##9$98,ČASOPISI,GOSPODARSTVO #NNGOSPODARSKI LIST. I Z D A V A N T R O Š K O M

#PPHRVATSKO-SLAVONSKO GOSPODARSKO DRUŽTVO.

# Z Z T E Č A J T R I D E S E T I Č E T V R T I

UREDNIK:

#URFRAN KURALT #GG1886

U # M M Z A G R E B # U .

LITOGRAFIČKI I ŠTAMBA&SKI ZAVOD KARLA ALBRECHTA.

#DD

uvezano: 1886-7 nekompletno: 1-4,7-8,14,19,24 1888 1889 1890 1891 #

S L A Z ^ J L j O .

Strana.

Američki kukuruz (Golden beau% Korn) . . > . 1 • • 70 Andrija Jakčin . . . . . . . . . . . • • • • . r . . 9 8

Arsenik u zobi. . . . . . . . . • • • • • • • • • • • - 1 8 3 čemu nam gospodarska podružnica? . . . . . . . * « • • • 41 Da li op&sti jaka oziminu ili kositi? . . . . . . . . . . . • 14 Drugo kulturno vieće u kotaru Glinskom . . . . . ; . . . . 28 Dopis učitelja Stan. Jakšića. . . . . . . . . . . . . . . . 56 Dopis iz Petrinje , . . . . . . . . . . . . • • • • • • • 1 1 1

Da li škodi vinu pliesan na buradi ili bačvah?. . . . . . . . 151 Dinanometrični pokusi raznim! plugovi . . . . . . . . . . . 171 Filoksera na svih stranali , . . . . . . . . . . • • « • . 1 1 3 Filoksera u sriemskih vinogradih , .v . . . . . . . . . . 14=8,155 Glavna skupština gosp. podružnice u Glini 22. ož. 1886.. . . . 62 Gospodarske podružnice i načelnici ; . . . . . . . . . . . . 81 Glavna skupština gosp. podružnice KutinskorMoslavačke 29. trav.1886. 95 Glavna skupština gosp. podružnice Varaždinske. . . . V . . 102 Groždje bez koštica . . . ^ . . . . . v . . . . . . . . . 117 Gnojenje vinograda i voćnjaka. , . . . | . . . i . . | . . 154 Gospodarske podružnice, upravljajući im odbori i njihova pokušališta 172 Glavna skupština gospodarske podružnice pakračke . . . . , . 186 Godišnja skupština hrv.-slav. gospod. družtva dne 15. pros. 1886. 185 Hranenje teladi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • Hrvatska zemaljska pivnica . . . . . . . . . • • • .... «,'..• • 17 Hranenje mladim sienom i mladom zoblju . .. . . . . . . . . 30 Hranenje goveda proklijalim krumpirom . . . . . . . , . . . 159 Hvale vriedan oglas kotarskoga predsjedničtva . . . . . . . . 159 Izvještaj o glav. skupštini hrv.-slav. gosp. družtva 15. pros. 1885. 210 Izvještaj odbora gosp. podružnice Pakračke. . . . . . . . . . 6 Izvještaj o radu odbora podružnice Varaždinske. . . . . . . . 7 Izvještaj preporodjene podružnice Delničke. . . . . . . . | . Izvadak iz zapisnika gospodarske podružnice U Požegi . . . . . 12 Izvadak iz blagajn. dnevnika slunjske podružnice 1885. . . . . 15 Izvadak iz zapisnika red. sjednice gosp. podružnice Križke . . . 78 Izložba stoke u Križu . . . . . . . . . . . . . . . . . , 83 Izlužena trieslovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Izvadak iz zapisnika gl. skupštine gosp. bratovštine u Petrinji . 103 Izvješće o iztraživanju trsne uši u obćini Rakovpotokoj . . . . 119 Izvještaj o filokseri i kukuruznoj uši u Zagorju. . . . . . . . 122 Izvještaj J. Kolarića o razvidu vinograda u okolici Mikloškoj . . 1 4 1 Izvješće druž. tajnika o pregledanju vinograda u obćini Ozaljskoj. 152 Izvješće upravlj. odbora hrv.-Blav. gosp. družtva o njegovu radu

god. 1885.. . . . . . . . . . . i . . . . | . . . . 169 Izložba stoke gospodarske podružnice u Novskoj . . . . . . . 175 Izvješće o poučnom putovanju gospodara II. i III. tečaja križev.

