УЗРОЧНОСТ

(КАУЗАЛНОСТ)

Зашто је нешто ?

• Питајући се зашто је до неке појаве дошло , зашто се појавила одређена последица , тражимо УЗРОК ( и на тај начин окрећемо се прошлости )

• Но , узрочно размишљање може бити усмерено и према будућности

• Одређену појаву или ствар можемо посматрати питајући се какав ће она ЕФЕКТ (последицу) изазвати

• Дакле , ефекат (последица) је након , а узрок пре

Основна терминологија

• Услови• Утицаји• Повод• Узрок ( посредан и непосредан )• Узрок ( неопходан и довољан )• реципроцитетни узроци• одговорност• Могућност• Тактике каузалне аргументације ( Милове

методе )

Услови

• Услови су део каузалне аргументације када нам је главни циљ да објаснимо

• Они постоје као аргументи објашњавања историјских догађаја , аргументи објашњавања успеха или неуспеха одређене особе или неког социјалног догађаја

• Неки од услова су важни , а неке не треба ни спомињати

Услови

• Нпр ако објашњавамо пожаре који су захватили шуме на обали , као важне услове навешћемо суво растиње , ветар који шири ватру и сл

• Ако објашњавамо погибију човека који је пао са десетог спрата зграде , гравитацију нећемо спомињати као услов јер сви знају да је она саставни део услова на Земљи .

Утицаји

• Утицаји су услови који утичу на величину последице , односно на степен стварања последице

• утицај нам означава нешто што само по себи не може створити или укинути неку последицу већ утиче на то дешава ли се она брже или спорије , више или мање

• Нпр утицај који имају “играчице” на утакмицама ; оне саме по себи не изазивају навијање ( увек има навијања на утакмицама ) , али оне то навијање повећавају и убрзавају

Повод

• Услови и утицаји доприносе стварању одређене последице , али потребан је повод који ће до ње заиста и довести

• Нпр ако се присетимо узрока пожара ; повод би у том случају могао да буде удар муње или опушак

• Повод је лакше приметити ако је он сам неки драматични догађај који привлачи пажњу

Непосредни и посредни узроци

• Важно је разликовати узроке зависности од времена ( јесу ли ближи догађају - непосреднији или удаљени од њега - посреднији )

• Директни узроци су они који су временски ближи последици

• Корисно је знати који од услова пасивно егзистирају дуже време , а који су непосредни узроци одређеног догађаја

Непосредни и посредни узроци

• Нпр који су узроци победе одређеног председничког кандидата ?

• Свој утицај могу имати услови који постоје дуже време ( економска ситуација , дипломатски односи ... ) , али важни могу бити и догађаји од пре неколико месеци ( медијски иступи , скандали ... )

• ти се догађаји могу окарактерисати као непосредни узроци који су се збили релативно недавно у односу на сам догађај

Посредни узроци

• њих можемо посматрати као узорке узрока• Такве удаљене узроке тражимо када

анализирамо историјске догађаје или када желимо објаснити потезе одређене особе

• Желимо да знамо који је тачан (ма како удаљен) узрок неурозе или неуспеха на факултету или успешне каријере.

Враћамо се уназад колико је потребно да дођемо до изворишта

Неопходни и довољни узроци

• Желимо да знамо шта је тачно потребно да се нека последица створи, произведе, или спречи

• Кључни узроци су они без којих одређена последица није могућа

• То су они који су трајно , а каткада и јединствено повезани са последицом

• Нпр кисеоник је кључни услов ватре ( толико трајно повезан с њом да постојање кисеоника уопште не бисмо спомињали као услов који ствара ватру )

• уочавање кључног услова за одређени ефекат није увек довољно за предвидети последицу

• Иако је кисеоник кључни услов ватре , само постојање кисеоника неће довести до ватре

Довољан узрок

• Још једном као пример ћемо навести ватру

- Ако је дошло до пожара можемо бити сигурни да су били присутни сви важни услови и узроци:

• кисеоник , гориви материјал , средство потпаљивања ... Но , уз све то потребна је бачена шибица , ударац муње и сл .

