekaverica. “Dobro, u redu. Ona se zove Koje. “Koje”, jeste njeno ime.” Lari se nasmejao, ali Veverie bio u stanju da shvati igru reci. Izmicala mu je poenta. “Sta misliš o ovome, Veverice? Pozvaću mo kod istraţnog sudije na detektor laţi, pa da mu ti lepo sve ispriĉaš o gospoĊi Koje. Misliš li d

oći, Veverice? Ja ne mislim. Ali da pro-verimo.” “Ništa ne znam o detektoru laţi”, rekao je Veveriberio se u nadi da bi mogo da bude zabavan. “Ej, ĉoveĉe, pusti me napolje samo radi nuţde. Usrao budem morao da ĉekam.” “Ti znaš, Veverice, da je taj medaljon ukraden?” Popravljive greške 9

jde, ĉovcĉc, pusti me napolje. Usraću se u gaće.” Lari je šĉepao Vcvericu za ruĉni zglob i zagledapravo u oĉi. “Uradiš li to preda mnom, Veverice, nateraću te da ga pojedeš.” Dao mu je malo vremshvati šta je ĉuo. “Sad mi kaţi, Veverice, jesi li ikad sreo Gasa? Da li si ga poznavao?” “Mislim

am nikog pod tim imenom, Leo - kako?” Lari je pomenuo i Pola Dţudsona. Veverica je porekao daznaje. “Po onome što znam, Veverice, ako ti skinem pantalone, na dupetu ću ti naći tragove od Gaela, jer te je on ĉesto šutirao.” Veverica nije mogao da se uzdrţi od smeha. “Da, ta ti je dobra. Trdupetu.” Ali ga je dobro raspoloţenje brzo prošlo i on je ponovo poĉeo da cvili. “Ĉoveĉe, biće ješnije kad ti se ukakim na patos.” “Znaš li sad ko je dobri Gas?” “Da, u redu je. Znam.” “A ovajdaljon ukraden u Gasovoj kafani.” Veverica je dugo razmišljao. “Šta bi ti htco?” pitao je Veverickradeno kod Gasa. Sta si hteo time da kaţeš?” Lari ga je opet, ovog puta mnogo snaţnije, stisnuo zob. “Rekao sam ti, Veverice, da se ne zajebavaš sa mnom.” Veve-ica je okrenuo glavu i luĊaĉkiupao nogama. “Veverice, odakle ti ovaj medaljon?” “Od one ţene”, rekao je Veverica. Lari je skice sa pojasa i jedan kraj sklopio oko Veveri-ĉinog zgloba koji je još uvek ĉvrsto stezao. “Oj, ĉov

moj opet s tim! Ovi ljudi u zatvoru, ovi ljudi, baš me namuĉiše. Stvarno me muĉe. Ja sam neutron,veĉe. Zato me kinje.” Hteo je da kaţe kako je neutralan, kako nije ĉlan nijedne bande, pa se zato svvljava na njemu. “Ajde, ĉoveĉe, bar me pusti napolje. Je Г u redu?” Lari je drugi kraj lisice prikaku na zidu.

Moram kod šefa”, rekao je Lari. Malo se odmarao, pa se posle dvadesetak minuta vratio u sobu.

verica je vikao i skakao u stolici. “Ĉiji je medaljon?” 92 Skot Tarou “Ĉiji ti hoćeš, ĉoveĉe!” “Kadokopao nakita koji je pripadao mrtvoj ţeni?” “Pusti me napolje, ĉoveĉe. Pusti me napolje. To nij

du, ĉoveĉe.” “Ti si ubio Gasa, Veverice.” Veverica je poĉeo da stenje i cvili, pretvarajući se da jeci suza. “Dobro. Ubio sam ga. Pusti me. Ovde ću da se uneredim, ĉoveĉe.” “Koga još?” “Uh!” “Koš ubio?” “Nikoga nisam ubio. Ajde, ĉoveĉe…” Lari ga je ostavio samog jedan sat. Kad se vratirad je bio nesnosan. “Uh, al” je gadno”, rekao je. Otvorio je prozor. Napolju se vre-me promeniloećala se blizina zime. Vazduh je bio suv i hladan. Kad je Lari izašao, Veverica je poĉeo da kuka. Lvratio sa korpom za otpatke i novinama. Gandolfa, koji nije nosio donje rublje, naterao je da skinntalone i da ih baci u korpu. “Mogu li da dobijem advokata?” “Dovešću ti koga ţeliš, Veverice. A

ti advokat? Kako ti to zamišljaš?” “Zamišljam da ćeš da odgovaraš, ĉoveĉe. Naterao si me da seerem u gaće. To nije u redu. To nije po zakonu.” “Šta je sad ovo? Svaka bagra moţe da usmrdi svebe i da policajce naziva lošim momcima? Ne mislim da će to proći.” Veverica je viknuo jaĉe:oveĉe, uopšte nije tako bilo!” Bilo je izmeta i po njegovim cipelama, i Lari ga je naterao da ih skci u korpu. Kad ih je ubacio unutra, Veverica je poĉeo da stenje. “Grozan si, ĉoveĉe. Ti si najgorih pajkana koje sam sreo u ţivotu. Gde da naĊem cipele, ĉoveĉe? Ovo su jedine cipele koje imamri mu je odgovorio da neće tako brzo izaći. Gendolfovu stolicu je pokrio novinama, i rekao je ĉovi je sad bio go ispod pojasa, da sedne na njih. Mumlajući nešto za sebe, Veverica je bio Popravlj

eške 93 suviše rasejan da bi ga ĉuo. Lari je, da bi ga umirio, tresnuo pesnicom o sto. “Veverice, št

godilo Gasu? Dobrom Gasu? Šta se desilo sa njim?” “Ne znam, ĉoveĉe.” Savio se kao dete i pokre šakama. “Ne znaš? On je mrtav, Veverice.” “O, da, mislim da sam ĉuo.” “Kladim se da ti je to



milo srce. Gas, koji te je šutirao kad god je bio u prilici.” Iako glup, Veverica je shvatio kuda to risao je nos. “Ne znam, ĉoveĉe. Mene svi šutiraju. I policija me šutira.”

a te nisam šutirao, Veverice. Još nisam.” “Ĉoveĉe, zašto mi ovo radiš. Naterao si me da se useremće. Naterao si me da sedncm u to, kao da sam beba. Skinuo si me golog.” “Slušaj me sad, Veverice

mucaš se okolo sa nakitom koji je pripadao jednoj ubijenoj ţeni. A sa njom je istovremeno ubijen ik koji te je tukao ĉim ugleda tvoje malo i odvratno lice. I sad mi kaţeš kako je to neka smešna, jebedudarnost? Da li mi to govoriš?” “Ĉoveĉe, ovde je “ladno. Nemam odeću na sebi. Vidi sam. Po-odrio sam od zime.” Lari je opet rukom tresnuo o sto. “Ubio si ih, Veverice. Ubio si Gasa. Pucao sga, pucao si u Lujzu, pucao u Pola. Otvorio si kasu, nabio šake u nju. To se desilo. Onda si te jadnvukao do zamrzivaĉa, i oskrnavio si Lujzu Rimardi. Eto šta se dogodilo.” Veverica je odmahivaovom. Lari je promenio pristup. “Imamo tvoje otiske, Veverice. Na mestu zloĉina. Jesi li znao to? oj kasi!” Gendolf se umirio. Da nije bio u blizini, da nije doticao kasu, znao bi da Lari ne govorinu. Ali, on nije iskoristio tu priliku da se odbrani od optuţbe. “Nisam rekao da nisam tamo nikad

o sam. Mnogo će ti ljudi to reći. Voleo sam da se zezam sa Gasom, ali samo to.” “Zezanje? Ti ubiveš zezanjem?” “Ĉoveĉe, ići tamo, reći “kako si”, to nije isto što i ubiti.” “Samo nastavi da priĉašverice. Imamo vremena na pretek. Nemam ništa pametnije da radim nego da te pustim da me laţešot Tarou Pre nego što je izašao. Lari je iskljuĉio radijator. Ĉetrdeset minuta kasnije vratio se sa sv

rtnerom, Vilmom Ejmos, koja se konaĉno pojavila. Veverica se bio zgrĉio pored kuke za koju je bkaĉen, moţda u nadi da ĉe uspeti da se oslobodi, a moţda i zato što mu je bilo hladno; viknuo je prma. “Ne uvodi ţenu kad nemam ništa na sebi.” Lari je uveo Vilmu koja je na Vevcricu bacila jadanatak, ocenjivaĉki pogled. Veverica se, pokrivajući se rakom, okrenuo od nje, koliko je to bilo ugovoj moći. “Hoću samo da te pitam u prisustvu detektiva Amosa, Veverice. Treba li ti hrana9 H

da popiješ nešto?” On je odgovorio da je Lari grozan pajkan i da ga ništa ne pita. “Pretpostavljamgovor - ne”, rekao je Lari Vilmi. Una-prcd su se dogovorili da ona ne bude u sobi, ali da ostane isata. “Hoću neke pantalone, ĉoveĉe. To je ono što mi treba. Umreću od zime.” “Imaš pantalone,vericc, obuci ih kad god zaţcliš” Veverica je opet poĉeo da slini. Pantalone sa izmetom. Bio je

tuĉan. “Ĉoveĉe, šta sam uradio da ovako postupaš sa mnom?” “Ubio si tri ĉoveka. Ubio si Gasa, Lola. Opljaĉkao si ih. A ţenu si kresnuo u dupe.” “Stalno to govoriš, ĉoveĉe.” “Zato što je to istinatina?” Lari je klimnuo galvom.

ko sam to uradio, ako sam ubio troje ljudi, kako da se toga ne sećam?” “Pa eto, ja ti pomaţem da iš. Teram te da razmišljaš, Veverice.” Oni uvek kaţu kako ne mogu da se sete. Kao pijani muţ kojisno doĊe kući. Lari je ĉesto govorio da ne moţe da se seti. I nije mogao. Ako nije hteo. Ali pre ilisnije svi prestupnici se sete. Uvek postoji neki vaţan detalj koga se pajkani ne sete. “Kad se tosilo?”, pitao je Gendolf bezvoljno. “Ĉetvrtog jula, za vreme praznika.” “Ĉetvrtog jula!” ponovio j

verica. “Izgleda da ja nisam ov-de bio u to vreme.” Popravljive greške 95 “A gde si bio? Natarenju?” Veverica je opet nadlanicom obrisao nos. Lari ga je opet šĉcpao za zglob. “Romi, pogl.” Slomljen i pobeden, Gendolf je podigao svoje smeĊe, zejtinjave oĉi. Lari je osetio neko

uševljenje - nije mogao da se odupre. Imao je Vevcricu. Bio je njegov. “Ubio si te ljude. Znam da io te ljude. Sad mi kaţi. Kaţi mi, ako grešim. Rekao sam da jesi. Rekao sam da si ubio te ljude i dasle uţivao u onoj ţeni.” “Ja nikada nisam to uradio nijednoj ţeni.” “Dobro, ako ti nisi, ko je onda?neko bio s tobom?” “Nn-e”, mucao je Romi. Onda je poĉeo da razmišlja. “Dovraga, ĉoveĉe, ja seeg ne sećam. Kako da znam da li je neko bio sa mnom. Sve što sam rekao, jeste da to nikad na bih

adio nijednoj ţeni, ma koliko da je mrzim.” IznenaĊen, Lari se poĉešao iza uveta. Zapravo, ĉuo je vo. “Da li si mrzeo Lujzu?” “Dobro, ne mrzim, znaš ĉoveĉe. Ja nikog ne mrzim. Zar nije Isus takozao?” “Dobro”, rekao je Lari, nastavljajući da trlja uvo. “Šta si imao protiv Lujze?” Veverica je s



avo odmahnuo rukom. “Ona je jedna od onih pokvarenih kuĉki. Znaš, obećaju ti jednu stvar, a uraugu. Znaš i sam kako to ide.” “Naravno”, rekao je Lari. “To sam zaboravio. Kako si je upoznao?” vi put se ĉinilo kao da se Veverica napreţe da se neĉega seti. “Znaš, to je jedna slatka cura saodroma koja mi se mnogo sviĊala.” Aerodrom, pomislio je Lari. Kakva je on budala. Moţda treb

ko da doĊe i ciglom ga lupi po glavi. Dakle, Veverica je Lujzu upoznao na aerodromu. Sada se svţe. “Jeste li onda bili zajedno?” “Jok.” Romi se bojaţljivo nasmejao, istovremeno postiden i polašlju na tako nešto. “Nije bilo niĉeg u tom smislu. Nisam se mnogo motao sa ţenama.” 96 “Dobro, ašto si onda rekao da je ona jedna pokvarena kuĉka? Da li te je prevarila? Uĉinila nešto naţao?”

ovcĉc, smešnc stvari ti padaju na pamet.” ..Zar? Ja tako ne mislim. Reći ću ti šta je smešno u svemme. Prvo si rekao da ne poznaješ te ljude. Ali ti ih poznaješ. Poznavao si Gasa. Poznavao si Lujzu.

ikako, ĉoveĉe. Ja to uopšte nisam rekao. Sve što sam rekao jeste da nisam ubio nikoga od njih.” “o što si rekao da nikog ne poznaješ.” Laganje u jednoj stvari znaĉi laganje u svemu ostalom: to jegika zakona. Sudeći po njegovoj nagloj ukoĉenosti, Veverica je to iznenada shvatio. “Slušaj, Romireno, ja pokušavam da ti pomognem. Hoću da shvatim naĉin na koji se sve to desilo. Prolazio si psove ka-fane i kroz prozor si ugledao ribu koja te je izigrala. Ušao si unutra. Raspravljali ste se mće. Gas je pokušao da te izbaci napolje. Ja mogu da shvatim kako se ćela stvar otrgla kontroli. Hoem, ti ne izgledaš kao ubica. Ti i nisi ubica, zar ne?” Najzad, to je naĉin da ih nateraš na saradnju

eš kako shvataš, kako odobravaš kad ti oni kaţu: “Pa šta sam mogao da uradim?” “Nikad nisam biica”, odgovorio je Gendolf. “Dakle, kako si to uradio?” Veverica je ćutao. “Romi, koju vrstu drogristiš? Ekstazi? Koristiš li ekstazi?” “Goveĉe, ja ništa ne radim preterano. Ponekad malo ušmrkave sve. Doktor mi je kazao da to nije dobro za mene. Rekao je da nemam zdravlje za bacanje.” “A

mo se naduvaš, jel” tako?” Veverica se sloţio. “Da li si bio naduvan ĉetvrtog jula?” Momci se neaju baš svega. Droga ih potpuno zablesavi. Mnogi fini tipovi kao što si ti, zbog droge uĉine mnog

dosti.” “Da”, rekao je Veverica. Taj deo mu se dopao. “Hajde, Veverice. Ispriĉaj mi sve po redu.verica se usudio da ga, za trenutak pogleda u oĉi. “Nemoj da uvodiš ţene ovde.” “Neću”, rekao jemoţeš li da zatvoriš ovaj prokleti prozor?” Popravljive greške 97 “Prvo da malo popriĉamo.” Po

naest minuta on je zatvorio prozor. Zatim je Vilma do-nela jedno ćebe. Veverica se umotao u njegma je sela u ugao i zapisivala njegovo priznanje: dok je prolazio pored “Raja” video je kroz prozLujza unutra. Koliko moţe da se seti, bio je pod dejstvom droge. “Dakle, ušao si unutra u jedan sasle ponoći.” “Šta se onda desilo?” upito je Lari. “Ĉoveĉe, ne mogu da se setim. Bio sam naduvanoni.” “Hajde Veverice, šta se dogodilo?” “Ĉoveĉe, dobri Gas. Kao i obiĉno rekao mi je da se gujesi li izašao?” “Dobro, kako sam ga ubio kad nemam pucu?” Romi je odmahivao glavom, iskren

unjen pitanjem. “Ĉoveĉe, nikad nisam imao pištolj. Bojao sam se da ne ubijem samog sebe ili nekugog.” Veovatno je bio u pravu. “Dobro, ali te noći si imao pištolj?”

ndolf je zurio u nogu od stola. “Mislim da je Gas imao pištolj.” Lari je pogledao u Vilmu. Niko tokao. MeĊutim, imalo je smisla. Kafana je bila usamljena, ĉovek nije mogao da se nada brzoj pomoste”, rekao je Romi. “Gas je imao pištolj. Jednom me je s njim isterao napolje. Zima, ĉoveĉe, sne, a ja sam cvokotao od zime, a on je kazao da će da puca.” “Dakle, znao si gde se nalazi pištolj?”pod kase sa parama. U pregradi ispod kase.” “I odatle si ga uzeo?” Veverica se osvrnuo oko sebeoveĉe, ima li ovde nekog gre-janja?” Lari je stao pored radijatora. “Da li si otud uzeo pištolj?”verica je potvrdno klimnuo glavom. Lari je ukljuĉio grejanje i konaĉno pridobio Vevericu. Tipiĉalicijski promašaj, pomislio je Lari. Niko nije pitao Gasovu porodicu da li je on imao pištolj. Svaksli da je to uradio onaj drugi. Ostavio je Vilmu sa Vevericom, a on otišao da telefonira Dţo-nu,sovom sinu. Donekle oprezno, Dţon je potvrdio da je njegov otac ispod šanka drţao pištolj. Nije

nogo znao o njemu, osim da 98 Skot Tarou je Atena Leonidis traţila da se, zbog bezbednosti. kupi n



uţje, ali je odmah zatim zamolio Larija da ostane na vezi i posle nekoliko minuta je medu oĉevimpirima našao raĉun od kupovine. Pre pet godina Gas je kupio kolt marke Smit i Veson - oruţje iz kkako su struĉnjaci utvrdili, ispaljeni smrtonosni meci. Ĉaure nisu pronaĊene na mcstu zloĉina, jeale u magacinu. Oni uvek znaju. Ubica uvek zna nešto što promiĉe svima ostalima. Rekao je Vilmefonira Griru, a on je otišao da pozove Mj uriel. 22. maj 2001. DOBRO SRCE Misao da će nekoli provesti u društvu Dţilijen Saliven, bila je dovoljna da se Artur Rejven probudi u ĉetiri sata, atujući sa njom on je neizmeniĉno prolazio kroz faze beznadeţnog ćuta-nja i preterane glagoljivostie video kako se pribliţava prijavnici, srce mu je zaigralo u grudima. Nije u pitanju bila samo ĉeţ

dilo se i o sudbini njegovog klijenta, i zato je sve u njemu nervozno treperilo. Zbog toga je doleteata, pre nego što je ona izašla kroz njih. “Razgovaraće s tobom”, rekla je ona. “Sjajno!” Artur se bsvoju tašnu i iz bloka iscepao listove koji su bili posvećeni jednom drugom sluĉaju. Kad se vratioekao je Dţilijen kako se smeje. “Ne još, Arture. Tek za jedan sat.” Objasnila mu je okolnosti u kojErdaj nalazi. Vidno razoĉaran, Artur je otišao do šaltera da ugovori ovaj susret. Kada je telefonirvorskom obezbeĊenju, oĉekivao je probleme zbog Dţilijen, koja je bila bivši robijaš, neko koga primaju rado. MeĊutim, pitanja su se usmerila na njega, jer Erdaj nije prepoznao njegovo ime. Ere zatvorskim vlastima otkrio prirodu svoje veze sa Dţilijen - oni su mislili da se radi o njegovom

utnom stanju - i najzad je Artur dobio dozvolu da ga poseti, ali Popravljive greške 99

mo u pratnji Dţilijen Saliven, i to kao njen advokat. Sluţbenik na šalteru obavestio je Artura da ćeilijen morati da pode sa njim. Ona se nainrštila kad joj je Artur objasnio stanje stvari. Oĉigledno,atrala je, da je već potrošila sve svoje snage. “Mogu li bar da te pozovem na ruĉak?” pitao je Artje inaĉe osećao veliku glad. Dţilijen je nerado pristala i upalila cigaretu, drugu po redu otkako je

šla iz zatvorske zgrade. “Da li ti je rekao o ĉemu se radi? ” pitao je Artur. “Rekao je da je tvoj klvin.” “Nevin!” Artur je zastao u mestu. Zinuo je od iznenaĊenja. “Da li ti je to objasnio?” Dţilijenmahnula glavom i izduvala dim. “Osim toga, veruje da će biti pušten i da je već dovoljno odleţaoetpostavljam da će kazati kako je neko drugi ubio te ljude. Ali nije rekao ko. Niti kako on zna za toa li mu veruješ?” “On me je pitao isto i ja sam rekla ne. Nije ostavio loš utisak. Otvoren je. To je

urno. Moći ćeš i sam da proceniš. Ja sam ipak pristrasna.” Iako mu je bilo jasno da je Dţilijen reke što je znala, Artur joj je postavio još nekoliko pitanja. Nevin. Nije bio siguran šta treba da oĉekErdaja. Pošto je nekoliko puta proĉitao kopiju njegovog pisma upućenog Dţilijen, Artur je zakljuĉje Erdaj, koji je radio na aerodromu u blizini kafane “Raj”, ili sam bio svedok zloĉina, ili je od n

ugog ĉuo šta se tamo, zapravo, desilo. Ipak, on je, po svom obiĉaju, odbio da sasluša Pamelineetpostavke da Romi uopšte nije kriv. Nevin. Srce mu je lupalo od radosti i da bi se umirio, usmeritraţenje lokala. Bio je u Radjardu, u koji su ljudi dolazili zato što nisu znali da se ponašaju kako tili su to ubice, lazovi i prestupnici. Uprkos svojim nadama, Arturov razumni deo je govorio da ćezad, i on o Erdaje-voj vjerodostojnosti misliti isto što i Dţilijen. Sto se restorana tiĉe, izbor je bi

li. Posetioci robijaša su obiĉno siromašni ljudi koji sa sobom nose hranu i jedu za vreme puta.storan koji su najzad odabrali bio je mraĉan i veliki, sa tapetama koje su imitirale drvo. Po Arturšljenju, restoran je prvobitno bio sala za kuglanje. Dţilijen je poruĉila salatu. Artur se odluĉio zackano meso, koje je bilo specijalitet kuće. 100 Skot Tarou “Vcrovatno neće valjati”, rekao je kad nobarica udaljila. “Mesto kao što je ovo - tu se meso prţi i prcprţava. Bic”e kao da jedem topovsle.” Kada su mu servirali ruĉak, Artur je po starom obiĉaju uzeo noţ odvajajući razne vrste jela jedrugih - odvojio je grašak od krompira a meso sabio na jednu gomilicu, oko koje se formirala ba

mno smeĊe masti. Dţilijen, koja je ugasila cigaretu, sa zanimanjem je posmatrala ono što je Artur Moć navike”, rekao je on. “Tako sam i mislila. A kakvo je meso? Kao što si se i plašio da će biti?”

stavio komad u usta: “Još gore.” “A zašto si poruĉio specijalitet?” “Moj otac je zahtevao da se taek radi. Mislio je da je u restoranu najsigurnije poruĉiti specijalitet. Pomahnitao bi od besa ako b



ruĉili nešto drugo. Pre neki dan si

pitala za majku. Ĉo-vek poput njega - koji uvek naruĉuje specijalitet - zato ga je i ostavila.” Jedvpevao da proguta komad mesa. “Mogu da je shvatim.” Dţilijen se nasmejala. Htela je da se razonoje dţarnu-la u ranu koju je on nosio još iz detinjstva, koju uvek nose deca nesrećno spojenih ljudivljavao se u razloge oba svoja roditelja. Delio je oĉevo ogorĉenje zato što ga je majka napustila, ovremeno shvatao i njenu ţelju da pobegne od ĉoveka koji je na sve oko sebe prenosio svoj strah.turova mati, meĊutim nije bila toliko velikodušna prema njemu. Smatrala je da joj sin isuviše liĉiog oca, i da je kao i on konvencionalan i dosadan. Podsećajući sebe da mu je mati ekscentrik, uspda potisne njeno loše mišljenje o sebi. MeĊutim, sada kada mu je ĉetrdeseta bila na pragu, on je ĉslio o njoj - o liĉnosti, koja je pokidala sve graĊanske obzire, da bi vodila ţivot kakav ţeli. A šta eo? Ta misterija bila je dovoljno velika, da se mogao udaviti u njoj. “Na mene si ostavio utisak kmnogo voleo svog oca. Kad smo se sreli kod “Djuka.” Poslednju reĉenicu je oprezno izgovorila.oleo. U mom ţivotu otac je bio osa oko koje se sve vrtelo. Bez njega svet bi se raspao na sastavneove.” Tih dana, otac je za Artura bio omiljena tema. Priĉati o njemu, za Artura je znaĉilo Popravlške 101 oţiveti njegov lik. Shvatao je da je to što radi uzaludno, ali nije mogao da se zaustavi. Zb

ga se i prilikom prvog susreta sa Dţilijen, uvalio u nevolju. Sada je ona, da bi se iskupila, sedela pta stola i sa neupaljenom cigaretom u ruci, s naglašenom paţnjom pratila njegove reci. Hari Rejve

o svoj ţivot bio pomoćni radnik na otpadu svog roĊaka gde je prepravljao polovne auto delove. Nki naĉin, taj posao je bio neophodan uslov da uplašeni a zabrinuti g. Rejven veruje, kako bi njegovot, da je samo malo stvari u njemu drugaĉije, bio ako ne ispunjen a ono bar spokojan. Samo da je

ogao da studira, taĉnije, da je imao novca. Da je samo bio vlasnik otpada, a ne prosta radna snaga.samo, da je samo - to je bila osnovna parola njegovog ţivota. I ko je smeo da kaţe da nije u pravume Artur je, radeći u advokatskoj kancelariji, dolazio u dodir sa imućnim, kulturnim ljudima, koj

ogli da shvate ljude poput njega. Oni nisu razumevali tu strašnu ţeĊ za novcem i sigurnošću koju onnosi. Oni nisu shvatali šta znaĉi ţiveti od milostinje drugih. Arturu je srce igralo od radosti svaki pd bi se se-tio oduševljenog izgleda svog oca, dok mu je pokazivao svoju diplomu, ili kad mu je, se

dina kasnije, rekao da se zaposlio u advokatskoj kancelariji gde će mu godišnja plata biti neverov0 000 dolara. “Obiĉno ne mislimo mnogo na hrabrost i veliĉinu ljudi koji tu, pored nas, ţive obiĉnotom”, rekao je Artur. “O svim onim ljudima koje smatramo proseĉnim.” Ali, što je otac bivao stsam sve dublje shvatao kakav je heroj bio. Hoću da kaţem, to je ĉudo, kad ĉovek kakav je bio mojc, koji je bio tako mnogo uplašen za sopstveni ţivot, uspeva da vodi raĉuna o drugima i da se do tre brine za njih.” Artur je dostigao onu taĉku u priĉanju u kojoj je osećao kako mu se steţe grlo a s

viru na oĉi, ali on nije bio u stanju da prekine sa hvaljenjem svoga oca. “Moj otac je hrabro umro.rak jetre. Doslovno ga je rak pojeo. Otišao je kod doktora i ĉuo mraĉnu prognozu - još šest me-setrašnim mukama. I to je primio

ozofski mirno. Do kraja je ostao takav. Osetio sam kao da ga je bolniĉka pidţama otela od mene.spode Boţe, ĉovek se celog ţivota plaši, brine zbog stvari zbog kojih se niko ne brine, dozvoljavaizlude, a onda to? Odjednom je postao miran i pribran. Imali smo istinski lepih trenutaka. Kad muo bolje, zezali smo se. Shvatali smo kako smo 102 Skot Tarou zajedno proţiveli mnoge lepe daneieo me je. I ja sam volco njega. Ostao je uz nas u situaciji iz koje bi mnogi pobegli. Uradio sam son ţeleo da uradim. On je znao da ću se brinuti o Suzan. Mislim, oboje smo mu dugovali velikuhvalnost.” I u tom trenutku Artur je izgubio bitku sa samim sobom. Okrenuo je lice da Dţilijen pošoje patnje, ali su mu oĉi bile pune suza. Kad se malo pri brao, video je kako Dţilijen, verovatnotresena, nepomiĉno sedi. “O, boţe”, kazao je, “kakvu budalu pravim od sebe. Otkako mi je otac umstalno plaĉem. Plaĉem kad gledam program na televiziji ili kad sušam vesti. Pokušavam da shvatim



giku. Moramo tako mnogo da volimo druge ljude, a kada ih izgubimo ţivot postaje nepodnošljiv. Pkvog to smisla ima?” “Nikakvog”, odgovorila mu je tihim i promuklim glasom. Ponovo je ţivnula.atu su joj se videle sitne pege, a oĉi, na kojima je šminka isticala sitne bore, bile su sklopljene.ikakvog”, ponovila je i duboko uzdahnula. “Ostavio si ĉudan utisak na mene, Ar-ture.” “Dobar?”

ogu da ti odgovorim.” ” Pa da”, rekao je pomiren s ĉinjenicom. “Ne, ne. Nije to ništa u vezi s tobomodnosi na mene. Gledajući u svoje ruke, ona se borila s nekom mišlju. “Zahvalnost koju si opisaooje divljenje - ja to nisam nikad osetila. Nikad!” Uspela je da se nasmeši, ali nije imala hrabrosti gleda u oĉi. Odmah zatim, on je predloţio da krenu. Vozeći natrag, Artur nije progovorio ni reĉ. P

koliko ĉasova provedenih sa Dţilijen Saliven, poĉeo je da shvata njenu liĉnost i teškoće sa kojimari. Bog zna da su one trebale da budu primetne, obzirom na teţinu situacije u kojoj se našla. Ali, otakvoj situaciji drţala vedro i zapovedniĉki i on nije bio u stanju da je do kraja shvati. Njen stav

ema njemu prolazio je kroz tople i hladne faze. Naviknut da se bori za ţensku naklonost, Artur se unoj blizini osećao kao ping-pong loptica. To je bio njegov opšti utisak, mada je ona, kako izgledaala o njemu povoljnije mišljenje nego što se on nadao. Kad su stigli pred zatvor, Dţilijen je bilaodluĉna. Ĉinjenica da će morati opet unutra, oĉigledno ju je uznemirio. Nagla se naPopravljive gre3 pred na svom sedištu i odmahnula glavom. Artur joj se izvinio zato što je tera da dva puta prolazoz istu neprijatnost. “Nisi ti kriv, Arture. Znala sam šta ĉinim kad sam ovde došla. Prosto, to je suvmene. Toliko uspomena.” “Ovo bi trebalo da bude poslednji put”, rekao je Artur. Dţilijen, koja jeadila cigaretu iz, torbe, na trenutak je zastala. “Ljudi imaju neku stereotipnu predstavu o zatvoru,

?” Svi je imamo. Svako zamišlja da su neki njegovi vidovi posebno strašni.

a primer, šta? Polni ţivot?” “Naravno.. Seks je uobiĉajena tema. Strah da se ţivi bez toga. Strah omoseksualnih nasrtaja. Najviše lezbejki ima, zapravo, medu zatvorenim osobama. To je istina. Alisamo jedna od stvari kojih je ĉivek lišen. To i jeste glavni oblik kaţnajvanja odvajanje. Od ljudi. vika. Od hrane. Od ţivota na koji si navikao. To je, zapravo, suština robije. U tome ima neke ironijred svega što je kazano i uĉinjeno, pored sveg straha od sluĉajnih nezgoda i od zlostavljanja, ipakorena kazna, taĉno ono što treba da bude. Ona je vrsta amputacije, Prestaneš da ţeliš bilo šta. Pro

edaš. Ja sam tako uradila. Umesto ţelja došla je dosada. Tamo se na smrt dosaĊuješ. Pomisliš, dok se mogu neĉim zabaviti. Ja sam pametan. Ali pošto niko ne radi ništa, osim što obeleţava dane, alo postaje nevaţno. U stvari, osuĊen si da osetiš svu teţinu vremena koje prolazi. Imala sam trenuda sam doslovno mogla da ĉujem svaki otkucaj sata na ruci. Svaki sekund je odlazio u nepovrat.edajući je kako iznureno pilji u zatvor, Artur je ponovo poĉeo da plaĉe; samo sada su mu suze nem

kle niz lice. Obrisao je lice, zamolivši je za oproštaj, ali nju taj gubitak staloţenosti nije uz-nemiradnom kad poĉnem”, rekao je on. “Izvini.” “Nema zbog ĉega. Vrlo si ljubazan, Arture.” Izgledala jmalo iznenaĊena onim što je rekla. “Vrlo ljubazan”, ponovila je, a onda se zagledala u neupaljenuaretu koju je drţala u ruci. oktobar, 1991. VAŢNA VEST Zovem se Romeo Gendolf. Imam 27. go

am da ĉitam i pišem. Ovaj iskaz dajem slobodno i dobrovoljno. Niko mi nije obećao ništa zbog ovave. Shvatam da će iskaz biti snimljen za vre-me dok ga budem ĉitao. Posle ponoći 4. jula 1991.dine, zaustavio sam se ispred restorana “Raj”. Njegov vlasnik Gas se spremao da ga zatvori. Gas o se odavno poznavali. Jednom sam pokušao da iz njegove kase ukradem novac. On me je pojurioci me dobro izudarao. Posle toga, ĉim me ugleda u svom restorenu, on bi me izbacivao iz njega.nekad je izgledao kao da se šali, ponekad je delovao strašno ozbiljno. Jednom, kad sam ušao utoran, on je ispod kase izvukao pištolj i naredio mi da izaĊem napolje. 4. jula 2001. kroz prozor ledao ţenu koju sam poznavao i ušao sam u restoran. Njeno ime je bilo Lujza Rimardi. Kad sam 4ao, Gas mi je rekao da se gubim pre nego što zatvori, da ne bih nešto ukrao. Bio sam drogiran i Ga

besneo. Poĉeli smo da se svaĊamo. Gas je krenuo po pištolj, ali sam ga ja uzeo pre njega. Gas jestavio da se dere na mene, a onda je krenuo ka telefonu da pozove policiju, i ja sam pucao u njega



sam bio sve stan šta ĉinim. Lujza je vrisnula i rekla da sam lud, i nije htela da umukne. Kad sam pje umirim, ona je skoĉila na pištolj i ja sam onda i u nju ispalio metak. U restorenu je bio još jedavek, belac. On se sakrio ispod stola, ali sam ga video. Uperio sam pištolj u njega i naredio mu da ujzu odvuĉe do zamrzivaĉa u podrumu. Kad je to uĉinio, odmah sam ga ubio. Ukrao sam ono što s

oţe ukrasti i napustio sam kafanu. Pištolj sam bacio, ne znam taĉno gde. Bio sam pod dejstvom drosećam se svega jasno. Ovo je sve, ĉega sam mogao da se setim. Mnogo mi je ţao zbog onoga što snio. Mjuriel je sedela preko puta Veverice, u sobi za ispitivanje. Pored nje, jedan tehniĉar jeĉvrstio kameru za postolje, a lampa je

pravljive greške 105 bacala jaku svetlost na Vevericu koji je sada bio obuĉen u narandţa-sto zatvelo. trepćući zbog jakog svetla, Veverica je prilikom ĉitanja zastajao na nekim mestima, traţeći oduriel da ga podseti na neke izraze, Dok je ĉitao, ruke su mu podrhtavale, inaĉe je delovao smirenoo vaš iskaz, gospodine Gendolf7” “Da, gospodo.” “Da li je iskaz formulisan vašim recima9” “De

eko puta mi je pomagao.” “Da li ovaj iskaz izraţava ono što se po vašem sećanju dogodilo 4. jula91.” “Da, gospodo.”” “Da li ste dali izjavu detektivu?” “Da, pošto smo malo popriĉali.” “Da li vko pretio silom da sastavite ovakav iskaz?” “Ne, koliko mogu da se setim.” “Dobro, da li vas je nkao?” “Ne. ” “Da li ste imali dovoljno vode i hrane?” “Sad imam. Do sada mi se i nije mnogo jeloa li imate neku prituţbu na postupak?” “Pa ovako, znate, uneredio sam se u rkntalone. To nije bilo

Morao sam kao beba da sedim u tome.” Veverica je prstima prošao kroz neoĉešljanu kosu. “Boljpriĉam o tome.” Onda je dodao: “I gotovo na smrt sam se smrz”o.” Mjuriel je pogledala Larija.

Morao sam zbog smrada da otvorim prozor.” U prostoriji se još uvek osec”ao teţak zadah. “Ovo ti jdan usran sluĉaj”, našalio se Lari kad je ušla unutra. Ona je odgovorila reĉenicom koju je njen otacotrebljavao svaki put kad posle nekog uĊe u toalet: “Ovde smrdi kao da je neko umro.” Kasnije jedse-tila Larija da Gendolfove pantalone uvede kao dokaz da je postojao jak osećaj krivice. Pitalamija, ţeli li još nešto da doda. “Još uvek ne mogu da verujem da sam uĉinio tako nešto”, rekao je

a ne bih ni mrava zgazio. Nikad pre nisam uradio nešto sliĉno.” I pri tom je dlanovima prekrio liceot Tarou “Sada ćemo prekinuti snimanje. Sada je 12 sati i 32 minuta posle ponoći; datum je 9.

tobar.” Kada je Mjuriel glavom dala znak, tehniĉar je ugasio svetio. Jedan policajac je zatim odvemija u ćeliju, odakle je trebalo da ga prebace u istraţni zatvor. Sa rukama vezanim otpozadi, Romovao pokorno i ošamućeno. “Dovidenja, Romi”, kazao je Lari. Romi ga je pogledao i samo je klimvom. “Sta si mu uradio?” upitala je Mjuriel kad su ga izveli iz sobe. “Ništa, samo sam radio svojsao.” “Lepo ste se zabavljali”, rekla je ona.

ri se nasmejao kao dete. Za vrcme snimanja stigao je Grir. U jedan sat posle ponoći, Herold je biosprekorno obuĉen i u ĉistoj, uštirkanoj košulji. Grir je poznavao Telmejdţa, i Mjuriel je nedavno,dnoj veĉeri, sedela pored njega. Na nju je tad delovao kao jedan od onih crnaca koji su kao ţivotn

avilo usvojili da uvek budu najbolji i da uvek budu na oprezu, naroĉito ako se nalaze u društvu belkvo ponašanje postalo je deo njegove liĉnosti i on ga više nije bio svestan. Sa rukama na bokovimobratio Lariju i ţalio se pri tom da nije preterano zadovoljan sa svojim detektivom. Prvo je upitaoko je Lari pronašao Gendolfa. “Dobio sam dojavu. Jedan narkoman je izjavio da je kod njega videdaljon.” ” I Gendolf ga je imao kad si ga uhapsio?” “Da.”, Lari je potvrdno klimnuo glavom.ajnehen i Voznicka će to potvrditi.” “Sta je sa seksom?”, upitao je Grir. “To nije priznao?” “Ne joakle, kakva je vaša teorija?”, pitao je Grir oboje. “Moja teorija je”, rekao je Lari, “da je on biopaljen na Luj-zu i da ju je pod pretnjom pištolja naterao da mu se poda, a da je to uradio još jednod je ona već bila mrtva. Ali, kaţem, to na sudu ne treba potezati. Nešto još nedostaje, ali ćemo na teteti kasnije.” Kad se Grir okrenuo prema Mjuriel, ona je objasnila zašto Lari greši, zato što ne id

aja.” “Dokaz nećete imati ako ga ne traţite”, rekao je. “A kad je u pitanju smrtna kazna, porota hoć



e bude dokazano. Dokaz koPopravljive greške 107 ji imamo nije neoboriv, ali je dovoljan za osudu nije oskrnavio neko nepoznat. Romi je ili poĉinilac tog zlodela, ili je sauĉesnik u njemu. U obaĉaja je odgovoran pred zakonom.” Vidno impresioniran, Grir nije skidao oka sa nje dok je govorutru, kad se izvlaĉila iz kreveta, Mjuriel nije bila naĉisto sa mnogim stvarima; nije znala da li ţeli a ili nastavi da ţivi sama, koja je njena omiljena boja, da li treba da podrţava republikance, pa ĉada li je pogrcšila što nikad nije vodila ljubav s nekom ţenom. Ali, kad u ruke dobije neki sluĉaj, ndovi su bili jasni kao dan. Problemi su bili kao pupoljci koji u njenoj staklenoj bašti procvetaju uenja. U sudu je već bio glas - ona ostavlja trag iza sebe, govorili su. “Da li je postojao sauĉesnik

ao je Grir. “On kaţe da nije”, rekao je Lari. “Kad shvati svu ozbiljnost sluĉaja, on će ga se setiti. uĉesnik postoji, neće dugo skrivati njegovo ime.” Grir je razmislio a onda je Lariju pruţio ruku. Porukovao i sa Mjuriel. “Dobro odraĊen posao”, rekao je. Napolju su ih ĉekali reporteri. Traţio je rija i Mjuriel, da stanu pokraj njega, dok on bude davao izjavu. Ĉim su izašli ispred zgrade, na njiuperila svetla reflektora. Ĉak i u ovom ĉasu, svaka stanica je imala spremnu ekipu, a bilo je i nekvinara. Svi su se oni okupili oko Grira, dok je, saopštavao Gendolfovo ime i njegovu kriminalnuošlost. Već su znali za Lujzin medaljon. U policijskoj stanici nije bilo lako saĉuvati tajnu. Grir jetvrdio da je Veverica kod sebe

ao taj komad nakita. Tim podatkom Herold je završio svoje izlaganje. TV stanice su imale dovoljn

terijala za vesti tokom ĉitavog dana. Kad su se rastajali, Grir se okrenuo Mjuriel i rekao: “Pozdralmejdţa.” Ona nije mogla a da ne oseti Larijevu reakciju, pri pomenu Telmejdţovog imena. Zajednnuli ka parkingu na kome su ostavili kola. Lari je bio na ivici da opet kaţe nešto glupo, ali se Stivbinski iz Tribjuna, prilepio uz njih. Ţeleo je da napiše ĉlanak o Lariju - neustrašivi inspektor opeava teţak sluĉaj. Lari ga je odbio, ali je pri tom bio neoĉekivano ljubazan prema reporteru. Izgledznao da je Stiv, koji prati suĊenja, vaţan za Mjuriel. Kad je Dabinski najzad otišao, Lari i Mjurieali sami izmeĊu svojih kola. Parking nije bio osvetljcn. Nikoga ne zanima šta se dešava iza policnice. “Da li si uspela da ubediš porotu?” pitao je Lari. “Videćemo danas po podne, verovatno ćupeti.” Pri tom se, više za sebe, nasmejala. Lari je bio vidljivo umoran i u tom umoru izgledao je st

egova kosa se uspravila kad je dunuo vetar, a koţa mu je bila, kao kod svih Evropljana sa scvcra,etljiva i suva. Još uvak je Lari ja doţivljavala kao neodvojivi deo svog ţivota, i nije mogla da shvje došlo vreme da se rasta-ne od njega. Kad su se prvi put sreli, trebalo je da mu pomogne u uĉeniviĉnog prava, ali umesto toga završili su u krevetu; prvi put je spavala sa njim dok joj je muţ biolnici, zbog srĉanih problema, koji su ga dve godine kasnije i ubili. To je, naravno, bilo glupo, ali jo glupo na pubertetski naĉin - htela je da sve isproba, pre nego što utone u monotoni svet duţnostiava odraslih osoba. Ali, njihov odnos je nastavio da traje. Na jedan ĉudan i promenljiv naĉin. I kari oţenio po drugi put i kad je Rof umro. Oni su rcšavali da se rastanu, ali su se onda sretali u suduar bi opet kretala iz poĉetka. Pustolovina se nastavljala prepuna ĉeţnje i uzajamne privlaĉnosti ko

iĉno prate ono doba kada ĉovek nije siguran šta zapravo oĉekuje od ţivota. Za nju, to doba jefinitivno prošlo. Bilo joj je ţao zbog toga. “Crkavam od umora”, rekao je Lari, “Hoćeš li nešto daedeš?” Oklevala je da ga opet ostavi, kao što je to uĉinila prošle noći. Tragovi toga kao da su se

deli na njemu. Onda joj je nešto palo na pamet. “Šta misliš o “Raju”?” Odliĉno. Lari nije imao vresuviše dugo priĉa sa Dţo-nom preko telefona, pa mu je obećao da će ga posetiti ĉim bude imao mmena. Dţon je obiĉno ćele noći ostajao u kafani. Kad su stigli u restoran, Dţonija nije bilo na vidlazio se u kuhinji. Odatle ih je spazio, kroz mali otvor koji sluţi za iznošenje narudţbina, i pojavio

ed njima u kecelji koja je bila bar dva broja veća. Njena ogromna veliĉina bila je siguran znak danije pripadala Gasu. Popravljive greške 109 “Je li to istina?” upitao je i pokazao na radio koji se

azio pored kase. Kada su oni rekli da jeste, on je seo pored jednog stola. Na mo-menat je zurio ugovu tamnu površinu, a onda je rukama pokrio lice i poĉeo da plaĉe. Obliven suzama, on im je



prestano zahvaljivao.

o nam je posao”, rekla je Mjuriel tapšući ga po ramenu, ali je i sama bila na ivici suza. Sve je u nperilo od osećanja prav-doljublja. “Vi ne znate kako je to teško, znati da se ĉovek koji je to uradiek slobodno seta”, rekao je on. “Stalno sam oscćao da moram nešto da uĉinim, da sam izdao svoga moram nešto da preduzmcm.” Mjuriel je proteklih mcseci više razgovarala sa Dţonom kome je Grti postao draţi, nego što je to ikad bio za vreme ţivota. Mjuriel je to i ranije viĊala, ali nije bila nju da potpuno shvati taj preobraţaj. Nuţda je naterala Dţona da preuzme restoran, i nekoliko mese je proveo na Gasovom mestu povećali su njegovo poštovanje prema oĉevim shvatanjima i strog

avilima ţivota. MeĊutim, bila je zgranuta mrţnjom s kojom je Dţon, prilikom njihovih telefonskihgovora, govorio o ubicama svog oca. Ponekad je mislila da Dţon ubicu toliko mrzi zato što jeosezu savesti zbog onog sramnog trenutka u kome se obradovao oĉevoj smrti. MeĊutim, kad se togodilo, ona je osećala da su bol i šok zbog smrti - kao i ĉinjenica da je ona ukinula mogućnost

mirenja oca i sina - izbrisali netrpeljivost koja je postojala medu njima. Dţon se opet dao u preterahvaljivanje, a Lari je konaĉno prekinuo taj monolog tako što mu je predloţio da ih ĉasti besplatnomĉerom, radostan što moţe da im bude na usluzi, Dţon je odjurio u kuhinju. Kad su ostali sami, Mjuri su seli za jedan sto. Izbegli su da sednu na mesto na kome je, pre svoje smrti, sedela Lujza Rimuriel je iz tašne izvadila paklo cigareta. Lari joj je iz ruke uzeo upaljenu cigaretu i povukao jedan

adam se da si primetila da nisam pominjao Telmejdţa?” “Do sada.” Lari se poĉešao po bradi i zaitivaĉki stav. “Udaćeš se za njega, zar ne?” 110 Skot Taro u Bilo je dva sata posle ponoći. Lari, mkav da je bio, zasluţivao je da ĉuje istinu. Ona je od svoje devetnaeste godine izlazila sa muškarcirobavajući ih kao haljine pred ogledalom, nadajući se da će jednog dana naći onog koji joj odgova je umorna od toga. Sada je ţelela onu drugu stranu ţivota - decu, stabilnost, osećanje da je potre

ugim ljudima. Telmejdţ ju je oduševljavao. Vodio je ţivot za kakvim je ona oduvek ĉeznula. On jenjenu potrebu za velikim dogaĊajima koji u svetu ostavljaju trag. On je zanimljiv. On je bogat. Lleda, a u svetu je bio izuzetno cenjen. Ona se zagledala u Larija. Za nju je bilo šokantno otkriće doš uvek stalo do njega, da to nije bila samo ĉulna potreba, već jedna simpatija i emotivna veza. Im

dosta toga zajedniĉkog. U odreĊenim situacijama delovali su intuitivno skoro na isti naĉin, kao dai jedno biće i jedan duh. Ali, ĉas odluke bio je pred njom. “Po svemu sudeći, hoću.” Lari se trgaomalo pre on to isto rekao, izgledao je vrlo iznenaĊen. “Da”, rekao je najzad. “Bogati momci uvekkupe lepe devoj-kc.” “Misliš da je bogatstvo jedini razlog?” “Ja mislim da je u tome ćela priĉa -gati moćni Telmejdţ moţe puno da uĉini za tebe.” Razgovor je otpoĉetka krenuo pogrešnim putemuriel je skrenula pogled na drugu stranu.

emoj da mi kaţeš da nisam u pravu.” “Nisi!” odgovorila je ona. Na Larijevom licu ogledao se ĉitaećanja. Iako se tome opirao, bio je na ivici da joj još nešto kaţe, ali je Dţon stigao sa prţenim mes

ima. Zamolio ih je za jednu cigaretu i seo za susedni sto. Grizao je nokte, igrao se mindušom na uhlno im postavljao pitanja, navikavajući ih na ideju da je ubica konaĉno uhvaćen. Ono što ga je ĉudte da to nije bio neki monstrum iz podzemlja, već momak koga je ĉesto viĊao u restoranu. “Ono štdi, jeste to što ga je Gas smatrao bezopasnim. Za mog oca, isterivanje tog bezveznajka iz kafane, bka vrsta zabave. Sećam se da ga je jednom pojurio, drţeći u jednoj ruci noţ a u drugoj sendviĉ. Dahamburger, a onda zapretio da će ga ubiti ako se vrati. To je bila zabava. I za jednog i za drugog.pravljive greške 111 Taj šmokljan - Gendolf - prvo je gledao kroz prozor, pa ako ne vidi Gasa, oulazio kao neki car u kafanu, a iz nje je, ĉim bi se Gas pojavio, nestajao brzinom vetra. To se dešakar jednom nedeljno.” Dţon je nastavio da se ĉudi, a Mjuriel i Lari su pokušavali da mu objasne ĉajnost te nesreće. “Neće to popraviti stvar”, rekao je Lari, “ali tvom ocu je taj tip bio simpatiĉanverica nije uzeo preveliku dozu, i da kroz prozor nije ugledao ţenu na koju je imao merak, sve bi



vršilo kao i obiĉno. Ali, zbilo se drugaĉije. Te noći je sve bilo drugaĉije. Te noći Veverica je pukog svog ţivota i zbog toga što nikad nije mogao da dobije ono što je ţeleo. To je isto kao da je ispotorana eksplodirao dovod za gas. Ovo je moţda glupo poredenje, ali taĉno. To je ţivot, Dţone, u nide sve kako treba.” Ona je primetila kako je Lari, izgovarajući poslednje reci, bacio brz pogled nom pravcu. Bilo je skori ĉetiri sata kad su izašli iz “Raja”. Lari je bio toliko umoran da se jedvatao, boreći se sa snom. Sa druge strane ulice ĉula se tutnjava sa autoputa. U ĉetiri ujutru, autoputeili samo kamioni, putnici koji ţure na avion, ljubavnici koji se vraćaju kući. Taj svet posebne namao je pored njih. U restoranu Lari je, radi svog mira, nastojao da smiri Gasovog sina. Nije mu po

kom. Dţon je nastavio da priĉa o ţestokim momcima koje je njegov otac s lakoćom sreĊivao, a Lada, dok je stajao pred Mjuriel, osećao da mu se srce ĉepa. “Mjuriel”, rekao je onim istim tuţnimsom, kojim je govorio ispred zatvora. “Moram da razgovaram s tobom.” “O ĉemu?” “O Telmejdţda je odmahnuo rukom. “O svemu.” “Ne ţelim da priĉam o Telmejdţu.” “Ali, saslušaj me.” Osećau vrtoglavicu i muku u stomaku, ali mu je u duši bilo još gore. Već nekoliko dana mu je bilo jasnoto je ulagao onoliku energiju u sluĉaj trostrukog ubistva, liĉeći na lekara koji pokušava da oţivi m

o. Sve to je ĉinio zbog Mjuriel. Ipak, ni tada mu nije bilo jasno o ĉemu se zapravo radi. On nije ţcse samo provodi sa njom i da

rţava neku labavu vezu. U njegovom skoro deĉaĉkom mozgu odigravalo se nešto nalik na TV serij

2 Skot Tamu će nabaciti laso na lošeg momka, i Mjuriel će se najzad opametiti i shvatiće da od njma niko bolji. Oteraće Telmejdţa i ostaće za-uvek s njim. Shvatajući svoje tajne misli, on se osećao da je potpuno zdrobljen. Kakav veliki detektiv, rugao se sam sebi. “Hteo bih da me saslušaš”,novio je. Njihova kola bila su parkirana u blizini mesta gde su se Gasov kadilak i automobili Lujzla pekli na suncu, dok su se tcla njihovih vlasnika smrzavala u podrumu. Mjurielina “Honda” je bţa, i oni su seli u nju. Mjuriel nije bila previše uredna. Zadnje se-dište joj je sluţilo umesto gepck

moti od hrane, plastiĉni paketi u kojima su stajale kupljene stvari, liĉna pošta, sve to je bilo nabacadno preko drugog. “Znaš, kad si mlad, ljudi ti govore kako ćeš neke stvari shvatiti kad odrasteš”, reLari. “Ti ih slušaš i misliš šta je to, dodavola? Šta ja to, kog Ċavola, treba da radim? Ljudi ti gov

se uozbiljiš, a ti ne moţeš da smisliš šta ti zapravo treba u ţivotu.” Dok je govorio, Lari je gledaodan goli zid ispred njih. Nekad davno, neko je tu naslikao reklamu za bezalkiholno piće, a od cclogzora, ostala je samo devojka velikih grudi s ĉašom u ruci. “Uvek sam se pitao kako to da ukapiramću da kaţem, ti si uvek znala šta hoćeš i tome si, otkad te znam, uporno stremila. Hoćeš da vidiš se u novinama. Ali, ja sam drugaĉiji. Ja ne znam šta hoću, dok to ne izgubim. To je kao kad je Nens

kla: “Ostavi mi decu” Pomislio sam, Boţe, pa ona stvarno to hoće.” Sećanje na sinove izazvalo je mu pravu bujicu osećanja. Oni su kao kuĉići išli za njim, dok bi on radio u bašti. Voleli su da se

otaju oko njega. Darel je imao testeru koju je stalno vukao po prašnjavoj zemlji, a Majki je, drţećiema rukama, ukucavao eksere. Lari je satima motrio na njih, a noću se budio ispunjen strahom da i

oţda nešto nije desilo. Boreći se sa ţeljom da zaplaĉe, on se uštinuo za nos. Uvek je bio sumnjiĉavema odreĊenom tipu policajaca, ţenama i muškarcima, koji su se predavali svakoj triĉavoj emocijna ulici morali da budu tvrdi; plakali su kao kiša, ako im papagaj pobegne iz kaveza, dok suovremeno ostajali hladni, vršeći uviĊaj nad telom sedmogodišnjeg deteta koje je stradalo u uliĉnoraĉunu zaraćenih bandi. O sebi je mislio kao o ĉoveku, koji je u stanju da se izbori sa svojimećanjima, koji je u stanju da kaţe: “Jeste to pakleno, ali to je ţivot.” Popravljive greške 113 “Eto, m ja dovoljno glup da ne znam šta mi nešto znaĉi sve dok to ne izgubim. Postoje takvi ljudi”, rekaoisam ja jedini.” U tami on nije mogao dobro da vidi Mjurielin prodoran pogled i obris njenog lica se naslonila na vrata kola. “Kuda ovo vodi?” Ona nije mogla da prestane da bude Mjuriel. Mor

bude na kraju krivine, kada su svi na poĉetku. Mjuriel je poticala iz normalne, dobro stojeće poroi, mora da je već u majĉinoj utrobi kalkulisala. Bila je kao one krave koje do



le uvek idu najkraćim putem. Mjuriel je imala sopstveni sistem orjen-tacije koji je nikad nijeeverio. U svakoj situaciji taj sistem je govorio koji je pravi put za nju. Smišljajući odgovor, Lari

ustio pogled na svoje ruke i zapanjio se kad je otkrio da su mu nokti crni od zemlje iz vrta. Juĉe jeojoj drugoj kući, u Pointu, sadio zimzeleno drveće, jer je upravo bilo vreme za to. Mati ga je uvekominjla na ĉistoću i on se zapanjio kako sve do tog trenutka nije video da su mu nokti prljavi, što juran znak koliko je bio opsednut sluĉajem “Veverica”. “Šta ako ti kaţem da sam umoran od ovakvota”, rekao je. “Umoran od traganja za ţivotom, koji je bolji od samog ţivota. Šta, ako ti kaţem dazad poĉeo da razmišljam o pravim stvarima.” Pokazao joj je nokte. “Hoću da postanem baštovan.

raĊujem sopstveni vrt.” “Da obraĊuješ vrt?” “Mislim, figurativno. Hoću da sredim svoj ţivot. Dao nešto znaĉilo?” “Lari”, rekla je ona. “Mislim da sada znam šta hoću u ţivotu. Onako kako smo ddili, nijedno od nas dvoje nije bilo pošteno u tome. Postoji štošta…” “Postoji”, rekla je. Uhvatila ruku. “Ali, Lari…” Sada je i njoj bilo teško. Pomerila se na svetio i on je video, da je sklopila oĉe mislim da ovo moţe da se nastavi. Ja ne mogu. Ja više nisam u tome.” To je bio drugi udarac, jaog u kafani, i njemu je na trenutak zastao dah. Gospode boţe, pomislio je, kakav sam je bednik, kadavim pozorište samo zato što mi je ova ţena rekla da se udaje za drugog. 114 Skot Tarou “Osećaćuo poslcdnji kreten, ako sada zaplaĉem”, rekao je. Ona se nagla prema njemu i poljubila ga u vrat.ajde, Lari, pobogu! Pa to nikad nije bilo zauvek.” “To je ono što hoću da ti kaţem”, odgovorio je.rebalo je da bude zauvek.” “Bilo je dobro, Lari. Bilo je dobro na bezbroj naĉina. Ali, to je bilabava, Lari. Oboje smo ţeleli da bude tako. Da se malo ljubakamo. Da se zabavimo. Ne moţeš zahtto postane ţivot. Hoću da kaţem, ja to volim zbog onoga što je bilo. A bilo je super.” Ona se, primisli na sve što se dešavalo meĊu njima, od srca nasmejala. Prebacila je ruku preko njegovog ramriljubila svoje lice uz njegovo. “Lepo nam je bilo”, kazala je a drugu ruku stavila na njegovu butinjoj je sklonio ruku, ali ju je ona vratila. Nastavili su da se bore, uţivajući u tom trenutku i olakšane je on donosio. Konaĉno je ĉvrsto stegao njenu ruku, ali je ona drugom, iznenada otvorila patent govim pantalonama. “Ne ţelim poslednji oproštaj, Mjuriel.” “Ja ţelim”, odgovorila je ona na svobiĉajeno otresit naĉin i stavila ruku tamo gde je ţelela da je stavi. Mislio je da je suviše umoran zašto, ali nije bio u pravu. Ona je spustila glavu u njegovo krilo, on je nekoliko trenutaka uţivao, a o

odgurnuo od sebe. “Na parkingu smo”, opomenuo je. Ona je upalila kola i obišla oko ugla. Kad jenovo stala, bacila se punom snagom na njega. Lari je pogledao oko sebe, shvativši da se nalazi naavom mestu za tu vrstu fiskulture - iza zgrada, ispod telefonskih kablova, usred izruĉenog dubrišta Ċalih

nti, zadovoljstvo je uvek bilo snaţno i brzo. Mjuriel je od tih trenutaka napravila praznik, dotiĉućiikom tamo gde je bio najosetljivi-ji, suvereno vladajući svakom njegovom reakcijom i uţivanjem

o je bila Mjuriel. Ţena koja bestidno i do kraja uţiva u moći koju joj daje muška ţudnja za njom. Oaj, pomislio je on. I sa mnom je svršeno. Kad je u svom uţivanju stigao do kraja, kriknuo je kao da

raštao sa ţivotom. Popravljive greške 115 22. maj 2001. NORMALNA OSOBA “Vi baš ne moţetne”, rekla je Ruti, ĉuvarka zatvora koja je već pratila Mjuriel. Otvorivši teška zatvorska vrata, oni-lijen pozdravila kao starog prijatelja, a Arturu je ljubazno klimnula galvom. “Mislila sam da stegovor sa Ernijem završili”, rekla je, dok su mraĉnim hodnikom koraĉali za njom. Artur je objasniurni komandir zahteva Dţilijenino prisustvo, i Ruti se nasmejala. “Ima i takvih”, rekla je. Pored sgućih pravila, oni izmišljaju još i nova. I Dţilijen je imala sliĉno iskustvo. Kad se radilo o strogovorski sluţbenici su bili svet za sebe. MeĊu njima je bilo sadista koji su nalazili utehu u tome da mvorene ljude. Ali u Oldersonu, Dţilijen je takoĊe sretala ĉuvarke nalik na Ruti, dobre duše koje su

mo zato što nisu mogle da naĊu drugu posao ili zato što su najsreć-nije bile sa onim osobama, koje

maju pravo da ih posmatraju sa visine. Kad su stigli do bolnice, Ruti je ponudila Dţilijen da je odmprati naatrag, uveravajući je da deţurni straţar neće ni primetiti razliku. Dţilijen je bila radoznala,



bra procena svedoka i upo-reĊivanje njihovih iskaza, zauvek je ostala iza nje. Bilo je ipak bolje dmah izaĊe napolje. Artur, koji se opet uzbudio zbog onog što ga ĉeka, odmah je nestao u bolnici. Rposle nekoliko minuta vratila, i kroz lavi-rint hodnika i rešetaka povela Dţilijen ka izlazu iz zatvovnoj zgradi, jedan osuĊenik, koji je gurao kolica ispred sebe, zastao je i okrenuo se za njom. Ona

ećala njegov pogled, ali je pretpostavila da ţeli da joj nešto dobaci. Umesto toga ĉula je svoje imeste li vi sudija Saliven?” Ruti je odmah stala izmeĊu njih, ali je Dţilijen odgovorila: “Bila samdija.” “Ovo je Dţons”, rekla je Ruti. “On je uglavnom u redu.” 776 Skot Tarou Ruti se našalila, Dţnasmejao, ali nije skidao oka sa Dţi-lijen. “Dali ste mi šezdeset godina”, rekao je. Oruţana plaljĉ

a se već selila da je zatvor pun onih koje je osudila, ali bila je više zaokupljena sobom negojenicom da c”e biti okruţena tim ljudima. I sad nije osećala nikakvu opasnost. Dţon je bio visok, bradu, ali je bio u godinama u kojima ljudi više nikome ne stvaraju probleme. “Jesi li pucao u nekitala je. “U tipa koji je bio sa mnom. OdraĊivali smo posao u jednoj prodavnici alkoholnih pića. Ĉpotegao pištolj i umesto njega ja sam pogodio svog ortaka. Zar to nije blesavo.

uĊen sam zbog toga i zbog oruţane pljaĉke. Ne smeta mi oruţana pljaĉka, ali zašto da leţim zbog nnisam hteo da uradim?” “Zato što si hteo da ubiješ ĉuvara”, rekla je Dţilijen. “Ne. Nisam hteo. B

m samo uplašen.” “Mogao si nekog da ubiješ.” “Da, ali nisam. Vidite, taj deo ne mogu nikako davatim.” Shvatao je on. Samo je ţeleo da priĉa o tome. Još uvek je u dugim zatvorskim noćima

mišljao kako je, eto, samo jedan pogrešan potez odredio ĉitav njegov ţivot. “To su sada samo proemena”, rekla je Dţilijen. “Da”, rekao je Dţons. “Ostario sam u zatvoru.” Ali se smejao dok je tovorio. “Kako je tvoj ortak?” upitala je Dţilijen. “Sasvim u redu. Zbog ranjavanja ĉesto ima stomaĉobe. Njemu ste dali samo trideset. Za tri godine biće na slobodi.” “On nije imao pištolj.” Pobedenons se vratio svojim kolicima. Izgledalo je kao da ga je ubedila, ali za dan dva, on će opet mislitiava stvar bila jedna velika greška. Ruti je, prateći je do izlaza, priĉala o Dţonsu, i obavestil jeilijen, da je on imao velike porodiĉne nevolje. Za Ruti, tajna je bilo ono što samo jedna ĉetvrtinaveĉanstva treba da zna. Ali je bila simpatiĉna. Pomogla je Dţilijen da svoju torbu izvuĉe iz kaseteu je morala da je ostavi, i kao dobar domaćin, otpratila je do izlaznih vrata, gde je ĉuvaru dala zn

propusti napolje. Dţilijen je gurnula teške rešetke, i iz zatvorske tame izašla na svetio dana. Bio jednog vremena, i sa mesta na kome je staPopravljive greške 117 jala, mogla je da ĉuje ţamor mnogsova. U Oldersonu, zatvorsko dvorište se graniĉilo s prugom. Većina lokomotiva je vukla teretne

gone, ali su takode pored zatvora prolazili i putniĉki vozovi i ona je jasno mogla da vidi putnike uma. Nikad nije mogla da skrene pogled na drugu stranu. Umesto toga, ona je sa bolnom za-višćudala te ljude koji su imali slobodu da putuju kud hoće. Normalni ljudi, tako ih je ona nazivala uslima. Okrenula se prema Ruti. “Zaboravila sam nešto. Nisam ukucala vreme izlaska na svojuopusnicu.” “Dobro, mogu to i ja”, rekla je Ruti. “Ne, ţelim da to liĉno uradim.” Naravno, to nije bna. Hte-la je još jednom da ude unutra, da mahne i da opet izaĊe napolje. Kad je brava škljocnula

, ona je taj zvuk osetila u srcu. Bila je opet normalan ĉovek. Sela je na klupu ispod jednog drveta zini parkinga i ĉekala. Posmatrala je ljude koji su prolazili pored nje. Sve normalne osobe, nalik,u. Konaĉno je iz torbe izvukla knjigu koju je tih dana ĉitala. Bio je to Tukidid. Dafi, koji je voleosike, preporuĉio joj je Tukidida, i ona je ĉitajući o dalekoj prošlosti i zaboravljenim ljudskim

dostima, na svoje veliko iznenaĊenje, u istoriji našla ute-hu. Shvatila je da njen duševni mir dobriom potiĉe od ĉinjenice da će jednog dana i ona pasti u zaborav, i da će velika plima vremena izb

e njene greške, jer na svetu ostaju samo jedno ili dva imena, a sve ostalo odlazi u zaborav i prah.nas se osećala spremnom da nastavi ţivot. Sve je gotovo, rekla je sebi. Ako se pomirila sa svojom

ošlošću, onda je sve gotovo.

ošlo je više od jednog sata pre nego što se Artur pojavio. Kad je izašao iz zatvora, Dţilijen se spr



siĊe u grad i popije neki hladan sok. “Oprosti što kasnim. Hteo sam da se vidim i sa Romijem prego što odem.” Ona mu je rekla da joj to nije smetalo. Dan joj je protekao mnogo lepše nego što jeekivala. “Kako je bilo sa Erdajem?” “Odliĉno.”, rekao je. “Nije moglo biti bolje.” Ipak, nešto nijko treba. Artur je delovao vrlo rasejano. Na trenutak je pogledao u daljinu, i skoro kao lovaĉki paušio vazduh. Nije rekao više ništa, pa ga je ona na kraju upitala šta misli o onom što je ĉuo od Erd

8 Skot Tarou “O, potpuno mu verujem. Apsolutno. Zato sam i posetio Romi-ja. Hteo sam liĉno da opštim povoljnu vest. Morao sam da se ubeĊujem sa upravnikom, ali on je, najzad popustio i pustiuĊem kod njega.” Artur se iznenada nasmejao. “U osnovi, on ne moţe da shvati zašto sam ja

enaĊen. Za njega je to što je ĉuo, zvuĉalo sasvim normalno. “Rek”o sam ti da nemam ništa s tim.”uševljen je što c”c izaći iz zatvora. Ali ga nije iznenadila vest da je nevin. Pamela će me stalno teovo ponavljam. “Romi je nevin”, rekao je Artur i zagledao se u put ispred sebe. A onda je ponovomi je nevin.” “Mogu li da te nešto pitam? Da li je Erno pruţio Romiju alibi? Ili zna ko je ubica?”zna”, rekao je Artur. “On je ubica. Erdaj. To je strašna priĉa. Ali sve se uklapa. Svaki detalj. I u

akom sluĉaju istinita je. Zašto bi ĉovck na samrti lagao? Hoću da kaţem, on je ubio sve troje ljudi.daj je to uradio.” Slomljen silinom svojih osećanja, Artur se sruĉio na klupu pored nje. Dţilijen jekala. Nije bila sigurna da li ţeli da sazna nove detalje. Ma koliko da je ţelela da zaboravi navike iošlosti, svoje sposobnosti prosuĊivanja, njoj je ćela priĉa izgledala neubedljivo. Isuviše je velikaĉajnost da umirući zatvorenik preuzima na sebe krivicu drugog robijaša. Sudeći po njegovom

Ċaĉkom ponašanju, pomislila je da Artur, uprkos svojim tvrdnjama, deli njene sumnje. Njegovakcija liĉila joj je na drugu krajnost do skepticizma. Pre mnogo godina, njen prvi šef u tuţilaštvu,jmon Horgan, koji je sada Arturov stariji saradnik, rekao joj je da je, dok se bavio privatnom praioci svog radnog stola ĉuvao jedan papir. Na njemu je kaligrafskim rukopisom bilo ispisano ono šrgan nazivao advokatskom molitvom: “Boţe, saĉuvaj me od nevinog klijenta.” Posle Erdajevog istur se iznenada našao na vrhuncu karijere. Ţivot Romija Gendolfa, njegov nevini ţivot, sada je bioturovim rukama. Pravda, zapravo sama suština zakona - da popravi ono što je u ljudskoj moći - savisila samo od njega. On je bio glavna promenljiva: njegov rad, njegova pamet, njegova sposobnopoĉne i dobije najvaţnije - borbu u graĊanskom društvu. Poslednje što se videlo u Arturovim oĉim

- veliki strah. DRUGI DEO SUDSKI POSTUPAK 12. jun 2001. Glavni tuţilac Mjuriel Vin, glavnilac Kajndel Kantrija, sedela je za stolom i pregledala papire. Radeći ovaj posao, ona je u sebi otonost ka urednosti, koju nije imala u mladosti.

njenoj spavaćoj sobi i spisku za kupovinu, još uvek je vladao haos, ali je na poslu bila najbolja. N, dugaĉak skoro dva metra, bio je ureĊen kao u generalštabu. Gomile papira, dokumenti tuţilaštvane zabeleške, pošta, sve je to bilo uredno sloţeno i rasporeĊeno po stolu. Pošta koja se odnosila

edstojeće izbore za drţavnog tuţioca, bila je paţljivo sloţena i odvojena po strani, da je pregleda ubodnom vremenu, kad stigne kući. Na kompjuteru se pojavila poruka: “12: 02 po podne; detektiv

arĉek, zbog glasina.” Ona je pozdravila Larija izvan svoje kancelarije u kojoj se šest pomoćnikaurbano kretalo izmeĊu stolova, a posetioci ĉekali s druge strane šaltera. Preko puta njene kancelarazila se kancelarija Neda Helsija, njenog šefa, koji je bio spreman da joj prepusti svoje mcsto, ĉdeće godine biraĉi tako odluĉe. Za sud, Lari je obukao košulju i sportsku jaknu, obe su uĉinile daleda vrlo elegantno. Bio je krupan i ugojen, a preostalu kosu, svilastu i sedu, bese briţljivo zaĉešlje je imao onaj zapovedniĉki stav koji je proisticao iz svesti o sopstvenoj vaţnosti. Kad ju je ugleaĉno se nasmejao, a ona je osetila njegovu radost - bilo je zabavno i prijatno utvrditi da se klupkota tako lepo odmotava, da u njemu ostvaruješ svoje planove i traješ na najlcpši mogući naĉin.dravo”, rekla je. “Zdravo”, odgovorio je Lari. 722 Skot Tarou Predloţila mu je da svrate na ruĉak

Mogli hi nešto da pojedemo a usput i popriĉamo o ovim glupim glasinama.” “Kul”, odgovorio je Ldec”i da je pod uticajem reĉnika svojih sinova, ona se nasmejala i upitala ga kako su njegovi dcĉa



ar su oni moji”7 Oni su vraţiji nakot.” U novĉaniku je nosio njihove slike. Majki je imao dvadesetdina i bio je brucoš na miĉigenskom univerzitetu. Mladi sin, Darel, zbog svojih sportskih uspeha uzbolu, bio je heroj svoje gimnazije. Ubeden je da će od njih dobiti stipendiju: “Samo, moţda ću gaga ubiti. Razgovaramo o tome. Moji ukućani, naravno, stalno se bune, a sve to posmatraju kaobiĉajene porodiĉne rasprave. Misle da je to prolazna zabava.” Mjuriel ga je na trenutak uvela u svncelariju da mu pokaţe slike Tea, prvog Telmejdţovog unuka. Ĉak i u trećoj godini, taj deĉko je liĉTelmejdţa. To slatko dete, taj mališan, bio je nešto najdraţe u njenom ţivotu. “Ti i Telmejdţ nemace?” upitao je Lari. Od svih pitanja, na ovo je najviše mrzcla da odgovara, ali Lari, osim što je ht

tvrdi svoje ranije saznanje, nije mislio ništa loše. “Nikada nije uspelo”, odgovorila je i krenula kaazu. U liftu, Lari je zatraţio da mu objasni današnje glasine. “Rejven je na sud, radi davanja iskazveo izvesnog Erna Erdaja koga ti verovatno poznaješ?” rekla je. “Poznajem.” “Dakle, Artur hoće no, u prisustvu sudije, da zvaniĉni iskaz, tako da sudija moţe odmah da proceni njegovu verodostoo svedoka. Jer, ako se postupak otegne Erno, koji umire od raka, moţda neće biti u stanju da daljesustvuje procesu.” “Umire od raka!? Gospode, stvari su poslednjih godina po Erna stvarno krenule. Znaš li tu priĉu?”

o šef odeljenja za krvne delikte, on je bio upoznat sa ce-lim sluĉajem. Pitomac Policijske akademf aerodromskog obezbedenja i cenjeni graĊanin, Erno je iznenada u kafani izgubio ţivce i pucao. M

lej, koji je zastupao Erna, pokušao je da se izbori za uslovnu kaznu, pridobivši ĉak i Dţekona Ejrevokata ţrtve, za to rešcnje. Ali, ipak nije uspeo da izbori uslovnu kaznu za nekoga ko ţivi u predgrmo se, zbog pucanja na druPopravljive greške ge ljude, nedeljno šalje na robiju bar dvadeset crnano je morao u zatvor. “Usput, kako je Artur?” upitao je Lari. “Još uvek se parniĉi, kao neko ko seašava od davljenja. Sasvim je u redu.” “Uvek sam volco da sa njim saraĊujem. Znaš, on je teglećarva, nije rasno grlo, ali odraĊuje svoje poslove.” “Naravno, to je ono što on zna da radi. Otaljavaari. Bio je vrlo ljut kad mu je apelacioni sud predao ovaj sluĉaj, ali je ipak pronašao neke novegućnosti. Ove nedelje izjavio je da je Er-daj glavni svedok.” “Da, glavni”, rekao je. “Glavni, zaga?” “Shvatio si.” Ona se nasmejala. “Moraćeš da im pruţiš neka dodatna objašnjenja. Tvrde kako

daj nudio neke nove dokaze za koje ti nisi hteo ni da ĉuješ.” “Mrzim da to radim”, rekao je Lari, aćelu stvar oce-nio kao potpunu budalaštinu. “Erno mi je napisao par pisama sa robije, kao što je pr polovini policajaca, pokušavajući da dobije neku pomoć. Sta sam, dodavola, trebao da uradim? u pošaljem izraze svoje naklonosti? Mislim da se tamo Erno pridruţio drugoj strani. Promenio jedište, ĉini mi se?” “Morao je. Traţila sam prošle nedelje da se vidim s njim, ali je odbio. Upravadjarda ne zna o ĉemu je reĉ.” Pošto je prošla nekoliko zgrada na putu od sudnice, Mjuriel se zausd “Bao Dina”. “Još uvek voliš kinesku hranu?” pitala je. “Svakako. Ali ne preterano zaĉinjenu.”storan je bio u starinskom stilu, sa zavesom od bambusa na ulazu i mirisom ulja od kikirikija i straĉina koji se širio po njemu. Mjuriel je imala svoje mišljenje o naĉinu spravljanja mesa u restoranu

o se odluĉila za obed od povrća. Lojd Vu, vlasnik sa kojim je upoznala Larija, doĉekao ju je srdao svog redovnog posetioca i vaţnu osobu. Obzirom na stanje stvari, ona je morala da od Larija zatprisustvuje tom saslušanju, mada njih dvoje za poslednjih deset godina nisu bili ni deset minutaedno. Lari je ponekad, kad bi ga poslovi doveli u njenu blizinu, svraćao kod nje, u kancelariju. Zakoliko minuta, oni su jedno drugom ispriĉali najvaţnije stvari, popriĉali o deci, policiji i po124 Srou slu. Puno su se smejali. A kad on ode, ona je obiĉno imala ose-ćaj krivice što je toliko priĉalam. Ne zbog samog Larija -ovaj stariji Lari razlikovao se od onog ĉoveka koga je pre sedamnaestdina srela u Pravnoj školi. Ali. on je bio prošlost koju je ona svesno odbacila, ljubavnik one Mjure više nema, ţene koje je u to doba bila slabija, nestalnija i ncsrećnija nego što je to bila sada.

i danas joj je Lari trebao. Detektivi nikada ne zaboravljaju svoje sluĉajeve. Kerol Kinej, naimeno



pektor, koja se bavila pitanjem ove smrtne kazne, u dosijeu nije ništa našla o Erdaju, ali ju je Larmah podsetio na detalje. Erno je vodio do Kolinsa. Kolinsa je vodio do Vcverice. Ona nije shvatiErdaj bio prvobitni izvor. Zatvorenih oĉiju ona je pokušavala da shvati o ĉemu se radi, ali joj nište padalo na pamet. Nagla se prema njemu. “Stara priĉa, Lari. Isto kao i bivše devojke. Postoji li nog ĉega treba da se brines”? Mislim, prosto da naslutimo šta oni smeraju?” “Misliš li na nešto što a?” “A što je suprotno neĉem drugom?” “Nisi od juĉe, Mjuriel”, rekao je Lari, pribliţavajući searima koje se retko priznaju. Postoje uliĉna i sudska istina, a dobar policajac poput Larija zna kakz velike buke, uskladi jednu s drugom. Nije dalje objašnjavao svoju primedbu. “Kakve oslobadaju

kaze sam ja, po pretpostavci, sakrio?” pitao je Lari. “Artur nije ništa rekao, a mi ništa nismo pronslala sam Kerol kada je molba bila poslala, ali je ona na neki naĉin naljutila sudiju, i on je tu molhvatio.” Lari je samo uzdahnuo. “Znaš već, kako to ide. Harlou je ĉovek koji misli da naimenovanvokat ima pravo na svaki potez, posebno kada je u pitanju smrtna kazna. A verovatno mu se Artur pada. Njegova firma uradila je puno stvari za federalni sud.” Oh, baš dobro”, rekao je Lari. “Ja vderalni sud. Tu svi priĉaju tiho i uĉtivo se smeškaju, jer, pobogu, nisu oni tamo neki radnici na teruriel se opet nasmejala. Zaboravila je koliko Lari ponekad znao da bude zabavan i lucidan. Poštoa tuţilac i budući šef Popravljive greške 125 drţavnog tuţilaštva prema njoj su, kada se pojavila nhovnom sudu. svi bili vrlo ljubazni. Sudijc vrhovnog suda su bile izabrane na tu funkciju, a to jeaĉilo da će se, ranije ili kasnije, svi naći u njenom poloţaju. Federalni sud je, meĊutim, bio svet zabe, jer su u njemu zasedali ljudi trajno naimenovani na tu funkciju. Mjuriel je tamo bila nekoliko prijeri i ovaj sud je do-ţivela uglavnom na naĉin koji je Lari opisao. “Ja mislim da Harlou pušta Laispuca svoj najjaĉi adut. Na kraju će sve biti u redu.” Lari je, oĉigledno umoran, klimnuo glavomkada, u Pravnoj školi, on je bio prvi ĉovek koji je povcrovao u njene pravniĉke sposobnosti. Za no što je ona znala o zakonu, bilo je svetinja. “Misliš da me neće nasankati sa Ernom?” upitao je.adam se da ću se izvući iz te stvari.” “Ti nikad ne ostavljaš posao koji zapoĉneš.” “To si dobro rhraniću to u svojoj memoriji. U novembru stiĉem uslov za penziju, a u januaru odlazim. Ljudi će sek meĊusobno ubijati. A ja o tome znam sve što treba da se zna. Osim toga, iduće godine se bira nmandir, a to ću biti ja, što je smešno, ili neko drugi, što je još gluplje. Jednostavno, došlo je vreme

ode. Osim toga, znaš, krenulo mi je sa nekretninama. Zapošljavam šest radnika. U pedeset i ĉetiridine dva posla su mnogo.” “Šest radnika?” “Prošle godine sam prodao šest kuća.”

pa, Lari. Pa ti si bogat ĉovek!” “Ne kao ti i Telmejdţ, ali ne ide mi loše. Ne ţalim se. Mnogo samgo što su to u porodici oĉekivali od mene. I sa akcijama stojim dobro. Neto iznos je visok, ali se sbro uklapa. Još uvek.” Nasmejao se, kao da ga zabavlja da govori narazu-mljivim jezikom, a ondaitao kako stvari stoje kod nje. “Dobro mi je”, odgovorila je i ostala na tome. Pripadala je onoj

dinstvenoj vrsti ţena koje se bude sa strepnjom da neće uspeti sve da postignu, sa strahom koji je, liku od mnogih drugih, duboko ukorenjen u njima. Ništa nije dobro ako se ne uradi savršeno - ni p

brak, ni uloga maćehe. Ali, ona je već imala dosta toga u ţivotu - dobar posao, novac, tog mališanmeravala se na te stvari, a razoĉarenja je ostavljala po strani. 126 Skot Tamu “Kakav ti je brak?”itao je on. Ona se glasno nasmcjala. “Odrasla osobe ne postavljaju ta dva pitanja, Lari.” “Zašto d?” “O kej, kakav je tvoj brak? Nikad nisi zalupio vrata, a? Da li ste ti i Nensi potpisali mirovniorazum?” “I sama znaš kako stoji ćela stvar”, rekao je Lari. “Ti me nisi htcla, tako da je svako druo dobar.” Ovo nije zvuĉalo baš kako treba, ali se on nasmejao. “Ne, mislim, sve je u redu. Ncn-si bra ţena. Stvarno dobra. S ta da zameriš ţeni koja prihvati tvoju decu? Ništa rdavo. A ni ţivot nijevršen, zar ne?” “Oĉigledno.” “Kaţem ti, sve više i više mislim o svojim precima. O narodu mojejke. Dcdu su, kada je imao šesnaest godina, njegovi roditelji dali na kolarski zanat - posao koji je

ao budućnost - a onda su utanaĉili ţenidbu. Moju babu je prvi put video tek posle dve godine, tri de venĉanja. A proveli su zajedno šezdeset pet godina. Nikada nisu imali neku duboku krizu. Zamis



k je govorio, igrao se drškom jeftine aluminijumske šoljc. Slušajući ga, Mjuriel je bilo vrlo prijatalo je da u ţivotu postoje veze koje se ne mogu pokidati. Spavati s nekim jeste jedna od njih. Bar

u. A verovatno i za većinu drugih. Do kraja ţivota ona će u sebi nositi jedan delić Larija. “Dobro, red na tebe”, rekao je. Da li je to teško? Po-smatram Tclmcjdţa, kad se ponekad pojavi na televizreno govoreći, mislim da je teško izdrţati njegov tempo.” “Biti udata za Telmejdţa ne zahteva mno

mo tamnu haljinu i smisao za humor.” Nasmejala se svojim recima, ali je bila uznemirena njihovimivenim smislom. Sve ove godine provela je, misleći da nikada neće podleći navikama kojima pod

ugi. Oni normalni. Proseĉni. Ove reci su joj još uvek bile potrebne da joj daju snagu. “Telmejdţ je

lmejdţ, Lari. To je kao da se voziš u koĉiji boga Sunca. Uvek imaš osećaj vreline.” Njen muţ je vot novog milenijuma, putujući avionom tri ili ĉetiri puta nedeljno. Imao je klijente po ćelom svetuljuĉujući i nekoliko vlada. Za njega je kuća bilo mesto gde se odmarao od svoje blistave javne liĉrepuštao svojoj iznenaĊujuće mraĉnoj prirodi. Ustajao je kasno, pijuckao viski, prepuštao Popravške 127

raznim mislima i leĉio rane koje u ţaru borbe nije osetio. lako je ĉešće bio ponosan na veliĉinu svpeha, on je, kad bi ga obuzele mraĉne misli, verovao da ga je ţivot zatrpao tolikom darovima, samo da bi ga unizio i pokazao mu kako toga nije dostojan. Od nje se u tim trenucima traţilo da ga teši

mam njegovo poštovanje”, rekla je Mjuriel, “i to mi mnogo znaĉi.” Priĉamo jedno s drugim.

