abeceda gajenja japanske prepelice _ japanske

6.9.2014. Abeceda gajenja japanske prepelice | Japanske

http://www.fitnessmonica.rs/abeceda-gajenja-japanske-prepelice.html 1/4

POETNA ON LINE PRODAVNICA GALERIJA SLIKA FORUM KONTAKT KAKO NARUITI?

Pretraga proizvoda

Pretraga

Napredna pretraga

YOU ARE HERE:JAPANSKE PREPELICE

O PREPELICAMA

BIZNIS I LEK BUDUNOSTI

TA TREBA ZNATI O JAJIMA ?

JAJA I NJIHOVA KONZUMACIJA

LEKOVITOST JAJA

JAJA KAO LEKOVITO SREDSTVO

UPOTREBA I NAIN

KORIENJA

SASTAV JAJA

OSNOVNE KARAKTERISTIKE

PROIZVODI

MAGINA MO PROIZVODA

RECEPTI SA JAJIMA

SPECIJALITETI OD MESA

ABECEDA GAJENJA

PRINCIP RADA ODGAJIVANICE

ISPLATIVOST GAJENJA

SAMOSTALNO GAJENJE

FARMSKO GAJENJE

SLIKE JAPANSKE PREPELICE

PAKOVANJE JAJA I CENA

DOSTAVA

KONTAKT

REFERENCE

PRIJAVA

Korisniko ime

ifra

Zapamti me

Prijava

Izgubljena ifra?

Zaboravljeno korisniko

ime?

Nemate nalog? Registracija

1

Abeceda gajenja japanske prepelice

Abeceda gajenja japanske prepelice

Odgajivai prepelica ornamentalnih, retkih ili egzotinih vrsta esto koriste avijarne sisteme. Oni su zasnovani na konceptu da se kokama i

petlovima obezbedi strukturno obogaena sredina koja im omoguava da sprovode svoje specifine individualne i socijalne navike i konforno

ponaanje. Dnevni ritam je stimulisan prirodnom dnevnom svetlou potpomognutom vetakim osvetljenjem ako je to potrebno. Glavne

odlike koje se ostvaruju u bilo kojem avijarnom sistemu dranja su: dnevna svetlost, sedala, hrana i voda po elji na razliitim nivoima gnezda i

prostirka koja se moe grebati (zemlja, ukoliko je to napolju). Podni sistemi smetaja znatno variraju u metodama izgradnje i u kapacitetu.

Osnovna razlika je u tipu poda koji se koristi. Konvencionalni sistem dranja na prostirci je takav sistem gde se pod pravi od betona i pokriva

prostirkom leti debljine 3-5 cm a zimi 5-8 cm. Prostirka se zamenjuje nakon svakog zavrenog ciklusa proizvodnje (turnusa), odnosno

iseljavanja prepelica. Objekat se temeljno isti, pere, dezinfikuje, a potom stavlja nova, ista prostirka. Sistem duboke prostirke je slian

konvencionalnom sistemu, ali umesto izbacivanja prostirke izmeu turnusa, preko postojeeg se dodaje novi sloj iste prostirke. Princip koji

vai u ovom sluaju je da fermentacija stajnjaka proizvodi dovoljno toplote da uniti tetne mikroorganizme. Taj sistem je jeftin, ali se javljaju

odreeni problemi, pa esto i nezgode u odreenim klimatskim uslovima. Sistem podruma za sakupljanje izmeta iako nije uobiajen na

farmama prepelica, sa neznatnim modifikacijama, moe biti dobar za dranje prepelica sa velikom gustinom naseljenosti, poto obezbeuje

bolju cirkulaciju vazduha i smanjuje rizik od bolesti, koje su este zbog direktnog kontakta ptica i njihovog fecesa (npr. kokcidioza). Sistem se

sastoji od podruma ispod reetkastog ili ianog poda. Pod je konstruisan na visini 1-3 m i nainjen od jake iane mree, ne ire od 50x50

mm. Kavezni sistemi gajenja prepelica iroko se koriste u komercijalnim farmama u proizvodnji jaja, kako za nasad, tako i konzum i proizvodnji

mesa, kao i za odgoj podmlatka. Objekti su slini po veliini onim kod podnog sistema dranja, izuzev to su ptice smetene u kavezima.

