91521206-balkanski-odnosi-skripta

7/29/2019 91521206-Balkanski-odnosi-skripta

1/70

1.Poreklo i obeleije naziva Balkansko poluostrvo, Balkan i Jugoistona Evropa(Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan)

Izprva re balkan je isto geografskog smisla i na turskom je znaila planina. Kasnije e joj biti dodavana ikulturno-socijalna znaenja.Prvi put je pojam Bal-kan u Evropu uveo 1794 god. Britanac Don Morit, koji je na proputovanju zaOsmansko carstvo i dalje na istok, planinu Bal-kan oznaio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka premazapadu Evrope. Ali kae da je antiki naziv za ovu planinu HEMUS mnogo lepi.

Jo u 16 veku je diplomata, Ferdinanda I (habzburkog cara) koji je trebao da pregovara sa Visokom portom opriznavanju habzburke kontrole nad Maarskom i Transilvanijom, AntunVrani uoio da je Stara planinaslavjanobugarsko ime za Hemus.Nemac Salomon vajger proputovao je Balkan 1577.godine. Po povratku u Nemaku objavio je prevod Kuranana nemaki. Vodio je dnevnik o svojim putovanjima i u njemu je dao detaljan opis Hemusa, za koji je koristiotermineEmum, Hemo i Hemus. On je drugi pisac po redu koji prenosi tursko ime planine, Balkan, to svedoi oirenju tog imena u regionu.Hemus je visok 6.000 stopa. U nekim knjigama kae se da se kralj Filip Makedonski popeo na Hemus za 4 dana isiao za dva dana da bi video predele oko planine. Hemus je poznat po nekadanjim rudnicima srebra pa gaitalijani zovu iSrebrna planina. Turci ovu planinu zovu Balkan, dok je lokalno stanovnitvo zove na hrvatskomjeziku Komonica.

Tokom 18 veka ove dve rei (Hemus i Balkan) su se koristile neposredno ali naizmenino, ali sa 19 vekom reBalkan uzima primat.Nemaki geografAugust Cojne je 1818 god prvi dao naziv ovom poluostrvu balkansko poluostrvo. On jesmatrao da je ono na severu odvojeno od ostataka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom obiaju dapoluostrvo naosi naziv dominantne planine dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao to postoji Apeninsko,Pirinejsko i sl)Ovo je bilo pogreno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikojgreci, putnici su ve u XVIII veku bili dobro i tano upoznati sa konkretnim poloajem ove planine. Jedanfrancuski geolog dao je taan opis planine koja se prua duinom 555 km sa zapada na istok i ija se irina kreeod 20 do 60 km.Iako je ime Balkan sve vie ulazilo u renik posmatraa, malo njih je znalo njegovo tano znaenje. Re balka

vezuje se za planinu: u veini turskih, otomanskih renika ona ima znaenje planine, planinskog venca, negdese definie kao umovita a negde u znaenju stenovitog mesta.Sve do Berlinskog kongresa 1878, najee oznake odnosile su se na prisustvo Otomanskog carstva na poluostrvuEvropska Turska, Turska u Evropi, Evropsko otomansko carstvo....U drugoj polovini 19 veka e pojam Balkansko poluostrvo gotovo u potpunosti zameniti pojam EvropskeTurske.1909 godine nemaki geograf Teobald Fier je pokuao da ispravi Cojneovu greku i uvede nove geografskeinjenice i ovaj deo Evrope nazvao Jugoistona Evropa.Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistona evropa zbog zloupotrebe od strane nacistapostao nepoeljan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih politikih konotacija.Jugoslovenski geograf Rogli je kasnije 1950 pokuao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistona evropa), ali mu

nije uspelo.

2. Razliita odreenja (poimanja) Balkana u politikom, verskom i kulturolokomsmislu

(Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan)

Jedina razlika u tumaenju Jugoistone Evrope i Balkana moe se zatei u nemakom jeziku i knjievnosti iposledica je razliitih kriterijuma za definisanje.

1


2/70

U nemakom jeziku Jugoistona Evropaje oznaka za region a balkan je samo njenpodregion. Maarska je nprdeo Jugoistone Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Maari se ljute jer ih jeneko oznaio balkancima. I tu se upravo vide razliita politika i kultura odreenja balkana.Najvie u 20 veku su sem ovih odlika uvedene ak i antropoloke odlike. kod J.Cvijia je Balkan mesto gde ivebalkanske civilizacije mesto gde ive i Hrvati Slovenci.Dord Hofman kao balkanske eksplicitno oznaava samo 3 zemlje:Albaniju, Bugarsku i Jugoslaviju. Takonpr.Grku i Rumuniju je izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda, iakoprihvata da je Dunav samo simbolina granica, to mu je dovolja razlog da Rumuniju ne obuhvati u razmatranju.

Rumunija je podvoena pod iri pojam Jugoistone Evrope, a iskljuivana sa ueg podruja Balkana.Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistone Evrope ili kao ui deo njega.U knjizi Imaginarni Balkan,Marije Todorove, balkanskim narodima smatrae se:Albanci, Bugari, Grci,Rumuni i svi bivi Jugosloveni. Teorijski gledano slovence ne bi trebalo ukljuiti meu njih jer nikad nisu ivelipod Otomanskom vlau, dok Hrvate treba. Maarska je ovde izuzetak, jer iako je skoro 2 veka bila povezana sasudbinom Otomanskog carstva, razvoj Maarske je mnogo tenje vezan za Habsburku monarhiju i ta injenicaopravdava iskljuivanje Maarske iz ovog pregleda.Najoptije gledano definicija Balkana odreena je nizom geografskih, politikih, istorijskih, verskih i kulturnihkriterijuma a najee njihovom kombinacijom.U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je nadelovima Balkana dolo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hriansko-muslimanska dihotomija izala

je iz politikog i kulturnog renika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izraena u u likunacija eljnih da se razviju u duhu evropskog progresa sa jedne strane i onih koji ive u nazadnomtradicionalistikom dravnom ureenje s druge.-Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja mogua peorativna znaenja u engleskom, italijanskom ifrancuskom jeziku.Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u razliitim jezicima moemo izvesti odreene zakljuke orelativnom znaaju tog pojma.U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima drava koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljujesamo u jednom obliku (ili u jednini ili u mnoini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika.Slino kao i u grkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom oznaava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO,NEDOLINO. U srpsko-hrvatskom postoji i znaenje kao samokritike kada se kae Balkanci smo.

U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira odemotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski kojiima sve nijanske znaenja od negativne, neutralne do pogrdne.Najvaniji pojam koji je izveden od rei Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, re je Balkan sve viepoela da se upotrebljava sa politikom konotacijom, a ne u isto geografskom smislu, i odnosila se na dravenastale posle raspada Otomanskog carstva: Grku,Srbiju,CG,Rumuniju i Bugarsku. U to vreme jo nije bilo nitraga omalovaavanja. Simptomatino je da re balkanizacija, koja se najee koristi da oznai procesrasparavanja geografskih i pol. celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stolee u kom suse balkanske nacije postepeno otcepljivale od Otomanskog carstva ve nakon I sv rata kada je nastala samo jednanova drava-Albanija dok su sve ostale nastale jo u 19 veku. Bujanje velikog broja malih drava izazvano jedezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Maarske, Letonije,Estonije..

Erik Hobson u pravu je kada balkanizaciju izjednaava sa pojmom koji oznaava sistem mini drava ali greikada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala reniku politikih uvreda. On nijejedini koji pogreno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim renicima i enciklopedijama napravljena je istagreka. Glagolse balkaniseroznaava proces nacionalistike fragmentacije nekadanjih pol i geografskih celina unove male drave kao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos injenici da su sve balkanske drave postojale odnekoliko decenija do jednog stolea pre I sv rata osim Albanije.Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918godine.Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a Maurer.On pod timpojmom objanjava : u regionu gde su rase izmeane, stvara se mnotvo malih drava sa vie manje zaostalimpopulacijama, ekonomski slabih drava skloni intrigama; te drave su stalni predmet mahinacija velikih sila.

2


3/70

Element stranog meanja u unutranje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisaodrugog autora da definie balkanizaciju kao konstantno meanje stranih sila koje ele da sauvaju ili uspostavesvoje interesne sfere.esto se dogaalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezujesa razliitim problemima.Ovaj termin su u univerzitetskim krugovima upotrebljavali nosioci razliitog politikih gledita: neki sumultikulturalnost izjednaavali sa balkanizacijim, neki kao metaforu za postkomunizam.

3. Geografske karakteristike Balkana(Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan i Stevan Pavlovi-Istorija Balkana)

Pod Balkanom podrazumevamo: deo evroazijske kontinentalne mase koja prelazei Dunav i Savu izlazi na 6mora Sredozemlja i ini vezu Evrope i Bliskog Istoka.Povrine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika.To je oblast koja se prostire izmeu 5 planinski sistema :Dinarske Alpe na Istoku, Rodopi, Karpatsko-transilvanske i Balkanske Alpe.Pored toga, Balkan opasuju i mora:Jadransko i Jonsko-na zapadu,Egejsko-jug, Crno iMramorno-istok, a svaona ine ire deo Sredozemnog basena.Juna, istona i zapadna granica poluostrva jasno su omeene ali kod odreivanja severne granice postoje razlike:

1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka.2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst

Jovan Cviji smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice.Mnogi se slau da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grke i svih zemalja bive SFRJ pripada samo joDobruda (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske.Zahvaljujui ovakvom geografskom poloaju Balkan je tranzitni pravac I veza izmeu Zapadne Evrope iBliskog Istoka, izmeu Severne Evrope i Afrike (bila je pod nadzorom velikih sila sve vreme)Njegov juni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini je najvanijakomunikacija Sredozemnog moraGibraltar-Malta-Suec.Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sredozemno more, Indijski okean, Australija.Najvei znaaj Sredozemnog mora je Suecki kanal.

Albanija najmanja Balkanska drava najblia Apeninskom poluostrvu.Grka pored Grke obale se odvija pomorska komunikacija Gibraltar Malta-Suec, Krit je od severne Afrikeudaljen 300km. Kroz Grku prolazi pruga Pariz-Istanbul i Grka ostrva su pred ulazom u Dardanele.Turska- evropski deo mosta izmeu Evrope i Azije, Kontrolie Bosfor i Dardanele.Bugarska- poseduje meunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Mariceza Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istokaRumunija-istorijski pripada Balkanskim dravamaPreko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem.Biva YU balkanska, mediteranska,srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistonoj Evropi. ZahvataSredinji deo Balkana koji je preseen Moravsko-Vardarskom dolinom i itav severozapadni deo izmeu Save iJadranskog mora.