zmcnjujemo savete. Puno vremena provodimo razgovarajući. To je dobro.” ,.Brak dva titana”, rekri. “Super advokat i drţavni tuţilac.” Mjuriel je uvek smetalo što se jedna ambiciozna ţena u društve prihvata ako je udata za uspešnog ĉoveka. Istini za volju, kad se udala za Telmejdţa, ona se pomm. “Još nisam izabrana, Lari.” “Ne moţeš da propadneš. Ko će, doĊavola, da ti izaĊe na megdanpravnog establišmenta će stati iza tebe. Sama si dovoljno uspešna, da ne govorimo o Telmejdţovimacima koji ĉekaju sa spremnim ĉekovnim knjiţicama. Novine pišu da ćeš postati senator.” Senatoradonaĉelnik. I ona je ĉitala o tome. Shvatajući koliko toliki uzlet zavisi i od liĉne sreće, ona jebijala da ozbiljno razmišlja o takvim špekulacijama. “To je posao koji ţelim, Lari. Iskreno govorendidovala sam se jer je Ned digao ruke. Telmejdţ će upravljati kampanjom. Pa ipak, ponekad se p

mu sve to.” “Koješta. Pa to si oduvek ţelela.” “Ne znam, Lari.” Oklevala je, pokušavajući da se senutka u kome joj je to palo na pamet. “Ĉak i prošle godine, nadala sam se da ću dva puta razmislitgo se prihvatim kandidature. Onda sam prihvatila ĉinjenicu da nikada neću ostati u drugom stanju. o na prvom mestu. Toliko toga znam o neplodnosti.” Ućutala je. Ona se nikad u ţivotu nije predavmo-saţaljenju, ali razmišljajući o godinama lekarskih pregleda, lekova, irigacija, raĉunanja plodnna, merenju temperature, nadanja i nadanja - ona je bila gotova da padne u oĉajanje. Kad je bila md je u pitanju bila njena osnovna ţelja da ostavi trag na ovom svetu, to joj se nikada nije deševalostari zavet, da iza sebe ostavi nešto za veĉnost, u rukama prirode, vodio je ka 128 Skot Tarou silnasti da sebe ovekoveĉi u detetu, da podiţe, da hrani, da poduĉava, da voli. Ni jedna potreba koju j

ala u ţivotu, glad, ljubavni prohtev, ĉak ni ambicija, nije mogla da se izjednaĉi sa silinom potrebeu Mjuriel pojavila kad je stupila u brak. Osećala se kao da joj srce pokreće neki veliki toĉak - ispga je ona, na kraju, ostala zarobljena. Ţivela je s tim gubitkom, s nekom tugom koja će je pratiti dooba. Lari je, paţljivo slušao, ne skidajući svoje plave oĉi s nje, Najzad je rekao: “Dobro, imaš mos. Mjuriel. Ţelim ti da postaneš drţavni tuţilac. Vaţno mi je da znam da si dobila ono što ţeliš.” Bisla u njegovim recima. Mjuriel je bilo prijatno da to ĉuje, da shvati kako se on još uvek brine za nrili su se oko plaćanja, ali je Lari bio uporan. Podsetio ju je kako je sada, po njenim recima, bogavek. Onda su se kroz popodnevnu guţvu prošetali do stare zgrade federalnog suda. Ken-ton Harlouedsednik oblasnog suda odredio je da se pred njim da izjava pod zakletvom. Procedura je u svako

ĉaju bila neobiĉna, što je bila posledica



ngresne odluke, kojom se spreĉava beskonaĉna parada molbi i muĉkih napada, kojima obiluju parpitanju smrtne kazne. Apelacioni sud, koji nikad ne saslušava svedoke uţivo, sebi je ipak zadrţao

avo da proceni njihova sve-doĉanstva i odluĉi da li proces treba da se obnovi, što se obiĉno rešavnivou okruţnog suda. Niko sa kim je Mjuriel razgovarala, nije ranije imao proces nalik ovome. G

dija je predsedavao u takozvanoj “sveĉanoj sali”. S obzirom na koliĉinu tamnog mermera, neko jeogao pomisliti da se nalazi u crkvi. Ali, Mjurielinu paţnju je privuklo nešto drugo. U prvom redu, nlicama od orahovog drveta presvuĉenim u se-defasti brokat, sedelo je nekoliko novinara, ne samolno naimenovani novinari, nego i neki TV reporteri. Stenli Rozenberg sa Petog kanala, Dţim Dţon

koliko drugih - kao i dva crtaĉa likova. Jedini razlog za ovoliku guţvu mogla je biti samo Arturovaava da se radi o neĉem velikom. Ona je, naslutivši nešto, zgrabila Larija za ruku i prošaputala mua je njemu u vreme vijetnamskih dana govorila, da je po sredi nešto vrlo ozbiljno. “Poĉinje”, rekpravljive greške 129 12.jun 2001. ERNOVO SVEDOĈENJE “Kaţite vaše ime, molim, i naglasiteako slovo zbog zapisnika.” “Emo Erdaj”, rekao je on, naglasivši svako slovo. Sudija Harlou je sasta, da se osigura, ponovio Ernovo prezime. “Erdaj?”, pitao je. Aitur pomisli kako sve to i liĉi narloua. On se svakom obraćao sa “vi” i po prezimenu, mada je znao da je Emo u svom ţivotu pucaooricu, a ubio ĉetiri ĉoveka. Sudiju Kentona Harloua opisivlali su kao “linkolnovskog”. Sudija je zu šezdeset ĉetiri godine, bio je mršav, sa uskom bradom i snaţnim, upeĉatljivim licem. Imao jeposredan stil i duboku odanost ustavnim naĉelima. Poredenje sa Linkolnorn, meĊutim, nije biloĉajno. Linkoln je bio njegov uzor. Sudijine odaje su bile pretrpane stvarima koje su podsećale naštenog oca, od prvog izdanja Karl Sendbergove biografije do brojnih maski i bronzanih poprsja izba dok je ovaj ţiveo. Kao advokat, nastavnik, vrsni poznavalac ustava i kao pomoćnik ministra prduţen za ljudska prava u Karterovoj administraciji, Harold je ostao veran sentenci koju je prpisivankolnu: “Vera u zakon je cvet humanizma”. Artur je nastavio da ispituje Erna. Za tri nedelje, koliktur nije video, Erno je bio znatno smršao, a i pluća su poĉela da ga izdaju. Policajci su sa njim doocu s kiseonikom koja je bila povezana sa jednom cevĉicom u Erdajevom nosu. Uprkos tome, Erdovao raspoloţeno. Mada je Artur to smatrao nepotrebnim, Erdaj je zahtevao da bude obuĉen u odaša visosti, za zapisnik.” Iza tuţioĉevog stola Mjuriel Vin je ustala da obnovi svoje primedbc na

stupak. Artur je povodom Romijevog sluĉaja Više puta sa Mjuriel razgovarao telefonom, ali ju je t sad video posle nekoliko godina. Iako je bila malo ostarila, vrlo lepo je izgledala. Artur je pomije to uvek tako kod vitkih osoba. U njenoj gustoj crnoj kosi pojavio se nekoliko sedih vlasi, i bila

ko našminkana, ne zbog godina, već po Arturovom mišljenju pre zbog ĉinjenice da je kao javna liĉsto bila fotogra-fisana. 130

ot Tarou Mjuricl i on su zajedno radili u tuţilaštvu i on je i sa njom, kao i sa većinom drueih kolegao korektan odnos. Rastuţivala ea je C? D OJ ĉinjenica što će posle današnje rasprave ona o njemsliti onako kako većina tuţioca misli o advokatima odbrane: još jedan smrtnik ĉiju dušu su isisali

mpiri koje zastupa. Ipak, njegova duţnost prema Romiju nije mu ostavljala neki veliki izbor. On niogao da unapred oba vesti Mjuriel o ĉemu se radi, jer bi time rizikovao da ona, zbog ispitivanjadajevih zahteva, zatraţi odlaganje, za vrcmc koga bi Erno ili toliko oslabio da ne bi mogao da svebi u zatvoru bio prisiljen da porekne svoj iskaz. Sa ţestinom, koju je Artur uvek pripisivao njenomtu, Mjuriel je dokazivala sudiji da je Gendolf iskoristio sve mogućnosti za izbegavanjc smrtne kazi, gospodo Vin, dakle, mislite”, pitao je Harlou “da ĉak iako bi policija imala podatke, koji dokazvinost gospodina Gendolfa, ustav-naš ustav, federalni ustav - ne dozvoljava da se o tim podacima pravlja.” “Mislim da je tako po zakonu”, rekla je Mjuriel. “Dobro, ako mislite da ste u pravu”, resudija. “Onda ćete izgubiti vrlo malo, ako saslušate ono što gospodin Erdaj ima da kaţe.” Uvek

bolji advokat u sudnici, Harlou se, pritom dobrodušno nasmejao. Rekao je Mjuriel da zauzme svosto, a Arturu rekao da moţe da postavi sledeće pitanje. On je Erna pitao, gde trenutno ţivi. “Ţivim



edicinskom odeljenju kazncno-popravnog zavoda u Radjardu. ” “Zbog ĉega ste tamo smešteni?”olujem od ĉetvrtog stepena raka na plućima.” Erno se okrenuo prema sudiji. “I ostalo mi je još okseca ţivota.” “Ţao mi je što to ĉujem, gospodine Erdaj”, rekao je Harlou. Po svom obiĉaju, sudijako dizao pogled sa beleţnice ispred sebe, ĉak i u ovom trenutku sauĉešća on nije odstupio od svojvika. Artur je imao nekoliko većih parnica kod Harloua, i sudija je cenio njegovu marljivost i temstup predmetu. Sa svoje strane, Artur je poštovao Harloua, po ĉijem je udţbeniku polagao ispite navnom fakultetu. Sudija je bio veliki ĉovek. Ponekad je znao da bude ţestok, dţangrizav, ĉak i jedao je liberal starog kova, i svakog ko nije poštovao demokratske institucije, doţivlajvao je kao

bludnog sina. Već godinama je bio u ratu sa konzervativnim apePopravljive greške 131 lacionimdom, boreći se protiv ĉestog poništavanja sudskih odluka i nastojao je da ih zaobiĊe, kad god je tooguće. Artur je taj rat imao nameru da upotrebi u Gendolfovu korist. Harlou nije krio svoju ozlojedvim zakonima koji su, umesto sudijama na njegovom nivou, apelacionom sudu davali pravo da uĉajevima smrtnih kazni, prekinu habeas corpus postupke. Zbog toga je sudija odmah prihvatio Art

gestiju da proceni Erdajevu vcrodostojnost. jer ovakav nalaz apclaeioni sud, po pravilu nije smeonemari. U stvari, to je sudiji kakav je bio Herlou. u velikoj meri, pruţilo pravo da odluĉi da li će si obnovljen. “Da li ste bili osuĊivani?” pitao je Artur Erdaja. “Jesam. Pre ĉetiri godine posvaĊaou kafani s jednim momkom koga sam svojevremeno kaznio, i to se završilo tako što sam mu pucaoa. Prvo je on na mene

srnuo pištoljem, ali nisam morao .da pucam. On se na sreću oporavio, ali sam ja osuĊen na desetdina.” Erno je mikrofon, nalik na crnu mahunu, privukao tik do svojih usana. Glas mu je bio hrapalo - malo pa je ostajao bez daha. Ali je delovao smireno. Ernov blagi grleni naglasak malo selikovao od naĉina govora koji su upotrebljavali ţestoki momci iz njegovog kraja. Artur je nastavistavlja pitanja o njegovoj prošlosti, poĉinjući od njegovog roĊenja u MaĊarskoj, a završavajućiposlenjem u Trans-nacionalnoj kompaniji. Herlou je sve briţljivo zapisivao. Spremajući se da posvno pitanje, Artur je pogledao u Pame-lu, tek da se uveri da nije propustio neki vaţan detalj. Svareptala od oĉekivanja, Pamela mu je jedva primetno klimnula glavom. Sasvim neoĉekivano Artur

etio neku blagu tugu zbog nje. Na samom poĉetku svoje prakse, Pamela će imati priliku da uţiva upehu kakav više nikad neće postići. Posle toga, ona verovatno više nikad neće moći da se zadovoljm se inaĉe u praksi zadovoljavaju mladi advokati Onda je shvatio da isto to moţe vaţiti i za njega.ivao je u mogućnosti da sledeće pitanje moţe da promeni njegov ţivot. I on ga je postavio. “Gospodaj, usmeravajući vašu paţnju na 4. jul 1991. moţete li nam reći šta se dogodilo tog dana u ranimarnjim ĉasovima?” Erno je namestio cevĉicu u nosu. “Ubio sam Lujzu Rimardi, Au-gustusa Leonidla Dţadsona”, rekao je. 132 Skor Taroit Artur je oĉekivao meteţ u sudnici, ali umesto toga zavladtva tišina. Harolu, koji je ispred sebe imao monitor sa transkripcijom sudskog zapisniĉara, paţljivgledao reci koje su se na ekranu pojavljivale jedna za drugom. Onda je ostavio svoje penkalo i

slonio bradu na ruke. Ispod gustih, belih obrva, njegov pogled se zaustavio na Arturu. Sudija nije zvoljavao da se primcti utisak koji je na njega ostavio Arturov nastup, ali je sjaj u njegovim oĉimgledno izraţavao iskreno divljenje. Pruţiti ovakav dokaz uoĉi samog izvršenja smrtne kazne - to jšljenju sudije Harloua, bila sama srţ onoga zbog ĉega pravniĉka profesija postoji. “Moţete dastavite sledeće pitanje”, rekao je Arturu. Bilo je moguće pitati samo jedno. “Da li je Romeo Gendao bilo kakve veze s tim ubistvima?” “Ne”, rekao je Erdaj mirno. “Da li je bio prisutan?” “Ne.” “planirao, ili pomagao u tim ubistvima?” “Ne.” “Da li vam je na neki naĉin pomogao da prikrijete istva?” Artur je radi efekta, na trenutak zastao, U sudnici se najzad zaĉuo zvuk: dvojica reportera sšli u hodnik, gde je bilo dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona. Artur je hteo da uhvati Mjurieli

kciju, a onda je od toga odustao, da se ne bi pomislilo kako je na taj naĉin izaziva. “Gospodinedaj”, rekao je Artur, “voleo bih da nam svojim recima ispriĉate šta se dogodilo 4. jula 1991. godi



je dovelo do toga, i šta se desilo u restoranu “Raj”. Skoncentrišite se. Ispriĉajte sudiji sve ĉega sate.” Iznuren, Erdaj se jednom rukom uhvatio za preĉagu ispred sebe, da bi mogao da se blago okravcu sudije Harloua. Njegovo sivo odelo, suviše debelo za to doba godine, bilo mu je oĉigledno

eveliko. “Bila je jedna ţenska”, zapoĉeo je, koja je radila na aerodromu - Lujza Rimardi. Prodavarata. Ne ţeleći da govorim ruţno o mrtvima, ipak moram da kaţem da je

a bila obiĉna fufa. I napravio sam grešku kad sam se spetljao s njom. Znate, mislio sam da se samolo provedem, ali sam ubrzo do guše uvalio u tu stvar. Ĉim se to dogodilo, video sam kako ona poĉvrda. I to me je potPopravljive greške 133 puno sludelo. Priznajem.” Erno je dotakao ĉvor na kralo je olabavio, dok je sudija Harlou, scdeći na svojoj koţnoj stolici, spustio naoĉari na beleţnicu,remice gledajući u Erdaja. Erno je hvatao vazduh, spremajući se da nastavi. “I tako sam poĉeo da

atim. I najzad, jedne noći video sam ono što sam i oĉekivao. To se dogodilo 3. jula, uveĉe. Lujza skim momkom sastala u kolima, na parkingu, na jednom skrivenom mestu, i znate odmah su tu, u kolešli na stvar. Ovo će vam reći koliko sam bio blesav. Gledao sam ćelu stvar. Svaki pokret. Okordeset minuta.” Erno je bio u punom zaletu i Artur nije ţeleo da ga prekida, ali formalnosti dokaznstupka su to zahtevale od njega. “Moţete li nam reći ko je bio ĉovek sa gospodom Rimardi?” “Nema. To me nije mnogo intercsovalo. Zanimala me je samo ĉinjenica da je ona pronašla novu igraĉ

be.” U sali se zaĉuo prigušen smeh i Erno je podigao pogled: “Oprostite, sudijo.” Harlou, koji je i

leo masne šale, utišao je smeh u sali. “Kad se konaĉno zasitila, sela je u svoja kola, a ja sam krenuom. Zaustavila se kod Gasa, ispred njegove katane “Raj”, i ja sam odmah utrĉao za njom. Napravinu. To vam mogu ga-rantovati. Rekao sam joj da je fufa, a ona je vikala kako joj ja nisam gazda, k

m oţenjen, i kako ne mogu imati jedna pravila za sebe a druga za nju. Moţete već da zamislite.” Ermnuo glavom i pogledao ispred sebe, kao neko koga su savladale tuţne uspomene. “Naravno, to jevuklo Gasovu paţnju. Mislim da je bio svom osoblju dao odmor zbog 4. jula, i u restoranu je samţio. Prišao nam je i kazao da prestanem, i ja sam mu rekao da se nosi. Onda sam šĉepao Lujzu za rkušavajući da je izvuĉem napolje. Ona je onda poĉela da vrišti i da me udara, a onda se opet umes, ovog puta sa pištoljem u ruci. Znate, svojevremeno sam uĉestvovao u nekim sliĉnim okršajima.

ošao sam kroz to i proĉitao sam Gasa. Taj nije bio u stanju nikoga da ubije. Ja sam mu to i rekao. Unutku, Lujza mu je istrgla pištolj. “Da, ali ja sam u stanju”, rekla je. Ona bi to i uradila. Zato sam irabio taj revolver. Pokušao sam da joj ga otmem i odjednom - bum. Baš kao u nekom trileru. Kunem se, dok je pištolj bio kod Gasa, pogledao sam i video 134 Skot Tamu it da je zakoĉen, ali se vaom otimanju otkoĉio… Dakle, u svakom sluĉaju, pogodio sam je. h rupe od metka prvo je izašao da je pogledala u rupu sa zapanjenim izrazom na licu, a rana se još uvek pušila. Onda je šiknula krs je potrĉao da zovne hitnu pomoć, a ja sam mu viknuo: “Stani!”. “Da stanem7 Zašto da stanem? O

mire, ĉovcĉe!” Trebao je da mi da samo jedan minut da razmislim, sudijo. Da se sredim. Jer mogaono da vidim šta će da bude.

adeset godina sam rado za tu avio-kompaniju i onog ĉasa kad je on podigao slušalicu, video samslove u novinama. Šef ubio svoju sluţbenicu. Šef obez-beĊenja umešan u pucnjavu. Zbogom poslutaje mi da sa ţenom po ceo dan sedim u kući. I to još nije bilo najgore. Već sam imao jedan takavsrećan sluĉaj i ubistvo. Ako dopadnem šaka pogrešnom tuţiocu, lako je moglo da se desi da završibiji. “Dakle, trebao mi je samo minut, jedan minut, znate, da se sa-berem. Da se oslobodim tog groaha. Da mi je dao samo trideset sekundi. Ali Gas je bio ogorĉen. Pucati u njegovoj kafani. I to sgovim pištoljem. Kad sam mu po drugi put rekao da stane, on mi je okrenuo leda i prišao telefonu

m izbezumljen, potpuno van sebe. Sve što sam hteo, bilo je da stavim stvari pod kontrolu. Rekao smstane. Rekao sam mu da ću ga ubiti ako ne stane. Ali, on me nije poslušao. I pucao sam u njega. Dgodak”, ponovio je Erno, oĉigledno vrlo oţalošćen. “Pravo u glavu.” “Osvrnuo sam se oko sebe.



bila u lošem stanju. Mnogo je krvarila i videlo se da je gotova. Sad sam bar imao vremena damislim. Jedino što mi je preostalo, bilo je da probam da se nekako izvuĉem. Ništa nisam mogao dlaniram. Najgore što je moglo da mi se desi, jeste to da me uhvate. Morao sam makar da pokušamada sam odluĉio da stvar prikazem kao pljaĉku. Sa Gasove ruke skinuo sam sat i prsten. Obrisao za kojim je sedela Lujza, tako da nije ostao nijedan otisak prstiju. A onda mi se uĉinilo da u ogle

dim kako se u restoranu nešto miĉe. Nisam bio siguran, ali je to mogao biti neki gost koga nisam odmetio. Odluĉio sam da pregledam ćelu salu, i ispod jednog stola našao sam ĉoveka koji se krio.osto, neki ĉovek. Ĉovek kao ja. U odelu i kravati. Nije imao šanse da pobegne, jer sam se ja nalaz

meĊu njePopravljive greške 135 ga i vrata i zato je bio odluĉio da se sakrije. To je sve. Ali, nije mšlo za rukom. Našao sam ga. Izvukao sam ga ispod stola. Poĉeo je da cvili i ponašao se i govorioravo onako kako bih se i ja ponašao i govorio da sam bio na njegovom mestu. “Nemoj me ubiti, nekom kazati.” Onda mi je pokazao slike svoje porodice koje je nosio u novĉaniku. Mora da je to vidteleviziji. I ja sam mu rekao istinu. “Ne ţelim da te ubijem, draškane. Nikako ne ţelim da te ubijemterao sam ga da Gasovo telo odvuĉe niz stepenice u zamrzivaĉ. Dotle je i Lujza već bila umrla, pao to morao da uradi i s njom. Onda sam ga vezao, mislim da se zvao Pol; to sam sutradan proĉitaovinama. Pomislio sam da ga oslcpim, ali nabiti mu prste u oĉi, ĉinilo mi se teţe nego povući obarao sam siguran da nikad ne bih mogao da ubijem ĉoveka na taj naĉin. Hoću da kaţem, dobre sam naam to. Opalio sam. Isto kao i u Gasa. Ali, hladnokrvno moţete ubiti nekoga samo zato što se timeava problem. Kad sam bio mali, u MaĊarskoj, ubili su mi oca, jer su ga su-sedi izdali tajnoj polisam iz toga izvukao pouku za ceo ţivot. Osim od svoje porodice, ni od koga nisam oĉekivao pomovek ĉini ono što mora, to sam znao. Ali nisam znao da stvarno verujem u to. Ne, sve do tog ĉasa. J

m ga ubio. Pucao sam mu pravo u potiljak i video sam kako ga ţivot napušta, u onom trenutku kad jem pao na pod. Onda sam uzeo Lujzin nakit, i pošto sam znao šta je radila na parkingu, skinuo sameću sa nje. Nisam bio siguran šta će autopsija da pokaţe.”

da je opet ostao bez daha. Osim šištanja kiseonika iz boce, u ogromnoj sudnici nije se ĉuo nikakavagi zvuk. Osim Artura, svi ostali su sedeli, i njemu se ĉinilo, da nemaju snage da se pomere sa mes

licima prisutnih ogledalo se neko strahopoštovanje moţda zbog veliĉine zla, a moţda i zbog toga no, sedeći tu pred njima, upotrebljavao reci koje svi mi ĉesto upotrebljavamo, da njima opiše onoko od nas nije u stanju da uĉini. Ili moţda jeste? Iz tame te neizvesnosti, svi su ĉekali da ĉuju šta ćeno dalje reći. “Sve vreme sam bio u tom zamrzivaĉu, i dok se ĉitava stvar nije odigrala do kraja, bm kao zombi. Ali kasnije, kasnije nisam znao šta da mislim. Ponekad sam gledao ljude na ulici -tnice, barabe, momke bez mozga, sve te face gledamo sa visine - i mislio 136 Skot Tawii Popravlške 137 sam kako niko od njih nije uĉinio ono što sam ja uĉinio. Svi su me optuţivali. Ĉekao samdem uhapšen. Psihološki sam se pripremao za trenutak kad c”e pajkani da zakucaju na moja vrata.liĉno sam izveo tu stvar. Panduri su trĉali svuda okolo i pri tom se meĊusobno sudarali.” Kad je E

et zaćutao, Ailur se osvrnuo po sudnici da vidi kakav utisak ostavlja njegova priĉa. Pamela je, ĉvsnuvši usne, liĉila na nekog ko se ne usuĊuje da diše, da svojim dahom ne bi poremetio njegovuncetraciju i narušio vaţnost ovoga trenutka. On joj je namignuo, a onda se usudio da pogleda premlu tuţioca, i to prvo u Larija Starĉeka koga godinama nije video. Artur je prvo razmišljao da zatralanjanje Larija iz sudnice, pošto će Erno sve-doĉiti i o njemu, ali je konaĉno došao do zakljuĉka dno ostaviti bolji utisak ako se njih dvojica nadu licem u lice. I ta procena je bila dobra. Lari se nijdio da ostavi utisak na Kentona Harloua. Delovao je kao neko ko se jedva uzdrţava da ne prasne ueh. Za njega je ĉitava ova stvar bila smešna. Mjuriel, koja je sedela pored njega, bila je mnogomišljenija. Kad je završila upisivanje neke beleške, pogled joj se na trenutak zadrţao na Arturu.

ekivao je da će biti bcsna. Da će pomisliti kako Artur koristi njenu ranjivost kao jedinoga kandidasto drţavnog tuţioca. Osuditi nevinog ĉoveka na smrt nije nešto ĉime se pridobijaju biraĉi, a Artu



o da izazove javno mnjenje da negoduje, koje bi Mjuriel prinudilo da što pre resi sluĉaj i izbegnenju javnosti. MeĊutim, ona je oduvek volela fer igre i u znak pozdrava, blago mu je klimnula glavo da je htela reći da nije loše ono što on ĉini. Ali ne i da veruje u to. Ni za sekundu. Ali kao

ofesionalac, ona je cenila ono što Artur ĉini. Artur joj je sa poštovanjem uzvratio pozdrav, a ondaet okrenuo Ernu. “Gospodine Erdaj. do sada vas nisam pitao. Da li ste u julu 1991. godine iz viĊeznavali Romija Gcndolfa?” ,,Iz viĊenja? Ne, odliĉno sam ga poznavao.” “U kom svojstvu?” “Kaotpunog i totalnog kretena.” Salom se prolomio glasan smeh. Oĉigledno, svima je bilo potrebno nekkar malo olakšanje. Ĉak je i Harlou lupnuo prstima po stolu. “Veverica, Romi, ili kako se već zov

o je obiĉan uliĉar. Preko zime je uglavnom visio na aerodromu, tamo se sklanjao od hladnoće, alioblje nije volelo da ima posla sa njim. Tako smo ja

moji momci morali da ga izbacujemo, tako da kaţem, na regularnoj osnovi. Eto kako sam ga poznavnate li kako se desilo da Romeo Gendolf bude optuţen za taj “To sam ja uradio.” “Molim vas, kaţdu kako se to desilo.” “Kako se desilo?” ponovio je Erno. Za trenutak je udahnuo kiseonik iz boceobro, to liĉi na ono što priĉa sveštenik iz Radjarda. Ne moţe se reći da sam tada imao savesti. Im

m tog nećaka. Njegovo ime je Kolins. Kolins Fervel. Pokušao sam da mu pomognem. Sve vreme skušavao. Ĉitavog ţivota vodio sam brigu o njemu. A kazaću vam i to da mi je uvek davao razloge gu. U svakom sluĉaju, nekoliko meseci posle ubistava on je bio uhapšen. Droge. Trostruko “X”. Ĉ

ot na robiji. I to me je uznemiravalo. Jer, eto ja, koji sam ubio tri ĉoveka, slobodno šetam po gradkoji nije uĉinio ništa drugo osim što je ljudima prodavao ono što oni ţele da kupe, mora ĉitav svoot da provede iza rešetaka. Ne znam, ali to me je silno muĉilo. “Osim toga, znao sam da nikad nećtpuno miran, ako neko drugi ne bude osuĊen zbog tog ubistva. Sada mi se to ĉini glupo, ali me u tome silno pritiskalo. Tada sam mislio da ako uspem da zloĉin prikaĉim nekom drugom, onda će m

kše, a biće lakše i Kolinsu, jer će on tuţiocu dati nešto na osnovu ĉega će posle moći da se izvuĉe ţivotne robije.” Artur je, naravno upitao, zašto baš Romi. “Pravi odgovor gospodine Rejven, leţi me što sam njemu to mogao da smestim. U osnovi, sve se vrtelo oko tog medaljona koji su našli koga. To je pripadalo Lujzi. A ja sam znao da je kod Veverice.” “Veverica je Romi?” “Tako su ga

ali.” “Moţete li nam objasniti kako ste saznali da se taj medaljon nalazi kod njega?” “Mogu, ali toga priĉa. Nedelju ili dve pre nego što je Luj-za umrla” - Emo je zastao i ispravio se - “pre nego štm je ubio, ja sam je nadgledao, odnosno uhodio. Jedno jutro mi je prebacila što dozvoljavam da seiki lopovi muvaju po aerodromu. Da skratim, ona je taj medaljon drţala u ruci, kad joj je iznenadazvonio tele138 Skot Tarou fon, i ona ga je spustila na šalter ispred sebe. Za trenutak je otišla daefonira, a kad se vratila videla je Vevericu kako kao senka be-ţi, a medaljon više nije bio na svomstu. Zbog toga me je izgrdila i rekla, kako je taj medaljon već dva veka u poscdu njene porodice.kle, šta sam uradio? Ulovio sam Vevericu. Izgubio sam ceo dan, ali sam ga ukebao u jednoj jazbin

vcrnom delu grada. Naravno, on je kazao da ništa o tome ne zna, ali sam mu odgovorio: “Slušaj,

ango, taj nakit za nju vrcdi mnogo više nego što bilo ko moţe da ti plati. Vrati ga, a mi ćemo ti seuţiti i nećemo postavljati nikakva pitanja.” “Naravno, kad sam je ubio, nisam više mislio o toj stvm što sam, ĉitajući novine, zapazio da se misli kako je medaljon sa nje skinut posle smrti, što nijena. Pretpostavio sam da Lujza nije htela da svojoj majci prizna kako je izgubila porodiĉnu

agocenost. Znate, mnogo toga što pajkani drţe za istinu, zapravo je obiĉna laţ.” Erno je pritom pogrija i namestio svoju bocu za kiseonik. “U svakom sluĉaju, negde krajem septembra nalcteo sam navericu koji se opet smucao po aerodromu. Ne verujcm da je bio u stanju da se seti mog imena, alimtio da sam mu obećao novac. “Još uvek je kod mene”, rekao je i iz dţepa izvadio medaljon. Tu, minalu. Mislio sam da će mi srce iskoĉiti iz grudi, toliko sam bio zapanjen, jer o toj stvari su pisavine i nisam ţeleo da je vidim u svojoj blizini. Rekao sam mu kako sakupljam novac i po-bcgao o



ga kao da je šugav. “Kasnije sam poĉeo da o tome razmišljam i shvatio da je taj medaljon zapravklon za mene. Moţda sam mogao da navedem policiju na njega i prikazem ga kao ĉoveka koga traţja mi se dopala i poĉeo sam da razmišljam o tome da pajkane, praveći se da mi on pravi problemodromu, navedem na Vevericu. Kad sam saznao da je bio u lošim odnosima sa Gasom, još ozbiljn

m poĉeo da mislim da mu natovarim ta ubistva. Ĉak i tada, moţda to ne bih uĉinio da Kolins nije dvora, a da Romi nije bio idealna prilika da se njegov poloţaj popravi. “U onoj meri, u kojoj je biavešten, Kolins je mislio da je Romi ĉovek koga traţe. Predstavio sam stvar tako kao da sam dobike informacije o Romiju, a Kolinsu sam prepustio da ćelu stvar malo nakiti, da bi se izvukao iz ne

koju je upao. Rekao sam Popravljive greške 139 Kolinsu da ću mu poslati nekog pajkana, a da on sma treba da sklopi što je moguće povoljniji dogovor - ali da odbije da svedoĉi na sudu, jer nisamuran da će biti sposoban za tu ulogu. Onda sam samo ĉekao priliku da to izloţim nekom policajcu,bio Lari Starĉek, koji se posle nekoliko dana pojavio na aerodromu.” Erno je podigao ruku i pokaLarija, koji suoĉen sa izlaganjem cclog dogaĊaja, kao da je ozbiljno poĉeo da razmišlja o njemu.stalo znate”, rekao je Erno. Dok je Artur pregledao beleške, u sudnici je opet nastao tajac. On seemao da prede na Ernova pisma upućena Lariju i Dţilijen, ali je Erno podigao ruku, koja je zbogkog razloga - slabog zdravlja ili velike napetosti - malo podrhtavala. “Mogu li još nešto da kaţemdijo?” Oštar zvuk prouzrokovan kašljem, proširio se po sali. “Ovo moţda nije toliko vaţno, ali voh da znate o ĉemu sam vodio raĉuna. Moj nećak je dobio pet godina. Zato što je otkucao Vevericusazreo. Vratio se bogu, oţenio se, dobio dva deteta i bavi se nekim malim poslom. Dao sam mu produše više njih - i on ju je iskoristio. Tako, pored ovog strašnog dela koje sam uĉinio, postoji jošar. Uvek sam o tome razmišljao. Mnogo sam o tome mislio.” Harlou je to, kao i sve ostalo, saslušrno i ozbiljno. Artur je znao da će proći sati pre nego što sudija bude promislio o ovim detaljima.eĊutim, on je hteo još nešto da pita. Harlou se prvo okrenuo ka Mjuriel i upitao je ima li nešto proitivanja od strane suda. Ona je odgovorila kako i sama ima nekoliko pitanja, ali da prvenstvo rad

epušta sudiji. To je bio naĉin sudske konverzacije, koju je sudija negovao kao da je reĉ o nekojmetniĉkoj formi. Pre nego što se obratio Ernu, sudija je Mjuriel uputio jedan ljubazni osmeh. “Pre n

dovršite ovaj deo svedoĉenja, gospodine Rejven, hteo bih da budem siguran da sam pravilno shv

edoĉenje gospodina Erdaja. Ako sam dobro razumeo, ono što

kazali, gospodine, vi ste nameravali da oklevetate gospodina Gendolfa. Jesam li u pravu?” “Naţae prava reĉ za ono što sam uĉinio”, odgovorio je Erno. “Mislim, to je bilo vrlo riziĉno. Pokušao za deĉka uĉinim šta mogu, ali nisam mogao ništa da garantujem. Shvatio sam da Kolins ne moţe daćenje kazne ukoliko Romi ne propadne.” 140 Skot Tarou “To je ono što i mene zanima. Izraĉunaće vam to poći za rukom, ako vaš nećak uputi policiju na medaljon u Gendolfovom dţepu. Je li taki, šta bi se desilo da je Gendolf imao alibi? Ili objasnio naĉin na koji se dokopao medaljona?”retpostavljam da je i to moglo da se dogodi. Naravno, ja nikada ne bih potvrdio njegovu priĉu o

daljonu. A vi zaboravljate da je on bio u rĊavim odnosima sa Gasom. Ali, vrlo dobro sam naslutizaći na videlo.” “Šta ste naslutili?” “Naslutio sam da ću pre ili kasnije ĉuti da je Romi priznao.”priznati zloĉin koji nije poĉinio?” “Vidite, sudijo.” Erno je zastao teško dišući. Usiljeno se osmehoću da kaţem, bio sam u toku ćele stvari. Imate sveţ sluĉaj, pacova iz podzemlja koji ima nakit jed

ve i motiv da ubije drugu. Hoću da kaţem, sudijo”, rekao je Erno i podigao svoje bledo i umorno lo nije baš sitnica.” M, 12.jun 2001. OPET U SUDU Stara zgrada Federalnog suda, jedna graĊevinkrila, sa proĉeljem od niza korintskih stubova, bila je deo prvobitnog plana gradskog centra,istaknutije mesto na velikom trgu nazvanom Federalni skver. Dok je Dţilijen ţurila duţ granitnog

olaza, ispred nje su uz-letali golubovi, a promaja iz metroa zadizala joj je suknju. Autobus kojim s

vezla, kasnio je, kao i ostala sredstva javnog prevoza u Kajndel Kantriju. Dva dana ranije, Artur jzvao telefonom, izvinjavajući se, po svom obiĉaju. On i njegova mlada saradnica odluĉili su da, a



ikako moguće, Dţilijen bude na sudu. Ţeleli su njeno prisustvo, u sluĉaju da bude neophodna njentvrda autentiĉnosti Erdajevog pisma ili da posvedoĉi da je to pismo dobila još u martu, pre nego špojavile vesti o Arturovom naimenovanju, što je moglo da ErPopravljive greške 141 daja navede

ntaziranje. Bilo je pomalo prinude sa Aiturove strane, ali se ona, bez velikog oklevanja, sloţila dahvati sudski poziv. Sada se ţurno pela uz centralne stepenice suda, uzalud pokušavajući da iz svesra svoj poslednji boravak u toj zgradi. Bilo je to 6. marta 1995. godine. Svi procesi protivrumpiranih sudija i advokata, u kojima je ona mogla da bude svedok, dovedeni su do kraja, bez njesustva. Njeno sluţenje drţavi bilo je potpuno. Prilikom izricanja presude, nekoliko mladih advoka

sluţbenoj duţnosti, potvrdio je njenu trezvenost i spremnost da svedoĉi, a njen liĉni advokat se zablaţu kaznu. Mojra Vinĉil, glavni sudija pre Keneta Harloua, jedna hladna osoba, ĉesto uporeĊivasamom Dţilijen, osudila ju je na šest godina robije. To je bilo bar jednu, ako ne i dve godine više

go što je, upravljajući se prema federalnim zakonima i praksi, ona oĉekivala, posebno u svetlu njemoći tuţiocima. Ipak, i sama Dţilijen je izrekla hiljade presuda, a da uglavnom nije bila uvek potpurna da je savršeno odmerila sve ĉinjenice, a na svoje veliko zaprepešćenje, kad je presuda izreĉ

etila je potrebu da kaţe još nešto. Kad je VinĈilova završila, rekla je: ,Дагитет”. Na najvišem spoz male okrugle prozore na vratima, provirila je u veliku sudnicu. Unutra je videla Erna na mestu zcdoke, sa plastiĉnom cevĉicom u nosu, koja ga je spajala sa bocom kiseonika. Na sudijskoj stolici

meĊu mramornih stubova, nalik na stubove u kapeli, Kenet Harlou je paţljivo posmatrao Erdaja. Nvobitna namera bila je da otvori vrata i uĊe unutra, ali se uzdrţala. Potencijalni svedoĉi ne prisustetresu. A ni ona liĉno nije bila poţeljna. Ipak, put u Radjard sa Arturom, doneo joj je noć prepunumirnih snova. Kad se probudila, kao što je to i priznala Dafiju, otkrila je da je mnogo zanima šta ćno reći i kakvo će dejstvo njegovo svedo-ĉenje imati na sud, a naroĉito na nju samu. Posle nešto mjednog sata, za koje vreme je, sedeći u sobi za svedoĉenje, ĉitala “Peloponeske ratove”, Dţilijenguţvi u hodniku zakljuĉila da je sud prekinuo s radom. Mimo navike, ona je ustala, ogledajući se lom zidnom ogledalu, popravila svoju tamnu haljinu i namestila ogrlicu. Posle desetak minuta pojArtur Rejven. Po svom obiĉaju, bio je ozbiljan, ali je blistao zbog postignutog uspeha, što je u Dţ

zvalo malo zavisti. Poĉeo je sa izvinjenjima. Mjuriel je upravo napravila veliku predstavu, tvrdediji Harlou, kako je napadnuta iz zasede i zahtevajući dvadeset ĉetiri ĉasa da pripremi unakrsnoitavanje Erna Erdaja. 142 Skot Tarou “Hoćeš da kaţeš da ću sutra morati da doĊem?” pitala je D

n. “Bojim se da je tako. Mogao sam da pitam Mjuriel da li je tvoje prisustvo neophodno, ali sam ume ne bi obavestila o svojim planovima. Milo za drago.” To su rane iz rata. Dţilijen se toga sećako ti je potrebno opravdanje zbog posla, mogu da ti pošaljem novi sudski poziv”, rekao je Artur.

oj gazda ima razumevanja.” Ralf Podolski, kod koga je radila, bio je mladi brat Lauela Podolskog.všeg advokata, koji je iz-goreo u istoj vatri u kojoj je i Dţilijen stradala. Ralf je svoj odnos sa Lauomenuo samo prvog dana, I od tada nije više naĉinjao tu temu. Dţilijen je uzela svoju tašnu. Artur

nudio da joj pokaţe kako da izaĊe iz zgrade, a da je novinari ne primete. U liftu, ona ga je upitala prošla stvar sa Erno Erdajem. “Sjajno.” “Erno je dobro obavio posao?” “Siguran sam u to.” “Izglbcdniĉki.” “Ja?” Ta izjava ga je, kako se ĉinilo, zapanjila. “Sve što osećam, jeste samo veliki teree lako izgubiti, pogotovo ako znaš da klijent zbog tvoje greške moţe da izgubi glavu. Po tri puta s

dim no-c”u. Jedino o ĉemu mislim to je ovaj sluĉaj. Znaš, dosad sam dirinĉio samo za dolare -mercijalne stvari velike kompanije koje se meĊusobno optuţuju za rdavo sklapanje ugovora. Većiojih klijenata volim i ţelim im da pobede. Ali tu se ne radi o stvarima, zbog kojih će, ako pogrešimnce da zaĊe zauvek.

ft se zaustavio. Iza njega Artur joj je pokazao prolaz, koji ona sama nikad ne bi našla, onda ju jeratio na ulicu i sam ţeleći da izaĊe, pre nego što ga novinari otkriju. Ranije ih je obavestio da će



ema vodećim TV stanicama dati intervju u svojoj kancelariji. Njeno radno mesto bilo je par blokoaljeno od sudnice i nalazilo se u istom pravcu u kome i velika Aj-Bi-Em-ova zgrada u kojoj je Artdio. Njih dvoje su koraĉali jedno pored drugog. “Kakav je sudijin stav prema Ernu?” upitala je onmaš li neku predstavu?” “Mislim da mu veruje. Delovalo je kao da mora to da uĉini.” “Mora?!”pravljive greške 143 “Bilo je neĉega u prostoriji.” Artur je razmislio. “To je tuga”, kazao je. “Eme prcnemagao - ni od koga nije traţio da ga poţali zbog toga što je uĉinio tako grozne stvari. Ali jezvanjala iz svake njegove reci.” “Da, tuga”, rekla je Dţilijen. Moţda je zbog toga i ţelela da ĉuje Eulici je vladalo zatišje pred popodnevnu guţvu. Išli su polako po toplom sunĉanom danu, kao da

litali u senke, koje su bacale visoke zgrade na Velikoj Aveniji. Dţilijen je iz tašne izvadila naoĉarnce i primetila je kako je Artur posmatra. “Ti nisi uradila ono što je on uĉinio”, rekao je. “To nijeistvo.” “Da, to je nešto što treba sebi da kaţem.” “Ti si platila za to.” “Reći ću ti jednu strašnu istikla je. Bila je svcsna kako je opet sa Arturom na putu kojim je uporno odbijala da ide sa drugima,tura ne moţeš odvratiti na suptilan i diskretan naĉin. Kad je tuţan on plaĉe, kad je veseo smeje se ke. On je iskren, njegova ljubaznost je iskrena i druţenje sa njim zahtevalo je istu vrstu spontanognašanja. Za Dţilijen to nikad nije bio lak posao, a dole u Radjardu, ona je bila zapanjena koliko suske odreĊene emocije -posebno jedan, kao provalija dubok osećaj gubitka. Ipak, do sada, on sekazao dostojnim njenog poverenja. “Ne osećam se loše samo zbog onoga što sam uĉinila, Arture. pogrešno shvatio i je te zbog toga ne krivim, ali novac, koji sam primila nije uticao na ishod nijedĉaja. Niko ne moţe biti siguran, najmanje ja, i to je ono što moje delo ĉini lošim. Ali, takav je biotem, Arture, skoro kao neka vrsta poreza. Advokati se bogate, pa onda i sudije imaju pravo na svoo. Nikad nisam osećala da novac uzimam zbog pogrešne presude, ne zato što sam bila ĉasna, negoto niko i nije traţio od mene. Niko od nas nije ţeleo da ispadne sumnjiv. Ja se stidim okolnosti uima sam ţivela tih godina. I zbog ogromnog izneveravanja poverenja. Ali si u pravu kad kaţeš da

otekle godine jedna razumna kazna. To je pustoš kojoj pripadam.” “Pustoš?” “Imala sam sve šansepem u ţivotu i sve sam ih proćerdala. “Ipak, ostalo ti je dosta da moţeš da zapoĉneš novi ţivot. Samo ga ţeliš. U svakom sluĉaju, ostala si u sopstvenoj vremenskoj zoni.” 144 Skot Tarou Ona jse glasmejala zbog taĉnosti tog opisa. Ţivela je u svetu koji je bio paralelan, ali ne isti kao i svet drugih

di. Dţilijcnino vrcme se, prema Arturovoj ispravnoj primedbi, kretalo nešto brţe. U devetnaestoj jvršila gimnaziju, radila je godinu dana

plati studije, u dvadeset i trećoj je stekla diplomu Harvarda, i onda se vratila u Kajndel Kaunti. Uesnom smislu nije ga nikad ni napuštala, jer je za vreme studija stanovala sa nekim rodakama svo

a. Mogla je da ode u Vol Strit, ĉak i u Holivud. Ali za ćerku jednog policajca, mesto javnog tuţiocjndel Kauntiju je bila najbolja poĉetna pozicija. U svemu tome je, meĊutim, odreĊujući element bna volja. U ono doba mislila je o sebi kao o egzistencijalisti: treba izabrati svoj projekat i raditi govom ostvarenju. Neverovatno je, koliko su se stvari u tom pogledu promcnile. Savremeni

merikanci sebe doţivljavaju kao nemoćnu igraĉku kojom nemilosrdno upravlja njihovo rano detinji, moţda je tako i bolje. Što se nje tiĉe, kada joj se jednom predala, ona je poĉela da uţiva u svojolji sve do stepena u kome je sebe videla kao jednu niĉeansku figuru, napoleonovsku super ţenu koja hrabrosti da krši pravila. Mnogo kasnije, u zatvorskoj ćeliji, shvatila je da je njen raskid sa mordnje klase bio pod-staknut strahom, shvatanjem da bi sebe uništila ako bi stroge norme tog moralamenila na sebe. “Ljudi prolazi kroz sve moguće nevolje, Dţilijen. U mojoj porodici bilo je i liĉnoe su preţivele Dahau. Pa ipak su nastavile da ţive. Doselili su se ovamo, radili, nastavili da se bodali unuke kako rastu pored njih. Hoću da kaţem, samo treba ići naprcd.” “Ja sam to sama sebi ursam doţivela neku prirodnu nesreću ili ljudsko zlo.” “Ti se predaješ. Hoću da kaţem, za ime boga

što si se vratila ovamo? Da patiš ili da sebe kazniš, proţivljavajući iznova sve ono kroz šta si većošla. Ali to je gotovo. Ti si sada druga osoba.” “Jesam li?” Shvatila je da je to jedna od stvari koj



ba da se resi. “Prestala si da piješ. Kad smo prvi put trebali da se sretnemo, bio sam strašno uplaću te zateći mrtvu pijanu. Ali ne, ti si bila tre-zna. Zato. samo hrabro, idi napred. Penji se. Tri put

deljno, kad otvorim novine, ja u njima naĊem ime nekog kome sam bio tuţilac u vreme kad sam ravrednom sudu, a obiĉno je to neko ko upravo sklapa neki posao.” Popravljive greške 145 “I mislii nisu budale?” “Ne, mislim da rade ono na šta nemaju pravo. Da idu napred. Nadam se da su postmetniji. Neki jesu, neki nisu. Ako im se to opet desi, onda su stvarno budale.” Ona nije bila potpueĊena, ali je smatrala da je njegov napor dirljiv. “Da li sam ti nekad rekla da si vrlo ljubazan preni, Artu-re.” Na poznom popodnevnom suncu srela je njegov pogled. “Da li je to protiv pravila?”

eobiĉno je.” “Moţda mislim kako imamo nešto zajedniĉko.” Kad god bi srela Artura, njoj se u scćaćao naĉin na koji ga je povredila prilikom njihovog prvog susreta. Taj susret, iako je izgledalo kvara sva vrata, u stvari je otvorio nešto novo. On je i dalje insistirao da su njih dvoje duhovno bla je i dalje sumnjala u svaku sliĉnost. Osim sa Dafijem, koji to zapravo nikad nije ni bio, ona se da jednim advokatom. Prava konverzacija na jedan pravniĉki naĉin, iskren razgovor o motivima iislu, i to sa nekim ko je u stanju da prodre u suštinu stvari - to je bila prava glad. Ali, po njenom se bilo sve što im je bilo zajedniĉko.

ustavili su se ispred zgrade u kojoj je radila. GraĊevina, delo arhitekte, koji je uĉio kod Frenk Lojta, bila je primer odbacivanja uĉiteljevog stila. Spoljašnjost je bila ukrašena ogromnim ornament

fasadi i visokim vratima od stakla, sa ragastovom koji je bio ukrašen figurama od mesinga. Gelene su usijale mnoge ruke, blistali su na popodnevnom suncu. Kozmetiĉka radnja se nalazila unutra.

Moje radno mesto”, pokazala je na zgradu. U poĉetku je izbega-vala da radi u centru grada, gde su jsto prepoznavali, ali sa poĉetkom letnjih odmora, Ralf je traţio da dva puta nedeljno radi tu. “Da ldopada posao koji radiš?” “Sraćna sam što mogu uopšte da radim. Iz zatvorske perspektive, svakprivilegija. Videla sam oglas u novinama i pomislila, da je to mesto za novi poĉetak.” Posao je stvio na zabavu, mada je ona modu shvatala ozbiljno. Tokom godina, ĉula je mnoštvo izreka o svetu me su je, kao citati iz JevanĊelja ili Sekspira, pogaĊali do same srţi. “Moda je nešto vrlo blisko s

še.” “Moda je deo ţivota, isto kao i seks.” 146 Skot Tamu Za nju su stvari bile jednostavne. Ako n

ugo, bar izgledaj dobro. “Moda je delom maskarada, delom deĉija igra, delom osetljivost na tuĊešljenje, afi, pre nego bilo šta drugo, moda je bila uţivanje koje dolazi od oblikovanja tuĊih mišljeoda nema smisla - ne više od stalnog igranja sa lopticom i štapovima za golf, kome se ljudi opsesisvećuju - ali mnoge ţene, bilo zbog kulture, bilo zbog svoje prirode, ĉeznu za lepotom, i jedna druocenjuju preko odeće koju nose. Tih dana, ona je prestala da se takmiĉi._ U poreĊenju sa nekom ladom ţenom koja upravo dolazi sa aerobika, Dţilijen je bila “bivša lepotica”, što zvuĉi isto tako to i bivši atleta”. Ali, radeći sa svojim mušterijama, ona se svakim danom sve više oslobaĊala suja je nekada bila deo njene.prkosne” liĉnosti. “Misliš da je to sve suviše površno, Arture?” “Pa…

Moţe se i tako reći. Ali, to je svet, to je kozmetika, po svojoj definiciji.” “Pretpostavljam da moţeš

ko nisam kompetentan da sudim. Hoću da kaţem, ĉak i neprivlaĉni ljudi imaju instinkte, samo ĉovera da se pomiri sam sa sobom.” “Pobogu, Arture.” Ĉesto joj se ĉinilo da je Arturovo procenjiva-mog sebe izvitopereno. “Privlaĉnost za ljude u godinama nema ono znaĉanje koje ima za mladiće.liki uspeh, velika plata. Lepa kola. Svi znamo kako stvari stoje. Nema ruţnog ĉoveka, ako ima debvĉanik.” “To u mom sluĉaju ne vaţi.” “Sumnjam.” “Moţda zato što sam još uvek nezreo.” Ona sesmejala. “Jesam”, rekao je. “Još uvek volim da sanjarim.” . “O ĉemu?” “O nekom ko je .miran imetan - ipak je to glupo, zar ne? Ţelim nekog ko je sve ono što ja nisam.” “Devojka sa naslovne skog magazina.”

oliko baš nisam nezreo. Neko odrastao bi bio dovoljan.” Artur se malo okrenuo od nje. Za trenutakao zaslepljen suncem, a onda je tihim glasom rekao: “Neko poput tebe.” ” “Poput mene?” U pani



a se osvrnula oko sebe, u nadi da razgovor nije dosegao onu taĉku Roje se bojala. “Ali taj neko mi Popravljive greške 147 tvojih godina.” Sa ĉetrdeset i sedam godina, ona je, po svom raĉunu bar dina starija od Artura. Artur se odjednom nasmejao. “O, ti bi mi baš odgovarala.” “Mogu da ti budjka.” “Ma nemoj.” “Tetka.” “Dovoljno je da kaţeš “ne”, rekao je. Ja sam navikao na to.” “Arture”

kla je ona. “Arture, ja sam prljavština koju niko ţivi ne bi mogao ni trebao da poĉisti. To je istina.reno ti kaţem, ja nikom ne govorim “da”. To nije deo mog ţivota.” Smisao za šalu ga još nije biovim ostavio, ali se namrštio i brzo oborio glavu, dok mu je ćelavo mesto na temenu blistalo napodnevnom suncu. Onda se pribrao i nasmešio. “Zaboravi to, Dţilijen. Prosto sam hteo da ti naved

mer.” Jedan sestrinski poljubac u obraz sredio bi stvar, ali to nikada nije bio njen stil. Umesto toga se nasmejala, kao da je u pitanju neka sitnica, I obećala je da će se sutra videti sa njim. Rejven ssmejao na isti naĉin, a dok je odlazio, pomalo se Ijuljajuću u hodu, tašna ga je lupkala po boku. Ubini duše, ona je opet osećala krivicu. Ĉovek koji pobeĊuje, koji je moţda skupio nesvakidašnjuabrost, sada je otišao od nje. Sa nekoliko reci ona je opet pobedila Artura i ponovo ga vratila sambi. 13.jun 2001. ISTORIJA Erno Erdaj je boravio u jednoj zakljuĉanoj sobi u Opštoj bolnici Kajnuntija. Kada su ga policajci dovezli u kolicima, u kojima Ernu nije bilo prijatno, Lan mu je prišao

di moţe li da mu pomogne. Sa odmerenim drţanjem starijeg ĉoveka, Erno je ustao i uz pomoć Larijdskog policajca, koji je nosio bocu za kiseonik, zauzeo mesto namenjeno svedocima, gde će uskoroĉeti njegovo unakrsno ispitavanje. Iako je Erno odbio da pre svog svedoĉep г 148 Skot Tarou njagovara sa Mjuriel, iako ih je oboje stavio u isti koš, Lari je pomislio da će Erno moţda hteti da m

oćaska sa njim, kao sa pajkanom, kako je Erno uvek voleo da radi. Kad su se policajci povukli a Evljao cevĉicu u nos, Lari se sa rukom na stolu za svedoke, divio sveĉanoj sali u kojoj su odrţavandski procesi i graĊanske parnice. Voleo je slavnu i veliku prošlost koja se saĉuvala u izgledu starrade suda, iako je bio neprijateljski raspoloţen prema svemu što je imalo veze sa federalnim sistemakle, rak pluća? Jesi li pušio, Erno?” “Još kao dete. Posebno za vreme sluţbe u Vijetnamu.” “I, otluješ od raka?”

krati priĉu, Lari. Znam da su već pregledali moj bolesniĉki karton. Taj dosije je već bio poslat iz

djarda i donet u sud. Kad bi Lari hteo da prizna, rekao bi da je polovina zatvorske uprave i osobljilaštvu bilo angaţovano na njemu. Osim toga, Mjuriel je bila liĉno odgovorna za pregled medicinscštaja. Svi su se, skoro do tri posle pola noći, bacili na posao da o Erdaju iskopaju sve što mogupitao Erna za porodicu. “Kad pogledam jutrošnje novine, mogu reći da je moja ţena znala i za boljne.” “A deca?” “Nemam dece, Lari. Nikad nisam mogao ni da ih imam. Imam samo nećaka. Kako oja deca, Lari? Dva deĉaka, ako se dobro sećam?” “Odliĉno”, rekao je Lari. Ispriĉao je ĉime se bajki i Da-rel, ali je primetio da Erno ima bolje pamćenje od njega. Ipak i Lari je ponešto pamtio. Ipa je izvadio ĉaĉkalicu i ponudio je Er-nu. Erno nije krio zadovoljstvo i odmah ju je stavio u ustavoru ih ne viĊam. Kladim se da za tebe ĉaĉkalica nije smrtonosno oruţje, Lari.” “U zatvoru moţda

te.” “U zatvoru sa njom mogu da ti iskopaju oko.” “Kako bivši pajkan prolazi kroz sve te frtutme?nalaziš se kako umeš, Lari. Nemaš drugog izbora. Ne mešaš se u tuĊe poslove. Moja prednost je ume što znam da se snaĊem u ovakvom neverovatnom sranju - to sam nauĉio još kao dete.uPopravljive greške 149 di se u ovoj zemlji osećaju potpuno bezbedno. Nikad nismo bezbedni. Neako kako to narod obiĉno misli.” Lari je to resio da zapiše. Već je iz ovog razgovora prikupio neknica o kojima će popriĉati sa Mjuriel, kad se ona pojavi u sudnici. Erdaj ga je upitao ĉime se bavbro Erno, prošle noći se nisam baš naspavao. Ti znaš i zašto?” “Mogu da pretpostavim.” “Ono štomogu da zamislim jeste, šta te je navelo da napraviš svu ovu guţvu.” Erdaj je na trenutak zatvorio

asno mi je zašto tako misliš, Lari, ali da si došao u Radjard kad sam ti poslao pismo, i tebi bih rek

o što sam rekao i njima. To je stvar shvatanja, Lari. Ţao mi je, ako tebe i tvoju curu ovo dovodi upriliku, ali ja nisam prvi ĉovek na ovom svetu koji je poţeleo da sredi svoje stvari pre nego što od



ga.” Ti i tvoja cura. Lari je i to zapamtio. Erno je svašta ĉuo, dok je godinama sa pajkanima visioka. Donekle isprovociran, Lari je napustio stav bliskosti bivšeg kolege i preteći je pogledao Ernao da je to i oĉekivao. Nedokuĉiv i neustrašiv, on nije hteo da spusti pogled. Lari nikad nije uspeoravno da proceni Erna. Nije shvatio svu dubinu ledenog brega. On ga je doţivljavao kao ĉo-veka

me da se snaĊe u kafani i koji laţe zato što mu to predstavlja zadovoljstvo. Ali, on je bio sposobanšto više. Svet je prepun ogorĉenih ljudi nalik na Erna koji su u stanju da svakom izaĊu na megdan,k najzad i njih ne poloţe u mrtvaĉki kovĉeg. Kad se Lari okrenuo, Mjuriel je ulazila u sudnicu. Sa bio Tomi Molto - njen nekadašnji šef a sada podreĊeni - i Karol Kenej, apelacioni advokat, koja

e ove godine bila upućena u sluĉaj. Tomi je bio debeo i imao je na licu veĉiti izraz ĉoveka kome slno ţuri. Lice mu je bilo kao u buldoga, ali Lari je uvek voleo Molta koji je

ek davao sve od sebe. Karol je, sa svoje strane, sa svojim ĉvrsto stisnutim usnama delovala vrlolašeno. Bila je to jedna vitka plavuša, tek tri-ĉetiri godine u advokatskom poslu, ĉiji je zadatak bioeprka šta je smisao Arturovog poteza, umesto da to baci na Mjurielin sto i kaţe kako će oni, sa surlou-°m, moţda biti bolje sreće. Svi su joj govorili da se ne brine suviše zbog toga, ali je Lari znanjena perspektiva u tuţilaštvu vrlo neizvesna. 150 Skot Tarou Rejven, koji se pojavio u sudnici saojom lepom, plavom pomoćnicom, malo pre Larija je stigao do Mjuriel. Mjuriel je upravo otvaraloju koţnu tašnu, kad joj se Artur poţalio da ispred vrata ima jednog svedoka. Mjuriel, koja je spav

ili dva, izgledala je ojaĉana izgledom borbe koja je oĉekuje, uprkos ĉinjenici da je bila napadnueviziji i jutarnjim novinama. Ĉasni doktor Kermcli-jan Blajt, iz juţnog dela grada, koji je svaku uvnetu nekom crncu smaatrao jednakom ropstvu, već je bio podrţao Vevericu, prcd-uzeo korake, i napeništu suda tog jutra davao intervjue u kojima je, koristeći Gendolfov sluĉaj, po ko zna koji putliciju Kandel Kauntija optuţio za brutalnost. Romijevo ime, sve do juĉe, Blajt verovatno nije ni znvejedno mi je, Arture”, rekla je Mjuriel. “Potvrdiću da je ona dobila to glupavo pismo. Ne morašzivaš.” Kad se Artur okrenuo, Lari mu je pruţio ruku, I on ju je, sav srećan, prihvatio. Bivši tuţiocne provedene u tuţilaštvu smatraju svojim slavnim vremenom, jer je to bilo vreme kad se nisuodavali za novac. “Da li su, posle prošle veĉeri, poĉele da pristiţu ponude iz Ho-livuda?” pitao je

ri. Artur je naime, u svakom intervjuu tvrdio da oĉekuje od Mjuriel da doĊe u sudnicu i javno odndolfa zatraţi oproštaj za ono što mu je uradila. Artur je oĉigledno uţivao u toj zlobnoj primedbi, rao da ode i potraţi svog svedoka. “O ĉemu je priĉao?” upitao je Lari Mjuriel. “O Dţilijen Salivezvao ju je da potvrdi autentiĉnost Erdajevog pisma, ako se to u naknadnom ispitaivanju pokaţe kaotrebno.” “Dakle, to je bila ona.” Lari je Dţilijen video u hodniku, ali je sve zaboraviio, osim da jeznaje. Kad se uzme u obzir gde je bila, ona i nije izgledala loše: još uvek je bila bleda i vitka, ali vlaĉna. U tuţilaštvu su uvek poredili Dţilijen i Mjuriel, dve le-potice iz generacije, ali po Larijevšljenju, tu se uopšte nije radilo o takmiĉenju. Dţilijen je bila promišljena i uzdrţana; bila je oholao su je i poznavali iz vremena kad su s njom išli u osnovnu školu. Mjuriel je bila pristupaĉna, ima

isao za humor i vremena za ljude. Na kraju krajeva, Mjuriel je bila na vrhu a Dţilijen na dnu, što jri smatrao potpuno opravdanim. Bio je ubeĊen da će Mjuriel još jednom opravdati njegovo poveredao ju je kako pedantno sreĊuje svoje papire, ĉak i najbeznaPopravljive greške 151 ĉajnije belee je već sve imala sreĊene u glavi. Tih dana ona nije ĉesto viĊana u sudu, ali je ona za Larija bilala najbolji pravnik kojega je ikad upoznao. Najbolja u sudu. Najbolja u tuţilaštvu. Moţda i najboo njegovog ţivota, a svakako jedina ţena koja je u uzbudljivom svetu sudova i policajaca i zloĉinaećala i mislila u istom ritmu kao i on. Kraj ĉitave priĉe sa njom mogao bi biti jedna mala taĉka ugovom ţivotu.

e mogao da zamisli da bi ona mogla stvarno biti srećna ako bi se ponovo sastala s njim, a osećaoa puta bednije da ĉuje njen glas. Ono što nije razumevao kada je bio mlaĊi, bila je ĉarolija srećno



ota. Artur nije imao mnogo iluzija o svojim pravniĉkim sposobnostima. Bio je organizovan i iskrevremeno snaţan, ali vrlo retko šokantan. Ipak, nije bio u stanju da zamisli neki drugaĉiji naĉin ţivokad se nije umorio od angaţovanja u velikim sluĉajevima, kada je predosećanje strujalo kroz njeguk instrumenta i odjekivalo u glasovima posmatraĉa u sudnici. Nigde se dogaĊaji koji oblikuju ţivednice ne odvijaju tako brzo i otvoreno kao u sudu. Svako je - advokati, stranke, posmatraĉi - ulaz

dnicu shvatajući da ga tamo oĉekuje nešto veoma znaĉajno. Osim što je u tome uţivao, s olakšanjemetio kako ga, dok je išao prema sobi za svedoke, napušta njegova oubiĉajena strepnja. Kucnuvši, oao unutra. Dţilijen je sedela pored prozora, rasejano gledajući napolje. Tašnu je drţala u krilu, a n

se prebacila jednu preko druge. Njenu paţnju privukao je ĉasni Blajt, koji je s megafonom u ruci strgu. Artur je sa njim imao zakazan sastanak tek uveĉe, sastanak na kome će ĉasni Blajt, odvaţan iljantan, uspešan i uobraţen, svakako pokušati da za sopstvene ciljeve iskorist Gendolfov sluĉaj. Aplašio tog sastanka, ali trenutno nije mislio o njemu. Kad je ugledao Dţilijen, osetio je blagobuĊenje. Uzbudilo ga je kada je, nekoliko dana posle puta u Radjard, u svojim kolima opet osetio ris. Uprkos sramne zbrke koju je juĉe napravio ispred njenog radnog mesta, uzbudila ga je pomisasa tom ţenom stupio u nekakav odnos, makar taj odnos bio ĉisto zakonske, formalne prirode. Dţililiven! “Arture”, ona se ljubazno smešila kad ga je ugledala na vratima. On joj je objasnio da je Mstala da potvrdi da je ona primila pismo od Erdaja. Njeno svedoĉenje neće biti potrebno. Taroudradila si posao”, rekao joj je. “Nemam dovoljno reci da ti se zahvalim za sve što si uradila. Bilao hrabra.” “Teško, Arture.” “Ţao mi je zbog naĉina na koji su o tebi pisali u jutrošnjim novinamarib i BagI, dva vodeća petparaĉka lista, istraţujući Romijev sluĉaj. Naroĉito su nagalsili Dţilijeniesudu i već poznatu sklonost ka piću. Iako je pre mesec dana i sam tako mislio, Artur je tokom drunjom promenio svoje mišljenje i liĉno se uvredio zbog tog napada na Dţilijen. “Reĉ je samo okoliko redaka, Arture. Oĉekivala sam gore.” “Osećao sam se kao da sam ti ja smestio”, rekao je omi nikad ne bi palo na pamet.” “To ne bi liĉilo na tebe, da pokušaš da izvuĉeš neku korist za sebeture. Nikad te ne bih optuţila za tako nešto.” “Hvala.” Oboje su se pomalo stidljivo nasmejali. Onje on pruţio ruku. Za trenutak ga je zabolelo što odlazi iz njegovog ţivota. MeĊutim, Dţilijen je podala u svoju tašnu boje slonove kosti, kao da se u njoj ne nalaze razne ţenske drangulije, nego odg

neko delfsko pitanje. “Arture, mogu li da kaţem nešto povodom onoga što se juĉc dogodilo?” “Negovorio je naglo. U zanosu pobede, on joj je otkrio svet svojih maštanja. Sada meĊutim, nije mogdnese sećanje na taj dogaĊaj. “Zaboravi. Nisam bio u formi.

o je sasvim neprofesionalno. Hoću da kaţem, ispao sam budala. Po pitanju tih stvari. To je pravana. Zbog toga sam u svojoj trideset i osmoj godini još uvek sam, Dţilijen.” “Arture, ja sam bila sa

deset osmoj, a biću sama i u ĉetrdeset osmoj. Ne treba da budeš tako strog prema sebi.” “Ti si samsi htela da tako bude.” “Ne potpuno. I ja sam budala, na svoj naĉin, Arture.” “Stani, Dţilijen. Ja s

opao. Znam da sam propao. Svet je pun ljudi kao što sam ja, koji nisu u stanju da uspostave neku t

zu. Neću se promeniti. Zato ne pokušavaj.” On joj je opet pruţio ruku da se pozdravi, ali se onamrštila. Objasnio joj je da sudija svakog ĉasa treba da se pojavi, i njih dvoje napustiše sobu zaedoke. U hodniku, Dţilijen ga je upitala da li je Erno pripremljen za ispitivanje. Popravljive grešk3 “Odliĉno smo ga pripremili”, rekao je Artur, “ali nikad ne moţeš biti potpuno siguran. I sama zntrenutak, ona je kroz mali prozor provirila u sudnicu. “Biće vrlo dramatiĉno”, rekla je. “Biće mi prisustvuješ”, odgovorio je on. “Ako imaš vremena.” Ona je zastala na tu pomisao. “Baš sam

doznala, Arture. Ĉesto mi je bilo ţao što u Radjardu nisam ĉula šta Erno ima da kaţe. Moţda je to zvina, ali sve više osećam da i sama imam udela u toj stvari. Ali, neće biti suviše neobiĉno ako se avim.” “Pitaću da li to nekome smeta.” Otvorio je svoju veliku, koţnu tašnu i vrataru dao znak da

ilijen sa njim, tako da je mogao da potraţi mesto i za nju. Kao što je i oĉekivao, MjuricI nije imalata protiv Dţilijeninog prisustva. Deo njenog imidţa u sudnici bio je da se pravi kao da je ni sam B



govi anĊeli, kad bi došli u sudnicu, ne bi omeli u nastupu. Kad je sudija Harlou zauzeo svoje mesmu je prišao i upitao ga ima li nešto protiv toga da pretresu, kao posmatraĉ, prisustvuje i gospodaliven, koja je i osudila Romija. Objasnio je kako se ona tu zatekla. “Dţilijen Saliven?” upitao jerlou. Kroz svoje naoĉari sa debelim staklima, pogledao je u njenom pravcu. “Uvek ista i jedinstve

mam prigovor na ĉinjenicu da nismo blagovremeno obavešte-ni o Erdajevom pismu, ali mi ne smeona ovde. U ovom postupku ona nema nikakvu ulogu.” “Pretpostavljam da hoće i liĉno da se uverikao je Harlou. “Ne mogu reći da joj zameram. Dobro, onda poĉnimo.” Sud je zvonom dao znak davokati zauzmu svoja mesta. Artur je shvatio da u tom ĉasu, svi oni - Mjuriel, Tomi Molto, Kerol K

ri koji je nosio propusnicu, sudija, a svakako i sam Artur - zure u Dţilijen koja je sedela u posledndu, savršeno doterana i bez ikakvog izraza na licu. Artura je pogodila njena korekt-nost. Jer u nekoislu, i ona je ovde bila optuţena. Pitanje koje se nametalo bilo je, da li je ona, zbog bilo kojih raz

e deset godina izrekla presudu koja se moţe svrstati u ispravljive i fatalne greške. Dţilijen je, bezivanja izdrţala njihove ispitivaĉke poglede, dok su svi zajedno oĉekivali odgovor. 154 Skot Taro

jun 2001. UNAKRSNO ISPITIVANJE “Dakle, pitanje je gospodine Erdaj”, rekla je Mjuriel, “panje jeste, da li ste lagali onda ili laţete sad?” Pre nego što je Her-lou rekao da zapoĉne ispitivanuril je zauzela svoje mcsto ispred Erna, podsećajući Larija na boksera koji pre nego što krene u b

uzima gard. Mala i vitka, privlaĉeći paţnju ĉitave sudnice, ona je na trenutak zastala, pre nego što j

stavila prvo pitanje. “Onda”, kazao je Erno. “Da li laţete?” “Ne.” “Ali, vi inaĉe laţete, gospodinedaj, zar ne?”” “Kao i svi ostali.” “Lagali ste detektiva Starĉeka 1991. godine, zar ne?” “Da, godpagali ste, i na taj naĉin stavili omĉu oko vrata drugom ĉove-ku. Da li to hoćete da nam kaţete?” Prgo što je potvrdno odgovorio, Erno je premestio ĉaĉkalicu iz jednog u drugi kraj usta. “To je bilodlo sa vaše strane.” “Ne mogu se ponositi time.” “Ali, iako ste podli laţov, vi traţite od nas da vada pove-rujemo. Jesam li u pravu?” “Baš tako!” “Vratimo se na to, gospodine Erdaj. Usput, da li sm se predstavila?” “Ja znam ko ste vi” “Ali ste odbili da se sa mnom susretnete. Jesam li u pravu?amo zato što je to trebalo da vam pomogne da me predstavite kao lazova, mada govorim istinu.” Nom mestu, Harlou se blago nasmešio. U meri u kojoj je Lari to mogao da vidi, sudiju su zabavlajli

arci i protivudarci protivniĉkih strana u sudnici. Popravljive greške 155 “Dobro, dozvolite mi da vrdim ono šta nam vi govorite, gospodine Erdaj. Vi nam kaţete, kako ste u julu 1991. ubili tri osobmeseca posle toga, policija vas nije uhapsila, je li tako?” Taĉno.” “Da li ste ţeleli da vas uhvate?

Misim da ne biste ništa preduzeli što bi moglo da vas ugrozi, je li taĉno?” “Zavisi s koje stranedate?” “Imate mnogo prijatelja u policiji, zar ne?” “Mnogo.” “Dakle, znali ste da je istraga na izdli taĉno?” “Da li to znaĉi, mrtva?” “Recimo da je na izdisaju.” “Na izdisaju je prava reĉ” “Daklevi stvarno pobili te ljude, imali ste sve razloge da verujete kako ćete se izvući. Je li tako?

ealno, da. Ali sam bio zabrinut.” “Taĉno. Bili ste zabrinuti. I uprkos tome, iako ste znali da je istra

izdisaju, vi ste odluĉili da date informacije koje će je oţi-veti. Da li je to ono što hoćete da kaţeteadio sam to zbog svog nećaka.” “I vi ih niste dali nekom anonimnom tipu - obratili ste se direktnoektivu Starĉeku.” “On je došao kod mene, ali to se svodi na isto.” “Svodi se na isto”, rekla je Mjua se kretala napred-na-zad po sudnici. Prste na rukama je raširila tako kao da se sprema da njima

rabi Erdaja, ako pokuša da pobegne. Bila je obuĉena, po Larijevom sudu, u suviše devojaĉku haljiku i stegnutu u struku, sa velikim dekolteom, što je sve bilo sraĉunato da napravi utisak na novinarediju. Ali, svako ko je posmatrao Mjuriel u sudnici, shvatao je da je ona opasna kao lavica. “Da li bar detektiv?” “Jedan od najboljih.” “Da li se slaţete da dobri detektivi obiĉno znaju kad ih nekoba?” “Ako umeju da vide. Ali niko nema ugraĊen radar.” “Ali, vi ne samo što ste pokrenuli uspavragu, vi ste to uĉinili laţući nekog, za koga ste znali da je sposoban da prozre svaku laţ, je li tako?ot Tarou “To ste vi rekli”, odgovorio je Erno. “Zatim ste kazali svom nećaku da policiju uputi na



daljon, znajući da, ako Gendolf kaţe istinu, on će u tom sluĉaju pomenuti i vaše ime. Da li sam uavu?” “Mislio sam i o tome.” “I vi mislite da bi ta laţ bila ubedljiva?” “Svakako.” “Zato što znateedljivo laţete, zar ne?” Harlou je prihvatio Arturovu primedbu, pre nego što je Erno stigao dagovori, ali se sudija s odobravanjem nasmešio veštini sa kojom je pitanje bilo postavljeno. “Juĉem kazali, kako ste shvatili da vaš nećak neće dobiti nikakavc ustupke od strane policije ili tuţioca,oliko Gendolf ne bude osuĊen. Je li to tako? Ipak niste mogli da predvidite da Gendolf neće imatili taĉno?” “Znao sam da se muvao po aerodromu i da je ukrao Lujzin medaljon.” “Lepo? Mislila sse Gendolf vrteo po aerodromu samo kad bi ga zima na to naterala.” Erno se promenio u licu. Pok

da se izvuĉe, ali ga je Mjuriel hladno zaustavila. Posle malo vrdanja, sloţio se da je juĉe kazao kandolf bio samo zimi na aerodromu i da on nije mogao biti siguran da Veverica nema alibi. Erno jerado opovrgao sopstvene reci. “Dakle, to, na kraju, izgleda ovako, gospodine Erdaj”, rekla je Mjuĉela da nabraja dotiĉući jedan po jedan prst: “Iako niste ţelcli da vas uhvate, udahnuli ste novi ţivć mrtvu istragu. Uĉinili ste to laţući istraţitelja, za koga ste znali da uspešno razotkriva lazove. I uga na ĉoveka koji bi mogao da vas poveţe sa ţrtvama. I sve ste to uĉinili ne znajući da li taj ĉovek

rst alibi. Shvatate li sad zašto vam ne verujemo?” Artur je prigovorio na obimnost pitanja, a sudijzao “usvaja se”. Erno, koji se uvredio, bio je dovoljno glup da nastavi po svom.

ama to moţda ne zvuĉi razumno, ali tako je bilo. Morao sam nešto da uĉinim za svog roĊaka. Ljud

stupaju uvek razumno.”” “A to nije bilo razumno, gospodine Erdaj? Šta nam to govorite? Da je to dna nerazumna stvar.” Popravljive greške 157 Artur je ponovo prigovorio, ne podiţući pogled sa se-ţaka, sudija je rekao Mjuriel da nastavi. Ona se na trenutak okrenula i njene tamne oĉi potraţilerija, da utvrde kako se stvar razvija. On je rukom pokrio usta. a podignut palac je stavio na obraz.uriel mu je jedva primetno klimnula glavom. I ona je tako mislila. “Da li vam se ĉini neobiĉno,spodine Erdaj, što na mestu zloĉina nije pronaĊen nijedan otisak?” “Sve sam obrisao. Bio sam pao što sam već rekao.” “Nema DNK. Nema krvi. Ni pljuvaĉke. Ni sperme. Ništa što bi iza vas ostani.” “Ne, ali ništa od toga nije ni Gendolf ostavio” “Vrlo dobro su vam poznati naši dokazi protivndolfa, zar ne, gospodine Erdaj?” “Pratio sam paţljivo ceo sluĉaj, iz razumljivih razloga.” “A piš

spodine? Šta se sa njim desilo?” “On je u reci. Sa svim ostalim stvarima.” Mjuriel se nasmešila sledom iskusnog tuţioca koji je u ţivotu ispitao mnogo ljudi. Otišla je do svog stola da baci pogledeške, a onda je krenula punom snagom. “Da li ste na samrti?” upitala je. “Tako kaţu lekari.” “I vi

rujete?” “Uglavnom. Ponekad mi se ĉini da greše; doktori su i pre pravili greške, ali uglavnom misu u pravu.” “Dakle, u onoj meri u kojoj ste vi u pitanju, nemate šta da izgubite zbog onoga što stenas rekli. Je li tako?” “Ne slaţem se s vama.” “Stvarno? Moţete li nam oznaĉiti bar jednu stvar koje izgubiti?” “Svoju dušu”, rekao je Erno, “Ako je imam.” “Ako je imate”, ponovila je Mjuriel.stanimo još malo na zemlji. Postoji li još nešto o ĉemu brinete?” “Moja porodica”, rekao je Erno

Mnogo brinem za nju.” “Dobro, ali oni vas podrţavaju, gospodine Erdaj, zar ne? Šta vas još brine?

im da izgubim penziju od vazduhoplovstva. Radio sam dosta dugo za njih i hoću da moja ţena imaristi od toga.” “Dobro, da li biste izgubili svoju penziju zbog ubistva?” 158 Skot Tamu “Samo akoĉin protiv kompanije.” “Da li je to bio?” “Samo ako je Lujza bila direktor.” Sa galerija je poleteosan smeh. Sudnica je bila prepuna. Novinari behu zauzeli sva slobodna mesta.

akle, vi ne ţelite da izgubite penziju? A nećete ţiveti dovoljno dugo da biste bili osuĊeni zbogvokletstva. Je li tako?” “Zbog toga ne mogu biti optuţen.” “U svakom sluĉaju nećete još dugo bitii?” “Pretpostavljam.” “A šta je sa vašim nećakom, Kolinsom Fervelom? Zar on nije slagao detektarĉeka da je razgovarao sa Romijem Gendolfom?” “Da, ali je bio uveren da je Gendolf ubica.” “Gd Kolins?” “On ima advokata po imenu Dţejson Ejres. Moţete se njemu obratiti.” “Advokata? On kle moţe posavetovati šta da ĉini.” “Naravno. Ja sam platio raĉun, pošto sam ga ja i uvukao u ćelu



ar.” “Da li vam je poznato da je advokat objasnio Kolinsu da ne moţe biti optuţen za laţi izreĉene91. jer je zloĉin zastareo?” “Zar to nije dobra stvar?” “Recimo to na ovaj naĉin, gospodine Erdajhvatate da se Kolinsu ne moţe ništa dogoditi zbog vašeg svedoĉenja?” “Nadam se da će tako biti.e je on sad?” Erno je pogledao u sudiju koji mu je odluĉno klimnuo glavom. “U Atlanti. Tamo, kaom rekao, pošteno ţivi.” “Ĉestitam”, rekla je Mjuriel. “Da pogledamo sad stvar i sa druge strane,spodine Erdaj. Da li ćete nešto dobiti ovim svedoĉenjem?” “Samo ĉistu savest.” “Ĉistu savest!”, Mjuriel. “Vi ste kazali, gospodine Erdaj, da ste u ţivotu pucali na pet ljudi - troje ste ubili, usmrtitu i pokušali da ubijete ĉoveka, koji vam je dosaĊivao u kafani. A zbog ovoga ćete se osećati bolj

Larija se zaĉuo smeh. Izgleda da je Kerol prva poĉela da se smeje. Harlou je samo podigao pogla se utišala. “Ostalo ne mogu da promenim, Mjuriel. Ovo je najviše što mogu da uĉinim.” Obraćedima po imenu bilo je deo Ernovog stila. Koliko je Lari mogao da se seti, njih dvoje se nisu ĉak nvršno poznavali, ali se Erno ponašao kao da mu je svako ko radi u sudu ili policiji - roĊeni brat.atim, niste li pre nekoliko meseci napisali molbu za dobijanjc odsustva iz samilosti? A onda, kadas odbili, molbu za preme-štanje iz samilosti? Radi toga da biste bili bliţe svojoj ţeni?” “Taĉno.”akoĊe odbijena?” “Da.” “Vašoj ţeni je teško da dolazi u Radjard?” “Bilo bi joj lakše da sam ja ode ste spavali prošle noći?” “U gradskoj bolnici.” “Da li vas je ţena videla danas?” “Da, pre dolsud.” Mjuriel je išla do kraja. On je i juĉe, takoĊe, video ţenu. I pre-kjuĉe. I Artur je traţio od suErno, sve dok traje rasprava o Gendolfovom sluĉaju, ne vraća u Radjard. “Znaĉi li vam mnogo št

oţete svaki dan da viĊate svoju ţenu? Na ovom stepenu?”

aš sad? Posebno sada, pa ne baš mnogo. Ona to nije zasluţila. Njegov glas je postao slabiji, i Ernednom savladale emocije. Oborio je glavu i šakama pokrio lice. Harlou je imao lek za smirenje i

slao mu ga je sa bolniĉkom efikasnošću. Mjuriel je ĉekala, ne pokazujući znake nestrpljenja, jer jegledno sve uradila da dokaţe svoju tezu. Kad mu se dah povratio, promenila je temu. “Popriĉajmĉinu zbog koga ste zatvoreni, gospodine Erdaj.” “Kakve to veze ima sa temom rasprave?” upitao

no. Artur je odmah ustao i uputio prigovor. Naglasio je da je osuda relevantna samo ukoliko upućunovu verodostojnost. Okolnosti nisu vaţne za temu. “Povezaću te stvari”, rekla je Mjuriel. Ovo je

mer “okolišnog ispitivanja”, ali je Harlou, koji je predsedavao bez porote, rekao da će dozvolitiuriel odreĊenu digresiju, pogotovo zbog toga što je taj postupak bio davanje izjave, a ne sudski

oces. 160 Skot Tamu Popravljive greške 161 “Ne dozvoljavam pravnicima da dva puta prekršeavila”, dodao je sudija. “I ne oĉekujem to”, rekla je Mjuriel. pre nego što se ponovo okrenula premnu, koji se donekle pribrao. Erdajev ples sa Mjuriel donekle je ublaţio njegov opasni izgled.injenica je, gospodine Erdaj, da ste u zatvoru samo zato što vas vaši prijatelji iz policije nisu podam li u pravu?” “Ja sam u zatvoru zato što sam pucao u ĉoveka.” “Ali ste policajcima koji su sedkovoj kafani rekli da ste povukli obaraĉ u samoodbrani, zar ne?” “Po mom shvatanju, tako je i bilmnogi od policajaca koji su bili svcdoci pucnjave i ĉuli vašu tvrdnju da je reĉ o samoodbrani, bi

ši prijatelji. Da li je tako?” “Policajci sa kojima ste pili?” “Svakako.” “Da li ste bili razoĉarani,spodine Erdaj, kad niko od njih nije podrţao vašu priĉu o samoodbrani?” “Ne, kad sam dobromislio o svemu.” “Ali u poĉetku?” “Ne znam šta sam oĉekivao.” “Ali vam ne bi smetalo da su ondrţali vašu verziju?” “Pretpostavljam da ne bi.” “Da li vam je poznato da se policajci meĊusobnote?” “Mislim da se to ranije dogaĊalo.” “Ali se vama nije dešavalo?” Po prvi put toga dana u Ernsnom pogledu je na videlo izašao prostaĉki deo njegove prirode. Ipak, bio je dovoljno vest da se e nego što je rekao ne. “I tako ste vi proglašeni krivim?” “To je ono što se desilo” “A šta je saektivom Starĉekom?” Na pomen svog imena, La-ri se nesvesno uspravio. “Da li je i on bio jedan

ših prijatelja iz policije?” “Lari? Poznajem ga oko trideset godina. Zajedno smo studirali.” “A pis

e ste slali detektivu Starĉeku?” Neoĉekivano, Mjuriel se okrenula prema Lariju. Prošaputala je jeno: “Otvori moju aktentašnu i iz prve pregrade izvadi poštu.” Njemu je preko lica prešla senka



doumice, ali je u trenutku shvatio šta se od njega traţi, i izvadio je iz tašnc tri koverta. Prema adrehovoj pozadini dva su poticala iz banke, a jedno iz penzionog fonda. Sa pismima u ruci, ona je opla ispred svedoka. “Nikad u tim pismima niste rekli detektivu Starĉeku kako ste ubili tri ĉoveka. Jo?”