Za smetaj prepelica nosilja uglavnom se koriste dva tipa kaveza: kavezi za pedigriranje (individualnu kontrolu) i grupni. Kavezi za pedigriranje

su dimenzija 12,7x20,32x25,4 cm, a predvieni su za jedan par prepelica. Kolonski kavezi dimenzija 61x61x25,4 cm su namenjeni za smetaj oko

25 prepelica, dok u kavezu 61x122x25,4 cm moe da se gaji 50 prepelica. Kavezi se kombinuju u baterije koje mogu biti vie ili manje

automatizovane i mehanizovane. Slini sistemi baterija se koriste i za intenzivnu proizvodnju mesa pepelica, ali su oni bez nagnutog poda.

Danas odgaivai prepelica prave kaveze razliitih dimenzija. Za izradu koriste obino ianu mreu i drvene letve, meutim, nedostatak ovih

kaveza je to su nestandardnih dimenzija, a krienje drveta oteava odravanje higijene. Druge alternative su da se adaptiraju kavezi za

kunie, kokoke ili brojlere koji se mogu sloiti po visini u dva ili tri sprata.

Japanske prepelice se uspeno mogu gajiti u farmskim uslovima, ali im je neophodno obezbediti potrebne uslove smetaja, nege, ishrane i

zdravstvene zatite. U intenzivnog gajenju dobar smetaj je preduslov za visoku proizvodnju.

Objekat za prepelice mora se graditi tako da im obezbede potpunu zatitu, prui punu udobnost i svetlosni stimulans primenom vetakog

svetla kada je to potrebno. Treba ga graditi adekvatno potrebama ptica, da je lak za odravanje, a u njemu oprema da je pravilno

rasporeena. U gajenju prepelica mogue je ostvariti visok stepen mehanizacije i automatizacije proizvodnih procesa. U intenzivnom gajenju

vaan tehniko-tehnoloki uslov je gradnja objekata zatvorenog tipa, koji mogu biti sa prozorima, ili bez njih. Veliina objekata za gajenje

prepelica moe biti razliita, to zavisi od veliine jata. Teko je precizirati koji bi to bio optimalan kapacitet gajenja. Veliina zavisi iskljuivo od

finansijske moi proizvoaa, mogunosti plasmana i cene mesa i jaja. Prema tome, veliina objekata za smetaj prepelica moe da bude od

nekoliko desetina m2 (20-50m2), pa do tipskih objekata od 500m2 korisne povrine.

KORPA

Prikai korpu

Vaa korpa je trenutno prazna.



www.dejantasic.com

Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu dranja je poeljno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se

nalaze veliki ispusti (volijere). U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smetaja prepelica: avijarni, podni i

kavezni.Prilikom smetaja mora se voditi rauna da su prepelice vrlo ivahne, plaljive i poludivlje ptice. Farme za gajenje prepelica u podnom

sistemu dranja je poeljno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). Ukoliko se

gaje prepelice nosilje u kavezima onda se farme grade kao ivinarnici za koke nosilje.

ivotni prostor je bitan preduslov za uspeh gajenja. Na 1m2 podnog prostora moe se gajiti 80-100 ptica do uzrasta od 5 nedelja. U sistemu

tova prepelica na 1 m2 gaji se 70-80 ptica. Za odrasle prepelice u kaveznom sistemu dranja dovoljno je da se obezbedi 125-145 cm2 po ptici.

Odrasle prepelice uspeno e se proizvoditi u podnom sostemu gajenja ako imaju 130 cm2 prostora po ptici. Ukoliko se grade i ispusti

poeljno je da se obezbedi minimalno 1m2 za 5-10 ptica. U zajednikim boksovima nisu potrebna gnezda jer prepelice nose po prostirci. To je

razlog da se prepelice vie gaje u kavezima. Potreban prostor za hranjenje e biti zadovoljen ako se jedna okrugla tacna promera 50 cm

obezbedi za 80-100 pilia. Odrasloj prepelici treba obezbediti 1,25 do 2,5 cm prostora na hranilici. Za napajanje, ukoliko se koriste okrugle

standardne pojilice od 3 litra, dovoljna je jedna za 80 pilia. Za odrasle se mora ispotovati normativ 0,6 cm prostora na pojilici po ptici.

