REPUBLIKA SRBIJA REPUBLI^KI HIDROMETEOROLO[KI ZAVOD

ODEQEWE ZA AGROMETEOROLOGIJU Beograd, Kneza Vi{eslava 66, tel./faks: 011/542-687;

homepage: www.hidmet.sr.gov.yu, e-mail:agromet@hidmet.sr.gov.yu

AGROMETEOROLO[KI USLOVI U PROIZVODNOJ 2003./ 2004. GODINI

NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE

Beograd, oktobar 2004.

1

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

PALI]

SOMBOR

BE^EJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJE^AR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

103

128 106

124

142

94

95

125 117

124

197

169

153

129

83

101 82

100

109

110

145

97

112

125

135

110

141 103

141

130 % 160 % 190 % 230 % 270 % 330 %

AGROMETEOROLO[KI USLOVI U PROIZVODNOJ 2003./ 2004. GODINI

NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE 1. UVOD Vremenske prilike na teritoriji Srbije od oktobra 2003. do septembra 2004. godine bile su naklowene poqoprivredi, za razliku od prethodne proizvodne godine u kojoj su su{a, mrazevi i ekstremno visoke temperature vazduha prouzrokovali velike {tete. U ovom periodu, toplotni uslovi u kojima su se odvijali rast i razvi}e poqoprivrednih kultura bili su ve}inom povoqni. Zna~ajna odstupawa vrednosti temperature vazduha od vi{egodi{weg proseka javqala su se relativno retko i to uglavnom bez negativnih posledica. Nije bilo ve}ih {teta od mraza, a ni periodi letwih vru}ina nisu bili dugotrajni. Istovremeno, dovoqna koli~ina padavina, uz wihov dobar raspored, obezbedila je veoma dobre uslove vla`nosti. U jesewem i zimskom periodu zabele`en je suficit padavina od 20-30% u skoro svim proizvodnim podru~jima, tako da su do po~etka prole}ne vegetacije formirane zna~ajne zalihe produktivne vlage u zemqi{tu. U vegetacionom periodu ukupna koli~ina padavina u ve}ini mesta tako|e je bila ve}a od vi{egodi{weg proseka. Uprkos tome {to je u delovima Srbije zabele`ena {teta prouzrokovana vremenskim nepogodama sa olujnim vetrom, gradom i jakim pquskovima, kao i ~iwenici da je u vi{e navrata prevla`no zemqi{te ote`avalo obavqawe aktuelnih radova u poqu, ostvaren je veoma dobar rod ve}ine poqoprivrednih kultura. Usevi ozimih i jarih `itarica, kao i prole}nih ratarskih kultura: kukuruza, {e}erne repe, soje i suncokreta bili su dobro obezbe|eni vlagom tokom ve}eg dela vegetacije, pa su ostvareni visoki prinosi, u mnogim podru~jima neza-bele`eni tokom protekle decenije, ponegde i rekordni. Rod povrtarskih kultura, vo}aka i vinove loze bio je tako|e vrlo dobar svugde gde su redovno preduzimane mere za{tite od biqnih bolesti i {teto~ina ~ijoj je pojavi i {irewu pogodovala pove}ana vla`nost. 2. JESEN 2003. GODINE Ekstremno velike koli~ine padavina i ote`ana setva ozime p{enice u oktobru. Oktobar 2003. godine na teritoriji Srbije karakteriasale su velike koli~ine padavina. U skoro svim proizvodnim podru~jima ukupne mese~ne koli~ine padavina bile su 2 do 3 puta ve}e od vi{egodi{weg proseka za oktobar (Slika 1). Vi{e ki{e bilo je u drugoj polovini meseca, kada je ona bila skoro svakodnevna pojava. Sredinom tre}e dekade

Slika 1. Ukupna koli~ina padavina u oktobru 2003. godine na teritoriji

Republike Srbije data u mm i procentu prose~ne sume padavina za ovaj mesec u

periodu 1971-2000. godina

2

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

16

19 18

19

19

16

16

18 17

20

22

19

17

18

20

21 20

18

19

15

18

19

20

19

17

14

14 14

14

14

13

13

14 13

15

17

16

13

15

16

15 13

14

16

8

11

15

16

16

12

PALI]

SOMBOR

BE^EJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJE^AR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