ekao sam mu da ţelim da razgovaram sa njim.” “Da li ste mu otvoreno napisali da vam je potrebnagova pomoć?” “Moţda. Znate, koliko se seĉam, pozvao sam ga telefonom na posao i nije bio tamosle toga sam mu poslao tri pisma, ali on ni na jedno nije odgovorio.” Artur je ustao, pokazujući nama u Mjurielinim rukama. “Vaša visosti, ja nisam video ta pisma.” “Sudijo, ni ja nisam dobila

ethodni pregled svedoĉenja gospodina Erdaja. I osim toga ja ih nisam pokazala svedoku. Gospodijven moţe da pregleda samo ono što se pokaţe svedoku.” Artur je nastavio sa prigovorima i Harlonajzad, oboje pozvao da priĊu njegovom stolu. Lari im se pridruţio. “U ĉemu je problem sa timmima?” prošaputao je Harlou. “Nemam ih”, rekla je Mjuriel. “Blefirate?” upitao je Harlou. “Ima

avo na to”, odgovorila je ona. “U pravu ste”, rekao je sudija i poslao ih natrag. Mjuriel je zatraţiladskog zapisniĉara da proĉita dva posednja pitanja i odgovora. Lari je paţljivo posmatrao Artura bda on nekim gestom ne objasni Ernu šta Mjuriel radi. Nikad se ne moţe predvideti šta sve advokatţe da padne na pamet, ali se Arturovo lice, dok je svojoj saradnici objašnjavao šta se dogodilo, n

malo promenilo. “Da li ste u vreme kada ste detektivu Starĉeku poslali ta pisma još uvek traţili

boljšane uslove u zatvoru?” “Moj advokat je to pokušao da sredi. I kad mu nije pošlo za rukom, pm neke ljude da li mogu da mi pomognu?” “I vi nam, gospodine Erdaj, sada tvrdite da ste mislili ke dobiti poboljšane zatvorske uslove ako detektivu Starĉeku priznate da ste izvršili trostruko ubisrkos zapovedniĉkom izrazu sudije Harloua, salom se opet za-orio smeh. 762 Skot-Tamu “U vrcme

da sam pisao Lariju, bio sam odustao od poboljšanih uslova. U zatvoru su mi sluţbenici objasnili di uslovi ne mogu traţiti u sluĉaju napada vatrenim oruţjem. I to je sve.” “Moţete li da nam navedeto koga iz policije ko bi pokušao da zatvorske vlasti ubedi da vam daju poboljšane uslove?” Ernoadio ĉaĉkalicu iz usta. Bio je u škripcu, jer stvarno nije znao nikog ko bi došao da ga podrţi.govarajući Mjuriel, kazao je da se ne seća. “Bez obzira na razlog zbog koga ste pisali detektivu

arĉeku, sloţili smo se da ta ubistva niste nikad pomenuli. Je li tako?” “Taĉno. Kazao sam mu da imšto vaţno da mu saopštim.” “A detektiv Starĉek vam nije odgovorio?” “Taĉno.” “Nije hteo da sa vadujc, jer nije imao nikakve koristi od te saradnje. Da li ste tako mislili?” “Ne, Ne bih rekao.”

uriel se vratila do Larija i uzela kopiju pisma, koje je Erno pisao Dţilijen, a onda je stala isprededoka. Sa Larijeve leve strane, Artur Rejven je odmah skoĉio na noge. “Sudijo, ja to nisam video.duţnim izrazom na licu Mjuriel je pismo pokazala prvo Arturu a potom i Harlou. Lari je proĉitao dpiju koja je ostala pored njega na stolu. Te reci su tamo stajale, dok je Arturov obeshrabren izgledgledno ukazivao na ĉinjenicu da je propustio da shvati njihov pravi znaĉaj. Dok se vraĉala na svo

sto, Mjuriel je Arturu dobacila jedan prijateljski osmeh, kao da je reĉ o partiji tenisa. Zatim serenula Ernu, drţeći pismo kao noţ. “Da li ste sudiji Saliven napisali da se detektiv koji je radio naĉaju ne zanima za vas, “sada kada ne mogu da mu donesem nikakvu korist?” Erno je to proĉitao vita. “Tako stoji u pismu.” “Hoćete da kaţete da ste bili ozlojeĊeni?” pitala je Mjuriel. “Nazovite toko hoćete.” “Ja to nazivam - ozlojeĊenost.” Harlou je prihvatio Arturovu primedbu, ali se ponovosmejao. Lari je tad shvatio sudijino ponašanje. Kenton” Harlou je voleo advokate i divio se onomi rade. Verovao je da će se istina roditi iz borbe u sudnici, i oĉigledno je bio oĉaran Mjurielinimstupkom.” Popravljive greške 163 “Dobro, pogledajmo stvar i sa ove strane”, rekla je Mjuriel. “Vektivu Starĉeku pruţili informaciju o onome za šta ste znali da će biti veliki sluĉaj. Je li to taĉno?

este”, rekao je Erno. “I vaš prijatelj, detektiv Starĉek je resio sluĉaj? Zbog toga mu je porastao ugjemu i vama”, rekao je. “Njemu i meni. Ali, zar nije porastao ugled i policiji?” “Jeste.” “Onoj ist



liciji iz koje niko nije hteo da vam pomogne da dobijete olakšavajuće uslove u zatvoru?” “Da” “Ooj policije u kojoj niko nije hteo da podrţi vašu verziju, da ste u Ajkovoj kafani pucali u samoodba, pretpostavljam.” “Ne govoreći ono što ste sada rekli, vi poništavate informaciju koju ste daliektivu Starĉeku u policiji. Zar ne?” “Ja sam rekao istinu.” “Istina ili ne, vi sad pokušavate da ponsledicu informacije koju ste nekada dali. Da li to ĉinite?” “Zato što je to bila laţ.” Mjuriel je nastainsistira na tome i Harlou je prisilio Er-na da odgovori. Nije imao drugog izbora do da se sloţi. T

anije bilo potpuno jasno, ali je kroz novinarske redove prošao talas uzbuĊenja. Dobili su odliĉanslov za izvcštaje koje će poslati svojim novinama. Mjuriel je onda poĉela da ispituje Erna o njego

nosima sa “Otpisanima”, jednom od uliĉnih bandi koja je bila glavna u Radjardu. To je bio podatame je Lari radio

u noć, i Mjuriel ga je vrlo efektno izloţila. Ernu je za ćelijskog druga dodeljen jedan pripadnik tende i on je konaĉno dospeo pod njenu zaštitu i od nje je povremeno dobijao vesti od drugara s posaj drugi deo informacije, Erno nije hteo da prizna. “Gospodine Erdaj, da li vam je poznato da sunovi pomenute bande u nekoliko sluĉajeva laţno svedoĉili u korist svojih drugova?” “Primedba”,

kao je Artur. “Nema dokaza da je gospodin Gendolf ĉlan bilo koje bande.” 164 Skot Tarou “Pitalaspodina Erdaja, da li mu je taj podatak poznat?” rekla je Mjuriel. “To nije vaţno”, kazao je Artur.oću da ĉujem odgovor”, odluĉio je sudija. “Ĉuo sam za to”, odgovorio je Erno. “A takoĊe ste ĉul

spodine Erdaj, da pomenuta banda kontroliše u Radjardu i na smrt osuĊene zatvorenike.” “Znam dmo ima mnogo” “Ukljuĉujući i gospodina Gendolfa?” “O tome ne bih znao da kaţem. Morate da shti na smrt osuĊeni, ti ţuti ljudi, ţive odvojeno od drugih. Oni nikog ne viĊaju. Otkako sam u zatvoam sa Gendolfom progovorio nijednu reĉ.” “Dobro, gospodine Erno, a da li vi, s obzirom na ono

ate o zatvoru, tvrdite da ako neko iz bande “Otpisanih”, koji su vas štitili, traţi od vas da ispriĉatea vam neće naškoditi, ali će naneti štetu detektivu Starĉeku i policiji uopšte, priĉu koja će vam

mogućiti da preostalo vreme provedete sa svojom ţenom? Da li stvarno tvrdite da imate toliko poštto ne uĉinite?” Artur je ustao pre nego što je Mjuriel završila. Tiho je rekao “primedba” i sudija jgovorio da se ona usvaja. Ali je Mjuriel već bila izloţila ono što je imala, a što je koliko i sudu b

menjeno i štampi. Posle više nego dobro obavljenog posla, uputila se ka svom mestu, a onda jeednom zastala. “Oh”, rekla je, kao da joj je to palo na pamet baš tada. “Pošto ste odvukli tela u

mrzivaĉ u podrumu, šta ono rekoste da ste uĉinili sa telom Lujze Rimardi?” “Podigao sam joj suknnuo gaćice.” “A onda?” “Onda ništa.” “Zašto ste je onda svlaĉili? Iz radoznalosti?” “Skinuo sam o što sam znao da je sat ranije imala polni odnos i hteo sam da se to pokaţe prilikom autopsije. Ţ

m da izgleda kao da ju je neko napastvovao. Hteo sam i to da pokrijem.” “A niste imali polni odnonim lesom?” “Nikako.” “Zar ne znate da je policijski patolog, dr. Kumagaj na sudu sve-doĉio da jno telo bilo sodomisano.” “Znam da je Kumagaj u svojoj karijeri mnogo puta pogrešio.” Popravljške 165 “Ali, zar ne znate zašto je deo podmazanog kondoma otkriven u njenom rektumu?” “To b

balo da pitate gospodina sa kojim je na parkingu, u kolima vodila ljubav.” “Smatrate li da toašnjava i proširenje rektalnog otvora do koga je došlo posle smrti?” “Nisam patolog.” “Ali ćete ţiti da tu ĉinjenicu vaše svedoĉenjc ne objašnaj-va u potpunosti?” “Nisam to objasnio.” “Hvala”,Mjuriel. Sela je pored Larija. Ispod stola ga je lako lupila po raci.

urielino unakrsno ispitivanje prošlo je onako kako je Artur u razgovoru sa Erdajem, i prcdvideo.dini izuzetak bio je dco pisma u kome se Erno ţali na Larija, a ĉije implikacije Artur nije shvatio. to zanemari, Erno je bio dobro pripremljen. Sa Mjuriel ta stvar je stajala drugaĉije. Kad se radilou, ona je dobijala svaku bitku. Kad je dovršila, sudija Harlou se uspravio na svojoj stolici, dosloeći distancu prema Ernu. Kad je ustao radi naknadnog ispitivanja, Artur je bio svestan da je pred iki posao. Pre nego što je zapoĉeo ono što se zove rehabilitacija svedoka, još jednom je proverio



meline beleške. “Gospodine Erdaj, gospoĊa Vin vas je pitala zašto ste zbog nećaka preduzeli takaik po sebe? Moţete li da to objasnite sudiji Harlou?” Erno je nekoliko trenutaka gledao ispred seba porodica - moja porodica, mi smo svašta preţiveli. Hoću da kaţem, bilo je strašno za vreme Druetskog rata, a onda je 1956. godine moj otac uzeo uĉešća u ustanku.” Ernu se pri tom zgrĉilo lice. “ubijen - streljali su ga, a onda obesili o banderu, za noge, upravo ispred naše kuće, da bi nam objako se to radi. Naše komšije su ga izdale tajnoj policiji. Nas troje, majka, sestra i ja preţiveli smonoge stvari, dok nismo uspeli da pobegnemo iz zemlje i doĊemo ovamo. A onda, taj Kolins, moj nn je jedino dete koje sestra i ja imamo. Znao sam, ako dobije doţivotnu robiju, onda je tu kraj. Ho

em, mnogo sam razmišljao o svom ocu koji je visio na banderi. Ostavili su ga tamo da visi danimu nam dozvoljavali da ga skinemo; to je bla opomena.” Er766 Skot Taroit no je pokrio usta, kao dpripala muka, a onda je briznuo u plaĉ. Malo kasnije, on je obrisao lice maramicom koju mu je dodija, a onda je povratio dah. “Osećao sam da bi od Kolinsa moglo nešto da bude. Bio je pametan,

matrao sam da dugujem ocu, majci - ĉitavoj porodici - pokušaj da mu pruţim još jednu priliku. Morm da uradim sve što je bilo u mojoj moĉi.” Artur je saĉekao da vidi da li Erno ima još šta da dodabese završio taj deo izlaganja. Do tada, Artrur i Pamela su sate proveli sa Ernom, i tuţna istina jese on Arturu nije nimalo dopadao. Razlog nije bio u tome što je Erno zlikovac i što je poĉinjenodelo bilo izuzetno teško. Tokom godina provedenih u sudu, Artur je imao prilike da sretne

popravljive zloĉince, koji su imali izvanrednu spoljašnost i ponašanje, i koji su ĉak uspevali i da manu. Ali, u Ernu je bilo neke postojane hladnoće. Bio je sirov, i nije bio samo ravnodušan premaom što je uĉinio; na neki naĉin se ponosio svojim delom. On nije traţio da se dopadne. A ipak, njerstina je Artura ostavila u nepokolebljivom uverenju da Erno govori istinu, a takode se divio i Ernenosti da ide do kraja, ne traţeći da ga smatraju svecem ili muĉenikom. On je bio svestan ko je. “

du. Postoji još jedna stvar. Gospoda Vin je postavila pitanje o motivima vašeg svedoĉenja. Moţetm reći, zašto ste pristali da razgovarate sa mnom i sudijom Saliven. Zašto ste odluĉili da kaţete istom što se stvarno dogodilo 4. jula 1991. godine?” Naravno, Mjuriel je odmah ustala da stavi primpretpostavku da Erno govori istinu. Sudija je njenu primedbu odbacio, na isti naĉin na koji je to u

a nekoliko Arturovih primedbi.

arode, bavimo se našim pretresom. Nemojmo se obazirati ko sedi u galeriji”, rekao je Harlou, jasdirajući na prisutne novinare. “Dobro, gospodine Erdaj, objasnite nam vaš postupak. Zašto tek sašamo o njemu?” Pre nego što je zapoĉeo, Erno je uzeo vazduh. “Prvo hoću da kaţem, da kada samestio Gendolfu, nisam mnogo brinuo o njemu. Mislio sam, da bi na kraju krajeva, on i bio u stanju

adi nešto sliĉno. Sad, kao što sam kazao, da je Lari došao onda kad sam ga zvao, ja bih to rekao njsam bio naĉisto kako bih to izveo, ali bih Po, vravljive greške 167 mu sigurno priznao, jer sam mugovao iskrenost. MeĊutim, sada shvatam da iskrenost dugujem Gendolfu. Ništa nije tako strašno k

miranje, to vam ja kaţem. Moţete vi biti svcsni da ste ovde samo privremeno, ali sve to drugaĉije

leda kad vam vam doktori kaţu da je sve gotovo. Ne znam, moţda su naši stari to doţivljavali na dĉin. Moja majka je bila sraćna dok je umirala u svojoj osamdeset i šestoj godini. Ali kada je to prmena - ja liĉno, proveo sam mnoge dane u velikom strahu. Smrt se pribliţava. To je stvarno surov

eţiviš ponovo ceo svoj ţivot, sve proţivljavaš ispoĉetka, a kraj je strašan. Onda, vi znate da ljudi nmrtniĉkoj postelji otkrivaju veru u sebi i ja sam sad otkrio svoju. Slušao sam šta govori sveštenik. nogo sam razmišljao. Uĉinio sam mnogo strašnih stvari. Ne znam da li mi je Bog ovu bolest poslaoznu ili se ona dogodila zato što se to inaĉe dogaĊa. Nije mi poslao telegram sa objašnjenjem. Ali,naĉno, ĉoveku padne na pamet da je u njegovoj moći da makar popravi stvari. I zato sam poĉeo damišljam o Gendolfu. I on je u zatvoru, i već devet godina, isto kao i ja, i svakog dana je sve izves

jenica da mu je smrt sve bliţa. Ona se pribliţava, a on ne moţe ništa da uĉini. Isto kao i ja. S tomlikom što je on nije zasluţio. Ako ja samo kaţem ono što je istina, on će biti spašen. On je godinam



olazio kroz ono kroz šta ja sada prolazim, ali on to ne mora da trpi. To je ono o ĉemu sam stalnomišljao. Za mene više nema nade, ali za njega još uvek ima. Moram samo da postupim onako kakba.” Dok je priĉao, Erno nije ni u koga gledao. Njegov pogled je bio oboren, a priĉao je istim, tihapavim i promuklim glasom, kojim je priĉao tokom celog pretresa. Kad je završio svoje izlaganje,digao je pogled, i ĉvrsto i odluĉno klimnuo glavom u pravcu su-dije Harloua. Sa prstom na obrazurlou je oĉigledno odmeravao svoje mišljenje o Ernu. Artur i Pamela su proveli mnogo vremenastavljajući sebi isto pitanje. Uprkos Ernovoj otvorenosti, ostal je u njemu nešto neuhvatljivo. Artumnjao da Erno doslovno misli sve što govori, ali je ipak u njegovim recima bilo neĉeg neobiĉnog.

nekad je Erno podsećao Artura na njegovu šizofrenu sestru koja je ĉesto tvrdila kako prima nareĊnekih glasova koji dolaze iz kosmosa. Erno je posvedoĉio da je, kada je pucao u Pofa Dţadsona,stao svestan mraĉnijeg dela svoje prirode. Ali, on nije bio neobja168 Skot Tarou

iv, kao što su bile neobjašnjive one sile koje su mu, pred sam kraj ţivota, naloţile da popravi štetnanela divlja strana njegove liĉnosti. Erno je prihvatao da je ispravno ono što ĉini. Ali je izgledaoboko zbunjen ĉinjenicom da to u njemu postoji. Najzad je sudija upitao Mjuriel da li ima još nekoanje. Posle kraćeg dogovora sa Larijem, ona je rekla da nema. “Gospodine Erdaj”, kazao je sudijlobodni ste.” Harlou je još jedan tren ispitivaĉki gledao u Erna, a onda mirnim glasom dodao: “Ţem sreću, gospodine,” I ne osvrćući se, napustio je sudnicu. 112, 13. jul 2001. IPAK OŠTEĆENA

RANA Kad je pretres zakljuĉen, Mjuriel je, još uvek pod utiskom ispitivanja, pogledala u galerijue su posmatraĉi, sabijeni jedni uz druge, krenuli prema njoj. Bilo je bar pola tuceta reportera sa

ecijalnim propusnicama i masa graĊana, privuĉeni naslovima u novinama. Tog jutra, Ned Helsej jantno sugerisao Mjuriel da sluĉaj -i ĉitavu halabuku koja se podigla oko ovog sluĉaja - prepusti ni reporteri su znali da je osuda Gendolfa stub njene karijere; ako Artur stvarno dokaţe Romijevuvinost, štampa će je rastrgnu-ti, bila ona u sudnici ili ne. A ona nikako nikada ne bi sebe lišilagovora na izazov. Ona je ţudela za tim prvim mestom, ma koliko to bilo teško, ma koliko svet nalikburkano more, navaljivao na nju. Moraće da se posavetuje sa Moltom i Kerol o sledećem zakonsktezu. Lari je takode ĉekao uputstvo u kom smeru da nastavi istragu o Erdaju. A novinari su već vre

adi da će od nje izvući neki ishitreni komentar. Ali, to je bila sudbina kojoj je teţila još od detinjsrena” je bio izraz koji je za to upotrebljavao Telmejdţ, ali ona nije marila za gladijatorsku atmosfnju, ova borba je bila više stvar potpunog angaţovanja, osećanja da svaki njen dclić u njoj mora dprinese borbi za svoje mesto u svetu. Popravi] greške 169 Vodjena instiktom, koji se kod nje uvekivirao u sliĉnim situacijama, ona je u trenutku shvatila šta joj valja ĉiniti. U poslednjem redu nalaDţon Leonidis, koji je već više od devet godina verno pratio svaki njen, iole vaţniji proces. Neraćajući paţnju na ostale, probijajući se izmedju okupljenih novinara, ona je stavila ruku na Dţonome i odvela ga u sobu za svedoke. Znala je da novinari neće otići pre nego što ĉuju njen komentar.e došao sam. Upoznao ju je sa jednim ĉovekom neţnog tena, Filipincem Pakom, koji je bio dosta m

njega. Iako je Mjuriel za sobom zatvorila vrata od sobe za svedoke, do njih je i dalje dopirao ţagona je pretres razbesneo. Otkinuo je parĉe nokta s palca, dok je gnevno objašnjavao Mjuriel, kao a to nije znala, da je Erdaj lagao policiju Kajndel Kauntija i da je sve detalje izmislio. “Ţeleo bihem tim idiotskim novinarima šta se ovde, u stvari, dešava”, rekao je Dţon. Za Mjuriel je bilo idea

o bi je ţrtve uzele u zaštitu. Ipak rekla je Dţonu da treba da govori samo ako to stvarno ţeli. “Veruj, da ţelim”, rekao je Dţon. “Svakog dana se setim onog Ċubreta Gendolfa. Svakog dana.” Mjuriel ova shvatala da mu duguje tu osvetu. “Poslednjih nekoliko

seci pitao sam se da li bi se moj otac, da to zna, ponosio sa mnom.” Dţon je imao dobre razloge druje da bi Gas bio zadovoljan njegovim ponašanjem. Ne samo što je uspešno vodio restoran koji jio na prvo mesto u svom kvartu, već je takode, sve grĉke restorane u zemlji, povezao sa lokalnim



telijerima. Mjuriel je svake godine, po nekoliko puta bila pozivana na ruĉak u “D. G.” tavernu, u cada; “D. G”, je bila skraćenica od “Dobri Gas”. On bi tada sedao za njen sto, pušio i priĉao o tomĉaju koji je tako dobro pamtio kao da se dogodio pre neki dan, a ne pre toliko godina. “Mislim daate, Gas bi mi zamerio zbog nekih stvari”, rekao je, “isto kao što mi je i majka zamerila, ali sam sibi se, najzad, i on pomirio s tim isto onako kao što se i ona pomirila. Stvarno verujem u to. Ali im

avo da znam. Zar nije tako? Svako ima pravo da zna. To Ċubre - Gendolf, on nije bog. Ali, on je bom ţivotu.” Za Dţona, kao i za većinu ĉlanova porodice, ubistvo njegovog oca i kaţnjavanje ubice,imali liĉni prizvuk. Ipak, osnovni razlog zbog kojega nije zaboravljao taj sluĉaj, jeste da on nije

o170 Skot Tarou gao da to uĉini. Za Dţona Leonidisa, decenijsko odlaganje ivršcnja kazne bilo je spreĉavanje da slobodno diše; on se nadao da nepravedna Gasova smrt neće biti dopunjenapravednim izbegava-njem zasluţene kazne. Već godinama je Dţon najnepopustljiviji, kad je u pitana smrtna kazna za Romija Gendolfa. U vreme procesa, Dina, ţena Pola Dţadsona, preselila se uulder i trudila se da tamo zapoĉne novi ţivot; već godinama o njoj se nije ništa ĉulo. Lujzina majku je za vreme istrage, Lari mnogo naljutio, pojavila se u sudu da traţi smrtnu kaznu, ali nije delov

š ubedeno. S druge strane, Dţon bi bio srećan da je uspeo da završi pravni fakultet, pa da liĉno uzešća u donošenju presude. Mjuriel je prvo mislila da on to ĉini radi svoje majke. Ali za vremeašnjavanja, on je izjavio kako vcruje da bi i njegov otac takode traţio smrtnu kaznu. “On je ljudimuţao priliku”, rekao je Dţon za Gasa. “Davao bi ti šest prilika, ako bi video da se stvarno trudiš. Aaju krajeva, on je bio stara škola. Bio je tvrd. Ranije ili kasnije, kazao bi ti kad je dosta. Moj otaco dobar prema Gendolfu. I za tu dobrotu dobio je metak u glavu. On bi ţeleo da tog ĉoveka vidi mrkle, zato i ja to ţelim. Ĉak i u to doba, Mjuriel nije bila sigurna da Dţon ima taĉnu predstavu o svou, ali ko je pa ona, da presuĊije u takvim stvarima. I danas je pamtila raspoloţenje u sudnici, dok jon govorio, i sveĉanu ozbiljnost sa kojom je sa svog sudijskog mesta Dţilijen Saliven pratila njegaganje. Idealisti mogu da tvrde kako drţavi ne dolikuje da ubija ljude, ali to je još uvek bolje oduacije u kojoj graĊani uzimaju pravdu u svoje ruke, što se uvek dešava kad Dţon i njemu sliĉni, koog tuge i osećanja duga prema mrtvacu, smatraju da se nešto mora uĉiniti. Za njega, smrt Romijandolfa bila je od prvostepene vaţnosti, deo uloge koju je preuzeo onog momenta kad je Gas umro.

uriel je otvorila vrata i naloţila Kerol da Dţona i njegovog prijatelja odvede u trem, gde su se nalvinari i kamere. Nekoliko novinara ju je pozvalo po imenu i ona im je obećala da će uskoro izaći.meĊutim, odmah uveo ĉetiri nove liĉnosti, dve mlade devojke, jednu stariju damu sa crno obojen

som i jednu sredoveĉnu ţenu prijatnog izgleda. Mjuriel je jedino staricu prepoznala.

ospoda Salvino, naravno”, rekla je, pozdravljajući se s majkom Lujze Rimardi. Stara dama se drţo dobro i Mjuriel je Popravljive greške 171 uvek smatrala da je Lujza otpala od dobrog stabla. Dvojke su veoma liĉile jedna na drugu, ali se razlika od dve godine dala primetiti u naĉinu njihovogevanja. Starija je bila našminkana i gotovo deset centimetara viša od sestre. Obc su bile mršave i

mnopute, i obe su imale isturenu bradu, kovrdţavu kosu i krupne, tamne oĉi. I obe su bile vrlo lepcuriel je u trenu shvatila da pred sobom ima Lujzinc ćerke. Na svoj uobiĉajeni odseĉan naĉin, gosplvino nije odgovorila na Mjurielinu ozbiljnost. “Što se ovog ovde tiĉe”, rekla je “hoćete li vi ljudda završiti s ovim?” “Nuća!”, prekomo je rekla ĉetvrta osoba. “Mjuriel”, rekao je Lari, s jednim

svakidašnjim, sveĉanim izgledom. “Moţda se sećaš Ţenevjev Karijer?” Ona je bila Lujzina bliskajateljica. Ţenevjev je inaĉe ovde bila pozvana u svojstvu vozaĉa i pratnje. Gospoda Salvino je bi

dna od onih Italijanki iz predgraĊa koja je u centar grada dolazila dva ili tri puta godišnje i to uvekepnjom. “Nisam htela da dolazim ovamo”, rekla je gospoĊa Salvino. “Darla je ĉula na televiziji. i odluĉila da doĊe što je, pre svega, bio izgovor da ne ide u školu.” “Kao da mi treba izgovor”,

govorila je njena unuka. Ona mlada je bila stidljivija i stajala je pozadi, pored vrata. Ali, Darla jeduk. Sa šesnaest godina nosila je odeću pripijenu uz telo i jaku šminku koju je Mjuriel ĉesto viĊa



ci. Bila je malo više razvijena za takvu vrstu garderobe i zato joj uska majica nije dopirala ni dopka. Mjuriel je ĉesto znala da se zapanji, skoro šokira, seksualnom slobodom tih devojaka, mada jala da bi i ona sigurno iskoristila takvu slobodu da je postojala u vreme kad je ona bila mlada. “Traš sve ovo da ĉuješ”, rekla je njena baka. “Eh, nano! Pa to je bilo na televiziji. I to je bila mojajka, a ti nam ništa nisi rekla. Hoću da kaţem da je sve potpuno izmišljeno.” Umešao se i Lari. “Ne

rujem da ćeš saznati baš šta se taĉno desilo. Ovo je samo jedan ogorĉeni samrtnik koji se zabavljanaĉin.” “Ja mu baš verujem”, rekla je ona onako kako govore svi njeni vršnjaci. “Onaj drugi što kju je ubio, taj mi se ĉini nespo72 Skot Taron sohan za takvo dclo. Ne vcrujcm da neko tako bolest

o što je ovaj tip, moţe da izmisli ćelu priĉu.” “Ti treba prvo da nauĉiš kako se devojka tvojih godistojno šminka”, rekla je baba. Umesto odgovora, Darla joj je samo uputila jedan ljutit pogled. “Jear sa ovim drugim jeste što liĉi na totalnu dileju”, kazala je Darla. Mjuriel i Lari, koji su još uvekslima bili u sudnici, istovremeno su se nasmejali kad su ĉuli ovu odliku Erna Erdaja. “Ne stvarnostavljala je Darla. “Hoću da kaţem, znam da je bolestan i tako dalje, ali on nikad nije mogao biti lodan. Mama je toga, takoĊe, bila svesna. Svi njeni momci sa kojima se slikala, ĉak i moj otac, svei zgodni momci.” Devojka je

vorila plahovito i Mjuriel je bila zapanjena oboţavanjem svoje majke koje je izbijalo iz svake njei. Što je bivala starija, Mjuriel je postajala sve više svesna ogromne koliĉine patnje koja se krije

akoj sudnici. Kad je bila mlada, osećala je bes zbog ţrtava, ĉesto i zbog prestupnika, koji su bili zdbine, a još ĉešće, osećala je gnevnu potrebu da pobedi zlo. Ali sada je u njoj ostalo samo osc-ćaaljenja prema Darli, ĉak i prema kriminalcima, koji su se ĉesto kajali zbog onog što su uĉinili, asebno prema njihovim porodicama koje su po pravilu bile neduţne kao i bilo ko drugi i ĉiji je jedeh bio što su voleli nekog ko nije bio dostojan te ljubavi. Za Darlu je oĉigledno bilo vrlo vaţno daravno procemla svoju majku. Okrenula se ka Ţenevjev koja je ceo razgovor sa sme-škom posmatar nije tako, teta-Ţenevjev? Mama svakako ne bi izlazila sa nekim kao što je on?” “Nikada”, reklanevjev. “Tvoja majka nikad nije volela tog ĉoveka.” Ţenevjev je dotakla Darjino rame i takoopustila pogled koji su razmenili Lari i Mjuriel. “Zašto ga je mrzela?” upitala je Mjuriel. Šest ljud

loj prostoriji zakrĉenoj kancelarijskim materijalom, bili su prava gomila. Odjednom svesna grešku je napravila, Ţenevjev je okrenula glavu i zagledala se u sliku neke šumske scene koja je visilau. “Prosto je postojala zla krv medu njima”, odgovorila je i neodreĊeno mahnula glavom. Njena

erano osedela kosa bila je u upaPopravljive greške 173 dliivoj suprotnosti sa njenim lepim licem adalaĉkim stasom. Uop-šte Ţenevjev je ostavljala utisak jedne stabilne liĉnosti. Iako je prošla decsmrti njene prijateljice, ona se još uvek brinula za njenu majku i decu. Mjuriel se mnogo godina

mišljala u društvu sa takvim ţenama koje refleksivno hrane decu i koje su verovatno, najbolja stvozemlji. “Moţda bi devojke trebale da iadu”, nagovestila je Mjuriel, misleći da bi na taj naĉin ohrnevjev na razgovor. “Ni govora”, odgovorila je Darla. “Mi nismo bebe. Ona je bila naša majka.”

uriel se na silu nasmejala zato što je sa šesnaest godina i ona bila ţestoka i tvrdoglava. Ţelja da oedaleko, da stupi na zabranjeno tlo i utvrdi ko je u stvari, nikada je nije napustila. Andrea, mladarlina sestra, nije bila sigurna, ali se ipak nije pomerila s mesta. U meĊuvremenu, Lari je nastavio i pritisak na Ţenevjev. “Dakle, vi ne znate ništa o ljubavnoj vezi izmeĊu Erna i Luj-ze?” Ţenevjegledala na sat i pokazala na devojke, ali je bila voljna da kaţe ono što je muĉi. “Pre bih poverovaje ubio nego da je bio njen ljubavnik.” Mjuriel se okrenula gospodi Šal vino. “Da li vam je Lujza ĉala o Erdaju?” “Ko zna”, odgovorila je starica. “Ko bi obraćao paţnju?” “Da li vam je priĉala o

uškarcima?” “Za ime boga”, rekla je gospoĊa Salvino. “Za boga miloga, pa ja sam njena majka. Mda sam je pitala takve stvari?” “Ja mislim da jesi”, rekla je Darla.

spoda Salvino je podigla ruku i ispustila neki ljutiti glas, ali je Darla na to uzvratila jednim



zivaĉkim pogledom, koji je, po svoj prilici, nauĉila baš od svoje babe. Ali, Darla se nasmejala.igledno, mnogo više je uvaţavala Nuću Salvino nego što je to htela da prizna i pokaţe. Kad jenevjev nastavila da ćelu grupu tera ka izlazu, Mjuriel je rekla gospodi Salvino da bi reporteri mopostave neka pitanja. “Nemam šta da im kaţem.” 174 Skot Tarou “Oni će ţcleti da znaju šta vislite”, kazala je Mjuriel. “Da li i vi verujete da je Erdaj ubio vašu kćer?” “Moţda”, rekla je gospolvino. “Moţda su on i onaj dru”i to zajedno uradili. Ne znam. Nje nema i to je jedino što znam.”emamo komentar”, rekla je Ţenevjev. Mjuriel se pozdravila sa svakom od njih. Ţenevjev je izašlslednja i Lari joj je ovlaš dotakao ruku. “Voleli bismo da malo popriĉamo s vama.” Ţenevjev je b

mahnula glavom. Već je imala spreman odgovor. Svake godine oni, ĉim se završi školska godina, com idu u Skejĉen, i ostaju tamo mesec dana. “Kada putujete?” pitala je Mjuriel. “Sutra”, odgovoŢenevjev, “vrlo rano.” “Dobro, moţda ćemo vas posetiti na odmoru”, rekao je Lari, a Ţenevjev jeorila pogled. Setivši se novinara koji ih ĉekaju i shvativši uzaludnost Larijevog navaljivanja, Mjuotvorila vrata i pustila Ţenevjev da izaĊe. Ona i Lari su ostali sami. “Trebali bi da odemo tamo imemo izjavu od nje”, rekao je Lari. “Ona će se otimati i vrdati, ali mislim da pod zakletvom nećeati. Ipak, mislim da će prjstati da govori samo ako budemo imali sudski nalog.” “Volela bi da ima

pisano da je Lujza oduvek mrzela Erna. Na svaki naĉin moramo da dokaţemo da je on laţov.” “Doodradila taj posao.” Ona je sa osmehom prihvatila kompliment, ali je znala da je u pravnim stvarimbeda mnogo više od pirotehnike u sudnici. Najveći broj sluĉajeva bude odluĉen pre nego što i poĉkarakterom sudije i porote, a Kcnton Harlou ju je posebno zabrinjavao. “Ako on utvrdi da se Ernuţe verovati”, rekla je Lariju, “onda će me ovaj sluĉaj dobro uzdrmati. Telmejdţ misli da, ako se ide otezao, veleĉasni Blajt moţe nekog nagovoriti da sluĉaj vrati na okruţni sud.” “Nekog crnca?” Lari. “Naravno”, rekla je ona i klimnula glavom. Nije volela tu vrstu borbe. Naroĉito ne sukobe uima bi mogli da je prikaţu kao tuţioca s rasnim predrasudama. “Pa, kakva je alternativa?” pitao je

ve greške 175 “Sam znaš alternativu, Lari. Shvati to što pre. Ili zakopati Erna, ili priznati da smo sznuli i što pre zaustaviti krvarenje.” “Nismo se uopšte zeznuli. Ludosti koje se pletu oko smrtne kaoizvode uvek istu pesmu. Taj ĉovek je laţov, Mjuriel, i ti to znaš. Ja ga nisam jurio okolo da bih dznanje. Erno moţe da se slika sa onim što je naumio.” “Samo ti kaţem.”

sim toga, uz sve poštovanje prema Telmejdţu, ako se budemo predali, to neće spreĉiti Blajta da nda još neki udarac. U sluĉaju predaje, odmah moţeš da baciš postere za kampanju.” “Ako bude kreom pravcu”, odmah je odgovorila. Njen ton je bio prkosan i nadmoćan i on se odmah povukao.egove raci su pokrenule jedno staro osećanje, nešto što se desilo pre tri godine. Nešto zbog ĉega sećala krivom. Moţda nije ni kazala istinu. Pre neki dan, kad je rekla Lariju da bi mogla i da se odrrbe za mesto drţavnog tuţioca, u zamenu za radost materinstva, ona je stvarno tako i mislila. Ali dbije ni jednu stvar za kojom ĉezne? Dobro je poznavala sebe i bila je svesna da se neće lako predhvatili smo pravog ĉoveka, Lari. Ali treba da probušimo rupu na Ernovom ĉamcu. Ja ću traţiti od

eksona Ejresa da mi omogući razgovor sa Ernovim nećakom. I nastaviću da radim na hipotezi otpisanim”. Oni su moţda obećali Ernu nešto što mi dosad nismo uspeli da otkrijemo. A ti vidi, mogde da iskopaš ĉoveka u koga je Erno pucao u Ajkovoj kafani. Nešto mi govori da se on neće pohvaziti o samoodbrani koju je Erno trebao da iz-moli.” Lariju su se dopale te ideje. “Vreme je zavinare”, rekla je Mjuriel. “Da li izgledam strogo, ali praviĉno?” On je od prstiju napravio naoĉaraš tako.” Ona se na trenutak nasmešila. “Zaboravila sam kako je zabavno raditi s tobom, Lari.” Kuriel otvorila vrata, zatekla je Darlu kako sedi na pragu. Ĉim ju je ugledala, devojka je ustala.aboravila sam da vas pitam”, kazala je. “Stalno oĉekujem da ono dobijem natrag.” “Ono?” 776 Skroit Darla joj je uputila jedan prezriv pubertetski pogled, kao da je Mjuriel neka glupaĉa. “Medal

edaljon moje majke. Da li je dokazni postupak završen? Gospodin Molto kaţe da ćemo ga dobiti teda se proces potpuno privede kraju. Ali, znate, mi ĉekamo toliko dugo i zato sam se pitala, jer…”



red sve svoje koĉopcrnosti, Darla je odjednom delovala nesigurno i nije bila u stanju da pronaĊeave reci za ono što je hte-la da kaţe. MeĊutim, Mjuriel nije traţila objašnjenje. Darla je traţiladaljon koji joj pripada po pravu roĊenja; zato što on pokazuje koliko je njena majka volcla Darlu

ku je, moţe se tako reći, nosila na svom sreu. Zbog te devojke Mjuriel je odjednom osctila bes istraciju. Prošla je decenija, a zakon pored svih svojih dobrih name-ra i nepravilnih postupaka, nezvoljava da jedno siroĉe dobije svoje najdraţe naslede. Mjuriel je ĉvrsto zagrlila Darlu, zaklevši joj medaljon uskoro biti vraćen, a onda je krenula prema liftu, nastojeći da se usput smiri. Bes neleda lepo pred kamerama. Ali joj je bilo drago što je razgovarala sa Darlom, jer joj je taj susret

vratio snagu i veru u pravednost onoga što ĉini. Dosta je bilo igre skrivalica. Dosta branilaca kojiverice iskaĉu iz svojih zaseda i viĉu: “IznenaĊenje!”. Dosta sa odlaganjem pravde za ljude koji suluţili. Došao je kraj procesu, pravniĉkim igrama i samom Romiju Gendolfu.

pravljive greške 177 13. jul 2001. SUZAN Ĉim se pretres završio, Dţilijen se uputila ka izlazu. Vlupkajući potpeticama, domogla hodnika kada je iza sebe ĉula da je neko zove po imenu. Novinabinski koji je izveštavao o teţim zloĉinima, potrĉao je nekoliko metara, jedva uspevajući da doĊeha. Nije bilo mnogo ljudi na svetu koje je manje ţelcla da vidi od njega. Ulazeći u sudnicu, rizikovda ga sretne i zato je rekla sebi, da treba ranije da izaĊe. MeĊutim, sve dok Erno nije izgovorio islednju reĉ, ona je kao prikovana sedela na svom mestu. Sta ju je prisililo da sedi do kraja, kad je

ala da to ne treba da ĉini? Bilo je mnogo grešaka u njenom ţivotu. Na stotine. Kako bi mogla da semeri samo na ovu? MeĊutim, sedeći sinoć sa Dafijem u njegovom stanu, ona je pregledala novineon hrkao u fotelji ispred televizora. Bila je pogoĊena, isto kao i pre neki dan, kada je sa Arturomdjard. Da li ju je opet progonilo osećanje stida? Ipak nije smela da zavarava samu sebe. Ma kakvbila istina u ovoj stvari, to je, na neki naĉin bila istina o njoj. Dabinski, koji je uvek bio debeo, saio na pravu svinju. Njegovo lice je bilo reljef utisnut u ogromnu mesnatu masu. Nikad ga nijednosila. Bio je u svakom pogledu nepouzdan; imao je naviku da kasni, da se leţerno odnosi premajenicama do kojih je ĉesto dolazio na nepošten naĉin. Pre nekoliko godina bila mu je oduzeta

opusnica za sud jer je bio zateĉen s uvelom na vratima prostorije u kojoj je zasedala porola. Ona m

nekoliko reci objasnila razloge svog prisuslva. Bilo je, meĊutim, jasno da je on posmatra iz ugla, eg je njegove kolege nisu posmalrale. Izvadio je kasclofon iz dţepa. Ona je ose-lila da će, ako po

edmel novinarske radoznalosti, dovesti u pilanje svoj novi posao, ali se bojala da će Dabinski, akra poslati još odluĉniji. Više pula je ponovila da se ţuri, ali je Stiv uvek imao samo još jedno pilajzad je zanemario Romija Gcndolfa i bacio se na pitanja o njenom Irenulnom ţivotu. “Evo i mene

kao je neko i ĉvrsto je stegnuo za nadlakticu. Bio je lo Artur. “Moramo odmah da krenemo, sudijo.vas ol-pratiti. Upravo sam dobio poruku. Imam jednog klijenla u zatvoru za koga treba da poloţim

uciju.” Pritom je gurao Dţilijen niz hodnik. Dabinski ih je pratio u stopu, ali kada je Artur došao, oo-memo pravac ispitivanja. Ţeleo je da sazna šla Rejven doslovno misli o svakom Mjurielinom p

tur je u jednom momentu pokušao da se oirese Dabinskog, ali on ih je pratio sve do parkinga na kobio parkiran Arturov novi automobil. “Opa, pa pri valna praksa i nije lako loša”, rekao je dodirujo. l 78 Skot Tarou “Nije kupljen od ovog sluĉaja”, uveravao ga je Artur. Pomogao je Dţilijen da utra i brzo je seo pored nje. “Ti si moj junak.” Zatvorivši oĉi, Dţilijen je dotakla njegovu ruku. “Nam da li je Stiv postao još gori ili sam se ja odvikla od njega? Ti, naravno, nemaš klijenta u pritvoaţalost imam. Svoju sestru.” .,Sestru?” “To je odavno tako. Zato moram da idem tamo.” “Svakako

ene samo od vezi do ugla.”

dc ideš?” “Molim te, Arture, idi kod sestre. Popodne radim u prodavnici kraj Niaringa. Uzećuobus.” “Dobro, i ja idem u tom pravcu. Moţemo se donekle voziti zajedno. Moţeš i odande da scdobus, ako hoćeš.” Ona nije u tome videla nikakav problem, a osim toga imala je neke nedovršene



slove sa Arturom. Nadala se da će uspeti donekle da ublaţi teţak utisak od juĉerašnjeg susreta, a ţda sazna šta on misli o današnjem pretresu. MeĊutim, on je prvi nju upitao šta misli o Ernu. “Mislje Mjuriel dobar pravnik”, rekla je Dţilijen. “Digla je veliku prašinu.” “Da li mu veruješ?” Ona o

me još uvek nije bila razmislila. Pitanje verovanja u njegov iskaz je u dragom planu. Prvo, ona nijeorala da se odluĉuje. Osim toga, osećala je u kojoj mcri je prizor delovao na nju. Otkako je osuĊea nije bila u sudnici. Ali, danas je to sve ponovo oţivelo u njoj. Advokati, sudije, naĉin na koji seovodi ispitivanje; provala osećanja, koja zbog svoje realnosti prevazilaze i samo pozorište. Kad

no govorio o svojoj bliskoj smrti, to je bilo kao udar groma. U velikoj prostoriji gotovo da se ose

ris vatre. Dţilijen se nije iznenadila kad je u sebi osetila zavist. Uvek je volela sudnicu. Ipak, zapkako joj je sve to i dalje blisko; proraĉun i razmišljanje koji su uloţeni u svako pitanje, napor da skuĉi smisao sudijinih neodreĊenih odgovora. Shvatila je da je, zapravo, svake noći sanjala o toma budem iskrena, nisam sigurna da ţelim da mu poverujem. Ali, mislim da je tvoje dodatnostavljanje pitanja bilo sjajno i na svoj naĉin isto efikasno kao i Mjurielino unakrsno ispitivanje.”pravljive greške 179 “Teško”, rekao je Artur, jedva skrivajući zadovoljstvo. Ne, Dţilijen nije biliva. Artur je stvarno bio prvoklasan. Unakrsno ispitivanje zahteva veliku veštinu od ispitivaĉa koj

ora da bude ova-ploćeno nepovercnje. Dodatno postavljanje pitanja je veština za sebe, znatno finijoj advokat, pomalo nalik na roditelja koji ispravlja neposlušno dete, opet gradi povoljno mišljen

edoku. “Pretpostavljam da na ovom stcpenu nisam pristrasna prema Ernu”, rekla je ona. “Da li segov iskaz moţe još neĉim potkrepiti?” “Ne mogu da zamislim kako je to moguće. Ne postojeterijalni dokazi. Da je stvarno napastvovao Lujzu, postojala bi pubiĉna dlaka, DNK, ali nema niĉeašto on to poriĉe? Seksualo nasilje, mislim?” “Od prvog ĉasa kad sam ga sreo u Radjardu, on tvrde Pajn-lis pogrešio. Mislim da mu to ide u prilog. Da je svoje svedoĉenje stvarno podešavao prejenicama, on bi i to priznao.” Polako su se kretali kroz veliku saobraćajnu guţvu. Na ovom stepenko uspostavljanje sumnje u presudu neće biti dovoljno da se Gendolf oslobodi smrtne kazne. Poslset godina, to nije više dovoljno. Ali bar je postojala naka šansa. Mjuriel će svakako hteti da pretkrije od oĉiju javnosti.

naš li da Mjuriel moţe da ti predloţi dogovor?” rekla je. “Misliš, dogovor u zamenu za ţivot? Ĉak nevin?” “Šta bi rekao tvoj klijent?” “To je ravno priznanju pod mukama. Ponuditi mu ţivot. Ako jev, skoĉiće od radosti. Ako je opet nevin, mogao bi da se sloţi, prosto da saĉuva glavu.” “Zar to ngov izbor?” upitala je Dţilijen, ali je Artur odmahnuo glavom. “Ţelim da dokaţem njegovu nevinod mislim isto što i Pamela.” Bacio je na nju jedan stidljivi pogled. “To je bolje nego biti tuţilac. Ta dobar tuţilac, ali nisi postupala kao što ona postupa. Moram sve da okrenem protiv nje. Ovo je t posle mnogo godina da se ne budim sa osećanjem gorĉine u duši.” Artur, koji nikad nije krio svoećanja, blistao je od radosti. Dţilijen se nasmešila, ali je ponovo osetila da ide tamo kuda nema pride. Zato je skrenula razgovor na Arturovu sestru, a on joj je ukratko ispriĉao ćelu njenu istoriju, n

dan sumoran naĉin, koji je otkrivao da se nije potpuno predao, ali da ne gaji više nika180 Skot Taru nadu. Bila je to uobiĉajena priĉa: periodi stabilnosti, pa duševni slom i smcštanje u bolnicu. Suzkoliko puta nestajala. Zbog ĉega su on i otac ulagali velike napore da je vrate, loveći je po ulicamslednji put. kad su je najzad našli, bila je u trećem mesecu trudnoće. Za Arturovog oca, koji nikadbio nadu da će jednog dana ta lepa dcvojka ipak doći sebi, ovi krugovi bolesti bili su više negogiĉni. “Da li joj pomaţu Ickovi?” pitala je Dţilijcn. “Pomaţu dosta. Ali ranije ili kasnije ona prestih pije.” “Zbog ĉega?” “Zbog toga što su usputni efekti nekih lekova stvarno grozni. Dobija lupanja. Tahikardiju. Vrat joj se koĉi a glava okrene na jednu stranu. Jedan od razloga što je vodimo ulnicu jeste što se moţe kontrolisati da svake nedelje primi inekciju. Proksilina. Od ri-tcrdala joj je

ode dobro, ali se on uzima svaki dan, što nikada ne uspeva. Te stvari je samo umrtve. I ona ih mrzemu tome, najgore je to što sa Jekovima njen ţivot, u poredanju sa stanjima kada ih ne uzima, post



moran. Priĉamo o osobi izuzetno visoke inteligencije. Ne mogu ni da zamislim šta se dešava u njenesti. Ali znam da je to upeĉatljivo, divlje, zapaljivo. Ona je ipak genije. Iako se za spoljašnji svetnima manje nego za srednji vek, ona svako jutro proĉita troje novina i nikad ništa ne zaboravlja.” Akazao da je pre nekoliko godina Suzanin drag iz detinjstva, a sada potpredsednik Folks Vorenmpanije koja se bavi drţavnim akcijama, pronašao posao za nju utvrĊivanje, uporeĊiva-nje isifikovanje izveštaja o industrijskoj proizvodnji. Ona se pokazala u tome kao vest analitiĉar. Da n

ora da sedi zatvorena u sobi i da dva puta godišnje provodi u bolnici, Suzan bi, po Arturovim recimogla godišnje da zaraĊuje i do ĉetvrt miliona dolara. MeĊutim, njeno ponašanje je uvek bilo na iv

tpune raspušteno-sti. Zbog toga je on sklopio sporazum sa Suzaninim poslodavcima. Kad njegovatra dospe u paranoidno stanje, oni treba da pozovu policiju i udalje je. Artur je imao jednog prijaom kvartu, narednika Jogi Marvina koji bi na poziv odmah slao patrolna kola. Suzan se obiĉnodovala dolasku policije, ubedena da su oni došli da je zaštite od nekog ko hoće da je napadne.

o vraga”, rakao je Artur kad su stigli do autobuske stanice. “Eno je.” Zgrada u kojoj je Suzan radipadna obala dva, bila je jedno funkcionalno zdanje, nalik na kutiju za cipele. Ispred njenih Popraveške 181 staklenih vrata dve ţene su o neĉem raspravljale, dok je jedan policajac stajao po strani.parkirao tik pored njih i odmah iskoĉio napolje. Dţilijen je takode izašla ncpolje i stala pored kolajući da li treba da ode ili ostane. “Hoću svoje cigarete”, rekla je Suzan. “Ti znaš, Valerija, da su

arete potrebne.” “Svakako da znam”, rekla je Valerija. “I Ralf to takode zna. Zbog toga ih i nismoeli.” Dţilijen je shvatila da je Valerija socijalni radnik koji pomaţe u ustanovi u kojoj je Suzanravila. Artur joj je rekao da jedan radnik uvek deţura. Na osnovu svog ţivotnog iskustva, Dţilijen etpostavila da je Valerija monahinja. Strpljivost sa kojom je umirivala Suzan, nije bila od sveta, aeća se tek malo razlikovala od kaluĊerske odore: jedan obiĉan dţemper i duboke cipele. Valerijine bilo je prijatno i sveţe, i kako se ĉini, nije poznavalo nikakvu pomadu ili kremu. “Rekli ste mi dšim na poslu”, rekla je Suzan, “i mislili ste kako neću da vas poslušam i zato ste ih uzeli.” “Suzanslim da ti znaš da je ne radim s tobom. Rekla sam ti samo da je Ralf astmatiĉar i da zbog toga morštovati pravila i pušiti u hodniku. To ne znaĉi da bih je uzela tvoje cigarete ili da bi Ralf to uradio

nam da je Ralf uzeo moje cigarete.” Artur je ponudio da ode i kupi novu paklicu. “Ali zašto ne natlfa da mi ih vrati? Ja hoću sad da pušim.” Spazivši Dţilijen kraj automobila, Artur joj je uputio pon oĉajanja. Kad je napustila zatvor u Olderstonu, mislila je da više nikada neće biti svedok svaĊeareta i ona je instinktivno zavukla ruku u svoju tašnu. “Imam ja cigarete”, rekla je. Suzan je ustukndigla ruke ispred lica. Iako je Dţilijen bila vrlo blizu, Suzan je nije primetila. Artur joj je predstailijen, nazivajući je svojom prijateljicom. Dţilijenina nada da će prekinuti raspravu oko cigareta bispunila. Suzanine sumnje su sad bile usmerene na nju. “Tvoji prijatelji ne puše”, rekla je Suzan.raćala se Arturu, ali je, ne ţeleći da se okrene prema Dţilijen, gledala u Valeriju. “Moţeš da se uvDţilijen ima cigarete”, rekao je Artur. “Ti ne voliš da me upoznaješ sa svojim prijateljima.” 182

rou “Ne volim samo ako moji prijatelji nisu dobri prema tebi.” “Ti misliš da ja ne znam da imamu?” “Ja znam da ti to znaš, Suzan.” Ne gledajući u Dţilijen, ona je uzela jednu cigaretu i promrmljtom jedno neĉujno “hvala”. Dok je bila sudija, Dţilijen je vi-dela mnogo šizofrcniĉara. U Olders

bilo bar deset bosesnica od iste bolesti, koje je trebalo staviti prĉ u bolnicu nego u zatvor. Obziroiskustvo, Suzanin izgled je bio donekle neobiĉan. Liĉila je na domaćicu iz predgraĊa koja je obuĉjicu i farmerke, krenula u dnevnu kupovinu. Bila je debela i bleda i iznenaĊujuće ĉista, sa kratkošanom kosom, koja je poĉinjala da sedi.

a je starije od Artura, u ranim ĉetrdesetim, kako je Dţilijen pretpop-stavila, i imala je izraziti lepavilne crte lica. MeĊutim, bila je potpuno nesvesna svog stanja. Uzimajući cigaretu, ona je ruku proĉeno, kao robot. Pogled joj je bio zamućen, a lice ukoĉeno. “Da li je opasna”, upitala je Suzan sv



ata. “Ne.” Suzan je mehaniĉki treptala, trzajući se svaki put kad bi poĉela da govori i na trenutak sne svetle oĉi zaustavile na Dţilijen. “Ti si saradnik, zar ne?” “Molim?” Dţilijen se okrenula ka Ai je delovao utuĉeno. Ta reĉ je, objasnio je Artur, Suzanina kovanica. O šizofreniĉari-ma koji odbove, obiĉno se govori kao o onima koji odbijaju saradnju. U trenutku, Dţilijen je shvatila šta Suzasli o njoj. “Ti i Valerija stalno me terate da upoznam ljude koji su se oporavili”, rekla je Suzan.

Mislimo da bi ti to koristilo. Ali Dţilijen nije jedna od tih.” Suzan, koja je do tada drţala neupaljenaretu u ustima, kre-snula je šibicu i zbog dima zaţmurila na jedno oko. Uprkos njenim samopouzdavama, Suzanin pogled je uplašeno skakutao sa predmeta na predmet. “Znam da vi niste Dţilijen

liven.” “Nisam?” upitala je Dţilijen, pre nego što je bolje razmislila o toj tvrdnji. “Dţilijen Salivesudija koja leţi na robiji.” Shvatila je na šta je Artur mislio kad joj je priĉao da Suzan pamti novinke. “Pre nekoliko meseci sam puštena sa robije.” Popravljive greške 183 Umesto odgovora, Suzbliţila za jedan korak i okrećući lice kao reflektor, pomno posmatrala Dţilijen. “Koje lekovemate?” Artur je uhvatio Suzan za ruku, ali se ona otrgla. “Paksil”, odgovorila je Dţilijen. “I ja, tak

kla je Suzan. “A šta uzimate od neuroleptika? Šta protiv halucinacija?” Dok je Dţilijen oklevala sagovorom, Suzan je, obuzeta snaţnom emocijom, klimala glavom. “Bili ste tamo, to se vidi.” Oni ketvaraju da ne razumeju umobolnike upravo baš to ĉine, samo se pretvaraju. Dţilijen je bila luda. Nzanin naĉin. Nije bila u stanju da prede polje koje većina od nas prelazi u detinjstvu, da napustipstvenu mitologiju radi mitologije društva u kome ţivi. Ali i Dţilijen je bcţala od stvarnosti. Ona ja svcsna toga. Sa sudijske klupe ona se usmeravala na svet rdavih dela i loših posledica, a onda suzeta heroinom, oslonila na svoju izma-štanu hrabrost i nepovredivost. U trenucima opijenosti, one-ćala kraljevski i gospodski, isto onako kako se u detinjstvu osećala prilikom igre sa lutkama. Nee imala ništa protiv Suzan i nikad neće prihvatiti ono što je uĉinila. “Bila sam tamo”, rekla je Dţilo sam i ja kazala”, rekla je Suzan i sa jednim pobedonosnim izrazom na licu izbacila oblak dima. razumem zašto kaţete da ste Dţilijen Saliven.” Još pokušavajući da je ubedi, Artur je podsetio svtru da je nekada kao advokat radio u sudnici Dţilijen Saliven. “Sećam se”, rekla je Suzan. “Sećam

o si zaljubljen u nju. Ti se svake tri nedelje zaljubiš u nekog.”

vala, Suzan.” “Zaljubljuješ se, a nijedna od njih te ne voli.” Artur, koji je inaĉe po dolasku, imaouren izraz na licu, sada je delovao toliko potišteno da ništa više nije moglo da ga uzdrma. “Nisamva, Arture.” “I ne mislim da jesi.” “Ti misliš da bi sve bilo u redu samo da nemaš ludu sestru.” “Se volim kad pokušavaš da se posvadjaš sa mnom. Volim te i pokušavam da ti pomognem, i ti toliĉno znaš. Radim u sudu. Priĉao sam ti o tom sluĉaju. O ĉoveku koji ĉeka smrtnu kaznu?” 184 SkoPopravljive greške 185 “Hoćeš li ga izvući iz zatvora?” “Nadam se.” “Da li si i nju izvukao izvora?” “Ona je odrobijala svoju kaznu.” “Izvukao si je iz zatvora, zato da bi mogao da je menikaţeš, zar ne? Šta je ona uzimala9” “U stvari”, rekla je Dţilijen, “u mom sluĉaju bi bilo bolje da sestala da to uzimam.” Ohrabrena dotadašnjim uspehom, Dţilijen je poverovala da će njena primed

i od pomoći, ali to se pokazalo kao ozbiljna greška. Suzan se, mašući svojim mršavim rukama, oznemirila, “Stalno im to govorim! Samo kad bi prestali da mi daju leko-ve. Izleĉila bih se, znam daizleĉila, znam da bih se povratila. Ona se povratila, jer ništa ne uzima.” “Suzan, Dţilijen je bila uvoru, a ne u bolnici. Ona je odrobijala svoju kaznu. Sada se vratila svom preĊašnjem ţivotu.” “Keliš da se i ja vratim. Artur je sada bio na mukama. Nije mu bilo taško da se sloţi s njom, ali je todina shvatio da bi prihvatanje bilo kog njenog tvrĊenja samo pogoršalo stvari. “Ti znaš da ţelim doravim.” “Znam da ţeliš.” “Onda je moţeš opet dovesti.” “Dţilijen?” “Ma ko da je. Dovedi je u ueĉe. Utroje je uvek bolje.” Artur se usplahirio. “Mislim da je ona zauzete utorkom uveĉe. Ti radišorkom uveĉe, zar ne?” Dţilijen je gledala u Artura oĉekujući neki mig, ali je pitanje bilo oĉigledno

avo. Onda je obazrivo klimnula glavom. “Ti ne ţeliš da ja budem u njenom društvu”, rekla je Suzauzan, upitaj se prvo da li ţeliš da saraduješ?” “Zašto je ne dovedeš u utorak veće? Ti u stvari ne ţ



mi pomogneš. Ţeliš da i dalje budem bolesna, a ona ne ţeli, i to je jedini razlog zašto ne ţeliš da jĉam s njom.” “Suzan, stvarno bih voleo da ne budeš toliko nestrpljiva. Zašto sa Valerijom ne idešći?” Suzan je i dalje bila uznemirena tvrdeći da on pokušava da je drţi dalje od Dţilijen. I on je toarno hteo, ali ne zbog toga da povredi Suzan, već je to hteo zbog Dţilijen. Dţilijen je to shvatila i spremna da prihvati poziv ma šta “utorak uveĉe” znaĉilo, ali je oklevala zbog mogućih nepredvidsledica tog gesta.

tur je nastavljao da se izvlaĉi, govoreći sestri kako će videti šta moţe da uradi. Suzan se odjednomšala, a onda, otvoreno odbila da se vrati u normalno stanje. “Znam da ona ţeli da doĊe.” “Dostazan”, rekao je Artur. “Sada je dosta. Dobila si cigarete. Kazao sam da ću videti sa Dţilijen. Sad idlerijom.” Posle nekoliko minuta njih dve su konaĉno nestale u belom krilu zgrade sanatorijuma koali “Franc” centar. Opraštajući se, Suzan se zarekla da će otkriti ko je zapravo Dţilijen. Ĉim su nje nestale sa vidika, Artur je poĉeo da se izvinjava, prvo pajkanu koji je ostao do kraja, a onda iilijen. Objasnio joj je da, kad samo jedna stvar krene naopako, kao cigarete danas, onda se ruši ćezanina mentalna konstrukcija. “Arture, nemaš zbog ĉega da se izvinjavaš. Ali, mogu li saznati u ĉeaĉaj tog utorka?” “Oh, ona tada dobija svoju inekciju. Onda odlazimo u naš stan. To je zapravo stašeg oca, ali ja sam se tamo preselio, pre svega zbog nje. Tamo spremamo sebi veĉeru. To je, posesle oĉeve smrti, postao naroĉit dogaĊaj. Mislim da je to pravo znaĉenje njene tvrdnje da je utroje

lje.” “Ne bi mi bilo teško da doĊem, ako joj to stvarno toliko znaĉi.” “Ne ţelim da to traţim od tereno govoreći, kad budeš došla, Suzan neće obraćati paţnju na tebe. To ti iz iskustva govorim. Nentinuiteta, osim u paranoji.” Artur je insistirao da Dţilijen odveze do njenog radnog mesta. Ona jelevala, ali je već bilo skoro pet sati, pa je na kraju pristala. Dok su prolazili pored policijskogrkinga, Dţilijen je upitala da li bi pomoglo da Suzan priĉa o oporavku. “Svaki razgovor sa Suzannosi se na oporavak. Tako je već skoro trideset godina.” Trideset godina. Razmišljajući o energijpotrebna za njegovu sestru, Dţilijen je opet osetila divljenje prema Arturu. Njoj bi odavno nestaloage. “Znam da mi nećeš poverovati”, rekla je ona, “ali mislim da joj se ti stvarno dopadaš. Ona seiĉno ponaša kao da strane osobe i 186 Skot Tarou nisu prisutne. Tu priĉu oko izvlaĉenja iz zatvora

ram da ti ob-jašnajvam. Ali mi je ţao što te je uvredila.” “To je bilo pre taĉno nego uvredljivo.” e znao na koji naĉin treba da shvati tu primedbu i nekoliko trenutaka u kolima se ĉulo samo brblja

dio aparata. Razmišljajući o onom što se desilo, Dţilijen je osetila neko neodreĊeno zadovoljstvorkos tome što je Artur ĉesto tvrdio da njih dvoje imaju puno to”ga zajedniĉkog, njegova sestra, tanost obdarena nesvakidašnjom lepotom koju uništavaju unutrašnji impulsi, zapravo joj je bila mnoţa. “Kao što si rekao, Suzan je vrlo bistra”, rekla je Dţilijen. “Baš je pronicljiva.” “Ona mi mnogaĉi”, rekao je Artur. Pri tom se bese uzbudio i dotakao je mesto ispod koga se nalazilo srce. Nije btrebno da ga pita koji njen komentar ga je toliko uzbudio. “A niko od njih te ne voli”. Dţilijen je izetila koliki je Artur Rejven bio gubitnik u ţivotu. Uskoro su stigli na bulevar. Artur je svoja lepa k

rkirao ispred Mortonove zgrade, ali je ona oklevala da izaĊe. Ĉinilo joj se vrlo vaţnim da ga višetuţuje i da treba da kaţe nešto utcšno povodom njihovog juĉerašnjeg razgovora.

rture, iako ne ţelim da iznova naĉinjeni onu tuţnu temu, moram da ti kaţem samo još nešto. Osetilanesrećno kad sam juĉe primetila da deluješ kao neko ko je odbijen. Uveravam te da u tome nema nnog.” Artur se trgao na te reci. Naravno da je liĉno. To je najliĉnija stvar na svetu. Kako bi inaĉe gli da nazovemo? “Arture, ti nisi svestan realnosti.” “Vidi”, rekao joj je, “ti imaš pravo da me odto ne treba da ti bude neprijatno. Svet je prepun ţena koje ne ţele da budu viĊene u mom društvu.”rture, nije o tome rcĉ.” Ona je to izgovorila sa više ubedcnja nego što je mogla i da pretpostavi daebi. Ne, Artur nije princ iz bajke, ali se ona drţala starinskih shvatanja prema kojim le-pota nije m

obina. Istini za volju, od njegovog izgleda više ju je brinula njegova visina: ĉak i kad ne nosi štikl



bar deset santimctara bio niţi od nje. Ipak, bilo joj je prijatno u njegovom društvu. Kao što je oduvala, on je bio potpuno u vlasti svojih nagona. Nije bio u stanju da se otme potrebi da tuguje za svoem. Popravljive greške 187 Ali on je bio svestan toga. MeĊutim, deo njegove prirode bila je iosobnost da se bori za ono što je pravo. U stvari, njegova ĉvrstina i borba sa Suzaninom bolešću je su pojaĉali njen povoljan utisak o njemu. Nije Artur, ona je bila problem. “Iskreno govoreći, Ae ne bi trebali da viĊaju sa mnom.” “Zbog tvoje uloge u ovom sluĉaju?” “Zbog toga što bi veza sa

nom bacila ljagu na tebe, u zajednici gde je poštovanje od suštinskog znaĉaja za profesionalni ţivoa se zagledala u njega. “O ĉemu razmišljaš, Arture? O izlascima na veĉere i igranke? Zašto ne i n

ktel partije u firmi? Sigurna sam da bi tvoji poslovni partneri bili vrlo impresionirani kad bi te viduštvu bivše robijašice koja je ukaljala pravniĉku profesiju!” “A biskop?” upitao je on. Tamo je mko nas neće vide-ti.” Naravno on se šalio, ali je bilo jasno da ga je taj razgovor zamarao. “Dţilijeset puta si mi kazala kako sam ljubazan prema tebi i sada mi vraćaš tu ljubaznost. Ali vidi, i jednougo znamo da je to stvar nagona. A ja sasvim dobro mogu da vidim šta ti govore tvoji nagoni.” “Nture, poslednji put ti kaţem, nije stvar u tome. Ti jesi ljubazan, a ljubaznosti u mom svetu nema bašogo. Ali, ja bih bila ta koja izvlaĉi korist. Ti ne bi dobio ono što si zasluţio da imaš.” “Ovo ću sh

o odbijanje. Neću se uvrediti. O tome više nećemo razgovarati. Ostajemo prijatelji.” Upotrebio jegme ispred sebe da automatski otvori vrata od kola i pokušao da se veselo nasmeje. Ponovo joj jedio svoju ruku. Ona se odjednom razljutila i odbila da je prihvati. On je uporno ćelu stvar hteo davetlosti najnepovoljnijoj po sebe. “Dakle, veĉera u utorak?” upitala je. “U koje vreme? Gde ćemo

detl?” On je bio iznenaĊen. “To nije neophodno, Dţilijen. Suzan će se pomiriti sa stanjem stvari. Uakom sluĉaju, nije dobro povinovati se njenim ćudima. A ja ne mogu da ti to namećem.” “Glupostikla mu je, kad je stala na ploĉnik. Nagla se i pogledala u kola u kojima je Artur sedeo kao ošamuća, mi smo prijatelji”, kazala je, nalazeći zadovoljstvo u tome da jako zalupi vratima.

8 Skot Tarou 31U 15-19. jul 2001. KOLINS Dţekson Ejres, advokat koga je Erno unajmio za svogćaka, privatno, bio je sklon da o svojim klijentima govori kao o “dţuke-lama”, ali još gore je mislkanima i tuţiocima. Jedina stvar koju je voleo u njima bilo je takmiĉenje. Za Ejresa, u zakonu je,

štini, postojala samo jedna stvar - rasa. Sve se u ovom svetu svodilo na rat belih i crnih. Pre nekodina, za vreme jednog procesa, on je Mjuriel pred porotom nazvao “goniĉem robova”. Nije se mo”i da je to pokvarilo njihove odnose. Oni su oduvek bili grozni. Dţekson je, sa spletenim tankimtima sedeo u njenoj kancelariji i slušao njeno izlaganje. Dţekson je odavno prešao sedamdesetu, uvek bio suv i tanak i u najboljoj formi. Na glavi je imao belo runo, zbog koga je, moţda ne sasv

ĉajno, liĉio na Nelsona Mendclu. Kao svi advokati odbrane, on nije bio navikao da ima poĉetnuednost i zato je, kad je kao u ovom sluĉaju dobije, bio nepodnošljiv. Tomi Molto, taman i aljkav, pored Dţek-sona, ne krijući nimalo svoju odbojnost prema njegovom ponašanju. “Imunitet”, odgovEjres, kad mu je Mjuriel rekla da ţeli da razgovara sa Kolinsom. “Imunitet?” upitala je Mjuriel. “Z

njemu potreban imunitet? Ako nas je 1991. godine slagao, to kriviĉno delo je odavno za-starelo.” ašto” je moja i njegova stvar, Mjuriel. Ako mu se oduzme imunitet, on će se pozvati na peti amando zaštititi svoja osnovna graĊanska prava.” “A šta misliš o dogovoru?” upitala je Mjuriel, mislećo što bi, po Ejresovom predviĊanju, Kolins mogao da kaţe. “Zašto bih ja na to pristao? Taj ĉovek

Atlanti, u Dţor-dţiji, i tamo vodi jedan lep ţivot. On nema nikakvu potrebu da s tobom priĉa.”ţeksone, zbog ĉega ja imam osećaj da si ti već razgovarao sa Arturom? Ja sam samo odgovorila ngov potez, traţeći od sudi-je Harloua da me ne tera da tvom klijentu dajem imunitet.” I Artur pravljive greške 189 i Dţekson su znali da pravo da se imunitet da pripada isljuĉivo tuţiocu I da o

kada ne bi uĉinila, ako ne bi bila sigurna da to od nje ne zahteva sluĉaj u kome je angaţovana. “To

o što Artur ţeli. Sto se mene tiĉe, slobodno zaboravi njegovo ime. Bez potpune zakonske zaštite, oće razgovarati ni sa Arturom ni s tobom.” “Neka se zaštiti koliko hoće”, rekla je Mjuriel, “ja samo



to imam napismeno, tako da sudija shvati da smo se mi potrudili da utvrdimo šta to on ima da kaţbi ti prihvatio zvamĉan poziv za davanje izjave na sudu?” “Kakvu bi korist od toga imao moj klijeesplatni povratak kući.” “Gospodo, on je putniĉki agent. On besplatno putuje kad god to poţeli. O

ga habeas je graĊanska stvar. Ako hoćeš njegovu izjavu, moraćeš da odeš do njega. A ne verujem ava biti oduševljena tvojom odlukom da dva puta putuješ u Dţordţiju o njenom trošku, samo zato

vrdila da taj ĉovek neće da odgovori ni na jedno od tvojih prokletih pitanja.”

.va putovanja?” upitao je Molto. Mjuriel nije htela da Dţek-sonu pruţi to zadovoljstvo i pita ga o zapravo radi, mada ni ona nije razumela šta on time hoće da kaţe. Trebalo je proveriti u zakonu - u

deralnim pravilima graĊanske procedure, u knjizi koje nije bilo na njenoj polici. Dţekson je,eškajući se, uţivao u prilici da se nasladjuje njihovim mukama. Njegovi ţuti i retki zubi, u sudniciko mogli da se vide, jer je u tim prilikama na licu obiĉno imao masku uvre-Ċene pravednosti. AkoKolinsu pošalju zvaniĉni poziv, rekao je Ejres, prvo moraju otputovati u Atlantu, u federalni sud, edini za to nadleţan. “Moţda ću baš to i da uradim”, kazala je Mjuriel. “Moţda istovremeno mogu

bijem i nalog za saslušanje. Poslaću ti svoja zapaţanja.” “Ti misliš da ja nisam u stanju da prepozokleti blef kad naletim na njega? Mjuriel, moja dozvola za rad koja visi na zidu, toliko je stara da pravljena od koţe ovce sa Nojeve barke. Jesi li to znala? Suviše sam star za blefove bilo koje vrsolto ga je ispratio do vrata. Kad se Tomi vratio, Mjuriel je malo popriĉala sa njim, a onda je osta

ruku za Larija. Nešto malo posle pet on je stigao, uĉtivo kucajući na otvorena vrata. Ona 190 Skotrou je kao i uvck bila impresionirana njegovom veliĉinom i naĉinom na koji je stajao. Krupni ljudck ostavljaju utisak. “Jesi li zauzeta?” “Za tebe sam uvek slobodna, Lan.” Iz prostorije ispred njenncelarije već su otišli svi saradnici, a telefoni u kojima su bile ukljuĉene sekretarice, nisu zvonili.i dalje stajao, drţeći rukom kvaku. Bio je pogoĊen neĉim što se, dok mu je odgovarala, ĉulo u njensu. I ona je zapazila taj ton u svom obraćanju. Da ih je slušao neko sa strane, rakao bi da ona flertm. Vcrovatno moć navike. Stara Mjuricl koja se budi u novoj. On je sada bio trbušast, sredoveĉanvek ali još uvek nije bio izgubio svoju staru privlaĉnost. Naravno, bilo je lepo osećati se mladi i ika ţivota u sebi - osetiti mladalaĉku krv kako opet vri. Ali, bilo je, takode, i glupo. Prepriĉala mu

oj razgovor sa Dţcksonom. Lari nije shvatao zašto bi Kolins traţio imunitet. “Verovatno zato”,govorila je Mjuriel, “što je svestan da mu ga ja ne bih odobrila. Pretpostavljam da Kolins i njegou na istoj strani. On se izvukao sa samo pet godina i ne ţeli da se tu bilo šta pokvari. To je razlog ga putujemo u Atlantu.” “Putujemo?” “Da, putujemo. Ja ću po sudski nalog, a ti ćeš, ĉim ga dobijeţbeno da posetiš Kolinsa.” “Mogu li ja da razgovaram sa Kolinsom, ako se njegov advokat ne slo

a ne mogu da razgovaram sa zastupanom strankom. A Dţek-son neće prihvatiti njegovo privoĊenjekle, neko iz policije mora sluţbeno da poseti Kolinsa i objasni mu poziv i prirodu sluĉaja. Ako seluĉi da, uprkos savetu svog advokata, razgovara s tobom, to nije naša greška.” Mjuriel je uţivala umišljanju Dţeksonove reakcije. On je uvek najviše galamio kad uvidi sopstvenu grešku. U utorak u

d je stigla na aerodrom, Lari je već bio tamo, sa rasejanim izrazom na licu. Za Mjuriel, avionski leo i tolike druge stvari, bili su deo takmiĉenja i borbe.

ako, dovraga, uspevaš da sve ovo izdrţiš?” pitao je Lari, dok su se u punom avionu borili za mestet je već, sam po sebi, jedna rdava stvar.” Oboje su nosili kofere, ali su prtljaţnici već bili puni. Unistarstvu pravde Dţordţije, kome su se obratili za pomoć, rekli su im da će nalog dobiti u roku od

dnog sata, tako da će LaPopravljive greške 191 n tek u popodnevnim satima, sa nalogom u dţepu, mpotraţi Kolinsa. Ako se u obzir uzme i saobraćajna guţva, bilo je vrlo verovatno da će tamo moraprenoće. Lari je morao svoj kofer da stavi ispred sebe, pa se ţalio da će ceo let do Atlante morati

ovede zgrĉen, kao da je u kućici za ptice. “Ţao mi je, Lari. Ja se još uvek nisam ĉula sa Kler.lmejdţo-vom ćerkom. Trebalo je da veĉeras priĉuvam njenog sina.” “Da li si zadovoljna tom ulog



esam Lari. To je jedino što sam dobila i to sam iskoristila.” Dok je govorila o tom deĉaku, osećalko ushićenje i ĉeţnju. I to se videlo na njenom licu. “A da usvojiš neko dete?” “Uh!” “Jesi limišljala o tome?” “Oh.” Ona je zastala da zakopĉa pojas. “Pre tri godine bili smo na ivici da usv

dno dete. Crnĉe. A onda je sve palo u vodu. To me umalo nije dotuklo. Ali znaš kako se kaţe: ko znto je to dobro. Telmejdţa ni roĊene ćerke mnogo ne zarezuju. Ipak, tu i tamo, razmišljala sam da j

dnom pokušam.” “Ali Telmejdţ nije bio voljan?” “Pa, nije bio baš oduševljen. Morala bih sama dvuĉem ta kola. To je isuviše komplikovano.” “Da li je njegov odnos sa ćerkama bolji, sad kad surasle?” “Prihvataju ga. Osim toga, mene vole.” Ona je prstom pritisnula sopstvene grudi i oboje su

smejali. Telmejdţova stalna odsutnost bila je, u stvari uslov da Mjuricl uspostavi dobre odnose saadim ţenama. Svi su shvatili da Telmejdţ više pripada svetu nego njima. Sa svoje strane Mjuriel jerisala, ĉak i poštovala, i to ne samo zbog divljenja prema njemu nego i zato što je, na kraju krajev

o i njen naĉin ţivota. Njih dvoje su se najbolje slagali leteći avionima, ali obiĉna zadovoljstvaoseĉnih ljudi: šetnje po parku, biranje tapeta, voĊenje ljubavi, toga kod njih skoro da i nije bilo. Nuriel imala pratioce u onim ĉasovima u kojima je, umesto o svetu, razmišljala o sebi. Ove misli, kstalom i ĉitav razgovor, nisu bile vesele ni dobrodošle. Avionski let im je ostavljao sasvim malo privatnost. Osim toga, ona se setila sa koliko je odbojnosti on reagovao kad mu je prvi put pomenlmejdţovo ime. Zato se vratila poslu. 192 Skot Tarou “Dobro”, rekao je. “Ostavljam te na miru.” dajući pogled sa ruĉnog kompjutera u kome je ostavila skice nekih tuţbi, ona je odgovorila: “Vole

h da moţeš.” “To je samo…” “Kaţi.”

o nije moj posao”, rekao je. “Ipak mi reci, Lari. Sada jeste.” Ona je osetila kako je Lari ostao bezha. “Fino. Dovrši što si zapoĉeo. Poslednji metak. Ispali ga.” “Dobro. Dok si priĉala o Telmejdţuio sam se i naĉina na koji si priĉala o onome, kako se ono zvaše?” “Kako-se-samo-ono-zvaše?” “

vi muţ, pokoj mu duši.” “Rod.” Ona se nasmejala tako glasno da su ostali putnici pogledali u njenoavcu. To se ne moţe porediti. Telmejdţ je zmaj, institucija. Rod je bio obiĉna gluperda. “Hvala nadsećanju, Lari”, rekla je i otvorila novi fajl na kompjuteru. Ali se onda iznenada setila kakav je Ro u njenim oĉima u doba kada je jurila za njim - bio je sjajan i energiĉan ĉovek, nije bio gubitnik,

gledan u dno svoje ĉaše. Za trenutak, sledila je Larijevu misao, razmišljajući o brojkama. I jedan iugi su bili mnogo sporiji od nje. Obojica rasejani. I jedan i drugi njeni uĉitelji. I jedan i drugi zveznom nebu. I obojica, silno ubedeni u sopstvcnu veliĉinu, ĉime su, u stvari, krili duboku sumnju u sšto je zazcblo u srcu. Šta to, zapravo, znaĉi? Sve? Ništa? Ona ima ĉetrdeset i ĉetiri godine, odabr

oj put, odabrala je svoj ţivot. Pre par nedelja, mislilac pored nje rekao joj je osnovnu istinu: ţivotvršen. Ona se naslonila na sedište, i, po navici, radom oterala te misli od sebe. Lari je ponekad puonom da ispita nekog vaţnog svedoka, da sprovede nekog ubicu. Ali, posle Vijetnama, nije volcoaljava od kuće. Pre nego što su deĉaci odrasli, on ih je zajedno sa Nensi svakog leta vodio na Flovakog marta je, sa grupom detektiva putovao u Las Vegas, gde su se po nekoliko dana ponašali ka

aju dvadeset godina. Pili su, kockali se, ĉinili sve moguće ludosti, a onda se vraćali svojim ţivotiik na pse, koji su prvo preskoĉili preko plota, a onda se vratili u kućicu, srećni što ih ispred nje ĉija sa koskom. Sve u svemu, da je mogao Popravljive greške 193 da bira, ne bi leteo u Atlantu. Vbio gust da se mogao šeći. Oko pola tri stigli su pred belu zgradu Federalnog suda. Zatim su se Mjari sreli sa pomoćnikom drţavnog tuţioca Tejnom i jednim istraţiteljem koji je bio poslan da immogne. Si en-en-ov centar i katedrala bili su vidljivi iz svakog dela grada. Lari je bio u stanju daĉacima ispriĉa svaki detalj onoga što je video. Njih ĉetvoro su se sloţili da Lari i istraţitalj Viltonarlej po-sete Kolinsa. a da ih Mjuriel s mobilnim telefonom u ruci saĉeka u Ministarstvu pravde. AKolins iznenada odluĉi na razgovor, bez prisustva svog advokata, Mjuriel će doći da to liĉno zab

sluĉaju da se ne ĉuje sa Larijem, njih dvoje će se naći na aerodromu. Marlej je imao Kolinsovu adevernom delu grada. Kad su razgovarali telefonom, Lari po njegovom teškom juţnjaĉkom naglasku



ogao da zakljuĉi da li se radi o crncu ili belcu, a sada je video da je on crn kao ugalj, ali vrlo podesaradnju. Crno i belo ovde su imali drugaĉiji smisao nego na severu. Lari je to odavno primetio. N

gu, crnci su odneli mnogo konkretniju pobe-du. Prvo su pobedili ropstvo, a onda i diskriminaciju.

k su se vozili, Marlej je Lariju pokazao podatke koje je uspeo da prikupi. Kolins je bio vlasnik jeistiĉke agencije. Kao što je i Erno rekao, posle izlaska sa robije, pre pet godina, Kolins više nije pšcn. Skoro osamdeset procenata robijaša vraća se ponovo u zatvor, Tu i tamo, Lari je viĊao iprotne sluĉajeve. Uostalom, onkolozi bi bili srećni da mogu da izleĉe preko dvadeset procenatagorih oblika raka. Doduše, mnogi od onih koji ispravno ţive, ne menjaju se u duši, već samo post