Prva geografska odreenja Hemusa su dali jo Traani pa stari Grci. Ovaj termin je u 16 veku preuzeo Vranioznaavajui da se sa vrha Hemusa vide Jadransko i Crno more i reka Dunav.Cojne je smatrao da je Balkansko poluostrvo na severu odvojeno Balkanskim planinama i da se na severozapadunadovezuju na Alpine, a prema istoku ide do Crnog mora pa posle u dva lanca planina.U knjizi Stevana Pavlovia kae se da severne granice Balkana ine istoni Alpi do Egejskog i Crnog mora i odDnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Juni Sloveni, Albanci, Grci.irenje ili suavanje balkanskog poluostrva je naalost ee politiko nego geografsko pitanje.Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Be i Pariz.Carigradprestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskre izmeu Evrope i Azije i centarpravoslavlja.

3


4/70

Be- sredite Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja.Pariz- izvor narodnog suvereniteta, nacionalne drave i itave evropske kultureMeutim standardni pristup geografa se moe podeliti u dva tabora tj dva pristupa:

1. Fiziko geografski

2. Politiki pristup

Za prvu grupu je neosporno da su Crno more,Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granicebalkanskog poluostrva. Severne granice poinju na uu reke Idrijce u Transki zaliv do jugoistonog obodaJulijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom odreenju bi pored uobiajeno navedenih zemalja pripadale i

Dobruda i evropski deo Turske. Po J.Cvijiu severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovogprostora.Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. Neki ukljuuju i Kipar i Tursku. Ovaj drugi u sutinipolitiki pristup favorizuje veina istoriara dodajui mu istoriske i kulturne faktore.U knjiziImaginarni Balkan balkanskim narodima smatrae se Albanci, Bugari, Grci, Rumuni i svi biviJugosloveni. Prema Cvijiu Slovence ne bi trebalo ukljuiti meu njih jer nikada nisu bili pod otomanskomvlau, dok Hrvate treba jer su znaajni delovi teritorija dugo bili pod otomanima. Maarska jeste bila podotomanima ali je razvoj Maarske mnogo tenje vezan za Habzburku monarhiju i ta injenica opravdavaiskljuivanje Maarske iz ovog pregleda. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlau nita due od Maara aSlovenci nisu uopte ali u ovoj knjizi su oni ukljuleni jer se istorija Balkana u XX veku ne moe zamisliti bezistorije celovite Jugoslovenske drave. (teritorije poput Dubrovnika izvrile su snaan uticaj na Balkansko

poluostrvo)Turci e se takoe smatrati balkanskim narodom poto se geografski delimino nalaze na Balkanu i poto su kaonosioci Otomanskog naslea, imali najistaknutije mesto u njemu.Jedna od sledeih vanih geografskih odlika Balkana je da je to planinaska teritorija ograniena planinama.Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju.Balkan je vaan kontaktni i saobraajni prostor. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom.

4.Demografske karakteristike balkanskih naroda(Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan)

Balkan su naseljavali Iliri, Traani, Rimljani.

Postojali su prastanovnici koji su seobama potiskivani. Naseljavanjem Slovena desile su se velike demografskepromene.Glavna posledica uspostavljanja pax ottomana na Balkanu bilo je ukidanje granica meu dravama i meufeudima, to je olakavalo kretanje stanovnitva i meanje razliitih grupa na ovoj ogromnoj teritoriji.Na Balkanu dominirajujunoslovenski narodi, Romani, Heleni, danas nova grupa muslimani-Bonjaci.Samo je vekovna vladavina Otomanske imperije ostavila u naslee 7 miliona muslimana rasutih po svim

Balkanskim dravama.Najvea kretanja stanovnitva tokom XIX veka, uglavnom su posledica politikih dogaaja i to pre svegaotcepljenja nacionalnih drava na Balkanu.Jo su drastinije bile migracije tokom duge ratne decenije, 1912 -1922 (dva balkanska rata, Prvi svetski rat iGrko-turski rat). Oko dva i po miliona ljudi pogoeno je ovim seobama. Tako masovnih migracija nije bilo u

ostatku Evrope, a nadmaie ih jedino dogaaji tokom Drugog svetskog rata.Uprkos ovako drastinim pomeranjima stanovnitva, ni jedna jedina balkanska zemlja nije postigla eljeneidealne odlike evropskih nacionalnih drava: etniku i versku homogenost.Narodi koji su uspeli da ostanu u svojoj dravi su Grci-oni su se nacionalno okupili.Grka se najvie pribliila monoetnikim dravama, ali je i ona morala da se suoi sa problemom manjina:sa takozvanom slavofonom manjinom i sa muslimanskom manjinom. Najpodeljeniji su Albanci ( uMakedoniji-zapadna Makedonija gde ele da stvore federaciju u okvru Makedonije, Srbiji, CG). Srbi su podeljeniu ( BiH, Srbiji, Hrvatskoj u CG, malo u Makedoniji).Turska- ima oko 63 miliona stanovnika.Po stanovnitvu najbrojnija a po tempu rasta najdinaminija.

4


5/70

Stanovnitvo Turske nije homogeno: Turci -83%; Kurdi 15%; Arapi...manjine su Jermeni i Grci ali uglavnom susvi muslimani a hriana ima 0,2%Albanija- naseljeni su na Kosovu, Makedoniji, Grkoj. 98% Albanci, ima malo Grka na jugu-jedino priznajepostojanje Grke manjine. Ogroman je rast albanskog stanovnitva. Nisu svi Albanici muslimani oko 20%pravoslavnih i 10% katolikih Albanaca .U Bugarskoj je 13% stanovnitva pripadalo manjinama.Bugarska ima 8,7 miliona stanovnika.85% Bugari; 8,5% Turaka, 2,5% Makedonci.

Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vreme Todora ivkova. Sada se pokreepitanje njihovog vraanja. Turska trai povratak 250.000 Turaka u Bugarsku.Makedonija- od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci, 22% Albanci, ostatak Srbi,Turci. Albanci su uZapadnoj Makedoniji veina 90% trae federaciju.Grkahomogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka.Veliki broj albanaca u Epiru ali i onih iji je status neregulisan.Rumunija 22 miliona stanovnika.89% Rumuni.manjine su: Maari 7,1%, Romi i Nemci;70% pravoslavaca, 7% katolici i 6% protestantiCrna Gora prema popisu iz 2004. ova drava ima 690000 stanovnika a od toga su:

43% Crnogorci, 32% Srbi, 8% bonjaci i 5% Albanci.Srbija (bez KiM) popis iz 2002:7,5 miliona Srba (83% stanovnitva), maari 3,9%, Bonjaci 2,5%, Romi 1,4%.BiH posle rata je dogovoreno da nijedan konstitutivni narod nema vie od 40%.48% Muslimana 37% Srba, 14% Hrvata.

Hrvatska 78% Hrvati.1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etnikog ienja prebeglo 400 hiljada. 88% stanovnitva su katolici a 5%pravoslavci.Slovenija 87%, oko 2,7% Hrvata, 2% Srba i ItalijaniRumunija je imala najbrojniju manjinu 27%. Sama Turska koja je iz Otomanskog carstva zala smanjena i sa

etnikim jezgrom nastalim posle proterivanja Grka i pokolja Jermena, morala je da se suoi sa znaajnimmanjinama-Kurdima.Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama:Makedoniji, Bosni, Dobrudi, naKosovu, Vojvodini i samom Istanbulu.Ovo sve sugerie da pitanju otomanskog naslea u demografskoj sferi treba prii mnogo uoptenije: kaokompeksu imperijalnog naslea u kontekstu nacionalnih drava.Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleima Evrope (austrijskim i ruskim), otomanskonaslee pokazuje neke bitne razlike. Razlika je to u vreme klijanja nacionalistikih ideja, dominantne grupe uaustrijskom i ruskom carstvu inili su etniki elementi sa viskokom nacionalnom sveu, dok je u Otomanskomcarstvu sluaj bio obrnut. Turci su u poreenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja e razviti sopstveni turskinacionalizam. Kada je do toga dolo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem

Moldavije i Albanije).Sve balkanske zemlje problem manjina reavale su emigracijom i asimilacijom. Vrhunac emigracije je serijapomeranja posle I sv rata, u periodu izmeu ratova i posle drugog svetskog rata. Nereeni problemi manjina i daljepredstavljaju aktivna i potencijalna krizna arita na Balkanu u Bosni, Makedoniji, na Kosovu, Trakiji i Kipru.Moe se izvui zakljuak da je u demografskoj sferi otomansko naslee jo uvek ivo.Posledica ove demografske kulture je veno prisutno manjinsko pitanje.to se tie piramide starosnog doba...znamo da razvijene zemlje suoavaju sa starim stanovnitvom pa sepiramida pretvara u cilindar oblik, niska stope raanja i depolpulacija su tipine za sve hrianske zemlje naBalkanu, u Srbiji vlada bela kuga, jo nepovoljnija situacija je u Sloveniji-smanjenje broja stanovnika oekuje se i

5


6/70

u Bugarskoj i Grkoj. Smanjenje hrianskog stanovnitva na Balkanu prati poveanje muslimanskih zajednica. Uislamu je porast nataliteta u Albaniji je izrazita piramidalnost starosnog doba.

5. Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda(Izvor: Marija Todorova Imaginarni Balkan)

Prvu veliku podelu na verskoj osnovi na Balkanskom poluostrvu doneo je raskol Hrianske crkve 1054g . na:

z apadni deopod uticajem katolike crkve,istoni-pod uticajem Vizantije.Drina je bila granica.Dolaskom osmanlija u 14.veku dolazi i islam.U doba Osmanskog carstva crkva je imala vrlo znaajnu ulogu u odbrani samosvesti junoslovenskih naroda.Vera je bila sinonim etnike pripadnosti.Nacionalni identiet je sauvan posredstvom crkve, usmenog predanja i narodnog stvaralatva.U otomanskom carstvu porobljeni narodi nisu imali dravna, drutvena prava..osim da se verski razlikuju.Nacionalizam se na Balkanau tokom XIX veka osmiljavao prevashodno na okosnici jezikog i verskog identitetaSve nacionalne i kulturne voe shvatile su jezik kao najmonije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. Meutim isamo to naglaavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu iskljuivost i na krutost etnikih granica

koje on povlai. To je spreilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) razliitih jezikih grupa u jedinstvenu naciju(Albanaca u Srbiji, Grka u Albaniji..)Religija je problematino merilo za povlaenje etnikih granica, posebno u sluaju muslimana na Balkanu.Uprkos injenici da je jezik postao jezgro razliitih nacionalnih identiteta meu hrianima na Balkanu on nijemogao da poniti osnovnu granicu, granicu izmeu muslimana i hriana, utvrenivanu vekovima tokomotomanske vladavine. Razlog tome nije, kako tvrdi veliki deo balkanske istoriografije, velika i presudna ulogakoje je pravoslavlje igralo u stvaranju nacije. Religija je zapravo imala sporednu ulogu u stvaranju novihnacionalnih identiteta, a u nekim sluajevima nije ni postala funkcionalni element u definisanju nacije sve doknacionalne drave nisu nacionalizovale crkve.Nacionalna emancipacija zahtevala je predhodno priznanje narodnosti-kroz priznanje nacionalne crkve. Izuzetakje Albanija, verovatno zato to su se nacionalistike ideje razvijale simultano meu razliitim verskim grupama,

od kojih su muslimani inili veinu, i zato to su smatrali da opasnost dolazi spolja iz hrianskog tabora (Grka iSrba)Jasno je da su razliite hrianske veroispovesti, a naroito sukob izmeu pravoslavlja i katolianstva, unosliledodatnu napetost. Ali ispostavilo se da takve tenziju nisu nesavladive. Rumunska unijatska i pravoslavna crkvauspele su da ostvare znaajan stepen koegzistencije i kooperacije zahvaljujui zajednikoj pripadnosti rumunskojnaciji. Uprkos otporu prema katolicima u Bugarskoj, mala bugarska katolika zajednica smatrala se organskimdelom bugarske nacije. Nepremostiva podela izmeu katolika Hrvata i pravoslavaca Srba moe se objasniti netoliko nepomirljivim verskim razlikama, koliko injenicom da su se ove dve zajednice razvijale u okvirimarazliitih istorijskih tradicija.Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska, katolika i pravoslavna.Rimokatoliki uticaj (15%) na severu, vezuje se za Jadransku obalu,

Pravoslavna crkva (20%) na jugu Albanije-uticaj junih suseda Vizantije i Grke.Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva, danas je islam dominanatna religija (70%).Bugarska Pravoslavna vera dominantna.Islam-pripadnici Turske manjine (8,5%); pomaci (islamizirani Bugari). Katolika ima malo oko 70.000Grka Uglavnom pripadnici grke pravoslavne crkve 97%,Crkva igrala vanu ulogu u borbi za nacionalno osloboenje i irenje grkog uticaja.I danas crkva igra vanu ulogu u politikom ivotu Grke.Rumunija Preteno pravoslavne veroispovesti (87% pravoslavci, 5% katolici, 8% protestanti).Turska - irenje Osmanskog Carstva praeno je nametanjem islama. Sinteza vlasti i vere. Sultan je istovremeno ikalif (verski poglavar).

6


7/70

Kemal Paa Ataturk izvrio je korenite reforme turskog drutva, 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifatje ukinuo .Srbija- 68% Srba pravoslavci; 16,5% Albanci-muslimani; Vojvodina najvei broj razliitih verskih zajednicaBIH 48% muslimana;22% Hrvata katolika i ostalo su SrbiHrvatska 78% katolika, do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200.000Slovenija- uglavnom su katolici.Dans je crkva znaajna u pol. ivotu YU, Grka. Pri EU u Briselu Grka crkva ima Biro pravoslavne crkve.Balkan ima tu nesreu da se nalazi na dodiru dva verska fundamentalizma: katolianstva i islama.

Pravoslavlje to nije jer nema ambicije da preobraa pripadnike drugih veroispovesti.

6. Balkan kao kontaktni i saobraajni (tranzitni) prostor

Balkan je tranzitni pravac prvog reda izmeuZapadne Evrope i Bliskog Istoka, izmeu Severne Evrope iAfrike.Meutim saobraajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde.Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajednikoj politici u oblastii izgradnje,modernizacije i korienje velikih saobraajnica koje prolaze celim regionom.Postoji velika zainteresovanost ali nije reeno pitanje pravine naknade za korienje infrastrukture i zagaenjeitave okoline od drumskog saobraaja. Ove naknade bi trebale da se plaaju zemlji ija se infrastruktura koristi i

u kojoj je zagaivana itava okolina.Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagoavanje reimu liberalizovanogtrita EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. Praktina korist od primene takvih dozvola u drumskomsaobraaju je u smanjenju prazne vonje kamiona, to bi povealo ekonominost poslovanja i smanjilo zagaenje.Otvaranjem kanala Majna-Dunav oekuje se udvostruenje tranzita Dunavom koji protie kroz 3 balkanskezemlje, a u iji sliv ulaze 5 balkanskih zemalja. Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnimmorem.Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran.Postoji potreba za moderniziranjem eleznike mree koja povezuje balkanske zemlje i modernizacijaeleznikih pruga koje vode ka srednjem Istoku.Koridori na Balkanu:

Putni koridori: koridor 10 - Panevropski koridor 10, koji predstavlja najkrau vezu izmeu Zapada i krajnjegJuga evropskog kontinenta definisan je i uvrten u mreu evropskih koridora jo 1997. godine na panevropskojkonferenciji u Helsinkiju.On direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Maarsku, Jugoslaviju,Bugarsku, Makedoniju i Grku, a indirektno jo est zemalja: Nemaku, Italiju, Bosnu, Rumuniju, Tursku iAlbaniju.Koridor je dug 2.360 kilometara i protee se od Salcburga preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Nia i Skoplja doSoluna, sa krakom Ni - Sofija i Beograd - Budimpeta.Od ukupne duine koridora, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara, od kojih su 380 kmautoputevi punog profila,165 kmpoluautoputevi, a jo 400 kilometara treba da se dovri.- Za zavretak autoputeva u naoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra

Koridor 4Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada, Krajove, Sofije na Plovdiv i nize do severneGrcke i Soluna. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu premaBudimpesti, Evropa ce ici alternativnim koridorom.Koridor 8koji ide od Varne, Burgasa i Plovdiva, preko Sofije, Skoplja, Tirane i izlazi na Jadransku obalu, trajektomprelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako neizvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze, plasim se da cemo potpuno biti zaobieni. A potpuno isti slucajimamo i sa trasama gasovoda i naftovoda.

7


8/70

Koridor 7prati reku Dunav.Zakljuak je da je od 6 balkanskih koridora naoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10.Koridor 8 znaajan je za Albaniju, Makedoniju i Bugarsku,Koridor 7 prati reku Dunav.Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpeta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku iZagreb i drugim krakom Ploe,Sarajevo-Osjek Budimpeta.Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg povee s Atinom i Istanbulom. Na putu od Salcburga preko

Ljubljane, Zagreba, Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u nau zemlju na severu ulazi na Horgou, a na zapadu uBatrovcima), ima krakove koji idu prema Budimpeti i Sofiji. Oni se spajaju s grkim motornim putem "Viaegnacija", iz Makedonije put vodi prema Albaniji i juno prema zapadnoj Grkoj.Najvea konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grki motorni put, koji je trajektnim linijamaspojen s Italijom. Razmilja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije iao do Atine preko Slovenije,Hrvatske, Bihaa, Sarajeva i Pritine. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeliSlovenci.Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac, koji preko njene teritorije povezuje Italiju, Sloveniju, BiH, Crnu GoruAlbaniju i Grku, a istarski "ipsilon", koji je na toj trasi, ve je puten u saobraaj.Nedostaje jo samo most preko Dunava kod Vidina izmeu Rumunije i Bugarske, za koji je tender ve u toku, akoji je samo 20 kilometara nizvodno od nae granice. Njime e prolaziti i drumski i elezniki saobraaj i bie

omogueno izbegavanje mostova u Srbiji.Premda je svoje starteke dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001. godine, mnogo kasnije odSlovenije, koja je to uradila jo 1994. (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio), Hrvatska je do sada ve tolikoizgradila da se na autoputevima moe oseati ba kao na pistama. Slovenija se potpuno prilagodila svimzahtevima EU i, koristei sve finansijske instrumente koji su joj ponueni, za deset godina se u potpunostiukljuila u evropsku mreu puteva.Evropska komisija je i za nau zemlju usvojila strateke osnove tek 2001. godine, a do tada meunarodnazajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa zasanaciju postojee infrastrukture. Meutim, do danas planirani posao nije zavren. Jo autoputem nije spojen niNovi Sad s Beogradom, a kamoli pravac do Horgoa. A o mostovima da i ne govorimo. Jo se ne zna ni kako eizgledati budui beanski, oko kojeg se ve dve godine koplja lome, a novi elezniki u Novom Sadu nije ni u

planovima, osim pred izbore.

Naftni koridori Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. Postoje strujni, vazduni I telekomunikacioni koridori.Gasovod juni tok Kaspijski basen-Bugarska-Srbija-Maarska, Austrija-Grka i jedan krak ka Slovenijimoda.Gasovod Nabuko: Turska-Bugarska-Rumunija-Maarska-Austrija (do EU), gas iz Irana i sa Bliskog istoka.

7. Geopolitike osobenosti balkanskog prostora

Balkanski prostor zadrao je geopolitika svojstva regiona klasine politike nestabilnosti, bure baruta , prostoristovremenog spajanja i proimanja ali i odvajanja i podela povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor.

Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova opodeli Otomanskog carstva izmeu velikih sila.U toku uspona Otomanskog carstva, odvijali su se pokuaji integracije razbijenih balkanskih naroda. Elementitenji ka integraciji nalazili su se u identinosti poloaja u kome su iveli i u zajednikom cilju osloboenju odturske vlasti.U uslovima protivrenog uticaja habzburkog i otomanskog faktora na prostorima na kojima su iveli Junisloveni, sve vie je prevladavao evropski uticaj.Prelomni istorijski dogaaj u balkanskim odnosima poinje se odvijati od kraja 18.veka kroz:-borbu srpskog i grkog naroda za nezavisnost, koji su kao rezultat imali faktiku nezavisnost Crne Gore (1796),sticanje autonomije i Grku nezavisnost (1829),

8


9/70

-aktivnost Mihaila Obrenovia na razvijanju solidarnosti i saradnje balkanskih naroda kroz Prvi balkanski savez(1866),-transformaciju Habzburkog carstva u Austrougarsku monarhiju (1876) i ugarsko hrvatske nagodbe (1868),-velika istona kriza (1875-1878) koja je okonana Berlinskim kongresom koji je priznao nezavisnost Srbije, CrneGore i Rumunije i utvrdio njihove granice, kao i tek nastale kneevine Bugarske.-Austrougarska je prethodnom tajnom diplomatijom u odnosima sa Rusijom, tajnim ugovorom o interesnimsferama, izborila pristanak Kongresa da okupira BiH ime je duboko zakoraila na Balkan.-Nastavak geopolitikih promena usledio je 1885 prisajedinjenjem Istone Rumelije Bugarskoj a zatim ratom

izmeu Srbije (koja se nije slagala sa ovim proirenjem) i Bugarske.Balkanski ratovi omoguili su zemljama pobednicama Turske da preuzmu vei deo njenih balkanskih teritorija ipodele Makedoniju (Srbija, Grka i Bugarska), ali zahvaljujui protivljenju velikih sila, susedi Albanije nisuuspeli da se proire na teritoriju Albanije kojoj je priznata nezavisnost.Turska je posle I svetskog rata zadral mali ali u geopolitikom pogledu veoma znaajan deo Balkana uvajuitime zapadne obale Bosfora to je odgovaralo i Britaniji i Francuskoj iako su one obeale Rusiji tajnim ugovorom(1915) Carigrad i moreuze.Prvi svetski rat je kao rezultat imao raspad Austrougarske i nastanak novih drava u centralnoj Evropi i naBalkanu tzv.sanitarnog kordona naspram Sovjetske Rusije.Mala antanta je predstavljala prvi posleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja (Jugoslavije,ehoslovake i Rumunije)u Evropi, iji je cilj bio ouvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoistonoj Evropi posle

rata i borba protiv eventualnog povratka habzburke dinastije u Austriji ili Maarsku u cilju ouvanja svojenezavisnosti. Maarska je, naime, za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graniile sanjom. Dvostranim ugovorima bila je predviena obaveza meusobnog priticanja u pomo u sluaju neizazvanognapada na bilo koju od njih od strane Maarske ili Bugarske i konsultovanje o politici meu njima.Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape:Prvu, koja traje od 1920.g do 1929.g i koja se karakterie razvijenom politikom saradnjom na osnovu dvostranihugovora tri zemlje.Drugu, izmeu 1929-1933.g, koja predstavlja period trojnog saveza, triparitetne saradnje, u kojoj se dravelanice posebno angauju na reavanju ekonomskih odnosa i problema koji su, uporedo sa razvitkom velikeekonomske krize, bili sve brojniji i tei.Treu fazu izmeu 1933- 1938.g, u kojoj Mala antanta poinje da deluje kao meunarodna regionalna

organizacija ali se postepeno raspada.U toku prve dve etape drave lanice Male antante vodile su, pored politike meusobne saradnje, politikusaradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju, poto je zajedniki cilj njihove i francuske politike bio ouvanjesistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora. Prvih godina tree etape, do 1935.g takoe jevoena zajednika politika i razvijana meusobna saradnja, ali bez oslanjanja na Francusku, poto su se, uporedosa porastom nacistike opasnosti, poele orijentisati na samostalniju aktivnost.Politika revanistikih drava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih dravalanica, to im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve vie uspevalo, pa se Mala antanta poela raspadati,da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938.g (kojim su Velika Britanija, Francuska, Italija pristale na oduzimanjeod strane Nemake dela ehoslovake teritorije, to je predstavljalo odstupanje pred revanistikim pretenzijamaNemake) prestala postojati.

Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grkom, sa kojom je odmah poelapregovore o dobijanju dela solunskog pristanita, kao autonomne carinske zone Jugoislavije, preko koga eobavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta, koji su okonani potpisivanjem Konvencije radiutvrivanja tranzita preko Soluna, 10.maja 1923. Konvencijom od 1923.g Jugoslavija je dobila na iskljuivokorienje, na 50 godina, deo solunskog pristanita sa blizu 100.000 km kvadratnih, a dopunjena je sa 6 protokolau toku 1929.g. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv.rata, kao i od vremena normalizovanjaodnosa sa Grkom posle rata.U vremenu izmeu 1930-1933.g odrano je vie savetovanja predstavnika svih balkanskih drava na kojima seraspravljalo o stvaranju saveza iji bi prvenstveni zadatak bio obezbeenje postojeih meusobnih granica ijoj jepromeni vodila, pre svega, italjanska i bugarska politika. Realizovanje ovog cilja poelo je zakljuivanjem

9


10/70

dvostranih ugovora. Jugoslavija se sa Turskom, sa kojom je imala prijateljske odnose jo 1924.g zakljuilaUgovor o prijateljstvu 27.Novembra 1933.g. Iste godine, Turska je zakljuila odgovarajue ugovore sa Grkom iRumunijom. Posle toga dolo je, 9.Februara 1934.g do zakljuenja Balkanskog sporazuma izmeu Grke,Jugoslavije, Rumunije i Turske kojim je formirana tzv, Balkanska antanta. Albanija i Bugarska nisu prihvatileuee u savezu.II sv rat: na strani saveznika: YU, Grka, Albanija; Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (dopredkraj rata, na strani saveznika)U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana.

Jugoslavija je od 1945-1948 u geopolitikom pogledu bila sovjetska interesna sfera. Kasnijim spoljno politikimrazvojem i nezavisnom spoljnom politikom ona je predstavljala u geopolitikom pogledu tampon zonu izmeuIstoka i Zapada, poto je Zapad odluio da podri Tita, zbog otpora koji je pruio Staljinu.Unutranji procesi razvoja dezintegracionih elemenata u Jugoslaviji eskalirali su u momentu najznaajnijihgeopolitikih i stratekih promena u globalnim odnosima snaga u Evropi (ujedinjenje Nemake, krahbipolarizma, raspad sistema realnog socijalizma i raspad SSSR).Odluujuu ulogu u procesu njenog nestanka imale su one evropske zemlje koje su bile protiv nastanka i prvejugoslovenske drave.Procesom zavravanja Hladnog rata i smanjenja meunarodne konfrontacije u drugoj polovini 80-ih Jugoslavijaje izgubila kljunu ulogu u stratekim razmiljanjima zapada jer vie nije bila element ravnotee snaga izmedjudve globalne supersile, nego u najboljem sluaju jedno evropsko pitanje dodue na periferiji kontinenta.

Balkanske zemlje sa nereenim teritorijalnim i etnikim pitanjima, meusobni sukobi, meanje velikih sila(naroito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula:

- Grka i Turska lanica NATO- Rumunija i Bugarska u Varavskom paktu

Jugoslavija i Albanija svaka na svoj nain nezavisna.

Raunalo se naime i sa nezavisnou Crne Gore ime bi meunarodna pozicija Srbije bila geopolitikinepovoljnija, jer bi postala kontinentalna drava bez pristupa Jadranu i sa etnikim problemom na junimgranicama.Sandak tj.Raka je geopolitiko stecite stratekih pravaca sa Jugoistoka i Jugozapada prema Severozapadu iSeveroistoku.

U procesu sukobljavanja se posebno vodilo rauna o Drini kao vekovnoj granici Istoka i Zapada koju su pokualida prebrode i Srbi i Muslimani u razliitim smerovima, dok su strateki interesi sila bili za njeno zadravanje kaodravne granice.U albansko-makedonskim i albansko-srpskim odnosima, u Albaniji se stalno naglaava da e Grka, Makedonija,Srbija ali i Crna Gora morati na ovaj ili onaj nain da ustupe svoje znaajne delove teritorije Albancima, zbogega nee biti mira na balkanu.Brojna su i tursko-grka sukobljavanja povodom Kipra, egejskih ostrva i manjina.Znaaj Turske posle Hladnog rata u trouglu Balkan, Bliski istok i srednja Azija je porastao i ona je danas jedanod stubova amerike politike u ovom delu sveta...Atraktivnost geopolitikog poloaja Makedonije potie iz injenice da njen sredinji deo obuhvata jedan segmentVardarsko-moravske doline kojom prolaze kopnene saobraajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu evropu sa

bliskim istokom i susednim regionima. Povezuje i Solun i obezbeuje izlaz na Egejsko more a i itav prostor odjune ka severnoj Srbiji.Jovan Cviji je izloio 3 glavne geopolitike karakteristike Balkana:

1. Evroazijski karakter prostora preko koga se izlazi na toplo more afirmisao je strateke pravce na linij SZ-Ju oba smera....i SI-JZ isto u oba smera

2. Osobine spajanja proimanja sa susednim oblastima JI Evrope3. Osobine izolovanja i razdvajanja odnosno mogunosti spreavanja spoljnih nastupa zbog konfiguracije

terena i nerazvijenosti saobraaja.Balkan je periferija Evrope ali vano strateko podruije, izlazi na Jadransko more, Mediteran, Crno more,obuhvata veliki deo Dunava. Najkraa suvozemna veza izmeu Evrope i Bliskog Istoka

10


11/70

Bitan je kontaktni i tranzitni prostor. Za razliku od ostalih poluostrva ima otvorenu Severnu granicu premaunutranjosti kontinenta.

8. Strategijski pravci na balkanskom prostoru

Balkansko poluostrvo ima specifian poloaj u Evropi i Mediteranu.1. Ima geografski otvoreno zalee preko Panonske nizije (veza sa centralnom, zapadnom i istonom

Evropom) Geostrateka prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog

gde su u zaleu Pirineji.2. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog poluostrva je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom

Istoku, Centralnoj Aziji, podruiju Kaspisjkog mora. Na Balkanu se nalaze najkrae putne, eleznike itelekomunikacijske veze celokupnog zalea sa Jugoistonom Azijom.

Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo odreuje celokupniprostor ukljuujui i njegovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora.Dovoljno je pomenuti pohod Krstaa u srenjem veku koji su preko ovih prostora ili u pohode na Bliski Istok.Turci su preko ovog prostora prodirali ak do Bea i Budimpete.U novijoj istoriji ovaj prostor je za Nemce, AU bio simbol za Proirenje na istok.Posle II sv rata ovo je bilo podruije konfrotacije Istoka i Zapada izmeu dva bloka.Strategijski pravci na Balkanu su prirodne i komunikacijske spone Podunavlja sa Sredozemljem, tj Malom

Azijom, Bliskim Istokom i Severnom Afrikom. Ovi pravci su opredeljeni konfiguracijom zemljita i usmerenouprema objektima koje povezuju Balkan i ima ukupno 10 takvih pravaca.Crnomorski, Balkanski, Strumiki, Moravsko-Vardarski, Kolubarsko-Ibarsko-Kosovski, Primorsko-Drinski, Neretvljansko-Bosanski, Unski, Karlovaki i Ljubljanska vrata.Kad pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrena mora,najvanije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju ve i sadrugim lukama u Evropi,Aziji i Africi.Crnomorsko pribreije je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velikesile u ovom podruiju tokom istorije: Turske i Rusije. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruenjudobija ne samo na vojnom ve i u ekonomskom znaaju jer je podruije bogato naftom.Podunavlje ukljuuje u sebe sliv svih pritoka reka Save,Morave i donjeg toka Dunava.