+2 +4 +5 +6 +7 +8

zabele`ene su sne`ne padavine i u podru~jima na mawoj nadmorskoj visini. U delovima centralne Srbije je tada do{lo i do formirawa kratkotrajnog sne`nog pokriva~a. Obilnim padavinama je nakon su{nog vegetacionog perioda normalizovano vodno stawe dubqih slojeva zemqi{ta. Me|utim, usled jake prevla`enosti povr{inskog sloja, radovi u poqu su se ote`ano obavqali ili su odlagani. Kasnilo se sa zavr{etkom va|ewa {e}erne repe, berbe kukuruza, pripremom zemqi{ta i setvom ozime p{enice. Ometena je bila i berba gro`|a, kasnog vo}a i povr}a. Sa druge strane, usevi koji se seju tokom septembra (uqana repica, lucerka, detelina, grahorice) i ve} zasejana ozima `ita imali su veoma dobre vodne uslove za klijawe, nicawe i daqe razvi}e. Toplotni uslovi tokom oktobra bili su uglavnom povoqni za poqoprivredne kulture. Vrednost sredwe mese~ne temperature vazduha bila je neznatno mawa od dugogodi{weg proseka, a i temperatura setvenog sloja zemqi{ta je imala uobi~ajene vrednosti. Nakon perioda veoma toplog vremena po~etkom meseca, zabele`ena su dva ja~a zahla|ewa, sredinom druge i po~etkom tre}e dekade. Po~etkom tre}e dekade okon~an je i period sa sredwom dnevnom temperaturom vazduha ve}om od 10°C (period vegetacije termofilnih kultura), {to je normalno za klimatske uslove Srbije. Jutarwi mrazevi kojih je bilo tokom druge polovine meseca bili su ve}inom slabog intenziteta, tako da nisu imali ve}eg uticaja na stawe useva. O{te}ewa na kasnom povr}u i ponicima ozimih useva prouzrokovali su samo ja~i prizemni mrazevi zabele`eni 26. oktobra (uglavnom od -4° do -8°C, ponegde i do -10°C). Veoma dobri uslovi za setvu, klijawe i nicawe useva ozime p{enice tokom novembra. Prvih par dana novembra vrednosti temperature vazduha bile su ve}e od dugogodi{weg proseka za to doba godine, nakon ~ega je do sredine meseca bilo relativno hladno vreme. U periodu od 12. do 14. novembra, zabele`eni su prizemni mrazevi umerenog intenziteta (od -4° do -9°C) koji su mogli da prouzrokuju o{te}ewa lisne mase tek izniklih useva ozime p{enice. Me|utim, nakon toga je usledio izrazit porast temperature vazduha, a period veoma toplog vremena potrajao je do kraja meseca. U tre}oj dekadi novembra, odstupawe sredwe dekadne temperature vazduha od odgovaraju}e prose~ne vrednosti bilo je izuzetno veliko, iznosilo je od +6° do +7°C u ve}ini podru~ja (Slika 2). Odstupawe sredwe mese~ne temperature vazduha od vi{egodi{weg proseka za novembar, tako|e je bilo zna~ajno, uglavnom oko +3°C.

Slika 2. Najve}a vrednost temperature vazduha (°C) zabele`ena u periodu od 21.

do 30. novembra 2003. godine (gore), sredwa vrednost maksimalne dnevne

temperature vazduha za isti period (dole) i odstupawe sredwe vrednosti temperature vazduha od vi{egodi{we

prose~ne vrednosti za tre}u dekadu novembra ( period 1971-2000. god.)

3

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

U novembru je preovla|ivalo suvo vreme, obilnije padavine zabele`ene su samo po~etkom meseca. U ve}ini proizvodnih podru~ja ukupne mese~ne koli~ine padavina iznosile su pribli`no polovinu vi{egodi{wih prose~nih vrednosti za ovaj mesec. Deficit padavina je bio ne{to mawi u Vojvodini i iznosio je 20-30%. Od po~etka druge dekade novembra do{lo je do prosu{ivawa povr{inskog sloja zemqi{ta i poboq{awa uslova za pripremu zemqi{ta, setvu ozime p{enice i obavqawe drugih radova u poqu (jesewi radovi u vo}wacima i vinogradima). Usevi ozime p{enice imali su veoma dobre toplotne i vodne uslove za klijawe, nicawe i daqe razvi}e. Po{to se period toplog vremena produ`io i na prve dane decembra, usevi ozime p{enice su ve}inom nadoknadili zaostatak u razvi}u prouzrokovan kasnijom setvom i u{li u period zimskog mirovawa dovoqno razvijeni i pripremqeni za niske temperature. 3. USLOVI PREZIMQAVAWA U ZIMSKOM PERIODU 2003/2004. GODINE