štiji u izbegavanju pravde i Lari nije mogao da zna da li i Kolins pripada tom soju. Sumnjivo je kavek, samo par godina po izlasku iz zatvora, uspe da skupi sredstva i zapoĉne sopstveni posao, atniĉka agencija je savršeno mesto za pranje novca steĉenog švercom narkotika. Ali, Marlej je olinsu ĉuo samo dobre stvari. “Jedan od mojih momaka se redovno viĊa u crkvi s njim”, rekao je

arlej, “i kupuje kod njega avionske karte. Priĉa se da mu dobro ide, ma šta to taĉno znaĉilo.” Za Lanta je liĉila na Los AnĊeles. Lep, juţnjaĉki pre-deo - sa brdašcima i puno zelenila, okruţenlevarima i trgovaĉkim ulicama. Kolins je ţiveo i radio, pola sata voţnje od centra, u 194 Skot Tarlevaru Dţimija Kartera, u starom dclu grada. Duţ ulice kojom su išli, bili su naĉiĉkani restorani, a

dele su se i mnoge crkve. Marlej je stigao do agencije. Nalazila se u jednom trgovaĉkom centru, sa

vnim krovom, izmeĊu hemijskog ĉišćenja i prodavnice hrane. Posle kraćeg razmišljanja, Lari jeluĉio da je bolje da sam priĊe Kolinsu. “Ti si na jugu, ĉoveĉe”, kazao je Marlej, kad je ĉuo za njen. “Stvari ovde ne stoje kao tamo odakle si došao.” Lari nije taĉno znao šta on hoće time da kaţe.rovatno je mislio kako nije zgodno da pajkan sa Severa direktno nasrne na Kolinsa. “Dobro”, rekemoj me ispuštati iz vida. Ĉini mi se samo da ću više izvući iz tog momka, ako on ćelu stvar ne doo privoĊenje, već kao neku vrstu prijateljskog razgovora.” Marlej je parkirao auto sa druge stranece. Dok su posmatrali Kolinsovu agenciju, iz nje su izašle dve osobe, jedan krupan, elegantno ode

uškarac, koji je mogao biti Kolins, i jedna starija ţena sa kojom se on upravo pozdravljao. Pošto junekle ispratio, taj ĉovek se uputio prema radnji za hemijsko ĉišćenje. Vrata na mezaninu iznad nje

otvorena, i iz njih je, iako su bila daleko, do Larija dopirao zvuk mašina i smrad hemikalija koje otrebljavaju za ĉišćenje odeće. Taj ĉovek je razgovarao s nekim ko je stajao na balkonu ispred tihata. Lari je pogledao levo i desno, a onda je pretrĉao ulicu. Kad je onaj ĉovek obišao oko jednih kri je bio siguran da je to Kolins. Išao je sa smeškom na usnama. Videvši Larija, on se brzo okrenuao u svoju agenciju. Onda ga je Lari video kako trĉeći iz sve snage izleće iz zadnjeg ulaza. Jednukundu je Lari gledao za njim. Taj sluĉaj, gospode, taj prokleti sluĉaj. Onda je potrĉao za Kolinsomse nestao iza ugla. Lari je znao da nije preterano pametno da belac juri crnca u kvartu u kome nekooţe prosto uzeti pištolj i upucati ga kroz prozor. Kad je bio mlad, voleo je opasnost, ali je Vijetnamkrajĉio. Opasnost ne

pravlja ljude, ona ih ubija, i on je trĉao, u nadi da će brzo stići Kolinsa. Sustigavši ga, on je izgovbiĉajenu glupavu frazu: “Hoću samo da popriĉam s tobom.” Kolins je nastavio da trĉi uzbrdo i pokoliko desetina metara, najzad je stao. Ili je ĉuo Larija ili je, što će pre biti, bio na Popravljive gr5 kraju snage. Imao je bar dvadeset kilograma više nego pre deset godina i zastao je s rukama nalenima. ,.Šta to, dovraga radiš?” upitao je Lari. Preko ramena je spazio Marleja koji je trĉao sauĉenim pištoljem, i mahnuvši obema rukama dao mu znak da stane. Marlej ga je poslušao, ali je i trio na njih. Kad je Farvel najzad uspeo da progovori, rekao je: “Fuj, ĉoveĉe, baš neću da priĉam

bom.” Zbog vrućine, Kolins je bio potpuno znojav. Ispod bele košulje videla mu se atletska majicaeţanje nije najbolji naĉin da se ĉovek izvuĉe.” Kolins se smirio. Od tog ĉasa bio je to jedan poslogovor. “Ĉoveĉe, nisam uĉinio ništa zbog ĉega bi trebalo da me juriš. Vodim pošten ţivot. Moţeš d



overiš. Ja sam ĉist.” Kolinsovo lice se bilo zaoblilo i poĉinjao je da ćelavi, ali je i dalje vrlo lepoledao, sa svojim upadljivim oĉima boje sirove koţe. Leti je beli deo njegove prirode stvarao u nj

dnu posebnu nijansu. “Slušaj”, rekao je Lari, “Došao sam ovde sa sudskim pozivom, jer tvoj glupavokat neće da ga primi. To je sve. Drago mi je da si ĉist. Stvarno volim to da ĉujem. Dobro si uraiše nego dobro”, rekao je Kolins. “Bog mi je pomogao ĉoveĉe, i ja sam rekao dosta. Sve ono što ao o meni, sada je prošlost. Gospod je rekao da postanem drugi ĉovek, i ja sam poslušao njegovu znaš. Kad mi nešto ponudiš, ne mogu da odbijem. Kršten sam i oĉišćen od greha.” “Dobro”, rekaori. “Super”. Bilo mu je ţao što kod sebe nema jedan od onih crkvenih bedţeva koji se dele deci. T

o što Kolinsu treba. Dan je postajao prijatniji, vrućina je polako jenjavala. Bili su u kraju sa niţimćama, koje su većinom bile pokrivene zelenom sindrom i sve su imale terase, od kojih su neke bilekrivene. Redovi borova su oko sebe širili debalu hladovinu. Kolins je s poštovanjem pogledao u nda su on i Lari bez reci krenuli niz brdo. Lari je rakom dao znak Marleju da je sve u redu. Marlealjen nekoliko metara i dalje išao za njima drţeći ih na oku. “On ti je podrška?” upitao je Kolins.aĉno.” Kolins je odmahnuo glavom. “Ĉovek dolazi sa podrškom, a ja vodim jedan miran ţivot.” 1ot Tarou Popravljive greške 197 “,1 “Zbog toga je on i ostao u kolima. Kolinsc. Ja ti samo donosiziv.” “Goveĉe, moţeš mi doncti koliko hoćeš sudskih poziva, ja neću da priĉam. To mi je rekaovokat. Peti amandman, ĉoveĉe.”

obro, ranije ili kasnije moraćeš da doĊeš u Kajndel Kaunti i to liĉno kaţeš sudiji. Osim ako sad nodgovoriš na par pitanja.” Kolins se nasmcjao. l pre je slušao sliĉne trikove. “Priĉaću kad mi to

vokat kaţe. Peti amandman deluje samo ako ĉovek ćuti. On mi je rekao da ću, ako progovorim, monastavim do kraja; ne moţeš da poĉneš, pa da posle prekineš. A ti znaš da sam uradio mnogo lošihari, onda kad nisam hteo da slušam. Ne ţelim da se vratim tamo gdc sam bio. Mnogo mi je trebaloizvuĉem odande, ĉoveĉe.” “Vidi, ja neću ništa zapisivati. Ovo je samo izmeĊu nas. Ja ionako ima

mo jedno pitanje. Tvoj ujak kaţe da si me pre deset godina slagao kad si ono natovario na Romija.e da si me prevario.” Kolins je gledao u ploĉnik ispred sebe. “Moj ujak je dobar ĉovck.” “Okovau zlato, Kolinsc. Ono što hoću da znam jeste, da li je on govorio istinu. Cisto kao sunce. Jesi li ve

ao?” “Vidi…” Kolins je zastao. “Ĉoveĉe, da me ubiješ ne mogu da se setim tvog imena.” “Starĉeako je, Starĉek. Starĉek, kao što se kaţe, ti ćeš prihvatiti samo jedan odgovor. I sam to znaš. Ako tem da sam lagao, ka-zaćeš: “On samo podrţava ujaka”. Sve što hoćeš da ĉuješ jeste da je moj ujaov. A on to nije. Definitivno nije.” Došli su do agencije i ušli na ista sporedna vrata na koja je Košao. Ona su vodila u malu, zadnju sobu u kojoj su bili sme-šteni stalak za karte i formulari. U pred

bi su se nalazila dva stola, jedan za Kolinsa, a drugi je verovatno pripado recepcioneru ili sekretada tamo nije bilo nikog. Kolins je seo na svoje mesto, a Lariju je pokazao na fotelju. Na zidukrivenom panel ploĉom visio je kalendar sa religioznom scenom, a ispod njega jedan jednostavnidrveta, moţda mahagonija, gotovo iste boje kao i panel ploĉa. “Kako ti ide?” “Nije loše. Proklete

mpanije ti ne daju ništa da zaradiš. Ovih dana više se bavim organizovanjcm putovanja. Mnoge crupe putuju u razne gradove.” ,.0vde radiš?” “Da.” “Vrlo je lepo”, rekao je Lari i sa poštovanjemgledao okolo, kao da to stvarno misli. “Ujak mi je pozajmio novac da poĉnem. Prošle godine samatio.” “Ujak Erno?” “To je jedini ujak koga imam. Taj ĉovek je bio blagoslov za mene. Dugo mi jebalo da to shvatim, ali on je bio gospodnja ruka u mom ţivotu. Istina. Nikad ne bih ništa rekao prona. On je dobar ĉovek. Uskoro će izaći pred lice boţije.” “Poštedi me”, rekao je Lari. Uvek semnjiĉavo odnosio prema pravim vernicima ljudima uverenim da znaju neku višu istinu - bilo da seogi, veganskoj hrani ili religiji, koju ostali nisu u stanju da vide. “Starĉek, nemoj da se podsmcvagovorim o svom Gospodu Spasitelju. To je najozbiljnija stvar u mom ţivotu.” “Ne, Kolins. Smejem

ome što si rekao o svom ujaku. On laţe i ti to znaš.” “Vidi sad. Eto šta priĉaš. Baš kao što sam ti rsliš li da će lagati ĉovek koji će za koji dan stati pred presto gospodnji. Ja ne. To nije ono što ja



slim. Ja mislim da će on reći boţju istinu.”

obro, ako on govori istinu, zašto ne doĊeš i ne podrţiš njegovu priĉu?” “Njemu to nije potrebno.adio je sve što treba da uradi. Kad bih tamo iskreno otišao, bez imuniteta ili bilo ĉega, ti prokletobro znaš da bi me tamo proglasiti laţovom i da bi me progonili. To bi bio potpuno pogrešan naĉinemu ne vodi.” Tako je, bez sumnje Ejres Kolinsu predstavio stvar. I nije po-grešio. “Dobro, ako j

no u pravu, misliš li da nešto duguješ Gendolfu?” Pri pomenu Veverice. Kolins se još više uozbiljvalio se u stolici. 198 Skot Tarou “Reći ću ti samo jednu stvar o Gendolfu, i više neću govoriti. Sĉc se molim bogu da mi oprosti grche i prvo pomenem Gcndolfa. Prvo njega. Svakog dana molim mi oprosti ono što sam uĉinio tom ubogom Ċavolu.” Kolins je širom otvorenih oĉiju neustrašivogledao preko stola i snaţno klimnuo glavom. Ma šta da su ovi draškani smislili, to je za Larija bilviše duboko. Izvadio je iz depa dva sudska naloga. Na jednom je napisao ime i adresu onoga komeućen i pruţio ga Kolinsu. Dok ga je ovaj išĉitavao, Lari je posmatrao slike na stolu. Na većini njihavljivala se jedna krupna, simpatiĉna plavuša sa dve kudrave bli-znakinje. “To su moji”, rekao jlins. “Ako te to zanima.” “Dcca?” “Bela su kao i ti. Kad sam izlazio iz porodilišta, noseći ih na

kama, ţena iz obezbedenja nije htela da me pusti napolje. A sama je bila crnkinja. Ana Marija, moja, stvarno se izvikala na nju. Ona je osetljivija od mene kad se ljudi rasistiĉki ponašaju. Ali te be

oje. Bilo je doba kad nisam hteo da vidim ništa što je be-lo. Ali ĉovek ne moţe da pobegne od istin

ina je da su svi moji roĊaci bclci. A ja sam crnac. Pokušaj to da shvatiš. To jedino moţe da znaĉi g hoće nešto posebno od mene.” Jednom prekoren, Lari je pri pomenu boţijih planova pokušao daog puta uzdrţi, ali je Kolins ipak otkrio znake sumnje u njemu. “Ti misliš da sam ja neka budala. Amoja ţivotna istina, ĉoveĉe. Kad su me pustili iz Radjarda, ja sam se posle mesec dana opet vratiogešan put. Nije bilo greha koga nisam poĉinio. I znaš šta se dogodilo? Dobio sam metak, ĉoveĉe. šao sam iz toga kao da se ništa nije desilo. I evo me ĉitavog. Doktori nisu mogli da veruju. Taj mbio kao navoĊena raketa. Menjao je pravac kao ona. Evo je mladićeva kiĉma, neću udariti u nju, oda malo skrenem i da obiĊem njegov bubreg, zatim ću da poĊem malo desno, tako da ne pokidamednu od glavnih vena, ili arterija. Bilo je to ĉudo. A znaš li zašto?” “Zašto?” “Zato što mi se Gosp

ratio, ĉoveĉe. On je kazao, ja ti dajem znake i opet ti dajem znake, a ti se i dalje praviš lud. Zato ćnim jedno pravo ĉudo. Ako ne shvatiš da ja postojim, i da te gledam i da ti ţelim dobro, ako to sad

vatiš, onda ne postoji Popravljive greške 199 ništa što mogu da uĉinim za tebe. Ako baš hoćeš da bd, onda budi lud. Ali niko bez mene neće doći na nebo. Moţeš ponovo dospeti u ćeliju i reći nikaddok mene ne primiš u svoj ţivot nećeš se izvući iz toga. Ali ako to uradiš, ako me prihvatiš, onda ba ništa više. Nikad ti neće trebati. I ne treba mi.

to, Starĉek, ako doĊe vreme da progovorim, Gospod će mi to objaviti. A kad se jednom zakunem govo ime, shvatićeš da je svaka reĉ istinita. Ali ovog ĉasa Gospod hoće da budem ovde. I ov-de

ati. Peti amandman, ĉoveĉe. Kolins je ispratio Larija do vrata, pruţio mu ruku i poţeleo sreću. Ĉakzdravio i Marleja, koji je stajao sa druge strane ulice. 19. jun 2001. PORODOCA REJVEN U uroutru, sudija Harlou je izdao kratku pisanu naredbu, sudsku odluku o nekoliko predloga koje je Artudneo. Praktiĉno su svi odbijeni, ali je sudijino rasuĊivanje bilo povoljno. “Predloţi mogu da seovedu kasnije”, rekao je Harlou, “ukoliko sud zakljuĉi da je svedoĉenje Erna Erdaja dovoljno

rodostojno da postupak moţe da se nastavi.” Apclacioni sud je zadrţao pravo da odredi da li se Rndolfu moţe dozvoliti da podnese novi habeas corpus, ali je sudijina odluka Romiju dala velikidstrek. Ako apela-cini sud donese oĉekivanu odluku, Romi će dobiti još nekoliko godina ţivota, zeme kojih će Artur i Pamela traţiti njegovo osloboĊenje. Oni su to sveĉano objavili i pozvali svogjenta. Kasnije, stvarnost je pokazala Arturu da se ispred njega nalazi jedan neoĉekivano dug periopanja i borbe u Romijevu korist. Romi je sad postao njegov sluĉaj i njegov ponos. Ova vest mu je



bro došla da skrene misli od te veĉere, na kojoj je Dţilijen Saliven trebala da se pridruţi njemu izan. Artur je bio ubeĊen da će Dţilijen naći neki izgovor, ali kasno popodne sekretarica je prenelruku koja je stigla dok je on obavljao razgovor sa jednim reporterom. Poruka je glasila: “Gospodliven će biti u pet sati ispred ulaza.” 200 Skot Tarou Dţilijen Saliven u njegovom malom stanu. Nanutak su ga ob-uzeli strah i stid. Ona je bila tamo gdc je obećala da će biti. Dok su se vozili premaancuskom centru da pokupe Suzan, Artur je pokušao da je pripremi za svoju sestru. Problem je,Ċutim, bio u tome što on ni posle trideset godina nije bio u stanju da predvidi njeno ponašanje.

zofrenija je vrlo ĉesto bolest darovitih ljudi i nije bilo kraja duhovitim pronalascima kojima je Su

ogla da nadjaĉa njegovu sumnju i strah. Ma šta da se dogaĊalo u tom pravcu, Artur je i dalje bio vpljiv: pretnje i kritika su samo pogoršavale stvari. Artur je samo u privatnim razgovorima ponekadgovao. Suzan mu je nekoliko puta dnevno upućivala poruke preko i-mejla, i njene poruke koje mula zabave radi ĉesto su bile vrlo lucidne. Ponekad su one bile bistre i pronicljive kao neki komenvinama. “Ponekad, kad dobijem neki od tih i-mejlova, srce hoće da mi pukne”, rekao je on. “Sedimncelariji i plaĉem. Ali, znaš, moj otac se izluĊivao mislima šta bi sve moglo da se desi. Na neki no bi nepošteno prema Suzan ne prihvatiti tu bolest kao sastavni deo njene liĉnosti.” Sevcrnocdgaradc koje je okruţivalo “Franc” centar, bilo je uglavnom sastavljeno od kuća pokrivenih sindrdu kojima se uzdizala poneka veća zgrada. Artur se zaustavio ispred velike zgrade i nekoliko trenu

matrao okolinu. Nekoliko dokonih momaka, koji su uprkos vrućini nosili srebrnaste jakne, stajalo jtu. “Bolje bi bilo da uĊeš unutra”, rekao joj je. “Ne bi bilo pametno da se bela ţena seta okolo. Kilijen izašla napolje, zvuk Arturovog daljinca privukao je njihovu paţnju. “Moţeš da kroz prozor pmoja kola”, rekao je “i da popišeš delove koje oni budu skinuli sa njih.”

zanino boravište je upućivalo na ţivot koji je provodila pod nadzorom. Svaki od osam stanovnika svoj mali stan, a Valerija, ili neka druga sestra, je tokom celog dana imala duţnost da im pomaţe. KSuzan bila dobro i kad je radila, ona je bila u stanju da sama pokrije većinu troškova, ali je to dobom bilo moguće zbog velikih sredstava koje je “Franc” federacija davala sanatorijumu. Drţavnamoć sanatorijumu je bila pod stalnom prct-njom i Artur je ĉesto slao pisma kolegama iz komore, d

eĉi propadanje centra. Imanje koje je ostalo iza njegovog oca, koje je zaPopravljive greške 201aljujući tvrdiĉluku Harvija Rejvena bilo veće nego što obiĉno ostavlja ĉovek njegovih primanja,ţilo je kao zalog i garancija. Suzanin stan je bio mali, ali tih dana i ĉist. Postojali su i periodi u koona zanemarivala higijenu, a ona je inaĉe retko mislila na svoju spoljašnjost, ali je slušala sugesticijalnih radnika da je neophodno da bude ĉista. Na zidu nije bilo nikakvih slika, a u stanu se nije mći nikakav elektronski ureĊaj, jer bi oni, pre ili kasnije pothranjivali osećaj da je neko napada. Suobiĉno ĉula majĉin glas, koji je upozoravao na neku nevidljivu pretnju. Bolniĉarka koja joj dajekciju proksilina već je bila tamo, i davanje inekcije bilo je dovršeno kada je Artur bio na vratimazan je bila spremna za polazak. Artur ju je podsetio na Dţilijen što je po njegovom znanju uĉinila

lerija, ali Suzan nije pokazala da shvata o ĉemu je rcĉ, sve dok se nije smestila na prednje scdištek automobil nije krenuo napred. Onda je, bez ikakvih najava, upitala brata: “Znaĉi li to da se vas šete?” Rejvenu je i vrat bio crven, ali je njegov odgovor, kao i uvck, bio odmeren. “Suzan, mnogoše kad vodiš raĉuna šta govoriš.” “Vi se krešete? Ja znam sve o tome. Artur ne zna baš mnogo.” Oslednja reĉenica oĉigledno je bila upućena Dţilijen, iako Suzan nije gledala u njenom pravcu. “Nerujem da iz tog predmeta daju ocene”, odgovorila je tiho Dţilijen. Artur joj je unapred dao savet dzvoli njegovoj sestri da je zaprepasti ili preplaši, i ovaj odgovor je bio dovoljan da se Suzan umid je pogledao u retrovizor, video je da je Dţilijen potpuno mirna. Posle smrti svoga oca, Artur se

eselio u njegov stan. Na svoj naĉin, on je bio udoban. Artur je godinama ţiveo u bogataškoj zgradi

zini ulice snova, gde je samo površan pogled na trotoar u veĉernjim satima, bio dovoljan da mu pko on nikad neće biti deo sveta mode i lepote. Ali, postojao je jedan element predaje, u njegovom



vratku u tmurnu okolinu, iz koje je njegov otac uvek ţeleo da pobegne. Ipak, nije imao veliki izborzan je bila mnogo pogoĊena smrću njihovog oca, a lekari su mu potvrdili da taj stan njoj mnogo znje bio jedini dom u kome je Suzan Rejven bila zdrava. Za nju je taj stan predstavljao neizvesnuar202 Skot Tamu nost duševnog zdravlja. Napustiti to rnesto, znaĉilo bi zauvek sebi zalupiti vratatur je pokazao Dţilijen na jedan stari kuhinjski sto na kome su Suzan i on obiĉno pripremali svojeroke. Kuhinja je bila mala, ali su oni sasvim dobro radili jedno pored drugog. Suzan je pripremilaecijalitet: pire od krompira. U krompire, koje je

acivala u lonac, zurila je kao da su oni neki njeni neprijatelji. A jedini odnos sa Dţilijen bio je tajumesto svojih, pušila Dţili-jcnine cigarete. Prvo jelo, goveĊi paprikaš, došao je iz velike plastiĉntije, koju je tog jutra Artur izvukao iz zamrzivaĉa. Ona je parĉiće mesa ubacila u lonac, dodajući pm i razno povrće. Tu je bilo hrane moţda za tuce ljudi. Kad se veĉera završi, ono što ostane bićeaćeno u zamrzivaĉ. Prema Arturovim proraĉunima, unutra je bilo bar nekoliko kubika mesa, koje snih devedesetih svake nedelje odmrzavalo. Bio je to jedan zapanjujući rizik po zdravlje. Ali, tako stupao njihov štedljivi otac - nemoj bacati, nećeš ţeleti njegova sestra nije priznavala nijednu draoceduru. Suzan je postavila za tri osobe, što je bio prvi znak da prime-ćujc Dţilijcnino prisustvo. napunio porcije. Suzan je onda uzela svoj tanjir i sela ispred televizora. “Šta sam uradila?”ošaputala je Dţilijen. “To je deo veĉere.” “Ne jedete zajedno?” Artur je odmahnuo glavom. “Sada

ĉinje njena serija. To je jedina stvar koju moţe da gleda, a da se ne uznemiri.” “Koja serija?” “Jeemna? “Zvezdane staze.” Artur je stavio prst na usta, da je upozori da se ne nasmeje, a ona je morstavi pola pesnice u usta da bi ostala tiha. Smatrajući oĉigledno da je to bezbednija tema, Dţilijen

ešla na Romijev sluĉaj. Nije bila ĉula za odluku sudije Harloua, i izgledala je zadovoljna što je Abio dobru vest. “Šta je tvoj sledeći korak, Arture?” “Ne mogu ništa da planiram. Ne postoje apsolkakvi pisani tragovi o tome ko je sve bio pritvoren one noći kad su se ubistva dogodila. Dţekson Ekom ne dozvoljava da priĉa sa Ernovim nećakom, a Mjuriel mu neće odobriti imunitet, a sudija ne je na to natera. 20. juna navršava se rok za podnošenje Popravljive greške 203 novih dokaza. Mitreba da pustim da to vreme istekne. Posle odluke Harloua, Mjuriel mora pokušati da pronaĊe neš

me se moţe potkopati Ernov kredibilitet, pre nego što se ponovo vratimo na apelacioni sud gde senosi odluka o eventualnom produţetku postupka. Arturov najveći izazov biće, po svoj prilici, veleajt. Kao što je i oĉekivao, poslovanje sa veleĉasnim je u potpunosti bila jed-nosmcrna ulica. Poslhovog prvog susreta. Veleĉasni ga više nije udostojio direktnog poziva. Umesto toga, javljao se njmoćnik, koji je svakog dana traţio detaljni izveštaj, ĉemu je Artur morao da udovolji jer je od njelaskan Blajtovom posetom, to traţio Romi Gendolf. Ali, po svoj prilici, uzvratne uĉtivosti nije bilko se sada Blajt nazivao Romijcvim duhovnim savetnikom, iako je javno tvrdio da su Artur i on jem, veleĉasni je u potpunosti ignorisao Arturova napore da ublaţi svoju retoriku ili, ako to neće, a or unapred obavesti Artura o onom što namerava da uĉini. “Na smrt sam preplašen”, rekao je Artur

tom priĉom o rasistiĉkom tlaĉenju razljutiti apelacioni sud.”li će tebe morati da puste da nastaviš ono što si zapoĉeo. Er-no se ne moţe odbaciti, bar ne bez jerpnog saslušanja. Zar to nije ono što je Herlou rekao?” I Artur je tako mislio, ali mnogo puta u svrijeri, on nije uspevao ispravno da proceni sudijine namere. Kad se epizoda završila, Suzan im sedruţila za dezert. Ona je volela peciva. Pre nego što su izašli, Artur je otvorio friţider, i stavio u prikaš koji nisu uspeli da pojedu. Niz mraĉne stepenice, Dţilijen je idući za bratom i sestrom, silatrećeg sprata. Te stare zgrade bile su ĉvrste kao tenk, ali je nihovo odrţavanje bilo dosta loše. Tepeništu bio je pocepan na više mesta, a na nekim mestima sa zida je otpadala farba. Ona je, ako sezme rad i neprijatni izlasci sa sestrama, vrlo retko napuštala kuću, pa je sa oĉekivanjem razmišljaoj veĉeri, i nije se razoĉarala. Mnogo joj se dopalo, više nego prvi put, i Arturovo ponašanje prem



tri koje nikad nije bilo bez neţnosti. Dok su se vraćali natrag, Suzan im je detaljno prepriĉala ćeluzodu “Zvezdanih staza”. Kao i svi robijaši, i Dţilijen je imala pravo da odreĊeno vreme gledaeviziju, pa je postavila nekoliko znalaĉkih pitanja o liĉnostima iz serije, na koje je Suzan poletnogo204 Skol Tarou vorila. Kad su stigli ispred “Franc” centra, Dţilijen je izašla i kola da se pozdrSuzan i da zauzme mesto pored vozaĉa. A onda. ispod još uvek svetlog neba. Dţilijen je iznenadaoznala i drugu stranu Suzan Rejven. Ona je pomalo stidljivo prišla i snaţno je ste-gla za ruku. Kakpritom pogledala, Dţilijen je shvatila da je ova vrlo blagonaklona prema njoj. “Bilo sam srećna km vas opet vidcla”, rekla je Suzan. “Drago mi je što Artur ima tako dobru prijateljicu.” Artur je uv

tru u sanatorijum, a Dţilijen je ostala napolju da popuši cigaretu. Bila je neobiĉno ganuta. Kad je šao iz zgrade, Dţilijen koja nikad nije plakala, morala je da obriše suze. Artur je to primetio, i dovraĉali u Dafijevu kuću, Dţilijen mu je objasnila da je konaĉno videla Suzan onakvu kakva je mogde. Artur je neko vremc razmišljao o njenoj primcdbi. “Istina je”, rekao je, “da je za mene ta liĉnoa s kojom si upravo razgovarala, ona je uvek, u stvari bila senka devojke pored koje sam odrastaao dcte je bila zdrava?” “Tako je obiĉno sa šizofreniĉarima. To se najĉešće desi. Imala je ĉetrnadina. Nikad ne bi pomislio da je bolesna. Bila je samo malo ĉudna. Skupljala je vojnike i sama voke. To je bilo malo neobiĉno za devojĉicu. Ĉuvala je kamiĉke sa reĉne obale i po svaku cenu je hsazna nihovu starost. Nije mogla da zaspi dok ih ne poreda po hronološkom redu. Ali, svi smo mije briljantna. I bila je. A onda smo je jednog dana zatekli golu u uglu njene sobe iz koga nije htclaĊe. Sva se bila umazala sopstvenim izmetom. Kazala je da joj se iz mrtvih javila baba po majci ije rekla kako njeni roditelji u šiframa priĉaju o njoj. “Ta scena”, rekao je Artur sa uzdahom, “ta s

u mojoj glavi kao osvetljcna reklama za neki film. Znaš, oni posted koji se postavljaju pored ulazaoskop. Ona mi se uvek vraća kada idem kod Suzan. Jer, to je jedan od onih trenutaka u kome shvatu tvom ţivotu sve, od vrha do dna, postalo drugaĉije.” “Mora da je to bilo vrlo strašno?”

o je prava reĉ. Bar kad su moji roditelji u pitanju. Ĉim su ĉuli reĉ “šizofrenija”, oni su znali da suuĊeni. I imali su pravo. Posle dve godine moja majka je napustila kuću. Kad se Suzan razbolela, mbilo devet godina i nisam znao šta da mislim o toPopravljive greške 205 me. Hoću da kaţem, istin

na istina, da sam u stvaari bio srcćan.” “Srećan?” “Bila je tako pametna. Bila je tako lepa. Suzan ja blistava zvezda. Velika Suzan. Tako sam je uvek zvao u sebi. I odjednom nje više nije bilo. Kadpomislim, sav se zgrĉim. Ne zbog detinjstva, već zato što sam pogrcšio. Najgluplje, najsmcšnije,tuţnije od svega jeste to što sam je pretvorio u idola. Moţda sam osećao obavezu da tako uradim,

r neko na svetu zna koliko je to tragiĉno. Velika Suzan.” “Da”, rekla je Dţilijen. Artur je parkirao red Dafijeve zgrade. Dţilijen je gledala u malu drvenu kuću, ali još nije htcla da prekida razgovo

mala sam takvog brata”, rekla je. “Koga sam bila pretvorila u idola.” ,Д ti?” “Da. Karla. Njega saviše volela. Karl je bio ĉetiri godine stariji od mene. Oh, rekla je odjednom, obuhvaćena snaţnim

eća-njem, “on je bio divan. I divlji. Oboţavala sam ga.” “Gde je sad?” “Mrtav je. Poginuo je na

tociklu. Odţiveo je svoje sa osamnaest godina.” Proĉistila je grlo, a onda kazala “on je bio prviuškarac sa kojim sam legla u krevet.” Na neki naĉin, posle jednog ĉasa, smogla je snage da se okregleda u Artura. On je ukoĉeno gledao ispred sebe, ali je to bio jedan oštar i zamišljen pogled. Shvda on razmišlja o tome, šta to za nju zapravo znaĉi. I ovog puta, kao i toliko puta pre, ona je shvatikva je ljudina Artur Rejven. Morala je da upali cigaretu, iako je bila svesna da će uprljati unutrašturovog prelepog automobila. “Šokirala sam te”, rekla je. On je neko vreme razmišljao. “Jesi.” “D

kla je Dţilijen. Zatvorila je svoju tašnu i otresla pepeo sa cigarete, a onda povukla poslednji dim.aravno, to je šokantno. Nikad nisam znala kako sa tim da izaĊem na kraj, tako da, iskreno govoream uopšte ni mislila o tome. Ja sam ţelela da se to dogodi. Kasnije - tokom godina - sve je postal

mršeno. Ali, u to doba uţivala sam u tome.” 206 Skot Tarou Sa ĉetrnaest godina to se ĉinilo znaĉaje imaio niĉeg ruţnog ili kobnog u sebi. Kao sudija ona je rutinski izricala presude -oĉevima, oĉusi



og polne zloupotrebe dece i takva dela smatrala je neoprostivim. Ali sopstveno iskustvo za nju je e strane zakona. A Karla je suviše mnogo volela da bi ga, ĉak i u seća-nju, krivila. Njih dvoje su ulcli jedno drugo više od ostalih. Od ranog detinjstva, oni su o mnogom stvarima imali sliĉno mišlje su izraţavali kroz poglede pune znaĉenja koje su upućivali

dno drugom. On je bio njen saveznik kad bi ratovala s roditeljima. Toliko mnogo devojaka je ĉeznnjegovom lepotom. Jedne noći Karlo je, posrćući ušao u kuću. Uvukao se u njen krevet. Ona ga jegrlila. Priroda je uĉinila ostalo. Sledećeg jutra, on joj je kazao: “Ja sam gori nego što sam mislio.”

Meni se dopalo”, odgovorila je ona. Imali su još dva susreta te vrste. Ĉekala bi da se vrati, a onda lazila kod njega. Ona je bila ta koja je odlazila. Posle toga on je poĉeo da zakljuĉava svoju sobu itio se kad bi ga ona pitala zašto to ĉini.” Ponekad, kad mi padne na pamet šta sam uradio, doĊe mmom sebi otkinem glavu. To je umobolno”, kazao je. “umobolno”. Ona je nastavila da ga proganjanajbolniji deo priĉe. Nekoliko meseci pre njegove smrti, jedva da su i reĉ progovorili. “Kad je umela sam da i ja umrem. Razmišljala sam o tome da se ubijem. Pravila sam planove. Smišljala naĉiko da to izvedem. Razgovarala sam sa prijateljima. Da se obesim? Da se zapalim? Ţelela sam daoĉim pod voz, već sam bila proĉitala Anu Karenjinu. A onda sam sebe prosto izgorela cigaretama.im mestima na kojima nisu mogli da me vide. Ali to je sad prošlo. Prestala sam da se tako ponašamestala sam tako da razmišljam. Ljudi ĉine bizarne stvari dok odrastaju. Svi mi. I preţivljavamo ih.

m iskustvu nema niĉeg što sam mogla da povezem sa reĉju “izopaĉeno”. Pogledala je u tašnu traţećvu cigaretu. Ruka u kojoj je drţala upaljaĉ pomalo je drhtala, a u drugoj ruci, cigareta se tresla kaoji na jakom vetru. “Ovo nikom nisam ispriĉala”, kazala je. “Nikom”. Provela je mnoge sate,ovedajući se u raznim terapeutskim grupama i sve je poveravala Dafiju. Ili je samo mislila da taki. Smogla je hrabrosti da se okrene prema Arturu koji ju je paţljivo posmatrao. “Moţeš li da dokuto si tako postupila?” upitao je on. On je, dakle, to posmatrao na isti naĉin. Popravljive greške 20e”, kazala je. Naslanjajući se na vrata, on se uz pomoć volana pomerio na-pred. Lice mu je bilo vzu njenog dok joj je tiho govorio: “Kad odrasteš pored nekog sumanutog kakav je bio moj otac”, r“ti shvatiš da na svetu nema mnogo stvari kojih treba da se plašiš.” Onda je izašao, i ne skidajući

gled sa nje, obišao kola i otvorio joj vrata. “Ja se tebe ne bojim”, rekao je. 19. jun 2001. PRIZIVAUTANAZIJE Nešto posle pola šest Lari je telefonirao Mjuriel i dogovorili su se da odvojeno krenu

odrom. Marlej i Lari su za kratko vre-me stigli u centar, ali je zatim došlo do zastoja. Radio je jase ispred njih nalazi jedan prevrnuti kamion. U šest i petnaest zazvonio je Larijev mobilni. Javljauriel iz taksija. Krenula je sat i po pre njih, ali tog trenutka bila je samo par kilometara bliţeodromu. “Nadrljali smo”, rekla je. Po obiĉaju, ona je razmotrila sve opcije i već je smislila planion u osam i deset je bio pun, a na listi ĉekanja ispred njih je bilo osamnaest ljudi; premeštanje na

ugi let je bilo iskljuĉeno, jer njihove karte nisu vaţile za te druge letove. Zato je Mjuriel rezervisarte za sutra ujutru i rezervisala dve sobe u aerodromskom hotelu.

d je Lari, posle skoro sat vremena stigao na aerodrom, Mjuriel je bila u ĉekaonici sa svojim kofegovarajući telefonom sa svojim tuţilaštvom. Ubistvo u gangsterskom obraĉunu pogoršalo se nabiĉajeni naĉin - svi svedoci, ukljuĉujući i one koji su bili zatvoreni pre svedoĉenja pred velikomrotom, sada su tvrdili da su pogrešno identifikovali okrivljenog. Sudija Harison, koji je smatrao dvoj pravila kriviĉnog postupka ostao na istom nivou na kome je bio i pre ĉetrdeset godina kada je

pustio tuţilaštvo, bio je vrlo neugodan za saradnju i zato je Mjuriel odobrila da se višem sudu upuhtev za izuzeće tog sudije. 208 Skot Tar, “Oil “Svakog dana novi klovn u cirkusu”, rekla je. Dala jriju kljuĉ od njegove sobe, ali kako nijedno nisu ruĉali, dogovorili su se da prvo odu u restoran. Tje Lari seo, jedna konobarica je prišla njihovom stolu. On je naruĉio viski sa pivom, ali je prvo p

vo, sruĉivši ga u sebe u jednom gutljaju. Pošto mu se od vrućine odeĉa gotovo pripila uz tek, skinu



oj sportski sako i okaĉio ga na stolicu pored sebe. Dan im nije bio baš uspešan. Nije im pomoglo ngovo trĉanje za Kolinsom. Ispriĉao je Mjuriel šta se dogodilo. Ona se slatko nasmejala kad je doonog mesta, na kome je Kolins rekao da njegov ujak govori boţiju istinu, i da on, Ko-lins, svake n

oli Gospoda da mu oprosti za ono što je uĉinio Gendolfu. “Uh”, rekla je Mjuriel. “To nije dobro. De naljutio?” “Priliĉno. Vrlo je lukav. Otvoreno je kazao da neće nikad govoriti protiv Erna. i da nna šta pristati.” Na stolu se nalazio hleb i Lari je premazivao puterom već drugo parĉe. “Da budemren, na mene je ostavio utisak da se smirio. Kaţe kako je roĊen po drugi put. Drţi ogroman krst nauna su mu usta tih budalaština o svetim stvarima.” Mjuriel se namrštila i prstom dotakla svoju ĉašu

e huli na Boga, Lari.” On je pogledao u nju. “On postoji. Nešto. On, ona, ono. Ali postoji. Ja odlakvu. Od toga nema ništa vrednije.” Nije mu rekla ništa što već nije znao. Bar u najopštijim crtama.ni, katolicizam je uništio veru”, rekao je Lari. “Pastor u našoj parohiji je divan ĉovek. Dolazi kodveĉeru. Deĉaci ga vole. Mogao bih po ceo dan da priĉam s njim. Ali u crkvu ne mogu da idem. Mu svom vrtu. Tada jedino osećam da imam prava da nešto traţim.” Nesigurno se nasmejao, a ona mvratila ravnom merom, ali je njega uznemirila pomisao da se Mjuriel promenila. Neke stvari koje ekla o deci i bogu, navele su ga da pomisli kako je u poslednjih deset godina izvršila neku mentalnnsplantaciju jednog dela svoga mozga. Ĉudno je šta se sa ljudima dešava kad preĊu ĉetrdesetu, kavate da nisu sopstvenici nego samo prolazni stanari u telu za koje misle da je njihovo. U tome što juriel na neki naĉin postla blaţa, on je video opasnost kojoj nije mogao da naĊe ime. Popravljiveške 209 Lari je, umesto da gleda u nju, posmatrao restoran. Bio je po-luprazan, ureĊen u tropskomu, sa palmovim lišćem i nameštajem od bambusovog drveta. Svi koji su sedeli u njemu, delovali

morno. To je moglo lako da se primeti. Ko je mogao nešto da zameri

tom krevetu i zasebnoj sobi? Ipak, nije lako biti daleko od svoje kuće, na mestima na kojima nisi o. Bilo je nešto nezdravo u gubitku veze sa sopstvenim komadom zemlje, mislio je Lari. Na neki ne što mu se dešavalo, vraćalo ga je u sopstvenu baštu. Odluĉio je da potraţi telefon. Kredit nabilnom je upravo bio potrošio, a policija je odbila da mu da novu karticu. Morao je da javi kući isao da će ovde ostati da prenoći. Dok je išao prema ĉekaonici, mislio je na Mjuriel. Htco je da pi

Telmejdţ ide sa njom u crkvu, ĉime bi prekršio svoje obećanje dato u avionu. U svakom sluĉaju,znao. Kao i svi ostali i Mjuriel je imala ţivot koji bi se u najboljem sluĉaju mogao nazvati sloţenimi nije u sebi mogao da uguši neko nezadovoljstvo. Mjuriel misli da je Bog uredio svet. U najteţimsovima, Lari je mislio da je to bila osveta. “Imamo jedan problem”, rekla je Mjuriel kad se Lari vnjegovom odsustvu, ona je pomno razmišljala: “Jutros smo izgubili i drugu cipelu; Herlou je prihvnovo svedoĉenje.” “Jebi ga”, rekao je Lari. Ona mu je objasnila sudsku odluku, koju joj je Keroloĉitala preko telefona. “Jebi ga”, ponovio je Lari. “A ostale sudije - oni ne moraju da se sloţe?” “elacionom sudu, teorijski ne. Ali, oni nisu prisustvovali svedoĉenju a Harlou jeste. Oni nemaju mora u prihvatanju njegove odluke, osim ako se mi ne pojavimo s neĉim novim, što bi pokazalo da

no laţov. A ova stvar sa Kolinsom eliminisala je tu mogućnost. Kad budem rekla Arturu, on će poĉcvili i da se valja po podu i obnoviće svoj predlog da me prisili da Kolinsu odredi imunitet.” “I?aj predlog se neće usvojiti. Imunitet je iskljuĉivo u nadleţnosti tuţioca. Ali na taj naĉin on dobijaormaciju pred apelacionim sudom.” 270 Skot Tarou “Ne moraš da obaveštavaš Artura o razgovor

m Kolinsu obećao da neću ništa zapisati. Što se Artura tiĉe, ili bilo kog drugog, tog razgovora nijeo.” “To samo znaĉi da ga nećemo upotrebiti protiv Kolinsa. Još uvek moramo da obavestimo Artugovoru.” “Zašto?” Misli su joj bile konfuzne. Ona je glasno razmišljala. Legalno, strogo govorećavezu obclodanjivanja dokaza ima samo sud. A pošto Kolins neće da svedoĉi, ono što je kazao Lamo su ne-proverljive glasine. “Dakle?” upitao je Lari. “U ĉemu je problem?” “DoĊavola, Lari. Zb

dne stvari to nije pametno. Kolins će pozvati Dţeksona. Ako se pokaţe da smo tu stvar sakrili, to ćko loše po nas.” “Kolinsova verzija Ejresu će biti: “Ja pajkanu nisam ništa rekao.” On neće dopus



Dţekson zapali zato što je otvorio usta. A osim toga, bar što se tiĉe njega, on nije rekao ništa. Zašmplikujemo ţivot? ” “Pobogu, Lari, šta ako Kolins govori istinu? Šta ako su on i njegov ujak stvarlevetali Romija, i ako on stvarno svake noći na kolenima od Gospoda traţi oproštaj?” “Nema šans

ema šanse? Baš ni malo? Hoćeš da kaţeš kako nijednog trenutka nisi pomislio da Erno moţda ipakvori istinu?” On je sa prezrenjem odmahnuo. “Onaj bedni šupak je priznao, Mjuriel. Priznao je to bom.” “Lari, ĉovek je bukvalno bio u govnima.” “Šta to, dovraga, znaĉi?” Na sreću, u tom trenutkunobarica im je posluţila veĉeru. Dok je stavljala tanjire, ćaskala je sa njima. Došla je sa sela i imcenat iz “Prohujalo s vihorom”. Kad je otišla da donese novu rundu pića, Lari je, ne gledajući Mjuĉeo da jede. Ona je znala da će uskoro moći da to rašĉisti s njim, ali je postojao red - hijerarhija java reĉ koji treba da se ispoštuje. Pajkani su oduvek mrzeli kad advokati donose odluke. Za pravnsao se sastojao u recima, u recima koje izgovore u sudu ili napisu u pismima, ili ĉitaju u policijskeštajima. Ali za pajkane, to je bio ţivot. Oni su svoj posao obavljali s pištoljem za pojasom i znoi se sliPopravljive greške 211 va ispod pandurskog prsluka. Svedoĉi koji su na sudu izgledali ĉis

edno, ispod kiše metaka su izbijali policajci, koji nisu znali treba li više da se boje metka ili HIVusa. Policajci ţive u surovom svetu i, ako treba, postupaju surovo. Tuţilac koji se povlaĉi, ĉak je kom dobrom, kakav je bio Lari, podsticao ţelju da ostane pri svome mišljenju. “Ţelim da mi obećo neće biti Hitlcrov bunker.” “Šta to znaĉi?” “Budi otvorenog duha. Makar malo. Hoću da kaţem,

oţda smo, Lari, ipak napravili grešku. To se dešava. Ovo nije savršen sistem. Niti smo mi savršenidi.” On nije sa odobravanjem prihvatao njene reci. “Nismo napravili nijednu prokletu grešku.” “Joptuţujem Lari. U ovoj vrsti posla greške su uvck moguće. To je pravilo, stvarno. U to niko ne sumje nepobitna ĉinjenica. Naši najbolji postupci i najbolje procene nisu uvek savršeni. Hoću da kaţje to moguće.” “Nije moguće.” Uprkos tome što se priliĉno ugojio, njemu su po vratu iskoĉile ţilepravi ĉovek. Poznavao je dve ţrtve. Imao je motiv da obe ubije. Priznao je. Pre nas je znao s kojimuţjem je izvršeno ubistvo, imao je Lujzin medaljon u dţepu. On je taj i ja ti neću dozvoliti da se pretica. Ako to uradiš, sjebaćeš i sebe i mene, o istom trošku.” “Lari, ja se ne obazirem na ono što ptur ili sudija. Ne misliš valjda da ću odustati od trostrukog ubistva? Ne misliš valjda da ću izneve

ona Leonidisa i one dve devojke? Pogledaj me i reci da li stvarno to misliš o meni?” Kad jenobarica donela viski, on ga je odmah ispio do pola. Ali alkohol nije pomogao. Bilo je oĉiglednot. U stvari, on je bio prgav tip. Ona je to dobro znala. “Ne ţelim da ĉujem ni reĉ o tome da smopravili grešku”, rekao je. “Ja nisam rekla da je to greška. Hoću da budem sigurna da mogu da kaţemm ispitala sve mogućnosti. “Vidi, ja sam radio na tom sluĉaju. Na svoj naĉin. Ćela policija jeboravila sluĉaj onog trenutka kad su novine prestale da pišu o njemu. Jedini sam odrţavao tenziju.sio sam

sluĉaj. Resio sam ga zajedno s tobom. I zbog tebe, ako hoćeš da znaš ćelu istinu. Zato mi ne govo

to bila greška.” 272 Skot Tarou “Zbog mene?” On je drhtao od besa. Razrogaĉio je oĉi od Ijutine ari, sav se bio nekako uvećao. “Nemoj da se praviš da ne shvataš, dodavola. To je naroĉita stvaruriel, zar ne? Ovaj sluĉaj. Ti si postala glavni tuţilac. Odluĉila si da postaneš vaţna. Odluĉila si daš za Telmejdţa. Odluĉila si da uĊeš u istoriju. Odluĉila si da me odbaciš. Zato nemoj da mi govoje u pitanju nekakva jebena greška. Ti si krenula putem slave, a meni je ostao moj mali ţivot. Nempraviš da ne znaš u ĉemu je stvar, samo zato što si poštovala jebena pravila.” Posle toga je tresnuvetu na sto i odjurio takvom brzinom da bi oborio svakog da mu se neko kojim sluĉajem našao na d je otišao, ona je progutala knedlu. Nešto se vaţno desilo. Prvo je pomislila kako je zapanjena

agom njegovog gneva. Ali je odmah shvatila da je pravi razlog zapanjenosti leţao u ĉinjenici darijeve rane ni posle deset godina nisu zarasle. Smatrala je da je on onakav kakav hoće da bude - smoţiv da bi mogao da bude trajno ranjen. Na sliĉan naĉin je mislila i o sebi. Jedan njen poznanik j



ao obiĉaj da kaţe kako se u gimnaziji nauĉi sve o tome kako ljubav poĉinje i kako se završava.romna oblast koja leţi izmeĊu poĉetka i kraja, mraĉna dţungla trajnih odnosa osvaja se tek u zrelidinama. Ali siloviti bljesak sa kojim ljubav poĉinje i sa kojim se završava, ostaje isti, bez obzira otno doba. Ono što bi gimnazijalke rekle o Larijevom izlivu besa, verovatno bi bilo taĉno: njemu ek bilo stalo do nje. Razmišljajući o tome, ona je osetila pribliţavanje neke neodreĊene opasnostiegov sportski sako ostao je prebaĉen preko stolice. Ona ga je na trenutak pogledala, a onda ga jekupila i krenula u bar, misleći da je on tamo otišao. Tamo ga nije bilo. Kad se popela gore, blagokucala na vrata njegove sobe. “Lari, otvori. Zaboravio si sako.” On je već bio otkopĉao košulju, a

i je imao malu flašicu viskija koju je našao u minibaru. Bila je već do pola popijena. Uzeo je svoko i bacio ga iza sebe, na krevet, ne usuĊujući se da pogleda u njenom pravcu. “Lari, šta ako smo ebali? Moramo još dugo da se bavimo ovim sluĉajem.” “Ti nisi zajebana. Ja sam zajeban”. Pogleu flašicu, zubima izvadio ĉep, ispio je a bocu bacio u metalnu korpu za otpatke, Popravljive greška je zazvonila od udarca. “A sad sam manje sjeban nego što sam zbunjen.” “Moţda bi trebalo da

priĉamo?” “O ĉemu?” “Lari, nemoj me drţati ispred vrata.” U rukama je drţala dve torbe, aktentabreklu od dokumanata u jednoj, i mali kofer sa liĉnim stvarima u drugoj ruci. Shvativši njen poloţmerio se i rukom je pozvao da ude unutra. Ćelavo mesto na temenu, od pića mu je postalo ruţiĉast

Mjuriel, je nisam znao ni da to postoji u meni.” “Đavola nisi!”

e, nisam hteo da kaţem da tako ne mislim. Ali ono što me je muĉilo, došlo je na kraju. To je ono šm o sebi rekao. Ja se ne ţalim na svoj ţivot. On je dobar. Više nego dobar. On liĉi na ţivote ostalihdi. Kad se radi o ljubavi, niko ne dobija sve što ţeli.” Taĉnost tog tvrĊenja u momentu ju jeenerazila, jer je shvatila da ono izraţava i njena najdublja uverenja, koja je retko imala hrabrosti dma sebi prizna. Za trenutak, kao da ju je ponovo pogodila ona ista granata, od koje je u avionu ostaz reci: saznanje da je ona, u oba svoja braka išla za istim neverovatnim snom. Ta misao, nalik na ui nas progoni posle jela, celog dana je nije napuštala. O tome će da razmisli u nedelju. Jer ljubava ono za šta se, s verom ili bez nje, molila u crkvi. Ţudnju za ljubavlju sada je shvatila kao jednu

gu, koju su, za trenutak, prekidali lepi trenuci, u kojima je imala iluzije, da je dobila ono za ĉim ĉez

e ostalo u ţivotu: uspeh u poslu, umetnosti i ideje, sve je to bilo samo perje na strašnoj zveri ljubao me je pogodilo”, rekao je on. Pri tom je prstom napravio krug. “Kasnije sam na brzinometru, zanutak imao eutanaziju. To je sve. Prosto sam reagovao. Ljudi poput Larija i Telmejdţa, ĉine sve šthovoj moći da sakriju svoju ranjivost. Ali, oni su svi ranjivi i sa trenutkom u kome se to otkrije,ĉinje jedna kriza bez kraja. Njega to neće nikad proći. To je ono što je on, u stvari, rekao. “Ne ţelturu”, rekao je on, “pominješ Kolinsa.” “Lari.” “Sama si rekla da te zakon na to ne obavezuje. Ne budem dobar i da mu omogućim da i dalje diţe prašinu oko tih gluposti.” F l: 274 Skot Tarou I po

ega što se desilo, ona i dalje nije ţclela da kaţe “da”. Sela je na stolicu pored vrata i zamislila se.je iznervirano posmatrao. “Gospode”, kazao je “pa uĉini mi tu beznaĉajnu uslugu. Hoćeš li?” Bes

novo obuzeo, ali se posle nekoliko sekundi stišao. Iscrpljen, on se srušio na krevet. Negde u njemšto nalik na lupu mašine za sladoled punom snagom je tuklo. Ranije ili kasnije, ona će obavestititura, ali to moţe da saĉeka dok se Artur malo ne smiri. Bio je suviše izmoţden, da bi lako podneodeći udarac. “Lepo, ovo je kao u dobrim starim vremenima, zar ne?” rekla je ona najzad. “Ti i ja,telska soba i rasprava.” “Rasprave ništa ne znaĉe, Mjuriel.” “Stvarno? Misliš da uzalud trošim snave je to bila samo predigra.” Nije se usudila da mu na to odgovori. “Uvek si volela da seks bude nta borbe.” “Hvala, doktore.” “To je donosilo ploda, Mjuriei. Uvek je donosilo ploda. Nemoj mi se ne sećaš.” Našao je snage u sebi da joj uputi jedan pogled. Shvatila je da je za njega njihovabavna priĉa bila zapisana kao zakon na tablicama, da je ĉesto pretresana i najzad potpuno

otumaĉena. Poricanje bi bilo ravno uvredi. “Moj Alchajmer je u ranoj fazi, Lari. Sećaš li se?” Sa znanjem, prošlost, njene strasti i uţivanja, leţala je pred njima kao telo u koje se vraća ţivot. To t



e bilo potpuno mrtvo. U njima se odjednom probudila stara ţudnja. Primetila je kako je Lari, ĉekajn odgovor, napeto posmatra. Na osnovu neposrednosti sa kojom je uvek priĉao o Telmejdţu, ona j

vatila šta mu se mota po glavi, ali ĉak i za njega je to bila

premostiva prepreka. Te stvari se nisu mogle porediti, zna se da brak nije isto što i trenutna strast.edna od milion onih koji više uţivaju u seksu pre braka, nego u njemu, iako to nikad nije priznala

aja. Otići s nekim u krevet, za nju nikad nije bilo nešto sporno. Vaţno je bilo da to bude zabavno, aško. Uvek bi prihvatila Telmejdţov poziv i svoj ritam uskladila sa njegovim. Ali on to nikad nijeţio. Nikad ranije nije mislila o sebi kao o ţeni koja moţe bez Popravljive greške 215 tih stvari, alone bilo zbog godina, bilo zbog premorenosti, bile sve manje potrebne. Kad bi se u njoj pojavila

dnja, a to je bilo par puta mescĉno, ona se uvek ĉudila. I sad je bila iznenaĊena. “Sećam se Lari”, mazno. Htela je samo da mu to prizna, ali je probuĊena ţudnja bila toliko jaka, da je prosto moglaeti kako zraĉi iz nje. To još uvek nije bio poziv. Ipak, njemu se ĉinilo da ako joj priĊe ona neće mmu kaţe “ne”. Ali ona nije mogla prva da poĉne. Toliko puta je ona poĉinjala, da bi Lari to ovog p

vatio kao nešto usmereno protiv njega. Kad bi to uĉinila, bilo bi kao da hoće da gospodari. Umestoga, ona se osećala kao neka koketa koju, stidljivu i bespomoćnu, on procenjuje; a to je bilo oscćanotiv koga se borila celog ţivota. Oĉekivala je da on krene, pa da ga zagrli. Ali verovatno ga jeeĉavala gorĉina koju je osećao. Trenutak se suviše oduţio. A onda je pored njih prošla i mogućno

dnog hitrog zagrljaja, nestajući sa istim onim lukavstvom sa kojim se i pojavila. “Baš sam slomljenkao je. “Da, svakako”, odgovorila je ona. Sa praga mu je rekla da će se videti sutra u pola sedam.otišla duţ hodnika, duţ beskrajne arkade zatvorenih vrata, gde će konaĉno naći onu usamljenu sobuoj će provesti tu noć. Sa sobom je nosila svoj prtljag pitajući se, dok je gledala u brojeve iznad v

liko će joj biti teško da nastavi svoj stari ţivot. 25-28. jun 2001. IZJAVA ŢENEVJEV KARIJER Uštanskom sanduĉetu, koje kao da je svakog ponedeljka donosilo loše vesti, Artur je pronašaoizovanu belešku Mjuriel Vin. Za tri dana, u ĉetvrtak, drţava je zakazala uzimanje izjave od ţene penu Ţenevjev Karijer, u kancelariji njenih advokata Sendija i Marte Stern. 216 Skot Tarou “Dakletaj tajanstveni gost?” upitao je Artur kada mu je, posle nekoliko pokušaja, uspelo da se sa Mjuriel

efonom. Prilikom retkih susreta Artur i Mjuriel bi kao bivše kolege, obiĉno prijateljski proćaskalnuta. Ali u protivniĉkim ulogama u ovom postupku, Mjuriel je sa njim razgovarala vrlo oštro. Artui je patio od nedostatka naklonosti, bio je spreman na takvo postupanje, ali je Mjuriel bila u dobrpoloţenju. Odmah je posumnjao da je stekla neku prednost. “Arture”, odgovorila je ona. “Pusti mem samo dve reci: Erno Erdaj.” Kao i mnogi drugi tuţioci, koje je Artur poznavao, Mjuriel je u

akom svom odnosu prema advokatima odbrane postupala po vrlo prostom pravilu: ne budi ljut, buavedan.

Morao sam tako da postupim, Mjuriel.” “Zato što nisi hteo da nam pruţiš poštenu priliku da ispitam

ari.” “Zato što nisam hteo da tvoji ljudi prikuju Erna u Radjardu. Ili da odugovlaĉe dok najzad ne ne izgubi svest. On govori istinu, Mjuriel, i ti to dobro znaš.” “Neće biti, Arture. Tvoj branjenik jznao zloĉin.” “Moj branjenik ima IQ-73. On shvata da su drugi ljudi pametniji od njega. On je navne razume ono što se dešava i da prihvata ono što mu drugi govore. I nemoj misliti da Lari nije upbio i dodatna sredstva. Kad jedna odrasla osoba napuni gaće, to uglavnom nije zbog grize savesti og velikog straha. Ne ţiviš na Marsu Mjuriel, a ni ja takode.” Pominjanje Marsa je bilo previšeedljivo. Mjurielin glas je postao oštriji. “Arture, i ja sam bila tamo. Na tvom klijentu nije bilo trasilja. On me je gledao u oĉi i rekao da se sa njim nije rdavo postupalo.” “Zato što je bio isuvišeunjen da bi rekao bilo šta drugo. Romi nije u ţivotu ispoljavao sklonost ka nasilju. Erno je pucao noje ljudi, ne raĉunajući ova ubistva. Zar se to ne uklapa bolje, Mjuriel?” Artur je osetio da u ovomgovoru stiĉe prednost. Imao je više argumenata. Njegov jedini problem je bio u tome što Romi nik



e uspeo da na smisaon naĉin objasni svoje priznanje. On nikad nije izjavio da je njegov iskaz biouĊen, a to nisu uĉinili ni njegoPopravljive greške 217 vi prethodni advokati sa kojima je Artur im

mo minimalnu komunikaciju. Kao i obiĉno, kad bi osećala da gubi, Mjuriel bi prekinula razgovor idnostavno rekla “ĉetvrtak”. Artur je zatim potraţio sreću kod advokata gospode Karijer. Sendi, kojek bio uglaĊen. Iskoristio je priliku da pohvali Arturov rad u tom postupku. “Pratim tvojepredovanje u štampi, Arture. Stvarno je sjajno.” Stern, uvaţeni predsednik advokatske komore ujndel Kauntiju, znao je pravu vrcdnost svojih komplimenata. Kad ih je potrošio, predao je slušali

ojoj ćerki, Marti, sa kojom je već skoro deceniju vodio kancelariju. Ona je zastupala gospoĊu Ka

tur je već bio zaposlen u tuţilaštvu kada se u njemu pojavila i Marta. Tih dana ona je predstavljalatpuni kontrast svom ocu; bila je vrlo uljudna, zbunjena u društvu i vrlo povuĉena. Ali je bila Ċavotra i ljudi su priĉali da Sendi na nju ima vrlo ograniĉen uticaj. Po pravilu, advokati odbrane su vremni na saradnju. Imaju zajedniĉkog neprijatelja u drţavi i zajedniĉki cilj, da ograniĉe narušavanj

ava svojih klijenata. MeĊutim, preko telefona, Marta je delovala vrlo uzdrţano, verovatno zbog neki koje je pre nekoliko godina imala sa Arturom. Nije htela da mu, doslovno, otkrije ništa osimjenice da je Ţcnevjev bila koleginica i bliska prija-taljica Lujze Rimardi. “Ţenevjev je od nas tranijednoj strani ne dajemo nikakve podatke”, rekla je Marta. “Ona ne ţeli da uĉestvuje u toj stvari.

orala je, radi davanja izjave pred sudom, da prekine godišnji odmor.” “Hoće li mi naškoditi?” Mamišljala. Protokol meĊu braniocima, ako ništa drugo, zahteva poštenu opomenu.

ko se Mjuriel bude pridrţavala svog obnarodovanog redosle-da, biće udaraca - ali niĉeg fatalnogeš bezbedan ako se tokom ispitivanja budeš kretao samo Mjurielinim tragom. Ne pokušavaj da

oširiš ispitivanje. Posle razgovora, Artur se bacio na procenu vrednosti dobijenog saveta. Sternovaju otvoreno, ali ako njihov klijent nije voljan da svedoĉi, onda je u Martinom interesu da obeshrako dodatno ispitivanje. U ĉetvrtak, nešto posle dva sata popodne, Artur je ušao u Mor-ganov toravišu zgradu u mestu. Sendi Stern je bio imigrant, 218 Skot Tarou ali je njegova kancelarija bilaĊena kao da su mu preci, još u vre-mc revolucije došli u Ameriku. U ĉekaonici, u kojoj je Artur bmljen, bio je Ĉipendejlov nameštaj, predmeti od srebra i kineske vaze. Konaĉno je stigla i Mjurie

ojih poznatih deset minuta zakašnjenja, vukući Larija sa sobom. Marta ih je tada uvela u sobu zatanke. Bila je ukusno odevena, u tamnu suknju i kostim bez kragne, i više je liĉila na neku lekarku

malo debelu, ali lepu. Njena kosa, već deceniju seda, davala joj je prijatan izgled. Mjuriel jezdravila gospodu Karijer, ali je od nje dobila samo jedan hladan otpozdrav. Sudski zapisniĉar, kostavio svoju steno-mašinu pored svedoka, zamolio je gospoĊu Karijer da podigne desnu ruku i dakunc. U poĉetku, Mjurielino ispitivanje nije išlo dalje od onoga što je Artur, rukovodeći se detaljnmelinim istraţivanjima, predvideo. GospoĊa Karijer, koja sada nije zaposlena, godinama je radilansnacionalnu kompaniju kao prodavaĉica karata. Njen muţ, internista u predgraĊu Grinvud Kaunh dvoje imaju ĉetvoro de-ce. Ţenevjev je odgovarala sa jednom napetom taĉnošću. Marta ju je od

uĉila. Njen klijent je prvo razmišljala o pitanju, a onda je odgovarala što je kraće mogla. Kao sveluţila je najbolje oce-ne. Kad je konaĉno Mjuriel spomenula Erna, Ţenevjev je rekla da ga zna uojstvu šefa aerodromskog obezbeĊenja. “Da li je Lujza Rimardi ikad s vama priĉala o gospodinu ” upitala je Mjuriel. Artur je odmah uputio primedbu da pitanje upućuje na prepriĉavanje, koje se

oţe upotrebiti na sudu. Mjuriel i on su se neko vreme borili oko toga, formulišući argumente za zapu davanju izjave, po federalnoj proceduri, o tome će kasnije doneti odluku sudija liĉno. Trenutno

spoĊa Karijer bila obavezna da odgovori i Marta joj je, blagim klimanjem glave dala znak da to ini. Marta je postala temeljnija, ali je istovremeno i usavršila svoj naĉin rada. Artur je primetio dleda vrlo odmereno i da na ruci nosi venĉani prsten. Parada je nastavljena. “Da”, rekla je Ţenevj

a li je ona ikad sa vama priĉala o prirodi odnosa sa Erno Er-dajcm?” Ţenevjev je rekla da ne razanje. Popravljive greške 219 “Da li je ikad izraţavala negativna osećanja prema gospodinu Erdaj



a.” “Da li je prilikom nekih izjava tog tipa bila posebno uzbuĊena?”

retpostavljam da se i tako moţe reći.” Sudsko pravilo koje je iskljuĉivalo prepriĉavanja iz druge rzvoljavalo je, u pogledu emotivnih iskaza, izuzetak, jer se pretpostavljalo da ljudi u stanju uzbuĊeu u stanju da laţu proraĉunato. Ovaj izuzetak, kao i toliko drugih pravila izvoĊenja dokaza bio jekovima u upotrebi, i nije uzimao u obzir savrcmena saznanja o nepouzdanosti tvrĊenja koja su ljudekli ili zapazili pod stresom, pa je Artur znao da će, na temelju takve prakse, svcdoĉenje gospoĊerijer, ma kakvo bilo, na sudu biti prihvaćeno. “GospoĊo Karijer”, rekla je Mjuriel. “Bilo bi dobrsetite prilike u kojoj je Lujza Rimardi prilikom razgovora o Ernu Erdaju bila najuzbudenija. Moţese setite neke takve prilike?” “Sedam se jedne takve prilike. Ne znam da li je tada bila najuzbudeje bila vrlo uzbuĊena.” “U redu. Kada je to bilo?” “Oko šest nedelja pre njene smrti.” “Gde ste sazili?” “Verovatno za šalterom. Imale smo zajedniĉku kasu. Smene su nam se preklapale. U timlikama obiĉno smo prebrojavale novac i priĉale o svemu i svaĉemu.” “Da li na osnovu sopstvenozavisnog saznanja moţete da kaţete šta je to uznemirilo gospoĊu Rimardi?” “Ako mislite da li samdela šta se dogodilo moj odgovor je “ne”. “Da li je Lujza opisala dogaĊaj?” Artur je ponovo uputmedbu zbog prepriĉavanja. Nije mogao da kaţe da li je Mjuriel shvatila da on time samo pokušav

ekine tok njenog ispitivanja, jer ona, dok je od gospoĊe Kanjer traţila da pruţi odgovor, nije nigledala u njegovom pravcu. “Lujza je kazala da su je pretresali, traţeći drogu. Jedan kompletan

etres.” “Da li vam je objasnila šta je u tom pretresu bilo rĊavo?” “Nije imala potrebe da objašnjaakako je loše kad neko doĊe na posao, a oni ga pretresu do gole koţe. Ali, posebno je bila 220 Skroit ljuta zbog naĉina na koji su to uradili. To je izrazila vrlo prostim recima.” “Šta je taĉno kazalnevjev ju je ošinula jednim Ijutitim pogledom, i sebi dozvolila jedan dubok uzdah. “Rekla je da suoz pretresli, ali baš skroz-naskroz - rakla je, da je ni ljudi sa kojima je spavala nisu dirali po svim-stima.” Sudski zapisniĉar, koji je prema opisu svog radnog mcsta. morao da bude nem kao kip,

ekršio je pravilo i prasnuo u glasan smeh. Nasmejali su se i prisutni advokati, ali gospoda Karijerje ostala vrlo ozbiljna. “Koliko vremena je prošlo izmeĊu pretresa i tog razgovora?” “Jedan sat. to uradili odmah po njenom dolasku na posao.” “A šta je kazala o Ernu Erdaju?” “Dovoljno.” “M

s.” “Pokušaću da ne upotrebim te reci. Bile su vrlo ţivopisne. To je ono što fm svet naziva koĉijašnikom.” “Da li bi bilo ispravno reći da je ona mrzcla gospodina Erda-ja?”

rlo ispravno. Rekla je da je on znao kako ona nema nikakve veze s drogama, i da je lagao, kako bigao da je pretrese.” Mjuriel je delovala vrlo oprezno. Sve do tog ĉasa izgledalo je da izmeĊu svpitivaĉa postoji jedno umereno razumevanje. Artur je poverovao Marti kad mu je rekla da nećeuriel dozvoliti da još jednom ispita gospoĊu Karijer, ali su Marta i Mjuriel oĉigledno postigle negovor ĉiji cilj je, iz Martine perspektive, bio da se njen klijent oslobodi što je moguće brţe. Arturdeo kako se Lari nagnuo i nešto šapnuo Mjuriel. Nosio je majicu bez kragne i svetio smeĊi sportsk

ko ĉiji mateijal je bio izguţvan kao papirna kesa na letnjoj vrućini. Opušteno odevanje je bilorakteristiĉno ne samo za Larija, već i za ostale detektive, koji su i na taj naĉin hteli da pokaţu svojkonvecionalan odnos prema zakonskoj proceduri. I pored zvaniĉnog sudskog zapisniĉara, Lari je ipstveno blokĉc u koje je unosio neka svoja zapaţanja. Popravljive greške 221 l “Da li je rekla, kaznala da je Erdaj lagao samo zato da bi mogao da je pretrese.” “Ne.” “Ona je to pretpostavila?” Auputio primedbu da gospoĊa Karijer ne moţe da sve-doĉi o Lujzinim pretpostavkama i Mjuriel jevukla pitanje. Lari je opet stavio svoju šaku pored njenog uvcta, ispod talasastih crnih kovrdţa. “Dm je objasnila šta je Erdaj, po njenom mišljenju, hteo da postigne tim pretresom?” “Ne. Samo je tonstatovala.” Mjuricline tamne oĉi ostale su prikovane za svedoka. Zbog snage koncentracije, ona jako tanka, liĉila na lutku u deĉjem po-zorištu. “Kad je iznosila te negativne primedbe na raĉunspodina Er-daja, je li to bilo prvi put da govori o njemu?” “Ne.” “A u tim razgovorima, da li je o



daju priĉala u nekom drugom svojstvu, osim kao o kolegi s posla i šefu aerodromskog obezbedenjnevjev je posle duţeg razmišljanja odgovorila sa “ne”. “Da li je ranije rekla nešto što bi uputilo nga ne voli?” “Ne sećam se njenih reci pre pretresa, zbog koga ga je ona stvarno i omrzla?” Naurielinom pravniĉkom bezizraţajnom licu videlo se izvesno razoĉaranje. “Da li je nagovcštavala

ema njemu gaji pozitivna oseća-nja?” “Ne rnogu da se setim niĉeg u tom smislu. Ne, nije”, rekla jenevjev. “Moţe li se reći da je opšti ton njenih komentara o gospodinu Erdaju, pre dogaĊaja saetresom, bio negativan?” Artur je stavio primedbu na formu pitanja. Gospoda Karijer kojoj je raĉeodgovori na pitanje, odgovorila je: ,,To je verovatno taĉno.” Mjuriel je, oĉigledno, spremajući se

vu temu, pogledala u svoju ţutu beleţnicu.ospoĊo Karijer, ponovili ste primedbu koju vam je Lujza Rimardi izrekla povodom svog ljubavnota.” 222 Skot Taro Ţenevjev se smrkla, a na bradi joj se ukazala mala rupica. Oĉigledno da joj jko padala nemilosrdna priroda ovog postupka. “Da li je GospoĊa Rimardi sa vama ĉesto priĉala om intimnom ţivotu?” “Ĉesto.” “Da li je bila sklona da vas upućuje u ono što se dešavalo izmeĊu škaraca?” Artur je još jednom rekao: “Prepriĉavanje.” Mjuricl je ponovo rekla da oĉekujebacivanje primedbe i zamolila sudskog zapisniĉara da ponovo proĉita pitanje. “Verovatno sam sle nego što je trebalo”, rekla je gospoda Karijer, po prvi put pokazavši slab osmeh. “Udala sam sevetnaest godina.” “Da li ste viĊali gospodu Rimardi u pratnji muškaraca?” “Povremeno.” “Sad, s

zirom na vaše blisko prijateljstvo sa Lujzom Rimardi, na mnoge razgovore koje ste imali sa njom,o što ste zapazili, smatrate li da je Lujza Rimardi bila u intimnim odnosima sa Erno Erdajem?” Arnaširoko objašnjavajući, traţio da ude u zapisnik da to nije prava tema za svedoĉcnje, Kad je on

vršio, Mjuriel je opet traţila odgovor na svoje pitanje. Gospoda Karijer je kazala: “Ne verujem dai u intimnim odnosima. Poznavala sam Erna. Ne bi liĉilo na Lujzu da mi ne kaţe kako se viĊa s nega ja poznajem.” Mjuriel je, trudeći se da ne ispolji svoju radost, samo klimnula glavom. Posle toedoka predala Arturu. On je za trenutak razmišljao o tome kako će sudija Harlou i Apelacioni sudeniti svedoĉenje gospoĊe Karijer. Verovatno povoljno. Sudije veruju ljudima koji liĉe na Ţenevji su vredni, pristojni i na kojima poĉiva svet. Uopšteno, slagao se sa Martinom procenom: bio je

njen, ali ne fatalno. Mišljenje gospoĊe Karijer nije moglo da bude protivteţa odluci sudije HarlouErno verodostojan svedok. Artur se setio da treba da nastavi delikatno, pazeći da ne napravi pogrrak. Poĉeo je iznoseći na videlo ono što je bilo oĉigledno, traţeći od nje da prizna, što je ona sprenila, kako ipak nije imala naĉina da taĉno utvrdi da li joj Lujza priĉa sve o svom ţivotu, ili ipak o

ĉenu ćuti. Gospoda Karijer je ostala uzdrţana, ali je ipak bila popravljive greške 223 nešto ljubazema Arturu, verovatno zato što on nije pripadao onoj strani koja ju je naterala da doĊe ovde. Nagovo pitanje ona je odgovorila: “Ubedena sam da je bilo stvari o kojima mi nije priĉala, jer sam nekad kritikovala.” Odgovor je Arturu pruţio osnovu da pokuša da rehabilituje i ostale aspektenovog objašnjenja. “Imajući u vidu da je moţda bilo nekih stvari iz liĉnog ţivota gospode Rimardi

ima vi niste ništa znali, da li vam je ponekad nagoveštavala da se viĊa sa više muškaraca u istomc?” Ţenevjev je stisla usne i zamišljeno pogledala u pod. “Moram nešto da vam objasnim, pre nvam odgovorim na to pitanje”, rekla je, a Artur ju je podstakao da nastavi. “Posle razvoda, Lujza

ari nije mnogo marila za

uškarce. Bar ne za neke trajne veze. Ponekad joj je trebalo društvo, ponekad je ţelela nešto drugo. azeći sa muškarcima, ona nije bila preterano izbirljiva. Pa ĉak ni diskretna. IzmeĊu jedne i druge oglo je da proĊe i više meseci. A ponekad samo jedan dan. Mogla je sa nekim da bude samo jednoviše puta. Ne znam koja je prava reĉ za to. Pragmatiĉna? Mislim, kad se radilo o muškarcima mogbude vrlo pragmatiĉna. Dakle, tu i tamo slušala sam više nego o jednom ĉoveku.” Artur se nadao nevjev samo navede da kaţe da je, ipak, postojala mogućnost da je Lujza Rimardi imala više veza



o vre-me. Bio je to mali trijumf. Razmišljao je da li da je upita, da li je ikad ĉula da je gospodamardi ponekad vodila ljubav i u kolima, ali su odgovori gospode Karijer ostavljali dovoljno prosdokaţe i taj deo priĉe. Umesto toga, on se okrenuo mišljenju gospoĊe Karijer, prema kome nijestojala romansa izmeĊu Lujze i Erna, mišljenju koje je već bilo potkopano Ţenevjevmim priznanjje Lujza neke stvari znala da zadrţi za sebe. “Da li znate”, upitao je, “na osnovu onog što vam je Lmardi rekla, da je izmeĊu nje i Erna Erdaja postojala netrpeljivost, ili, ĉak, mrţnja?” “Mrţnja?”ozvolite mi da preformulišem pitanje. Znali ste da se, šest nedelja pre svoje smrti, naljutila na njea.” “I da je smatrala kako je on pronašao izgovor da uĉini nešto veoma nakorcktno, ĉak i veoma

redljivo prema njoj?” “Da.” ..Što je ona, prema sopstvenim recima, povezala sa nepriliĉnim ĉinomnevjev je uţivajući u njegovoj spretnoj formulaciji, uputila Ar-turu jedan osmeh. “Ĉinjenica je, kaveć posvedoĉili, da ona nikad nije stvarno rekla koji je razlog, po njenom mišljenju, naveo Erdaj

pretrese?” U trenutku je shvatio, da se nepotrebno istrĉao. Ţenevjev je sti-sla usne, i tako ga jegledala kao da hoće da ga opomene. “Kao što sam već rekla, ona mi nije objasnila šta je Erno htcetresom.” Zabrinut zbog svog promašaja, Artur se dobroćudno nasmejao, kao da njen odgovor edstavlja upravo ono što je od nje oĉekivao. “To je dovoljno”, dodao je. Nije se usudio da pogleduriel i zapisao je nakoliko reĉenica u svoju beleţnicu. Da je on bio na Mjuriclinom mestu, njemu b

omakla nijansa u Ţcnevjevinom odgovoru. Ali to je bila Mjuriel, koja je u sebi imala nešto nadĉulku vrstu intuitivnog senzora. Zato nije bio iznenaĊen kad je ona od sudskog beleţnika traţila da proturovo poslednje pitanje. “Da li vam je rekla zašto je Erno Erdaj pokrenuo istragu? ponovila jeuriel. “Nije objasnila, šta je on, po njenom mišljenju pokušao da postigne.” “To nije bilo moje pitsam vas pitala šta je, po njenom sudu, bio njegov cilj. Da li je ona objasnila šta je gospodina Erdvelo na taj postupak?” Ţenevjev je saĉekala, a onda rekla: “Da”. Mjuriel se okrenula prema Larijutur je video kako je on podigao ruku u znak odobravanja. “A to je bilo, šta?” Gospoda Karijer je porila pogled i duboko uzdahnula. “Nešto što sam ja Ernu kazala nedelju dana ranije.” “Vi ste kazajde da se vratimo na to.” Ţenevjev je

digla ruku. Na njenom zglobu je blistala narukvica sastavljena od minijaturnih figurica koje su

skakivale levo-dePopravljive greške 225 sno, i medu kojima su, sigurno predstavljajući njenu dece i ĉetiri zlatne siluete. “Kad su je pretresli, Lujza je bila ljuta na Erna, ali je bila ljuta i na mene.sam nešto kazala Ernu, a ona je mislila da su je zbog toga pretresli. To je bio glavni razlog zbog ĉje priĉala o tome. Zamerala mi je što nisam ćutala o tome. “A šta ste vi rekli gospodinu Erdaju?”nevjev je opet razmišljala. “Ja sam obiĉno radila u prvoj a ona u veĉernjoj smeni, ali smo zbog n

ga dana zamenile smene. I jedan ĉovek je došao i raspitivao se za Lujzu.” “Ĉovek? Da li je rekao kzove?” “Ne. Nije se predstavio.” “Moţete li da ga opišete?” “U kom smislu?” “Kako je izgledao?je je rase bio?” “Priliĉno taman. Verovatno crnac, ali nisam potpuno sigurna. Moţdatinoamerikanac.” “Godine?” “Ne bih mogla da kaţem. Ni mlad ni star.” “Stas?” “Od niţih ljudi.” “

du. To je ono što ste nedelju dana pre Lujzinog pretresa rekli Ernu: “Dolazio je neki ĉovek”. “Taĉnda li ste razgovarali s tim ĉovekom?” “Jesam, i to sam rekla Ernu.” “I šta vam je taj ĉovek rekao?n me je pitao gde je Lujza i rekao mi da joj prenesem da se on video sa Faraonom.” “Faraon? Kaoaj u Egiptu?” “Tako mi je zvuĉalo.” Oĉigledno zbunjena, Mjuriel je ispitivaĉki pogledala gospoĊrijer. “Da li je taj ĉovek rekao bilo šta drago, osim što se video sa Faraonom?” “Taj ĉovek je rekvideo Faraona i da Lujza ne moţe to da mu uĉini.” “Jeste li znali ko je taj Faraon?” 226 Skot Taroada nisam znala.” Artur je video kako se Mjuriel kucnula po ĉelu. Saznala je nešto znaĉajno. “Da da znate ko je Faraon?” “Sve što znam jeste ono što mi je Lujza rekla.”” “Kad se desio taj razgovoarednog dana.” “I recite nam, šta je ona kazala i šta ste joj vi rekli o Faraonu?”

ekla sam joj da je taj ĉovek dolazio, da je pominjao Faraona i da sam taj razgovor prenela Ernu. I



naljutila na mene. Zato što sam rekla Ernu. I tako je jedna stvar vodila do druge. Ona mi je rekla kraon.” “I šta vam je rekla?” Gospoda Karijer je pogledala u Mjuriel sa istom upornošću sa kojomuriel gledala u nju. Onda je Ţenevjev pokrila usta rukom i više puta odriĉno klimnula glavom. “Nm reći”, izjavila je, a glas joj je, uprkos njenom odluĉnom tonu, pomalo podrhtavao. “Sve što znamte ono što je Lujza rekla. Što, po recima mog advokata, ne moţe da se upotrebi na sudu. I uopšte mno zašto prolazim kroz sve ovo kroz šta prolazim.” “Prekidam izjavu”, rekla je Marta. Rukom jezvala Mjuriel i Artura u svoju kancelariju. Njena kancelarija je bila ureĊena kao neka privatnablioteka iz prošlog veka. Sve je bilo presvuĉano u koţu, sa dubokim foteljama i redovima luksuzno

vezanih knjiga u vitrinama. Iz druge sobe do Artura je dopro miris Sternovih cigareta. Na jednoj sla nalazilo se nekoliko uramljenih fotografija: Marte, njenog muţa, verovatno Latinoamerikanca, ihovo dvoje dece. Bilo je i nekoliko fotografija Martinih roditelja, iz njihovog mlaĊeg doba. Tog dtu-ru je Marta izgledala kao slika i prilika svog oca od pre jedne decenije. “Kao hipotezu”, poĉelarta, “zamislimo da je gospoĊa Rimardi otuĊila izvesnu imovinu od Transnacionalne kompanije.”arta je bila odmercna. OtuĊenje” je bilo zamena za reĉ “kraĊa”. “Koju vrstu “odreĊene svojine?”ala je Mjuriel. “Avionske karte.” “Avionske karte?” Popravljive greške 227 Lari, koji je takodc bncelariji, prvi je shvatio o ĉemu je reĉ. “Ona ih je je preprodavala preko tog Faraona, je li tako?”etpostavci. MeĊutim, kompanija je nemilosrdna prema nepoštenim sluţbenicima. Tolerancija je rali. Pre desetak godina su izgoreli u nastojanju da nešto rašĉiste sa jednim od svojih šefova. Jedan vokata, koji je po svoj prilici istraţivao kradu, utvrdio je manjak od ĉetiri miliona dolara.” “Seda, rekla je Mjuriel “Taj dogaĊaj je bio pouka za svakog ko ne radi pošteno. Ako je moguće, optuţb

o nije, onda nadoknada za ono što je otuĊeno. Bez obzira ko je u pitanju. Lujzina deca ţive od pennsnacionalne kompanije. “Kompanija neće tuţiti siroĉiće.” “Da li biste rizikovali da se radi o decšeg najboljeg prijatelja?” Marta je pri tom raširila svoje kratke ruke. “Za zapisnik vam nisu potrebave o onom ĉime se Lujza bavila, zar ne?” “Trenutno, ne”, rekla je Mjuriel. “Ali ne ţelim da, radištenog odgovora, vijam vašeg klijenta preko sedam gora i sedam mora.” Marta je klimnula glavomda se okrenula Arturu. On je bio zbunjen i nesiguran šta da misli o svemu što je ĉuo. Za poĉetak,dsetio je Martu da se radi o smrtnoj kazni. Rekao je da će pustiti da stvar ide dokle moţe, ali da z

be zadrţava pravo da produţi ispitivanje, ukoliko zakljuĉi da to moţe pomoći Romiju.” “Naravno”kla je Marta.

sle završenog razgovora, Marta, Mjuriel i Artur su se vratili u sobu za ispitivanje, a Marta je svojjentkinju. za trenutak izvela iz sobe. Kad je Ţenevjev ponovo zauzela svoje mesto, ona je pogledaa pravnika i promrmljala jedno “hvala”. I dalje je, sa tašnom u krilu i maramicom u ruci, delovala

morno. Mjuriel nije izgledala dirnuta Ţenevjevinom zahvalnošću. U stvari, ona se u meĊuvremenu,e naljutila. Artur je podozre-vao da Mjuriel zamera Marti što joj pre uzimanja izjave nije rekla svtrebalo da kaţe. “Vraćemo se na zapisnik”, rekla je Mjuriel. “Ĉovek, kome niste znali ime, dolazio

ao za Lujzu, negde u maju 1991. godine -da li se to tada dogodilo?” “Da.” 228 Skot Tamu “I taj ĉonešto rekao o nekom Faraonu. Onda ste vi Ernu Erdaju kaali šta vam je taj ĉovek rekao, Lujza Rimzbog toga naljutila i objasnila vam ko je bio Faraon i kakav je bio njihov odnos. To je ukratko sušše priĉe.” ..Tako je.” “Da li vam je rekla Faraonovo prezime?” “Ne.” “Da li vam je rekla da je Fagov nadimak?” “Ne.” “Da li vam je rekla gde Faraon ţivi, ili gdc radi?” “Ne znam ništa više o njed mi je Lujza kazala šta su njih dvoje uradili, nisam više htela ni reĉ da ĉujem. Iskreno govoreći,

dino što me je zanimalo jeste kako su s tim izašli na kraj. Nikad nisam ĉula da je tako nešto moglo di. Ali, resila sam da se u to ne petljam.” “A taj ĉovek, što je došao - da li je Lujza Rimardi objaskve je on imao veze s njom i sa Faraonom?” “On ih je upoznao.”” “Shvatam. A da li je on imao ne

cla u onome što su radili Faraon i Lujza Rimardi?” “Lujza je rekla da je on traţio svoj deo, ali da e dobio.” Mjuriel je samo promrmljala. Tog se i ona setila. Ovaj treći ĉovek je bio veza. On je



vezao Lujzu sa Faraonom koji je prodavao ukradene karte i traţio deo od zarade koji nije dobio.elim da budem sigurna da sam vas pravilno shvatila. Vi niste znali ni ko je Faraon, ni u kakvim jenosima sa Lujzom Rimardi, sve dok vam narednog dana ona sama to nije objasnila. Taĉno iligrešno?” “Potpuno taĉno.” “Ako niste shvatili prirodu veze izmeĊu gospode Rimardi i Faraona, zonda Ernu Erdaju prijavili ono što je taj ĉovek kazao?” “Zato što je Erno bio šef obezbedenja.” N

ugoj strani, Marta je jedva primetno klimnula glavom svom klijentu i Ţenevjev je podigla lice uurielinom pravcu. “Zato što je taj ĉovek pretio Luj-zi.” “Neke konkretne pretnje? “Da.” “A ĉime j

etio?”

pravljive greške 229 Ţenevjev je opet pogledala u svoje ruke, koje su poĉivale na tašni u krilu.ekao je da će je ubiti.” Arturu je to raspalilo maštu. Mjuriel, koja se nikad nije zbunjivala, sedela

vorenih usta. “To je rekao Erno Erdaj?” “To je rekao ĉovek koji je traţio Lujzu.” UzbuĊujući se sve, Mjuriel se namestila u stolici, slegla ramenima, izvila vrat. A onda se upiljila u Ţenevjev, govrim glasom. “Sad ću vam postaviti jedno pitanje gospodo Karijer, i oĉekujem da odgovarajući naga, imate svest da vas zakletva koju ste poloţili obavezuje da kaţete istinu. Da li me razumcte?” “ecite mi sve što vam je taj ĉovek kazao.” “Pitao je za Lujzu i ja sam rekla da ona nije tu. On sejutio. I rekao je otprilike sledeće: “Recite joj da sam upravo sreo Faraona, i da je on rekao da mi