Sa vojno-geografskog stanovita Podunavlje je u odnosu na Balkansko poluostrvo i granino i proimajuepodruje. Granino jer su Sava i Dunav kontinentalna granica Balkana.

9. Teritorijalni sporovi balkanskih drava i naroda

Albanija: najznaajnija manjina su Grci 1,8% i Romi.Grci tvrde da je grka populacija daleko brojnija u Albaniji i da je preko 400.000 kao i da svi Albanci nisumuslimani ve da je 20% pravoslavnih i 10% katolikih miuslimana.Bugarska: U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina ,tj.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer suodvojeni od matice.1986-87. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta.

Tada se 150.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. Turska im je obezbedila smestaj, ali postoim nije bilo kako su ocekivali, nakon smene Zivkova oni zele da se vrate, ali Bugarska ih ne zeli. Medjunarodnaorganizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sadakotiraju na 4-5 mestu).Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika, a sto se tice drzave prvi su je priznali.Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije iBugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Bugarska ne priznaje postojanje makedonskenacije, jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratovaNajznaajnije manjine su Turci 3,7% i Romi i Pomaci. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923.kojim je izvreno preseljenje stanovnitva u cilju etnike homogenizacije. To je osnov sporova izmeu Bugara i

11


12/70

Turske jer Turska trai povratak oko 250.000 Turaka u Bugarsku.Sto se SCG tie bilo je sluajeva gde suBugarski pojedinci poeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota, Bosiljgrada. To nije bio stavBugarskih politikih vlasti i njihova slubena politika. Bugarska vlast se alila zbog prava Bugarskih manjina kodnas jer su bili nezadovoljni.Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa SCG na Dunavu u putanju je 100 i neto km. to se Prevlake tie ,pitanje je ve faktiki reeno, jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornomkopnenom delu (kod rta Otra), pa je osnovno sporno pitanje granica na moru, na ulazu u Boku. Drugim reimapitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom podruiju. Dolo se do

kompromisnog reenja prihvatanjem Protokola 2003.g kojim je pitanje reeno demilitarizacijom dela graninogpodruija i zajednikim patroliranjem u vodama zaliva.Formalno je reeno a sve vie i u praksi ostvareno pitanje priznanja i potovanja prava nacionalnih manjina. U2004.g potpisan je poseban sporazum o meusobnoj zatiti manjina i njihovim pravima. U Hrvatskoj je posle1991.g srpska manjina formalno priznata i uiva odreena zakonska prava (predstavljanja u Saboru..materijalnupotporu drave..) ali se u praksi esto postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti.Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaeno, ali je u praksi minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica iprognanih Srba. U Julu 2005.g Hrvatska je podigla optubu protiv SRJ za ratnu odtetu.Sa BiH kod Bihaa. Granica kod Neuma. Sa SiCG problem prevlake -za Hrvatsku je problem vie psiholokogznaaja nego strateko jer je u pitanju jedan i po km. Zaliv u Boki Kotorskoj-kompromis je naen tako to ezajedno patrolirati policajci.U njoj je 1991. bilo 12,2% Srba ali ih se ona reila kroz etnika ienja koja su

sprovedenaBljeskom i Olujompa se smatra da je preko 400.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Ostalo ih je oko200.000 u Hrvatskoj.Makedonija: Probleme su imali sa Grkom zbog imena i zastave.Zvezda na zastavi pronaena je u grobu ocaAleksandra Makedonskog.Problem je reen jer su smanjili broj kraka. to se imena tie Makedonska varijanta jeda ima 2 imena. Biva Jugoslovenska Republika Makeodnija za ceo svet i za Grke Makedonija a Grci su da sepromeni ceo naziv bez Makedonija. Drugi problem su Albanci . Postoji pretnja da e Albanci za nekoliko decenijabiti veina, trae iroku autonomiju i ele da budu konstitutivan narod to vodi federaciji Makedonije. ele odMakedonije da naprave sloenu dravu. Makedonska veina to ne eli jer bi znailo kraj i cepanje Makedonije.Od Tetova do Struge su sve Albanci.-Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadran je u odnosima sa Bugarskom, iji su vojnici u obasvetska rata okupirali Makedoniju, pokuavajui da realizuju koncept Velike Bugarske. Bugarsko rukovodstvo

smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskog jezika. Drugim reima,Bugarska je priznala makednosku dravu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije, tj Makedonija je zaBugarsku samo jo jedna Bugarska drava.Dugo nisu bila regulisana pitanja razgranienja i predstavnici Makedonije su izraavali nezadovoljstvo zbog toga.Formirana je zajednika,meovita meudravna komisija eksperata za obeleavanje granica i odrala je nekolikosastanaka. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrena( jer su kao dokaze navodili vojne karteiz perioda SFRJ), dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. Problematina teritorija bila jelocirana na tri mesta: ar Planina, Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore. SRJ je postavila zahteve za korekcijugranice na tri mesta, to predstavnici Makeoniju nisu prihvatili. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJi inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je reeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji, na osnovukoga je na terenu poela i demarkacija koja je obavljena od tromee na granici Bugarske,Makedonije i CG do dela

granice na kojem je KiM. Zbog nemogunosti da nae vlasti izvre demarkaciju na tom delu granice makedonskastrana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi.Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja.Pitanje poloaja manjina tj Srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika nac manjine gotovo i da nema.Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RMPostoji jo jedan specifian problem.problme odnosa SPCrkve i Makedonske pravoslavne crkve to nijemeudravno pitanje nego versko tj crkveno.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve. Makedoncismatraju da je taj na stav nacionalistiki. Deavale su se zabrane svetenicima SPC da u crkvenim mnatijamaprelaze makedonsku granicu zbog ega su reagovali nai dravni organi.Od nedavno je to pitanje zaotreno

12


13/70

odlukom najviih organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode svetenici koji priznajucrkvenu vlast SPC.SCG: Albanci 16,5% ali ih na Kosovu ima 90%, Crnogorci 5% i Maari u Vojvodini.U Sloveniji i Albaniji nema kola i medija na srpskom jeziku, Maari i Italijani imaju garantovano poslanikomesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba.Srbi u Sloveniji nisu ak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000) po izvetaju o poloaju Srba u zemljama uokruenju to ga je sainilo Ministarstvo za dijasporu. Poloaj nac manjine u Sloveniji imaju Maari i Italijanikojih ima zantno manje. U Sloveniji je najvei problem to 10.000 Srba se vode kao izbrisani nisu dobili jo

dravljanstvo posle samostalnosti Slovenije.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najvei problemSrba u Albaniji je nemogunost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna taan broj Srba. U Hrvatskojimaju status manjine i ima ih oko 200.000.Problem su esti napadi na Srbe zbog tajnih optunica i pristrasnihsuenja za navodne ratne zloine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000. U Rumuniji Srba ima oko 20.000i imaju status manjine. U Makedoniji 40.000 i problem je nereen crkveni spor, lo kvalitet nastave na srpskom i uMaarskoj 3.800-problem je to je u pripremi novi zakon o manjinama koji predvia smanjenje njihovih prava.Spor sa Bugarskom optina Strumica. U pitanje je razgranienje na Timoku 1884. Timok je u meuvremenumeandrirao ali nejasan je strateki znaaj moda zato to je u pitanju tromea ili zato to je to najnia takanadmoreske visine.Problem na Kosovu sa Albancima. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovnitvo a u Medvei su Albanci. Sanima su odnosi najkomplikovaniji, zbog srpsko-albanskog etnikog spora na KiM . Albanija je jedina na svetu

koja je priznala Republiku Kosovo i omoguila rad njenog diplomatskog predstavnitva u Tirani.Posle pobede demokratske stranke i Sali Berie na izborima 1992.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu.Albanska elja da se priblii EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora reavatiunutar Srbije donekle je omoguilo poputanje u odnosima izmeu ove dve susedne zemlje, iako su oni i daljedaleko od normalnih.U vreme Miloevia odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno. Miloevi se na Kritu 1997 sastao sa Albansimpredsednikom Fatos Nanom. Ideja je da Albanija ne podrava otvoreno protest na Kosovu ali je inila i nekeneprihvatljive poteze. Albanci nius presreni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Albancise plae da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe.Trgovina je mala. Odnosi SRJ i Albanije bie u najveoj optereeni Kosovom i njegovim buduim statusom.Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lou ekonomsku situaciju. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni

su 2001.g.

Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Topitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija.Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom, a vezan je za Zmijsko ostrvo.1945. Rumunija je ustupila to ostrvoSovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje, a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Razlog togproblema jeste nafta oko ostrva.Rumunija ima i pretenzije prema Junoj Dobrudi koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.San-stefanskim miromRumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrude. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa jevratila Rumuniji. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudi ali jeNemaka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog stratekih puteva. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Rumunija

dobija Junu Dobrudu da bi posle II sv rata Juna Dobruda ipak pripala Bugarskoj.Znaajan je Temivarski ugovor potpisan 1996 izneu Maara I Rumunije a koji definie status I prava maarskihmanjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 upanije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Maari.Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju.Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD,EU, NATO-a.Turska: problem sa Grkom na Kipru i oko egejskih ostrva. U Maloj Aziji-oblast Izmira.Grcka: Juno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor izmeu Grke i Turske oko Egejskihostrva. Nekoliko Grkih ostrva je pod samom obalom Turske. Problem se pojavio nastankom tehnologije ovaenju nafte. Po pravu mora-proirenjem teritorijalnog mora od 12 nautikih milja Grka je taj deo moraiskoristila i dolo je do spora.

13


14/70

Zatim 1974 izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo. Dolo je do Turske intervencije nasevernom delu i severni deo Kipra je proglaen Turskom Republikom koju niko nije priznavao. Intervencijom UNkonflikt je obuzdan i danas to nije reenone. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacinu odnosu na prava Grka u Albaniji.

10. Karakteristike istorijskog razvoja Balkana u starom i novom veku

Teritorija Balkanskog poluostrva bila je nastanjena od pradavnih vremena.