Zimsko mirovawe je proticalo u relativno povoqnim toplotnim uslovima. Po~etkom decembra bilo je jo{ veoma toplo vreme, a nakon toga je temperatura vazduha po~ela da opada. U drugoj polovini prve dekade vrednosti sredwe dnevne temperature vazduha spustile su se na oko 0°C, pa su usevi ozime p{enice i drugih ozimica u{li u stawe mirovawa vegetacije. Vegetacioni period je okon~an 6. decembra, odnosno pune tri nedeqe nakon datuma (15. novembar) kod kojeg su verovatno}e da se ovaj period zavr{i pre ili kasnije jednake. Postepen pad temperature je pogodovao biqkama, po{to im je olak{ao prilogo|avawe na niske temperature. Zimsko mirovawe poqoprivrednih kultura tokom decembra 2003. godine, januara i februara 2004. se nije prekidalo i proticalo je u toplotnim uslovima koji se mogu oceniti kao uobi~ajeni. Odstupawa sredwih mese~nih temperatura vazduha za posmatrane mesece od odgovaraju}ih dugogodi{wih prose`nih vrednosti bila su relativno mala, iznosila su oko 1ºC po apsolutnoj vrednosti. U decembru i februaru odstupawe je imalo pozitivan, a u januaru negativan predznak. Tokom zime, u vi{e navrata bilo je jakih mrazeva, ali oni nisu prouzrokovali ve}e {tete. Izme|u ostalog i zbog toga {to nisu zabele`ena dugotrajna zimska otopqewa koja imaju za posledicu smawewe otpornosti biqaka na niske temperature. Najhladniji su bili periodi od 7. do 9. januara i od 30. januara do 1. februara. Tada su u ve}ini poqoprivrednih podru~ja na visini od dva metra zabele`ene minimalne temperature vazduha od oko -15ºC.Ponegde je bilo i -18ºC. Ipak, to nisu bili toliko jaki mrazevi

Slika 2. Minimalne temperature vazduha (°C) na visini od 5cm iznad tla (gore) i visina sne`nog pokriva~a u centimetrima (dole) zabele`eni

7. januara 2004. godine

4

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

PALI]

SOMBOR

BE^EJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJE^AR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

90 % 110 % 130 % 150 % 170 %

da bi ugrozili drvenaste poqoprivredne kulture u stawu zimskog mirovawa. Pri tlu su temperature vazduha bile jo{ ni`e (i do -22ºC), ali su u ve}ini podru~ja ozimi usevi bili za{ti}eni sne`nim pokriva~em. Tokom prve dekade januara sne`ni pokriva~ u Vojvodini nije bio dovoqne visine da bi u potpunosti za{titio biqke (Slika 3). Tamo je bilo o{te}ewa lisne mase na ozimim usevima, posebno na onima koji su vrlo kasno zasejani i koji nisu stekli potreban stepen otpornosti na mrazeve. [tetne golomrazice bilo je u ve}ini podru~ja i po~etkom druge dekade februara, u pojedinim oblastima i u decembru. Me|utim, o{te}ewa od mrazeva uglavnom su bila lak{eg stepena, tako da su biqke po~etkom prole}nog dela vegetacije bez te{ko}a regenerisale o{te}ene organe. Prvu polovinu februara 2004. godine karakterisao je {irok opseg vrednosti zabele`enih temperatura vazduha. U periodu od 5. do 7. februara bilo je veoma toplo vreme, maksimalne dnevne temperature vazduha ve}inom su imale vrednosti od 15º do 20ºC, a u pojedinim mestima zabele`ene su i vrednosti ve}e od dvadeset stepeni (Loznica 24ºC, Vaqevo 23ºC, Zaje~ar 22ºC, Ni{ 21ºC). Narednih nekoliko dana temperatura vazduha je bila u stalnom padu, pa su 12. i 13. februara u svim proizvodnim podru~jima zabele`eni ledeni dani. Minimalne temperature vazduha iznosile su od -10º do -12ºC, ponegde do -15ºC (pri tlu do -18ºC). Velike i nagle promene toplotnih uslova nisu povoqne za poqoprivredne kulture. U konkretnom slu~aju, zna~ajnih negativnih posledica nije bilo po{to otopqewe, mada izrazito, nije trajalo toliko dugo da bi otpornost biqaka na niske temperature bila znatnije umawena. Zna~ajan suficit padavina tokom zimskog perioda u ve}ini proizvodnih podru~ja. Kao i tokom ve}eg dela novembra, u prvoj i drugoj dekadi decembra 2003. godine nisu zabele`ene obilnije padavine. Povremeno je bilo samo slabe ki{e, susne`ice i snega. Vremenski uslovi i vodno stawe povr{inskih slojeva zamqi{ta omogu-}avali su obavqawe duboke obrade zemqi{ta i druge radove u poqu. Tek u tre}oj dekadi, u periodu od 22. do 25. decembra, u ve}ini podru~ja zabele`eno je od 20 do 30mm vodenog taloga. Padavine su bile pra}ene zahla|ewem, pa je do{lo do formirawa sne`nog pokriva~a u ve}em delu Srbije (sa izuzetkom Vojvodine) i pogor{awa uslova za obavqawe zimskih radova u poqu. Ukupna koli~ina padavina u decembru bila je mawa od vi{egodi{weg proseka. Deficit padavina bio je najve}i u Vojvodini, oko 50%, a u ostalom delu Srbije je imao vrednost od oko 20%. Nasuprot tome, u januaru i februaru 2004. godine padavine su bile skoro svakodnevne i obilne, pa je ukupna koli~ina padavina tokom zimskog perioda u skoro svim podru~jima bila ve}a od vi{egodi{weg proseka, ponegde i znatno ve}a (Slika 4).