će uĉiniti, i da ću je ubiti, ĉim je naĊem.” I prirodno, ja sam se zabrinula za Lujzu. Pri kraju sme-n

dela sam Erna i smatrala sam da on kao šef obezbeĊanja to treba da zna. I ja sam mu to rekla.” Kano-mašina sudskog zapisniĉara prestala da kuca, nastala je potpuna tišina. Vaţnost onoga što je upo, potpuno je osvojila Artura. Lujza je bila upetljana u neĉiste stvari sa nekim koga su zvali Faraonjednim ĉovekom. I taj treći ĉovek je kazao da će je ubiti. Postojao je još ĉitav krug u ovom sluĉaj

ug zloĉina i zavere, koji nije imao nikakve veze sa Romijem, a moţda ni sa Erdajem. To je bila dost za Gendolfa. Što je više osumnjiĉenih, to je veća šansa da jadni Romi izvuĉe ţivu glavu. I Mjurgledno, odmeravala pretrpljenu štetu. Njeno sitno lice bilo je zgrĉeno. Mjuriel je znala da bude vdla. “Dakle, taj ĉovek je dva meseca pre nego što je Lujza Rimardi ubijena, rekao da će je ubiti. Jo?” “Da” “I kad je gospoĊa Rimardi stvarno ubijena, detektiv Starĉek, koji je ovde prisutan, doš

d vas i ispitivao vas o tom sluĉaju. Dva puta. Da li se sećate?” “Da.” 230 Skot Tarou “I vi mu nismcnuli ĉovcka koji je došao na aerodrom i pretio da će Lujzi oduzeti ţivot?” “Nije me pitao. A nimislila da to ima bilo kakve veze sa njenim ubistvom. Kad sam njegove reći prenela Lujzi, ona se smejala. Bila je sigurna da su to samo prazne priĉe.” “Naravno”, rekla je Mjuriel, “zašto biste viatrali da to ima veze sa Lujzinim ubistvom? Ĉovek vam kaţe kako će je ubiti i nju nadu mrtvu. Katu veza mogla da postoji?4” “Ja na to imam primedbu.”

i imate primedbu?” pitala je Mjuriel. Okrenula se Lariju. “Idi i pogledaj koga ima u hodniku”, rekoţda ćeš tamo zateći šest ili sedam ljudi koji su spremni da priznaju kako su izvršili trostruko ubi

a svakako imam primedbu na ovo”, rekla je Marta. “Traţim obustavu”, rekla je Mjuriel. “Suviše sata da bih dalje nastavila.” Glava joj se tresla kao igraĉka u kolima. Ionako plahovita, Marta seednom zajapurila. Ona i Mjuriel su se dogovorile o izjavi u trajanju od dva sata. Zenevjev se neć

aćati. Ţene su nastavile da ratuju, dok ih je Artur posmatrao. “Sto se Marte tiĉe, izjava je završenaavola je završena”, odgovorila je Mjuriel. Zenevjev je suviše vaţan svedok da bi je ona tako kratitivala. Posle onoga što je saznala, njoj je trebalo vremena da pripremi sledeće ispitivanje. Dok j

deo, Artur je naporno razmišljao. Period istrage koji je odobrio Apclacioni sud, sutra se završavauriel je oiĉigledno ţe-lela da produţi taj rok. A on, Artur, sasvim sigurno nije ţeleo da joj to pode

kom. Ĉim se period istrage završi, ova nova informacija će biti garant da će se Romijev habeasstaviti. I stvarno, Ke-net Harlou, koji je imao ovlašćenje da odluĉi, mogao bi da, na bazi Ernovog nevjevinog svedoĉenja, naloţi novo suĊenje. Artur je pokušao da posreduje, u nadi da izjavu što p



vede kraju. “Šta ţelite da utvrdite?” upitao je Mjuriel “Samo jednu stvar: hoću još neki podatak oanstvenom ĉoveku koji je pretio Lujzi da će je ubiti.” “Šta bi gospoĊa Karijer još mogla da doda?m je dala njegov opis i rekJa da ne zna kako se taj ĉovek zove.” Sudski beleţnik je pitao da li je toapisnik. Artur je kazao da - Mjuriel ne. Popravljive greške 231 “Ovo je da ĉovek poludi”, rekao jtur. “Molim da ovo ude u zapisnik. Gospodo Karijer, postoji li nešto ĉime nam moţete pomoći da

vrdimo identitet tog ĉovcka?”” Verovao je kako je vrlo ljubazno postavio to pitanje, ali ga je Zenegorĉenjem pogledala. “Ja bih da prekinem” rekla je. “Ne mogu da vam opišem koliko me ovo nerje potpuno ludo.” Zenevjev je za svaki sluĉaj u ruci drţala maramicu. “Moţda bi na moje pitanje m

odgovorite sa “da”” ili sa “ne”?” rekao je Artur. “pa da završimo.” Ono što je sevnulo u njenomgledu, bilo je više od mrţnje. Tim pogledom punim gaĊenja ona je Artura pogodila u osetljivo meje lupnuo prstima po stolu. “U redu, slaţem se, odlaţemo”, rekao je. Novi glas koji se ĉuo, kao dalazio niotkuda. “Ja mislim da ona baš sad treba da odgovori na ovo pitanje”, rekao je Lari. Svi surenuli prema njemu. Sudski zapisniĉar je samo stavio rake na steno-mašinu, jer nije bio suguran dba da zapisuje i upadice onih koji nisu ovlašćeni advokati. Mjuriel je s takvim besom pogledala urija da je Artur pomislio da će ga udariti. “Neka ti odgovori”, rekao je Lari Mjuriel. Bilo je to ne

meĊu njih, neki test uzajamnog poverenja. I Mjuriel je popustila. “Dobro”, kazala je. “Odgovoritenevjev je gledala u Martu. Ona je primenila svoju taktiku, uhvatila ju je za ruku, ĉekajući da se sm

Mislim da je sve ovo besmisleno”, rekla je Zenevjev. Ništa od svega ovog neće pomoći Lujzinimerima. A od Erna sada sigurno niko ništa neće saznati.”

dgovorite na pitanje”, rekla je Mjuriel. “Da li znate nešto što će pomoći identifikaciji tog ĉovekao je moje pitanje”, rekao je Artur, “a ja ga povlaĉim” Nije znao šta da radi osim da se instinktivnprotstavi Mjuriel. “Ja ga iznova postavljam”, rekla je Mjuriel. “Nije red na tebe”, rekao je Artur. ravo smo se saglasili da odloţimo izjavu.” “Da završimo s tim”, kazala je Mjuriel. Iako je razgovaArturom, ona nije skidala pogled sa Zenevjev, koja nije bila u šta232 Skot Tarou nju da išta uĉinim da joj, iako su joj ni obraze tekle suc, uzvrati pogled. “Vi niste pitali da li poznajem”, rekla je itali ste me da li je rekao svoje ime. A on to nije uĉinio. Ali ja sam ga i ranije viĊala na aerodrom

am kako se on zove.” Onda se okrenula ka Arturu, i u smeĊim oĉima gospode Karijer, on je odjednvatio i smisao njenih opominjućih pogleda i svu dubinu svoje gluposti. “To je bio vaš klijent”, rekospodin Gcndolf. On je bio ĉovek koji je pretio da će ubiti Lujzu Rimardi.” 29. jun 2001. ON JE

RADIO Artur je dao sve od sebe da sam izaĊe iz prepune Sternovc kancelarije, ali dok je ĉekao ligli su Mjuriel i Lari, pa su svi troje u muĉnoj tišini stajali ispred jakih mcsinganih vrata. Mjuriel jnaĉno rekla nešto u vezi podnošenja zahtcva za obustavu postupka u Apelacionom sudu, ali Artrurao snage ni da joj odgovori, niti da je sasluša. Ĉim je lift stigao, on ih je pustio da uĊu pre njega. koliko minuta našao se na izlazu gde mu je nadstrešnica od stakla i ĉelika ponudila zaštitu odenadnog letnjeg pljuska. Artur je pogledao ispred sebe, a onda izašao na kišu prešavši ĉitav jedan

rada, pre nego što je primetio da je mokar do gole koţe. Ušao je u jedan ulaz, a onda je ponesen nebuĊenjem, opet izašao na kišu. Morao je da kaţe Pameli. Bio je gladan, iznuren i morao je u toaletak, i tako mokar, on je stalno mislio na poslednji odgovor gospode Karijer. Vaš klijent, gospodinndolf. On je do iznemoglosti tumaĉio svaku njenu reĉ, sve dok najzad nije bio prinuĊen da prizna je bilo oĉigledno. Do tada, on je o Romiju mislio kao o oklevetanom ĉoveku, I što je još vaţnije,

deo je sebe kao neustrašivog borca za pravednu i ĉasnu stvar. Ako je Romi kriv, onda je Arturov set postao ono sumorno mesto u kome je mislio da više neće morati da ţivi. Ţivot će opet biti samoţnost i teška borba. Popravljive greške 233 Konaĉno se našao ispred vrata Mortonove zgrade. Oĉao je unutra samo da bi se dokopao toaleta, ali je, ulazeći unutra, krajiĉkom oka spazio Dţilijeninu

su. Ušao je u kozmetiĉku radnju, ali od nje nije bilo ni traga, ni glasa. Već je sebi rekao da je to biviĊenje, kad se ona, pošto je dovršila neki posao iza tezge, iznenada pojavila pred njim. “Arture”



kla je i podigavši ruku koraknula unazad. “On je to uradio”, rekao je Artur. “Mislim da treba to dauriel je svima rastrubila. Ionako ćeš uskoro saznati. Ali, on je to uradio.”

o je uradio?” “Moj klijent, Romi. On je kriv.” Dţilijcn mu je prišla i uhvatila ga za lakat, kao nekoeplašeno dete. “Šta to znaĉi: kriv je?” Artur je opisao izjavu. “Uopšte ne mogu da doĊem sebi”, r“Kao da mi je mozak u mikrotalasnoj rerni ili tome sliĉno. Gde je ovde toalet?” Ona je rekla

leginici da ide na pauzu, a onda je pošla sa njim, ponudivši se da ponese njegovu aktentašnu. Dolered pokretnih stepenica nalazi se jedan mali restoran gde će moći da ga saĉeka. Nekoliko minutasnije, u nadi da će uspeti da se smiri, Artur je u velikom ogledalu u predvorju toaleta pogledao u se. Kiša kao da mu je sprala i ono malo kose na glavi, I pod neonskim svetlom liĉila je na mrlju odstila. Sivi sako bio je skroz natopljen vodom. Nije ni ĉudo što je Dţilijen onako skoĉila kad se onavio. Liĉio je na davljenika koga je izbacila poplava. Onda je telefonirao Pameli i potvrdio da su

sti upravo onoliko loše koliko su i izgledale, a ona se malim pokretnim stepenicama spustila u suteme je Morton nedavno otvorio novi mamac za svoje mušterije. Taj napor se pokazao vredan trudavreme ruĉka bilo prošlo, za većinom stolova sedele su ţene koje su sa velikim kesama kupljene rokraj sebe ĉekale da proĊe oluja. Nekoliko metara dalje, leĊima okrenuta ulazu, sedela je Dţilijenravo dovršavala cigaretu. Pogled na nju donekle je ublaţio udarac koji mu je zadala gospoĊa Karrkos sve većoj jezi i potpunoj sluĊenosti, Dţilijen je svojom pojavom i dalje u njemu izazivala

hićenje i ţudnju. MeĊutim, bio je svestan da je ona poslednjim otkrićima svoje prošlosti postigla oje nameravala. Pro234 Skot Tarou gonila ga je slika demonizovane devojke koja na svom telu gaarete. Mogao je da vidi njeno bledo i mršavo lice kako, dok uţarenim pikavcem pritiska koţu sautrašnje strane ruke, ostaje sveĉana i mirna, uprkos nesnosnom bolu i mirisu mesa koje se puši. Tazaustavila Artura u njegovim namerama. O sebi je mislio kao o nekom ĉiji se snovi nikada nevaruju. Ali, on nije bio ĉovck koji, iako duboko zašao u tridesete, neće da ostari; nije bio ni dcte ndala koja ponavlja greške umesto da se uĉi na njima. Bio je u stanju da svoje ĉeţnje, ne samo ograć i da ih ostavi iza sebe. Poslednjih dana, kad je uzeo mali odmor, on je ĉesto mislio na Dţilijen. Dgovo srce je patilo od ĉeţnje, da. Analizirao je svaki detalj njihovih razgovora, dodajući im u ma

ve detalje. Ali, onda je svestan razlika sa kojima se suoĉava, stišavao te svoje ţelje. On je umeo dzne, ali nije umeo da pati. Njegov razvod je bio strašan. Sa Marjom se oţeniio uglavnom zato što oe imala ništa protiv toga. Bila je vrlo lepa. I svakako bistra. A Artur je bio trajno uspaljen. Ali zat nedelja i koji dan više koje su proveli u braku, on nije uspeo ništa da shvati 0 njoj. Ona nije htelvara vrata od kupatila kad ude unutra, 1 nimalo nije volela ameriĉku hranu. Ko je mogao da mu kaaĉi ţiveti sa nekim, ko nije odrastao pored televizora, neko ko jedva da je znao ko je Riĉard Niksopominjemo Faru Foset ili Rubikovu kocku. Svaki trenutak proveden sa njom bio je

enaĊenje - posebno onaj kad mu je rekla da ga ostavlja i da odlazi sa nekim svojim zemljakom. P

je kako moţe tek tako da ga ostavi, da ostavi njihov ţivot. “Ovo”, rekla je, “ovo nije nikakav ţivotbilo vrlo loše. Ali, Dţilijen, za kojom je tako mnogo ĉe-znuo, na svoj naĉin predstavljala je mnogću opasnost od Marje. U njegovom svetu nije bilo gotovo niĉeg. Ali je postojalo njegovo Ja - njeghka duša. Dţilijen je bila razbijena i kompromitova-na liĉnost, koju su razdirale demonske strasti, u ţivotu bila pijanica i lopov, koja se predavala rodoskrvnoj vezi - ona je bila ne-predvidiva, gotoo kao i Suzan. On je rekao Dţilijen da je se ne boji. To je bilo nepromišljeno - i sumanuto. Kasnijvatio da to i nije bilo potpuno taĉno. U kasnim popodnevima, kad je odlazio na obalu reke da uţivaasku sunca, on je shvatao da ljubav sa Dţilijen vrlo lako moţe da se pretvori u katastrofu. Popravške 235 Stojeći ispred restorana, on je još jednom promislio o svemu. A onda je ušao unutra. Moda bude samo ono što jeste, a to je znaĉilo da treba iskoristiti priliku, ma kako bila mala, da bude kim o kome mašta, da premosti ogroman jaz koji postoji izmeĊu onoga u njemu i onoga što stvarno



stoji. Kao na stan, na hranu, na zdravlje, na to svako ima pravo. Dok je Artur bio odsutan, Dţilijenpušila nekoliko cigareta. Do nedavno, uspevala je da puši manje od jedne paklice dnevno, ali sadstalo potpuno izvcsno da su je susreti sa Arturom dobro uzdrmali. Bilo bi dobro da je mogla da osšenje, ali je još uvek osećala potrebu da u nikotinu nalazi utehu. Za vreme studija pokušala je da oarete, ali je kasnije opet propušila. Prilikom anti-narkomanskih grupnih seansi, niko od prisutnih n

o bez cigarete u ruci. Bila je svcsna da je jednu zavisnost zamcnila drugom, koja je bila skoro istortonosna kao i prva, ali mnogo manje interesantnija od nje. MeĊutim, takav je bio ţivot koji je moproţivi. Kad se okrenula, spazila je Artura kako duboko zamišljen prilazi njenom stolu. Ono što j

ala da mu kaţe, bilo je toliko vaţno da nije saĉekala ni da sedne za sto. “Ne smeš da se predaješ,ture.” On je seo i otvorio usta. “Nemam pravo da ti dajem savete”, rekla je, “ali pusti me da to uĉiadio si dobar posao. Ako postoji jedan neotkriven sve-dok, onda moţda postoji i drugi.” Dok je ĉtura, osetila se vrlo uznemirena zbog njega. Kad je posetila Artura u njegovom domu, kad je upoznzan, kad je ĉula reci pohvale koje je on uputio svom ocu, poţelela je da mu se dogodi nešto lepo,osto zato što je on to zasluţivao. Poraz u Gendolfovom sluĉaju predstavljao bi jedan nezasluţen udi, ono što je nju više od svega iznenadilo, bilo je sopstveno gorko razoĉaranje, kada je ĉula loše vArtura. Svako ko je za ţivot zaraĊivo u sudu, znao je da optuţeni, uglavnom, zasluţuju svoju kaznui, dok je ne vadeći cigaretu iz usta, sedela za stolom, ona je postepeno i mirno shvatila kako ţeli dmi Gendolf bude osloboĊen. Ţelei a je da njena presuda, kao i mnoge druge presude iz tog periodde proglašena greškom. I da bude popravljena. Jer, danas je konaĉno shvatila: novi ţivot Romijandolfa povezala je sa sopstvenom renesansom. A ona je zavisila od Artura, tog uzora

6 Skot Tarou iskrenosti, kao od nekog viteza lutalice. Jer, Artur je upravo bio to. I sam zavisan. Išten. Najĉudnije od svega bilo je to što ona nije bila spremna da ga pusti da se preda. Nije osec”atrebu da objašnjava svoje motive, ali je bila rešena da ga vrati u ţivot. “Problem je u tome”, kazao “što ja verujem Ţenevjev. Ona nije ţelela to da kaţe.” “Ali takode si poverovao i Ernu. Misliš lite je on slagao?” Ĉinilo se da on o tome nije razmišljao. “Treba ti vremena, Ar-ture. Da razgovar

ojim branjenikom. I sa Ernom.” “Taĉno.” “Nemoj da se predaš.” Ona se nagla preko stola i uhvati

ruke. Nasmešila se pomalo detinjasto. Bilo je oĉigledno da razmišlja o njenim recima. Klimnuo jvom, a onda se lupio rukama po tclu. Bilo mu je strašno hladno, rekao je da mora kući da se presva se odmah sloţila, jer ruke su mu bile hladne kao led. “Oprosti mi, Arture, ali gledajući te u takvonju, pitam se da li moţeš da voziš. Ili se moţda preterano brinem?” “Verovatno ne. Uzeću taksi.” “oj kiši teško da će ti to poći za rukom. Gde su ti kola? Mogla bih ja da te odvezem.” Artur je delovunjeno. Ona se telefonom javila Ralfu, svom šefu, i on joj je rekao da je slobodna. Zbog oluje nijeekivao veliku prodaju. “Hajdemo, Arture”, kazala je. “Briga za automobil u mojim rukama malo ćvući misli od trenutnih briga.” Do mesta u podzamnoj garaţi, gde je on ostavio auto, stigli su kroz vezanih hodnika. Parking, koji se nalazio ispod jednog oblakodera, izlazio je pravo na autoput.

šljaci u grad teško da bi umeli da se snaĊu. Autoput je bio namenjen teškim kamionima koji suvozili robu u grad. To je bilo celishodno, ali je od autoputa do zgrade put bio krivudav i nadrealapeko celog dana go-rela neonska svetla, a beskućnici su tu našli dom. IzmeĊu betonskih stubova bgomilani stari kartoni i prljavi dušeci. Dok im je kroz pukotine na plafonu kapala voda na glavu, pocepani ljudi nalik na liĉnosti iz “Jadnika”, ili još bolje, iz “Kapija pakla”, provodili su vreme izonskih stubova”. Za vreme voţnje, Artur je i dalje mislio na katastrofu koja ga je snašla. “Da li si

dovoljna zbog toga?” upitao je. Popravljive greške 237 “Nikako. Arture”, rekla je ona s nekimletom. “Nikako” “Stvarno? Posle onog što su novine pisale o tebi mislio sam da si ljuta.” “U tomĉaju, vrlo je hrabro od tebe što si liĉno došao da mi saopštiš lošu vest. Iskreno govoreći, plašila b

sam ĉula nešto drugo.” Dţilijcn je vozila sa nesigurnošću starijih osoba, stalno mrdajući volan ioĉeno gledajući ispred sebe, kao da se ne nalazi na vlaţnom putu, nego u minskom polju. Ipak, kad



šli na otvorenom, ona je bacila pogled na njega. U sadašnjem stanju svesti, Ar-turu je trebalo vremshvati kako ona aludira na završetak njihovog poslednjeg razgovora.

pravo obrnuto”, rekao je on. “Bojao sam se da te nisam uvredio onim što sam rekao kada si izašlala.” “Oh, sigurna sam da si bio u pravu. Verovatno sam pokušavala da se prilagodim visokom miše imaš o meni.” “Ti prikazuješ stvari na takav naĉin da nikome ne pada na pamet da nešto pokuša

bom. Ti to znaš, zar ne?” Ona je samo ĉvrsto stegla volan. “Slušala sam to i ranije”, kazala je. “Toaĉi da moje opomene nisu imale efekta. To ih verovatno opravdava.” “Taĉno”, rekao je on. “Ĉuo se tvoje prigovore. Ali ja nikad nisam mislio da si ti savršena, Dţilijen. Samo da si privlaĉna.”rivlaĉna! Kako to?” Osetila je njegov ukoĉeni pogled na sebi. Dok su se pribliţavali cilju puta onnadurenim glasom izdavao uputstva gde da se parkira. Oĉigledno, bio je ubeden ali je ipak odgov

Mislim da si pametna i vrlo lepa, uostalom to su i ostali mislili. Nemoj mi reći kakav si utisak ostaljude.” “Misliš, dakle, seksualno privlaĉna?” rekla je. Mesto za volanom davalo joj je pravo da bbusita. Ili je tu nabusitost pre trebalo pripisati njenoj instinktivnoj potrebi da ljude drţi dalje od sei joj se uĉinilo da je ipak u pravu. “Zvuĉalo je kao da ti to smeta. Ali zar to nije najvaţnija stvar uotu?” Artur je pokazao na jednu staru trospratnicu i Dţilijen je sa ose-ćanjem olakšanja parkirala red iviĉnjaka. Pogledala ga je pravo u oĉi. “Ali to je koren svega, zar ne? Seks?” 238 Skot Taroureden, on se samo ukoĉio. Poţalio je što je bilo šta rekao. Ona je to mogla da primeti. Zbog svega

ga je izloţilo njenom oštrom jeziku…Stvarno”, rekao je. “Šta bi bilo pogrešno u tome da kaţem diš sve da svedeš na osnovne nagone? Svakako, ţeleo bih da vodim ljubav s tobom. Sigurno. Ti si vvlaĉna ţena. Ja sam muškarac. To su pneumatika i instinkti. Neću da kaţem kako će se to desiti dasutra, ili u bliskoj budućnosti. Voleo bih da to znaš. Voleo bih da si svesna toga ko sam ja. Voleo si toliko svesna moje liĉnosti, da i ti sama poţeliš da se to dogodi. Moţeš tome da se podsmevaš,ilijen.” Otvorio je vrata i ona je izašla. “Ja se, Arture, tebi ne podsmevam. Ali sam u pravu.” “U vga?” “Koji je tvoj izraz za to? Slom? Ti ţiviš u mašti. Sa onim ĉega odavno nema. Ti me ne vidišakvu kakva ja u stvari jesam.” “Moţda te vidim jasnije nego što ti vidiš samu sebe.” “Ima mnogo tjoš uvek ne znaš, Arture.” Pogledala je niz ulicu nad kojom su se širile krošnje velikih brestova.

h, sa listova padale su kapi kiše. Reĉ “heroin” bila joj je na vrh jezika, ali bi on njenu priĉu o tomo kao i ispovest o Karlu, shvatio kao novu opomenu, koja treba da ga drţi što dalje od nje. “Mnogoga”, ponovila je, “i to me plaši.” “Zbog ĉega?” “Zbog toga što ćeš se ncizbcţno razoĉarati. Osećamo nitkov, a ti ćeš se mnogo više razoĉarati nego što misliš.”

obro, onda će to biti moj problem”, rekao je. Otvorio je ulazna vrata. “Slušaj, muka mi je od ovoggovora. Muka mi je od toga da mi stalno govoriš šta treba da ţelim. Ti imaš pravo da to kaţeš. Slu

m sliĉne stvari i ranije, pa ipak se nisam bacio s mosta. Zato mi, jednom zauvek kaţi “ne”, pa da s vršimo. Nemoj se poigravati sa mnom.” “Ja ne ţelim da kaţem “ne”, odgovorila je ona. Ove reci s

joj srce. Artur je, takoĊe, delovao zapanjeno. Dţilijen je odjednom zbunjeno i preplašeno, zurilared sebe, a onda je, ne znajući šta drugo da kaţe, upitala da li je dobro parkirala kola. “Odliĉno”,govorio je on. “Hajdemo sad gore. Daću ti neke novine i hladno piće dok se budem presvalĉio.”pravljive greške 239 Artur je. verovatno po ugledu na oca, drţao spuštene rolctne i zatvorene prozamraĉenim stanom širio se neki starinski miris. Isto kao ona, i on je delovao zbunjeno zbog upravovršenog razgovora, i zato je nervozno šetao po stanu, ukljuĉujući rashladne ureĊaje ispod prozoraito ju je šta ţeli da popije i odmah se ispravio. “Mislim na neko bezalkoholno piće. Jedino što ne imam u friţideru.” Uputio se u kuhinju, ali je ona rekla da ne ţeli ništa da popije. “Dobro”, rekao

ću tu za minut.” Zagledao se, a onda bez reci, zatvorivši vrata za sobom, nestao u spavaćoj sobi. Odnevnoj sobi ostala sama. Ĉula je kako Artur u spavaćoj sobi lupa fiokama i ţurno presvlaĉi mokrucću. Ona je otvorila prozor i podigla rolctnu. Na nebu, koje se razvcdravalo, već se nazirao sunĉe



j. Artur Rejven, pomislila je. Ko bi rekao? I pri tom je osetila kako joj telom prolazi drhtaj ushićog ovakvih stvari ĉovek svako jutro treba iznova da otvori oĉi. Zbog toga što ţivot ume da ti prireenaĊenje. Ona je krenula ka spavaćoj sobi i ĉvrsto zakucala na vrata. “Arture, mogu li da uĊem?”ala je. On je otvorio vrata i provirio. Traţio je da ponovi ono što je rekla, i ona je to uĉinila. “Zaitao ju je. Ona ga je pogledala. “Oh, molim te”, rekao je on. Ţeliš li time da mi dokaţeš da je ćelaama bila sasvim nepotrebna.” U tom pogledu, on je moţda bio u pravu. Ona opet, kao da je ponovonom stanju, u kome joj je nesvesno postupanje do-nelo toliko nevolja u proteklim godinama. MeĊa je imala pravo kad je tvrdila da njihov odnos neće izdrţati dnevnu svetlost. Mraĉna spavaća sob

a je jedino mesto na kome je taj odnos mogao da opstane. “Arture, nemoj oteţavati stvari. Više niću imati hrabrosti za ovako nešto.” Ona mu je prišla i poljubila ga. Ĉak i za prvi put, bilo je suvišdno i suvo. Ali je posluţilo svrsi. Kad se povukao u sobu, videlo se da na sebi ima samo mokreape. “Kako ćeš to da uradiš, Arture?” On ju je zaĉuĊeno pogledao. “Polako”, rekao je. 240 Skotrou Onda je on nju poljubio, uzeo je za ruku i odveo do kreveta. Spustio je zavcsc i skoro potpunomraĉio sobu. Dok joj je priĉao, nije se usuĊivao da joj pogleda u oĉi. “Skini se. A onda sedi porene.”

a se skinula, leĊima okrenuta njemu. Savila je svoje stvari i sela pored njega. Osetila je kako je kgao pod njenom teţinom. Kraj svog bedra osetila je njegovu butinu. Skoro protiv volje, bacila je

gled na dole i videla kako njegov ud stoji već potpuno spreman, izmeĊu butina. Znala je da u Artustoje i ljubav i ţudnja. Nije znala šta će da prevlada. Mogla je da oĉekuje i da će je povrediti. Alima je to izabrala. Bilo je nalik skoku u nepoznatu tamu. U poĉetku se nije desilo ništa. Još uvek je n i ĉinilo se da popodnevno svetio ublaţava spoljašnje zvuke. Insekti su zujali u granju a iz daljineo motor nekog autobusa. Posle nekoliko trenutaka, osetila je dodir njegovih prstiju na butini. Polakmilovao. Dotakao joj je koleno. Blago je pomilovao njena ramena. Onda je dotakao njene grudi iate bradavice. Onda je ljubio njena ramena i grudi. Poljubio je u usta, a onda se spuštao sve niţe

e. Razmaknuo joj je kolcna i na njen brešĉić spustio svoje usne. A onda je, kruţeći okolo, svoj jezvio u njeno uzavrelo središte uţivanja. Za trenutak, ona je otvorila oĉi i ispod sebe ugledala sjajn

turovu ćelu. Nekoliko preostalih ĉuperaka stajali su uspravno, kao kresta na petlovoj glavi. Ona jdva uspela da u sebi uguši smeh. Onda je legla na leda, ţeleći ono pravo, trudeći se da samo osećakvih misli, i da polako poleti na talasu osećanja. Kada je on najzad prodro u nju, ona je osetila prvanje. Ovo je ţivot, pomislila je. Ta osećanja, kojih odavno nije bilo, to je reka koja hrani ţivot i e on ne bi bio ništa. Spojena sa njim, ona je na blistavoj struji, obgrlivši ga nogama, svoj ritam

kladila sa ritmom njegovog tela. Kasnije, on je sklonio zavese da pusti svetlost u sobu. Ona je zak, ali je osećala da on stoji pored nje i da je pomno gleda. “Vrlo si lepa”, rekao je. “Ja sam, Artur

dna od onih ţena koje su lepše obuĉene nego gole.” Provela je mnoge sate posmatrajući sebe u oglila je svesna svog izgleda. Po koţi je imala puno pega, udovi su joj bili dugi, a grudi suviše male.

tiĉe Artura, on nije bio potpuno onakav kakav je izgledao. Ulazio je u srednje godine, ali je oĉigleoje usamljeniĉke sate Popravljive greške 241 trošio i na odrţavanje tela. Imao je lepo razvijen gruš, snaţne ruke, ali su mu bedra bila mršava a noge tanke kao u ptice. Bio je najdlakaviji ĉovek kogd videla. Bez odela delovao je nekako koĉoperno i ţivahno. Njegov opali muški organ, virio je izste prašume kao nekakva loptica. Liĉio je na Artura. Bio je debeo i mali. Dok je on stajao poredveta, ona je dohvatila njegovu stvarĉicu, nagla se napred i stavila je u usta. On je odmah porastao

d”, rekao je on. Ali ona nije htela da ga pusti. Uţivala je u njemu sve dok on nije opet bio u punoj da ga je opet primila u svoje telo. Posle drugog puta, Artur je zaspao. Ona je našla pokrivaĉ i

ebacila ga preko Artura, i leţeći pored njega zurila u starinsku tavanicu, obnavljajući u sebi proţiv

ećanja. Nije ni primctila da se probudio sve dok nije progovorio. “Biblija je sasvim u pravu.”iblija? Sad o tome razmiljaš, Arture?”



a.” Ona je zatvorila oĉi. Bilo bi strašno ako u ovom ĉasu poĉne da bogoradi i propoveda. “Da.zmišljao sam o izrazu “I on je pozna.” “To je iz grĉkog jezika.” “Zar? A istinita je, zar ne?” “Da lpoznao?” Posle kraćeg razmišljanja, ona je to odbacila kao nešto neverovatno. “Šta si o meni

znao?” “Saznao sam da si isto kao i ja, celog ţivota patila. Saznao sam da ti je dosta usamljenosti. m u pravu?” “Ne znam”, odgovorila je. “Ţeliš poštovanje na koje imaš pravo”, rekao je. “To ti trea se uspravila na krevetu. Razgovor joj je postajao neprijatan. “Pusti sad to.” Poljubila ga je. “Moš jednom?” “Imam velike rezerve” odgovorio je. “Ceo ţivot.” “Ja hoću još jednom.” Kad su dovšla je u Arturovo malo kupatilo. Prvi put bilo je mnogo bolje. Svaki njegov pokret ispunjavao ju j

tim uţivanjem. Ona je jeĉala, vrištala, dok najzad nije, kao kroz zemljotres, prošla kroz seriju snagazama. Ljuljala se na vrhu svog uţiva242 Skot Tamu nja, kao gnezdo na vctru, izvan prostora iemena, ne ţeleći da to ikad proĊe, a ipak ga puštajući da ode, jer je znala da takvo uţivanje traje sdan tren. Od silnog zadovoljstva drhtale su joj noge i ona nije bila sigurna da će dugo moći da stojk je gledala po kupatilu, pomislila je daje on jedan vrlo jednostavan ĉovek. Njegov auto je bio kaverli Hilsa, a kupatilo je bilo više nego skromno. Lavabo je stajao na Kromiranom postolju. Nekozna kad, oko vodokotlića stavio plisiranu suknju, a daska na WC šolji bila je pokrivena ambolijoa je sedela na njoj i mislila na svoje uţivanje. A onda je poĉela da plaĉe. Bila je zapanjena osećane ju je proţelo, zapanjena reĉenicom koja joj je pala na pamet. Poĉela je glasno da plaĉe. Stavila

e ruke na usta, ali nije mogla da se uzdrţi. Artur, koji je ĉuo njen plaĉ, prvo je kucao na vrata, a onom ušao u kupatilo. Ona je, još uvek naga, scde-la i gledala u njega. “Strašno sam to ţelela”, reklakao da to govori samoj sebi. Nije taĉno znala na šta se izraz “to” odnosi, ali to svakako nije bio salni ĉin. Da li je mislila na trenutak olakšanja u ovom jadnom svetu? Ili na poštovanje, kao što je ozao? Ili samo na vezu, na ljubavnu vezu? Bila je omamljena silinom ţudnje koja je, kao nekoheološko nalazište, leţala ispod ruševina njenog ţivota. Oh, kako je ĉeznula za tim. Sedela je i daljlno plaĉući za sav svet, i stalno je ponavljala opet i opet, kako je strašno ţelela to. Artur jer klekndne ploĉice pored nje, zagralio je i kazao: “Imaš ga sad. Sad ga imaš.” 28. jun 2001.

AMETNJAKOVIĆ “Boţe moj!” Ĉim su se vrata lifta zatvorila, a Artur Rejven ostao napolju, Mjurpila po grudima i svoje mršavo rame naslonila na Larijevu ruku. “Kad si shvatio?”

pravljive greške 243 “Pre Artura.” Lari je ţalosno klimnuo glavom. Artur mu se i dalje sviĊao,gotovu sada kada su mu dali nogu. Gore, dok su stajali ispred Stcrnove kancelarije, Artur je izgledo da će se svakog trenutka onesvestiti i pod teretom svoje tašne srušiti na pod. “Pritisak mu je naĉiludeo. Gde li će sad da ide?” “Verovatno u Radjard, da obavesti svog klijenta, ili u Kaunti da to iadi sa Ernom, pod pretpostavkom da je taj još uvek ţiv. Ĉula sam da mu se stanje pogoršalo.” Laripravio jednu zlobnu primedbu na raĉun Ernovog zdravlja, a onda je upitao da li je Artur iskoristiooje zakonske mogućnosti. Mjuriel je slegla ramenima. Trenutno je više volela da ĉuje kako je onvatio da je ĉovek koji je pretio Lujzi, bio zapravo Romi. “Stalno sam se pitao o ĉemu ova ţena pri

kao je Lari. “Ţenevjev je poštena ţena. Zato je i morala imati jak razlog da sakrije istinu. Smatralapošto je Lujza mrtva i tu ne moţe ništa da se promeni, ona treba da se pobrine za njene ćerke. A taĉilo da sakrije pravu priĉu, ne samo zato što kompanija moţe da pusti svoje pse na njih, već i zatobaci scnku na uspomenu na njihovu majku. Kad kaţeš da je Romi pretio Lujzi, moraš reći i zašto j

adio. Ceo svet bi, ukljuĉujući i njene ćerke, tad saznao za kraĊu karata.” Izašli su iz lifta u svetioedvorje. Mjuriel, kojoj je koţa bila preplanula od letnjeg sunca, prosto je blistala zbog pobede. Unucima sreće, kada je bila opuštena, Mjuriel je bila najzabavnije stvorenje na svetu. A sada je bilćna, i to zbog njega. “Ti si pravi ĉovek, Lari”, rekla je. Nasmešila mu se, otkrivajući pri tom razm

meĊu prednjih zuba. Iz sve snage je ţeleo da ga ta izjava ne uzbudi, što je u stvari uĉinila. Verovatn

h dvoje, da su ovih deset godina proveli u braku, liĉili na ostale, stare parove, koji se stalno okoĉega gloţe. Ali ĉovek uvek ţeli ono što nema i on je posle svoje ispovesti u Atlanti, najzad shvatio



muĉi: on još uvek nije uspeo da je preboli. Misleći na nju, uvek mu je padalo na pamet kako sedbina poigrala s njim. Ona je celim svojim bićem verovala da postoji neki kosmiĉki plan u kome okode ima svoju ulogu, i dok je bio sa njom, verovao je u to. Ono što je nestalo kada je nju izgubiouverenje da mu u ţivotu predstoje još uvek neke velike i vaţne stvari. 244 Skol Tamu po velikomusku koji je odjednom poĉeo, Mjuriel je uspela nekako da dozove taksi. Lari, koji je ostavio nekeari u njenoj kancelariji, takoĊe je uskoĉio u kola i seo pored nje. Dok su se vozili, Mjuriel ga je pme iz medija prvo da saopšti novosti. Za veĉernje vesti još uvek je bilo vremena. Ona je mobilnimzvala Stenlija Roenberga sa Petog kanala. A onda je telefonirala i Dabin-skom. “Stiv”, rekla je “i

eresantnu vest za sutrašnji broj. Sve-dok tvrdi da je Gendolf pretio jednoj od ţrtava da će je ubiti.ri je bio manje uzbuĊen od nje. Ne samo što nije bio srećan pored Mjuriel, nego se tokom davanjaave pojavilo nekoliko novih pitanja koja su ga sada muĉila. Na prvom mestu, ispao je budala, jer e setio da prodavaĉ karata moţe i da krade te karte. A onda se setio šta ga je skrenulo s pravog punaš”, rekao je, kad je Mjuriel odloţila telefon, “bar sto puta sam proĉitao beleške koje sam oktobr91. godine pravio prilikom razgovora sa Ernom. Dvesta puta. Kad sam ga

ao odakle Lujzi toliko para, on je poĉeo priĉu o ukradenim kartama i rekao kako godinama nisu imoblema te vrste.” “Moţda on nije ni znao ĉime se ona bavi. Ono što je Ţenevjev ĉula od Veverice deo sam Faraona i ubiću je - to bi za Erna moglo da znaĉi, da je ona izlazila s njim.” “Sa Romijem

m toga, zašto bi Erno naloţio njen pretres, ako nije ništa znao o kartama?” Mjuriel je bila suvišesela da bi se brinula, ali je on bio uporan. “Dobro, ali postoji još jedna stvar. U beleškama stoji dErno savetovao da zvaniĉno saslušam Ţenevjev.” “Mislio sam da će ona reći ono što zna o Romijĉigledno. Ali zašto je to uĉinio tako stidljivo? Zašto mi nije otvoreno rekao da će mi Ţenevjevsvedoĉiti da je Veverica pretio Lujzi, umesto što se pravio blesav” Kad su izlazili iz taksija, još upljuštalo. Mjuriel se pokrila svojom tašnom po glavi, i iza njenih cipela ostajale su male barice npeništu zgrade u kojoj je radila. GraĊevina je bila stara više od sto godina i spolja je podsećala naĉne fabrike, podizane u to doba. Unutar te zgrade, ona je bila carica. Ĉuvari na ulazu oslovljavalsa “šefe”, a dok je išla kroz predvorje, svaki ĉas je odgovarala na pozdrave. Dva tuţioca angaţov

ĉaju deve-togodišnjaka koji je ubio svog druga, traţili su od nje da odobri prePopravljive greške d dogovora. Ona im je rekla da je za to suviše rano, a onda se okrenula manje vaţnim stvarima,zdravivši bar šest ljudi poimence. Bila je prirodnija u ovoj vrsti odnosa nego što je on verovao prset godina, vrlo iskrena u ţelji da sazna kako se baka oseća posle transplantacije, ili kako sednjoškolac snalazi u novoj sredini. Samo oni koji su je dobro poznavali, mogli su da shvate da je

pravo jcdnosmerna ulica, jer ona vrlo retko priĉa o sebi. Lari ju je saĉekao ispred lifta, još uvek mišljajući o Ernu. “Slušaj sad ovo”, rekao je bez ikakvog uvoda kad su ušli u lift. “Erno je odnevjev saznao za Vevericu. Veverica je lopov, a karte se, kao što je Erno rekao, najlakše prodajujza je agent prodaje. Na taj naĉin on je imao izgovor da je pretrese.” “Taĉno.” “Ali on nije našao

nda je pokucao na druga vrata: ali tamo je samo jedna budala koja voli da brblja. Kad umesto togasle šest nedelja neko ubije, on sad ne moţe da digne dva prsta i kaţe: “Ja znam o ĉemu se radi.”ašto?” “Zato što je zajebo stvar. Zato što je morao da prizna da je prekršio sindikalni dogovor i netres na osnovu tog izgovora. A pri tom se nije potrudio da obavesti pajkane o Veverici. Neki saţavokat koji voli da zastupa siroĉiće, mogao bi da se dobro naplati i Ernu i avio-kompaniji, a šefovna onda optuţili da je zaspao za volanom. “Ali onda je njegov lepi nećak dopao zatvora, i Erno jeemu ponovo razmislio, jer je stvarno ţeleo da spase Kolinsa. Ne znam ko je od njih dvojice saznaverica ima medaljon, ali je u svakom sluĉaju, Erno to meni saopštio tako, da on ne moţe da prlja rog toga. “Idi i razgovaraj sa Kolinsom. I usput ispitaj Ţenevjev. To se uklapa, zar ne?”

li su u deo koji pripada glavnom tuţiocu. Mjuriel je usput pokupila poruke i pristiglu poštu. Kad s



njenu kancelariju, ona je zatvorila vrata i zatraţila da joj još jednom ispriĉa ćelu priĉu. “Bila je istkljuĉio je Lari, “ono što nam je Erno ispriĉao kad si ga ti ispitivala. To je oduvek bila istina. Sadako, jer nam je samo pomogao da izaĊemo iz toga, a on ipak umire u zatvoru.” Napućivši usne, onamišljala o onome što je ĉula. “U redu”, rekla je. “Pozovi novinare. I nekoliko svedoka.” 246 Skotmu “Zašto?” “Zato što ću to da im saopštim.” Ona se propela i lupila ga po ramenu. “Imao si pravbar bio vrlo blizu.” Njene tamne oĉi blistale su kao dijamanti. “Uvck si u pravu, Lari.” Bacila je psto. “Da li si srećan?” Sad kad je ona to pitala, shvatio je da nije potpuno zadovoljan. “Nešto mi ganglijama. Tutankamon ili kako se već zove. Onaj Faraon.” “Šta je sa njim?” upitala je. “Ne zna

i bih voleo da ga ja, pre drugih, podsetim na stara vremena. Ako je Faraon neki super-ortak Vevcrogao bi da pobije sve što je Ţcncvjev rekla, posebno ako Artur stigne pre nas do njega i ako mu poko se to radi.” “Onda ga nadi što pre.” “Mislim da je Faraon gangsterski nadimak.” Mjuriel se slo

m. “Povezaću se sa momcima iz “Otpisanih”, rekao je Lari. “Oni su mi pomogli da shvatim kako jenda upecala Erna.” Mjuriel se zavalila u stolici, duboko razmišljajući o neĉemu. ZaĉuĊeno je vrtevom. “Goveĉe, pa ti piješ pilule mudrosti.” “Da”, rekao je “kad sam toliko pametan, kako se nikatim da stavim toĉkice na prtljag? Svaki put kad moram da teglim kofere po aerodromu, ja sebistavim to pitanje.” Mjuriel se nasmejala. Skinula je jaknicu i ostala u haljini bez rukava. U kancerilaštva, bez obzira na rashladne ureĊaje, leti je uvek bilo vrlo toplo. Sa ramena joj se Ijuštila koţad je ponovo pogledala Larija, imala je ozbiljan izraz na licu. “Ne, ti si vrlo pametan, Lari”, reklao i nastavila: “Stvarno si me uzdrmao dole, u Atlanti.” Taj razgovor više nisu pominjali ni u aviond su se vraćali kući, i Lari nije ţeleo ni sad da o tome priĉa. Da je morao da se pravda, on bi za onrekao okrivio piće. Voleo bi da ona to sada ne pominje. “Taj znak jednakosti koga si postavio izmda i Telmejdţa? Stalno o tome mislim.” “Ispao sam iz koloseka.” Popravljive greške 247 “Ti si bmu”, rekla je. “Definitivno si bio na njemu. Ali se pitam zašto si mi to rekao? Prosto si to tresnuone. O ĉemu se radi, Lari?” “Nisam siguran Mjuriel. Valjda sam mislio da sam u pravu.” “Dobro, ”to tebi znaĉi? Ili meni?”

je odjednom poĉeo da se izvlaĉi. “Ţao mi je, Mjuriel. Ĉasna reĉ. Trebao sam da drţim jezik a

bima.” Ali to, oĉigledno, nije bio odgovor koji je ona traţila. Pogledala ga je od glave do pete, a oje lice poprimilo tuţan izraz, koji se inaĉe retko viĊao kod nje. “Stalno se pitam, Lari”, rekla je tvarno, kad si postao tako pametan9” “Prosto te poznajem. Ne znam mnogo stvari. Ali tebe poznaješu.” “Valjda si u pravu”, rekla je ona. U jednom trenutku, dole u Atlanti, njemu se uĉinilo da i ona ari misli isto onako loše kao i on, a sada je, po naĉinu na koji ga je gledala, pomislio isto. Šta toaĉi? Ništa dobro, odluĉio je. Iz ormana u uglu, uzeo je svoje stvari, tašnu sa dosijcima i, kao dokazojih meteoroloških znanja, kišobran veliĉine pendreka, koga joj je s ponosom pokazao. “Ne tolikometan koliko se tebi ĉini”, rekao je. Ona se već bese zadubila u posao, ali je, ipak, u znak neslagaluĉno odmahnula glavom. 29. jun 2001. NEPRIJATELJ “On će to objasniti”, rekla je Pamela Artu

d je sa njim u šest sati ujutru pošla u novu odiseju, u Radjard. Ona je sebe tokom noći u to ubedilaArtur sumnjao da i ona veruje u svoje reci. Posle devet meseci prakse u velikom gradu, njeno liceć bilo poĉelo da dobija skeptiĉki izraz. Protivnici te laţu. Sudije donose nepoštene odluke. A bilokoliko jetkih primedbi na raĉun muškaraca. 248 Skot Taroii Ali tog jutra on se ni sa kim ne bi svaĊo onoga što moţe da bude. On je vozi, ali je njegovo sree letelo. Upravo sad, jedna lepa ţena riĊeava u njegovom krevetu, ţena sa mršavim ramenima i leĊima prepunim pega. On, Artur Rcjven, birpljen od voĊenja ljubavi sa ţenom koju je ţeleo, ţenom koju je toliko dugo ţcleo, da je ona vremenjega postala oliĉenje ţudnje. Priĉao je sa Pamclom o tom sluĉaju, ali se njegov duh stalno vraćaoilijen, I on je morao da se bori da ne pokaţe koliko je srećan. Ona je bila osuĊivana, naravno. On

itivao sa svih strana. Posle nekoliko meseci teškog rada, ispostavilo se da je Romi ipak kriv. Tu mo, on je postajao svestan senke sramote u kojoj je Dţilijen ţivcla. U tim trenucima, on se sećao nj



omena da će ga ona uskoro ipak razoĉarati. Ali i tada, gotovo da je stao protiv sebe samog, osećako ga obuzima neka velika radost. U zatvoru, oni su, kao i uvek, morali da ĉekaju. Kad je Artur efonom pozvao svoju kancelariju, pomoćnik mu je proĉitao zah-tev koji je Mjuriel poslalaelacionom sudu, traţeći da se prekine postupak u Gendolfovom sluĉaju. Uz zahtev je priloţila i Ernencvjevinu izjavu, dokazujući ono što bi i Artur na njenom me-stu uĉinio - da krivac nije Erdaj vemi. Drţava nije ni u kakvoj obavezi da utvrdi da li je Erno samo ogorĉen ĉovek, koji nalazi mraĉn

dovoljstvo u tome da pre nego što ode sa ovog sveta, napravi još jednu štetu. Jedino pitanje koje jnimalo sud jeste, da li je Romi Gendolf dobio priliku da stvarno ospori optuţbe koje su postojale p

ga. Ţenevjevino svedoĉenje koje, iako kolebljivo, samo je povećalo uverenje o njegovoj krivici.smatran iz tog ugla, postupak bi trebalo da se privede kraju. Obraćajući se Apelacionom sudu, a nntonu Harlou, Mjuriel je svoju predstavu mogla da naslovi

o: “Molba da se spreĉe dalje odluke sudije mekog srca”, ali je Apelacioni sud, vcrovatno bio praresa, a njegove sudije će, u svakom sluĉaju, u budućim sukobima sa Harlouom braniti svoju nadletur i Pamela su morali odmah da napisu svoj odgovor na Mjurielin zahtev, što će, ako Romi ne buao odgovor na Ţenevjevino svedoĉenje, da se pokaţe kao vrlo teţak zadatak. Kad je Romijev sluĉstao predmet opšte paţnje, osoblje kaznenog zavoda ispoljilo je dve, podjednako opravdane reakcema Arturovim i Pamelinim ĉestim dolascima. Većina ĉuvara koji su Popravljive greške 249 se

ntifikovali sa zakonom i drţavom bih su vrlo hladni prema advokatima. Uprava je, na primer, dansctu odbila pod izgovorom manjka osoblja, a popustila je tek onda kada se Artur obratio višimtancama. Ipak, u zatvorskoj hijerarhiji sretali su i one koji su im bili naklonjeni. Takvi ljudi su smveliki postotak zatvorenika i nije toliko loš, i da medu njima ima i onih koji su potpuno nevini. Po

set godina susreta sa Romijem, neki ĉuvari su ga i zavoleli, a više njih je nagovestilo Arturu da jevim besmisleno tvrditi kako bi Romi mogao nekoga da ubije. Dok su ĉekali u straţarskoj kućici, Auhvatio brz pogled sluţbenice u prijavnici koja je poslednjih nedelja bila naroĉito ljubazna, a sadoĉitavši naslove u novinama, oĉigledno razoĉarala u njega. Artur, budući onakav kakav je bio, oseiki stid zbog toga što je prevario nju i njoj sliĉne ljude. Romi je morao znati zašto su njegovi advo

ko iznenada ba-nuli. Robijaši su prekaljeni gledaoci televizije, a zatvorska pošta, glavno sredstvo zanje vesti iz spoljašnjeg sveta, radila je brzinom interneta. Zato je, okovanih nogu i ruku, sedeći soje strane staklene pregrade, delovao izgubljeno i uznemireno. “Hej, hej! Jeste li je doneli?” Kao io prilikom svakog susreta, on je i sada pitao Pamelu da li je donela svoju venĉanu burmu. To je ţda njihova deseta peseta, a još uvek im nije bilo jasno da li se on šali ili misli ozbiljno ono štovori. “Dakle, kako ste?” upitao ih je. To pitanje je za Romija predstavljalo naĉin obraćanja. U stvć se bio navikao na posetioce. Veleĉasni dr. Blajt i njegovi poltroni ĉesto su ovde dolazili, što seoglo otkriti na osnovu odjeka koje su njegove posete i neumerena retorika imale u javnosti. “Imamodan problem”, rekao je Artur, a onda je shvatio da je izraz verovatno iznad Romijcve sposobnosti

vatanja, koji nije imao osećaj za nijanse. Zato je, umesto da objašnjava, Artur prosto pitao Romijaseća Ţenevjev Karijer. “Je li ona crna?” “Bela je. ” “Punaĉka?” “Taĉno.” “Ona što oko vrata nostan krst sa safirom?” 250 Skot Tarou Artur se, tek kad ga je Romi spomenuo, setio tog nakita.povske oĉi su u stanju sve da vide. Kad je postavio sledec”e pitanje, osetio je kako srce poĉinje jmu kuca. “Da li si ikad poţeleo da ubiješ Lujzu Rimardi?”

e li to rekla ona ţena?” “Jeste.” Romi se namrštio kao da se s naporom neĉega priscća, kao da se imi već satima po ćelijama nisu vodili razgovori. “Ne mislim da sam joj to rekao.” Pri tom je ubedmnuo glavom. Na Pamelinom licu se, kad ju je Artur krišom pogledao, pojavio traĉak nade. “Ne”,

kao je Romi.” Mislim da bi to jedino mogao da uradi onaj drugi tip. A od njega već godinama nemga ni glasa.” “Šta da uradi?” “Znaš i sam. Da ubije i tako to. Nju. Onu ţenu.” “Ti si to rekao?” “A



kao sam da je on otišao i uopšte, taj drugi tip. Njega su šĉepali pre nego što je policija došla po mgurno se upleo u nešto gadno. Tipovi sa kojima je bio pajtos, rekli su mi da nikad neće izaći sa robi ja ga ovdc nisam viĊao. Ili je odgulio svoje, ili je mrtav, tako ja cenim.” “O kom tipu govorimo?u koji je od one ţene uzimao karte.” Artur je pogledao u svoje ţuto biokĉe. Ponekad je trljao preoske na glavi, kao da ĉeka da i one otpadnu i sada je sebe uhvatio upravo u tom poslu. Pamela i on

zbroj puta razgovarali sa Romijem i on nikada ni reĉ nije rekao o avio-kartama. Kad je Artur poĉiradi u svojoj firmi, Rejmon Horgan mu je kazao: “I zapamti, tvoj klijent nije samo sebi najvećiprijatelj, on je to takode i tebi.” “Da li priĉaš o Faraonu?” upitao je Artur. Romi se iscerio. “Da, t

Tako se zvao. Jedva sam se setio njegovog imena.” Pamela je htela da sazna da li se Romi sećaraonovog prezimena. “Moţda sam nekad i znao, ali sad se sećam samo Faraona” On je ime izgovoglašavajući svako slovo: F A R O U. Pamela se samo osmehnula. “I, kako si ga upoznao?” pitao jetur. Popravljive greške 251 “Nisam baš siguran. Odavno sam ga znao. Molio sam ga da me ukljuĉsao. Ali ga dugo vremena nije bilo. Onda sam nalcteo na njega u kafani. Imao sam tamo neka posld sam ga video nisam mogao da se setim kako se zove, ali on je mene odliĉno znao. Poĉeli smo daĉamo. On je napravio ĉitav plan. “Kako se to zove”, upitao se Vcvcrica glasno. “Lopovluk”, rekatur. Pamela se malo trgla i uputila mu jedan opominjući pogled, ali je njemu bilo svejedno. Stvar jnuta u minut postajala sve gora. Romi je odavno stekao naviku da povlaĊuje ljudima, umcsto da improtstavlja. Prijateljski se is-kezio na advokata. “Ne, znao sam tu reĉ”, rekao je. “On je imao nekurasproda ukradene avio-karte, a da ga ne uhvate. Da ih preturi preko neke druge kompanije. Zato mao da li znam nekog ko bi mogao da mu doturi karte, da oboje imaju koristi od tog. Tako je ta ţenave to.”

ujza? Podseti nas kako si upoznao Lujzu”, rekao je Artur. Krajiĉkom oka uputio je Pameli jedanominjući pogled. Nije ţe-leo da ona pomogne Romiju, da se izvuĉe iz svojih ranijih laţi. “Ona jemala neke stvari od mene.” “Stvari? Misliš, kradenu robu?” “Kradenu?” uzvratio je Romi. “Ja nik

veka ne pitam za njegov posao. Ako mogu da zaradim neki dolar, to je sve što me zanima.” “Ali jejza kupovala od tebe?” “Ništa naroĉito. Neke stvari koje su imali šoferi kamiona. Nešto smo utop

ci. Ona je uzela radio, sećam se. Tako sam je upoznao. Bila je priĉljiva ţena. Ona druga, kako rekse zove…?” “Ţenevjev?” “Ona je, kad nije bilo posla, volela da ĉita. Sa njom nisam mnogo priĉa moţda i ne zna kako se zovem. Sigurno je rekla da me poznaje zato što je onaj policajac tvrdio dala sa mnom posla. Je Г to u redu?” Romi se upiljio u njih da vidi kako prolazi odbrana koju sugledno, prošle noći, sastavili on i drugi robijaši. Artur je traţio da nastavi. “Pa, to je sve. Jedne v

m pitao onu dragu, Lujzu, da li bi mogla da proda neke nevaţeće karte jednom tipu. Nije odmah prja sam nastavio da je nagovaram Faraon je kazao da su to dobre pare - i najzad je pristala da setnu, samo da vidi o ĉeSkot Tarou mu je reĉ. To je bilo kod Gasa, a ja sam stajao pored prozora, js je bio unutra, pa nisam smeo da uĊem. Ona je prvo odmahivala glavom, a onda joj je on sigurno

kao nešto vaţno, jer mi je posle nedelju dana dala štos zelembac”a zato što sam ih spojio, i tako toe ništa nisam ĉuo o tom poslu. A onda sam jednog dana naleteo na Faraona i ispalo je. ĉoveĉc, daakog meseca uzimaju lepe pare. A meni više nisu davali ništa. Faraon bi mi dao, ali je to bio njendatak. Ona je trebala da mi daje moj dco. Zato sam rekao da ću je ubiti ako nastavi da se tako ponaГ to nije bilo za ozbiljno. I ona je to znala, iako moţda ne bi htela da kaţe. Malo smo vikali i svaĊnda je ona, da bi me ućutkala, dala onaj nakit.” “Medaljon?” “Taĉno. Dala mi je da ga ĉuvam, jerala da ću okolo da priĉam ĉime se ona bavi, pa će izgubiti posao. Rekla mi je da joj je taj nakit

agocen, jer su unutra slike njene dece, i da mogu biti siguran da će mi ona dati novac koji traţim. Sona to nikad nije uradila.” “Zato si je ubio?” rekao je Artur. Romi se iznenaĊeno trgao. Namrštio

naĉin za koji se Ar-turu, uprkos unutrašnjih opomena, uĉinilo da je iskren i potpuno spontan. “I ti sliš? I ti si prešao na stranu policije?” “Nisi mi odgovorio. Pitao sam te, da li si ubio Lujzu?” “Ni



vraga! Nikog nisam ubio. To sam rekao samo da je zaplašim zato što me je izradila, i tako to.” . Rsprobao sve trikove, koje je tokom svog propalog ţivota nauĉio, da ljude ubedi kako govori istiniljeno se nasme-šio, a onda je mahnuo mršavom rukom, ali kako ga je Artur i dalje ozbiljno posmaje opet dobio onaj svoj stari, preplašeni izraz lica. I dok ga je tako ispitivaĉki gledao, Artur jeenada pomislio na Dţilijen, i to ne na njenu molbu da istraje. već koliko je mnogo voli. Na neki nosetio da zaštitila svih Romija ovog sveta od ljudske surovosti, predstavlja jedan deo te ljubavi. Tdi su bili njegovi, jer da nije imao oca i on bi bio kao Romi. Suzan je bila Romi. Svet je punspomoćnih bića koja nisu u stanju da se brane, i zakon je jedino sredstvo koje omogućava da se s

stupa onako kako to zasluţuje njihovo ljudsko Popravljive greške 253 dostojanstvo. To je ono za ĉznuo celog ţivota - ljubav i smisao. Sa istom strašću sa kojom je ţclco ljubav, on je sada ţeleo daveruje Romiju. Ali nije mogao. Romi je imao motiv da ubije Luj-zu. I rekao je da će to uĉiniti. I kuhvatili sa njenim medaljonom u dţepu, on je priznao da je to uradio. Ne moţe sve da bude samoĉajna podudarnost. Dok je tako razmišljao, Pamela ga je posmatrala kao da od njega traţi da jojzvoli da se i dalje nada. On je samo odmahnuo glavom. Njen pogled je, za uzvrat, bio potišten aliluĉan. I ona je postavila pravo pitanje njihovom klijentu. “Romi, zašto nam to nisi rekao? Toliko po o ćelom sluĉaju priĉali s tobom?” Kad je Romi u pitanju, nije trebalo zanemarivati njegovo

kavstvo. On je moţda imao nizak koeficijent inteligencije, ali je znao kako da prevari ĉoveka. Od sĉetka je znao kakav će negativan uticaj na Artura i Pamelu imati ta epizoda s Lujzom. Znao je iz raustva, kada je advokatima priznao da je krao i preprodavao avio-karte, da treba da kaţe kako ga jjza prevarila i kako je on zbog toga pretio da će je ubiti. Od samog poĉetka Artur je odluĉio da nemoć od Romijevih ranijih advokata, imajući u vidu moto koji je Pameli rekao prvog dana - novivokati, nova priĉa. Ali sada više nije bila nikakva tajna zašto je Romijev advokat na suĊenju, svobranu zasnivao na pretpostavci Romijeve umne poremećenosti, i zašto nikad nije osporavao njegovicu. S obzirom na svoja ranija iskustva, Romi je s lakoćom shvatao o ĉemu razmišljaju njegovivokati. “Nikog nisam ubio”, ponavljao je. “Nisam ja takav ĉovek.” A onda je ĉak i on shvatiosmislenost svih tih svojih pokušaja. Sle-gao je ramenima i oborio pogled. “Znaĉi li to da će me onk ubiti?” Artur će obaviti svoj deo posla i boriće se do kraja. Podsetićc Apelacioni sud na Ernov

znanje i na zakasnelost Ţenevjevinog svedoĉenja. Ali nije imao ništa s ĉim bi podupro Ernovoznanje, dok se Ţenevjevin iskaz uklapao u poznate ĉinjenice. Njena iskrenost je uĉvršćena oklevagovori. “Ne”, rekao je Artur. “Ne znaĉi to.” “Jeste”, rekao je Romi. “Znao sam ja to ĉim sam poĉet sanjam onaj san.” 254 Skot Тагоц “Koji san?” upitala je Pamela. “Kako su došli po mene. Kakcnuo ĉas. Kad sam prvi put osuĊen, sanjao sam ga svake noc”i. Probudiš se sav u znoju, sam sebirdiš. Nekad opet mislim da me neće ubiti. Mi ţuti, osuĊeni na smrt, mi samo o tome priĉamo. Kadeš tipa kako vrišti u snu, znaš da je sanjao taj san. Nije to u redu, terati ljude da slušaju takve stvaće me pustiti odavde”, rekao je Romi. “Nikad neću biti osloboĊen.”

to, ni Pamela ni Artur nisu imali odgovor. “Znaš ĉoveĉe, bio sam ovde kad su došli po jednog. Dna ranije te pokupe i odvedu u kuću smrti. Presele te tamo, da shvatiš da više nema nade, da više nloga da se boriš. Ĉoveĉe, poslcdnji kog su odveli tamo, Rajfes Trajen, bio je u ćeliji pored mojee htco da poĊe. Rekao je da će prvo nekog ubiti. Dobro su ga premlatili. Kad je dobio poslednjirok, sve je povratio po sebi, moţda su mu polomili i neku kost kad su ga vukli tamo, ali zar je to uono? Bolje je da se opiješ neĉim ili da ih prosto pustiš da te odvedu.” Pamela je bila crvena kao bpela je da izmuca neke reci utehe i kaţe Romiju kako je ipak bolje da se tamo uopšte i ne ide. Romi je znao za šalu, samo se iscerio na nju. “Da, to je bolje, ali ipak ne moţeš a da ne misliš o tome.

alno o tome misliš. Kako sam to sebi dozvolio? Najviše vremena provedem misleći o tome. Nisam

adio ništa zbog ĉega bi me trebalo ubiti. Jest, krao sam tu i tamo, ali se zato ne ubija, zar ne? U svaĉaju, to me ĉeka.” Uprkos profesionalnoj ĉasti, Pamela je dala obećanje koje nije bila u stanju da



uni. “Ne, ne ĉeka te.” “Da, navikao sam na to. Hoću da kaţem, znam da će doći dan kada će me ubdim sebe kako idem niz hodnik, pa kaţem ovo su poslednji koraci, zadnje što ćeš videti a ne moţešuĉiniš. To će jednom doći. Ĉoveĉe, kad zamislim taj put, poĉnem sav da se tresem.” Romi je uvukvu u ramena, obuzet uţasom. “Ĉoveĉe, sve ste uradili, a ja sam opet ovde. Zar se ništa ne moţe

omeniti?” Romijeva ljutnja je obiĉno bila slaba i prolazna, ali je iznenada, verovatno zahvaljujućiajtovom uticaju, pobesnco. Podigao je svoje tamne oĉi i pogled usmerio pravo na Artura. “Ja samvin ĉovek”, rekao je. “Ja nikog nisam ubio.” Popravljive greške 255 5. juli 2001. TAJNE FARAOĉe u kancelariji. Sedeći za ogromnim stolom, Mjuriel je pre-tutala po papirima koji su je ceo dan

kali. U onim retkim veĉerima, kada su i ona i Tclmejdţ bili kući, ona je sva dokumenta stavila u svnu, i posle veĉere ĉitala ih u krevetu, dok je iz televizora dopirala muzika, a pas i maĉka se borilioje mesto na tepihu. Ponekad je traţila savet od muţa, a Telmejdţ je ubeĊcn da ga ljudi neće razumoliko ne govori galsno, vikao kao da se doziva s brda na brdo. Ipak, više je volela usamljeniĉku tioje kancelarije, posle šest sati. Kad dovrši veĉerašnji posao, ona će kao što je to i ranije ĉinila, dmena posvetiti i sopstvenoj kampanji. Trenutno je bila zauzeta jednim probnim programom zapravljanje mladih narkoprestupnika, koji su uhvaćeni prvi put u preprodaji droge. Naravno, policia protiv tog programa - policajci ţele da što više ljudi strpaju u zatvor. Nedov odgovor na predloograma bio je vrlo kratak: “Da saĉekamo.” On je bio zabrinut zbog politiĉkih posledica odluke daovci drogom, iako sitni kriminalci i poĉetnici, u izbornoj godini, umesto u zatvor, opet puste na ul

ak, Mjuriel je bila za taj program. Savetovanje i uvoĊenje u neki posao još uvek su bili jeftiniji odvora i sudskih procesa, i ona je svoj stav branila pozivanjem na interese poreskih obveznika;ovremeno, takva jedna inicijativa bi oduzela argumente Blajtu i njegovim sledbenicima iz manjins

ednica. Vaţnije od svega bilo je to što je taj program bio prava stvar. Momci, koji imaju snage ikavstva da prodaju drogu, mogu naći svoje mesto u poštenom svetu, samo ako im se pruţi prilika zvi poĉetak. “Dosadilo mi je da koristim kriviĉno pravo za popravljanje grešaka drugih ljudi”,govorila je Nedu. Ti “drugi ljudi” bili su škole, socijalni radnici, ekonomske institucije, ali Nedua potrebna njena predavanja. Ipak u svojoj primedbi prepoznala je glas svoga oca. Tom Vin je um

e više od dvanaest godina, ali ona je tako ĉesto hvatala sebe kako se sluţi njegovim narodnim izrevajući u tome više nego ranije. Sudska dramatika, ma koliko da 256 Skot Tamu je uţivala u njoj,lako je postajala prošlost - u stvari, Erno Erdaj je mogao biti poslednji ĉovck koga je ona podvrgakrsnom ispitivanju. Ona je ţelela da uĉini više u ţivotu. Tuţna istina svakog tuţioca bila je ta, da jko kad uspevao da ţivot uĉini boljim nego što jeste. Ĉovek samo uspeva da zaustavi krvarenje.reĉava nastanak novih bolova. Ali ne popravlja svet. Onda je zazvonio direktni telefon. Prvo jemislila da je Tclmejdţ, ali je bio Lari. “Ostaješ li još dugo na poslu?” pitala je. “Ne, ti ostaješ. Jad kuće. Ali sam razmišljao o neĉemu. I slutio sam da si još u kancelariji. Zovem te da ti nešto kaţesi li nešto zgrešio, Lari?” “Ispao sam pravi moron. Jesi li ti ono tvrdila da sam mnogo pametan?”

oliko se sećam, jesam.” “Moţda bi trebalo da preispitaš tu stvar”, rekao je Lari. Mjuriel je pomisje ovaj razgovor zapravo nastavak njihovog poslednjeg susreta. Ona nikad nije mnogo razmišljalabi. Ĉitav njen ţivot bio je usmeren na spoljašnji svet, a vremenom je izgubila put do same sebe. Ipaslednjih nedclja, posle putovanja u Atlantu, ĉesto je razmišljala o svom ţivotu. I jedno od pitanja se stalno nametalo, bilo je, šta ĉe biti s Larijem i njom. Za nju nije bila novost kad joj je Lari u A

kao da nije dobila ono što je oĉekivala da će dobiti u braku. Toliko je i sama znala. Ali ono što jojo na pamet, bilo je ponavljanje istih grešaka. Ona se udavala za svoje ideale, svesna toga da će mim sluţi. Trcbaće joj strašno mnogo vremena da shvati šta to zapravo znaĉi. MeĊutim, kad je Lari

stavio razgovor, ona je shvatila da se on ne odnosi na privatne stvari. “Upravo sam razgovarao sa

edafijem iz odeljenja za or-ganizovani kriminal”, rekao je. “I dok sam ga pitao kako da doĊem dongstera sa nadimkom Faraon, sinulo mi je. Sećaš li se da se od mene traţilo da negde išĉeprkam mo



koga je pre ĉetiri godine Erno pucao u Ajkovom restoranu.” “Svakako.” “Da li se sećaš kako seao?” “Koul”, rekla je ona najzad. “To je prezime. Ali kako mu je ime?” Ona nije mogla da se seti.pravljive greške 257 “F, A, R, O, U”, rekao je Lari. Njena prva reakcija je bila sa skepsom. “Dobstoji naĉin da utvrdimo da li se radi o istom ĉove-ku”, rekao je Lari. “Meni se ĉini da je to mogućono o ĉemu sam razmišljao.”

og saslušanja u sudnici Keneta Harloua, ona i Lari su prikupili sveţanj dokumenata, koji se sadaazio na polici iza njenih leĊa. Medu spisima nalazila se i fotokopija Lujzinog adresara sa telefons

ojevima. Mjuriel je u poĉetku nameravala da pita Erdaja kako to da njegovog telefonskog broja nem adresaru, ali je odustala kad je shvatila da ţene obiĉno ne okreću kućne telefone svojih oţenjenihbavnika, i da će je Artur na sudu podsetiti na tu ĉinjenicu. Dok je preturala po dokumentima, Mjurefonsku slušalicu drţala izmeĊu brade i ramena. “Nema, Kol Farou”, rekla je. Ĉula je kako je Lare strane frknuo od besa. “Proveri pod “F”, rekao je najzad. Našla ga je. “Farou” je bilo napisanonkalom, lepim Luizinim rukopisom, koji je bio kaligrafski. “Koul” je bilo dopisano obiĉnom olovebi ga”, rekao je Lari. “Pauza”, kazala je Mjuriel. Ponovo je o svemu razmislila, trudeći se da doĊpstvenog zakljuĉka. “Šest godina kasnije, Erno je pucao u Lujzinog preprodavca karata? Da li je tota sluĉajnost? Ili ipak postoji neka veza izmeĊu njih dvojice?” “Kad su ga zatvorili posle pucnjavkovoj kafani”, rekao je Lari, “Erno je tvrdio kako je Kola poslao u zatvor zbog nekih muć-ki s kar

li se to odnosi na ono što su uradili Faro, Lujza i Veverica?” Lari je ĉitavog dana samo na to miso je bio ispred nje. Ona ga je pitala kako je uspeo toga da se seti. “Prošle nedelje smo shvatili dadaj otkrio ĉime se ta trojka bavila. Zbog toga je i pretresao Lujzu. A Ţenevjev je izjavila kako je Emenula Farouovo ime. Mora da ga je pronašao.” “A zbog ĉega je onda bio toliko ljut na Erdaja, tesle šest godina pištoljem nasrnuo na njega?” 258 Skot Tarou “Ne znam taĉno, ali svi prisutni pajkavili da je Farou vikao kako mu je Erno uništio ţivot. Mora da je on, na neki naĉin Faroua izbaciokog posla. To bi -i liĉilo na Erna, zar ne? Bez obzira da li je Lujza mrtva ili ne, on je još uvek biovom gradu. Erno je hteo da loši momci dobiju ono što zasluţuju. Nije htco da se sazna da je on mospase Lujzin ţivot.” “Da li je to dobra ili loša vest?” “Gospode!”, rekao je Lari”, “pa naravno da

bra. To je odliĉna vest. Sećaš li se kako je Erno poskoĉio na svojoj stolici kad si ga upitala zacnjavu u kafani? O tome nije voleo da priĉa. Kladim se da je razlog tome što je bio svcstan da bi krinkao njegove laţi. Kaţem ti, taj ĉova, Farou, će ti dati filmsku verziju onoga što smo prošle nedi od Ţenevjcv. Pisaće u stihu: Vc-verica, prokleti ubojica.” Ona je razmislila o tome, i stvarno jealo smisla. “Jedina nevolja je u tome što se nikako ne moţe doći do tog Faroua. Sve što mogu da tiem jeste da je nestao u vidu lastinog repa” Na osnovu onog što je Lari uspeo da otkrije, Farou Ko

o u gradu 1990. kada je i dobio dozvolu za rad. Imao je stan i telefon, ali je posle godinu dana nesatio se tek 1996. i to u drugi stan. Kada je 1997. izašao iz bolnice, opet se izgubio. Lari je sa Denoprencerom proverio obe stare adrese, i okrenuo je više od deset telefona, ali nije saznao ništa nov

m da je Farou teţak devedeset kilograma i da jeĊen 1965. Svaki pisani trag, kao što su kreditna kartica ili radni dosije, odavno je nestao, a saĉuvmo dozvola za rad. Prema FBI, Farou Kol nije bio zatvaran. To je bilo neobiĉno, ako se znalo da sdilo o kupcu kradenih stvari, ali svaka dodatna pretraga donosila je isti rezultat. U oĉajanju, Lari sratio i ptiĉici iz Socijalne sigurnosti, koja mu je tu i tamo došaptavala tajne ko i koliko plaća porerou Kol je bio ili bez posla ili mrtav. Ili je ţivco pod drugim imenom. “Momak koji u kafanu ude stoljem, takode moţe da bude izveden pred sud”, rekao je Lari, “ali kada je sav krvav pao na pod,

me više niko nije razmišljao. U tom ĉasu, kladiti se na pogrebnika bilo je bolje nego ulagati novac lniĉara. U svakom sluĉaju, nema fotografije, nema otisaka prstiju. Jedino što sam uspeo da naĊemte pištolj iz koga je pucao i košulja koju su mu skinuli na hirurškom odeljenju - i one se još ĉuvaju



kazni materijal. Popravljive greške Mislio sam da pištolj pošaljem Morisu Dikermanu, da vidi moući kakav otisak iz njega. Moţda ćemo tako Faroua da otkrijemo pod nekim drugim imenom” Mokerman je bio struĉnjak za otiske, jedan od najboljih u zemlji. Mjuriel se ta ideja dopala. “A ako udţetu tuţilaštva ima para”, rekao je Lari, “mogli bismo da iz krvi na košulji dobijemo DNK. Pa onovcrimo u KODIS-u.” Kodis je bila skraćenica za kombinovani DNK indeksni sistem, ali taj poduzahtevao pet hiljada dolara. Lari je hteo da zatvori sve rape i ona nije mogla da ga spreĉi u tome.rećan si?” upitala ga je kao i prošle nedelje. Lari je opet oklevao s odgovorom. “Još uvak mi neštdostaje”, rekao je. “Moţda ti ja nedoslajcm, Lari.” Ta primedba joj se uĉinila duhovitom, ali je sp

šalicu pre nego što je ĉula da li se nasmejao na tu šalu. 22, Juli 2001. ZAJEDNO Kad god nisu rai su zajedno. Za Dţilijen, koja ni u mladosti nije htela da se vezuje za ljude, to iskustvo je bilodnaravno. Artur je ostajao u kancelariji dok ona ne bi završila s radom u prodavnici, a onda su odveĉeru u osam ili devet sati. Obiĉno bi ona kupila potrebne namirnice i sa punom torbom ĉekala dgov “sedan” parkira pored nje. Obiĉno je spavala kod njega, a u svoj stan se vraćala kasno pre p

d je Artur već uveliko bio na poslu. Uţivanje u telesnoj strasti nije nikad bio deo njenih glavniheokupacija. Tokom dana Artur i uţivanje u seksu, ostajali su na periferiji njene svesti. Ĉesto su jejatni trnci u grudima i izmeĊu nogu podsećali na uţivanja od prethodne noći. Artur i ona kao da sušli u slatku dolinu. Arturova snaţna drška kao da je predstavljala njegovo drugo ja. S njom je poĉiavi ţivot. To je bila topla i vlaţna suština njenog bića. tamni i tajanstveni koren ţivota. Da su it 26ot Tarou ona i Artur imali dece, oni bi svakako imali drugaĉiji odnos prema tom uţivanju, ali ovaki su samo zbog njega spajali svoja tela. “Postala sam zavisnik”, rekla je jedne

ći i trgla se zbog tajnog znaĉenja te olako izreĉene primedbe. Rojile su se i mnoge druge misli, alinjih nije htela da zna. Ovo uţivanje još više je pojaĉavalo potrebu da poĉne da se sa Arturomavljuje medu svetom. Izgledalo joj je nemoguće da njihova veza preţivi mešanje s drugima, sa sv

im ogovaranjima i osudama koje idu uz to, a zbog svega onoga kroz šta je prošla. Ono što se noćušavalo meĊu njima, po njenom mišljenju, nestalo bi kao ĉarolija pod dejstvom dnevnog svetla. S dane, Artur bi bio srećan da je na naslovnoj strani mogao da svima objavi koliko je srećan i do koj

re je zaljubljen u nju. I smetalo mu je što ona neće da izlazi sa njim, što neće ĉak ni da poseti njegu školu i kolege koji bi, naglašavao je, sigurno bili vrlo diskretni i ljubazni prema njoj. Umesto to

dino stalno društvo koje su imali, bila je Arturova sestra Suzan. Svakog utorka oni su odlazili u “Fntar, ĉekali da ona primi injekciju, a onda je vodili kući. Dok su išli tamo, Artur je prepriĉavao dngaĊaje, praveći se kao da je Suzan u stanju da prati njegovo izlaganje. Povremeno, ona bi bacilagled na zadnje sedište, kao da proverava da li je Dţilijen još uvek tamo. U stanu, sve se dešavlo ke prve veĉeri. Dţilijen bi ostala neko vreme sama, Artur i njegova sestra bi pripremali hranu, a onzan, sa posluţavnikom ispred sebe, sedala pred televizor. Sa Dţilijen je retko razgovarala. A kad ila, onda je to bila jedna druga Suzan, jedna oporavljena i stabilna liĉnost. Nikada nije Dţilijen

oĉila sa svojim ludilom. Jedne veĉeri Artur je sišao u podrum da popravi automatski prekidaĉ. Traretu, Suzan se pribliţila Dţilijen koja je sedela na kuhinjskoj stolici. Imala je poverenja u Dţilijedozvolila da joj ona pripali cigaretu, a onda je tako snaţno povukla dim, kao da u jednom dahu ţelpuši ćelu cigaretu. “Ne mogu da te razumem”, rekla je Suzan. Zaklonjena plaviĉa-stim oblakom dii je lebdeo izmeĊu njih, ona se usudila da svoje lepe plave oĉi uperi u Dţilijen. “Ne moţeš?” “Stdvoumim. Jesi li saraĊivaĉ ili normalna osoba.” Popravljive greške 261 Dţilijen se zaĉudila, ne anja, već zbog toga što je Suzan upotrebila isti izraz koji je i Dţilijen upotrebljavala u Olderstonuim je oznaĉavala putnike u vozu koji je kloparao pored zatvorskog dvorišta. Za Dţilijen, oni su b

ormalni”, ne zbog neke svoje prirodne nadmoćnosti, već zato što nisu na sebi nosili ţig robijaša. T

azom Suzan je oznaĉavala takozvano duševno zdravlje ljudi. “Pokušavam da budem “normalna”, rDţilijen. “Ponekad mi se ĉini i da uspevam u tome. Posebno kad sam s Arturom. Ali, još uvek nisa



urna.” Više nisu razgovarale, ali nekoliko veĉeri kasnije, Artur je uzbuĊenim glasom pozvao Dţilo je u drugoj spavaćoj sobi, osvetljenoj samo lampom koju je svako veće donosio iz svoje kanceluzan ti je poslala i-mejl.” Dţilijen se oprezno pribliţila ekranu. Dok je ĉitala, polako je sela u Artlo. Arture, daj ovo Dţilijen. NEMOJ DA ĈITAŠ. To nije za tebe. Zdravo Dţilijen

olim te nemoj mnogo da se uzbuĊuješ zbog ovoga. Već tri dana radim na ovoj poruci, a malo mi jelcri-ja pomogla. Obiĉno ne mogu da sastavim više od jedne ili dve reĉenice. Nema puno trenutaka

ku dana kada sam sposobna da u svesti zadrţim reci toliko dugo da bih mogla da ih zapišem, naroĉda se te reci odnose na mene. IH ne mogu da se setim reci za neko osećanje ili to ose-ćanje nestansetim reci. Moja svest je uglavnom parcijalna. Normalni ljudi to nisu u stanju da shvate, ali za mebiĉajeno stanje svesti je ono u kome se slike pojavljuju i nestaju, kao plamiĉci u kaminu. Ali, ponde i dobrih dana, a ima stvari koje ti nikad ne bih mogla reći u lice. Ne mogu da ne kaţem sveednom. Osim toga, sam pogled u neĉije oĉi mole da me uništi. Da ne priĉamo o smehu ili šali. Oanjima. Nova reĉenica, ma šta ona znaĉila, u stanju je da me, po neko262 Skot Tarou liko minuta,aci iz ravnoteţe. Zato je za mene ovako najbolji”. Šta hoću da kaţem? SviĊaš mi se. Mislim da i t

aš. Ne gledaš me s visine. Bila si na nekim rdavim me-stiina, to mogu da osetim. Ali što te više glevcnam da nas dve nismo iste, mada bih ja vol cl a da jesmo. Vole-la bih, kad bih bila n stanju da satim, kao što si ti to iĉinila. Volela bih da znaš kako se mnogo trudim oko toga. Mislim da “normal

atraju da ja ţelim da se predam. Ali, mnogo mi snage treba da ostanem pri ĉistoj svesti. Svaki put dim ili ĉujem radio, ja se uplašim. Kad se nadjem na ulici, stalno sebi ponavljam: ne slušaj, ne sluonda i sami pogled na nekoga ko sedi u autobusu i nosi vohnen, moţe potpuno da me razori. Svaki d vidim slušalice na neĉijim ušima, ja ĉujem glasove koje ne Ţelim da slušam. Ĉak i sad dok ukuce reci, mogu da osetim kako iz tastature izlazi neka sila i nema naĉina da od sebe oteram misao, ka

mo, u srcu Interneta, vreba neki veliki Oz i samo ĉeka trenutak da me šĉepa. Sva moje snaga iscrplju toj borbi. Ja sam poput onih ljudi iz filmova koje sam gledala kao dete, koji na uzburkanom momzive brodolom i oĉajniĉki se bore u vodi drţeći se za pojaseve za spašavanje ili daske koje plutajdi. Ja vidim da i ti svaki dan pokušavaš isto. Pokušavaj. Bori se. Biće mi teţe ako saznam da si se

edala. Ti usrećuješ Artura. Meni je lakše kad je on srećan. Ne moram da razmišljam o tome da samupropastila ţivot. Molim te, uĉini sve što moţeš da bude srećan. Ne samo zbog mene. Zbog njega. sluţuje da bude srećan. Bilo bi strašno kad ti ne bi bila sa njm. Uvek je bolje utroje, tvoja prijateljzan Dţilijen se osećala kao gromom pogoĊena. To pismo kao da je bio napisao neko za koga traţe

kup, neko za koga znaš da nikada neće doĉekati slobodu. Kad je pustila Artura da pogleda u ekran,što se moglo i oĉekivati, briznuo u plaĉ. Poruke koje je on dobijao, sastojale su se iz par desetinae je Suzan uspevala nePopravljive greške 263 kako da poveţe u retkim trenucima duševne bistrin

i, on nije bio ljubomoran, koliko dirnut brigom koju je sestra ispoljila prema njemu I takode, odjedlašen.