• То је тзв. довољан узрок• Довољан узрок је онај који МОРА да доведе до

последице

Одговорност

• Одговорност је један од узрока који важи само у случају људских односа

• Питање одговорности може се односити на нешто што је неко учинио или није учинио

• Нпр амбасадор који приређује пријеме, сусрете или друге свечане активности може се сматрати одговорним за побољшање односа са неком земљом . Онај који не организује свечана догађања ( управо због тог недостатка деловања ) може се сматрати одговорним за стагнирање или погоршање односа с неком државом

Намера

• Ово показује да одговорност укључује деловање или не деловање неке особе , али укључује и НАМЕРУ

• Људски поступак сматрамо узроком ако је постојала намера

• Нпр ако позовете људе на рођенданску забаву , купите храну и пиће и организујете простор тада је човек узрок забаве

• Исто тако битна је и намера када одлучите да не делујете

Намера

Људски поступак као узрок лако је идентификовати када он спада под јурисдикцију особе

• Нпр јурисдикција лекара је здравље пацијената , учитеља знање студената , родитеља бригу за добробит деце ...

• Ако је пацијент умро јер му је постављана погрешна дијагноза , не занима нас намера

• Последица је очигледно била у домену лекара , а када је могуће одређену последицу сместити под одређену домену , небитно је , је ли постојала намера или није .

Реципрочни узроци

• Ситуација у којој узрок и последица међусобно директно зависе једно о другом

• Нпр више цене доводе до захтева за већом платом , веће плате пак доводе до виших цена . Или успех ствара самопоуздање , самопоуздање ствара успех

• То су све примери генерализација и показују да такви реципроцитетном узроци могу постојати само у генерализацијама

Реципрочни узроци

• У неким случајевима тај реципроцитет није очигледан и подробном анализом се утврђује

• Нпр Американци купују велике аутомобиле, произвођачи производе велике аутомобиле.

• Јесу ли произвођачи утицали на то да Американци купују велике аутомобиле (заправо им не дају избор мањих аутомобила - вероватно јесу ) или је потражња великих аутомобила нагнала произвођаче да их производе ( вероватно јесте ).

• Дакле, потражња купаца утиче на производњу, производња утиче на куповину.

Могућност ( случајност )

• Многи људи мисле да су случајност и узрок у супротности

• Неки су догађаји узроковани , а други су последица случајности

• Нпр Ако сретнете своју тету на улици , то је случајност . Ако се договорите са пријатељем и нађете се у 15. на Тргу тада је то догађај с узрокован намером

Могућност ( случајност )

• Но , значи ли то да ствари које се догоде случајно не спадају у каузалну аргументацију

• НЕ

• Постојао је узрок што је тета ишла том улицом , постојао је узрок што сте ви ишли том улицом .

• Случајност је што се обоје догодило истовремено

• Случајност је неочекивано подударање ствари које имају различите узроке

Милове методе каузалне аргументације

• Енглески филозоф Џон Стјуарт Мил дао је детаљно објашњење како пратити каузалну аргументацију

• Главни циљ био му је идентификовати узрок и што је сигурније могуће повезати га са последицом

• Милове методе помажу нам да одредимо који узрок ствара одређену последицу (то је посебно корисно када имамо више узрока коју могу довести до последице), а са друге стране те нам методе помажу да своју публику уверимо у то

1. Метода заједничког фактора - Милова метода слагања

Вреди само ако се последица појављује више од једног пута

• Људи се разболе од исте болести , државе ратују један с другом ...

• у оваквим случајевима последица се појављује више пута

2. Метода једине разлике - Милова метода разлике

• Вреди у случајевима када се ради о најмање две сличне ситуације , једна води до одређене последице , а друга не

• нпр једна воћка роди плод, а друга не ; један председник влада мирно , а други ратује

• У аргументацији на тај начин прво треба уверити публику да су два случаја у свему другоме слична

3. Метода варијације узрока и последице (корелативна веза две димензије) - Милова

метода пратеће варијације

• Метода варијације користи се кад нека последица постоји и варира

• Нпр цене акција на берзи , трошкови живота ...

• Суочени са променама , флуктуацијама и трендовима тражимо међу могућим узроцима бар један који постоји и варира на сличан начин

4. Метода елиминације - Милова метода остатака

• То је метода којом се користе научници у експериментима, лекари у постављању дијагноза, инспектори у решавању криминалистичких случајева

• Метода елиминације ефикасна је кад постоји више могућих узрока неке појаве , претпостављамо да је само један од узрока довољан да изазове нашу последицу (што потенцијално може бити слаба тачка наше аргументације)

• Процедура методе елиминације састоји се у томе не да доказујемо да је наш узрок узроковао одређену последицу већ да све остале могуће нису

• Успех аргументације на тај начин зависи о почетној групи могућих узрока ио томе колико уверљиво су остали елиминисани