Istorijski nalazi svedoe i o razvijenoj trgovini kod Grka. Putevi su vodili preko Makedonije, a posle grkekolonizacije i sa istone jadranske obale. Ovom kolonizacijom poinje i opti helenistiki uticaj na starobalkanskaplemena koji je zaustavljen dolaskom Kelta poetkom 3. veka pre n. e.U zapadnim delovima Balkana iveli su Iliri i njima se moe pripisati glasinaka kultura, a zapadno od rekaIskera i Strume bili su Traani. Izmeu njih su bili Tribali i Dardanci koje antiki pisci poistoveuju saTraanima i Ilirima.Keltski izaslanici susreli su se sa Aleksandrom Velikim na Dunavu 335. godine pre n.e. a posle Aleksandrovesmrti preli su Savu i Dunav. Njihova pustoenja po Dardaniji, Makedoniji i srednjoj Grkoj zaustavljena sugrkom pobedom kod Delfa 279. godine pre n.e. Po povlaenju, a u daljim decenijama Kelti su pokorili Tribale,zauzeli su deo autarijatske teritorije i zajedno s njima obrazovali mono pleme Skordiska. Oni su prvi na tluBeograda sagradili naselje

Poetkom nove ere Rimljani su zauzeli sve zemlje Balkanskog poluostrva, pokorili i Dardance i Skordiske, alinjihovu kulturu nisu unitili. Skoro tri stotine godina starobalkanska plemena, iako pod rimskom vlau, ivela suautohtono, negujui tradicionalnu kulturu, a tek potom integriu se u politiku i kulturnu istoriju Rimske Imperije.Prodor Rimljana na Balkansko poluostrvo poeo je krajem 3. veka pre n. e.U rimsko-ilirskim i rimsko-makedonskim ratovima bile su pokorene Ilirija i Makedonija. Makedonija je konanopostala rimska provincija 148. godine pre n.e.Dalji rimski prodori vreni su u pravcu Dunava i Panonije. Na prvom pravcu prepreka su bili keltski Skordisci iDardanci.U vreme Oktavijana (Avgusta) vreno je pokoravanje plemena u Posavini i Bosni. No, to nije ilo lako; sledio jetzv. panonski rat 13-9. godine pre n.e., a potom je izbio masovni ustanak panonsko-dalmatinskih plemena od 6-9.godine n.e. Najveu snagu ustanicima su davali sremski Breuci i Desidijati s gornjeg toka Bosne na elu kojih su

bili dva Batona.Avgustov naslednik Tiberije uspeo je da skri ustanak i nametne vlast plemenima od Dunava do Jadrana.Sa teritorija srednjeg Balkana Rimljani su poeli da dolaze u dodir sa Germanima (Domicijanovi ratovi protivMarkomana i Kvada), Saramtima i Daanima.Imperator Trajan je preduzeo dva uspena pohoda na Dakiju (101-102: 105-107. godine n.e.) i pretvorio je uprovinciju.Ovim pohodima prethodili su zamani graevinski radovi.Prvo je proseen put kroz erdap 100. godine, a sledee je prokopan kanal kod Sipa da bi se omoguila slobodnaplovidba Dunavom. uveni Trajanov most kod Kostolca izgraen je 105. godine. Za vreme imperatora TrajanaRimsko carstvo imalo je najvei opsegNa Balkanskom poluostrvu Rimljani su organizovali velike provincije: Dalmaciju (obuhvatalo je jadransko

primorje i dananju BiH), Panoniju, Gornju Meziju (teritorija dananje Srbije) i Makedoniju. Glavni oslonacrimske vlasti bila je vojska. U pomenutim provincijama stalno su bile stacionirane dve legije - IV Flavia uSingidunumu (Beogradu) i VII Klaudia u Viminacijumu (Kostolcu). Vojniki logori na granici (limesu) postali sutake oko kojih su vremenom nikli gradovi, a rudnici, banje i izuzetno plodna zemlja u unutranjosti bili su takoejezgra nastanka gradskih naselja. Gradovi su bili povezani putevima iz privrednih ali i vojnikih razloga. Inae, ucelom Rimskom carstvu saobraaj je bio dobro organizovan.U balkanskim provincijama Rimljani su posebnu panju poklanjali rudarstvu, pa bi se ak moglo rei da jecelokupni ivot bio u znaku te privredne grane. U rudnicima su radili robovi i osloboenici, a bili su pod strogomkontrolom dravne administracije.

14


15/70

Domorodako stanovnitvo ivelo je tradicionalnim ivotom stoara i ratara. Njegova romanizacija(porimljavanje) bila je spora, ali su celokupnim integrisanjem u rimsko drutvo postojano su se gubile etnikekarakteristike. Na planu religije vladalo je veliko arenilo. Starosedelaka mnogoboaka religija bila je na udarurimske i grke religije, ali i raznih verovanja koja su irili doljaci sa Istoka. Odlika svih ovih religija bila je utenji za socijalnom pravdom to je utiralo put hrianstvuNapadi varvara na severnu rimsku granicu postali su, u dugom nizu godina, redovna pojava. Stoga su dunavsklimes, a i njegovo zalee, poeli da igraju neobino vanu ulogu. Varvarski pritisak bio je toliki da je imperatorAurelijan (270-275) shvatio svu benzadenost odbrane Dakije i prepustio je varvarima. Od tog momenta poinje

osipanje Rimske Imperije.Imperator Dioklecijan (285-305) uveo je sistem zajednike vlade etvorice careva na osnovu koga se jedan odetvorice morao stalno nalaziti blizu limesa. Zahvaljujui tome grad Sirmijum je stvarno postao jedna odprestonica. Gamzigrad u gornjoj Meziji (istona Srbija) verovatno je nastao iz istih razloga. Sagraen je poetkom4. veka kao vladarska rezidencija Dioklecijanovog savladara Galerija. Na isti nain nastao je na mestu starogVizanta, na Bosforu, Konstantinopoljvladavina i civilizacija na Balkanskom poluostrvu, posebno na teritoriji koju e naseliti Srbi, ostavila je dubokitrag.Od starog preko srednjeg pa do novog veka u istorijskom razvoju balkana moe se uoiti konstantna pojavanemira i ratova, borba za teritoriju i prevlast na ovom prostoru, pre svega zbog samog poloaja balkanskogpoluostrva, njegove geostrateke vanosti kao regiona koji spaja Evropu i Aziju

11.Srednjovekovne balkanske drave i njihovo pokoravanje od strane Osmanskog carstva

Bugari su se u 9.veku ulogorili na obema obalama donjeg Dunava.Bugarska je doivela svoj vrhunac za vreme vladavine Simeona (893-927), car od 913.god.Imao je mogunost da objedini Balkan i ujedini June Slovene ali je postao rtva sna o osvajanju Vizantije.Osvojio je Ni, Beograd i zauzeo Makedoniju, Albaniju i Trakiju, ali je doiveo neuspeh pred zidinama CarigradaPosle toga, drava se raspada a Vizantija od Bugarske pravi svoju provinciju.Maari (Ugri) naselili su se u Panonskoj ravnici.U drugoj polovini 12.veka, veliki upan Rake Stefan Nemanja, ujedinjuje prvi put Srbe. U borbama saVizantijom i Bugarskom osvaja celu Zetu i pomera granicu Rake do doline reke Morave stvarajui jezgro prve

srpske drave. U nadmetanju patrijarha i pape Stefan II (Prvovenani) obezbeuje krunu kralja od pape1217.godine a od nikejskog patrijarha autonomnost srpske crkve 1219.U 12.veku dolazi do obnavljanja moi Bugarske. Naime, opadanje moi Vizantije Bugari koriste za obnavljanjenezavisnosti. Pobuna donosi pobedu 1185.god pod vostvom brae Jovana i Petra Asena.Kalojan (1197-1207) proiruje svoju dominaciju do Beograda, Nia i Skoplja.Vladavina Jovana Asena pravi od bugarske vodeu dravu Balkana koja ukljuuje u svoj sastav Albaniju,Makedoniju i zapadnu Trakiju. Kraj bugarske moi posle poraza od srba 1330.god.kad postaje vazal Srbije.Od 1331.Srbija se pojavljuje kao najmonija drava Balkana a Stefan Duan (Silni) najvei srednjevekovni vladarSrbije najzad dolazi na tron. Za vreme njegove vladavine ojaana je vlast nad Bugarskom, uzeta Albanija,Makedonija i Tesalija i Epir.Kada se 1346.godine kralj Duan u Skoplju sam ovenao carskom krunom Srba i Grka, njegovi posedi prostirali

su se od Save i Dunava do Korintskog zaliva.Umire u maru na Carigrad 1355.godine a Srbija se posle njegove smrti raspada jer nema ujedinjujuih institucijani politikih ni verskih.U vreme kada je umro, Duan se nalazio na korak od ostvarenja svoje 2 tenje:-da zaposedne Carigrad-da povede evropsku odbranu protiv Turaka.Mada je graena po uzoru na Vizantiju, srednjovekovna srpska i bugarska civilizacija nije bila iskljuivo okrenutaistoku, ve su vladari i Srbije i Bugarske poglede upravljali ka oba sredita hrianstva sve dok nisu spoznalimonu integracionu silu koju je pruao vizantijski koncept.U razdoblju izmeu 12. I 15.veka itavo poluostrvo je bilo most izmeu istoka i zapada.

15


16/70

Feudalni sloj Bosne poeo je samostalno da se razvija u 12.veku pod povrnim sizerenstvom Ugarske.U 13.veku pojavile su se drave Moldavija i Vlaka.Nakon kraja srpske moi stvoren je vakum na Balkanu, Ugarska i Venecija sa severa, a Osmanski Turci sa juga supourili da taj prostor popune.Bosna je ostvarila svoje razdoblje slave pod vladavinom kralja Tvrtka (1353-1391) a 1377 se krunisao.1390.bosanska drava je imala najvei teritorijalni opseg:Obuhvatala je celu dalmatinsku obalu od Zrmanje do Kotora (bez Zadra i Dubrovnika), na severu do Save i Une, ina istok do Drine, Lima i Morae.

Od 1391. Bosna ulazi u period opadanja. Posle decenije politike i socijalne nestabilnosti, Bosna pada podosmansku vlast 1463, a Hercegovina 1482.Otkako su se 1354.godine (nakone pobede u bitci kod Galipolja) uvrstile u Evropi, Osmanlije su potinileDuanove velikae u Makedoniji, raskomadanu Bugarsku monarhiju, pa ak i vizantijskog cara. Bitka na Kosovuna kojoj je srpski vladar u savezu sa bosanskim kraljem Tvrtkom bio poraen nije zapeatila sudbinu Balkana, alje smatrana sudbonosnom zbog napora na stvaranju hrianskog saveza kao i razmere pogibije koju jeprouzrokovala.Ostaci srpskog kraljevstva opstali su sve do 1459. Kada je pala Srpska Despotovina i bili su potisnuti na severprema Ugarskoj.1463. pala je Bosna a Hercegovina 1482. Samo je Dubrovnik, zahvaljujui tome to je plaao danak i trgovao sasvima ostavljen na miru.