učilišta u lipnju god. 1886. pod vodstvom učitelja A. Lenardića 180

Strana, Kako se podaje stoki jako, sočno hranivo ?. . . . . . . . . . 15 Kako se čisti posoblje? . . . . . " . ' . . . . . . . . . . . 23 Korenjača Jam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Konferencija o radu proti filokseri . . . . . . , . . . . . . 33 Književnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ; 46,78 Kako nam je gospodariti? . . . . . . • • • • • « . . . 57 Konjski sajam ' . . . . . . . . . . . . . . I , . | . . . 73 Kako bi se imao urediti gnojištnik. . . . . . . . . . . . . 74 Kakovo 64 biti vrieme ? . . . . . . . . / . . . . J . . . 87 Kanimo se jadiiovanja-, a latimo se rada . . . . . . . . . ./ 89 Kukuruzua uš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5 Kukuruzna uš i naša kukuruzišta .. . . . . . . . . . * . . 1 2 1 Koliko je vina uvezeno u Svajcarsku god. 1885. . . . . . . . 123 Kemijska analiza Šećerne repe u okolici zemunskoj i rumskoj 124, 132 Kako valja graditi koltošinjake ? . . . . . . . . * • . . . . 150 Koloinaz.; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Kokošinje djubre . . . . . . . . . . . . . 151 Kako se ukloni pliesan sa Šunke ili kobasice ? . . . . . . . . 151 Kako Američani spravljaju šunke ? . . . . . . . . . . . . . 1 6 6 Liek od štucavice. . . . . . . . . . . . . . i . . . . > 16 Iiiek od trakavice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

'ijiep za etikete i staklenke. . . . . . . . . . | . . . • « 192 Munjina za čišćOnje kotlova . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Mužnja i vrieme mužiće * . , . . . . v ^ . . . . . . . . . 118 Miena plodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Nekoliko praktičnih naputaka . . . . . . 22 ,31 ,40 ,47 ,56 ,63 ,159 Naredba g. Stipšića, uprav, podžup. delničke o nabavi djeteliDjega

sjemena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Nastavak izvješća gosp. podružnice u Novom Vinodolskom . . . 38 Naučno putovanje. Izvještaj V. Vichodila . . . . . / 53, 60,69, 76 Nek se bistri . . . . . . . . . . . . . . . . .58,82, 91,107 Novo vino u trgovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Nešto glede nasipa uz Savu . . . . • • • • • • . • • • 123 Naredba za konjarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Nešto o Sijanju šljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Nešto o sušenju i uporabi Voća . . . . . . . . . . . . i . 1 3 4 Navodnjavanje livada u jeseni. . . . . . . . . . • . . • • 151 Nekoliko misli o filokseri. . . . . . . . . . . . . . . . . 17.7 0 melioraciji livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 0 sadjenju američke loze. . . . . . . * . . . . . . • • • 71 Osiguranje proti mrazu. . . . . • . . . . . . . . . . . . 86 Olakšati telenje kod krava . . . . . . . . . . . . . . . . 87 O^erati kokošinje uši . . . . . . . . . « • • » . . . . . 87 0 držattju bikova . . . . . . . . . . . . . . . > . . . . 108 0 naobrazbi naših gospodara . . . . . . . . . . . . . . . 161

Broj 1. U Zagrebu, 5. siečnja 1886. God. XXXI?.

GOSPODARSKI LIST. Organ hrv.-slav. gospodarskoga družtva.