bog ĉega ona brine?” upitao je Artur. Dţilijen nije htela da mu odgovori, ali osctila je kako se iznahovih glava navlaĉi tamni oblak. Ĉak i neko ko je kao Artur uvek prepun nada, morao je da postancstan opasnosti koju je uoĉila i jedna duševna bolesnica. Te noći, dok su vodili ljubav, bili su neksutni. I dalje su bili zaljubljeni, ali svesniji stvarnosti u kojoj ţive. Kasnije, kad je Dţilijen sa noćĉića uzela cigaretu, Artur je postavio pitanje koje se ranije nije usuĊivao glasno da izgovori. “Štasliš, šta će se sa nama desiti?” Ona mu je na samom poĉetku rekla šta moţe da oĉekuje i sada je, mţelela da ne bude tako, mislila isto. “Mislim da ćeš me ostaviti i naći nekog svojih godina, Artureenićeš se. Dobićeš dccu. Imaćeš svoj ţivot.” Trgla se kad je shvatila u kolikoj men je predvidela itur se, naravno, zapanjio i samo je, naslonjen na lakat, namrgodjen zurio ispred sebe. “Nemoj seaviti da me ne razumeš, Arture. Kasnije će to biti mnogo bolje za tebe.” “Kad kasnije?” “Da imaš



adeset i pet ili trideset i pet, razlika u godinama ne bi bila toliko vaţna. Ali, ti treba da imaš decu,ture. Zar ne ţeliš decu? Većina ljudi ih ţeli.” “A ti?” “Za mene je kasno, Arture.” To je bila poslesreća njene osude na zatvor. Dok je robijala, prošle su poslednje godine u kojima je mogla imati di ta misao je bila potisnuta u dubinu, zajedno sa toliko drugih izneve-renih nada. “Zašto je kasno?”ao je on. “Da li govorimo samo o biologiji? Svet je prepun dece koja ĉekaju da ih neko voli.” Unom prisustvu Artur je postajao plahovit, nadahnut ĉak. Zar najveća razlika izmeĊu ljudskih bića lika izmeĊu mlitavog fataliste, koji se predaje sudbini, i ĉoveka koji nastoji da, bar u širokimvirima, ostvari svoje zamisli. A ona je njegova zamisao. Oh, kako je ţelela da to odbaci, i da mu

brani da pred njom pravi takve planove, kao što je njen otac zabranjivao da se huli na Boga. Ali, to su264 Skot Taroii više lepo, suviše daleko od onoga sa ĉim se već bila pomirila. On je još uveko dobro sagledao. A kad to, hladne glave, ipak jednom uĉini, on će otići od nje. Ali, ona je odluĉilva u sadašnjem trenutku. Zato ga je, umesto da nastavi lagani hod po istini, sa oklevanjem neţnogrlila. “Zar ne vidiš, Arture, kako već sad pokušavaš da nadeš naĉin na koji ćeš sa mnom imati sve

si ţeleo za sebe. Za tebe je ovaj period jedna velika avantura. Ali, kad se on završi, nećeš biti u napustiš sve ono što si ţeleo od ţivota.” “Hoćeš da kaţeš kako nikad nisi poţelela da postaneš

ditelj?” To je bilo nezamislivo u ovom ĉasu. Sopstveni opstanak zahtevao je od nje svu snagu kojopolagala. “To bi bila jedna velika promena, Arture.” “Ali, zar u tome i nije smisao ţivota? U promti srećniji, savršeniji? Vidi samo koliko si se ti promenila. Smatraš li da je to promena na bolje?”e nikada s te strane sagledavala stvari. “Stvarno ne znam”, rekla je. “Volela bih da je tako. Isto ka

h volela da opet ne napravim iste greške u ţivotu. Ali nisam baš uvek sigurna.” “Ja jesam. Ti sieĉena.” “Da, jesam.” “I nemaš više problema te vrste?”

lašena i pomalo sujeverna, ustezala se da kaţe, kako je sad sve u redu. Osim u trenucima velikogbuĊenja i panike, ona nije osećala ni daleku potrebu za drogom. Sa problemima se suoĉavala ĉisteesti. Potpunost njenog oslobaĊanja od zavisnosti od droge, ponekad je u njoj izazivala zabrinutostbilo u oĉiglednoj suprotnosti sa iskustvima drugih leĉenih narkomana. Jedno veĉe pitala je Dafija oţda ne zavarava samu sebe. On ju je neko vreme gledao bez reci. “Ne, Dţil, mislim da si već urad

e što je bilo potrebno da se uradi.” Ona je ponovila Arturu Dafijev odgovor, ali je on i dalje insissvojo tvrdnji. “Dakle, ti si potpuno slobodna”, rekao je Artur. Ne. To nije bila prava reĉ. Ona se

omenila. Ali nije bila slobodna. “Da li si se ti promenio, Arture?” Popravljive greške 265 “Ti se ovo je najsrećnije doba u mom ţivotu. I nije završeno.” “Stvarno Arture, zar ne bi bio srećniji s nima godina koliko i ti?” “Ne. Nikad. Hoću da kaţem, ja sam ĉovek starog kova. Volim naizgled

moguće stvari. Ljubav shvatam kao sudbinu. Još uvek gledam filmove iz pedesetih i plaĉem uz njihisam baš toliko stara, Arture.” On ju je zagrlio i nastavio. “Ja sam srećan”, ponovio je. “Od ovogma lepše. Moraću da zapevam, Dţilijen.” Ona je samo uzdahnula na tu pomisao. Izazvan na dvobojli i okrugli Artur, stao je onako go na sred sobe i pustio glas. “Sanjao sam o nekom ko na tebe liĉ

i lepša od tih mojih snova.” Drugi stih joj je probio srce. Ali Artur, koji je umeo da iznenadi, imaglas i oĉigledno je mnogo slušao sentimentalne pe-sme. Pustivši glas on je pevao svaki stih, svakren, sve dok se Dţilijen, po prvi put posle mnogo godina, nije zacenila od smeha. 3d, 24. jul 2001

OŠE ZA MENE Ernu Erdaju smrt je najzad zakucala na vrata. Iako robijaš, on je u gradskoj bolnicbijao svu potrebnu pomoć: od hirurških zahvata, do zraĉenja i hemoterapije. Ali jedan stari neprijiznenada napao iz potaje. Usred hemoterapije, Erno je dobio zapaljenje pluća i uprkos ogromnimzama antibiotika, njegova pluća, naĉeta rakom nisu mogla da se oporave. Doktori sa kojima su Pam

Artur razgovarali, davali su pesimistiĉke prognoze. Erno je opet prebaĉen na zatvorsko odeljenjeadske bolnice. Arturu je, da bi ga posetio, bila potrebna saglasnost i zatvorske uprave i Ernove

rodice, a obe strane su nedeljama s tim odugovlaĉile. Konaĉno, Artur je zapretio ţalbom sudiji Harlou ne bi naredio Ernu da govori, ali bi svakako zabranio svako ometanje od strane onih koji su



ršavali Mjurieline zapovesti ili zastupali njene interese. Artur je 266 Skot Taroii Popravljive gre7

a puta traţio i dobio odlaganje odgovora na Mjurielin zahtev apcla-cionom sudu, da se Romijcv hnaĉno odbaci, tvrdeći da mu je potrebno dodatno vrcme za istragu što je, u stvari, znaĉilo susret sam. Sud je konaĉno odredio poslednji rok u petak te nedelje, što je samo povećalo neophodnost susErdajom. Posle više od sata provedenog u ĉekaonici zatvorskog odcljenja, Arturu je konaĉnozvoljen pristup. Na brzinu su ga pretresli i otpratili duţ linoleumom pokrivenih, slabo osvctljenihdnika. Pratilac koji inu je dodeljen, objasnio mu je usput, kako je porodica ljuta zbog Arturovoglaska, kojim je prekinuta njihova po-seta. Kad se pribliţio Ernovoj sobi, na hodniku je ugledao dve. Jedna je bila niţa i zapuštenija. Ispostavilo se da je to gospoda Erdaj. Druga, koja je na sebi im

knju, moţda suviše kratku za ţenu njenih godina, bila je Ernova sestra Ilona, Kolinsova majka. Bilaka i visoka, sa dugim rukama i svetlom kosom, koja je poĉela da gubi sjaj i dosta je liĉila na Erna šavo lice i ista tvrdoća koja je zraĉila iz njega. Sa malo reci, ţene su izrazile svoje ogorĉenje: prvog Arturovog upada, a drugo zbog sramote koju je njegovo ispitivanje nanelo Erdaju s kojom će oneti još dugo posle njegove smrti. Ilona, koja je isto kao i brat imala svetlc i prodorne oĉi, uputila

dan zapovedniĉki i prekorni pogled. Artur je obećao da će se kratko zadrţati u njegovoj sobi. Kad efonirao, bolniĉarka mu je objasnila da Erdaj ima visoku temperaturu, ali da je pri svesti. Njegov

nje pogoršavala je i ĉinjenica da mu je rak naĉeo i kosti, što je bilo uzrok velikih bolova. U toj falesti, za disajne puteve na granici kolapsa, najveću opasnost su predstavljali jaki opijati. Kad je Aao, Erno je spavao i potpuno je liĉio na ĉoveka koji će uskoro umreti. Od poslednjeg pojavljivanjdu bio je mnogo smršao. Zbog hemoterapije izgubio je dobar deo kose, od koje su ostala samo pojkava mesta na glavi. U ruku mu je bilo zabodeno nekoliko infuzija, a na nosu je imao plastiĉnu makiseonikom, koja se zamagljivala pri svakom njegovom izdisaju. Imao je i neke komplikacije s jetţa mu je bila iste boje kao i ţuti jastuk pod glavom. Novi ţuti ĉovek, pomislio je Artur. Primakavš

oju stolicu, ĉekao je da se Erno probudi. U sebi, zamišljao je stotine naĉina na koje bi Erno mogaovrati verodostojnost, ali nije video ni jedan na koji bi se njegovo svedoĉenje moglo uskladiti sa

edoĉenjem Ţenevjev Karijer. Mjunel, koja ga je juĉe pozvala da ga obavesti da će se suprotstavitakom daljem odugovlaĉenju odgovora na njen zahtev, imala je novu teoriju o motivima Ernovih lan je protiv smrtne kazne”, kazala je. “On je taj koji je otkucao Romija, a sad, pošto je doţiveoigiozni preobraţaj, ne ţeli da umre u smrtnom grehu i daje sve od sebe da spreĉi njegovu smrt.” No pretcrano ubedljivo, ali je bilo bolje od prethodnog Mjurielinog objašnjenja, prema kome je Er

o pravi monstrum. U stvari, dok je sedeo u sobi, Artur je osetio i malo saţaljenja prema Erdaju. Uĉetku nije mogao da dokuĉi njene uzroke, ali kako su prolazili minuti ispunjeni tihim bolniĉkimucima, on je shvatio da Erno mnogo liĉi na Harvija Rcjvena u njegovim poslednjim danima. Pomioca i na veliĉinu njegovog obiĉnog ţivota, kao i uvek, ispunjavala je Artura uzvišenim osećanjima

kako se Dţilijen pojavila u njegovom ţivotu, ta tuga nije više bila tako duboka.k je razmišljao, iznenada je postao svestan da je Erno budan i da ga paţljivo posmatra. Artur, koj

og posete teškom bolesniku morao da nosi masku preko lica, skinuo ju je da bi Erdaj mogao daepozna njegovo lice. Ernovo razoĉarenje je bilo vidljivo. “Nadao sam se da ste vi moj nećak”, rekGlas mu se pretvorio u krkljanje i svaki ĉas je ostajao bez daha. Ipak, pomisao na Kolinsa izmamb smešak na njegovom licu. “Dolazi veĉeras”, kazao je. “Dobar deĉko. Ispao je dobar na kraju. Im

oblema. Ali sad je dobar. Divna deca.” Zadovoljan tom mišlju, Erno je zatvorio oĉi. Artur je maloekao, a onda ga je upitao da li je ĉuo za Ţenevjev. On je klimnuo glavom. Iznenada, posle nedelja

ovedenih u zamišljanju ovog razgovora, Artur nije mogao da formuliše prvo pitanje. “Dobro, dodali je to taĉno?” “Naravno”, prošaputao je Erdaj. “Zato sam i okrivio Vevericu” “Zato što ste znal



pretio da će ubiti Lujzu?” “Taĉno.” Svaka izgovorena reĉ je kod Erna traţila naprezanje ĉitavogaganizma, ali je sasvim dobro shvatao o ĉemu se radi. Kazao je da je Lujzino ubistvo prikaĉio Vevje znao za njegovu pretnju. Emo je ubio Lujzu zbog sopstvenih razloga, ali je Veverica od sebe

apred napravio ţrtvenog jarca. 268 Skot Tamu “Rekao sam Lariju da ispita Ţencvjev.” Emo jezadovoljno odmahnuo glavom, besan zbog Larijevc gluposti. “Trebalo je da to shvati. Još prĉ desedina.” “Mislite na avio-karte?” “Ne, kaite. To nije dobro za mene.” “Zato što ste bili šef ezbcdenja?” Emo je odmahnuo rukom. To je oĉigledno bila komplikovana priĉa, ali se Artur pribvoljno blizu da ĉovek koji je gubio dah moţe da mu je ispriĉa. “Ţencvjev.” On se nakašljao progu

uvaĉku i zatvorio oĉi, boreći se s bolom koji se odnekud pojavio. Kad se povratio, zaboravio je omu je bila reĉ. “Ţenevjev?” rekao je Artur. “Ne mislim da je znala za karte.” “Zašto?” “Ne bi mizala za Vevericu. Loše za njenu prijateljicu.” Loše zbog opasnosti da Lujzu uhvate da potkradampaniju. Promislivši o tome, Artur je shvatio da je Erno u pravu. Kad ga je izvestila o Ro-mijcvoetnji, Ţenevjev nije ništa znala o kraĊi karata. O tome je saznala tek kasnije, kad ju je Lujza izgrdio što je ukljuĉila Erdaja.” “Taĉno”, rekao je Artur. “Dakle, šta je Lan trebao da shvati?” “Lujza.verica. Pretnja.” Erno je skupio prste. “Ostalo…” Napravio je prezriv izraz na licu, da oznaĉi kake toliko vaţno. Zakljuĉak koji se nametao posle Ţenevjevinog izveštaja o Romijevoj pretnji, jestesavko bio razoĉaran zbog ljubavi. To bi bio odliĉan motiv. “Pobogu, Erno. Zašto to niste ranije

kli?” “Komplikovano.” Erno je ĉekao da ga popusti grĉ. “Loše za Vevericu.” Tu je takoĊe imao pĉa koja bi poĉela sa Romijevom pretnjom ne bi daleko dogurala. Iako je shvatio njegove dobre naArtur je osetio kako gubi samopouzdanje. Postajalo je sve jasnije u kojoj meri se Erno poigrava nom.

og bola ili trenutnog gubitka svesti, Ernove oĉi su bile nepomiĉne. U tom stanju njegova bolest sedeti u svoj svojoj surovosti: splet vena, ţute linije, staklasti pogled. Trepavice mu behu otpale, a opci zapaljeni od groznice. “Za mene, takoĊe”, rekao je iznenada. “Za vas, šta?” upitao je Artur. “Ta vas bilo loše?” Erno je saĉekao da se izbori s kašljem, a onda je klimnuo glavom. Popravljive g9 “Zašto?”, upitao je Artur. “Zašto bi to bilo loše po vas?” “Karte”, rekao je Erno. “Krao karte,

oĊe.” “Vi ste to radili?” “Erno je opet klimnuo glavom. “DoĊavola, zašto ste to ĉinili?” Erno je ezrivo odmahnuo rukom i zagledao se u tavanicu. “Glupo”, rekao je. “Trebale pare. Porodiĉnioblemi. Dve godine pre toga.” “Pre nego što je Lujza to uĉinila?” “Taĉno. Prestao sam, ali sam bilašen.” “Bili ste uplašeni?” “Uhvatili su nju, uhvatiĉe i mene.” Erno je zastao da bi došao do dahaato sam i otišao u restoran. Da je zaustavim. PosvaĊali smo se. Gas je došao sa pištoljem.” Erno opio oĉi. Ostalo nije trebalo ponavljati. “To dakle nije bila ljubavna zgoda?” Na tu misao Erno s

mo slabo osmehnuo. “Pobogu”, rekao je Artur. Bio je suviše glasan, ali odjednom i oĉajan. Imao jećaj da su stvari krenule u krivom smcru i da će, na kraju, morati da spašava sopstvcnu koţu. “Pob

mo! Zašto to niste odmah kazali?” “Penzija”, rekao je. “Dvadeset tri godine. Za moju ţenu je tako b

a sve ostale.” Bolje za Romija, bolje za njega - to je ono što je Erno hteo da kaţe. Ali je zaboraviokao i svaka laţ, uništava i one istinite de-love njegove ispovesti. Artur je razmišljao. Prva pomisbila da odmah pozove sudskog zapisniĉara, da ovo zabeleţi. Ali je predviĊao i dalje poteze.urielino tvrĊenje da Erno oblikuje priĉu u skladu sa svojim potrebama, na taj naĉin će biti dokazatim, Erno je prekršio zakletvu koju je poloţio pred sudijom Harlouom. U oĉima zakona on je takostao potpuno nepouzdan svedok. A povrh svega, pokaza-će se da je i lopov koji je potkradao kućuoj je dvadeset i više godina zaraĊivao hleb. “Erno, da li je to sve?” Erno je skupio snagu da odlumne glavom. “A šta je sa onim momkom, Faraonom?” pitao je Artur. “Moţemo li doći do njega?” niko i ništa. Sitna muvara. Nestao davno.” “Da li on ima neke veze sa ubistvima?” 270 Skor Tarou

novih grudi doprlo je tiho krkljanje; pomisao na još jednog osumnjiĉenog natcrala ga je na smch. Slagano odmahnuo glavom. Jastuk na kome je leţao, izgulio je svu kosu sa njegovog potiljka.



a. Samo ja.” Ispruţio je ruku i prstima koji su goreli od groznice, dotakao je Arturovu šaku. “Tvojomak. Ništa. Nije bio tamo. Potpuno nevin.” Erno je onda prošao kroz napad jakog kašlja, a zatim vu pojavu i ponovni nestanak jakog bola. Ali nije izgubio nit. “Potpuno.” Iako je to od njega zahtevroman napor, Erno se okrenuo prema Arturu i pribliţio mu svoje lice. Na trenutak su inu oĉi postaetlije, ili se to samo ĉinilo zbog ţute boje njegovog lica. “Lari neće da mi vcruje”, prošaputao je.uviše je ohol.” “Verovatno.” “Ja sam ih sve pobio.” Napor od ove izjave i pokreta koji ju je pratirpli su iz njega svu preostalu snagu. Ukoĉeno je zurio u tavanicu, da je Aitur pomislio kako je već

mro, ali je onda opet osetio dodir njegove ruke. “Mislim stalno o tome”, rekao je Erno. “Sve vreme

vidim. Sve što shvatam. Ţeleo bih da nije bilo tako na kraju.” Što je razgovor više odmicao, Artuećao kako mu Erno postaje sve dalji. Priĉu koju je Erno naslikao: Lujza na parkingu, svaĊa ljubavsle toga, sve te scene Artur je video kao na filmu, a sad su jednim potezom bile izbrisane. Posle sd bude izašao iz bolnice, moraće da prihvati ĉinjenicu, ĉvrstu kao stena, da je Erno laţov, ĉovek ĉavi motivi bili da, propadajući, sa sobom povuĉe sve koje moţe. Poslednja verzija je pukla i razbo ĉaša. Da krpi opet novu? Ipak ovde, u Ernovoj blizini, Artur mu je verovao. Moţda je razlog toma Ernova veština da obmane ĉo-veka. Ali mu je on, uprkos svemu, ipak verovao. Erno je otvorio je i dalje ćutao. “Uvek sam to znao”, rekao je najzad. “Znao, šta?” Erno je prikupio snagu da sedigne, i Artur mu je priskoĉio u pomoć. Ernovo rame je bilo sama kost. “Ja”, rekao je Erno i zgrĉe. “Vi?” “Ja”, rekao je on. “Rdavo sam ţiveo. Zašto?” Popravljive greške 271 Artur je pomislio dfilozofsko ili religiozno pitanje, ali je ono bilo samo retoriĉko, i Erno je imao odgovor na njega. “m znao”, rekao je on. “Suviše teško.” “Šta”7” Erno je na trenutak oklevao, gledajući ga oĉima naima nije bilo više trepavica. “Suviše je teško biti dobar”, rekao je. 31U 2. avgust 2001. SUDSKIOPISI “Pobedili smo” rekao je Molto, sa licem nalik na puding od va-nile, i zgrabio Mjurielinu ruk su posle završenog jutarnjeg sastanka izlazili iz Nedove kancelarije. Apelacioni sud je izrekao sšljenje. Gendolfov habeas se odbija i ukida se odlaganje smrtne kazne. “Pobedili smo”, ponovio jolto. Tomi je bio neobiĉan ĉovek. Retko je bio u stanju da sagleda šumu, ali je zato bio sposoban dori svako drvo u njoj. Pre deset godina kada je Gendolf bio osuĊen, on je bio glavešina, a Mjuriegov podreĊeni koji tek stiĉe iskustvo. Nikad nije uspeo da shvati kako se ona tokom godina, prvo

ednaĉila sa njim, a onda postala glavni tuţilac, dolazeći na poloţaj koji je Molto uvek priţeljkivaobe. Tomi je bio Tomi, lišen smisla za humor, uporan kao lovaĉki pas, potpuno posvećen ţrtvama,liciji, okrugu i ĉinjenici da bi svet bio bolji kad u njemu ne bi postojali ljudi koje on proganja iuĊuje. Mjuriel ga je snaţno zagrlila.

ikada nisam ni sumnjao”, rekao je Tomi. Rastao se od nje sa osmehom, obećavši joj kopiju mišljem se Karol vrati iz suda. Ned je krenuo u obilazak sa senatorom Melvojnom, zato mu je ona i ostavruku. Na drugoj strani velikog predvorja koje je razdvajalo njegovu kancelariju od njene, Mjurieloverila poruke pristigle na njeno ime; videla je da su je zvala ĉetiri novinara, a onda je zatvorila v

sebe. Kad je sela za svoj veliki radni sto, zatvorila je oĉi, prepustivši se ogromnom olakšanju, ĉiintezitet pomalo iznenadio. U poslovima kao što je ovaj, ĉovek mora da vu272 Skot Taroii ĉc prateze. Ima dana kad sve ide kao podmazano, ali uvek moraš biti svestan da ako pogrešiš u sastavljatuţnice, sve što si totad dobro uradio stavljaš na kocku. U Romijevom sluĉaju nije bilo u pitanju sano napredovanje, nego i ćela njena karijera koja je izgraĊena na laţnim osnovama. Ali to iskustvo

dovi i usponi - to je bilo ono za šta je vredelo ţiveti. Odjednom joj je postalo potpuno jasno: ona ela da postane novi drţavni tuţilac Kajndel Kauntija. Kad joj se uĉinilo da će joj to mesto izmaći,vatila je koliko joj ono, zapravo znaĉi; bila je to stvar liĉnog ponosa i posledica dugogodišnjeg rai je takoĊe postala sigurna da će, ako je, kojim sluĉajem, Gendolfov sluĉaj ukopa i ako Blajtovi o

eta blokiraju njen put ka uspe-hu, ona na neki svoj naĉin ipak ostati netaknuta. Nije vcrovala u Bogi pokretom ruke pomera i rasporeĊuje stvari u svetu. Ali ako ne postane drţavni tuţilac, moţda će



k biti za njeno dobro. Tokom poslednjih meseci, dva puta ju je iz sna budila misao o bogo-slovskoli. U poĉetku joj se to ĉinilo smešnim, a onda je poĉela ozbiljno da razmišlja o toj varijanti. Moţo verski propovcdnik mogla da bude korisnija nego što je to do sada bila. Kucnuvši, ušla je Kcrolnej, mršava plavuša stalno crvenog nosa, i donela joj mišljenje Apelacionog suda. Mjuriel nikad nnogo marila za tajanstvene razloge tog suda. Osnovne stvari koje su nju zanimale bile su jasno ocrtvica ili nevinost, prava pojedinaca pred pravima zajednice, pravilna upotreba moći. Filigranskorašavanje donetih odluka, po njenom mišljenju, predstavljalo je samo dekoraciju. “Dobar posao”,Mjuriel. Karol je izvukla pobedniĉke papire i stavila ih pred nju. Ipak, i jedna i druga su znale da

og toga što nije uspela da unapred otkrije šta Artur smera sa Ernovim svedoĉenjem, Kerol nikad nstati javni tuţilac. Tokom svog rada, Mjuriel je donela mnogo loših vesti, ne samo advokatima odbihovim klijentima, već i svojim saradnicima u kancelariji, u kojoj je samo manji deo njih dobijaoĉajeve, sudska naimenovanja, titule i povećanje plata, kome su svi teţili. Za nekoliko kvadratnihtara u kancelariji, vodile su se ţestoke borbe izmeĊu zaraćenih strana sa previše egoizma i s jedn

uge strane. A Mjuriel je, sa solomonovskom hladnokrvnošću, odluĉivala ko će dobiti rat. Kerol, ke imala osećaj za sudske stvari, ispala je iz igre. Popravljive greške 273 “Ovi uroĊenici su neum

kla je Jolanda, jedna od Mjuri-elinih pomoćnica, kada je Kerol izašla iz kancelarije. Jolanda je, udjuvremenu bila primila više telefonskih poziva od novinara. Mjuriel je pozvala Dontela Bencta,

edstavnika za štampu, koji joj je ĉestitao na pobedi.

aţi odeljenju za štampu da ću njihove grozne pohvale saslušati danas u podne”, rekla je. On sesmcjao i pitao je koga ţeli pored sebe na konferenciji za štampu. Molto i ona s jedne strane, zatimrold Grir, koji je sada komandir policije i koji to zasluţuje iz više razloga. “A Starĉek?”, upitao jntel. “Apsolutno”, rekla je Mjuriel. “Njega ću liĉno ja pozvati”. Pre nego što je spustio slušalicu,ntel je rekao: “Nemoj zlo uraditi, curo. Zapamti jednu stvar. Skepticizam je sastavni deo novinarssla.” “Šta misliš, da li skepticizam treba da doĊe pre ili posle deljenja saveta?” Onda je okrenulakoliko brojeva, dok najzad nije pronašla La-rija. “Ĉestitke, detektivu. Apelacioni sud misli da sivatio pravog ĉoveka.” “Ne zezaš se?” Ona mu je proĉitala najvaţnije delove saopštenja. Posle sva

ka, on se smejao kao dete. “Vreme je za susret sa novinarima”, kazala mu je ona. “Moţeš li da seteraš do podne?” “Videću šta moj plastiĉni hirurg moţe da uĉini po tom pitanju. Ovo, dakle, znaĉiogu poništiti svoj zahtcv internetu za informacije o Farou Kolu?” “Verovatno.” Ispitivanje koje jenovim svedoĉenjem bilo obnovljeno, bilo je gotovo. Za godinu ili dve, ovaj sluĉaj će pominja-ti stur i poneki advokat, koji se bude borio za preinaĉenje smrtne kazne. Ali Lari je odradio svoje, njsao sa Mjuriel bio je priveden kraju. Kad je spustila slušalicu, Mjuriel je bila iznenaĊena ţeljom je bude u njegovoj blizini. Oko devet sati ujutru, glavni referent apclacionog suda pozvao je Artu

u javi da će za sat vremena biti obnarodovana odluka suda po pitanju molbe Romija Gendolfa. KadArtur javio 274 Skot Tarou Pamcli, ona se ponudila da ode do suda i liĉno donese pisanu odluku,

je Artur dobio vreme da se pribere pred susret sa novinarima. Na putu prema sudu, ona je na trenuatila u njegovu kancelariju. “Izgubićemo”, rekao joj je on. Da je to ĉula pre poslednjeg susreta samijem Gendolfom, ona bi se svakako pobunila. Sada je, pak bila bez ţelje da se bori i zato je sam

kla: “Znam”. Posle dvadeset minuta javila se iz zgrade apelacionog suda. U svakoj njenoj reci oseutuĉenost. “Mrtvi smo”, javila je Pamela sa svog mobilnog telefona. “Naravno, on je bukvalno mrsmo mrtvi na papiru.” Ĉitala je Ar-turu glavna mesta iz sudskog rcšcnja. U vezi sa molbom za dru

beas corpus, godpodinu Gendolfu je odobren jedan odreĊeni period vremena da pribavi dokaze oojoj nevinosti, a koji ranije nisu bili poznati. Iako je od strane suda naimenovani advokat gospodinndolfa… “To oni misle na nas”, rekla je Pamela, kao da, posle toliko godina iskustva, Artur toga

ogao da se seti. “Iako je, od suda naimenovani advokat, doveo novog svedoka da potvrdi Gendolfovinost, svedoĉenje Erno Erdaja nije potkrcpljeno nalazima sudskih veštaka… “Baš zanimljivo kak



og nisu selili u Romijevom sluĉaju.”

astavite”, rekao joj je Artur. “Pored toga, g. Erdaj je osuĊen zbog teškog prestupa i ima oĉigledanotiv da se osveti kriminalistiĉkoj sluţbi, koja ga je kaznila, i takode je priznao da je pre desetak goo iskaz koji je u potpunoj .suprotnosti sa njegovim današnjim tvrĊenjima. Vaţno je zapisati da jenevjev Karijer, svedok koga organi vlasti do sada nisu otkrili, posvedoĉila o jednom, po Gendolftuţujućem iskazu, i da je iznela nove dokaze za postojanje motiva kod g. Gendolfa da ubije jednu oava. Za razliku od prvog svedoĉenja, iskaz gospoĊe Karijer je u skladu sa do sada utvrĊenimjenicama. Mi smo svesni da je poštovani sudi ja okruţnog suda…” “Dobro, ovo “poštovani” nisuvili pod znake navoda”, prekinula je Pamela ĉitanje, aludirajući na odbojan stav koga su sudijeelacionog suda imale prema Kenetu Harlouu. Ovog puta kad joj je rekao da nastavi sa ĉitanjem odutr nije skrivao nestrpljenje. “Dobro”, rekla je Pamela. “Poštovani sudija okruţnog suda, od-liĉiosvedoĉenje Erno Erdaja prihvati kao verodostojno, ali Popravljive greške 275 je ono dato pre iskspoĊe Karijer, koji je, sa svoje strane znatno umanjio znaĉaj sudijine odluke. “Od g. Gendolfa se set godina uzaludno oĉekuje da podnese bilo kakav dokaz o svojoj nevinosti, lako je to bacilo sumopravdanost ove nove molbe, ipak je vaţno da je moliteljit data prilika da ispuni ovaj zahtev i reĉteve priloţi sudu. Molba :.a habeas corpus, posebno ako se podnosi drugi put, ograniĉena je naravke mogućih kršenja optuţenikovih ustavnih prava, što bi moglo da dovede do pogrešne presude

stoji osnova da se veruje kako je g. Gendolf ispunio ovaj standard. Smatramo da je neposredan dovici g. Gendolfa, ostao i dalje na snazi; u stvari, koliĉina dokaza protiv molitelja, kroz poslednjistupak se samo povećala. Prema tome, smatramo da ne postoji zakonska osnova za udovoljenje mdrugim habeas corpusom. Ma koliko da se naša prva odluka, koja je odabrala jedan krivi period

nošenje novih dokaza, shvatila kao dozvola za novu molbu, mi smatramo da bi takva dozvola bilarazumno data. Zato smatramo da je duţnost naimenovanog advokata prestala i sud mu se zahvaljujeavljenom zadatku. Naše prvobitno odlaganje smrtne kazne ovom odlukom se ukida i Višem sudujndel Kauntija ostaje datum za njeno izvršenje.” Kad je završeno s ĉitanjem, Artur je gledajući kro

ozor na reku, imao osećaj kao da se davi u njenoj tamnoj vodi. Njegov ra-cio je bio okrenut Romij

je srce bolelo zbog njega samog. Mediji neće shvatiti nijansu, ali poruka suda njemu je bila potpuna. Oni misle da je on, iz tog sluĉaja ili pokušao da izvuĉe liĉnu korist, ili nije bio oprezan u onoj

kojoj je trebao da bude. Kao naimenovani advokat, on je trebao da postupa sa odmerenoscu koju nkazao. I shvatio je da je to istina. On je bio ĉovek podloţan strastima. Ono što je zahvaljujući Romkrio jeste da za takve strasti u zakonu nema mesta. Na trenutak, svetlost se upalila, a onda se opet,lukom suda, ugasila. Lan je mrzeo novine i one koji ih prave. Bilo je nekoliko reportera sa kojimaleo da se viĊa, ali nikada nije mogao da prihvati njihov naĉin gledanja na stvari. Om jedva da su deli vatru, vrelinu nikad nisu ni osetili, a ipak su ţeleli svima okolo da priĉaju o poţaru. Zato je svanjem gledao kako im je Mjuriel natrljala nos.

ostorija tuţilaštva namenjena za kontakte sa novinarima, nekada je bila soba u kojoj je zasedala verota. Njen zadnji zid je bio islikan poput kulisa, dok je podijum bio izdignut iznad poda, a na 276 rou njemu se nalazio grb okruga smešten odmah ispod mikrofona. Uprkos svom izrazitom bledilu.uriel je bila smirena i prijatna, ali i odluĉna. Predstavila je uĉesnike konferencije za štampu, posemenuv-ši Larija, a onda je odluĉnim glasom pohvalila odluku apclacionog suda i istakla vredan ivestan rad ostalih uĉesnika u sudskom postupku. Rekla je, kao što to već mesecima ĉini, da je došlme da se nad Romijcm Gendolfom izvrši smrtna kazna. Neki novinari su hteli da ĉuju njeno mišlj

Ernovoj priĉi, a ona ih je uputila na sudsko rcšenje. Gendolf, a ne Erno, bio je glavna tema. Vevervica je dokazana i sud je jednodušno objavio da je postupak bio pošten. Troje sudija, kojima se nala imena, iz Apelacionog suda su tako postali Mjurielini advokati. Ĉim su se reflektori ugasili, L



bavio kravatu. Šef mu je ĉestitao, a on se na momente šalio sa Moltom i Kcrol. Mjuriel ga je saĉeih dvoje su zajedno prošli kroz mermerno predvorje zgrade koje je vrvelo od ljudi. Ona ga je uze

d ruku i to je delovalo nevino u gomili koja ih je okruţivala. “Uradio si veliki posao, Lari. Ţao mismo ovog leta imali toliki poţar, ali to je naš posao.” Upitao ju je šta će se dalje dogaĊati, a ona

opisala moguće legalne korake, koje Artur ili neki njegov mogući naslednik mogu da preduzmu. Aatrala je, da je to unapred osuĊeno na propast. “Da li Artur stvarno napušta sluĉaj?” pitao je Lariavisi od njega. Sud ga je oslobodio duţnosti.” “Rekao bih da je on uporan borac. Neće se lakoedati.” “Moţda.” “Dakle”, rekao je ponesen osećanjima, dok su stajali na stepeništu, okruţeni gom

avnika i graĊana koji su prolazili pored njih. “Pretpostavljam da je ovo konaĉno zbogom.” Ona sejatno nasmešila. “Teško da će biti tako.” “Ne?” “Ti bi opet da izaĊeš iz mog ţivota, deĉko! Pozoebalo bi nešto da popijemo u znak pobede. Ozbiljno ti kaţem.” Pri tom se propela na prste i zagrliajstor u scenskom nastupu, kao uostalom i svi advokati, ona je to izvela na jedan, spolja gledano,vim naivan naĉin. Prolaznicima je to moglo da izgleda samo kao jedan srdaĉan pozdrav starihjatelja. Ali u naĉinu na koji se privila uz njega, bilo je to mnogo više od toga. Dok je odlazila, lju

u je mahnula preko ramena, i to je bio prvi i jedini gest na Popravljive greške 277 osnovu koga bi gao da kaţe da se tu zapravo radi i o neĉem više. On je i dosad od nje dobijao sliĉne poruke, ali t

da je bio potpuno siguran o ĉemu se radi. Zapanjen, on je krenuo duţ visokih stubova u proĉelju zgnavici, sklonio se u njihovu senku, ali je onda primetio da se na nebu navlaĉe oblaci. U vazduhu

ć osećao miris kiše. I ranije je mislio kako je taj proces završen, mada u to doba nije nalazio radomisli. Jednostavno je dve nedeljc, koliko je trajalo suĊenje Veverici, odsedeo pored Mjuriel. Te

vedeset i druge, Mjuriel i on više nisu bili zajedno i ona se spremala za

ak sa Telmejdţom. Lari je odlazio na to suĊenje stalno se nadajući da će ona ipak promeniti svojuluku. Kad se to, ipak, nije dogodilo, on je bio toliko utuĉen, da je u jednom trenutku pomislio kakorota i njemu izrekla smrtnu kaznu. Sluĉajno ili namerno, prĉ nekoliko nedelja, Mjuriel ga je upitalmu nedostaje, i da odmah nije spustila slušalicu, on bi joj sigurno potvrdno odgovorio. Ali, nije htet prolazi kroz te stvari, liĉilo bi to na dobrovoljno skakanje sa solitera. U svemu tome bilo je i ne

nije. Od samog poĉetka dve stvari su bile povezane: Romijcv kraj i završetak njihove veze. Okreni pogledao u zgradu suda na kojoj su, u belom kamenu bile urezane tri reci: VERITAS, IUSTITIANISTER!UM. Toliko je nauĉio od latinskog da razume šta one znaĉe: istina, pravda, sluţenje. I prje jeza. To su još uvek bile prave reci, zbog njih je on, uprkos liĉnim problemima i Romijeve nag

obuĊene odbrane, i dalje radio na tom sluĉaju. Ipak, u jednu stvar je i dalje bio siguran. Još uvek o srećan. Dţilijen je tek popodne ĉula za sudsko rešenje. Nalazila se na poslu kad joj je Argentinahas, koja je radila u drugoj smeni, pre-ncla vest koju je ĉula na radiju. To je bilo prvi put da jegentina pokazala da zna za Dţilijeninu prošlost. Dţilijen joj je zahvalila i odmah otišla do sluţbenefona. “Ţiv sam”, odgovorio je kad ga je ona upitala kako se oseća. “Gotovo je.” Zatim joj je

epriĉao odluku. “Nisam oĉekivao da će me razrešiti.” “Zašto ne bismo izašli na veĉeru, Arture?” Oe to unapred smislila, ali je ţelela da ga uteši, a znala je da on ne voli da se viĊaju samo u njegovnu. Iako vidno razoĉaran, bio je prijatno 278 Skot Tarou Popravljive greške 279 iznenaĊen timzivom. Ona je rekla da će ga ĉekati u jednom restoranu u centru, u kome su sluţili biftek i krompirturovo omiljeno jelo. Kad je oko osam ušla, on je već vidljivo utuĉen, sedco za stolom. “Papi neš

kla mu je. On je, kad su bili zajedno, zbog nje izbegavao alkohol, ali bilo je oĉigledno da mu je poko ţestoko piće. Iako joj je doneo jednu kopiju sudske odluke, ţeleo je da joj pre ĉitanja izloţi svooblem. Više puta je ponovio kako će izgubiti taj sluĉaj, ali je, u stvari, to bilo više nego što je mogpodnese. Kako su sudije mogle da urade tako nešto? “Arture, nešto sam nauĉila dok sam bila na

dijskom mestu. Pravnici jedni na druge gledaju s mnogo više razumevanja nego što gledaju na sudiliko si ti puta oprostio svom kolegi, na primer Mjuriel, sa recima da ona samo radi svoj posao? A



d se radi o sudijama, svi se ljute. I sudije, takode, samo rade svoj posao. Neko mora da odluĉi, a tko si baš ti. I odluĉuješ, mada si u potaji ubeĊen da bi neki sluĉajni prolaznik to mogao uraditi mnlje od tebe. Odluĉuješ. U poĉetku si preplašen i bojiš se da ne pogre-šiš. Na kraju shvatiš da se tosto dogaĊa, i da baš zbog toga postoji obiĉaj da se sudijske odluke preispituju. I donosiš odluke.

Ljudski. Radiš svoj posao. Oni su, Arture, doneli odluku, ali to ne znaĉi da je ona ispravna.”

o zvuĉi utešno. Ovo je u osnovi, poslednja reĉ. Zakonski gledano, ostalo je još malo manevarskogostora.” Ali što se Artura tiĉe, stvar je bila završena. “Ne mogu da verujem da su me tek tako otpudao je. “Sa izrazima zahvalnosti, Arture.” “Ne bi trebalo da precenjujemo njihovo raspoloţenje. Oosto ne ţele da sluĉaj vodi neko ko ima dovoljno sredstava za to.” “Arture, oni su samo pokušali de i tvoju saradnicu oslobode tereta. Ništa te ne spreĉava da zastupaš Romija na dobrovoljnoj osnte i dalje moţe zadrţati kao svog branioca.” “Taĉno. To je ono što i moja saradnica ţeli. Da istrajubljenom ratu sa Apelacionim sudom.” Prihvativši ĉinjenicu da ga nikakve reci ne mogu utešiti, i pala u oĉaj. Bila je sigurna da je njihova veza krhka i kratkotrajna. Bilo je mnogo razloga za to, a videla još jedan. Artur neće biti u slanju da odrţi njihovu vezu. Kad zapadne u neku nevolju, on guverenje i u sebe. a kamoli u nju. U danima koje je provodila u svom stanu, u Dafijevoj kući, ona jesto sebi postavljala pitanje koje se Artur još nije usuĊivao da joj postavi. Da li ga voli? Bez sumnje sad bio njen ljubavnik. Ali ljubav? Zapanjila se s kolikom brzinom je utvrdila da je njen odgov

pitanje pozitivan. Sa njim se osećalo nešto veĉno, suštinsko, obnoviteljsko. Ona je ţelela da budered Artura. A sada je sa strašnom tugom shvatila da njihova veza ne moţe biti dugoga veka. Nedelsebi postavljala pitanje da li će se, kad rasplet poĉne, boriti ili će se prepustiti onom što joj je suĊi ne, ona neće prihvatiti da tek tako bude baĉena na kolena. Kad je na vrhuncu, Artur i nju uzdiţe. I

dnog i zbog drugog, ona je morala da naĊe izlaz. “Arture, mogu li nešto da te pitam?” “Da, još uveim da veĉeras vodim ljubav s tobom.” Ona se nagla i uhvatila ga za ruku. Bila je srećna što je njegido ostao na nivou i pored velikog razoĉarenja. “Ne, Arture. Da li je sud u pravu?” “Legalno, da.e tvoj klijent nevin, Arture? Šta ti zaista o tome misliš?” Arturovo piće je stiglo na sto, on ga je ţegledao, ali nije ĉašicu prineo ustima. “A šta ti misliš, Dţil?” To je bio odliĉan protivodgovor, iak

ona predvidela. Odavno sebi nije postavila to pitanje. U meĊuvremenu, razlozi da ne veruje Ernuga je sumnjala od samog poĉetka, umnoţili su se. Ipak, njoj su ĉinjenice ostale nejasne: izveštaji kgoveštavaju da je Gendolf u vreme zloĉina, moţda bio u pritvoru, Erdajevo objašnjenje, Lujzina kanje da li je Gendolf po svom karakteru sklon nasilju. Iz današnje perspektive, uprkos ţelji da o svmisli hladne glave, postojale su vrlo opravdane sumnje i stoga, na osnovu trenutno dostupnih doka - ne samo što Romija Gendolfa ne bi poslala na elektriĉnu stolicu - ona ga ne bi poslala ni na roeĊutim, ne bi mogla ni da garantuje da je on nevin. “Ja sam izvan igre, Arture”, rekla je, kad mu jekla šta misli. “Šta ti o tome misliš?” 280

ot Tarou “Ja verujcm Ţcnevjev. Ĉak mi je i Erno priznao da mu je ona kazala da je Romi pretio diti Lujzu. A svaki put kad to pregledam, nalazim da je Erno nešto slagao. Ali ja ţelim da Romi budvin. Tako se i ponašam.” Onda je zbog neuverljivosti onog što je kazao, oborio glavu. “Onda morapred, zar ne? Kao advokat? Moţeš li zaista da otrpiš ĉinjenicu da si, na ovom stepenu, napustio klkoga misliš da je nevin? Uĉini ono što moţeš, Arture. Makar pokušaj”, rekla je ona. “Šta da pokušebaju mi ĉinjenice. Nove ĉinjenice.” Svaki put kada je Artur priĉao o sluĉaju, a to je stalno ĉinio,svoje komentare ograniĉavala samo na ohrabrivanje. Ipak, ona je o tome imala svoje mišljenje, iĉeras nije imalo smisla da ga drţi za sebe. “Znaš, ja ne volim da delim savete”, poĉela je. On jebacio to izvinjenje i zamolio je da nastavi. “Da li si rekao Mjuriel da je Erno takoĊe krao karte?itala je. “Pobogu, ne”, rekao je Artur. “To bi još više narušilo njegov kredibilitet. A zašto to pitašogledaj, Erno je rekao da je jedini razlog zbog koga je pre-sreo Lujzu u kafani “Raj” bio strah da



og onoga što ona ĉini, istraga doći i do njega. Je li taĉno?” “Da, i?” “Onda je Erno naredio da se Letrese i ništa nije našao. Dakle, zašto je bio tako ubcĊen da ona to ipak ĉini? Iako sa njom nije biobavnim odnosima, šta ga je onda nateralo da je u ponoć, za vreme praznika, prati?” “To i menenima”, rekao je Artur. “Ali nisam više u stanju da se borim s njegovim laţima.” “Dobro, moţda sammornija od tebe. Ali kad razmislim, ĉini mi se da je Erno liĉno motrio na Lujzu zato što nije svojimdreĊenima mogao da kaţe na šta sumnja, jer se bojao da i njegova kraĊa ne iziĊe na videlo. I pratmora da ju je uhvatio na delu.” “Zvuĉi logiĉno. Rekao je da je u “Raj” otišao da je spreĉi.” “Ali nije spreĉio na aerodromu?” “Verovatno je hteo da vidi kome predaje karte. Tako se obiĉno postu

likom svakoga praćenja.” “Sto nas opet dovodi do njenog kupca, Faraona?” rekla je Dţi-lijen.pravljive greške 281 “Faraon? Šta je s njim?” “Pa, on je morao biti tamo, Arture. U “Raju”. UreĊenom trenutku.” Mogla je da vidi kako je Artur, skoro protiv svoje volje, oţi-veo. Uspravio seu je zablistale, ali je onda opet odmahnuo glavom. “Ne moţemo da ga naĊemo. Romi je rekao da jraon osuĊen na doţivotnu robiju, ali je Pamela to proverila u sudskim zapisnicima i tamo ništa nijonašla. Ĉak je i Erno rekao da je on nestao.” “Znam, ali jedna stvar mi je privukla paţnju. Ţenevjezala da nije bila u stanju da shvati kako su Lijza i Faraon uspeli da ih ne uhvate. Je li tako?” “Takokla.”

akle, Faraon je imao bolji naĉin da preproda karte od prodaje na ulici.” “Romi kaţe da ih je

eprodavao preko neke kompanije.” Artur je u trenutku shvatio na šta ona cilja. Na šta misliš? Na oakcionarski turizam?” “Nešto u tom smislu.” Poĉeli su da zajedno smišljaju mogući pristup i Artu

aspoloţio zbog nade u ono što je do malopre bilo neverovatno. Iznenada je potpuno utuĉen, oboriovu, a njegove svetle oĉi su se zaustavile na njoj.” “Šta je sad?” upitala je, misleći da je naišao navu teškoću. Umesto toga, on ju je uhvatio za ruku. “Ti si tako dobra u ovom poslu”, rekao je. 7-8.gust, 2001. OĈIGLEDNO U petak veće Erno Erdaj je umro. Artur je za novost saznao kada ga je ubotu ujutru Stiv Dabinski pozvao telefonom i zamolio za komentar. Artur je porodici uputio izrazeuĉešća, a onda je, seSkot Tarou Popravljive greške 283 tivši se svoje obaveze kao advokata, pohvna zbog hrabrosti koju je, pokušavajući da ispravi svoje stare grehe, ispoljio pri kraju ţivota. Retk

d je Artur izgovorio reci s manje uverenja da su istinite. Ipak njegova uloga kao Romijevog braniohtevala je da prisustvuje opelu koje je bilo zakazano za utorak, u crkvi presvete Bogorodice. Tog ladu se ništa znaĉajno nije dešavalo, pa je vest 0 Ernovoj smrti, bez obzira na poslednje svedoĉenjnevjev Karijer i rešenje apelacionog suda, bila objavljena na prvoj strani lokalnih novina. S obzitoliki publicitet, nije bilo ništa neobiĉno što se dr Karmelijan Blajt bacio da iz sve snage veliĉa Eda-ja. Nadbiskupija mu je takode ukazala poštovanje, i monsinjor Voj-ĉik, paroh Bogorodiĉinc crkopojao Erdaja. Ali prava zvezda je bio Blajt, koji je prosto bio sjajan u ulozi propovcdnika, koja rdeset godina ranije i proslavila. Veleĉasni Blajt je bio genije u svakom pogledu. Najveći broj be

Kajndel Kauntiju se u odreĊenom smislu podsmevao Blajtu zbog njegove neumerene retorike i

edecenijskog stanja besa. Ni Artur nije bio izuzetak. Ipak, on je bio svestan njegovih brojnih uspesamo u već legendarnim poduhvatima kao što su šetnje sa doktorom Kingom i ukidanje segregacijkalnim školama, već 1 u manje slavnim uspesima kao što je bilo uvoĊenje besplatnog doruĉka zaomašnu decu i nekoliko razvojnih programa koji su iz-menili lice grada. Ono ĉemu se Artur moţdaviše divio jeste glas nade i utehe koji je Blajt upućivao svojoj zajednici. Artur je još uvek mogaoseti, kada je u jedanaestoj ili dvanaestoj godini slušao radio prenose sa Blajtovih skupova, kako sjade ljudi, kao jedan, uzvikivali: JA SAM ĈOVEK - JA SAM NEKO Kad bi se Blajtov glas podidubine, Artur se svakim de-lom svoga bića osećao kao jedan od pripadnika Blajtove pastve. Ali,oţda je najveća vrednost Blajtova leţala u njegovoj sposobnosti da privuĉe štampu. Tamo gde je o

mo su uvek bile i kamere, jer je on, ĉim bi otvorio usta, postajao zanimljiv za veĉernje vesti. Arturga nije imao šta da mu prigovori. Veleĉasni je



mijevu priĉu drţao na prvoj strani, i onda kad bi, da ga je neko drugi predstavljao, sve novine izgeres za Romija. Ipak, Artur nije osećao da će za njegovog klijenta biti bolje ako on, kao njegovvokat, bude zadrţao odreĊenu distancu prema Blajtovim vatrenim govorima. Posle opela Blajt jegnuvši svoju ćelavu glavu, zajedno sa sve-štenikom i porodicom, pošao iz katedrale za Ernovimvĉegom, na kome su bili poloţeni vend i ameriĉka zastava. Fotografi, koji nikad nisu imali razumetuĊi bol, okupli su se oko njih. Kolins, Er-nov nećak, koga je Artur prepoznao sa fotografije, bio j

vi medu šestoricom koji su nosili kovĉeg sa Ernovim telom. Onako, u odelu i sa kravatom, on jeovao kao solidan graĊanin, što je zapravo i bio. Kad je kovĉeg smešten u mrtvaĉka kola, on je me

mne naoĉa-ri i stao izmeĊu svoje majke i sestre, pa su tako sve troje lagano pratili kola koja su Ermne ostatke nosile do groblja. Ĉim je pratnja odmakla, Blajt je na stepenicama katedrale, okruţenmerama i mikrofonima, nastavio svoje pohvalno slovo. Artur se neprimetno izvukao iz gomile, a jje prepoznala Marja Amor iz “Trube”, koja se takmiĉila sa Štivom Dabinskim. Odgovarajući na nanja, Artur je potvrdio da će podneti prigovor na odluku Apelacionog suda, kojom se odbija habetur je predviĊao uspeh, ali nije imao mnogo šta da kaţe kad ga je Marja upitala za dodatne razlogeizneti u svom prigovoru. Vraćajući se u svoju kancelariju bio je turoban i obeshrabren u pogledundolfovog sluĉaja, a povrh toga rastuţivala ga je i pomisao na svoga oca. Na stolu je zatekao hrpukumenata i kratko Pamelino objašnjenje. Pamela se potrudila da identifikuje svakog ĉove-ka koji jdio u turizmu Kajndel Kauntija, pa zvao se Faraon ili tome sliĉno. Iako je prethodnog dana ĉitave ovela s telefonom u ruci, nije postigla bog zna šta, a danas je, sledeći Arturov savet, otišla u odsekgistraciju da proveri spisak putniĉkih agenata. Nalazi su bili paţljivo podeljeni u grupe: spisak nazh od-seka za akcionarska društva, ĉlanstvo u lokalnim sindikatima turistiĉke privrede i kopije dozrad ĉetvorice agenata. U Kajndel Kauntiju, dozvola za rad je zahtevala posedovanje diplome i

elaznu ocenu na drţavnom ispitu, kao i dokaz da kandidat nije osuĊivan zbog kraĊe novca ili nekougog teţeg prestupa. Da bi došla do ovih kopija, Pamela je morala da siĊe u prašnjavi podrum gdeadila i jaku glavobolju. Artur je prikupio kopije i poĉeo da ih ĉita. Ferd O” Feloun, Pil Ferou, Niros, Farou Kol. Skot Tarou Trebalo mu je manje od sekunde da se seti o kome je reĉ i odmah je usstepenice na sledeći sprat, do Pameline kancelarije. Ona je upravo telefonirala dok je on skakao o

hao rukama, pokušavajući da doĊe do daha. “To je ĉovek na koga je Erno pucao.” Da bi bili potpurni, Pamela je prekopala policijske izve-štaje o pucnjavi koji su bili pohranjeni u kartoteci smeš

hodniku. Kad je došla do izveštaja, oni su se smestili u njenoj maloj kancelariji pretrpanoj gomilomĉajeva, statuta i raznih drugih dokumenata. Artur je sa stolice sklonio neke njene stvari, pa su oboi za sto, mozgajući, kao što su ĉinili mnogo puta pre toga. To je bio Farou a ne Faraon. Turistiĉkient. Sad je bilo potpuno jasno i Pamela je bila ljuta na sebe.

omi je i rekao Farou, a ja sam mu se smejala”, rekla je. “Ako to bude vaša najveća greška, onda ćpraviti lepu karijeru”, rekao joj je Arutr. Bilo je sad vaţnijih pitanja da se resi, nego što je to bio

kušaj da objasne kako su ispali glupi. “Gde da ga naĊemo?” upitao je Artur, Pamela koja je bila sašnjavih podruma, predloţila je da po-sete sajt jedne internet kompanije koja je ĉuvala podatke o a-niĉnim dokumentima. Iako će se njegovi partneri moţda pitati zašto se bacaju pare kad je sluĉaj ubljen, Artur je bio još nestrplji-viji od Pamele da doĊe do odgovora. Ono što su najzad dobili teje vredelo uloţenih sto pedeset dolara. Samo kratak izveštaj o kreditu, u kome je stajala adresa iz90. godine i podatak o aţuriranju vozaĉke dozvole iz 1996. To je bilo sve. Farou se nikad više nige pojavio kao turistiĉki agent. Farou Kol nije bio osuĊivan, policija nije tragala za njim, nikada n

o bankrot, nikada se nije razveo. Nije imao ni hipoteku, niti neki posed; nikada se nije ţenio. U stve što je pisalo na sajtu, bilo je taĉno - on se nije niti rodio, niti umro na teritoriji Sjedinjenih drţav

ako je to moguće?” pitala je Pamela, pošto su dobili poslednju informaciju. Artur je zurio u ekrangovor se nametao sam od sebe. “To mu je drugo ime”, rekao je Artur. “Farou Kol mu je drugo im



gamo za nekim dragim.” A uz to, postala im je jasna još jedna stvar. Bili su opet na poĉetku.pravljive greške 285 U sredu je Lari bio slobodan kao što je to bio i ostalih dana posle sudske odje koristio slobodne dane koje je dobio zbog prekovremenog rada na sluĉaju Gendolf. On i njego

omci dovršavali su novu kuću na Fort Hilu i on je radio punom parom. Morao je da stavi masku pra da bi išmirgalo zidove, što je bio teţak i prljav posao, od koga mu je svaka pora bila puna finepsane prašine. Oko podne se oglasio njegov mobilni telefon; na ekranu se pojavio broj Mek Gret Hkle, braća policajci. Da je radio nešto vaţnije, ne bi se ni javio, ali danas je bio resio da se odmo

uge strane javila se sekretarica: “Ovde kancelarija Amosove, šefa personalnog odeljenja.” Vilma

mos, njegov dugogodišnji partner, koja je istraţivala masakr od 4. jula, sada je bila šef personalnoeljenja. Lari je smatrao da je ona izabrala pravi posao, ali je Vilma zadrţala jedno trajno zanimanndolfov sluĉaj i, kad je Erno izronio, nekoliko puta se javljala ţeleći da bude u toku stvari. Kad sila na telefon, rekla mu je da ima novosti koje bi ga moţda mogle interesovati. “Moja sestra Rouz

odseku za registrovanje dozvola. Ju-ĉe je tamo bila jedna curica koja se predstavila kao advokat fitura Rejvena. Traţila je podatke o turistiĉkim agentima registrova-nim 1991. godine.” “Sto posto j

Gendolfu, je li tako?” “Zato te i zovem, Lari.” “Da li tvoja sestra zna šta je Arturova saradnicaonašla?” “Rouz joj je pomogla da kopira dozvole za registraciju. Ja sam ih poslala u stanicu, ali skli da si na odmoru, pa sam pomislila da ćeš moţda hteti da ĉuješ imena sa spiska.” “Naravno, Vila se spremila da mu proĉita imena. Lari je uzeo olovku od Paka, svog glavnog stolara, ali je prest

pisuje ĉim je proĉitala ime Farou Kola.

top”, rekao je. Objasnio joj je ko je Farou. “Šta znaĉi to da je on turistiĉki agent?” upitala je ona.naĉi da mi je nešto promaklo”, odgovorio je Lari. Besan, vratio se poslu u kući. U poĉetku je mislbesan zato što je propustio da shvati nešto tako oĉigledno kao što je ĉinjenica da je Farou morao bistiĉki agent. Ali, tu je bilo još neĉeg. Nemajući ništa drago da radi, on je, lepeći tapete, stalno mi6 Skot Tarou o tome. Predvcĉc mu je pala na pamet ideja koja mu se nimalo nije dopadala. Oko ĉko sa njegova dva momka, prekinuli su s radom, a Lari je odluĉio da prošeta do Ajkove kafane, koe bila daleko i u kojoj je Erno koknuo Farou Kola. Da Ajk nije bio tako blizu, moţda se on ne bi n

utio u njegovu kafanu. Ali zašto da ne popije nešto hladno i malo ne zaposli mozak. Lari je dao svbe da se oĉisti, ali je beli prah ostao i na kosi i na radnom odelu. U kraju je vladala velika uţurbanjveći broj lokalnih stanovnika vraćao se s posla i muškarci i ţene sa aktentašnama u ruci delovalio da se vraćaju sa trke a ne iz kancelarije. Larijeva diploma je odradila svoj posao. Tu i tamo, tokoteklih godina, kad bi razmišljao o novcu koji je mogao da stckne, jedna od glavnih utcha bila je te morao da sebe svako jutro davi kravatom. Kakav je ovo svet, ne moţeš ni u šta da se pouzdaš.kova kafana je bila tek nešto više od obiĉne rupe. Niĉeg luksuznog nije bilo u njoj. Bila je to jednaika polumraĉna prostorija sa slabom akustikom, kojom se uvek širio miris prosutog piva. Tu se n

dan bar sa ogledalima, stolovi poredani duţ zida presvuĉeni u crveno i jeftine stolice oko njih. Ajk

ajnok, vlasnik kafane je bivši pandur koji je šezdesetih godina dobio metak u glavu i posle toga otvalidsku penziju. Momci iz šestog odeljenja poĉeli su da dolaze da bi mu pomogli. Sada je Ajkov o odredište i mesto za sve policajce u gradu. Dve vrste osoba su tokom nedelje dolazile ovamo: p

ne koje vole pajkane. Kad je Lari ušao ovde prvi put, 1975-te, jedan od starijih kolega je rekao: om poslu dobijaš dve stvari kojih u većini drugih poslova nema -pištolj i ţene. Moj savet je u obaĉaja isti: “Ne vadi ga iz futrole” Lari ga nije poslušao. Koknuo je dva ĉoveka, doduše opravdanotiĉe druge stvari, tu nije bilo opravdanja. Postojalo je pravilo da niko ne priĉa o onome što se deškovoj kafani. Rezultat toga je bio taj da si kod Ajka mogao da saznaš stvari koje se ne uĉe naademiji. Momci su mnogo lagali, voleli su da se kite tuĊim perjem. Ali, bilo je puno ispovesti u

pitom stanju; kad nisi pokrivao partnera, kad si bio toliko uplašen da ti je petlja popustila. Mogaojadi-kuješ zbog promašaja, ili da se smeješ pilećim mozgovima koji prosto ĉekaju da ih policajac



epa za vrat. Popravljive greške 287 Kad je Lari ušao, ĉulo se nekoliko uzvika. On se pozdravljao,menjivao šale i najzad seo za bar za kojim je Ajk ubijao vreme. Na televiziji je upravo išla reprizajkana.” Isto kao i nekolicina ostalih, i Ajk je ĉestitao Lariju na okonĉanju Gendolfovog sluĉaja. Oar sa Ernom je uznemirila mnoge ljude - uvek je tako kad neko koga smatraju delom bratstva, kren

opakim putem.

a”, rekao je Lari. “Nisam prosuo ni jednu suzu kada je Erno krenuo u pakao.” Jutarnje novine su lšanku pored njega. Ispod krupnog naslova videla se slika na kojoj Kolins i ostali unose kovĉeg utvaĉka kola. Lariju je bila potrebna sva snaga samokontrole da se u crkvi ne pojavi sa parolom “Dšto smo ga se otarasili.” “To kopile nikad nisam podnosio”, rekao je Ajk. Pre svega zbog naĉina ni je radio svoj posao. Mislim da je pogrešno shvatao stvari. Sad je bilo lako govoriti. Ali, dodao

k sa osmehom: “Erno nije bio skroz ništarija. Popio je more piva u ovoj rupi.” Ajk je liĉio na startemenu je bio ćelav, beli pramenovi su mu padali na leda, a nosio je i malu kozju bradicu. Na seb

ao dugu kccelju koja bar mesc dana nije videla prašak i vodu, a jedno oko, koje je posle ranjavanalo potpuno belo, kretalo se po svojoj volji. “Gde si se nalazio kad je Erno koknuo onog tipa?” pje Lari. “Ovde. Da. Radio sam isto što i sad radim. Ništa nisam video, dok nije zamirisao barut. No glupo?” upitao je Ajk. “Taj kalibar 38 probija gipsani zid ali prvo ĉega se sećam bio je miris.”osvrnuo po lokalu. Onaj tamo, Gcjdţ, nije bio ni metar udaljen od njih. On je sve video.” Kad je d

vo, Lari se uputio tamo. Majk Gejdţ je radio u šestom odlenju, na pljaĉkama. Bio je primer dobroglicajca. Povuĉen tip, crkva nedeljom, šestoro dece. Lari je imao teoriju da povuĉeni i tihi ljudibolje rade svoj posao. Sam Lari, kad je bio mlaĊi, mnogo je voleo uzbuĊenja. Majk isto tako. Mnlicajaca se razoĉara u svoj posao. Uopšte, posao retko ispadne onako zanimljiv koliko si zamišljabiti. Ĉak i tvoja deca brzo shvate da nisi postao onakav kakav si sanjao da ćeš biti. Posao je uglapi-rologija i dosada u kome napreduju oni s vezama, a bar polovina bagre koju goniš, zaraĊuje due od tebe. A kad se osvestiš, vi288 Skot Tarou diš da ništa drugo nisi u stanju da radiš. Ali, Majk

o poput La-rija, srcćan što vidi znaĉku kad ujutru otvori oĉi. Gejdţ je i dalje mislio da je velika stmagati ljudima da budu bolji nego što jesu. Lati je sedeo sa gomilom momaka iz šestog odeljenja,

red sebe napravio mesta na klupi. Mel Rodrigez koji je sedeo za stolom pozdravio se sa Larijem aci kosku”, kako se inaĉe pozdravljaju košarkaši. Društvo za stolom je galamilo i lupalo pesnicamLari morao da se primakne da bi mogao da popriĉa sa Majkom. Nekoliko minuta su razgovarali oĉaju i o tome kako je Erno bio ĉudan. “Ajk kaţe da si ti bio vrlo blizu kad je Erno koknuo onog likrou Kola.” “Lari, radim onoliko koliko i ti, i istina je da sam retko kad bio tako blizu metka.” Majsmejao. “Ludi Erno je pucao. Fero? Taj je cvileo kao neka baba, a Erno je uzeo pištolj iz njegove urao ga napolje i odjednom, oni se vraĉaju i - bang! Na metar od mene.” Majk je pokazao mesto p

orednog ulaza, na kome je sedeo. Lari je postavio pitanje koje mu odavno nije davalo mira. Zašto e podneta tuţba protiv Faroua zbog toga što je pretio Er-nu? “Svi smo mislili da je Farou prošlost

no nije hteo da ga optuţi. Kad smo mu oduzeli pištolj, Erno je stao da kuka nad njegovim telom.”Mislim li da je Erno rekao da je u pitanju bila samoodbrana?” “Jeste. Ali on je traţio da pustimomka.”

ije baš bilo logiĉno.” “Ti si iz odeljenja za ubistva, ti kaţi, ali ja mislim da oni koji pucaju nisu bli logiku.” Lari je za trenutak zastao. Zdrav razum govorio mu je da stane, ali i u pedeset ĉetvrtoj,uvek nije nauĉio da sluša glas razuma. “Ima jedna stvar, Majk. Ceo dan me nešto muĉi. Nikako d

vatim jednu stvar. Da li bi mogao da prepoznaš tog momka, Faroua?” “Ĉetiri godine su prošle, Laoţda bi Mel mogao. On je petnaest minuta drţao pištolj uperen u Farouovu glavu, sve dok ovaj najze došao sebi.” Popravljive greške 289 “Hajdemo svi trojica da popijemo pivo za šankom.” Ajk jeonio novine i trebalo mu je par sekundi dok ih nije pronašao. “Ove ptiĉice”, rekao je Lari, pokazu



ku na prvoj strani. “Ovaj ovde. Da on sluĉajno ne liĉi na tipa koga je Erno koknuo?” Rodrigez jegledao malo pre Majka Gejdţa, ali se na oba lica pojavio isti izraz. Lari je pokazivao na Kolinsa.obogu”, rekao je Lari. Kockice su poĉinjale da se slaţu. Farou je bio turistiĉki agent isto kao i Kost, godine, faca, sve se slagalo. Isto kao i Kolinsa, i Faroua zastupa Dţekson Ejres. Farou Kol jeuĉao kao Kolins Fervel, kad se zamene mesta slovima, tako da se prilikom upotrebe drugog imenapora moţete uka-pirati kako se on zapravo zove. I nije bilo ništa novo da rĊavi momci, kad izaĊu ze, naprave novu liĉnost, tako da pajkani nemaju poĉetnu prednost ako ovi zbog neĉega opet zaglavi Lariju je od svega najviše smetala priĉa o kojoj je mislio celog dana, o tome kako je gospod u nj

ot ušao preko metka koji ga je pogodio u leda. Rodrigez je pokušao da ga uteši. “Ne treba da verumćenju koje je staro ĉetiri godine, ĉak i ako je to pajkansko pamćenje.” Lari je izašao napolje i izobilni telefon. Na nebu su se skupljali tamni oblaci i ĉula se grmljavina u daljim. Noćas će verovai oluje. Onda se opet vratio u stvarnost i osetio svu njenu teţinu. Taj prokleti sluĉaj. 33, avgust 20

A PUĈINI Mjuriel je podigla slušalicu. “Imaš li vremena da izaĊeš iz kancelarije?” Larijev glasuĉao je prijatno i blago. Danima je ĉekala ovaj poziv i bila je uzdrţana kad je rekao: “Ima ovde nhoće da razgovara s tobom.” Nije bila u stanju da potpuno prikrije zbunjenost u glasu kad ga je upe se to, dodavola, nalazi. Zvuĉalo je kao neka kafana. 290 Skot Taron Popravljive greške 291 “Imneki problem?” pitala je. “Konzervu sa crvima! To ne!”, rekao je. “Imamo zmije. Zvcĉar-kc. Zmijovnice.” Stvarno su imali problem.

ako moţeš, ponesi dosije o Kolinsu”, dodao je Lari, “koji smo imali kad smo ga posetili u zatvorukao joj je gde se taj dosije nalazi u njenoj kancelariji. Kad je posle pola sata otvorila stara hrasto

ata Ajkove ka-fane, Mjuriel je odmah mogla primetiti kakvo raspoloţenje vlada u toj prostoriji.pšteno govoreći, o njoj su u policiji Kajndel Kaun-tije preovladavala dva mišljenja: neki su je voeki su mrzeli njeno prekopavanje po leševima. Ti drugi, dok su bili na poslu, svoje mišljenje su dsebe, ali izvan sluţbe nisu bili preterano ljubazni prema njoj. Pamtili su sluĉajeve koje je onabranila, tvrd stav koji je imala, a ponekad i primenjivala prema postupcima policije. U njihovomuškom svetu nije bilo mnogo mesta za ambicioznu ţenu koja hoće da vlada. Moglo se reći da je pon

a isuviše tvrdoglava i oštra, ali u dubini duše ona je znala da muškarci na nju gledaju prĉ svega ku ţenu. Lari-je sedeo za šankom. Bio je u radnom odelu i delovao je kao da ga je neko uvaljao u

ašno. Njegova kosa i odeća bile su posute belim prahom. “Pusti me da pogodim. Na deĉijemskembalu, ti ćeš biti po-šećerena kroma.” On izgleda nije shvatio šalu sve dok se nije pogledao uledalu iznad šanka, ali ni tada nije rekao ništa. Objasnio joj je da je ce-log dana gletovao zidove, gledno mislio na nešto drugo. “U ĉemu je stvar?” upitala ga je. On joj je potanko ispriĉao, deo poa je sela tik pored njega, tako da nije morao da viĉe. “Tvrdiš da je Erno Erdaj pucao na svog nećekao sam da je to moguće. Jesi li donela dosije?” Lari je mahnuo Majku Gejdţu da prvo on vidiografiju. Majk ga je samo pogledao. Rodrigez je rekao: “To je on, definitivno.” “Po ĉemu znaš?”

veĉe.” Rodrigez je kucnuo prstom po forografiji. Skoro su narandţaste. Kao u vilenjaka, ili nekogvog.” “Taĉno”, kazao je Lari. “IzaĊimo napolje”, rekla mu je Mjuriel. To nije bilo mesto za povcgovor. Ĉak su i oni pajkani koji su je voleli, bili nepouzdani i ĉesto lojalniji novinarima nego njod su izašli napolje, ona je ponudila Lariju da ga odveze na brdo. On je sa oklevanjem otvorio vraeći se da će joj uneti prašinu u kola. Taj auto je imala još od 1990. a taj nije bio ĉist ni kad je bio

ari”, rekla je. “nema toga što ova sedišta nisu videla”, i jedva se uzdrţala od smcha pri pomisli navni dogaĊaj u kolima. On joj je pokazivao put. “Dakle”, rekla je. “Sad mi objasni.” “Ne mislim daa nekog znaĉaja.” “Procena je sledeći korak”, rekla je Mjuriel. “Prvo moramo saznati šta se dešavli sam sve ovo ispravno protumaĉila? Kad moja majka hoće da se pomiri sa svojom sestrom, ona

vo puca u leda?” Lari se nasmejao po prvi put te veĉeri. “Pored tri hiljade nezaposlenih komiĉarade zbijaš šale.” “Ozbiljno”, rekla je. “Zar to ne izgleda tako? Posle toga, Erno i Kolins su bili slo



r.” “Jebi ga”, rekao je Lari. “Ne mogu to da shvatim. I baš me briga. Ernova porodica je suvišeţena. Pa šta? Za mene to je PI -previše informacija.” Bila je to skraćenica koju

sam izmislio. Lari joj je pokazao put do kuće. Kuća je bila izgraĊena u viktorijan-skom stilu, za kjednom prilikom kazao da predstavlja njegov ponos. Svi ukrasi su bili ponovo premazani svezomom, s namerom da istaknu njenu lepotu. Mjuriel se nagla preko volana i pogledala kroz prozor. “Bri! Kakva lepota!” “Zar nije lepa? To je posebna kuća. Ponekad, dok šetam po njoj, uznemiri me mnisam sebi mogao tako nešto da priuštim dok su mi sinovi bili mali. Ali to je skoro uvek tako, zar

kad ne dobiješ ono što ţeliš, onda kada ti je to potrebno.” Izgleda da je tek kad ih je izgovorio, shvavo znaĉenje svojih reci. Ona je videla kako se sav stegao i kako izbegava da pogleda u njenomavcu. Da bi mu pomogla, ona reĉe da joj pokaţe kuću i dvorište. Krenuo je od bašte. Padao je mramarĉi su poĉinjali da ujedaju, ali Lari nije odustajao, paţljivo gazeći izmeĊu sveţe posaĊenih lejaduća lepota vrta već se nazirala u njegovoj glavi i on je neko vreme objašnjavao kako će zasaĊenegodišnje biljke, od bo292 Skot Tarou ţura do hortenzija, da porastu i da iz godine u godinu budu

p-šc. Već je padao mrak, kad su izašli iz bašte, a ne bi ni tada izašli da se ona nije poţalila da će jmarĉi ţivu pojesti. Unutra je bio još uţurbaniji. Da bi spreĉio širenje prašine, na vrata od sobe kojirglao okaĉio je veliki najlon. Izazov ovakvih mesta, rekao je Lari. jeste da se utvrdi koje detalje uvati zbog stila, a koje ukloniti. Primer za to je osvetlenje. U doba kad su ove kuće bile zidane, k

o vreme koristile lampe na gas, bile su mraĉne kao poljski klozet. Današnji kućcvlasnici su gotovavikli na struju. Tokom vremena, Lari je shvatio da oni koji kupuju kuće vole jaku svetlost sa tavannoštvo prekidaĉa po zidovima. Bilo je lepo gledati Larija u tom novom ţivotu. Kao i uvek, ona sebavljala uz njega, ali joj nije bilo teško da primeti kako je on jedan ozbiljan preduzetnik. Ĉak i njebav koju je pokazivao prema vrtu, tek je delemiĉno uspevala da shvati. Momak koga je upoznala uavnoj školi, voleo je da se predstavlja kao neko za koga reĉ “osetljiv” ima smisla samo kada jendom u pitanju. Ali postojalo je još nešto u njemu - ona je to oduvek znala, i ona se divila Lariju kje to otkrivao. “Da li doterivanje još uvek traje?” upitala je. Lari joj je pokazao mesto na kome s

ća nalazila. Iznad lavaboa je postojao mali ĉetvrtasti prozor i medu svetlostima u dolini, Mjuriel j

ogla da vidi mesto na kome je odrasla, jedan skup malih kuća smeštenih izmeĊu ţelezniĉke pruge ivarišta. Ĉak i danas, to je bilo jedno slabo osvetljeno mesto, sa dugaĉkim kolonama parkiranihmiona, koji ĉekaju da svoj teret prebace na voz. Bilo je to dobro mesto. Ljudi su mnogo radili, bilbazni i lepo vaspitani i ţeleli su bolji ţivot za sebe i svoju decu. Ali kao što to obiĉno biva sa

dniĉkom klasom, oni su osetili svu surovost sluĉaja koji im nije dozvolio da postanu imućni. Zareksa njom tako neće biti. Sa njom ne. Više nije imala iluzija o sebi. Poludela bi da mora da ţivi odvmoći. Ali gledajući dole, niz brdo, ona je i dalje osećala duboko poštovanje prema tom osećaju d

vek ţivi svoj ţivot, da lagano ide napred, da ĉini više dobrih dela nego loših i da nekog voli. Ţeljae to spoji u jednu celinu, bilo je ono što je nadahnjivalo trenutke koje je svake

delje provodila u crkvi, dok je njeno srce, ĉinilo joj se, izlazilo iz tela i letelo pravo prema Bogu.u nikad nije imala, bila su kao neko koga nikad nisi video, kao momak koga zamišljaš kad imaš tr

dina. Budućnost. DuhovPopravljive greške 293 ni ţivot. U molitvama, ona je stremila ka njima, kato nekad ĉinila u svojim snovima. Sa trncima koji su je podilazili u Larijevoj blizini, u toj tihoj kua je odjednom imala osećaj nekog lepog, višeg smisla, koji se dostiţe kroz ljubav prema nekom ĉoOn ju je ĉekao u letnjoj kuhinji dozidanoj pozadi kuće. U poĉetku nije mnogo koštala, ali je Lari i

ju da pod u njoj ukrasi jednim lepim tepihom. Mjuriel se, više zbog toga da od sebe ote-ra misli kje bile obuzete, vratila njihovom problemu. “Lari, vreme je da se sve karte o Emu i Kolinsu bace . Sutra ću Arturu poslati jedno pismo.”” On je pitao ono što je unapred znala da će je pitati. “Zaštato što oni sada, oĉigledno, oĉajniĉki traţe Faraona. A u pitanju je smrtna kazna, Lari, i podaci ko



ni za njih ne smeju da se skrivaju.” “Podaci?” “Lari, ja ne znam taĉno šta sve ovo znaĉi, a ne znaši, u krajnjoj liniji, Kolins je, zajedno s Lujzom krao avio-karte, je li tako? Zar nije oĉigledno da jeao razloga da ocrni Gendolfa?” “Mjuriel, sto posto sam siguran da će Artur na sudu pokušati da stati na poĉetak. I ti si toga svesna. Traţiće imunitet za Kolinsa.” “To je njegov posao, Lari. To ne znće ga i dobiti. Apelacioni sud me nikad neće naterati da odobrim taj imunitet. Ali ne ţelim da odtura sakrijem da je Farou u stvari, Kolins. I ono što ti je Kolins rekao u Atlanti, a što sam trebalaavno da kaţem.” Lari je i dalje stajao, zatvorivši oĉi i kipeći u sebi zbog gluposti zakona. “Mi ĉakmo ni sto posto sigurni da su Farou i Kolins jedna ista liĉnost” rekao je najzad. “Ma, hajde Lari.”

zbiljno ti kaţem. Pusti me da odem kod Dikermana da vidim moţe li da sa pištolja skine otiske. Onmo biti sigurni.” “Zovi Dikermana. Reci mu da je vaţno i da nam hitno treba odgovor. Ali ja morami Arturu. Što duţe budemo oklevali, to će glasnije vikati na mene, zbog prikrivanja znaĉajnih dokaturu je ostalo još nekoliko dana za podnošenje poslednje molbe, za ponovo razmatranje i ja ne ţeladne kako mu nisam na vreme dala 294 Skot Tamu tu informaciju o svim okolnostima uhistva. Takmoći da povuĉe konaĉan potez, Apclacioni sud će moći da mu saopšti da je sve uzeto u obzir i tu i kraj.” “Pobogu, Mjuricl.” “To je poslednja prepona, Lari.”

h, rekao je, “koliko puta ću morati da iznova rcšavam taj prokleti sluĉaj? Ponekad mi doĊe da oddjard i liĉno ubijem Gendolfa, samo da jednom stavim taĉku na sve to.” “Moţda je to naša greška

oţda nas nešto spreĉava da na sve stavimo taĉku.” I on i ona su, naravno, znali šta je to “nešto”, alio deo sranja koga je on htco da se oslobodi. Pribliţivši mu se, ona je stavila ruku na njegovo ramari, veruj mi. Sve će biti u redu.” To je samo potvrdjivalo njegovu tezu. Sluĉaj se nikada ne odnosvu, niti na optuţenog, pa ĉak ni na ono što je stvarno bilo. Sigurno ne. Pajkan, advokat, , sudija ne mspreĉe da se sluĉaj odnosi u stvari na njih. A u ovom sluĉaju, on je govorio o njima dvoma. Okrenod nje, Lari je pokušavao da se stiša. “Stvarno, Lari”, rekla je ona. “Ako nisi ništa ţeleo dalje da što si išao kod Ajka? Zašto si me zvao?” On je razmišljajući, zurio ispred sebe, a onda se na krajuţio i u znak pristanka lupio je po ruci. I kroz taj kratki pokret osetio se elektricitet koji je strujao

meĊu njih. Piljila je u njega sa napregnutim izrazom na licu. Onda ga je ponovo stisla za rame, a o

oklevajući pustila. Kad je pogledala u svoju šaku, nasmejala se. “Molim?” rekao je Lari. Ona mukazala dlan prekriven slojem belog praha. “Ostavio si svoj znak, Lari.” “Jesam li?” “Stub soli”,govorila je ona. Njegov pogled je za trenutak odlutao, a onda se setio o ĉemu je reĉ. “U ĉemu je taska pogrešila?” “Osvrnula se unazad”, rekla je Mjuriel sa usiljenim smeškom. “Da.” Iako je sebi anti rekla da neće prva preći preko crte, ona je znala da se neće zaustaviti. Nije vaţno šta je to bibra stara vremena, zvezdana prašina ili samo libido - ona je ţelela Larija. Popravljive greške 295e zvono da se oglasi, ono neće zvoniti ni za kog dugog osim za njega. Ni pre deset godina ona nije

esna da je njihov odnos, dobrim delom, za nju bio oltar, jedno oboţavanje njene moći. Po tome je zetan. Lari je poznavao ono najsnaţnije u njoj, ali on to nije, poput Roda ili Telmejdţa, voleo zbo

pstvene koristi. On je uvek htco samo mir, uspostavljen pod njegovim uslovima, jedno potpunoedavanje, ĉesto bezobzirno, ali nikada bezdušno, s jednom jedinom namerom: da ostanu zajedno. Pogo godina ona se odrekla jedne sjajne prilike, a sada je htela da se uveri da od nje nije ostalo nidigla je dlan. “Da li mi na ovaj naĉin bog govori da drţim ruke što dalje od tebe, Lari?” “Ne znamuriei, nemam direktnu vezu sa njim.” “Ali, ti ţeliš da tako bude. Da prošlost ostane tamo gde jestećutao neko vreme. “Iskreno da ti kaţem, Mjuriel, ne znam taĉno šta hoću. Znam samo jedno. Neću ot opet omrzne.”

obro, pa šta si odluĉio? Da li je tvoj odgovor - ne?” On se kiselo nasmejao. “Od muškarca se neekuje da kaţe ne.” “To su samo reci, Lari.” Opet je bacila pogled na svoj dlan. Uz-višenja su bilaekrivena prahom, a brazde su se jasno ocrtavale. Linija ţivota i linija ljubavi bile su oznaĉene kao



geografskoj karti. Onda se propela na prste i opet pronašla ono mcsto na njegovom ramenu, na kome bilo prašine, jer je te prašine sada bilo i na njenom dlanu. Misao da bi mogao da se odupre prošoz njegovu svest kao bleda apstrakcija. Mjuriel je uvek dobijala ono što je ţelela. I kao i ranije, bana njega. Zašto ju je pozvao u kuću, pitala je, ako nije imao nikakvih namera s njom? Uveo ju je unona mu olakšava stvari. Mala i neustrašiva, ona se propela na prste, jednu ruku mu poloţila na ramugom ga neţno privukla sebi. Posle tog gesta sve je liĉilo na oĉajanje i lepet krila ptice koja ţeli dbegne iz kaveza. Svo to uzaludno lupanje krilima i skaku-tanje po kavezu. U trenucima uspaljenosetio je neki slankasti miris, na kraju je shvatio da je to miris krvi. Njegovo srce je snaţno lupalo, i

ultat toga, bio je gotov ranije nego što je hteo. I bio je neverovatno prljav. Ona je upravo bila naĉetku ili na kraju 296 Skot Tarou svog mcscĉnog perioda, ali joj je se ţurilo da ga stavi u sebe, kabojala da se ne predomisli. Kad je došla do kraja, pala je preko njega kao preko klade. Ose-ćanjeet leţi na njemu, bilo je lepše od svega ostalog. On je rukom klizio po njenom telu i odjednom je, ajanjem u srcu. postao svestan koliko se jasno seća svakog detalja, ispupĉenja na njenoj kiĉmi, reaknutih poput crnih dirki na klaviru, najzad i njene oble zadnjice, koja je za njega bila najlepši dcone anatomije. Od doba kada su raskinuli, samo je jednom zaplakao: onog dana kada je umro njego

da, kolar, doseljenik, koji se bio već pribliţio stotoj. Lari je pomislio koliko bi ţivot njegovih dvaje potomaka bio teţi, da se deda nije odluĉio da doĊe u ovu zemlju. Pri-mcr hcroizma koji se širi oge ţivote, spreĉio je Larija da sad zaplaĉe zbog svoje sudbine. Ali, humor je uvek bio najboljabrana od takvih misli. “Kako da svojim momcima objasnim da opet moraju da ĉiste tepih?” “Samopred”, rekla je. “Ţali se.” Njeno malo iice primaklo se njegovom. Na kragni od haljine nosila je josnicu koju, u brzini nisu stigli da otvore, pa je tako njena haljina, koju se inaĉe otkopĉala do krajršala oko nje kao neki ogrtaĉ. Ramena joj je prekrivala pauĉinasta tkanina, sa sitnim taĉkicama na

bi, a obnaţene mršave ruke obavila je oko Larijevog vrata. “Da li ti je ţao zbog ovoga?” upitala jeoš uvek ne znam. Moţda i jeste.” “Nemoj da ti bude ţao.” “Ti si jaĉa od mene, Mjuriel.” “Nisam vsi, jaĉa si. Ti bar znaš kako da ideš napred. Kad si ti u pitanju, Mjuriel, ja mislim da ne znam.” “Lmisliš valjda da mi nisi nedostajao?” “Svesno?”