Osvajanje grkih zemalja dovreno je tek nakon pada Carigrada 1453. A turci su taj grad nazvali Istambul.Prodor novih osvajaa u Evropi pogodio je celi Balkan.Turke je sa stenovitih visija Male Azije privlaila daleko bolja balkanska zemlja. Prvi period osvajanja odlikovaloje prilagoavanje. Same osmanlije su elele da ih smatraju naslednicima Istonog Rimskog Carstva, dok je islamtrpeo jevreje i Hriane.Vizantija je svoju sudbinu smatrala zapeaenom bilo da padne pod vlast Latina bilo Turaka. Biti spaen odstrane Latina znailo je gubitak pravoslavlja, dok takva opasnost nije postojala ako bi carstvo uzeli Turci.Osmanlijsko razdoblje pratilo je mnogo seoba.Katolika evropa nastojala je da nametne papsku supermaciju kao cenu za vojnu pomo protiv OsmanlijaOsmanlije su retko doivljavale Pravoslavnu crkvu kao moguu opasnost, i upravo joj je ta njena slabost kaoorganizacije omoguila opstanak.

Balkanski turci nisu se puno razlikovali od svojih hrianskih podanika. Bugarska, Albanija i Bosna su naroitobile pogoene irenjem islama.

12.Habzb.monarhija - interesi i pretenzije prema Balkanu u 18. I prvoj polovini 19.veka

22. Geopolitike promene na Balkanu kao posledica I sv rata

Sile Antante: Rusija, Srbija, CG, Francuska i VBSile Osovine: Nemaka, Austrija, Italija od 1915, Bugarska i RumunijaOd 1917 Rusija zbog Boljevike revolucije istupa i u rat ulazi Amerika.Po zavretku I sv rata nastale su mnoge znaajne promene, dolazi do novog pregrupisavanja i rasporedadrutvenih snaga, stvaraju se nove drave, preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina, stvara se prvasocijalistika zemlja i formira se Drutvo naroda. Sve ove promene su uticale na geopolitike promene naBalkanu.

16


17/70

Rezultati mirovnih ugovora, zakljuenih posle I sv rata, proizali su iz tajnih sporazma, pogaanja inadmudrivanja ve od samog poetka rata. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje stranenastojala da za sebe pridobije to ie saveznika, obeavajui im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora.Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa izmeu velikih sila i upravljanje promenama postojeegmeunarodnog poredka poto su propala itava carstva.8.januara 1918. Vudru Vilson izneo je amerike ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa, obrazloivi ih u 14taaka. One su bile podeljene u dva dela.Prvi je obuhvatao 8 taaka: javnu diplomatiju-to znai da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima

bez tajnih sporazuma. Vladari ranije nisu bili podlegnuti kontroli naroda; zatim Vilson je poruio evropljanima dabi meunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnotei snaga.Preostalih 6 taaka bile su mnogo odreenije: autonomija etnikih grupa u AU i Otomanskom carstvu, korekcijaItalijanskih granica....18.januara 1919 odrana mirovna konferencija.esto pogreno nazvan Versajski zapravo to je bio Pariski mir.Ovaj kongres je uspostavio novi meunarodni poredak u Evropi.Glavnu re vode dravnici tri sile pobednice:or Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska,Vilson i Lojd Dord-predstavnik Velike Britanije iVitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Sonini-ispostavilo se da su doli da pokupe plenkoji im je obean zbog ega su preli na stranu saveznikih strana. Poraene sile nisu uestvovale. Mir nijeobuhvatio Nemaku i Rusiju dve najvee evropske zemlje sa najveim vojnim potencijalom. Sama ta injenicadovoljna je da se Versajski mir osudi na propast.

Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan:Senermenski ugovor sa Austrijom 1919Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919Trijanonski ugovor sa Maarskom 1920Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920Samoopredeljenj kao naelo koje je obeleilo ove ugovore.Glavno pitanje mirovne konferencije je sreivanje granica i pitanje granica.Augarska, sa kojom je potpisano primirije ve je bila rastoena. Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja dane moe opstati kao jedna drava-Trijanonski ugovor ostavio je Ugarskoj treinu njene predratne teritorijeuinivi je najogorenijim meu dravama.Rumunija je izala kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obeana Besarabija, ali su se

saveznici smatrali osloboenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. Na kraju je Rumunija dobilaTransilvaniju, vei deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija, Bukovine,June Dobrude i Besarabije.Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora. Nova drava nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi saistonim Jadranom. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom, kojim je Italija dobila Istru, Zadar i pojedinaostrva(Loinj, Cres, Lastovo). Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrae pripaloJugoslaviji. Pola miliona Hravata i Slovenaca nalo se van granica nive drave. Kraljevina je prihvatila na ovagvupogodbu zbog nepovoljnih meunarodnih prilika i zbog elje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobreodnose.Sudbina Austrijske provincije Koruke reeno je plebiscitom. Koruka je ostala Austrijska.Mirovnim ugovorom sa Maarskom u Trijanonu 1920. u sastav SHS uli su Prekomurije,Meumurije, Slavonija,Srem, Baka, deo Baranje i zapadni deo Banata.

Poraena Bugarska mogla je samo da oekuje gubitak, liena je svih dobitaka od 1912 i odvojena je od Egejskogmora.Turski ugovor. Grci i Italijani su pretendovali na iste teritorije. Vinzelos-grk je izneo listu potraivanja kojaukljuuju severni Epir(koju je trebalo oduzeti od Albanije),zapadnu Trakiju (oduzeti od Bugarske) i istonuTrakiju (od Turske) Najvaniji cilj bio je Smirna-Izmir. Osmansko carstvo je podeljeno u korist njegovoghrianskog i srskog stanovnitva, kao i saveznikih sila. Grak je dobila najvei deo Trakije i ostrva Imbros iTenedosEngleska pored poraza Nemake prieljkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije delovi bogati naftom.Rusija- okrenuta ka Bosforu, Dardanelima, Carigradu i zaleu u istonom delu Balkana.

17


18/70

Italija- teila dobijanju Istre, Dalmacije i AlbanijePariska mirovna konferencija reava pitanje statusa i granica balkanskih drava. Uz teritorijalne ustupe Italiji (naraun Ju) , ona ostavlja nereenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom.Albanski narod spontano prua otpor okupatoru i na karju ga proteruje. Albanija dobija i faktiko priznanjenezavisnosti ulaskom u Drutvo naroda 17.12 1920. Krajem 1921. osloboena je celokupna teritorija Albanije, paje na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska, Engleska,Japan i Italija) odranoj 9.novembra 1921doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti.-Nastala je jedna nova drava-Albanija

-Nestalo je Otomansko car i AU-1918 Kraljevina SHS.

Kraljevina SHS morala je jo u procesu svog nastajanja da vodi teku borbu za utvrivanje to povoljnijihdravnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i meunarodnim sporazumima sa susednimzemljama. U ovom pogledu nijedna druga evropska drava nije imala vie problema i nigde princip etnikihgranica, zasnovan na naelu narodnosti i formiranju nacionalnih drava, nije naiao na vee otpore skoro svihsusednih drava i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale.-Delegacija Kraljevine SHSpodnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica,pozivajui se pre svega na naelo narodnosti ali i na kao dopunske argumente istorijske, ekonomske istrategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva.- Najtei problem u ovom pogledu kraljevina SHS

je imala sa Italijom. Italija je, jo poetkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama. Italija jezato ve pred prvi svetski rat i u njegovom poetku vodia politiku laviranja izmeu dve grupe sila obeavajuipodrku onima koji su vie spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istonoj obali Jadrana. Poto su njeniinteresi u tom pogledu bili mnogo protivreniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obeajuza njen ulazak u rat protiv Centralnih sila, tzv. Londonskim paktom tajnim ugovorom izmeu Velike Britanije,Francuske, Rusije i nje od 25. aprila 1915.g, mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soe, Istru,Dalmaciju i ostrva, pa ak i Valonu u Albaniji. Zbog toga se, na mirovnoj konferenciji, Italija uporno pozivala naLondonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je ivelo blizu 2 milona stanovnika, od egaoko 1,3 miliona Jugoslovena, kao i na strategijske razloge svije bezbednosti, dok je jugoslovenska delegacija naosnovu etnikih, geografskih, ekonomskih i politikih argumenata bila za staru austrijsko-italijansku granicu neprihvatajui italijanske argumente i pretenzije prema Gorici, Trstu, Istri, Dalmaciji i ostrvima.

-Protivrenost interesa i argumenata zainteresovanih drava i podrka jugoslovenskih zahteva od strane SAD,odnosno Italijanskih od strane Francuske, Velike Britanije koja je elela ojaati Italiju naspram Francuske u ciljuuspostavljanja nove ravnotee snaga u Evropi, onemoguili su reenje pitanja razgranienja izmeu Italije iJugoslavije, iako je bila formirana i meusaveznika komisija za ispitivanje spora. Kraljevina SHS je podpretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zakljuenjeRapalskog ugovora sa Italijom 12. Novembra 1920.g kojim je utvrena granica izmeu dve drave. Rapalskimugovorom Italija je dobila Gradiku, Goricu, Trst i skoro celokupnu istru, zatim grad Zadar sa okolinom i ostrvaCres, Loinj, Lastovo i Vis. Njime je formirana i Slobodna i nezavisna drava Rijeka, uz obostranu obavezuuvanja jene nezavinosti koju je Italija pogazila ve krajem iste godine upadom grupe faista i proglaenjemnjenog prisajedinjenja Italiji to je Kraljevina SHS priznala tzv. Rimskim paktom iz 1924.g. Pored Rapalskogugovora dve drave su istovremeno zakljuile tzv. Antihabzburku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se

obavezle na uvanje i izvravanje odredaba senermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile opreduzimanju mera u cilju spreavanja eventualnog povratka Habzburke dinastije na presto Austrije ili Maarske-Prilikom razgranienja sa Austrijom, kraljevina SHS je pozivajui se na etnike, ekonomske, strategijske i

geografske razloge traila priblino onu teritoriju na kojoj je vei broj stanovnitva slovenaki ivalj. Dvaposebno znaajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao dravne granice i Koruka. Jugoslavija nijeprihvatila Dravu kao kao dravnu granicu pozivajui se na etnike, ekonomske, geografske i druge razloge, kao iinjenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918, nijedan srez na ovom podruiju nije imao Dravukao granicu. Metim, Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima, pa je veliki deo granice, ustanovljenesenermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom, od 10.sept 1919.g, iao Dravom. U ugovoru je stajalo i da epitanje Koruke biti reeno plebiscitom. Koruka je zato podeljena u dve zone, A i B- junu i severnu i odlueno