Izlazi svakoga 5. i 20. na cielom arku. — Ciena mu je za otela godinu 3 for. — Oglasi še primaju, te se izim erarne pristojbe plaća za svaki redak, štampan običnim tiskom, 5 novč. Za inače štampane oglase prema veličini prostora..

Sretna nam godina 1886. !

Ne zavedi nikoga naslov ovomu prvomu članku Da krivu misao, da kanimo oživiti običaj, kojega se čitav sviet ostavlja te čestitati Štovanim štiocem novu godinu, izbrajajuć jim, čime želimo da jim se pune bieli dvorovi, prostrane žitnice, tople- pojate i duboki po-drumi ! Ta danas su vremena, gdje je zavladao više nego ikada suh realizam pa su izgubile vrieđnost i sladke rieči i liepe želje, dok se ne pojavlja iza njih. očit i živ čin, od kojega se može roditi bar neka čest one ogromne sile, što potiskuje napred pojedinca i čovje-čanstvo. Uza sve to ipak neka je dozvoljeno nam, predstavnikom naj-konserVativmjega elementa medju svimi razredi naroda, poslužiti se bar sjenkom staroga običaja te izjaviti o novoj ,godini obćenitu želju : neka bi stanje našega poljodjelstva krenulo na bolje te bila godina 1886. našem maru i nastojanju prijatnija od netom minule godine.

Svi oni jadi, na koje se gospodarski krugovi toliko tuže, nisu se rodili u krilu god. 1885., većjih je dobar dio baštinila od svojih predšastnica pa nismo ni iskali od v nj & da prekine, jedni m udarcem cieli niz starih nevolja, al to smo htjeli, da nam bar najgrdnije stare rane izcieli i da nam novih ne zadaje.

Da položaj poljodjelskih razreda minule godine nije bio u nas ugodan, toga nam ne treba dokazivati pustimi frazami, kao što še frazami nabacaju oni ljudi, kojim je ratar i posjednik najsretnij i 1

najimućniji, bez ikakve brige i rada živući državljanin. Nam je dovoljno pokazati na* činjenice, nanizane u saborskom

govoru Zorićevom, pobilježene iz službenih zapisnika, iz kojih sliedi jošte groznija obstojnost od one, što ju je na prošlogodišnjem medju -narodnom peštanskom kongresu jedan izvjestitelj spomenuo t. j . da je naš posjed popreko obterećen dugovi, koje daleko nadmašuju četvrtinu njegove vriednosti. Ne izvodeć mi iz Zorićevih podatak a iste zaključke, što jih je on izveo** ipak vidimo u njih očit dokaz rapidnoga propadanja. Isti nam pojav predočuju danomice nera z-mjerno rastući porezni zaostatci, kojih, poznavajući do dna duše sve razrede našega naroda, ne možemo pripisati nemaru i neurednosti već posvemašnojfonemoglosti. Materijalna stagnacija zaustavlja nam i duševni napredak te ih nam u narodu u mnogo većem razmjeru raste J broj zločina od broja pučanstva. U vieku, kada je čovjek paru i munjevinu zauzdao te u svoju službu upregao, ne vadi poljodjelac iz težana tla više ni bolje plodine, nego li je vadio onda, kada nije čovječje družtvo odanj tražilo ni desetine današnjih zahtieva. I naj -bolji gospodari ne mogu da u svom gospodarstvu uzpostave ravno -težu izmedju potrebe i pokrića, a navlaš bolno osjećaju, da jim ne dotiče snage, da mogu od svojih prihoda odkinuti toliko, koliko bi trebalo, da nešto ulože kao plodnu investiciju u svoje tlo i u razne gospodarske uredbe, nuždne za umno nastojanje oko poljodjelstva i I njim skopčanih zanimanja.