ajde, Lari.” “Hoću da kaţem, ti ne dozvoljavaš sebi da se osvrćeš i uvek vidiš kako stvari stoje. Tšlo samo po sebi.” “Šta to?” “Trebala si da se udaš za mene.” Njene tamne oĉi su bile mirne; njens sa sitnim letnjim pegama podrhtavao je dok je udisala vazduh. Gledali su jedno u druPopravljivške 297 go iz velike blizine, sve dok nije osetio kako se ona savija pod teretom njegove namcrc. O

shvatila da ona to već zna. Ali kako da opet uĊeš u kuću kad glasno izgovoriš jednu takvu stvar? Ie nego što je ponovo spustila glavu na njegove grudi, on je u njenom pogledu naslutio jednoodreĊeno priznanje da je bio u pravu. “Bio si oţenjen, Lari. Bio si.” “I samo pajkan”, odgovorio jkad nije skupio htabrosti da tu stvar istera do kraja. A ona nikad ne bi ni pristala na to. Mogao je deti kako s naporom razmišlja. “I samo pajkan”, rekla je konaĉno. On nije mogao da je vidi, ali je ru

ogao da napipa snagu njenog oscćanja. Bila je slaba, mršava i mala, na trenutak onakva kakva u sute bila, a Lari, koji je bio veliki i snaţan, legao je preko nje. Leţeći na belom tepihu, njih dvoje suljali u istom ritmu, kao da su bili na brodu koji ih baca gore dole po talasima strašnog mora ţivotagust 2001. STARI POZNANICI U osam sati uveĉe, Dţilijen je u resoranu “Meĉ Buk”, pijuckajućineralnu vodu, ĉekala Artura. On je skoro sigurno bio sa Pamelom. Njihova molba za ponovnomatranje, uskoro je trebalo da se naĊe pred Apelacionim sudom. Poslednje nedelje, sa izuzetkom

ĉere u utorak uveĉe sa Suzan, Artur i Dţilijen su svako veĉe izlazili - pozorište, koncert ozbiljneuzike, ĉak su odgledali i tri filma. Artur je bio slobodan ĉovek. Ostavljajući stan, on se oslobaĊaoojih briga zbog Gendolfovog sluĉaja, brige koja mu nisu donosile nimalo ohrabrenja. Kad je šetao

om, Artur je pokazivao ĉak i izvesne znake maco šepure-nja. A i njoj se dopadalo skoro sve što jealo neke veze s njim. Dţilijen je osetila neĉiji pogled na sebi. To nije bila neobiĉna pojava, najza



ostala ona ista, stara Dţilijen Saliven, ali kada je pogledala u pravcu otkud je pogled došao, jednaa, tamno298 Skot Tarou puta ţena, nekoliko godina mlada od nje, uputila joj je jedan vrlo ljubaza

mch. Nije bila pravnik. To je odmah shvatila. Na osnovu njene bogate odec”e, Dţilijen je mogla doceni da se radi o nekoj njenoj bogatoj mušteriji, ali to lice je dolazilo iz njenog ranijeg ţivota. Onila. Tina. Dţilijen je dala sve od sebe da se ne trgne, i da Artur već” nije bio na putu za restoran, izašla napolje.

ezimena nisu nikad pominjali. Ova ţena je bila samo Tina, devojka iz bogatog kvarta koja jeovanjem droge zaraĊivala za svoju narkomansku strast. Kad je došla da se pogode, sluţavka joj j

vorila vrata. Našla se u jedinstvenom društvu - medu narkomanima više klase. Maniri su biliaĊeniji, opasnost manja, ali je sredina bila porozna isto kao i ona na ulici. Ljudi su nestajali sa vsu tonuli, i Tina je iznenada otišla. Bila je uzdrmana. Preplašena da c”e je neko prepoznati, ili dać” otkrivena, Dţilijen se zarekla da će prekinuti. Ali potreba za drogom je nekad bila najvaţnijatreba njenog tela. Kao i svi ostali dileri, Tina je nikad nije . upoznala s nekim ko bi mogao da budna zamena. Postojao je i jedan glumac iz lokalnog pozorišta koga je viĊala u tom društvu. Ali bi b

više ludo da se njemu obrati. Trideset i šest sati posle poslednje doze, ona je morala da nabavi drulici, U sluĉaju hapšenja, planirala je da kaţe kako sprovodi jedno istraţivanje o kaţnjavanju i otencijalnim izmenama u rešavanju narkomanskih sluĉajeva. Prišla je jednoj devojci u kratkoj sukn

pardovim šarama i visokim ĉizmama. “Potraţite Leona”, kazala joj je ta devojka, ali je pogledalailijen, odmahujući glavom, kao da se koleba izmeĊu prekora i saţaljenja. To je, dakle, bila Tina.edale su jedna drugu, pokušavajući da shvate snagu prošlosti i neoĉekivane obrte sudbine, a onda ilijen skrenula pogled, gotovo do bola pogoĊena mudrošću svoje odluke da se suviše ne izlaţegledima sveta. Onda je stigao Artur i odmah upitao šta nije u redu. Htela je odmah da mu prizna, aspreĉio osmeh, koji je pri pogledu na nju, zablistao na njegovom licu. Ne veĉeras, pomislila je. Nveĉeras pokvariti raspoloţenje. Niti bilo koje druge veĉeri. Mnogo puta je bila na ivici da mu sv

riĉa, ali bi se u poslednjem trenutku predomislila. Ĉuvala je svoju tajnu. “Izgledaš kao da se dogošto dobro”, rekla je. “Dobro? Moglo bi biti i dobro. Našli su Faroua.” Popravljive greške 299 “Ša

?” “I to nije sve. Mjuriel mi je poslala pismo.” “Mogu li da ga vidim?”” Pruţila je ruku i pre negoArtur izvadio koverat iz dţepa. Na zaglavlju je pisalo: Mjuriel D. Vin, Glavni tuţilac Kancelarijeţilaštva Kajndel Kauntija. Ispod toga je pisalo “Narod protiv Gcndolfa”, i sudski broj sluĉaja. Ĉaoj fazi, Mjuriel nije htela da prizna da je sluĉaj u nadleţnosti Federalnog suda. Dragi gospodinejven, Za poslednja dva meseca, naša kancelarija je prikupila niz informacija o Kolinsu Fcrvelu. KVani je poznato, g. Fervel je, pozivajući se na peti amandman, odbio da svedoĉi. Osim toga, pris

ormacije nisu imale neposredni znaĉaj za Vašeg klijenta. Ipak, u interesu potpunog otkrivanja istins obaveštavamo da…” Stvar je bila izloţena u osam taĉaka. Mjuriel je tako sastavila pismo da buoro potpuno nejasno, ne za Artura koji je znao o ĉemu se radi, već za Apelacioni sud, koji će takoĊ

i upoznat sa sadrţajem pisma. U vezi s onim što su uspeli da prikupe o Farou Kolu, dve stvari su bne: prvo rezime iskaza koji je Ernov nećak dao Lariju u Atlanti, a zatim obaveštenje da su dvalicajca nedavno identifikovali Kolinsa kao Faroua.

ospode”, uzviknula je Dţilijen kad je to proĉitala. Srce joj je snaţno zalupalo. Onda se zapanjilapstvenom reakcijom, ĉinjenicom da kod nje više ne postoji ni privid distance prema tom sluĉaju. PArtura šta on o tome misli. “Nisam siguran da se ovo što mi se mota po glavi moţe nazvatišljenjem.” rekao je. “Pamela i ja smo samo udarili glavom o zid.” Artur je pretpostavljao da su Luriel pratili Pamelu, prilikom njenog odlaska u odsek za registracije. I bio je ljut zbog zadrţavanjormacije o razgovoru u Atlanti. “Već sam podneo zah-tev da se Kolinsu odobri imunitet. U svomgovoru Mjuriel tvrdi da ne postoji dokaz da Kolins ima bilo šta da kaţe a da to bude povoljno za



mija.” Ipak, Artur se najviše razoĉarao u Erna, koji mu je rekao da je Farou sitna muvara koja seavno izgubila. 300 Skot Tarou ..Nikad nećemo doći do dna Ernovih laţi”, rekao je Artur. “Kao da ali u ţivi pesak. Stalno tonemo.” “Pitam se nešto”, rekla je Dţilijen. I ona je takode mislila o Er-nulevajući, rekla: “Erno je rekao kako je 1991. ukljuĉujući La-rija u sluĉaj, hteo da zaštiti Kolinsa. Pnije li ga sve vreme štitio?” “Tako što mu je pucao u leda?” Briţni neki ujka. Trebalo bi mu dati

hvalnicu.” Dţilijen se nasmejala. On je bio u pravu. Ali ne potpuno. “Ĉak i tamo, kod Ajka, Erno no da kaţe da je Farou njegov nećak. Da li si se pitao zašto?” “Mogu da pretpostavim. Kolins je ukovu kafanu ušao s pištoljem u ruci. Za takav prestup dobija se najmanje dve godine zatvora.” “Da

no je štitio svog nećaka”, rekla je Dţilijen. Artur je slegao ramenima, priznajući da je ona donekleavu. “Pitam se samo, nije li Erno, na kraju krajeva, u jednoj stvari saglasan s tobom. Imao si osećano o jednoj stvari uvek govori istinu.” “O kojoj?” “O tome da je Romi nevin.” “Oh”, rekao je Artuo.” “Pretpostavimo da su ga da to tvrdi vodila dva glavna motiva ove priĉe. Da Romija oslobodevice i da zaštiti Kolinsa.” Dok je razmišljao, Artur je uzeo Mjurielino pismo lupkajući njime po dkoro je potvrdno klimnuo glavom. “To objašnjava ĉinjenicu da pre Ţenevjevine izjave, Erno nijeminjao karte.” rekao je Artur. On je štitio Kolinsa, više nego svoju penziju. Kad bi kompanija utve Kolins krao karte sa Lujzom i Romijem, ona bi mu, makar se sakrio i u mišjoj rupi, prvo osporizvolu za rad u turizmu, a onda bi ga izvela na sud.” “Moguće. Ali moţda je u pitanju i nešto više. Rbio ljut na Lujzu zato što ga je prevarila. Moţda je i Kolins bio ljut na nju? Jer je ugrozila njegovumu? Ili je i njega, isto tako prevarila? Zapamti da smo utvrdili da je one noći Farou verovatno bio aju”. Artur je nepomiĉno gledao u nju. Oko njih se ĉuo fini veĉernji ţamor restorana, zveket posudeckanje ĉaša, ćaskanje. Popravljive greške 301 “Ti misliš da je Kolins ubica?”

e znam. Arture. Razmatramo razne solucije. Ali jasno je da je Erno hteo da oslobodi Romija, a datom Kolinsa ne upetlja u ĉitavu stvar.” Artur je, posle kraćeg razmišljanja rekao: “Naš sledeći poe zahtcv da se Kolinsu odobri imunitet. Je li tako?” “Ti svakako ţeliš da te stvari ĉuješ od njega.”

om mišljenju, kolike su šanse da Apelacioni sud odobri zahtev radi dobijanja Kolinsovog svedoĉeo je otvoreno pitanje. Liĉi mi na odlaganje u poslednji ĉas. A on će, kao svaki ĉovek, ţeleti da po

oja ranija uvercnja.” Artur je namršteno klimnuo glavom, l on je bio istog mišljenja. “Ako ţeliš neti je više naklonjen, moţeš se obratiti jednom ĉoveku, Arture. Nekom ko je na prvom mestu sklon

ruje Ernu.” “Harlou?” “Zašto da ne?” “To je van njegove nadleţnosti. Sluĉaj pripada Apelacionomdu.” Ali ona je i o tome imala neke ideje. Isto kao i Mjuriel, i Dţilijen je svoju karijeru gradilaljuĉivo u redovnim sudovima. Pre nego što je otišla u Olderton, skoro da ništa nije znala o federa

konima i proceduri, ali je tamo, pišući molbe za puštanje na slobodu, postala struĉnjak za njih. Arthvatio tašnu i izvadio notes u kome je hteo da pri-beleţi ponešto od onoga o ĉemu su razgovarali.ĉeli su da zajedno prave nacrt molbe. On je primakao svecu. Pri slaboj svetlosti, ona ga je posmako je, pun poleta i srećan sa njom i sobom. U centru njene paţnje bio je pre Artur nego Gendolf, al

a de-lila njegovo oduševljenje u traţenju nekog zakonskog izlaza za Romija. Snaga zakona, te dosaari koja ne predstavlja ništa osim mrtvog slova na papiru, zapanjila ju je, ne samo zbog svoje ulogotu ostalih ljudi, već pre svega zbog uloge koju je imala u njenom ţivotu. Zakon je bio njena karijsto uspona i propasti, a sada, kroz Artura i mesto njenog oporavka. Njegovi izrazi, koje dugo nijeotrebljavala, bili su jezik i njenog bića. I dok su ona i Artur mirno raspravljali o tome šta sledeće pisu, ona nije bila sigurna da li to treba da je raduje ili rastuţi. 302 Skot Tarou 10. avgust 2001. B

A OTISKE U petak popodne Lari je primio poruku od Morisa Dikermana, glavnog struĉnjaka za ottiju i šefa policijske laboratorije u Kajndel Kauntiju, koji ga je pozvao da ga poseti u njegovoj

ncelariji u Mek Grat Holu. Pošto je proĉitao ceduljicu, Lari ju je zguţvao u kuglicu veliĉine zrna g

acio u koipu. Kad se bude sreo sa Dikermanom, moraće da pozove Mjuriel koju je izbegavaoslednjih nekoliko dana. Tog jutra primio je od nje govornu poruku o Arturovom poslednjcm potez



ruku u kojoj je zvuĉala vedro i ljupko, oĉigledno srećna zbog toga što je dobila razlog da ga pozoje odmah izbrisao poruku. U starim vremenima, trĉao je na svaki susret sa njom, ali to je bilo zato

e mogao sebi da kaţe, kako je on za nju zakljuĉen sluĉaj, zato što je u njenoj blizini vazduh bio ošo što je ţe-leo da s nekim ide ruku pod ruku. Sad se krio od nje jer nije znao koliko bi danas mogae nešto tome nalik.

ok je izbegavao Mjuriel, on je, isto tako, izbegavao i svoju ţenu. Bio je uveren da je jedna stvar ugovom ţivotu postala prošlost, mirisanje odeće pre nego što je odloţi u korpu za veš, da se uveri nsi neće osetiti miris tuĊeg parfema ili pudera u njoj. Pre deset godina, kad ga je Mjuriel ostavilabio toliko utuĉen i slomljen, da to stanje nije mogao da sakrije od Nensi. Jedno veĉe, dok je sav bao u svojoj naslonjaĉi, Nensi je stala ispred njega. “Opet su te razbili?” Pusti me da pogaĊam. Jetvojih cica ti je okrenula leda? Treba li da te ţalim zbog toga?” “Pitala si me.” “I sad treba da teumem.” Ali, bila je to Nensi koja je razumela. Prećutno su se dogovorili da, ĉim Lari bude u bolješevnom stanju, odu kod advokata, sa kojim su već razgovarali o mirnoj podeli imovine. Šest mesesnije, još uvek su nameravali da to uĉine. Ĉak i posle dve godine, Lari je bio uveren kako svako ooje samo ĉeka priliku da ode s nekim ko bi mu više odgovarao. Nensi je, meĊutim, Popravljive gr3 imala jak razlog da ostane. Bila je odluĉila da deĉake nikad ne napusti. I što je vreme više prolagova zahvalnost zbog toga i uopšte zbog njenog karaktera, postala je gotovo bezgraniĉna. Nije viš

alo smisla da juri za drugim ţenama, nijedna nije mogla da se meri sa Mjuriel i, što je bilo još vaţiko poštovanje je dugovao Nensi koja ga nije ostavila ni onda kad mu je bilo najteţe. Ponekad,mišljajući o prijateljstvu koje je vladalo izmeĊu njega i njegove ţene, pitao se da li svaki brak trbude takav - miran i pun uzajamnog poštovanja. Ali, ne. Mora da postoji još i glavna tema koja ćeati uz pesmu, a ne samo hor i skladni glasovi. Ovaj zakljuĉak ga je odveo do Mjuriel. Iz ovog nećći ništa dobro, mislio je. Tako je govorila njegova majka, a sigurno bi i sada isto to rekla. Od srenas nije uspeo da sastavi ni dva sata sna. U stomaku je imao osećaj kao da je progutao Šmirgl papd se pribliţio ogledalu, video je da su mu oĉi upale i kapci pod-buli. Nije mogao da odluĉi šta stvi. Sve što je znao, kada se našao ispred Dikermanovih vrata, jeste da je ţivot izmakao kontroli. M

kermanu, jednom prgavom Njujorĉaninu, svi pajkani, tuţioci i advokatska komora ĉak, govorili sueniju za otiske. Mo je predavao na univerzitetima širom zemlje, uĉestvovao na brojnim simpozijumminalistiĉke provinijencije i struĉnoj štampi, pisao ĉlanke o otiscima, S obzirom na svoju slavu, o

e mogao da se naĊe u Delhiju ili na Aljasci, gde bi davao struĉno mišljenje, nego u svojoj kancelapoliciji su skandali bili ĉesta pojava. Prošle godine su, nezavisno jedna od druge, uhapšene dve glicajaca, jedna zbog prodaje droge, druga zbog pljaĉkanja juvelirskih radnji - i Mo je bio dragoceadnik, jedinstveni izvor izvrsnosti i kredibiliteta. Sredinom devedesetih njegova pretnja da će napţbu, bila je dovoljna da okrug odvoji novac za kupovinu jednog aparata za automatsko utvrĊivanjsaka. 1991. godine kada su ubijeni Gas Leonidis, Pol Dţadson i Luj-za Rimardi, jedan nepoznati o

ogao je da se identifikuje samo ako se utvrdi ko je osumnjiĉena osoba. Ukoliko prestupnik iza sebeavi sve otiske koje sadrţi njegov dosije, otisak svakog pojedinaĉnog prsta koji se uzima u sluĉajumnje u postojanje nekog nede-la - nije

stojao naĉin da se utvrdi ĉiji je prst koji je ostavio dotiĉni otisak, pa tako ni naĉin da se nepoznatisak uporedi sa velikim katalogom otisaka koji poseduje lokalni FBI. Kompjuteri su i tu doneliomene. SAIO, sistem za automatsku identifikaciju otisa304 Skot Tarou ka, omogućavao je uporediog otiska sa svim zabeleţenim otiscima u zemlji. SAIO je, na primer, omogućio Mjuriel da preko

vrdi kako nijedan od otisaka napravljenih u Gasovoj kafani ĉetvrtog jula 1991. ne pripada Ernu Erdina nezgoda sa SAIO je bilo vreme. Iako su kompjuteri iz meseca u mesec postajali sve brţi, svakovera je zahtevala bar sat vremena. U sluĉaju kao što je Gcndolfov, gde je u restoranu ostalo bar o



tina otisaka, nije praktiĉno postojao naĉin da se oni provere. Ali ako je Mo razvio otiske na pištoim je Farou mahao u Ajkovoj kafani, onda će uporedivanje tog otiska sa okruţnom bazom podataka sadrţi otiske svih prestupnika kao što je Kolins Fervel, biti posao od nekoliko minuta. Mo se up

o vratio sa dvonedeljnog boravka u Parizu, gdc je ţandarmima drţao predavanje o otiscima, što gaeĉilo da odmah udovolji Larijevom zahtevu i pregleda Farouov pištolj. Sada je prvo traţio da Lampjuteru vidi fotografije koje je on napravio u Parizu. Moa nisi smeo da prekidaš. Nisu njega zvanije za otiske samo iz poštovanja. On je zahtevao da se svaka njegova misao sasluša do kraja i kadknuo mišem, ispriĉao je Lari-ju mnogo više nego što je ovaj ţeleo da sazna. Sedeći s druge strane

la, ĉekao je priliku da upita da li je Mo našao nešto na pištolju. Kad je, konaĉno postavio to pitano se okrenuo prema njemu sa zamišljenim izrazom na licu. “Lari, da li se ovo odnosi na Gendolfovĉaj? Na onaj o kome su pisale novine?” Lari nije u svom pismenom zahtevu pominjao sluĉaj Gcndo ga je Moovo pitanje zateklo nespremnog. U Dikermanu je bilo neĉeg veĉnog. Po opštem mišljenje bio zainteresovan samo za dve stvari: otiske i bejzbol, i o njima je znao sve. “To je dobra

etpostavka, Mo.” “Ne bih to nazvao pretpostavkom, Lari.” S druge strane stola, gde su se još uvekpaci od ruĉka, do Larija je dopro jedan znaĉajan pogled. “Šta hoćeš da kaţeš, Mo?” “Dobro, saĉekpokaţem šta imam. Pa ti sam izvodi zakljuĉke.” Posle toga Mo je iz metalne fioke iza sebe izvukaotolj. Bio je upakovan u jak plastiĉan omot, na kome su se, usled starosti, bile pojavile sitne smeĊkotine. Lari je prvi put video to oruţje. Popravljive greške 305 Na prvi pogled bio je to pištolj kaPošto je procedura zbog poznate sklonosti ka nestajanju i oruţja i droge, bila takva da si lakše m

biti u ruke kraljevski dijamant nego pištolj iz koga je pucano, Lari je traţio da oruţje odmah predaeljenju za otiske. Kad se optuţba dovrši, zakonski vlasnik je mogao doći po svoje oruţje. Ako pište bio ukraden, on bi se vraćao svom vlasniku. Ali Farou se nikad nije potrudio da doĊe po pištoljbilo i normalno, s obzirom da se odmah posle suĊenja izgubio u nepoznatom pravcu. Mo je, na svdantan naĉin, objašnjavao kako je teško uzeti otisak koji je davno ostavljen. Otisci su obiĉno masnsci od znoja i vremenom hoće da ispare. Lari je to

ao, i upravo zbog toga je traţio da Farouovo oruţje ispita genije za otiske - liĉno. Bez obzira na

edavanje, to je bila dobra odluka, jer je, po svoj prilici, imao sreće. “U takvom sluĉaju, jedini tragmogao da se utvrdi standardnom tehnikom, nalazi se ovde.” Mo je stavio naoĉari i plastiĉnim štapkazao na par taĉaka na burencetu, a onda je Larija uputio na digitalne fotografije na ekranu. “Oni so, vrlo delimiĉ-ni, SAIO odstrani oko pola tuceta dosijea. Posle vizuelnog pregleda, rekao bih dasci potiĉu od srednjeg prsta i palca tog momka. Ali to ne bi prošlo na sudu.” Onda je na sto staviosije. Na njemu su bili otisci prstiju poredani u dva reda. U uglu dosijea bila je prikaĉena fotografisnika otisaka. Lep, mlad ĉovek na slici, koji je delovao opušteno, bio je Kolins Fervel. Iako je

ekivao upravo takav rezultat, Lari se ipak nadao da će biti drugaĉije. Ţivot bi bio lakši. “Izgleda dtolj drţao za burence”, rekao je Mo. “Tako kaţu oĉevici”, rekao mu je Lari. “Ali ja još uvek ţelim

ogledu tog momka, budem sto posto siguran.” Lari je prstom kucnuo u dosije. Arturu će biti teţeoliko nalaz ne bude apsolutno siguran. “Shvatam. I ja sam hteo da se osiguram. Sproveo sam još jeraţivanje. I ovde na kundaku sam nešto primetio. Na šta ti ovo liĉi?” Pokazao je pri tom na jednu moro iste nijanse kao i ţućkasta boja na kundaku. “Krv?” “Dobar si detektiv. Prilikom pucanja, poavilu, ima i krvi. A krv je zanimljiva sredina za otiske. Brzo se suši. Otisak krvi je traj306 Skot Tpravljive greške 307 niji nego otisak od znoja. Ali takvi otisci se ne mogu ispitivati na isti naĉin kiĉni otisci. Linije su bukvalno ugravirane u krvi, i toliko slabe da se jedva vide. Ti na ovom pištodiš ni jedan krvni otisak, zar ne?” On ih nije video. “Prĉ deset godina””, rekao je Mo, “tu bi bio krĉe. Danas, mi pravimo infracrvcnc, digitalne fotografije, koje jasno razlikuju krv od njene okoline

om sluĉaju kundaka. Onda se taj snimak obradi. Kad sam to uĉinio, dobio sam otiske, jedan jasan,ca i tri delimiĉna, od prstiju. A jedan delimiĉan otisak se nalazi i na obaraĉu.” Mo je na monitoru



riju pokazao fotografije. Lari je poslušno klimao glavom, ali je bio nestrpljiv. “Da li si te otiskeopustio kroz SAIO?” “Naravno”, rekao je Mo. Dikerman je iz svoje fascikle izvadio dva dosijea ivio ih na sto ispred Larija. Jedan je bio star oko dvadeset i pet godina, napravljen onda kada je Edaj stupio u policijsku akademiju, a drugi, znatno mladi, iz doba kada je bio zatvoren zbog pucnjafani. “Na taj naĉin si shvatio da je reĉ o sluĉaju Gendolf?” rekao je Lari. Mo je klimnuo glavom.idi”, rekao je Lari. “Erno je od momka uzeo pištolj koga je ovaj drţao za burence recimo da je to lins - a onda je pucao u njega. To je uĉinio Erdaj. I zato se njegov otisak nalazi na obaraĉu.” “Tajdatak bi mogao da bude od pomoći4”, hladno je odgovorio Mo. “Pošto to nisam uradio na vreme,

novo sam se vratio oruţju, da bih bio siguran da se radi o Fervelu. Toje tek posle palo na pamet. I uradio sam ono što sam trebao da uradim: proverio sam cilindar sa

unicijom. Bio sam oduševljen kad sam utvrdio da su mi iz odeljenja za dokaze poslali napunjen pisam bio dovoljno glup da radi ispitivanja ĉaĉkam oko obaraĉa.” “Ţao mi je”, rekao je Lari “ali t

ocena. Ernov advokat je rekao da bi ga traţio na uviĊaj. Pretpostavljam da ga zato niko nije diraoretpostavio sam”, rekao je Mo, znaĉajno klimajući glavom nad ljudskom glupošću. “Moja ţena tvrko imam Icp, kancelarijski posao. Misliš li da bi svi poverovali da je u pitanju samoubistvo.” “Nedesilo u vreme šampionata u bezbolu.” Mo se nasmcjao i klimnuo glavom. Toga se nije setio. “Kotaka je bilo u njemu?” pitao je Lari. “Samo jedan. Ali postoje tragovi od udarne igle na osnovu ko

asno da su iz njega ispaljena ĉetiri metka.” Mo je tvrdio da je pištolj ĉetiri puta opalio. Prema svedocima, Emo je u Kolinsa ispalio samo jedan metak. Uz Moovu dozvolu, Lari je uzeo plastiĉnuvlaku i iz blizine pogledao pištolj. Bio je to revolver sa pet metaka, definitivno trideset osmica. “Uakom sluĉaju”, nastavio je Mo, “kad je srce opet poĉelo da mi lupa, ispalo je da je to bila jednarisna ekspedicija. Na metku su ostali jasni otisci prstiju, kao i na ispaljenoj ĉauri.” Mo mu je na ekkazao nove fotografije. “I da li si u bazi otisaka pronašao te otiske?” “Da. Ĉovek koji ih je ostaviopedeset pete godine zatvoren zbog uĉešća u kafanskoj tuĉi. Mo je novi dosije poloţio na sto ispredrija. Posle deset godina, Lari je morao da se napregne da bi se setio, pogotovo što je lice sa fotogo mnogo mlaĊe nego ĉovek kojega je Lari poznavao. Ali, pošlo mu je za rukom. Momak s preteći

azom na licu bio je Gas Leonidis. U prvom trenutku, Lari je bio zadovoljan što ima tako dobromćenje. A onda, kada je shvatio znaĉenje onoga što gleda ispred sebe, u njemu je odjeknuo alarm asnost. Mek Grat Hol je bio sagraĊen u vreme Prvog svetskog rata kao skladište oruţja. Policija selila u njega 1921. godine, i za stare sluţbenike u šali se govorilo da potiĉu još iz tog doba. Bila jedna sumorna, stara grobnica. Sa Moovog prozora pucao je pogled na mnoštvo kuća sa ponekimvnjakom ispred i krošnjama izmeĊu njih. Lari je mogao da vidi kako se jedna papirna kesa, kaostašno dete, vije na vetru. Kad je nestala sa vidika, pomislio je: “Ovaj sluĉaj, ĉoveĉe, ovaj sluĉajet je pogledao u oruţje pored sebe. Bio je to “Smit i Veson”, Gasov pištolj bez ikakve sumnje. I Gtolj je nosio otisak Ernovog prsta na obaraĉu, i od pet metaka, još je samo jedan bio u cilindru. Je

e je izvaĊeno iz Fervelovog tela. Ostala su neo308 Skot Tarou bjašnjena još tri metka. Lari je u svo rekao ne, pa opet ne, a onda je sledio misao do kraja. “Misliš li da je ovo oruţje iz koga su izvistva u sluĉaju koji sam ja ispitivao, Mo?”

balistici će ti dati struĉne potvrde. A slutim da će DNK pokazati ĉija je krv ostala na kundaku. Zbocedure moram da vratim pištolj u odeljenje za dokaze. Ali sam Ċavolski siguran da niko nikada nći da ga traţi. Tebi sam hteo samo da dam savct. Mo je dao Lariju koverat u kome se nalazio izvešri ga je stavio u dţep od jakne, ali su mu se misli brkale u glavi. Sve što je mogao da uradi, bilo jepouzda u svoj instinkt, a on mu je govorio da krv na Ernovoj ruci nije bila Kolinsova. Svi svedocdili kako je posle pucnja bar pola tuceta pajkana skoĉilo na Erna, i odmah mu otelo pištolj iz ruketolj mu je bio oduzet pre nego što se pribliţio ranjenom nećaku. Dakle, krv na kundaku Gasovog



volvera je poticala od neke druge osobe. Kao mlin koji lagano melje, Lari je, boreći se sa sobom,matrao mogućnosti jednu za drugom. Lujza Rimardi je bila pogoĊena iz neposredne blizine. A Eriprst je ostavio otisak na obaraĉu, što je znaĉilo da je Erno bio ĉovek koji je pucao u noći 4. jula91. godine. Erno je pucao. Ovo je bilo oruţje iz koga su izvršena sva ubistva. Na neki naĉin, šestdina posle zloĉina, pištolj je dospeo u Kolinsove ruke. I Kolinsovi otisci su na njemu, takoĊe. Jedih otisaka nije bilo, bio je Veverica. A on je priznao. “Dakle, Erno i Kolins su to uradili zajedno vericom”, rekao je Lari. “Veverica ih nije otkucao, i Erno mu je vratio uslugu.” Mo je odmahnuovom. “Sve što mogu da ti kaţem jeste ĉiji su otisci ostali na pištolju.” Lari je to znao. Samo je

mišljao naglas. Veverica je priznao. Veverica je znao za taj pištolj. Veverica je imao u dţepu Lujdaljon. Veverica je rekao Ţenevjev da će ubiti Lujzu. Ništa se nije promenilo. Bar ne, ukoliko je verici reĉ. Ali šta je, dodjavola, sa Kolinsom?” Kad Artur ĉuje za ovo, biće vrlo gadno. Sluĉaj ćeiku galamu biti obnovljen. Kad je Lari ustao, Mo je pokazao na njegovu jaknu, tamo gde se nalazieštaj. “Puštam te da to liĉno odneseš u stanicu.” “Veĉno zahvalan”, rekao je Lari. Mo je pogledaoga i dodao: “Jebi ga.” Popravljive greške 309 Napolju, ispred Mek Grat hola, bio je park sa neko

uvanih klupa gde su sluţbenici u letnjim mesccima ĉesto jeli svoju uţinu. Vevericc naviknute na mhrane, izašle su iz svojih skloništa i skakutale su oko Larija, koji bese seo da malo razmisli o sveme postojala prava reĉ za njegovo stanje. “Satrven?” Ali u takvim ĉasovima otkrovenja, on je uvek

avi naĉin znao da proceni situaciju. Prvo što je shvatio, jeste da u pogledu Erna i nije toliko iznenek je raĉunao i sa mogućnošću da Erno nije baš sve slagao. Erno je pucao. Ponovio je to nekolikoebi. Pogodila ga je poslcdica, ako ne i ĉinjenica da je baš tako bilo. Ono što ga je više uznemirava je Mjuricl. Sad će morati da se sretne sa njom. Stvarno. Sedeo je na klupi iznova preţivljavajućo kroz šta je tih dana prolazio, ista burna osećanja, isto lupanje srca pri pomisli da je opet sa njomoj sobi. I u tom ĉasu otkrića, još nešto mu je bilo jasno: Mjuriel nikada neće ostaviti Telmejdţa. Sorima koji je ĉekaju za pola godine, ona se nikada neće lišiti njegovih veza. Bez obzira na sve, one mnogo promenila. Pa ĉak i da zaboravi na izbore, ona neće hteti da izazove skandal udajom zaveka koji je uĉesnik jednog kontroverznog sluĉaja. Ovaj jasan i surov pogled na Mjuriel znaĉio jeaju krajeva, da se ona zbog njega nikada

će odreći svoje karijere. Ono što im je ostalo jeste samo ljubakanje u mraku i po iznajmljenim sobNensi, koja je bila pametna ţena, verovatno će saznati za tu vezu. Ono što ga je stvarno rastrzalo, bmisao na ţivot koji je vodio bez Mjuriel. Ĉinjenica da je ozbiljno razmišljao da taj ţivot stvarno oog neĉeg potpuno neuhvatljivog, ispunjavala ga je gorĉinom. U unutrašnjem dţepu svoje jakne mognapipa Dekerma-nov izveštaj. Nije bio spreman za bilo šta od toga. Ni za Mjuriel. Niti da u novina kako je opet postignut neki pomak u sluĉaju ubistva koji je bio rešen pre deset godina. Bio jeeman da Romi Gendolf umre, a da on ubuduće ţivi u mira. Da li je on taj ĉovek? Retko ko dobijeliku da popravi ono što je izgubio, a za ĉim još uvek ţali. Da popravi greške koje je poĉinio iz glu

eznanja. Moţe li da propusti takvu priliku? Sedeo je potpuno sluĊen, spreman da bez razloga briţnĉ. Onda 310 Skot Tarou je pocepao izvcštaj na sitne komadiće i bacio ih u korpu a otpatke. Vcvedotrĉale, ali su kao i ostali, bile raziĉarane. Popravljive greške 311 17. avgust 2001. LINKOLNOMLJA U sudnici sudije Keneta Harloua niko više nije oĉekivao dramu. Galerija na kojoj su sedelsmatraĉi, ispraznila se, a broj dopisnika smanjio se na oficijelna lica: Štiva Dabinskog, Marju Am

dnu mladu reporterku, tek izašlu iz školske klupe, koja bi ĉak i po Arturovom mišljenju, morala prvuĉi kako da se pristojno oblaĉi. Artur nije obavestio novinare šta namerava da preduzme. Ma šta dekivao od sudije Harloua, to oĉekivanje neće postati veće ako sudija zakljuĉi da je Mjuriel, zbogojih propusta, već kaţnjena u novinama… Artur nije dobro spavao. Bio je na gubitku taĉno odande

akle je pĉinjao Romijev sluĉaj. Posle Mjurielinog pisma, mogao je da ot-škrine poklopac kovĉegabio poĉeo i da mašta kako će Ko-lins na neki naĉin utvrditi Romijevu nevinost. Ipak, Artur je poĉ



ne za svoju budućnost. Ranije ili kasnije, ovo će se završiti. Kao što mu je Mjuriel pre par nedeljkla, ţivot će opet biti samo ţivot, a ne avantura. On, koji nikad nije bez dugoroĉnih planova, odjedne imao nikakvu viziju ĉak ni bliske budućnosti. I zbog te nesigurnosti, poĉeo je da sanja ruţne snovo pet ujutru, ušunjao se u kuhinju da tamo saĉeka izlazak suca. Biće sve u redu, ubedjivao je seberovao je u to. Posle dvadeset minuta, Dţilijen u beloj spavaćici privukla je stolicu i sela pored njz reci, drţeći ga za ruku, zajedno sa njim, posmatrala kako se sunce diţe iznad horizonta u svoj svolepljujućoj lepoti. Mjuriel je, u pratnji Karol Kenedi odluĉnim korakom ušla u sudnicu. Bila je

uĉena u suknja-pantalone, liĉeći na mršavu maĉku spremnu za boj. Odloţila je papire na jedan sto,

da se prošetala po sudnici i sela pored Artura. “Dakle”, rekla je, “koliko je dubok taj ĉarobni šešliko još zeĉeva imaš u njemu?” “Nadam se da će i jedan biti dovoljan;” “To je mudro, Arture. Baduje.” Artur je u molbi od Apelacionog suda zahtevao da se produţi rok, tako da moţe da razmotrijenice vezane za Kolinsa, koje je Mjuriel podvukla u svom pismu. Sledeći korak koji su on i Dţilislili, bio je uobiĉajen. Artur je od sudije Harloua traţio da na osnovu

-og ĉlana ferdcralnog zakona o graĊanskom postupku, kazni javnog tuţioca zbog prikrivanja onogaKolins rekao u Atlanti. U stvari, Artur je tvrdio da je Mjurielina odluka da Kolinsu ne odobri imuna pogrešna. Kao kaznu za propust, on je od sudije traţio da Mjuriel naredi davanje imuniteta i timtu-ru omogući da od Kolinsa uzme izjavu. Teorijski, sudija Harlou nije imao to ovlašćenje. Ali ip

o u situaciji da proceni da li je u pitanju bila obmana. I zakon će se privoleti njegovoj odluci, ukolrdi da je odreĊena strana delovala sa rdjavim namerama. “Apelacioni sud će prozreli taj potez. Mliko bio lukavo smišljen, na duţi rok je osudjen na propast.” “Ne mislim da je osudjen na propast,uriel. Mislim da će sudija Harlou utvrditi da si prikrivala vaţnu informaciju.” “Ništa nisam prikriture. Erno je prikrivao i lagao.” “On je štitio svog nećaka.” “Tako što je pucao u njega?” Osim togslim da se taj iskaz moţe poništiti zbog krivokletstva. Ernova reĉ je bezvrcdna. Uvek je i bilazvredna. “Naroĉito ako ne ţeliš da se otkrije nešto što dokumentuje taj iskaz.” “Ništa ga nekumentuje, Arture.” “A šta ćemo sa Kolinsovim priznanjem da svake noći moli boga da mu oprostsu on i Erno uĉinili Romiju? Kako moţeš da to znaš i da ti savest bude mirna?” “To je samo jedn

ana medalje, Arture. Kolins je podrţavao svog ujaka, diţući prašinu zbog rizika krivokletstva. A tture, dobio informaciju onog ĉasa kad je ona bar donekle postala relevantna.” “Šta je u njoj to štoi “donekle relevantnom”, Mjuriel?” “Arture, i tebi i sudiji sam napisala da imate pravo na sve štorilog tvom klijentu.” 312 Skot Taroit “Osim na Kolinsovo svedoĉenje. Da li stvarno misliš da će

zvoliti da Kolinsa drţiš po strani, dok budete izvršavali smrtnu kaznu nad Romijem?” “Kolins jebitan, Arture. Nema niĉeg što ga povezuje sa ovim ubistvima. Ti si dobar u pridavanju znaĉajavaţnim stvarima. To je tvoj problem. I ja to odobravam. Reći ću ti još jednu nevaţnu stvar koja menima.” “Šta to?” “Ptiĉica mi je rekla da se ti i Dţilijen ĉesto viĊate zajedno, drţite se za ruke utoranu. O ĉemu je reĉ? Radoznalci bi hteli da znaju.” Posle tog pitanja ona se tiho nasmejala. I to

drmalo, baš kao što je Mjuriel i oĉekivala. Kao što je Dţilijen davno predvidcla, Arturu su bileprijatne aluzije na tu vezu, za koju ljudi behu tih dana saznali. “Kakve to veze ima sa ovim sluĉajemuriel?” “Ne znam, Arture. Zar ne misliš da je pomalo neobiĉno?” “Nema tu niĉeg neobiĉnog. Sam

e mesec dana objavila da Dţilijen nema nikakvu ulogu u ovom postupku.” “Zvuĉiš pomalo preosetture. Ja sam uvek volela Dţilijen. Svako zasluţuje još jednu priliku. Prema onome što mu je Dţilijĉala, Mjuriel nije nimalo marila za nju. Obe su bile sklone da se vreĊaju kad bi ih uporeĊivali. Nuriel verovala u druge prilike. Ona je tuţilac, i njeno pravilo je glasilo: kazniti za sve - osim, narasopstvene greške.

ak, uradila je ono što joj je i bila namera. Artur je ţeleo da se taj razgovor što pre završi. Mjuriel jdela, i opet je ustala. Pre nekoliko nedelja, Artur je iz predostroţnosti pismeno obavestio Romija d



i Dţilijen postali “bliski prijatelji”. Ali Mjuriel je, pre svega, mislila na ranjivost. Ona je došla domene. Ako krene da je blati zbog toga što je sakrila informaciju o Kolinsu, ona će imati ĉime davrati. Artur se nikada nije navikao na ovu profesiju. Uprkos godinama koje je proveo u sudnici i onje znao o Mjuriel, u poĉetku se ponadao da je ona kraj njega sela zato što ga ceni. “Ustanite svi!”rlou je ţustrim korakom ušao u sudnicu, noseći razne papire u ruci. Imao je više zakazanih parnicad je stigao do Gendolfa, sudija je Mjuriel i Arturu uputio ljubazan osmeh. Popravljive greške 313

Mislio sam da se vise nećemo viĊati. Dobrodošli.” Prvo je od Mjuriel zatraţio da odgovori na Arthtev. Ona je bila ţestoka. “Prvo”, rekla je Mjuriel, “Apelacioni sud je rekao da je ovo re-šen sluĉ

ugo, gospodin Rejven nije više Gendolfov advokat. Treće, period namenjen nalaţenju novih ĉinjenzavršen. I ĉetvrto, ne postoji nikakvo izvrtanje ĉinjenica, ni u jednoj mojoj izjavi datoj ovom sudurlou se nasmešio, jer je voleo Mjuriclin nastup. Prošavši rukom kroz svoju sedu kosu, urednoešljanu, on je neko vreme razmišljao. “Uz svo poštovanje prema svojim prijateljima koji-predstav

i uši javnosti”, rekao je on, “ja bih o nekim stvarima porazgovarao iza zatvorenih vrata. Molio bavnike da mi se pridruţe.” Sudija ih je potom uveo u svoju kancelariju, koju su u njegovom odsustali “Linkolnova zemlja”. Na zidovima i policama nalazilo se bar pedesetak Linkolnovih portreta iura, iz svih perioda njegovog ţivota. Svuda po sobi bili su rasporeĊeni dokumenti s njegovimtpisom. Harlouovi pomoćnici, jedan belac i jedna crnkinja, takode su ušli u kancelariju. Kad sebliţio svom stolu i skinuo svoju odoru, sudija se nasmejao. “Narode, dvadeset pet godina vodimrnice u sudu, i mogu vam reći da ću ovu zapamtiti. Podseća me na utakmice kad obe strane postiţulove u produţetku.” Rukom im je pokazao mesta za stolom. Formalnosti su zahtevale da u sudnici pvore pravnici, ali u ovom liĉnom svetilištu, Harlou nije oklevao da prvi kaţe šta misli. Bez prisusdskih reportera, on je delovao moćno. “Ne volim da išta prikrivam od štampe, naroĉito ne uĉajevima koji, kao ovaj, izazivaju naroĉitu paţnju, ali na ovom stepenu su-djenja. moramo otvorengovarati u ĉetiri oka.” Iz sudnice je stigao još jedan poziv. Došla je Pamela i sudija je naloţioezbedenju da je uvedu u kancelariju. “Dobro, nemojmo se više šaliti sa ovim zahtevima”, rekao jerlou, pošto je i Pamela sela za sto. “Prvo, gospoĊo Vin, mi se dobro ne poznajemo, ali ja mislim,vatno govoreći, da ste vi trebali da ovaj sud izvestite o razgovoru koji je vaš detektiv imao sa

spodinom Fervelom.”

4 Skot Tarou “Volela bih da jesam, vaša visosti.” “Odliĉno. A vi gospodine Rejven, znate isto onliko i ja znam, da bi gospoda Vin, da je stvarno htela da vam nanese štetu, i dalje krila svoj nalaz.”laţem se, sudijo. Ali ona je ĉekala odluku Apelacionog suda. Sad, moj klijent mora da se bori pro

dne svršene ĉinjenice.” “Odlaganje je pravi smisao vaše ţalbe zar ne?” Rukom je dao znak da nemeg boljeg od razumnog kompromisa. “Ja ne osporavam vašu tezu, Arture. Svi znaju da je forum u napravi razliku. Iskreno govoreći, gospodo Vin, da sam ĉuo kako nećak gospodina Erdaja svaku n

oli boga da mu oprosti za ono što je uĉinio, ja bih strašno volco da ĉujem šta to Kolins Fervel ima

e.” “Uz svo poštovanje vaše visosti” rekla je Mjuriel, “naša kancelarija nikada ne daje imunitet nhtev branilaca ili parniĉara, pa ĉak ni sudova, koji ţele da dobiju pristup svedoĉenju. Da jekonodavac smatrao da i to lice treba da ima pravo na dobijanjc imuniteta, on bi im ga svakako daoe. Mi nećemo, ni sada ni kasnije, dati imunitet gospodinu Kolinsu.” Sudija ja na trenutak ispod okgledao Mjuriel. “Ja ne mislim da zveckanje oruţjem predstavlja pravi naĉin da se postupa u ovomĉaju, gospoĊo Vin. Svako od nas ima razliĉite moći. Vi imate moć da ne date imunitet, ja imam mnesem izvesne odluke koje se vama neće dopasti. Gospodin Rejven ima moć da o tim odlukama svriĉa. Pre nego o bilo ĉijoj moći, više bih vo-leo da razgovaramo o onom što je najpoštenije da se

adi u ovom trenutku. Svima nam je jasno da Kolins Fervel zna neke ĉinjenice u vezi s ubistvom ko

dne decenije sudu nisu bili poznate. Gospodin Rejven kaţe da mi, pre nego što dozvolimo izvršenjertne kazne nad njegovim klijentom, moramo znati sve ĉinjenice, i ja se s tim u potpunosti slaţem. S



zirom na ono što je vama Ţenevjev Karijer rekla o ponašanju gospodina Gendolfa u julu 1991, nikće zaĉuditi ako nam gospodin Rejven zameti što nismo dozvolili da se ispita Kolins Fervel. I on, igov klijent će, s obzirom na ono što sledi, imati pravo da budu vrlo nezadovoljni. A takoĊe vi i jkle, ja mislim da mi uzmemo dan ili dva odmora, da dobro razmislite o onom što je pošteno, a ne

oći kojom raspolaţemo, jer zbog takvog pristupa svi moţemo gorko zaţaliti. Popravljive greške 315od svojih debelih prosedih obrva, on je ponovo bacio jedan pogled u Mjurielmom pravcu. Ona ne rekla, ali je oĉigledno bila svesna cene svog suprotstavljanja. U osnovi to je bilo ono što joj je ekao u sudnici. Kenton Herlou neće dozvoliti da smrtna kazna nad Rimijem bude izvršena pre nego

e šta Kolins Fervel ima da kaţe. Apelacioni sud je, oĉigledno, suviše rano okonĉao stvar i time Ho ne malu prednost. On je Mjuriel dao dvc mogućnosti. Da velikodušno da imunitet Kolinsu i na taĉin, zbog svoje odanosti istini, stekne simpatije štampe, ili da krene u svoju kampanju sa ţigom lazi će u tom sluĉaju dobiti od njega. “Zašto da još malo ne razmislimo o svemu?” rekao je Harlou.

zvao je svoje vredne pomoćnike i izdiktirao im kratku naredbu u kojoj je rekao da se prihvata Arthtev,

nda ih poslao na zadatak. Mjuriel je ţurno izašla sa skamenjenim izrazom na licu. Ĉim je izašla,mela, blistajući od sreće, nije mogla da se uzdrţi a da ne zagrli Artura. “Ovo je bilo prijatno”, kazZa trenutak, Artur je bio njen heroj. On ju je, skromno poriĉući svoje zasluge, poslao u kancelarij

piše kratak izveštaj za apelacioni sud. 17. avgust 2001. ONI ZNAJU Kad se Mjuriel vratila uncelariju, poslala je Lariju poruku da mora hitno doći kod nje zbog dve stvari. TakoĊe je pozvala ĉelnika stanice da se osigura da će njena poruka biti preneta. Davanje imuniteta Kolinsu bilo je udleţnosti tuţilaštva, ali i detektiv koji je radio na sluĉaju, imao je pravo da bude konsultovan. A sasebi se razumevalo da je bio poslednji ĉas da se Lan pojavi. Ljutila i frustrirana zbog Harloua, oe nije imala strpljenja za njegove mladalĉke ludorije. Ali, kada je on, posle sat vremena stigao, oć bila ohladila. 316 Skot Tarou Popravljive greške 317 Lari je delovao uznemireno, a ona je opetetila ono što je osc-c”ala svih ovih dana. U prošlosti, Lari je ĉesto beţao od nje. Ona se ponadala sada oboje promenili, ali ĉim su zapali u škripac, uvidela je da su ostali isti. Zbog ćele te stvari -

grešnih predstava i komplikacija - ona se osećala tuţno i na momente poniţeno. Ali u nedelju je izcrkve sa ubedenjem da će, ako stvar izmeĊu nje i Lari ja loše krene, to biti za njihovo dobro. U njncelariji zatekao je Ncda Helseja, mališu sa kratkim nogama i sedom kosom. Ned je bio poznat poojoj ljubaznosti, ali je sada bio zabrinut. Helsej je dao znak Lariju da zatvori vrata, a onda se operenuo ka Mjuriel koja je sedela za velikim stolom. “Kad sam sa njim studirao, pre ĉetrdeset i petdina, Kcni Har-lou je bio šupak”, rekao je Ncd. “Kad je dobio zvanje sudije, postao je još veći šuovom trenutku on je toliki šupak da mu treba dati liĉni solarni sistem. Zato, ako me pitaš da li će sd ponašati kao šupak, moj odgovor je, da.” “Ipak ne vcrujcm da će mu apelacioni sud dozvoliti da munitetom, zategne omĉu oko vrata, Nede”, odgovorila je Mjuriel. Kao što se uvek dešavalo, njen

tnja se pretvorila u odluĉnost. Ustani. Bori se. To je bio moto njenog oca. “Pre toga, on će teropastiti”, rekao je Ned. “Sudija izjavljuje da je glavni tuţilac lagao. Da ostavim po strani tebe i ttu koju će ti naneti. Valja misliti i na ono kroz šta će ćelo tuţilaštvo proći?” “0 ĉemu je reĉ?” upitri. Ona mu je ukratko ispriĉala šta se desilo na sudu. Lari je Ijuti-to reagovao. “Pobogu Nede, ne m

u dati imunitet. Sam bog zna šta će Kolins reći. Posle toliko vremena moţe priĉati šta mu padne namet. Nikad nećemo izaći iz ovog sluĉaja.” “Lari”, rekao je on, “mi moţemo priĉati šta god hoćemolitici tuţilaštva. Ali ovo još uvek izgleda kao da krijemo istinu. Taj momak ti je rekao kako je pomsmeste Gendolfu.” “Šta ako je on povezan sa tim ubistvima?” pitao je Lari. Ĉak ni Mjuriel nije mse sloţi.

ari, ne postoji dokaz koji povezuje Kolinsa sa ubistvima. Nema forenziĉnih nalaza. Osim toga, kak



oţemo dokazivati da je neko drugi povezan sa ubistvima, kad pokušavamo Gendolfa da pogubimo zh? Pobogu, ako to kaţemo, treba samo da iskopamo raku i skoĉimo u nju.” Ned, ljubazan po prirodmo je umirujuće potapšao Larija po ramenu i izašao napolje, na vratima, on se okrenuo glavnomiocu. “To je tvoj sluĉaj, Mjuriel. Ja ću te u svakom sluĉaju podrţati. Ali glasam za to da s Arturomstigncš dogovor. Ponudi imunitet u zamenu za odustajanje od svih budućih molbi, ako se pokaţe dalins nije od koristi.” Mjuriel je mislila da Artur neće pristati na to. “Dobro”, odgovorio je Ncd. “

o budeš išla ruku pod ruku s Nedom, bar ćeš imati neke politiĉke koristi.” Ned je bio dobar i pamvek. To rešenje joj se dopalo. Lari i ona su gledali za njim dok je zatvarao vrata. “Dakle”, rekla j

uriel. “Da li sam nešto uradila ili rekla? Nema pisma. Nema telefonskih poziva. Nema cveća?” Sanutak ranije, ona je mislila da neće ništa reći i ĉak je, u trenutku kada je poĉela da govori, mislilapeti da se uzdrţi. Ali je gorĉina izbila iz nje. Spustila je ruke na sto i duboko uzdahnula. “Ne brinisam te zato pozvala.” “Nisam to ni pomislio.” “Htela sam da ĉujem tvoje mišljenje o Kolinsu.” “Noţete mu dati imunitet. Dikerman je konaĉno pregledao onaj pištolj.” “Kad je to bilo?” “Prošledelje.” “Prošle nedcljc! DoĊavola Lari, piše li negde u policijskim udţbenicima da tuţilac mora boznat sa dokazima? Ja sam u utorak rekla sudiji da smo pretresli sve što ima bilo kakve veze salinsom. Kad si mislio da mi to kaţeš?” “Ĉim smislim šta ću reći i o ostalim stvarima.” “O ostalimarima? Je li to nešto liĉno?” “Moţeš to i tako da nazoveš.” Ovde, u kancelariji mogli su da priĉaju

dan mirniji i opušteniji naĉin. Ona je prekrstila ruke i pitala ga, misli li da je ono što se medu njimošle nedelje dogodilo, bila greška. “Da sam to znao Mjuriel, ja bih došao i rekao ti. To je istina. Šsliš?” Ona je za trenutak uronila u tamu svojih osećanja, a onda je tihim glasom rekla: “Mislim dao biti opet s tobom. Nekoliko 318 Skot Taroit Popravljive greške 319 i dana sam bila na sedmom

bu. Sve dok nisam shvatila da od tebe nisam ĉula nešto sliĉno. Šta je s tim?” “Ja to više ne mogu ddnesem”, rekao je. Ona ga je pitala šta misli pod tim “to”.

Mislim na ljubakanje po ćoškovima”, odgovorio je. “Ti i ja. Ili ćemo ići do kraja, ili ćemo dići rukviše sam star da budem ni tamo ni ovamo.” “Ni ja to ne ţelim. Hoću te kao deo svog ţivota.” “Kaoao nekog za koga ţelim da budem vezana. Snaţno vezana.” “Pola radnog vremena? Puno radno vre

obogu, Lari. Ja govorim o potrebi, ne pravim planove za bitku.” “Ja se više neću okoio šunjati,uriel. Ili smo zajedno, ili nismo.” “O ĉemu ti priĉaš?” “O tome da ti ostaviš Telmejdţa, a ja Nensiemo jednom za svagda da smo pogrešili, da smo mnogo pogrešili, i da spa-semo ono što se još m

asti.” “Uh”, rekla je Mjuriel i dotakla ono mesto na grudima ispod koga joj je srce tuklo iz sve snah”. Njene misli nisu išle dalje od sledećeg sastanka za koji je, sve do tog trenutka, verovala da nikće doći. “Ozbiljno govorim.” “Vidim.” “I nisam sto posto siguran da to ţelim. Ali sam sto posto sikad ti to izloţim na ovaj naĉin, neću imati na šta više da raĉunam.” “Tako misliš o celoj stvari, Laa” Bio je ljut kao što se ĉesto dešavalo, razljućen njenim oĉekivanim odbijanjem. Što se nje tiĉe, ćele nedelje bila tuţna, zabrinuta, opterećena osećajem krivice. Ali i pored svega, osećala se sreć

ĉega se oslobodila. Pored sve opasnosti i gluposti i sebiĉnosti onoga što je uĉinila, osećala sebodnom. U tišini koja je nastala, njoj je bilo najteţe što je ostala bez toga. “Drago mi je što si tokao”, kazala je. “Stvarno tako mislim.” Priĉala je smireno, ali je u sebi osećala paniĉni strah.jednom se nagomilalo toliko stvari. Brak. Posao. Njena budućnost. Pa ko je ona, u stvari. Da li lj

sluţuje da se zbog nje ostavi svet koga je oduvek ţelela? To pitanje je bilo u osnovi svega. Da li jebav - stvarna, burna ljubav u poodmaklim godinama - dovoljna da nadoknadi sve ostale stvari kojteţila? U pesmama i romanima piše da jeste. Ali nije bila sigurna da bi se zreli ljudi sloţili s tim. ona. “Moram o tome da razmislim, Lari. Dobro da razmislim.” Primetila je da mu se ta primedbapala. “Da” rekao je. “Da dobro razmisliš.” Onda joj je uputio jedan malo duţi pogled. “Ali ti

rovatno nećeš hteti sa mnom da razgovaraš.” “Zašto?” Njega je bes naglo prošao. Srušio se na stodruge strane njenog stola. “Zato”, odgovorio je, “što ti još uvek nisam rekao šta je Mo rekao za



tolj.” Lari je preko dvadeset godina proveo hvatajući najopasnije kriminalce u gradu. Gonio ih jemne prolaze i po mraĉnim ćoškovima; pre nekoliko godina predvodio je poteru na Kan-Ena, voduvetaca noći”, koji se bio zabarikadirao u jednoj kući, sa oruţjem koje je, nekako bio uspeo da kupijske vojske. U takvim prilikama, idući ivicom nerava, bio je ushićen isto kao i u ono vreme kad jad igrao za školski tim. Nikad nije

etio da mu strah steţe grlo kao sada. Shvatio je da se od svega na svetu, najviše plaši osobe koja seko puta. Odjednom više nije mogao da shvati zašto joj prošle nedelje nije rekao za pištolj. Istina oj prilici, bila u tome da se bio umorio od toga da Mjuriel stalno nameće svoja pravila igre. Dok jvorio, ona se povukla u sebe postajući hladna i ĉvrsta kao kamen. “I šta si uradio sa Dikermannoveštajem?” upitala ga je kad je završio. “Recimo da sam ga izgubio.” “Recimo!” Naslonila je glav

ke. “To nije vaţno, Mjuriel. To je Veverica uradio. Ti znaš da je to njegovo delo. Ako je to uradionom i Kolinsom, ipak je to njegovo delo.” 320 Skot Tarou Popravljive greške 321 nit “4 ! “To jeetpostavka, Lari. To je tvoja pretpostavka. Moţda je to naša pretpostavka. Ali po njima, to je uradno. I moţda će njihova verzija postati ubedljivija sa tim otiskom koji je ostavljen na oruţju, iz kogršena sva ubistva.” “Iz koga su moţda izvršena ubistva, Mjuriel.” “Kladim se u sto dolara da je to

uţje iz koga je pucano. Moţeš li da se kladiš u suprotno?” rekla je Mjuriel i ošinula ga pogledom.oćeš li da uloţiš deset dolara? Ili pedeset centi?” “Dobro, Mjuriel.” “Isuse”, rekla je, “pa šta si,

davola, mislio Lari?” “Moja greška”, odgovorio je on. “Nemoj me više uvaljivati u takva govna. dne pištolj pošalji na balistiku. I da se odmah, ĉim to završe, uradi serološki nalaz. I da se utvrdigov registarski broj.” “Razumem, gospodo.” “Imaš sreće što je ispalo ovako. Da je Artur ovo otkzavršio u Radjardu. Shvataš li to?” “Poštedi me melodrame, Mjuriel.” “Ne šalim se.” “Ma, zajebd ti kaţem. Kasnim svega nekoliko dana. Tu-ţioei ionako nikad ne znaju sve. Ne bi ni ti volela da ze.” “Šta to znaĉi?” “Ama, hajde Mjuriel. I sama znaš kako to ide. Ne moraš od ka-sapina da traţišept za pravljenje kobasica. Kupiš kobasicu i znaš da je to kobasica. Nema u njoj niĉeg što moţe d

mrti.” “Šta još ne znam, Lari?” “Zaboravi to.” “Bez zezanja, Lari. Posle ovog više neće biti poverdju nama.” “Je li to istina, ili me ĉikaš?” “Nazovi to kako hoćeš.” To je bila borba i on je znao da

o i uvek, na kraju morati da se preda.

obro. Misliš li da je medaljon stvarno bio u Romijevom dţepu Ućutkao ju je. Ĉak je i Mjuriel Strkazala znake straha. “Mislim.” “I bio je.” “Jebi se”, rekla je ona sa olakšanjem. “Ali nije bila tamog dana, kad sam ga uhapsio. Bila je tamo veĉc pre toga, a onda ga je jedan pajkan dugih prstiju oojoj kući. To je ono o ĉemu ti priĉam. Nemoj mi reći da si zapanjena.” I nije se zapanjila. Ali on toogao da vidi. “Lari, prikrivanje otisaka sa oruţja iz koga je izvršen zloĉin, nije isto što i zanemariviĉnih formalnosti. Nadam se da si svestan toga. Pogledala je ispred sebe. “Kakva budalaština.” reLari ju je posmatrao kako, napregnuto misleći, lupka noktom po otvoru izmeĊu prednjih zuba. U t

video kako je njen zdrav razum, poput pojasa za spašavanje, izbacuje na površinu. “Daću Kolinsuunitet”, rekla je. “Šta!” “Ako Artur dobije ono što traţi, neće pitati za razlog. Moţda ćemo, ako buali sreće, Kolinsovu priĉu prvo moći da ĉujemo u Dţeksonovoj kancelariji.” “Ne moţeš mu datiunitet. Taj ĉovek se smucao okolo s pištoljem kojim su izvršena ubistva. “Nemam drugog izbora, Lsi mi dao drugi izbor. Ne mogu s ovim da se izborim. Ne mogu reći da je Kolins moţda ubio ljudeda traţiti da pogube Gendolfa. Ili jedno ili drugo. Dodjavola, Lari, sa Ernovim otiscima na obaraĉuo opet na poĉetku. Kolins je moţda naša najveća šansa. Harlou je u pravu. Kolins moţe jednom zaresi Romijcv sluĉaj.” “Ne”, rekao je. To je bilo samo jedno uopšteno protivljenje. Bio je ljut zbo

ega. “U pitanju su izbori, zar ne? Ti si ionako odluĉila da Kolinsu daš imunitet. Ned te je već ubedsam samo izgovor. Ne ţeliš sukob sa Harlouom.” “Uh, jebi se Lari.” Ona je sa stola uzela olovku cila je na prozor. “Zar ne shvataš, proklet bio? Izbori su na poslednjem mestu. Postoji zakon. Post



avila. I poštenje. Pobogu Lari, deset godina posle tog dogaĊaja ja, dok te slušam, ne znam Šta se uari desilo. Da li shvataš to?” Nagnuvši se preko stola, izgledalo je kao da se sprema da ga zadavih, shvatam.” Krenuo je ka vratima i rekao: “Ja sam samo pajkan.” 322 Skor Tarou U rano letnje vilijen je ĉekajuc”i Artura, stajala na trotoaru ispred Mortonovc robne kuće. Sluţbenici su uglavnomšli kućama i guţva na ulicama je bila manja. Na nekoliko koraka od nje, dve umorne ţene, sa veliksama punim kupljene robe, ĉekale su na autobuskoj stanici. Duţinu svoje veze sa Arturom, Dţilijenogla da mcri i po duţini dana. Sunce, ĉiji su izlazak jutros posmatrali, tonulo je u reku, šireći, popukolovog repa, svoje zrake po oblacima na horizontu. Iako su joj više puta rekli da je njen znak u

roskopu oliĉenjepresivnog karaktera, ona nikad nije prestajala da se prema prirodnim dogaĊajima padanju mraka lasku leta - odnosi sa nekom sujevernom brigom. Ţivot je dobar. To neće potrajati. Artur je kasniopo njemu videlo da je ushićen. “Još jedan Mjuriel-gram” rekao joj je, dok je ulazila u kola. Pokazje dva kratka dopisa, koja su tog popodneva iz tuţilaštva poslali okruţnom i prvostepenom

elacionom sudu. Priznajući postojanje “novih informacija i materijalnih dokaza, koji se tiĉu prirodolnostio izvršenog zloĉina”, Mjuriel je traţila da se svi postupci odloţe na dve nedelje, da bi drţavgani mogli da ih ispitaju. “O ĉemu se radi?” pitala je Dţilijen. “Da li si je pozvao?” “Naravno. Trm nove informacije, ali ona nije htela ni pedalj da se pomeri. Borili smo se neko vreme, i najzad s

orazu-meli da, ako joj dam te dve nedelje, ona će zauzvrat odobriti ukidanje naredbe apelacionog onovno otvaranje sluĉaja. Suštinski gledano, ona se pokorila znacima semafora.” “Boţe moj!” Matur vozio, ona se nagla prema njemu i zagrlila ga. “Šta bi to moglo da bude? Hoće li odobriti imunlinsu?” “Ne mogu da verujem da će ona unapred pristati da je on dovoljno verodostojan da bi slu

ogao da bude obnovljen. Ako joj se ne dopadne ono što Kolins govori, ona će ga jednostavno progovom. Mora da je u pitanju nešto više. Nešto vaţno.” Već mesecima Artur je maštao o trenutku kauriel shvatiti da je Romi nevin. Dţilijen nije o njoj imala neko visoko mišljenje, ali se Artur uvekdio da ljude sa kojima radi sagledava u najpovoljnijem svetlu. U svakom sluĉaju, ona je delila nješljenje da je u pitanju neki znaĉajan razvoj dogaĊaja. “Dakle, imao si divan dan”, rekla je. Poprav

eške 323 “Baš tako”, odgovorio je on. “Je li bilo neĉeg neprijatnog?” “Ne, bar kad je sluĉaj u pitašta stvarno neprijatno. Mjuriel je imala komentar o tebi. Oni znaju.” “Shvatam. I kako si se ti osećje slegao ramenima. “Neprijatno.” Da je ĉula tako nešto, ona goropad od Dţilijenine majke, vrišt

sav glas. Dţilijenina uzdrţanost bila je dobro sredstvo da u sebi uguši i utiša glas koji joj nikada nstati iz glave… Ali siroti Artur je ţeleo da svi budu kao on. To što su mu se podsmevali i

malovaţavali njegovu druţbeni-cu, pogodilo ga je više nego što je oĉekivao. U šest po podne, zadumisli, zurio je u zalazak sunca. “Nisi li me opomenula?” upitao je. “Jesam li bila toliko jasna?” rekobedićemo”, rekao je. Ona se nasmejala i uhvatila ga za ruku. “Ozbiljno”, rekao je. “Jutros sam shtreba da odemo odavde.” “Stvarno?”

ako mislim. Prosto da se spakujemo i odemo na neko drugo mesto. Da poĉnemo od nule. Oboje. Vm obavio neke razgovore, Dţil. Postoje neke drţave u kojima ćeš, za nekoliko godina, ako sve buddu, moći da zatraţiš ponovni prijem.” “U advokatsku komoru?” On se usudio da je pogleda i klimnvom. To je bilo nešto od ĉega joj je zastao dah. Nikad nije pomislila da bi mogla da se vrati iz

ogonstva.” “A tvoja praksa, Arture?” “Pa šta?” “Posle svih ovih godina rada?” “Sve je to zbog strsamostalnog rada. Ţelim da napustim ovaj posao, jer ako te ne uĉinim, nikad se neću osamostalitiim toga, ako je sa Romijem ono što mislim da jeste, ja ću se obogatiti. Ako ga oslobodimo, on će povede jednu izuzetnu graĊansku parnicu. Mogu da napustim firmu i preuzmem njegov sluĉaj. Onstati milioner. A ja ću dobiti svoj deo. Razmišljao sam o tome.” “Oĉigledno.” 324 Skot Tarou “Ne ono što misliš. Ja nikada nisam bio stvarno dobar u privatnoj praksi. Ja sam vredni mrav. Nisam



nju da pridobijcm velike klijente. Samo hoću da mi daju jednu dobru parnieu, i da je dobijem. Poogućstvu, nešto u šta vcrujem.” Pre mnogo godina, posmatrajuc”i ga sa distance, Dţilijen je mislilaArtur Rcjven odrastao. Ali to je bilo zbog njegovog izgleda i fatalistiĉkih shvatanja koja je nasleda. Sa Romijevim sluĉajem, on je postao ono što jeste, neko ko je najsrcćniji kada se bori za idealekar oni bili i neostvarivi. “A šta c”emo s tvojom sestrom?” I to je takode bilo znaĉajno. Na Arturu duševni ţivot se ogledao kao u ogledalu i ona je posmatrala kako se njegovo srce, pogoĊeno u lelno povlaĉi u grudi. “Mogli bi da ostanemo na srednjem zapadu. Ja ionako ne mogu ic”i suviše dao hoću da preuzmem Romijev sluĉaj, jer ću onda biti prisiljen da ovde dolazim više puta nedeljno

ko bi bilo da majci kaţem da je na nju došao red? Već trideset godina be-ţi od obaveza. Ja sam biditelj, a ona dete. Šta ako joj jednostavno kaţem da je vremc da odraste. Dţilijen se nasmejala, dotur razmišljao o toj mogućnosti. Ona je imala njegovu sposobnost da se predaje neverovatnimštarijama i to je bio još jedan razlog zbog koga je posegla za drogom. Ali volela je da ga gleda kai. Tu i tamo i ona je letela sa njim. To nije trajalo duţe nego što traju oni izotopi u reaktorima, kojistoje više teorijski, ali se nasmejala u mraku i zatvorila oĉi jer je, na ĉas, zajedno sa Arturom,rovala u savršenu budućnost. 22. avgust 2001. JOŠ JEDNA PRIĈA Dţekson Ejres je uţivao da nekde kamen u cipeli. Prvobitno se sloţio da Kolins bude ispitan pre zvaniĉnog svedoĉenja, ali podovom da to bude u Atlanti, i tuţilaštvo je platilo Dţeksonu avionsku kartu da tamo ode. Onda seostavilo da se Kolins nalazi u gradu radi nasleĊa Ernovog imanja. Ali, Dţekson je rekao,Popravljive greške 325

je njegov klijent odluĉio da govori tek pošto se zakunc da će govoriti istinu. Mjuriel je predloţilazivanje velike porote radi nastavka ispitivanja masakra od 4. jula, pošto je to smatrala pogodnijimvanja izjave na sudu. Na taj naĉin bila bi u mogućnosti da ispita Kolinsa bez Arturovog prisustva atom izbegne i kršenje politike tuţilaštva koja nije dozvoljavala davanje imuniteta u graĊanskimrnicama. Ĉak je i Dţekson podrţavao ideju o velikoj poroti, pošto će u tom sluĉaju, po zakonu,linsovo svedoĉenjc ostati tajna. 22. avgusta, Kolins se pojavio pred vratima velike porote. Bio jeeven u isto elegantno odelo koje je nosio i prilikom sahrane svog ujaka. U raci je drţao bibliju,

ruţenu drvenim brojanicama na kojima je visio veliki krst. Knjiga je toliko puta bila ĉitana da seetvorila u kupusaru. Osim Ejresa, sa njim je bila i njegova visoka plavokosa supruga. Mjuriel jeedstavila formu odluke o imunitetu koju je Dţekson proĉitao reĉ po reĉ, iako je pre toga video barta, onda je Mjuriel otvorila vrata velike porote. Dţekson je, mada je znao da je to zabranjeno, pokude sa njima. Dozvoljavalo se samo pristustvo svcdoka, tuţioca, sudskog zapisniĉara i ĉlanova verote. “Moram da budem prisutan”, rekao je Ejres. “O tome nema pregovora.” Posle pola sataegovaranja dogovorili su se da Kolins poloţi zakletvu pred ĉlanovima velike porote, a da se davanave odloţi. Izjava će biti data i snimljena u Dţeksonovoj kancelariji, a snimljena traka će potom bedala poroti. Mjuriel je bila srećna što će se neopaţeno izvući iz zgrade suda u kojoj su novinari u

ogli nešto da nanjuše. Dţekson je imao više kancelarija, ali je njegovo glavno sedište bilo u severnu zgrade, blizu aerodroma. Isto kao i Gas Leonidis, ni Dţekson nije hteo da napusti kvart u koji seselio kada je bio mlad. Kancelarija mu je bila u sopstvenoj jednospratnoj kući, Na jednom ćoškurade visio je lenger, znak jedne apoteke, kojoj je Dţekson iznajmio poslovni prostor. Mjuriel sevezla odvojeno od Molta i Larija. Ĉitava nedelja je zbog toplotnog talasa sa juga, bila izuzetno spunce je prţilo kao kazna boţija. Iako je ţelela da ih saĉeka ispred zgrade, Mjuriel se posle nekoliknuta povukla u kuću. 326 Skot Tamu Napokon su se svi okupili u Ejrcsovoj velikoj kancelariji. Im

vidu Dţeksonovu sujetu, Mjuriel je oĉekivala da će zidovi biti naĉiĉkani njegovim portretima iplomama, ali je umesto toga, na njima zatekla fotografije njegove porodice: troje dece koji su svi b

vokati u drugim gradovima, koliko je Mjuriel uspela da prebroji, i devet unuĉica. Ţena mu je umrlkoliko godina. Razgledajući kancelariju i slušajući glasove Dţeksonovih pomoćnika u su-sednoj



ostoriji, Mjuriel se pitala da li to znaĉi da je Amerika velika zemlja, ili da je on morao da se bori gama i rukama. I jedno i drugo je bilo moguće. “Mjuriel, ti sedi ovde.” Dţekson joj je sa neoĉekivantnošću ponudio svoje mesto. Nameštaj u prostoriji je bio jednostavan i funkcionalan. Ejres je zasto pored svog klijenta. Nalik na hor, Molto, Lari i Kolinsova ţena su seli iza njih dvojice. Dţeksse od njega i oĉekivalo, izvadio svoj mali kasetofon i poloţio ga pored kasetofona kojega je Mju

ć bila stavila na sto. Ĉim su trake u kasetofonu poĉele da se okreću, Kolins je pogledao u Ejresa iitao: “Mogu li da poĉnem?”

usti da ti postavi pitanje”, rekao je Dţekson. “Ovo nije ĉas glume. Ne vcţbaš monolog.” “Postoji sdna stvar koju vredi reći.” “A to je?” upitala je Mjuriel. “Moj ujak Erno je pobio one ljude i Gendm nema ništa.” Ona ga je upitala otkud on to zna. On je pogledao u Dţeksona, a ovaj mu je rukom dak da odgovori. “Ĉim si poĉeo moraš i da dovršiš.” Kolins je zatvorio oĉi i rekao: “Zato što sam,Bog oprosti, bio tamo i video šta je uradio.” Ejresova stolica je bila suviše visoka za Mjuriel. Njoke štikle nisu dodirivale tlo, i ona je nekoliko puta morala da se odupre o pod da bi se okrenula

ema Kolinsu. Iako mu se kosa bila proredila i malo se bio ugojio, on je još uvek bio veoma lep ĉoce mu je bilo ukoĉeno, kao da prikuplja hrabrost da kaţe istinu. “Ne ţelim ĉak ni da se sećam toga”kao je Kolins. “I zbog toga mi je bila potrebna Ana-Marija, tako da kaţem, jednom zauvek. Moj Gopasitelj zna da sam roĊen u grehu, i da je tuţno misliti o tome kakav sam nekada bio.” Popravljive

eške 327 Kad je Mjuriel bacila pogleda na Larija, on je bio nemarno zavaljen u svojoj stolici, porma - ureĊaja. Zbog velike vrućine bese skinuo svoj sportski sako briţljivo ga savio i prebacio prelena. Bili su tek na poĉetku, ali se dalo videti da je Lariju već sad bilo dosta priĉe o bogu. Godinaslušao tipove koji ĉoveku prvo zabiju noţ u stomak, a onda se, pola sata pre izricanja kazne, sete bog toga ni Mjuriel nije mnogo marila za te priĉe. Zbog toga je ona bila bog. Njen posao je bio da nmlji utvrĊuje ljudsku krivicu. Na trenutak je vratila traku i u kasetofon izgovorila vreme i mesto,asnila prirodu postupka i zatraţila od ostalih da govore dovoljno razgovetno da bi traka mogla da

beleţi svaĉiji glas. “Poĉnimo od vašeg imena”, rekla je Mjuriel Kolinsu. Kad je on rekao kako se itala ga je da li je kao odrastao koristio i neka druga imena. On je izdeklamovao bar pola tuceta im

Farou Kol? Da li ste upotrebljavali i to ime?” “Jesam.” “Kao laţno ime?” “Više kao znak novogota”, rekao je i nasmejao se, oĉigledno zbunjen. “Ja sam kao i većina drugih”, rekao je Kolins. “Sm pokušavao da otpoĉnem novi ţivot, dok to najzad nisam i postigao.” Pogledao je u svog advokat

Mogu li da to kaţem svojim recima?” On mu je pokazao na Mjuriel. “Meni se to u glavi oblikovalo reĊeni naĉin”, rekao joj je. “Svi me moţete pitati šta vam je volja, ali prvo bih hteo da ispriĉam kbilo.” On će to ionako uĉiniti. Mjuriel je toga bila potpuno svesna. Kolins će priĉu uobliĉiti po svi - kao grešnik koji se kaje, kao smrtnik koji je ranjen i zloupotrebljen. Na kraju svega, ona će ćeĉu smestiti u zakonski okvir. Rekla mu je da se izraţava kako mu odgovara.

lins je popravio svoju jaknu. Nosio je belu košulju i lepu mašnu. I dalje se uredno oblaĉio. “Na kajeva, to je priĉa o mom ujaku i meni”, rekao je. “Ima i drugih ljudi u njoj, ali oni nisu vaţni. To jear koju treba da shvatite. Moj ujak i ja prošli smo dug put. Moţda nikad nije bilo ljudi koji su se tzeli kao što smo se ponekad mrzeli nas dvojica. Mislim da je to bilo zato što smo jedan drugom bbolje što smo imali. Ja sam njemu bio zamena za decu, on meni za oca. I nijedan 328 Skot Taroii

o posebno srcćan bog toga. Ja sam crnac, kao što svako moţe da vidi, a taj nosonja iz istoĉne Evroeo da liĉim na njega, a kako je to moglo biti?” Kolins je pogledao u Bibliju i krst na svom krilu. “naestoj, ili ĉetrnaestoj, radio sam sve što su i drugi radili u starom kraju. Od svih crnaca, ja sam bgori. Samo što, kao što sam rekao, ujak Erno nije prestajao da se stara o meni. Lunjao sam ulicam

avio gluposti, prodavao drogu i pušio je takode, a moj ujak me je, kao da je policajac - on je uvekleo taj posao -uvek izvlaĉio i, tih jazbina i govorio mi da upropašćavam sopstveni ţivot. To je mo



ot, odgovarao sam mu, i ponovo se vraćao na ulicu. Naravno, ĉim su me uhvatili, ja sam zvao Ernme izvukao govoreći mi da to više ne radim. “Prvi put sam bio osuĊen 1987. godine. Erno mi je sdobijem samo dobrovoljni rad. Kad sam izašao odatle, odluĉio sam da se popravim. Ako se ne bsebe, oni te poĉiste. Erno i majka su me poslali u MaĊarsku da se sklonim od rĊavog društva, a ja

mesto tamo otišao u Afriku. Kad sam se vratio, zamolio sam ujaka da mi nade neki posao u turizmu88. Erno je bio najsrećniji sa mnom. Radio sam sve što mi je govorio da treba da radim. Išao samolu i studirao, poloţio sam ispit za agenta i zaposlio se u kompaniji i svako jutro sam odlazio na polazio sam pored starih drugara kao da ih ne poznajem. I ĉoveĉe, to je bilo teško. Bilo je teško. Zn

no i moja mama su stalno priĉali kako je bilo teško u MaĊarskoj - jeli su vrapce i veverice koje satali po parkovima, ali ja sam rintao i rintao, a para nije bilo. Imao sam dvadeset i kusur godina, arao sam da ţivim u majĉinom stanu. Kad sam unapreĊen u agenta, izašao sam pred komisiju umpaniji, ali crncima nije bilo lako da napreduju u poslu. I najzad sam mu rekao: “Ujaĉe Erno, ja toogu, ĉoveĉe. Pokušavao sam i pokušavao, ali to jednostavno ne ide.” Kolins je prešao pogledom psutnih da vidi kakav je utisak ostavila njegova priĉa na njih. Molto je iskoristio pauzu da proverisetofon na Ejresovom stolu. Dţekson je, naravno uradio isto. “Erno je video da ja opet skrećem savog puta i bio je oĉajan zbog toga. Jednog trenutka palo mu je na pamet da me zaposli u drugojmpaniji. Sve luĊe od luĊeg. I tako je poĉela stvar sa kartama. Prvo se folirao kao da su te karte naĉin bile izgubljene. Kako je to bilo glupo? Vrlo brzo sam shvatio o ĉemu se radi.” Popravljive gre9 Lari je proĉistio grlo. “Mogu li da pitam nešto?” Nije zvuĉao ni malo prijateljski. Prekinut usredĉe, Kolins je na trenutak zaćutao.

tarĉek”, rekao je onda. Larijevo prvo pitanje bilo je jednostavno. Odkle im karte? “U to doba”, reKolins “tek je poĉinjalo kompjutersko izdavanje karata. Štampaĉi nikad nisu bili ispravni, brljali isivali podatke na pogrešnim mestima. Polovinu vremena prodavci su gubili na ruĉno ispisivanjerata, a onda su ih stavljali u mašine za overavanje. Kad ispraviš grešku u ispisivanju karte, ti izbridatke sa nje, i u jednu posebnu svesku upišeš njen broj. Erno mi je davao te nevaţeće, blanko overrte, koje su bile upisane kao nevaţeće, i za koje se više niko nije brinuo.” “Sluţbenici u kompaniji

ĉali” rekao je Lari, “da onaj ko koristi takve karte, ranije ili kasnije biva otkriven.” “Verovatno”kao je Kolins “ali s tim kartama niko nije putovao. Ja sam preko njih samo pokrivao troškove drugrata.” Mjuriel je upitno pogledala u Larija, ali je i on bio zbunjen. “Pretpostavimo da imam muštea u gotovom novcu plaća put do Njujorka. Uzmem Ernovu kartu i na njoj samo upišem neki ranijium. Pošto je overena, niko i ne sumnja da ju je izdao neki sluţbenik u trans-nacionalnoj kompanijda ja tom kartom pokrijem troškove moje mušterije, a njemu izdajem novu kartu. Novac koji sam njega, umesto u sef kompanije, stavljam u svoj dţep. Umesto ništavnog procenta od prodaje, dobinu cenu karte. Na aerodromu su proveravane samo one druge karte, i dalje se nije išlo. “Pametno”kla je Mjuriel. “Nisam ja”, rekao je Kolins. “Erno je to smislio, Znao je sve prevare sa avio-karta

da je smislio jednu koja će proći. Moţda je to shvatio i kao izazov. Bio je takav ĉovek.” “Taĉno”kao je Lari. “Zato se i ĉudimo Ernu. Zašto nije uradio ono što bi uradio svaki iole normalan ĉovekdnostavno ti dao pare?” Kolins je klimnuo glavom kao da odmerava odgovor. “Znate, Erno je bio ca.” “Ne seri”, rekao je Lari. Kolins je stisnuo usne. Nije voleo da neko pred njim vreda uspomenna. Mjuriel ga je pogledala. Otkako su ušli unutra, to je bilo prvi put da su im se pogledi sreli. 330rou S obzirom na raspoloţenje u kome su se rastali, mogla je oĉekivati i prkos, ali on joj je ljubazmnuo glavom. “Na prvom mestu, Erno je bio škrt”, rekao je njegov nećak. “To je istina. Jednom kbije dolar, on ga nije lako puštao iz rake. Zatim, bio je ljut što mu u kompaniji ne odaju duţnoštovanje. I dodavola, ĉoveĉe, taj ţivot s drage strane zakona moţe biti vrlo uzbudljiv. Pitaj nekoga

a. Erno se stalno lepio za ono što je izgubio, kad su ga izbacili iz policijske akademije. Onda znaš,ljuljam svoje bebe, ja im uvek govorim “nema ništa što ja ne bih uĉino za vas”. Mislio sam, i misl



je otprilike tako i Erno govorio meni: “probaj da napraviš nešto od sebe, nema niĉeg što neću urati pomognem”. Kolins se nagnuo napred da bi mogao da vidi da li je Starĉek zadovoljan. Lari jepravio izraz lica u stilu: “Samo napred, nastavi da laţeš”. Kolins se vratio svojoj priĉi.

posle svega, mislio sam da me on sputava. Na odmor sam otputovao u Evropu i zaglavio umsterdamu, i opet se vratio drogi. Kad su me uhvatili, Erno me je napustio. Toliko je rizikovao zbone, a evo kako mu vraćam. Tako mi je kazao. Dok sam bio u zatvora, nijednom nije došao da me vsam znao kako stvari loše stoje, sve dok nisam izašao iz ću-ze. U ţivotu sam bio nauĉio samo dveari: da prodajem drogu i da se bavim turizmom. Crno i belo, da budem jasniji. A nisam mogao ni

ga da radim. Još jedna osuda zbog narkotika, i ja sam trostruko X, što znaĉi doţivotna robija. A dorad sam izgubio kad su me osudili. Trebalo je da se odselim, ali mladi ljudi zamišljaju kako mogudmudre sistem. Dao sam sebi ime Farou Kol, falsifikovao sam svedoĉanstvo o ranijoj školskoj sprdrugi put sam poloţio ispit za dobijanje dozvole. “Tako”, rekla je Mjuriel, a on joj je odgovorionim osmehom. “Zaposlio sam se u drugoj agenciji na prodaji karata, i bilo je sve kao i ranije: pun

da, a malo para. Ali ona stvar s kartama je prvi put odliĉno radila. Trebao mi je samo neko ko će iavi naĉin izbrisati sa spiska. Sam nisam mogao da odem u Transnaci-onalnu kompaniju, Erno bi mmah isterao, ali jedne veĉeri sam sreo Gendolfa koji je, po svom obiĉaju, gledao gde će šta da zdznavao sam ga. Kupovao je “travu” od mene. Pomislio sam da moţda poznaje nekog prodavca kar

im bih mogao da radim. Popravljive greške 33] Obećao sam mu, da ćemo se, ako to proradi, pobrnjega. I on me je povezao sa Lujzotn. U poĉetku nije htela ni da ĉuje. Ubedio sam je tek kad sam j

kao da je Erno to radio. To je bilo odluĉujuće. Ona neće da ispadne ni Ernova ni bilo ĉija budala.uriel ga je upitala, kad se to desilo. “Poĉeli smo u januaru devedeset prve. Te godine su oni svi bbijeni. Da, bio je to januar devedeset prve. Išlo je dobro, sve dok jedne veĉeri nisam naleteo nandolfa i ispalo je da mu ona više ništa ne daje. Moţda ona nije shvatila da mora da ga isplaćuje o

og dela. Goveĉe, znam da sam joj to rekao, ali ona nije poslušala i on je otišao na aerodrom i galae dok mu ona nije dala medaljon da ga ućutka, dok ne prikupi novac koji mu je dugovala.” “TvrditLujza, zapravo medaljon zaloţila kod njega?” pitala je Mjuriel. “Taĉno”, rekao je Kolins. “Rekla m

je medaljon porodiĉna dragocenost. Naravno, bilo je kasno, jer je Veverica brbljao, a Erno je to ludeo od besa. Ĉim je ĉuo moje ime, znao je o ĉemu se radi i sve mi sasuo u lice. On mi neće dozkradem ispred njegovog nosa, u njegovoj radnji, posebno ne zato što me je on nauĉio kako se to rkao mi je da prestanem ili će me on zaustaviti. Uskoro sam ĉuo kako je naredio da se Lujza pretreog nekog izmišljenog razloga…” “Zbog droge”, umešao se Lari. “Taĉno”, rekao je Kolins. “Rekaood sebe kriješ drogu”. Moţda je pomislio da, pošto se upetljala sa mnom, i ona to radi. Posle togapošlo naopako. Njoj je novac bio potreban da od Gendolfa otkupi medaljon.” “Poĉetkom jula posje poruku. Rekla je da je vrlo oprezna i da je nabavila još karata. Nije se mnogo brinula zbog Ernkla mi je da je karte sakrila tamo gde ih niko neće traţiti.