Odrasle prepelice lako se naviknu na nipl pojilice i olja pojilice. Jedna takva pojilica trebalo bi da se postavi za svakih 5 ptica.

Potrebna temperatura u prvoj nedelji uzrasta prepelica treba da je oko 35 C, a kasnije se svake nedelje smanjuje za 3,5 C, sve dok pilii

potpuno ne operjaju, a to je u uzrastu od 3-4 nedelje. Optimalna temperatura za nosilje je od 20 do 22 C, a za brojlere 22 do 23 C. Relativna

vlanost vazduha trebalo bi da se kree u rasponu od 60-75%. Objekti u kojima se gaje prepelice moraju se provetravati, ali se mora obratiti

panja da se izbegnu direktna promaja i hladnoa. Sistem ventilacije mora biti takav da se obezbedi 4-6 m3 sveeg vazduha po 1 kg telesne

mase na sat. Svetlosni reim je takoe bitan za uspeh gajenja i treba da se prilagodi uzrastu ptica.

U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smetaja prepelica: avijarni, podni i kavezni. Avijarni sistemi se obino koriste

za odgoj i dranje egzotinih prepelica, bilo napolju ili unutra. Podni sistemi se koriste za male i srednje farme. Komercijalne farme gde se dre

ptice intenzivno, uveliko koriste samo kavezne sisteme, same ili u kombinaciji sa podnim sistemima.



Osnovni parametri gajenja japanske prepelice

Japanska prepelica zadrala je divlju boju. Slino kao poljska prepelica ima spoljni deo tela obavijen tamnobraon dok je gornji svetliji. Kod

pevca je perje na grudima vie rie i bez pega, a koka ima grudi svetlobraon sa pegama, do izrazito crno pegavog. Slinu boju imaju i mlae

ptice do dostignua polne zrelosti. Pevci za vreme polne zrelosti (6 nedelja) dostiu teinu od 100 grama a koke 115 g. Teina jajeta kree se

oko 9 do 10 grama. Koke poinju da nose ve u petoj nedelji starosti. Vrhunac noenja (svaki dan po jedno jaje) je izmedju 12te i 18 te

nedelje. Noenje uz intenzitet od 75 % moe uz dobre odgajivake uslove da traje godinu dana. Neki odgajivai uspevaju da odgaje prepelice

koje mogu da imaju od 180 do 300 grama i koje nose jaja teine 12 do 14 grama. Domae japanske prepelice su izgubile instinkt leenja na

jajima. Zbog toga se leu vetaki u inkubatorima. Inkubacija traje 17 dana. Oploenje je oko 80%. Da bi se postigli ovi parametri preporuuju

se jaja od roditelja starijih od 12 nedelja. Roditeljske grupe se sastavljaju od 3 koke i 1 pevca. Njima je potrebno u hranu dodavati vitamine B

kompleksa kako bi jaja za inkubaciju bila kvalitetnija a pilii otporniji i vitalniji. Inkubacija moe da traje 17 pa i 19 dana, na temperaturi od

37,2 stepena i relativne vlanosti vazduha od 55 do 56 %. Izlegle pilie vadimo iz inkubatora nakon 24 sata kada su se sva izlegla i osuila. Ovi

pilii su najzdraviji i najjai. Pilii koji se izlegu u narednih 24 sata su slabiji. Otprilike oko 10 % pilia pati od slabih nogu ili deformacije prsta,

ali ova pojava kod prepelica je tipina. Da bi se smanjio broj ovakvih deformacija preporuuje se davanje roditeljima vitamina i minerala, a pod

pilie treba staviti prostirku od seckane slame ili grubog papira da bi se spreilo klizanje nogu. Jednodnevni pilii trae temperaturu od 35 do

37 stepeni, a za vreme prve nedelje temperaturu smanjujemo na 30 do 32 stepena. Poetkom tree nedelje dovoljna je temperatura od 25 do