Da se držimo one Virgilove, da je solamen miseris, socio s habuisse dolorum, tješilo bi nas, što se poljodjelski razredi, pa to ne samo kakovi Šljivari i seoski svećenici već i veliki posjednici, po svoj Evropi i Sjevernoj Americi jednako tuže, da poljodjelstvo ne nosi rente, kojom bi se dalo udovoljiti svim neuklonivim zahtievom |

današnjega vremena i družtva. U Njemačkoj bavio se veliki Bismar ove prošle godine najviše agrarnim pitanjem, priznavajuć, da je državi dužnost pokrenuti sve što može, kako bi se đa.o zemlje-posjednikom pomoći, da sretno izadju iz današnje krize u normalne odnošaje.

U Austriji doživjeli smo agrarne skupštine u Linču i Lavovu , kojih je svaka zaključkom pozvala zastupi.ičku kuću, neka podupiruć gospodarstvo i poljodjelstvo • nastoji umanjiti prekoređan teret, što

i; je pritisnuo ovaj razred državljana uslied nove zemljaririe, osnovane na procjenah čista prihoda, kakav danas ne vrieđi, jer je puno previsok.

Ni blagoslovljena, napredna Englezka ne hvali se boljimi poljo-djelskimi odnošaji te čovjek gotovo ne bi vjerovao u istinitost po-dataka, što jib odanle javljaju, da ne potiču od ljudi, uzvišenih nad svaku sumnju. Ove jeseni piše londonski izvjestitelj veoma čestitu uglednu listu u Beč ovo: „puni štaglji a prazne kese" mogli bismo posije žetve reći, kad bi u nas bilo štagalja. Svi razredi stradaju s biede farmera (poljodjelaca): tvorničar, trgovac, rukotvprac, obrtnik radnik i last not least vlastelin. , -

Ne veliki feudalni vitezovi, kojih dohodak iznosi na stotine tisuće funti, već manji seoski lordovi, koji nemaju ništa do prihoda sa svojih većinom ljuto zaduženih i obterećenih dobara. Zakupnina se slabo plaća unatoč tomu, Što je pbaljena često za čitavu polovinu. ||i barem za četvrtinu. Kamati pasivnih glavnica ostaju jednaki te naša seoska gentry-a mora do zla. boga bolno št,editi.

Jedan takav presretni vlastelin u Šurrey-u ima od 19,000 akra zemljišta 17.000, za koje nije našao zakupnika^ Prije tri godine bješe kušao sam gospodariti al je toliko kvarova©, đa je od tada prestao težati zemljište , već ga razdielio u lovišta\a Dalje stavke ovoga izvještaja jošte su crnije, a što je najžalostnije jeste to, da-še svi izvještaji iz raznih krajeva velike Britanije u bitnosti posvema slažu.

Kada se je prošle godine u ovom listu položaj naših poljo-djelskih razreda nepovoljno orišao, odvratilo nam se u jednom javnom listu, da smo pessimiste pa da nemarno prava jadikovati, jer smo, svojoj nevolji sami krivi, a navlaš da gospodarimo syi što nas ima, veliki i maleni, bez sustava i jednostavno, ne obziruć se na gospo-darski obrt. Bilo bi nam milo; da nam isti gospodin kaže,' kako on shvaća taj gospodarski obrt? Ako ga shvaća onako, kako cvate u Englezkoj, onda će nam priznati, da ni gospodarski obrt ni sustavno gospodarsvo nije bilo podobno odvratiti gospodarske krize od en-. glezkih poljodjelaca, da dakle njegov recept ne bi jamačno ni kod nas čudesa činio.

Nu da nam se i opet ne rekne, da strukovni list jadikuje, ne, kazujuć puta, kojim bi valjalo udariti, mi ćemo s mjesta ovomu svomu razmatranjul dodati, 5to mislimo, kako bi se imalo u nas do-skočiti obćenitoj gospodarskoj nevolji,

Grovoreć o gospodarskom stanju zemlje i naroda, ne smijemo nikako s metnuti s viđa velike vlastele. Ta ona su predstavnici velike narodne proizvodnje, koja jedina može đa izkazuje stanoviti višak iznad redo vite potrebe. Nu njima ne usuđjujemo se mi svjetovati, pa oni s malenimi

Strana.