ko smo se dogovorili da se u noći izmedju 3. i 4. jula, ne-gde posle ponoći, sastanemo u Gasovojfani. Tek što je ušla unutra, odmah je dojurio Erno. Pogledao je njen izveštaj o greškama, šunjao solo i pratio je. “Sad si dobila što si traţila”, rekao je. “Pruţio sam ti priliku.” Pogledao je u mene kao: “A ti, marš odavde! A što se tebe tiĉe”, opet se okrenuo Luj332 Skot Tarou zi, “odmah mi dajrte što ih kriješ u gaćama i potpiši otkaz, inaĉe ću da zovem pajkane.” “Ali, Lujza, ĉovcĉe - ona jeasna. Nikog nije zarezivala. “Jebi se”, rekla mu je, “nećeš ti zvati nikakvu policiju. Ako ih po-zovi ću da si i ti to radio.”” Kolins je podigao ruku da se zaštiti od sunca, koje mu je udaralo pravo uekson je ustao da namesti zavese. Kolins je po-ćutao jedan trenutak i nastavio. “Vidite, kad mu je kla, došlo je do preokreta. Jer, Ernu ni na kraj pameti nije bilo da sam ja mogao da ga otkucam. Mda sam se samo povezao sa Lujzom. Ali, da sam odao takvu tajnu, u to nije mogao da poveruje.



gotovo ne, kad je reĉ o nekome iz porodice. “Erno, taj je umeo da se razljuti. Planuo je, oĉi su mušle kao u ptice. I moglo se videti da je spreman da nekog ubije. Samo, nije Lujza bila ta koju je mo”ladi. To sam bio ja. Da je imao pištolj, sto posto bi me ubio. Ali ga nije imao. Bar ne još. Tek

srnuo na nas, viĉući nam svašta, kad doĊe Gas i reĉe mu da se ĉisti iz kafane, ali ga Erno nije ĉuooĊe mnogo, kad eto ti Gasa s pištoljem u ruci. “Posle toga bilo je uglavnom onako kako je moj ujariĉao na sudu. Erno je Gasu rekao da on neće nikog ubiti. Lujza je otela pištolj od Gasa, a Erno jenuo da joj ga uzme. Mislim da je to bio nesrećan sluĉaj. Ĉinilo mi se da on samo hoće da joj otmtolj. Ali, odjednom je puklo. Bang! Ĉoveĉe, grmnulo je tako da se ćela kafana zatresla. A Lujza je

gledala u rupu na svojim grudima iz koje je izlazio dim, kao iz cigarete. Za trenutak, svi smo samojali i gledali u nju. “Najzad je Gas došao sebi i krenuo ka telefonu. Erno mu je rekao da stane, alie stao i Erno ga je sravnio sa zemljom. “A ti?”, upitao je Lari Kolinsa. “Ja?” “Šta si ti radio?”oveĉe, istina je da sam prošao svašta u ţivotu, ali nikad nisam video ubistvo. Bilo je strašno. Stvaašno. Prvo što sam pomislio bilo je da mu pomognem da sve vrati kako je bilo. To je ludo, ali nisogao da poverujem da je sve gotovo. Kao kad iznenada otkriješ nešto neobiĉno. Pomisliš, kako to stoji, u stvari. Popravljive greške 333 “Kad je Erno ubio Gasa, ja sam briznuo u plaĉ, a on je staodere na mene. “Ĉija je ovo greška, Kolinse? Ĉija?” Tada sam pomislio da je i na mene došao redĉeo da gledam u prozor, nadajući se da je neko ĉuo pucnje i da je obavestio policiju. Ali, bio jeaznik, i svi su mislili da su to petarde. “Onda je Erno video onog trećeg. Krio se. Jadnik se bio sakod stola. Erno je uperio pištolj u njega i naterao ga da side dole u zamrzivaĉ. Onda sam ĉuo pucanog neĉega

e zvuĉao kao prva dva. Bio je to neki gadan zvuk. Kad se Erno vratio i pogledao me, sav bes je bstao iz njega. Samo je seo, potpuno iscrpljen, i rekao mi šta ćemo da uradimo. Udesićemo kao da di o pljaĉki. “Uzmi sve. Oĉisti ono. I ja sam ga sve slušao.” “Da li vam je pretio?”, pitala je Mjuroš uvek je imao pištolj u ruci, ako na to mislite. Ali nije izgledao kao da će me ubiti. Verovatno nimislio da me ubije ako ga ne poslušam, kao što ni ja nisam pomislio da ne uradim ono što mi jevorio. Ipak smo bili porodica”, rekao je Kolins. Zastao je da udahne vazduh. “I ti si odvukao tela

drum?” pitao je Lari. “Taĉno, sve vreme plaĉući.” Kolins se okrenuo prema Lariju. “Misliš na trapala?” “Upravo na to. Sudski veštaci su utvrdili da su na Dţadsonovim cipelama ostali tragovi kr

uge dve ţrtve.” “Kad sam konaĉno dovršio posao, Erno je video da mi je obuća natopljena krvlju.kao je: “Takav ne moţeš na ulicu. SiĊi dole i vidi ĉije ti cipele odgovaraju.” “Tad sam mu se prvprotstavio. Neću da obuvam cipele mrtvog ĉoveka. Moţeš da zamisliš? Malo smo se raspravljali oga. Konaĉno sam, kao i sve ostalo, uradio kao što je traţio.” Kolins se onda obatio Lariju. “Idi i prele od onog trećeg, biznismena. Lepe, svetio sive sandale, italijanske marke, Paćo-ni, mislim. Ni

ogao da poverujem da niko nije primetio njegovu obuću. Koji biznismen ide u svetio sivim sandalauriel je primetila kako se Lari promenio u licu: detalj sa cipelama se potpuno uklapao. Izgledalo j

poĉinje da veruje da je ono što Kolins priĉa, u velikoj meri istinito. Ni ona više nije sumnjala. 33ot Tarou ,.Spremili smo se da krenemo, i već smo bili na vratima, kad je Erno puko prstima. “Drţio”, rekao je. Sve novĉanike, novac, ĉekove, Gasov pištolj - potrpao je u jednu Gasovu kecelju. Sina prstima u podrum, a kada se vratio, video sam da u ruci ima jo-cu.” “Mislite kondom?”, upitalauriel. “Taĉno. Uz to i upotrebljavan. Posle svega…” Kolins je nekoliko puta odmahnuo glavom. “

akom sluĉaju, Erno je rekao: “Strpala je karte na ono mcsto, pozadi. Ne bi ih ni sa rudarskom lamponašao da jedan komad nije virio napolje.” Ona je u gumicu bila uvila nekih petnaest karata.” Po pt se Kolins osvrnuo i pogledao u Ana-Mariju. Iza njega, ona je sedela sa stisnutom pesnicom u ustMjurielinom sudu, davala sve od sebe da ne reaguje na ono što ĉuje. Ali, kad se Kolins okrenuo,

odgovorila. Ispruţila je dlan, i za sekundu njih dvoje su sedeli steţući jedno drugom ruku. “Je li svdu?” pitao je Ejres. Kolins je zatraţio vode. Napravili su pauzu. Svakom je trebao odmor. Mjuriel



traţila Larijev pogled, ali on je delovao uvre-deno i zamišljeno. U hodniku, ispred WC-a Mjuriel ala Molta kako mu se ĉini. Molto je noktom oĉistio ostatke jela sa svoje kravate i rekao da ne znamisli. Ni Mjuriel takoĊe nije znala. Kad su se vratili, Ana-Marija je stavila stolicu kraj Kolinsa vatila ga za ruku. Drugom je on i dalje stezao Bibliju. Posle na-meštanja kasctofona, Mjuriel je opovorila datum i vreme i zatraţila od Kolinsa da ispriĉa šta se desilo kad su napustili kafanu. “Seli

kola i ja sam Erna otpratio do kuće. Te noći smo se obojica promenili. U kafani on je bio van sebeeva, onda je sve eksplodiralo i smirilo se. Sad je bio

eplašen do koske, pokušavajući da se seti svega što bi moglo da ga otkrije. Opominjao me je bezestanka. Prvo da svima ispriĉam kako smo te noći on i ja izašli na piće. Zatim da se nikad u piću nrbljam pred drugima ili nekom ţenskom. Ipak, najviše se brinuo kako će se osloboditi kecelje i stv

oj - pištolja, novĉanika, nakita. Prošlo je tri sata i obojica smo bili suviše sluĊeni i iscrpljeni, da bašli. Erno se uspaniĉio. Smatrao je da će nas uhvatiti, ako pobacamo stvari u reku, ili ih zapalimo kopamo u šumi. U pet će već da svane. Ali, postojala je jedna rupa u njegovom dvorištu, i da trebaPopravljive greške 335 mo da ih zakopamo, smatrao je da nas niko neće videti. I tako smo tamoopali tu rupu i kecelju bacili u nju. Rekao je da će to skloniti odatle kad se ćela stvar slegne i kadisli nešto bolje, ali obojica smo ţeleli da više nikad ne vidimo te stvari. Onda me je otpratio do k

mo na ulici me snaţno zagrlio. Poslednji put je to uĉinio kad sam imao deset godina, i u svom tom

dilu, to je moţda bilo najluĊe od svega. Ubiti troje ljudi a posle toga me zagrliti. Odvezao sam seĉući kao dctc. “Posle te noc”i, ja sam se potpuno otkaĉio. Nije prošlo ni ncde-Iju dana, a ja sam et vratio drogama. Erno je pokušavao da me zaustavi, ali ja više nisam mario za njega. Jednog danfani naleteo sam na Gendolfa. To je bilo oko dva meseca posle one guţve. I usred kafane, predadeset ljudi, on je izvadio iz dţepa onaj Luj-zin medaljon, umotan u neku prljavu krpu. Odmah samepoznao. Video sam ga oko njenog vrata. “Farou, rekao mi je, to je jedino znao o meni, Farou ĉov

sad da radim s ovim? To više nikome nije vredno.” “Ja mu kaţem: ćuti crnjo, zakopaćeš se zbog ari. Bolje je baci. Policija će reći da si je ti ubio.” On reĉe: “Kako to mogu da kaţu, kad ja ništa n

adio? Mislim da potraţim njene roĊake. Sad kad je mrtva, dobro će da mi plate. Oni mi to duguju,

a mi je to dala da ĉuvam dok ne skupi pare.” “Ja opet isto: radi kako hoćeš, burazera, ali bi ti bilolje da se toga maneš, da ti ne doĊe glave. I više neću ni reĉ da ĉujem o kartama.” On reĉe: “O tommoj ni da misliš.” “Kad sam mu rekao, ujak Erno je prosto izludeo. Traţio je okolo Gendolfa, da gera na ĉistinu i uzme mu taj nakit, pre nego što bude uvalio u nevolju i sebe i nas. Ali, kako mislimpeo da ga naĊe. Nije još bilo zahladnilo, pa se Gendolf nije ni smucao po aerodromu. Mjuriel se odah iz grudi. Nije zahladnilo. Ma koliko da je Erdaj prikrivao Kolinsa, on je propustio taj detalj kmišljao svoj susret sa Gendolfom. Kad je to ĉula, ona je bila sigurna da Erdaj laţe. “Uskoro sam i stradao”, rekao je Kolins. Drugog oktobra uhvatili su me da prenosim drogu. Video-snimak i svealo. Pajkani su znali da sam gotov, još dok sam bio u “matici”. Treći put, 336 Skot Tarou

ĉko. Dobro pogledaj kroz prozor, jer više nikad nec”eš vidcti ulicu.” Bili su surovi. Ali ja sam imšto da im dam. Poĉeo bih sa priĉom odmah u kolima, da se nisam bojao da će me “Otpisani”, gang

iste noći ubiti zbog cinkarenja.” “U svakom sluĉaju, posle par sati provedenih u zatvoru, ja samcdio sebe kako je za sve kriv ujak Erno. Da on nije pobio one ljude, ja ne bih ovako zaglavio. A i neće ubiti, ako sve svalim na njega. Erno je ipak bio pametan. Đavolski je znao šta ću da uradim.

bio prva poseta koju su mi odobrili. Rekao je: “Nećeš im ništa reći”. Ja sam se pravio da ga neumem, ali me on nije puštao. “Nemoj da se praviš lud. Znam šta si naumio. I ovo ti ne govorim zb

be. Govorim ti zbog tvoje koristi. Kad im ispriĉaš istinu, odmah će te povezati s tim. Ĉije su cipeltvom ĉoveku? Ko je krao karte sa onom curom? Ko je pred doţivotnom robijom zbog šverca droge valjda da to ţeliš? Svakako ne.” A i ja nisam hteo da okrivim ujaka, posebno kad sam ga video



o je u pravu. Erno je znao kako pajkani rade. Rekao je da ima bolju ideju. Da svu krivicu svalimo og slepca, Gendolfa. On je okolo priĉao kako će ubiti Lujzu. Od sebe je tako napravio glavnogumnjiĉenog. Treba samo policiju uputiti na njega. Nisam bio siguran da li Veverica još uvek kod sa Lujzin medaljon, ali mi je Erno rekao da ne brinem, jer je, u sluĉaju da nešto krene naopako, sveari stavio ispod šupe, pa je za neku od njih mogao da kaţe kako je bila naĊena u tajnom skro-vištuGendolf imao na aerodromu. To nije bilo potrebno, jer je ubogi Ċavo, kad su ga uhvatili, kod sebek imao Lujzin medaljon. Još je mislio da moţe doći do novca koji mu je ona dugovala. Kad takavbi nešto uvrti u glavu, ne moţeš mu to izbiti iz nje.” Kolins je smrknuto odmahnuo glavom. “Jedino

am mogao da zamislim da će iko poverovati u to da je taj jadni Veverica bio u stanju da nekog ubas skaĉe na svaku kuju”, rekao mi je Erno, “samo ako nanjuši njen miris. Moj ujak je pozvaolicajce.” Mjuriel je bacila pogled na Larija da vidi kako je on primio tu primedbu, ali je on krozvese zamišljeno zurio u parking. Mjuriel je shvatala da je Erno sasvim dobro zamislio ćelu stvar.jveći rizik je bio da će Veverica, kad ga zatvore, u nameri da objasni poreklo medaljona, poĉeti dĉa o kartama. Ali, Gendolf je oĉigledPopravljive greške 337 no shvaio da bi ga ta priĉa uvukla joblje u ćelu stvar. To što je pretio Lujzi, već ga je dovoljno povezivalo sa ubistvom. Pa ĉak i daverica sve ispriĉa, i Erno i Kolins su bili svesni da će policiji biti teško da nade Farou Kola. “Zb

ga ste u zatvoru, 1991. godine rekli da nikad nećete svedoĉiti protiv Gendolfa?” upitala je ona Kolnda kad ste nam ispriĉali za medaljon?” “Taĉno”, rekao je Kolins. “Nisam to mogao. Romi bi memah prepoznao. Nije bilo naĉina da se priĉa odrţi ako se ja pojavim na sudu. Ali je uspelo. Ja sambio deset godina, a ujak Erno je vozio dalje, kao da je ono bila obiĉna nezgoda na putu. “Svih tihdina, moj ujak je bio dobar prema meni, dolazio u posete, poduĉavao me šta da radim kad izaĊempolje. To se dogodilo krajem 96-tc. Starog Faroua se više niko nije sećao, tako da sam ja opet posou, spreman da se vratim turizmu, ali nije prošlo ni dva dana, a ja sam se opet vratio drogi. Sve prom. Erno nije hteo ni da ĉuje za mene. Jedino, što sam se bojao da opet poĉnem da dilujem droguoga puta ništa me ne

izvuklo sa doţivotne robije. Nisam više mogao da im prodam ujaka, jer sam već prodao Gendolfa

ko više ne bi poverovao u tu priĉu. “Jedne veĉeri, imao sam krizu. Oĉajniĉki mi je trebala droga, apu nisam imao ni prebijene pare. Onda sam se setio da je Erno kazao kako su sve one stvari i dalj

kopane na starom me-stu. Otišao sam tamo s ašovom i iskopao sam tu kecelju. Bila je puna rupa, ae bilo unutra. Sve što sam hteo, bilo je da prodam nešto od toga, sat ili prsten, tako da mogu dabavim dozu, koja mi je bila potrebna. MeĊutim, kada sam video pištolj, palo mi je na pamet da bihmoću njega, od ujaka mogao da izvuĉem dobre pare. Moţda su njegovi otisci i dalje na njemu, pa rati da mi da ono što mi duguje. Opet sam se vratio na to. Da mi on nešto duguje. Duguje, pa dugujna mi je rekla da je on kod Ajka. Utrĉao sam tamo, drţeći pištolj za burence, tako da ne obrišemedan njegov otisak sa kundaka. Vikao sam kako me je upropastio i kako mora da mi plati zbog tog

lovina gostiju su bili naoruţani policajci, i posle deset sekundi svi su drţali svoje puce uperene u aj mi tu stvar”, rekao je Erno, uzeo pištolj i izgurao me napolje, pokušavajući da mi objasni kakornogu da ga optuţim za ubistva, kad sam već jednom optuţio Gendolfa. Rekao sam: “Da338 Skot Tla ne mogu; na tom pištolju su tvoji otisci.” “Pa šta?” rekao je on. “Dvadeset pajkana je videlo kam ga upravo uzeo od tebe.” On je verovatno bio u pravu, ali ja sam terao svoje. “Jeste”, kazao sammam i ostale stvari i ostavio sam rupu gde su bile zakopane, a ovog puta se nećeš izvući, jer ću sadvratim u kafa-nu i da svima kaţem kakav si ti ubica - kukavica.” “Erno, kao što sam rekao, nije voenaĊenja. Uopšte. Ja sam krenuo unutra, a on je viknuo za mnom: “Ne ĉini, ne ĉini to”. Da sam birmalniji, svakako bih se setio Gasa. Ali nisam. U svakom sluĉaju, poslednje ĉega se sećam jeste d

m prošao kroz vrata. Pucnja se i ne sećam. Samo svetlosti. Te noći video sam lice mog Gospoda.varno sam video. Ĉuo sam njegov glas. Leţao sam na podu i umirao i pri tom mislio, ma gde da se



azim, znam da mi je dobro. “I bilo je tako. Ĉim sam izašao iz bolnice, otišao sam u Atlantu. I otadm tamo. Ţivim svoj ţivot i konaĉno ţivim kako treba. “Naravno, sada se sve obrnulo. Erno je bio uvoru a ja na slobodi. Kad sam ga posetio, jednom prilikom, priĉao sam mu kako se Gospod pobrinmene. Nisam siguran, ali me je moţda i saslušao. Kad se razboleo, nešto se okrenulo u njemu. Nij

ogao da umre sa svim tim gresima na duši. Nešto posle Nove godine, saznao je da ima rak. Dok samio, on me je odjednom prekinuo i rekao: “Uskoro će ubiti onog jadnog morona.” Znao sam šta ţelie. Nije nam bilo prvi put da o tome priĉamo. “Ne moţemo to dozvoliti”, rekao je Erno. “Uradi on

oraš”, odgovorio sam. “Ne”, kazao je. “Nisam ti pucao u leda da spasem tebe i mene, da bih te sad

et uvalio u to. Policija nikad neće poverovati da i ti nisi uĉestvovao u toj stvari. Reći ću samo onopotrebno da se kaţe. Nisam siguran da će hteti da me ĉuju, ali ću da probam. Ti samo ćuti. Zovivokata Ejrcsa. Peti amandman u svakom sluĉaju. Kolins je pogledao u krilo, a onda u Mjuriel, sa ivorenošću sa kojom je i poĉeo. “Tako je bilo”, rekao joj je.

o je jedan od onih letnjih dana u kojima je popodne bila najveća vrućina. U ĉetiri popodne, dok jejala sa Moltom i Larijem, Mjuriel je osećala kako joj se pod nogama topi asfalt. Naoĉari za sunceboravila u kolima i zato je ţmirila dok je gledala u njih. Popravljive greške 339 Kad se suoĉiš sa takim suncem, ne ĉudiš se što su ga ljudi poštovali kao boţanstvo. “Dakle?”, upitala je. Obojica suuĉeni. “Moram da razmislim”, rekao je Molto. “Da pregledam ceo do-sije o tom sluĉaju. Daj mi

adeset i ĉetiri ĉasa. Sastaćemo se u petak.” Lari i Molto su krenuli, svako prema svojim kolima, dbcg-nu od vrućine. Mjuriel je otpartila Larija do njegovih kola. Kad je otvorio prozor, mogla je deti hladnoća koja dolazi iz kola sa ugraĊenom klimom. “Još nismo popriĉali o našim stvarima”, reona. “Ne, nismo.” On je stavio naoĉari i više nije mogla da mu vidi oĉi, što je moţda bilo dobro. dnoj stvari.” “Imaš li nešto da kaţeš?” On je slegnuo ramenima. “Sutra uveĉe ću biti u onoj kući”,

“Sastavljam platni spisak za moje radnike. Ako hoćeš, svrati na pivo.” “Tamo, ili na tepihu?” reka. On je ušao u kola i ne osvrnuvši se na nju. Otvorila je svoja kola ĉekajući da se malo ohlade, kaek-son, sa tašnom ispod ruke, gegajući se pošao prema svom kadilaku. Ţurio je. “Imaš zakazano?”ala je Mjuriel. Suv i ţivahan, Dţekson se ozario kad je ĉuo šta ga pita. “Da znaš da je tako. Vodim

dnu finu curu u operu.” On je već dve ili tri godine bio udovac. Mjuriel je pitala kako je Kolins.ekson je odgovorio da su on i ţena izašli zagrljeni. “Verovatno se moli kao što to uvek i ĉini. Trebu neko vreme, ali će se oporaviti. Ono što si ĉula, to je boţija istina. Nadam se da si toliko pametni sama shvatiš, Mjuriel.” “Ako Bog bude hteo da me zaposli, neću se ni truditi da shvatim. Ali dotma ću razmotriti ćelu stvar.” “Ne igraj se sa mnom, Mjuriel. Nema nijedne reci koju je taj mladi ĉoovorio a da nije ţiva istina. Neću se nimalo sekirati ako i ne misliš tako.” Otvorio je vrata na kolid je dotakao volan, trgao se, opsovao vrućinu i jezikom ovlaţio palac. To ga nije spreĉilo da se porene ka Mjuriel. 340 Skot Tamu “Jednu stvar treba da znaš. Tog mladog ĉoveka zastupam još odgove rane mladosti. Ona bitanga Erno. pokoj mu duši, stalno je govorio: “Dobar je on. popravićc

dnog dana.” Nikad ne znaš. Mjuriel koji će od njih da se izvuĉe. Vi danas i ne pokušavate da immognete. Zatvarate ih što je moguće više, i što je moguće duţe, i ĉim vam se pruţi prilika, osudite rtnu kaznu.” “Da li sam ja to ĉula reĉ “bitanga” iz tvojih usta, Dţeksone?” “Bitanga ili ne, nikad se

oţe napustiti ljudsko biće”, rekao je Dţekson.

znaš li zašto? Zato što to nema smisla. Zašto smo inaĉe ov-de, ako ne da brinemo za svakog ĉoved bi sutra postao tuţilac, Dţekson bi, lakše nego što ubija muhe, osudio bar polovinu svojih klijeni on nikada ne bi stvar gledao sa te strane, osim ako bi stvarno postao tuţilae. “Lepo se provedi,eksone.” “Svakako hoću.” Dozvolio je sebi jedan mangupski osmeh, a onda je ukoĉeno seo na predište i pomaţući se rukama, uvukao noge u kola. Oĉigledno, imao je problema sa kiĉmom. Ali bezzira na bolest, Dţekson nikad nije bio star za ljubav. Niko nije. Radosno je upalio svoj auto. Kad j



ri otišao, Mjuriel je uhvatila neka tuga. Pre nekoliko dana pitala se da li moţe sve ţrtvovati zbogbavi. Na neki naĉin, pobednieima će sve pripasti. Artur i Ejres ne samo što su spasli svoje klijentgo su i dobili ljubav povrh svega. Za Mjuriel nije ostalo ništa. “Jesi li ĉuo za najnoviju stvar u ovĉaju?” pitala je Dţek-sona, pre nego što je zatvorio prozor od kola. “Šta je to?” “Artur Rejven iilijen Saliven u vrtu ljubavi.” “Ma, nemoj”, rekao je Dţekson. Nasmejao se isto kao i malopre. “Otraje?” Mjuriel je slegla ramenima. “Zar to nije jaĉe od svega?” upitao je Dţekson. “Artur Rejvenogirani sudija.” “Ko?” “O tako sam je ja nazvao. Drogirani sudija. Dţilijen, drogirani sudija. Imaokoliko klijanata koji su se kleli da su je videli kako na ulici kupuje drogu. I to u vreme dok je još b

dija.” “Krek?” “Heroin. Tako su rekli.” Popravljive greške 341 “Dţeksone, jesi li siguran?” “Oni mo uliĉarski ološ, ali ih ima mnogo. Verovatno bi i tebi rekli isto to samo ako bi htela da ĉuješ. Sarazljuti kad ti dopadnu šaka. I ovo ću ti reći, Mjuriel. Ĉak i ubica zna šta je pravo.” Nije mogla ree više iznenaĊena ili obradovana. Nasmejala se kad je promislila o ccloj stvari. “Narkomanka”, Mjuriel. “To je bila. Danas nije. Danas je u vrtu ljubavi.” Dţekson je ubacio menjaĉ u brzinu, ali ck zadovoljno smešio. “Vidiš”, rekao je, “baš kao što sam ti rekao.” “Šta?” “Nikad se ne treba odveka.” 23. avgust 2001. PRVO Prvo su se tucali. On je ĉuo njen razgovor ispred Ejresove kuće, alao šta sledi. Nije prošlo ni pola minuta od njene pojave na vratima, a oni su već bili zajedno, i on gao da kaţe ko je poĉeo prvi. Nije imalo smisla da se odupire. Ništa neće biti ni bolje ni gore.

o su se manje ĉudili sebi, to im je bilo prijatnije. Došli su do centra onog bezvremenog, suštinskogsta gde uţivanje postaje jedini cilj na zemlji. U jednom trenutku su promenili poloţaj; njena ruka jnjemu, a njegova u njoj, jer su im se tela poznavala, i u njenom pogledu bilo je nekog neverovatnovanja. Posle toga leţali su nagi i stišani, na onom istom tepihu koji još uvek nije bio oĉišćen. “Uh”

kla je Mjuriel. “Pun pogodak. Veliki prasak.” On je ponovio njene reci, a onda otišao u kuhinju povo. Kad se vratio, ona je sedela na preĉki od merdevina koje su koristili mo-leri. “Dakle”, rekao jvo shvatam kao zbogom.” “Misliš da sam zbog toga došla?” 342 Skot Taroii “Zar nisi?” “Ne baš.obro, onda mi reci.” Naga, ona je sedcla s rukama na leĊima. Pitala se gde su joj nestale gradi. Ock bile male, ali sad su bile dve šljive na tanjim. Kad bolje pogledaš, ţivot je surov. “Lari, mnogo

mišljala. Hoću stvari koje se meĊusobno potiru.” “Kao što je?” “Kandidujem se za drţavnog tuţioandiduješ se. Šta je sledeće na redu?” Ona ga je pogledala. “Misliš li da bi to bilo kristalno jasnose radilo o tvom ţivotu?” “To je moj ţivot.” “Lari, kako moţeš ovako da vodiš ljubav sa mnom, a kroz deset minuta toliko mrziš?” “Zato što više neću na taj naĉin voditi ljubav s tobom. ]e li u red

ašto malo ne popustiš i ne sedneš kraj mene i uradiš nešto glupo, na primer uzmeš me za ruku ipriĉaš sa mnom ne kao da smo Palestinci i Izraelci, već kao da smo dva ljudska bića, koja se brin

dno za drugo?” Oni nisu bili onaj tip ljudi koji se drţe za ruke. Mjuriel i on nikad nisu nalazili sredenje. Ili su bili do kraja zajedno ili potpuno odvojeni. Ipak, seo je pored nje i ona ga je uzela podpravu si, Lari. Volela bih da pobedim u kampanji. Ali nisam sigurna da će kraj ovog sluĉaja dopu

o nešto. U svakom sluĉaju, ja neću odmah napustiti Telmejdţa zbog ispravnih i pogrešnih razloga,oĊe. Bez njega ne mogu da pobedim, i to je surova istina. Ali Lan, on je ipak zasluţio bolje od togoram da ga pogledam u oĉi i kaţem mu da je naš brak propao. Nikad nisam drukĉije radila.” “I miće to srediti stvar?” “Vidi, ja sam se udala za Telmejdţa polazeći od sumnjivih premisa. Ne mislito zbog toga što smo oboje bili ambiciozni -to je nešto što je u igri i što će uvek biti u igri. Govoriĉinu na koji sam shvatala i sebe i druge. Ti si mi otvorio oĉi. Ah, ja ću ” с™ЉН sa svojim muţemobom. Ma kud to vodilo. Popravljive greške 343

vatio je da ga ona moli da priĉeka, i da za njih dvoje još uvek ima nade. “A šta je treba da radim?kao u pesmi “Drţiš me u nadi”? Rekao sam ti da ne mogu da vodim dvostruki ţivot.” “Ĉula sam. I nedlaţem ti tajnu ljubav. I za jedno i za drugo, bolje je da se ovo prekine. Samo hoću da znaš o ĉem



mišljam. Nisam prorok. Ko zna šta će biti? Pre deset godina priĉao si da ćeš se razvesti, a još uvistoj adresi.” “Razliĉita situacija.” “Postigao si pogodak.” I jeste. Pogledao je ka tepihu. Njegov i ga je još uvek uvlaĉio u nevolje, sada je bio miran i sklupĉan kao maĉe. Ali nije to bilo ono što dalo. On je hteo da ostane ljut zato što je to bila poslednja odbrana. U meĊuvremenu, njen stisak aĉao. “Moram još nešto da ti kaţem. Šta se desilo sa ovim sluĉajem - Gendolf? Šta se otkrilo, a še? Mnogo toga je bilo moja greška. Sad vidim. Rekao si mi da nisi kao ja, ali ja nisam ĉula. Ljudiavom kaţu da se na pljuje u tanjir iz koga se jede i da se ne brlja na poslu. A ja sam u svakom poguradila. Jer, morala sam da saznam kako to izgleda izvan braka. Kako se ĉovek oseća?” “I kako je

a mu je uputila jedan dug pogled. “Đavoski dobro”, rekla je. Poćutala je malo. “Ali je takoĊe glubiĉno. I neprofesionalno. Stoga, ako u ovom sluĉaju neko mora da bude kriv, onda neka to budem ja kako to uticalo na moje planove.” To mu se dopalo. Mnogo toga što je rekla poslednjih minuta, ndopalo. Bilo je pošteno. Mjuriel je obiĉno znala da bude oštra prema svakom, osim prema sebi.sput”, rekla je. “Kad govorimo o sluĉaju, jesi li ĉuo za novu šalu?” “Dobro bi mi došla.” Ona mu

kla ono što joj je Ejres ispriĉao, da se Dţilijen na ulici snabdevala drogom. “Ne verujem”, rekao jMalo sam pronjuškala danas. Pozvala sam Gloriju Majnehen. Tehniĉki gledano, nijedna od tih stva

zi Dţilijen nije za sud, ali Glorija opet nije htela da priĉa. Samo je malo pevušila.” “Misliš, stvarnvušila, ili samo tako kaţeš?” 344 Skot Tarou “Stvarno.” “Pa, kako je glasila tema?” “Duv, duv, duvamo!” Lari se od srca nasmejao kad je shvatio. Dţilijen duvala? Puši-la heroin?” “Oĉigledno.” “ona.” “Glorija kaţe da postoje izjave oĉevidaca, ali ništa ĉvrsto. Svi svedoci su prcprodavci drogoţe, pa ti ljudi su licemeri”, rekao je Lari. “Federalci?” “Artur.” “Moţda mu Dţilijen nije ni rekla

dliĉno. Onda ćemo mu mi otkriti.” “Ne mislim tako”, nasmejala se Mjuriel. “Mislim da će sud utvko Arturu ima šta da se prigovori.” Zlobno se nasmejala, a onda naglo zamislila. Mogao je da vidiu mislima negde odlutala. “Nove ideje?”, upitao je. “Moţda. Nešto o ĉemu treba razmisliti. Pusti mmislim.” “A kuda ide taj sluĉaj? Šta se misli na vrhu?” Ona je poćutala, a onda ga je pitala šta milinsovoj izjavi. “Zabavna predstava”, rekao je Lari.” “Isto kao i ujakova priĉa.” “Misliš li da je o

o tamo? U “Raju”? “Kolins? Ja znam da je bio tamo.” “Znaš!?” “U odeljenju za dokaze dobio sam

adsonovu obuću. Kolins je bio u pravu za marku. I ceo dan sam jurio momke iz DNK. Oni su već idatke o Kolinsu, dobijenc sa Farouove košulje i našli su ostatke znoja u sandalama. Znaš, za taĉnuoveru im treba mnogo vremena, ali u osnovi znoj se poklapa sa krvlju na cipelama i sa onim što jealo na košulji. Skoro sigurno. To su Kolinsove sandale.” Dok je razmišljala, ona je otpila jedan g

va. “Da li to nešto menja kod tebe?” upitao je. “Ništa.” To jest, ona je i verovala da je Kolins biom mestu. Popravljive greške 345 “Dobro, reći ću ti nešto u šta ja ne verujem”, rekao je on. “Ne mosvarim priĉu o nevinom posmatraĉu. Erno je rekao Kolinsu da će policija misliti kako je on umcšistva. Nemoj mi reći da ćeš vući tela, ako nemaš ništa sa ubistvom?” “To je ĉudno”, priznala jeuriel. “Ali porodiĉne stvari su ĉudne. O tclima znaš zato što ti je to sam Kolins ispriĉao, a takodj

ndalama.” “Ti dakle, smatraš da on nije umcšan u tu stvar?” “Na obaraĉu i kundaku su samo Ernovsci, a nalaze se i u Lujzinoj krvi, Lari, zar ne?” “Njena krvna grupa, u svakom sluĉaju. Nisam ljudNK hteo da upućujem na Lujzu, moţeš da zamisliš kakvih bi bilo ogovaranja. Serološki nalaz jeuran.” Krv na revolveru je B negativna. Samo dva posto stanovnika je B negativno, a medu njimai Lujza Rimardi. Dţadson, Gas i Kolins imaju drugu krvnu grupu. Lari je gajio nadu da je Erno Bgativan, ali u zatvorskoj bolnici su mu rekli da nije. Ipak, Lari i dalje nije verovao da je Erno jediica. “Ja i dalje tvrdim isto”, rekao joj je. Ne verujem da Romi nije imao ništa s tim. Moţda su se Everica sukobili sa Lujzom 1 Kolinsom. Samo je Kolins dovršio posao koji je zapoĉeo njegov ujakljuĉio Romija iz priĉe zato što se zaloţio za njih.” “Ti stvarno Romija doţivljavaš kao ĉoveka koj

nju da se zaloţi za nekog? Pa on nije u stanju ni za sebe samog da se zaloţi. Osim toga, ne postojekazi koji potvrĊuju tvoju tezu.”



ri je, meĊutim, imao još jednu ideju. Za sutra je spremio nekoliko pitomaca sa policijske akademiebao mu je malog da ode u Ernovu šupu i utvrdi da li tamo ima još zakopanih stvari. Kolins je rekko se Erno poigravao sa idejom da ĉuva zakopane stvari, jer su na njima, osim njegovih bili ilinsovi otisci. Lari je sumnjao da je Erno, moţda skrivao i Romijevc otiske ili DNK na tim stvarimutra u deset prĉ podne imaćeš nalog, Lari. Iskopaću ga za tebe, veruj mi. Ali, ako ne naĊemo nikakg od Veverice, to će biti još jedan poen za njih. Svi forenziĉni nalazi potvrĊuju Ernovu i Kolinsovĉu. Ako su tamo ostale još neke stvari, kao što je Kolins rekao, ako na njima naĊemo samo njegovnove otiske, mi smo gotovi. To znaĉi novi proces, Lari.” “Novi proces?” 346 Skot Tarou “Kad

elacioni sud vrati sluĉaj na niţi sud, mi se moţemo rvati sa Harlouom, moţda još godinu dana, ali datim priĉu, ako se sve sagleda: svedoĉcnja, otisci, DNK, nagoveštaji da je one noći Veverica biozi…” Ona je zaćutala na trenutak zbog znaĉaja onog što je rekla. Gendolfov habeas će biti usvojena moţda ima pravo kad je reĉ o zakonu, ali je isto tako bilo jasno da ne ţeli da u vrcme kampanje

oje ime u novinama.” “To još i nije najgore”, rekla je. “Šta je onda?” “Moraćemo da obavimoĊenje.” “Zbog Kolinsa?” “Kolins je ispriĉao dve razliĉite priĉe; jednom je okrivio, a drugomravdao istog ĉoveka. Po sopstvenom priznanju, on je bio preprodavaĉ droge i varalica i tri puta jeuĊivan zbog istog prestupa. Moţe on da hvali Gospoda koliko hoće. Porota mu neće poverovati. Moblem je kako je medaljon postao dokaz?” “A što da ne bude isto kao i prošli put? Ja ću da svedoĉema govora, Lari. Mnogo se ĉudnih stvari desilo na sudu. Neću da kaţem kako me ponekad moji

edoci nisu zabavljali, ali još nikad nisam kao svedoka izvela nekog za koga sam unapred znala da ĉiniti krivokletstvo. I neću ni sad to da uradim.” “Krivokletstvo?” “Kad izmisliš priĉu pod zakletvri, to se zove krivokletstvo.” Pogledala ga je pravo u oĉi, a ne kao malopre. Bila je to Mjuriel.ustrašiva. “Hoćeš li da me optuţiš, Mjuriel?” Ona je pogledala u svoje nago telo i odgovorila:

Mislim da ću sebe diskvalifikovati.” “Ozbiljno te pitam”, rekao je. “Da li bi to nazvala prestupom?Mislim da je pogrešno, Lari. Stvarno pogrešno. Neću ti dozvoliti da svedoĉiš kako si našao medalj

veriĉinom dţepu, kad je nisi tamo našao.” Otkako je poznaje, ona se ĉvrsto drţala principa. Ono še, to i misli. Ali ona u svakoj kalkulaciji ima i sopstveni interes u vidu. Ako mu dozvoli da slaţe, uvek imati tu nešto i za sebe. Popravljive greške 347

zmišljao je o raznim mogućnostima. U. Arturov pristanak, oni su u junu vratili medaljon Lujzinimkama i na njemu više nema Romijevih otisaka. “Sta ako priznam da sam lagao?” pitao je. To je

oralna pokvarcnost na poslu, Lari. Otkinuće ti glavu. I moţeš da se oprostiš od penzije. I opet nećeoći da dokaţeš da je medaljon bio u Veveriĉinom dţepu, osim ako pajkan koji ga je ukrao, ne odluĉodrekne svoje penzije i prizna šta je uĉinio. U svakom sluĉaju smo propali.” “Kako?” “Ti si resioznaš kako si lagao, da bi se izborio za kaznu, je li tako?” “Za kaznu trostrukom ubici?” “U tom slugarantuje da to nećeš ponoviti. Ti si jedini svedok onoga što se u oktobru 1991. godine, u policijsnici dešavalo izmeĊu tebe i Romija. Artur će prvom prilikom izjaviti kako je priznanje dato pod

nudom. Sve što imamo protiv toga jeste reĉ policajca koji je već svedoĉio da je laţno svedoĉio.”ubimo njegovo priznanje?” “Po svoj prilici. I medaljon. I tebe upropašćavamo. Hoću da kaţem, Lde je najgore, ako priznamo da si lagao, a neko prokljuvi da si bacio Dikermanov izveštaj, federailac te moţe teretiti zbog ometanja pravde.” “Federalci?” “Mi smo na Federalnom sudu, Lari.”ranje.” Tamo se iz zabave podnose tuţbe protiv policajaca, što je zapravo, deo velikog sukoba izmderalne i lokalne kriminalne policijske sluţbe.” “Ne moţemo obnavljati proces, Lari.” On je mrzeoar - zakon, i Mjuriel kad govori u ime zakona. Obgrlio je kolena i upitao da li se mogu nagoditi sandolfom da smrtna kazna bude zamenjena dugom robijom. “To je najbolja opcija”, rekla je ona. “

m znaš kakav je Artur. On je ubeĊen u nevinost svog klijenta. On moţe insistirati na novom proces

ta se tada dogaĊa?” Ona je ućutala. Lari je odjednom skoĉio i šĉepao je za ruku. “Ne ţelim da ĉujje on pušten iz zatvora. Ne ţelim da tog momka sretnem na ulici. Radije ću ići opet na sud, rizikov



n348 Skot Tarou ziju. ometanje pravde, bilo šta. To ti ja kaţem, Mjuriel. I tako mislim. Obećaj mi ostati pri tome.” “Lari!” ..Obećaj mi, dodavola! Kako se zove onaj Grk što je stalno gurao kamen

do? Sizif? Ja nisam Sizif. To je prokletstvo, Mjuriel. To su mu uradili zato da bi ga prokleli. To i ni sada radiš.” “Pokušavam da te spasim, Lari” “Je Г tako nazivaš kletvu?” rekao je i zgrabio svoari. Ali ona je, odjednom, prestala da misli na njega. Opet se zane-la u misli. Trebalo mu je sekuna, da shvati da ona razmišlja kako da naĊe izlaz. 24. avgust 2001. HEROIN

Arturovoj firmi vratari su već prepoznavali Dţilijen. Ona bi im ulazeći, mahnula rukom i odlazila dnik, primajući usput pozdrave od poznatih i nepoznatih prolaznika. Umesto da odgovara na pozdrilijen je gledala u novu ogrlicu koju je tog jutra kupila i stavila na noţni zglob. Tokom ţivota, menmišljenje o tom modnom detalju. Mati joj je jednom prilikom rekla da su njene ogrlice za nogu loša ih je iz inata nosila ĉitavu mladost; kasnije ih je izbĉgavala. Ali u pozno leto, kad koţa preplane e ne nose ĉarape, takav lanĉić je ostavljao upeĉatljiv utisak. Taj lanĉić ju je zbog nekog neodreĊloga podsećao na Artura. Kucnula je na njegova vrata i provirila unutra. “Da li je vreme za veĉeritala je. Sedeo je na stolici okrenutih leda i oborene glave. Prvo je pomislila da nešto ĉita. ali kadrenuo videla je da plaĉe. Artur je bio onakav kakav je bio i njegov svet. Stalno je plakao. Nije osasnost u njegovom plaĉu, sve dok nije izgovorio samo jednu reĉ. “Heroin?” upitao ju je. Ponovio koliko puta, ali nju je glas izdao. Popravljive greške 349 “Jutros je Mjuriel traţila od sudije Harlo

me izjavu od tebe i ponovo otvori istragu.” “Od mene?” “Od tebe. U njenom zahtevu piše da imaškaze povoljne za odbranu. To je tako smešno i nisko da sam odbio da te uznemiravam tim glupostisudnici sam digao veliku galamu. “Jeftino”, “izvešta-ĉeno”, “podlo”, “nemoralno”. Te reci nikad udnici upotrc-bio za nekog kolegu. Ideja da se sluĉaj svede na liĉni nivo. I konaĉno, dok samstavljao u istom stilu, Mjuriel je zatraţila deset minuta pauze i pokazala mi šest pisanih izjava ljudi su ti ili prodali heroin, ili te videli kako ga kupuješ. I pored toga, nisam hteo da prihvatim izjavepravih prestupnika. Ali sam se sa dvc od njih sreo licem u lice. Obc su izleĉene. Jedna radi u

vetovali-štu za narkomane. I nisu bile baš srećne što svedoĉc o tebi. Nisu na tebe imale prituţbi - jpre nekoliko godina odredila uslovnu kaznu i ona je odliĉno znala zašto. Hoću da kaţem, govorile

nu. Kaţi mi istinu o sebi. Moţeš li da zamisliš kako sam se osećao? Dţilijen, pobogu, pa zar heroto verovatno nije postojala prava rcĉ. Nije znala kako je uspela da pogodi stolicu na koju je sela.ećala se kao da je u liftu koji je naglo stao. Išao je punom brzinom, a onda je s treskom ukoĉio. U

dnom ĉasu poţelela je da sve porekne i to joj je još teţe palo. “Arture”, rekla je. “To pogoršava svture.” “Svakako.” “Za mene. To sve sad postaje još sramnije. Pretrpela sam sve što se moglo pretto znaš. Ti to dobro razumeš.” “Dţilijen, hoću da kaţem, to je bila prva stvar za koju sam te pitao.kla si mi da da za vreme Romijevog suĊenja nisi bila pod dejtvom alkohola.” “Ja sam odgovorila

oje pitanje, Arture. Rekla sam ti kako se nisam napijala. Bila sam svedok, Arture, obrazovan svedodgovarala sam na pitanje.” “A posle? U poslednja ĉetiri meseca nisi pomislila - zar nisi shvatila k

to problem u pravnom smislu?”pravnom smislu?” “Za Romija. U pravnom smislu. Njemu je sudio jedan zavisnik od heroina.” 35

ot Tarou “Nije on prvi optuţenik ĉiji sudija nije bio zdrav. Osim toga, sluĉaj je zbog ţalbi na presdva puta bio na sudu. Postoji ĉitav ni, postupaka obavljenih posle donošenja presude. Nijedan su

e utvrdio postojanje pravne greške.” “A šta ćemo sa ustavom?”” Ona ga nije dobro shvatila. “Saavom?” “Ustav, Dţilijen, svakom optuţenom garantuje pošteno suĊenje. Da li ti misliš da tu spada

Ċenje koje vodi sudija koji svakog dana ĉini mnogo teţi prestup? Ne samo sudija, ĉije mišljenje jeono greškama, već sudija koji se smuca po ulicama i koji ima jak razlog da se ne suprotstavlja niiocu ni policiji?” Ah, bila je poraţena. To joj nije palo na pamet. Kad ga je prvi put srela, ona jemotrila ĉitav sluĉaj i prikrila ga. Brinula je samo o sebi. Ali da je dublje razmislila, shvatila bi d



plikacije po Gendolfa upravo onakve kako ih je Artur predstavio. Artur je utvrdio njenu krivicu.Mjuriel je već zvala da pita šta nameravam da uĉinim?” “I?” “I rekao sam joj da ću svoju molbu zabeas copus, dopuniti tvrdnjom da Romi Gendolf, zbog tvoje zavisnosti od heroina, nije imao pošteĊenje.” “Izvešćeš me na klupu za svedoke?” “Ako budem morao.” Htela je da mu kaţe da preterujimpulsivan. Kako moţe zvaniĉno ispitivati ţenu s kojom spava? Ali je odgovor, takoĊe, bio jasanmislila je kako više nije oštroumna kao što je nekad bila. Oĉigledno, ona više nije bila ţena sa kojspava. “Boţe, Dţilijen. Ni pomisao na to ne mogu da podnesem. Prvo, po mraĉnim ćoškovima trgurvama, a onda se vraćaš u sudnicu i tamo presuĊuješ drugim ljudskim bićima? Ja to ne mogu ni da

mislim. A ti? Za ime boga, ko si ti?” Da. Znala je da će ranije ili kasnije, imati razlog da postavi taanje. “Da li je ovo poslednja kap u ĉaši, Arture?” Uplašila se da to pitanje ne liĉi na molbu za mida je shvatila da ono to i jeste. “Misliš da li ću ovo iskoristiti da raskinem s tobom? Ne, ne. Pame

poĉela ispitivanje. Novo suĊenje je ćorak. A ja smatram da je obnova procesa nemoguća zbogasnosti od klauzule o dvoPopravljive greške 35] strukoj opasnosti. Drţava je odgovorna jer nijeezbedila kompetentnog sudiju. Mjuriel je voljna da se po toj taĉki dogovori sa mnom.” Za tranutakilijen je zamislila kako je Mjuriel to prihvatila. Ĉak i u porazu, ona će se poslednja smejati. To seko dešava u parnicama. Da budeš u stanju da protivniku slomiš srce. “Dozvoli da shvatim”, rekla ilijen. “Ja sam ţrtveni jarac. Trostruki ubica će biti pušten na slobodu zato što sam ja bila zavisnaroina. Tako će biti objašnjeno u novinama?”

tur joj nije odgovorio, jer nije imalo smisla da to poriĉe. U oĉima ove zajednice ona je bila bedniiko razoĉarenje. Ali će sada biti unapredena u ĉudovište. Shvatila je da je Artur već sada gleda n

ĉin. Preko stola, njegove oĉi, crvene od suza, sa strašnom objektivnošću gledale su u nju. “To je mška, Dţilijen. Lepo si me opominjala. Rekla si mi šta si ljudima uradila u ţivotu. Izloţila si mi ceo

dan sluĉaj. Ja sam ipak uleteo u vezu.” Uprkos svoj zbrci u kojoj se nalazila, ona je osetila novi bojoj je neko zabio noţ pored srca. Sad je bilo izvesno da su ona i Artur raskinuli. On nikad ranije no surovo priĉao s njom. Oteturala je iz kancelarije niz hodnik, sve do lifta. “Heroin.” Stalno je slureĉ “heroin”. Kako je samo mogla to sebi da uĉini? Stvarno je morala da zapamti i tako je prvi pu

sle više godina, u sebi osetila potrebu da u heroinu nade zaborav. 27. avgust 2001. ŠETALIŠTE Igih zelenih ruku hrastova i jasenova na šetalištu, Lari i Mjuriel su traţili klupu. Svako od njih je nosu sa hranom u jednoj ruci i ĉašu sa svetio crvenim sokom u drugoj raci. Ovo usko šetalište miljamgo, bilo je napravljeno i zasaĊeno neposredno posle graĊanskog rata, jedan urbani park podignut

meĊu puteva po kojima se nekad ĉuo ĉuo topot kopita i zvuk toĉkova. Sada su oko 352 Skot Taroupravljive greške 353 njega bila ĉetiri puta, dva sa istoĉne i dva sa zapadne strane, i huka koja jelazila od njih onemogućavala je svaki razgovor, sve dok nisu našli jednu klupu…Ovde?”, upitala uriel. “Bilo gde.” On je bio ljut zbog ove šetnje. Mislila sam o nama Lari, i shvatila sam kako uve

ovodimo vreme na ograĊenim mestima. Zar ne? Stalno si mi priĉao o vrtu, a mi smo uvek bili okru

ovima. Sudnica. Kancelarija. Hotelska soba.” U tom ĉasu protutnjao je ogroman autobus šireći okbe otrovan miris izduvnih gasova. “Prava priroda”, rekao je Lari. “Zašto imam osećaj kao da mi jslednja šetnja u ţivotu, Mjuriel?” Nije uspela da namcsti osmeh. Raspakovala je svoj ruĉak. Slc-denica je nekako traţila da obe ruke budu zauzete. “Odluĉila sam da obustavim postupak protiv Rondolfa”, rekla je. Nije to bila teška analiza. Larijevo traganje za blagom ispod Ernovc šupe donelšest stvari sa Ernovim i Kolinsovim otiscima, ali nijednu koja bi bila dokaz protiv Veverice. Ali

plašila da izgovori te reci. Lari je odgrizao veliko parĉe sendviĉa i nastavio da ţvaće, ali je imaooĉen izraz lica. Vetar mu je podigao kravatu i na trenutak je drţao paralelnu sa zemljom. “Ti si prvme sam ovo rekla”, dodala je Mjuriel. “Naravno, posle Neda.” Kad je progutao zalogaj, rekao je:

vela si me na ovo mesto da niko ne moţe da ĉuje kako urlam? Jesam li u pravu?” Ona nije mislila Ali, kao i uvek, instinkt je, verovatno, upravljao njenim razumom.



Mora da se šališ, Mjuriel. Ti si u savršenoj poziciji. Rekla si kako Aitur neće hteti da se dogovori,da nema drugog izbora, osim ako neće svoju curu da iskasapi u sudnici.” Posle toliko vremena, onek nije u potpunosti prihvatila razlike koje su postojale izmeĊu njihovih svetova. Lari je bio jedanpametnijih ljudi koje je znala. Ĉitao je knjige. Umeo je apstraktno da misli. Ali za njega je zakon

mo sredstvo. On nikad nije pristajao da sebe, kao što to ĉine advokati, zaluĊuje prihva-tanjem svihansi i zakonskh propisa. On je video samo veliku sliku na kojoj praktiĉari smeštaju razloge da ĉinţele. “On će to svakako uraditi”, rekla je Mjuriel. “Neće prodati svog klijenta da bi spasao Dţilij

redi pokušati.” “Nemoralno je za oboje, Lari. I za njega, a i za mene, da mu to predloţim.” “Kome

ĉaš, Mjuriel?” “Lari, ja nisam bolja od drugih. I ja sam upetljana do guše, ali bar pokušavam. I darujem da ne moţeš drugima nametati pravila, ako sam nisi spreman da ih prihvatiš. Osim toga”, resetila kako joj je srce zadrhtalo, “ja više ne verujem da je Veverica kriv.” Pre nego što je izgovora je dobro znala šta će se desiti,-ali ipak je bilo strašno videti kako se odmakao od nje. Lice mu jestalo tvrdo kao kamen. On je bio jedini ĉovek na svetu koji je umeo da je voli, onako kako to on ţeda je postajao njen neprijatelj. “On je priznao”, rekao je Lari tiho. To je bila suština. Na kraju, moda kaţe kako ju je Lari obmanuo. Ali Lari, koji je više od dvadeset godina bio detektiv, morao bi e kako je obmanuo samog sebe. To je mogao da bude dokaz ili nedostatak poštenja, ili nedostatak

osobnosti. Ili i jedno i drugo pomalo. Ipak, u ovom trenutku, bilo je još nepovoljnije da svoju grešpiše ţelji da joj se dopadne. S druge dtrane, ona je mislila da je to pomalo patetiĉno rekao, da one da mu uradi. Ali Lari se sa upornošću koju nije sretala kod drugih, borio do kraja. Prihvatiti nje

aĉilo je pasti u sopstvenim oĉima. Ni za koga se to ne radi. “Lari, naĉin na koji se stvar razrešava vicu svaljuje na Dţilijen. Nema Dikermana. Ni Kolinsa. Nema sumnje u ispravnost istrage. Popisniku naša priĉa glasi da mi ne smemo doneti takvu sudsku odluku, na osnovu koje će svi zatvoree je Dţilijen osudila, moći da izaĊu na slobodu. Tu borbu moramo da ograniĉimo samo na smrtnu

znu, gde su pravila procedure vrlo precizna.” Dok je ona objašnjavala, Lari nije svoje plave oĉi sje. Konaĉno je shvatio, otišao do korpe za otpatke i ostatak sendviĉa tresnuo unutra. Onda se vratio pred nju. “Znaš, ti si jedno govno”, rekao je. “Svaljujući sve na Dţilijen, ti više štitiš sebe negone.” “Mislila sam da će to pomoći i tebi i meni.” 354 Skot Tarou “Ĉim oslobodiš Romija, Artur ć

krenuti graĊansku parnicu i - tokom istrage, sve o Dikermanu i Kolinsu će isplivati na površinu. “će biti istraga, Lari. Oni neće rizikovati da Vevericu opet izvedu na sud - on svašta moţe da kaţe. resiti kratko i prljavo.”

im proĊu izbori?” Za njega ovo više nije znaĉilo ništa. Ona kalkuliše, ali nema oscćaja. Ona je samnula glavom. Takva je kakva jeste. A ta slika nije uvek bila lepa. Pitala se da li ima smisla da me koliko ţudi za njim. Ĉekale su je strašne noći. Ali će ona sebi naći neki posao. Najgore će biti,

oţda, posle nekoliko godina. Juĉe se iz sveg srca molila u crkvi. Zahvaljivala je bogu za njegovugodat. Za ispunjen ţivot. Za Telmcjdţovog unuka. Iako ne dobija sve što hoće. Ona nije našla ljub

je to moţda zato što je neke drage stvari više ţelela od nje. Ali usamljenost je ostala njen izbor. Lnagnuo napred, naslonjen na ruke, crven od besa. Znala je da će od sada o njoj misliti kao o ţeni krazorila njegov ţivot. “Moram da vidim Dţona Leonidisa”, rekla je. “Zakazala sam mu sastanak uaju”. ” “Natrag na mesto zloĉina”, rekao je Lari. “Taĉno.” “Nemoj traţiti da ti u tome pomaţem. Sm. Ili u policiji. Ne ţelim, Mjuriel. Svakom ko me bude pitao, reći ću istinu o tebi.” Njen neprijatna o njoj. Pogledala ga je poslednji put, a onda zaustavila taksi. Do pola puta do restorana tiho jekala. Onda je poĉela da smišlja šta da kaţe Dţonu. Reći će mu sve, do u detalje. On nije ĉovek ko

blja, a ako i kaţe ponešto, neka mu bude. Zatim je pokušala da se seti ĉime bi mogla da ga uteši. Donidis je deceniju ĉekao da se izvrši smrtna kazna zbog zloĉina nad njegovim ocem. Ĉak i ako ga

je Erno ubio njegovog oca, u šta je i sama bila ubeĊena, ĉak i tad će Dţon biti besan i uvreden zbjenice da Erno nije kaţnjen zbog toga. Na kraju krajeva, posle decenije bavljenja ubistvima i opšt



porodicama ţrtava, Mjuriel je shvatila da većina njih, u najdubljim slojevima svesti, onim iskonskma što se plaši mraka i buke, prihvata da, ako umre prava osoba, onaj ko zasluţuje da bude uklonjmlje, da će onaj Popravljive greške 355 ko je nevino stradao tad ponovo, na neki naĉin, poĉeti da tome se sastojala patetiĉna logika osvete, nauĉena u kolevci i na ţrtveniku, na kome pokušavamo dnjamo ţivot za ţivot. Mjuriel je gurnula teška staklena vrata “Raja” vrlo ţivo se se-ćajući one letnline kada je prĉ jedne decenije ušla unutra sa Larijem, osetivši talas hladnog vazduha na nogama još uvek podrhtavale od onoga što je radila sa njim. To je prošlost. I on je prošlost. Ponovo se sum. Moţda joj je, zbog pomisli na La-rija i njene posvećenosti onom što je sad liĉilo na roman, za

nutak i Romi Gendolf pao na um. Kao na filmu, videla ga je kako trune u tamnici. Prvo je poţelelanasmeje, a onda je osetila bol. Trebaće joj decenije, ceo preostali ţivot, da se izbori sa onim što snili. Kao uvek, Dţon ju je srdaĉno doĉekao. Zagrlio ju je, a onda je odveo u kancelariju koja je nepadala njegovom ocu. Gasove fotografije visile su na istim mestima na zidu. “To nije dobra vest,?” upitao je. Ĉitao je novinske natpise posvećene Dţilijen. Ejresov izraz “drogiram sudija” bio jeodan za krupne novinske naslove. “Ne znam, Dţone. Ne znam kako da to nazovem.” Dok je slušao mu je ona priĉala, on je toliko grizao nokat od palca da se ona pobojala da će mu iz prsta poteći

ak nije joj ostajalo prostora da mu kaţe kako da

suoĉi s tim. On je kao i uvek bio lojalan. Dokazna snaga otisaka bila mu je potpuno jasna, i on je

go što je oĉekivala, prihvatio da Romi u ubistvu nije imao nikakvu ulogu. Bilo da je to zasluţila ilije verovao u njenu praviĉnost. Jedina uteha koju je traţio, bile su njene pretpostavke. “Da li biste

veka osudili na smrt? Erdaja? Da je kojim ĉudom ozdravio posle priznanja?” “Traţila bih smrtnuznu.” “Da li biste je dobili?” “Verovatno ne.” “Zato što je belac?” Ĉak je i sad poţelela da kaţe nrotnici o teţini zloĉina sude na osnovu vrednosti izgubljenih ţivota. U tom raĉunu rasa i socijalnoreklo poĉinioca se ne uzimaju u obzir. Oni bi pre svega imali na umu da su Ernove ţrtve bili vrednrodiĉni ljudi. Ali bi 356 Skot Tarou Popravljive greške 357 olakšavajuća okolnost, više nego bojţe, bila ĉinjenica da je ubi-ca priznao zloĉin. “Najzad, porotnici osuĊuju na smrt samo one kojeatraju opasnim i potpuno bezvrednim. Razlika je bila samo u tome što je Er-no uĉinio i jedno dob

o”, rekla je ona. “Nije dozvolio da nevin ĉovek strada umesto njega. Moţda dvojica. Brinuo se i ćaku.” O telu svog tela. O krvi svoje krvi. Moglo se pokazati znaĉajnim što je Mjuriel razumevala ast. “Gde je smisao svega toga?” pitao je Dţon. Iskreno. “Da li sve to ima nekog smisla. Svi su mroj otac, Lujza i Dţadson. Taj Erno je, po onome što priĉate, bio pravo Ċubre. Ubica. Laţov. I to lad zakletvom. Obiĉan šljam. Dva puta gori nego što sam mislio o Gendolfu. I odţivco je svoje!” O e bilo spora. “Tako je to u sluĉaju smrtne kazne, Dţone. To je ekstremna situacija - zloĉin, opasnoećanja. Nastojiš da stvoriš pravila a onda nijedno ne odgovara potpuno, ĉak neko nema ni smisla.”nela mu je prepis Kolinsove izjave. Dţon je okrenuo nekoliko listova i vratio joj ih natrag. “Goto, rekao je i snaţno uzdahnuo. “Najzad je gotovo s tim. Svršeno je.” Na vratima, ona mu se izvinila

ga što je sve bilo toliko muĉno i dugotrajno, ali on nije hteo ni da ĉuje za to. “Nikad, ni za sekundukao je sa istom ţestinom s kojom je osporavao smisao zakona. “Nikada niko neće moći da mi kaţe te dali sve od sebe. Vi i Lari. Tomi. Svi vi. Nikad niko.” Zagrlio je istom snagom kao i kad je ulafanu, a onda je otišao da potraţi zavoj za svoj prst. Napolju je zastala da još jednom pogleda mestpre deset godina, tri osobe našle groznu smrt. Mjuriel nikad neće moći da tu jednostavnu zgradu sikim prozorima pogleda, a da pri tom ne oseti nešto od onog uţasa koji su Lujza, Pol i Gas morali

etili u poslednjim trenucima svog ţivota. Stojeći tamo, ona je još jednom u sebi proţivela onaj uţanutak u kome je svako od njih shvatio da će ţivot, koji volimo više od svega,

estati po ćudi dragog ljudskog bića, da će doţiveti sudbinu pred kojom su bezvredne sve sile razumveĉnosti. Unutra joj je Dţon ponovio nešto, što je ĉesto slušala od njega - da još uvek na vratima v



v. Ipak, Dţon nije zatvorio “Raj”. Restoran je bio Gasov spomenik, dom za njegovu dušu. Svetio mamnoj noći. Toplo mesto po hladnom danu. Hrana za one koji su gladni. Društvo za one koji suamljeni. Mesto koje vrvi od ţivota, u kome su ljudi poput Gasa, prijatelji jedni drugima. Ona će selno vraćati tamo. 30. avgust 2001. OSLOBOĐENJE Odelo u kome je Romi bio na sudu i u kome jveden u zatvor, davno je nestalo. Verovatno se niko nije trudio da saĉuva ode-ću “ţutog ĉoveka”.mela i Artur su mu usput kupili tri para pantalona i nekoliko košulja. Posle toga, nastavili su svojećno putovanje. Kad su stigli u Radjard, na parkingu su zatekli pola grada. Veleĉasni dr Blajt je drnferenciju za štampu. Kao i uvek, bio je okruţen stotinama ljudi. Arturu nikada nije bilo jasno otku

ednom svi ti ljudi. Neki su bili osoblje njegove crkve, neki iz obezbe-Ċenja, ali prisustvo najvećoja ljudi ostalo je apsolutna tajna. U njegovoj neposrednoj blizini bilo je oko trideset osoba, meduma i Romijev polubrat, za koga je Artur saznao tek kada je štampa poĉela da piše o mogućojaĊanskoj parnici. Blajtova vojska je kipe-la od sreće, što zbog prilike koja ih je okupila, što zbogjenice da su okupirali dobar deo zatvorske teritorije. Blajt je, oĉigledno u kolima koja je parkiraomašaja kamera, doneo binu na rasklapanje - visoko postolje i podijum. Blajt je bio dovoljno dobasle Mjurielinog zahteva za osloboĊenje Romija pozove Artura i ĉestita mu, ali posle toga se veleĉe nijednom nije javio. Naravno, Artur se nije iznenadio kad ga je zatekao ispred zatvora. Sa svojostavom ćelom i belim brkovima, Blajt je, sve dok ne progovori, izgledao neupadljivo. PribliţavajArtur ga je ĉuo kako bugari nad nepravdama sistema u kojem drogirani sudija moţe nevinog crnca

udi na smrt. On je bio u pravu, pomislio je Artur, ali je bilo ĉudno kako to izgleda iz blizine. 358 Smu Kad su se neki novinari okupili oko Artura, Blajt ga je pozvao da dodje kod njega, na podijumaţno mu je protresao ruku, potapšao ga po leĊima i izjavio da je uradio veliki posao. Od Blajta jelkom njihovog poslednjeg razgovora, Artur saznao da je i zvaniĉno uzeta izjava od Ernovog nećaje Mjuriel, okrivljujući Dţilijen, prosto pokrila svoje greške. Dţekson Ejres, koji je i dalje štitio jenta, sklonio je Kolinsa u Atlantu i odbio da potvrdi ono, za šta je Artur mislio da je u privatnomgovoru poverio Blaj-tu. “Taj ĉovek to nije uradio. Nije bio tamo. Ostalo nije vaţno. Bo-govski pojvene. Nikad nisam mislio da imaš velike šanse kao advokat, ali vidim da sam pogrešio. Odliĉansao.” Istina o Kolinsu će ipak izaći na videlo, pogotovu ako drţava ne pristane na poravnanje. Put

amo, Artur se nadao, da će se sa Romijem dogovoriti oko pokretanja graĊanske parnice. Juĉe je, iavestio Reja Horgana da se nada da će preuzeti Romijevu parnicu i da će zato napustiti firmu.

straţarnici su Artur i Pamela predali jedan par pantalona i košulju ĉuvaru koji nije hteo da primi oni tamo, Blajtovi, doneli su mu odelo. Kladim se da ga nisu platili ni dolar.” Ĉuvar, koji je bio berezno se osvrnuo oko sebe. Tog trenutka stigao je i Blajt. Sa njim je bio jedan ĉovek, crnac, izuzetbrog izgleda, visok i lep, sjajno odeven, koga je Artur već negde video. Znao je samo da nije iz gre što je mogao da smisli bilo je da je to neki drugi Blajtov heroj, moţda neki sportista. Ĉuvar jedigao telefon i posle nekoliko minuta pojavio se Henri Mcrker, upravnik zatvora. TakoĊe crnac. O

izuzetnom Ijubaznošću doĉekao Blajta i pozvao ĉitavo društvo da podu sa njim. Unutra, posle prvpije, krenuli su u pravcu u kome Artur i Pamela nisu dotle išli, i ušli u jednu odvojenu administratiradu sagraĊenu od crvene cigle. U njoj su isto tako bili ĉuvari i katanci, ali su u njoj zatvorenici bštani na slobodu. Kad su se popeli do drugog sprata, Merker ih je uveo u svoju veliku, ali skromnmeštenu kancelariju. Ispred upravnikovog stola sedeo je i vrpoljio se Romi Gendolf. Kad je grupautra, on je skoĉio, verovatno se pitajući šta je sledeće na redu. Kosu mu bese neko sredio, a kad jeak dobrodošlice raširio ruke, Artur je primetio da na njima više nema slova. Protiv svoje volje, APopravljive greške 359 ji je ćele prethodne sedmice plakao, pustio je suze, a Pamela se povelagovim primerom. U meĊuvremenu, Blajt je snaţno zagrlio Gendolfa. Upravnik je imao još nekoli

pira koje je Romi trebao da potpiše. Artur i Pamela su pregledali ta dokumenta. Blajt je odveo Rostranu i Artur ih je ĉuo kako se mole. Kad je Romi iţvr-Ijao svoje ime na papirima, svi su se spre



krenu. Merker ih je ispratio do glavne kapije. Kad su se automatska vrata otvorila on se, poput neatara sklonio u stranu da oni proĊu. Posle toga, Blajt se provukao pored Artura i Pamele, i zajednomijem izašao na svetio dana. Kamermani su kao i uvek bili bestidni u svojoj galami i guranju. Blavatio Romija za mišku i popeo ga na podijum, im-provizovan na parkiralištu. Pozvao je gore i Artumelu, napra-vivši im mesto pored Romija i sebe. Pamela je pripremila jednu kratku izjavu za Rommu je Blajt to uzeo i dao mu jedan drugi list. Romi je poĉeo da ĉita, a onda je bespomoćno pogle

o sebe. Njegov polubrat je proĉitao tih nekoliko reci. Artur se zapitao koliko puta je morao da proe nego što je pre jedne decenije, pred kamerama proĉitao priznanje svoje krivice. Za trenutak, ne

ajući šta da oĉekuje, on se iznova zapanjio pred strahotom onoga što se desilo Romiju Gendolfu, aosetio izvesnu radost što su on i Pamela snagu zakona usmerili u Gendolfovu korist, što je zakonpravio svoju prvobitnu grešku. Ma šta da mu se desi u ţivotu, Artur je u tom trenutku verovao da ćmi pamtiti da je on to uĉinio. Gendolf je najzad odustao od izjave. Gomile reportera i kamer-mandigle oblak prašine oko njega, a on je samo prestrašeno blenuo i trljao oĉi. “Ne mogu da kaţem vim svima fala”, rekao je Romi. Reporteri su viĉući ponavljali ista pitanja: “Kako se oseća, kakvi novi za budućnost.” Romi je rekao da bi voleo jedan dobar biftek. Blajt je obavestio da će proslai odrţana u njegovoj crkvi. Konferenciji je bila završena.

d je Gendolf sišao s bine, Artur se progurao do njega. Preko telefona su se dogovorili da se Romi

jndel Kaunti odveze sa njima. Artur je sa prezirom odbio sve ponude za Romijevo zaposlenje. Trda razgovaraju o parnici. Ali je Romi ustuknuo kad mu je Artur pokazao na svoja kola. 360 Skot Ta idem sa njima”, rekao je. Ako je i bio svestan koliko se Ar-tur razoĉarao, to nije pokazao. Ali mkazao radoznao izraz na licu. “Kakav auto voziš?” Artur se nasmejao i rekao mu marku i model. Rgledao po parkingu. “Sad idem sa njima.”, rekao je. I dalje je imao uznemiren izraz na licu. Ljudi ajtovog obezbedcnja nekim novinarima nisu dozvoljavali da priĊu bliţe. “Hteo bih da ti zahvalimega. Stvarno bih hteo.” Onda je Arturu pruţio ruku. To je bilo prvi put da je Artur dotakao Romijandolfa. Njegova ruka je bila ĉudno mršava i tamna, skoro kao u deteta. Gendolf se okrenuo Pamela je došla da ga zagrli. “Rek”o sam ti da treba da se udaš za mene”, kazao je. “Ja ću naći ţenu lep

si ti, samo crnkinju. Biĉu bogat uskoro, ta-kode. Nabaviĉu sebi neke akcije.” Tog trenutka, lepotai je išao sa Blajtom, došao je i odveo Romija. Romi je otišao sa njim i nije se ni osvrnuo da još

dnom pozdravi svoje advokate. Bili su u Arturovim kolima, na putu za grad kad je Pamela rekla Arje zapravo onaj ĉovck. Bio je to Miler Daglas, poznati advokat iz Njujorka. Nije bilo nikakve sumĉe voditi graĊansku parnicu. Romi će potpisati punomoćje, ako to već nije uĉinio u kancelariji

ravnika zatvora. Kad je to ĉuo, Artur je zaustavio kola pored puta. “Pa to je strašno”, rekao je. Pama je još uvek bila mlada i daleko od velikih poslova u sudstvu, nije bila iznenaĊena. “Zar ne mislje on uzeo pravog advokata za taj posao?” upitala je Pamela. “Naša firma se ne bavi graĊanskimrnicama.” Artur na koga to razmišljanje nije ostavilo utusak, ukazao joj je na ironiju ćele situacije

mi je bio slobodan. Artur nije. Horgan će se verovatno nasmejati kad se Artur vrati u firmu, ali ćek da se plati. Najzad, Rej je traţio od njega da još jednom razmisli o svojoj odluci. “Uopštenovoreći, Arture”, rekao je, “do sledećcg nevinog klijenta moraćeš da priĉekaš. Deceniju ili dve.” Arazmislio kako će to da saopšti Reju, a onda je digao ruke. Razoĉaranje zbog Romijevog izbora no na prvom mestu. Uprkos guţvi koja se stvorila oko Romijevog oslobaĊanja, neprestanih novinaziva, likovanja u firmi, koja je bila puna Arturovih oboţavalaca, postojala je jedna senka na koju lno vraćao. Popravljive greške 361 Dţilijen. Moja Dţilijen, moja, mislio je i odmah bi poĉinjao dĉe. Mjuriel je majstorski uspela da svu krivicu svali na nju. Novine su u dva maha, na prvoj stranavile njenu sliku, napravljenu tokom saslušanja u FBI. Uz fotografiju je išla i reportaţa o njenim

rkomanskim navikama, sa podacima prikupljenim od razliĉitih ljudi, od advokata odbrane do uliĉneprodavaĉa heroina. Priĉa o drogiranom sudiji našla je mesta i u nekim emisijama, poznatim po sv



ĉ rubrikama. Malo njih je htelo da napiše kako je Dţilijen bila potpuno trezna i sad i onda kad su jekli presudu.

o Romijev advokat, on nije mogao da pozove Dţilijen i ute-ši je. A i bio je suviše povreden da binio. Koliko se sećao, ona mu se nije ĉak ni izvinila. Moţda bi, govorio je sebi, u sluĉaju da se ontrudila i izrazila svoje ţaljenje, on našao naĉina da joj se pribliţi i pored svoje obaveze, koju je imema svom klijentu. Danima je preslušavao telefonsku sekretaricu, ĉak je za vreme pauze odlazio kproveri pristigle pozive. Moţda su njegovi prekori bili isuviše grubi. Moguće da se ona povukla je oseća-la da u tom momentu treba tako da postupi. Najverovamije je potpuno digla ruke, naroĉi

d kad su se ostvarila njena sumorna predviĊanja. Prĉ tri noći, usred košmarnog sna, on se probudiahom da se ona opet vratila piću. Onda se setio da problem i nije bio u piću. Poĉele su da gaoganjaju jezive vizije, mraĉne slike u kojima je Dţilijen opet na pustim ulicama i u tamnim ulazimadila sami bog zna šta. Kad su stigle ispred velike IBM - ove zgrade, i on i Pamela su oklevali da uutra. Iznenada je shvatio da on više nije Romijev advokat. Uprkos razoĉarenju zbog graĊanske parzostajanja bogatstva, za koje on, budući pravi sin svoga oca, nije nikad ni verovao da će steći, u tosu je osetio veliko olakšanje. Skinuo je sa leĊa veliki teret, pod kojim je teturao, ali koga je, ipakeo do kraja. Ispred ulaza Artur je poljubio Pamelu u obraz i rekao joj da je veliki advokat. Onda juzet strahom i slutnjom, krenuo ka Mor-tonovoj zgradi. Dţilijen nije bila u radnji. Argentina, njena

leginica, nagla se prema njemu. Šapatom mu je rekla da Dţilijen ćele nedelje nije bila na poslu.ovinari su idioti”, rekla je tiho. “Mislim da je Dţil dala otkaz.” “Otkaz?” и 7 Г4 362 Skot Tarou “priĉa. Ne oĉekuju da se vrati. Moţda je napustila grad.” Dok je išao duţ glavne ulice sa njenim veadama i luksuznim prodavnicama, Artur je razmišljao o raznim mogućnostima. U stvarima srca onao nikakvog iskustva, a bio je i suviše povreden da bi taĉno znao šta hoće. Ali najzad, on je takavkvog ga je Bog stvorio, bez suptilnosti i smisla za nijanse. Znao je samo da ĉvrstim korakom gazipred. U kući Dafija Maldavara, bila je bar jedna osoba koja se obradovala kad se on pojavio. Vidkroz prozor, Dafi je otvorio vrata pre nego što je on pritisnuo na zvono. “Arture””, povikao je sta

ebacivši mu ruku preko ramena, uveo ga u kuću. Nije skidao ruku s njega, oĉigledno srećan što mo

e detalje, uĉestvujući u bratskoj ljubavi advokata odbrane koji retko imaju priliku za slavlje. A otur ugledao Dţilijen, koja se pojavila u dnu stepeništa. Oĉigledno je spremala kuću i bila obuĉena ru odeću, koja verovatno i nije bila njena, jer su joj pantalone bile prevelike. Rukave od košulje bvrnula do pazuha. Nosila je gumene rukavice, nije bila našminkana. Artur je nikad ranije nije videm izdanju. “Gotovo je”, rekao je Artur. “OsloboĊen je.” Dţilijen mu je ĉestitala, škiljeći zbog slabetla, a onda je sišla sa poslednjeg stepenika. Dafi se bese negde izgubio.

Mogu li da te zagrlim?” upitala je. Posle moţda ĉitavog minuta oni su pustili jedno drugo iz zagrljaji na stepenice. Ona ga je ĉvrsto drţala za ruku. Dţilijen koja nikad nije plakala, sad je briznula u p

tur koji je uvek suzio, sada se predao uţivanju što je ona opet pored njega. Dok je sedeo pored njebio je iznenaĊujuće jaku erekciju. Dţilijen je ta-kode osetila ţudnju, ali je u njegovom zagrljaju oednu ĉistu, gotovo bratsku ţelju da je uteši. Nijedno nije znalo šta će se desiti. “Da li si u redu?” pon. Ona je odmahnula rukom. “Nisam ufiksana, ako te to zanima. Dafi se za to pobrinuo.” “Odlazi

Moram, Arture. Peti Koung, ţena koju poznajem sa studija, pristala je da me u svojoj kancelariji zao pomoćno lice. Da sprovodim istragu. Moţda će se vremenom, kao što si i ti rekao, ako Popravljiške 363 sve bude išlo kako treba, ukazati prilika da ponovo zatraţim prijem u komoru. Ali moram

em odavde.” Ona je odmahnula glavom. “Ĉak i ja više ne mogu da izdrţim, Arture. Morala sam ju-šaljem Dafija po lek. Ta slika!” Na tu pomisao ona je sklopila oĉi. Napravljena u ĉasu kad je bilniţoj lestvici u svom ţivotu, neispavana i oĉajna, ta fotografija koju su novine objavile, napravilajednu umornu i ruţnu staricu. Kosa joj je bila rašĉupana. I naravno, oĉi, bez traga ţivota u sebi.



oleo bih da si me pozvala”, rekao je. “Bilo bi strašno da sam došao ovde i da te nisam, zatekao.”isam mogla, Arture. Nisam mogla da traţim saţaljenje, kad sam bila svesna da svaki primljeni udau Romijevu korist. Osim toga”, dodala je, “bilo me je sramota. Plašila sam se tvoje reakcije. I b

m sluĊena. Znala sam da više ne mogu da ostanem ovde, a bila sam svesna da ti nikad nećeš otići.”gu da odem”, rekao je. “Zbog sestre.” Bilo je dobro što je to izgovorio, jer se odmah posle tih remu nešto poput kapije otvorilo. Ono što je kazao nije bilo taĉno. Mogao je da ode. Ljudi u “Franc

ntru bi pomogli Suzan da podnese njegov odlazak. Njegova majka bi već jednom mogla da bude oke koristi. I ako ništa od toga ne uspe, on je mogao Suzan da preseli tamo gde bude otišao da ţivi.

egova firma je imala filijalu u Milvokiju. To je moglo da uspe. Sve moţe da uspe. Ĉak i njih dvojaj najbolji i nepobedivi deo njega koji se uvek nada, bio je opet na delu. “Ne znam, Arture, zaštouradila”, rekla je ona. “Godinama pokušavam da razumem sebe - mislila sam biće bolje, ali je dugedamnom. Bila sam ubedena da pokušavam da te zaštitim od sebe. Bilo je rĊavo onoliko koliko saslila da će biti. To moraš da priznaš.” “Bilo bi ti lakše uz nekog ko bi bio pored tebe, Dţilijen.” “i mogao biti ti, u tome je problem.” On je njene reci shvatio kao izvinjenje i ona je to mogla da vigovom licu. Ali, ona je bila potpuno jasna. “Znam zašto to izgleda kao ţelja da se neko povredi,ture. Odliĉno to znam. Ali, kunem ti se, nije mi bio cilj da ti naneseni bol.”

erujem.” “Stvarno?” ” 364 Skot” Tarou “Siguran sam da si mnogo više ţelela da sama sebi nanese

l.” “Sad zvuĉiš kao Dafi.” “Ozbiljno ti kaţem. Ti stalno potkopavaš samu sebe. To je stvarnoobiĉno.” “Molim te, Aiture. Dosta mi je analiziranja mog karaktera. Ni sama ne ţelim više da se b

me. Ovaj period, Arture, bio je vrlo, vrlo teţak. Bilo je teških noći. Bila sam zaboravila šta znaĉi itrebu za drogom. Artur je razmislio o tome. Onda je nastavio. “Ţelim da budem s tobom, Dţilijen.em s tobom. Da ţivim s tobom. Da te volim. Ja to ţelim. Ali ti moraš shvatiti koliko si se trudila dištiš samu sebe. Zato, nemoj to više nikad da nam uradiš. Ako mi obećaš da ćeš to shvatiti i da ćešriti protiv toga zbog nas…” “Molim te, Arture, nisam ni glupa ni šlepa. Taĉno znam kakva me jeaĉna potreba terala da se uspnem, samo zato da bih pala. Ali, tu nema nade, Arture.” “Ima nade”, “Ima. Ja ti mogu pruţiti ono što ti treba.” “A to je?” Ţelela je da ostane skeptiĉna, ali pošto je Art

o u pitanju, ona mu je verovala. “Ja. Ja sam tvoj ĉovek. Mogu ti reći nešto što mislim da pre nisi ĉvatio ju je za obe ruke. “Sad me pogledaj i slušaj. Slušaj me.” Gledao je u njeno mršavo, elegantne, sad potpuno okrenuto njemu, gledao u plave uvojke i lepe pametne oĉi. Rekao je: “Opraštam ti.a ga je gledala neko vreme, a onda je rekla: “Molim te, reci to ponovo.” “Opraštam ti”, rekao je Ak ju je drţao za ruke. “Opraštam ti, opraštam ti, opraštam.” Ponovio je to još nekoliko puta.

pomena autora: Po obiĉaju uspeo sam uz malu pomoć svojih prijatelja. Neobiĉno su bili vaţni savlina Berka i Dţo Tomejn o prodaji avio-karata, Dţeremi Mergolisa o oruţju, Dţej Rajka o maĊarsiku i dr-a Majkla Kaufmana i Karla Bojera o posmrtnoj patologiji. Takode su mi koristili i komen

kolicine pronicljivih ĉitalaca, na prvom mestu, kao i uvek, Anete i Rejĉel, a zatim i Dţenifer Ejre,Mari Berija, Li Bajnena, Eli Lukasa, Dţima Mek Ma-nusa, Hauarda Rigzbija i divne Meri Cimermanogo dugujem svakom od njih. Dţon Gelesi i Gej Hokman ostaju mesec i zvezda mog knjiţevnog ţiri Braun će uvek biti nešto posebno za mene. Neophodni su bili i moji pomoćnici Keti Kenvej,argarit Fi-gerou i Eli Lukas. Hvala vam, prijatelji.

ELEŠKA O PISCU

ot Tarou je roĊen 1949. godine u Ĉikagu. Bio je stipendista univerziteta Slenford za školu kreativnanja. Godine 1978, na Harvardu je diplomirao pravo i postao advokat u advokatskoj komori Cika

dio je i kao glavni tuţilac u nekoliko velikih drţavnih sudskih istraga u vezi sa korupcijom u pravo



noisa. Trenutno radi u meĊunarodnoj pravnoj firmi koja se bavi svim oblicima kriminala.

51284771 scott turow popravljive greske

Documents