27 stepeni. U starosti od 28 dana optimalna je temperatura od 22 do 24 stepena a ova temperatura je pogodna i za odrasle ptice. Temperatura

ispod 17 stepeni se ne preporuuje jer dolazi do zaustavljanja noenja. Uz dobru ventilaciju prepelice podnose temperaturu do 30

stepeni.Termoregulacija kod pilia je razvijena sa 10 dana starosti. Do tog doba mogu je mortalitet od 10 %. Za vreme prvih 14 dana ivota

preporuuje se 24 satno osvetljenje. Od 14tog dana do polne zrelosti potrebno je 12to satno osvetljenje. A u vreme nosenja 16to satno

vreme. Za proizvodnju mesa potrebno je stalno svetlo. Pilii predvieni za klanje mogu se klati sa 5 do 6 meseci, kada dostiu 75 do 85%

teine. Gustina naseljenosti moze biti od 80 do 100 komada na 1 metar kvadratni za mlade i 70 komada na jedan metar za starije. Vea

naseljenost izaziva stres i agresiju.

Ve nekoliko stolea se u japanskoj, kineskoj i ruskoj literaturi nalaze lanci o lekovitosti jaja japanskih prepelica za ljudski organizam, a

posebice za krv, krvotok, jetru, eludac, bubrege i mozak. Osim toga, jaja povoljno djeluju na metabolizam uopte, jaaju kondiciju i imunitet

organizma. Po hemiskom sastavu, jaja japanske prepelice sadre, u odnosu na kokoja: 5 puta vie fosfora i kalijuma, 7 puta vie gvoa i 10

puta vie vitamina B kompleksa. Pored toga, u znatnoj meri sadre vitamin A i izvestan broj aminokiselina, to ih ini neverovatnom zdravom

namirnicom. Jaja japanske prepelice koriste se za leenje: arterioskleroze, posledica sranog infarkta, povienog holesterola, povienog

pritiska, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu, dijabetesa, tuberkuloze, bronhijalne astme, migrene, anemije, kancerogenih bolesti.

Pri leenju navedenih bolesti potrebno je popiti kuru od 240 jaja, koja se piju svea, razmuena, na prazan stomak i pola sata pre doruka.

Konzumiraju se sama ili s dodatkom eera ili meda (ukoliko nije re o dijabetesu), limunovog ili kakvog drugog soka. Jaja japanskih prepelica

najvei efekat pokazuju pri leenju bronhijalne astme, ira eluca, ira na dvanaestopalacnom crevu, holesterola, dijabetesa, razliitih tipova

anemija, migrene, povienog krvnog pritiska, poboljavaju imunitet, pomau regeneraciji organizma.

Osnovni sastojci jaja potiu krvotok, jaaju i smiruju ivani sistem (preporuuju se ljudima koji su podloni stresu), ubrzavaju rad eluca i

creva, povoljno deluju na srce i krvotok, te na celokupni metabolizam. Takoe, pokazalo se da ova jaja imaju pozitivan uticaj na muku



1

potenciju, kao i na opstu psiho-fizicku kondiciju organizma.

Jaja se konzumiraju sirova i to cela dnevna doza odjednom, ujutru na prazan stomak, pola sata pre jela. Radi lake konzumacije, dozvoljeno ih

je ulupati mikserom, dodati malo jogurta ili soka od limuna, pomorande, vinje ili jabuke, zasladiti eerom, medom ili okoladom u prahu

(izuzetak su, naravno, dijabetiari).U principu, svako moe da ih uzima onako kako mu najvie odgovara, sve dok ih uzima sirova i cela ( i

umance i belance). Osobe kojima je u osetljiva na jaja moraju biti obazrive sa terapijom. Leenje zapoinju uzimanjem jednog jajeta na dan,

a dnevnu dozu svode na 3 do 4 jajeta. Ukoliko im i ova smanjena doza ne bude prijala, terapija se mora prekinuti.

Dva meseca posle zavretka kure, ako je potrebno, kura se moe ponoviti. ak je i preporuljivo sprovesti dve kure u prvoj godini, s tim to

pauza izmeu prve i druge ne bi trebalo da bude dua od 6 meseci.

POETNA KONTAKT KAKO NARUITI PUTEM TELEFONA? KAKO NARUITI PUTEM INTERNETA? VREME DOSTAVE POTARINA

COPYRIGHT 2013 FITNESSMONICA.RS. SVA PRAVA ZADRANA.

abeceda gajenja japanske prepelice _ japanske

Documents