Osvrt na filokseru 162 Obrazovanje voćaka gledom na košnju . . . . . . . . . . . 125 0 osiguravanju ... . 132 0 sjetvi raži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 0 berbi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 4 5 Pitanje o plotovih. . . . . . . . . . . . . . 4 Podružnica sisačka o sveobćoj komasaciji seljačkog i vlastelinskog

posjeda 9 Poučno putovanje Dragutina Hlave . . . . 34,44 Praktični naputci . . . . . . . . . * . . . . . . . . . . 71,79 Proslava osamdesetgodiŠnjice Andrije J a k č i n a . . . . . . . . . 105 Proizvadjanje krumpira iz sjemena 118 Predavanje M. Vrbanića o promaknuću voćarstva . . . . . . . 130 Povrtnica ili rotkva liek od kamenca 143 Pitanje gusaka . . . . . . . . . i . . . . 159 BieČ o dosadanjem radu za preporod naše stoke. . . . . . . . 54 Batarske podružnice . . . . . . . . . . . . . . . . . 129,138 Buska hibidrovana raž. . . . 143 Begionalna izložba stoke, pića i plodina n Grlini . . . . . . . 173 Sretna nam godina 1886 1 Sladove klice (Malzkeime), hranivo za muzare . . . . . . . . 7 Sačuvanje drva impregnacijom. . . 14 Statut kr. ugarske zem. pivnice u Budimpešti . . . . . . . . 18 Sakov plug za duboko tlo . . . . . . . . . 21 Štedionice uz pošte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Sto je napredno gospodarstvo?. . . 65 Školska zemljišta i gospodarske Zgrade . . . . . . | . . . . 85 Što radi Pracuz Debois protiv filoksere ? . . . 86, 101 Stanje kokošarstva. . . . . . . 114

Saraotok • • 116 Sačuvanje hamova . . . . . • • • • > • • • • • • " • • • H® Sjeme crvene djeteline i lucerne 122 Sajmovi . . . . . . . . . . . . . . . . * . . . . • . . 137 Suncokret i živinarstvo • * Sredstvo protiv gljista ili crvi. . . . . . . . . . • •« • • • 151 Svjestnimi gospodarskimi Činovnici postićiće se blagostanje naroda 188 Što nas tišti? . . . . . . - . . . • • . . . . • • • • • • 153 Tudjinao o gospodarskih odnošajih Slavonije 20, 29 Tajnički izvještaj podružnice sv. Ivan-Zelinske za god. 1885. . . 37 Tajni liekovi, ozbilnjna rieč našim, ososito selskim gospodarom . 110 Tuberkuloza u domaće životinje . . . . - 118 Treći, sbor austrijskih Vinogradara . . . . . . . 158 Thomasova taložina 122 Ugušen krumpir za sjeme . . . . . . . . . . • . • . • . 23 Upliv kvašenja na sjeme pšenice. 150 • Voćke uz drumove. . . . . . . . . . . . i . . . . . . . 13 Vrabac u nas i u Ameriki . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Varpno i sadra za gnojivo . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Vrabac na sudu pred ratari. 149 Zrnca iz vinarstva . . 26, 43, 51, 68, 59, 92, 100,109, 114,146, 156 Zapisnik dnige red. skupštine gosp. podružnice Luobrežke . . . 55 Zapisnik sjednice gospodarske podružnice sv. Ivan - Zelinske od 15. srpnja 1886. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Zapisnik skupšsine podružnice Ludbrežke . . . . . . . . . . 139 Zapisnik sjednice podružnice Dugopelske. . . . . . . . . . . 139 Zapisnik sjednice podružnice Vrbovačke . . . . . . . . . . . 140 Zapisnik redovite glavene skupštine podružnice Jastrebarske. . . 182 Bazne gospodarske viesti u svakom broju.

Broj 1 P Zagrebu, 5. siečnja 1887. God. XXXV,

Organ hrv.-slav. gospodarskoga družtva.

M&ai 5. i 20.