18


19/70


20/70

Jadranu i Albaniji. Mirovna konf je ostala na kompromisnom reenju, tj potvrdila je podelu Makedonije izvrenuBukurekim mirovnim ugovorom iz 1913.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumikog kraja na raunBugarske. Granice izmeu nje i Grke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureki ugovor iz 1913.g-U pogledu granica prema Albaniji spor je voen nekoliko godina, sve do 1926.g. Delegaciju kraljevine SHS je upoetku traila od mirovne konferencije zadravanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferencijiambasadora iz 1913.g. pod uslovom da Albanija ostane nezavisna drava. Ali, ukoliko konferencija eli daAlbaniju stavi u poloaj protektorata neke sile, onda kraljevina SHS zadrava pravo da u cilju obezbeenja svojihinteresa postavi potanje granica prema Albaniji. Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na

principu narodnosti, da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traenjem dela Albanije, ali je ekala da Italijapostavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona uini isto.Kada je Albanija 1920.g primljena u Drutvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grkoj iJugoslaviji posle ega je dolo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja, meukojima je bila i Italija. Poto je Italija ve istekla svoje zahteve pozivajui se na Londonski ugovor 1915.g,Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom, to je bio deo plana Paia zaizlazak Srbije na Jadran i zbog ega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i junomjadranu (Rijeka-Skadar). Nastali spor oko razgranienja sa Albanijom razmatrao je i Savet Drutva naroda koji jezatraio da konferencija ambasadora koja je radila na razgranienjima utvrdi ju-albansko granicu, saglasnoLondonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.g to je ova i uinila. Prilikom razgranienja dolo je do posebnogspora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru, koji je posle dobijanja savetodavnog miljenja od stalnog suda

meunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji. Dve drave su tek 1926.g konano potpisale u Parizu dokumentkojim se utvruje meusobna granica.Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma dolo do utvrivanja njenihgranica i normalizovanja odnosa sa susedima. Velike slile su u tome imale presudnu ulogu, a jugoslovenskizahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. Znaajnu uloguu tome imala je injenica da su tri susedne drave Austrija, Maarska i Bugarska bile pobeene zemlje, pa sumorale da se okrenu del terirorija na koje su pretendovale, jer nisu mogle ni uestvovati u pregovorima, za razlikuod Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist, posebno naelo narodnosti na kojom jestajao i ameriki predsednik Vilson.Granice Ju utvrene posle I sv rata, u periodu od 1919. do 1926.g ostale su, osim promene Jugoslovensko-Italijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947.g i Londonskim memorandumom 1954.g, iste i posle

II sv rata.

23. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata

U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne drave koje su elele da vode svoju spoljnupolitiku, najznaajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih drava je stvaranje balkanskeAntante( stvorena je na inicijativu Fra). Pregovori su vodjeni u enevi i Beogradu.Pregovori su zakljueni uBeogradu 4. februara a sporazum je potpisan u atini 9. februara 1934.zemlje potpisnice bile su : Grka , Rumunija,Turska,Jugoslavija. Ciljevi:

1. Nepovredivost granica;2.Savetovanje u sluaju pretnje;3.Odustajanje od politikog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj dravi bez pristanka ostalih potpisnica;4.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih drava.Do ovog sporazuma dolo se kroz multilateralni pregovaraki proces koji je zapoeo balkanskim konferencijama:1. 5-12 oktobar 1930. u Atini uz uee predsednika ( Bug, Jug,Gr,Tur,Rum i Alb)Cilj konferencije bio je da se doprinese jaanju saradnje balkanskih naroda uz potovanje suvereniteta, kao krajnjicilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih drava i to Bug, Jug,Gr,Tur,Rum i AlbDonesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije,osnovana su tela: GlavnaSkuptina,Savet,Biro,Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvanija komijisja za ekonomska pitanja i

20


21/70

saobraaj.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. saveza a to su suverenitet i ravnopravnostuzajamno nennapadanje, postojanje arbitrae, stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i ouvanje i potovanjeetnikih celina2. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta. Osnove nakojima se zasniva: priznanje jednakosti meu balkanskim narodima, sporazum o potovanju propisa o manjinamaUsvojila je 5 rezolucija. Izraen statut meubalkanske trgovinske komore, meubalkanska potanska konvencija.3. 21-26 oktobar 1932 Bukuret - usvojen predprojekat pakta balkanskih drava (obaveza nenapadanja, da neepribegavati ratu protiv neke druge ugovornice. Predvia se stalna komisija za mirenje + odbrana zajednikih

ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize.1932 iskljuene su iz pakta Albanija i Bugarska. Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnihpretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama.4. od 5 do 12. novembra u Solunu 1933. bez znaajnih rezultata. Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934godine, njime Grka, Rumunija, Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. Da bez predhodnih konsultacijane preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da nee izimati pol obaveze prema drugojbalkanskoj dravi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica.Kao zajedniki interes vidjeno je spreavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i ouvanje statusa quo. Ovajbalkanki savez pomogao je i olakao politiku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu, o vazdunojplovidbi,...medjutim savez nije posluzio svrsi , izbijanjem drugog svetskog rata dolo je do nepotovanjaugovora,takodje su drave sklapale i separatne sporazume.

Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Albanije a Bugarska nije bila zadovoljna

24. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR

Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca, stanovnika suverene drzave, koji cine manje od polovinestanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke, verske i jezicke prirode,po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva.

Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi, pogotovu na Balkanu, retko se idealno podudaralo s etnickimgranicama. Postojale su 2 pratece pojave:

a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava

b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzaveNizokolnosti na Balkanu su:1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa, naroda, kultura, vera2) zbog svog vojno-strateskog polozaja, bio je na udaru evropskih i azijskih sila, koje su sprecavale normalne

tokove i procese etnickog, nacionalnog i drzavnog konstituisanja3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem, u sklopu oslobodilacke

borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav

citavih krajeva.5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske, A-

U,Italije, Rusije

Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi. Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika:1) kao teritorijalni problem;2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina

Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. i 1920. zakljuceni su iposebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS, Austrijom, Bugarskom, Rumunijom, Madjarskom, Grckom,Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina; pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva(izmedju Grcke i Bugarske;Turske i Grcke)

Bez obzira, sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh, jer su manjine bile petakolona u balkanskim zemljama, jabuka razdora.

21


22/70

Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru:1) Povelja UN2) Opsta deklaracija o pravima coveka3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti7) Interno zakonodavstvo povezano sa meunarodnim aktima

Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o potovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrianse).Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne. Ovaj pakst nije sproveden.

Maari gubitnici u ratu, izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovnitva . Izgubila je Transilvanijuoko milion ipo stanovnika je ostalo van Maarske. Sa SHS je izgubila Suboticu.Italija - dobila je Jadran do Rijeke, Istru plus ostrva , Zadar. Problem je nastao sa 600.000 stanovnika na tompodruiju, dosta Srba,Hravata I slovenaca je ostalo tu. Status manjina nije regulisan.Ovo su sve rubna podruija na Balkanu. Ni jedna zemlja nije bila bez manjina.Posle I sv rata desila se velika gepolitika promena. Kraljevina SHS, Albanija. Postojala je Grka, Bugarska,Rumunija, Turska.

Problem manjina Grko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj.Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, KosovuU odnosima Kraljevine SHS I Rumunije nije bilo problema iako je bilo manjina. Postojala je prvo jaka dinastikaveza, enidbama..Mi smo imali problema sa Maarima, Bugarima-alili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvariizjanjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari.Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli kolovati na svomjeziku I to je bilo otvoreno pitanje.Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshode. Nije bilo zaotravanjaodnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo.

25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata

Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporuuje ratni materijalbalkanskim zemljama. Velika Britanija takoe ima jak uticaj na Balkanu u Grkoj.U periodu 1930-1933Italija druga direktno zainteresovana sila koja poinje da ugroava Francuske interese posle pobede faizmaProdor na Balkan kroz Albaniju. Nemaka je imala jak uticaj na Bugarsku u i RumunijuEngleska odgovarala joj je ravnotea snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana zaouvanje teritorijalnog integriteta Grke. Britanija je branila da Italija i Nemaka nemaju izlaz na more.SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grka jedina uspostavlja dipl odnose saSSSR a Turska je imala prijateljske odnose.

Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni:1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ule jer su u Nemakoj videle saveznika i zatitnika.Iste godine Rimski protokol (Italija, Maarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskogsaveza.Nemaka trudila se da stavi balkanske drave i vee u ekonomskom smislu, a to se najvie odrazilo na Bugarskui Jugoslaviju, Nemaka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u tovreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemake je da istisne uticaj velikih sila sa Balkanapotpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji.Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovia, sredinom 1935.g poelo je otvorenovoenje politike saradnje sa Nemakom, Italijom i naputanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom.

22


23/70


24/70

18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemake. Pod vlau sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i polaMakedonije), Grka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom silaosovina a Ju je rasparana izmeu Nemake i suseda.Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraao Engleze u njihovim pokuajima da tajno ugovaraju oposleratnom ureenju Evrope. Englezi su se plaili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj.SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grka imadiplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljskeV. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za ouvanje teritorijalnog integritea

grkeU toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podravale etnike a tek posle toga TitaPostojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja

prodora SovjetaJugoslavija je rasparana od strane susednih drava ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare JugSve Balkanske drave bile su deo Hitlerovog poretka

1. one koje su pristupile trojnom paktu2. one koje su se na silu prikljuile osvajau3. one koje su uspostavljene na ruevinama, kolaboracionistike vlade

Posle II sv.rata Maralov plan.Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan poto je trebalo zavarati

nemce oko toga gde e se desiti iskrcavanje saveznika,poelo se sa pruanjem podrke pokretima otporanaBalkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draa28.novembra do 1. dec 1943 Teheran-prvi sastanak voa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug.Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 taaka-tri se odnose direktno na Ju.

26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata

Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske silekoja se nije interesovala za mogunost uticaja.. Tradicija ponaanja velikih sila na Balkanu ogledala se uprotivrenosti meu balkanskim narodima, korienju jednog suseda protiv drugog...Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivreni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj

str je tekao proces nacionalno-oslobodilake borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera.Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu.

28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,eril i Ruzvelt),

91521206-balkanski-odnosi-skripta

Documents