Slika 4. Koli~ina padavina u periodu decembar 2003. - februar 2004. godine, izra`ena kao procenat vi{egodi{we

prose~ne vrednosti (period 1971-2000. god.)

5

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

PALI]

SOMBOR

BE^EJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJE^AR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

22

26 24

25

25

24

25 25 25

24 25

26

24

25

26

26 24

26

26

26

26

24

26

25

22

-8

-9 -8

-7

-10

-8

-8 -9 -7

-5 -5

-7

-6

-6

-6

-4 -8

-7

-6

-8

-11

-10

-5

-7

-8

Od po~etka tre}e dekade decembra pa sve do kraja februara uslovi za obavqawe zimskih radova u poqu su skoro neprekidno bili nepovoqni usled raskva{enosti povr{inskog sloja zemqi{ta ili prisustva sne`nog pokriva~a. Me|utim, formirane su zalihe produktivne vlage u zemqi{tu koje su bile od velikog zna~aja za rast i razvi}e poqoprivrednih kultura tokom vegetacionog perioda. 3. PROLE]E I RANO LETO 2004. GODINE

Prole}na vegetacija otpo~ela je sredinom marta, kada je do{lo do zna~ajnog otopqewa. Tokom prve dekade marta, pri vrednostima sredwe dnevne temperature od oko 0°C, nastavqeno je zimsko mirovawe svih poqoprivrednih kultura. Sredinom dekade u svim poqoprivrednim podru~jima zabele`eni su umereni, pa i jaki mrazevi (Slika 5), Temperatura vazduha pri tlu se u skoro svim poqoprivrednim podru~jima spustila ispod -10°C, na severozapadu Vojvodine zabele`ene su vrednosti temperature i ispod -15°C. U odsustvu sne`nog pokriva~a, mrazevi nisu bili povoqni za useve ozimog je~ma i ozime p{enice, koji su na izmaku zimskog perioda prili~no iscrpqeni - sa smawenom otporno{}u na mrazeve. Me|utim, od 13. marta do{lo je do zna~ajne promene toplotnih uslova. Temperatura vazduha i zemqi{ta je zna~ajno porasla, pa su se aktivirali `ivotni procesi biqaka. Zimsko mirovawe prvo su prekinule ozimice, a zatim i vi{egodi{we kulture Ovo vreme po~etka prole}ne vegetacije mo`e se okarakte-riasti kao normalano. Do 25. marta sredwe dnevne temperature vazduha imale su vrednosti ve}e od 10°C, dok su maksimalne dnevne temperature vazduha u pojedinim danima znatno prema{ivale 20°C (Slika 5). U ovakvim toplotnim uslovima, uz povoqnu vla`nost povr{inskog sloja zemqi{ta, bokorewe, ukorewavawe, pove}awe lisne mase kod ozimih useva intenzivno se odvijalo. Krajem meseca do{lo je do kratkotrajnog, ja~eg zahla|ewa, koje je prouzrokovalo zastoje u razvi}u. U nekim mestima, 30. marta zabele`eni su za vo}ke potencijalno opasni jutarwi mrazevi (do -4°C). [tete nisu bile velike, po{to je cvetawe nastupilo tek ponegde. U martu je zabele`en deficit padavina ~iji je prosek za poqoprivrednaa podru~ja iznosio pribli`no 20-30%. U delovima Vojvodine i zapadne Srbije i deficit je bio ve}i, ~ak 50-70%. Nasuprot tome, u pojedinim mestima na jugu Srbije zabele`en je zna~ajan suficit padavina. Tokom ~itave druge i po~etkom tre}e dekade marta na teritoriji Srbije padavina uop{te nije bilo. U tom periodu su vodno stawe povr{inskog sloja zemqi{ta i vremenski uslovi za obavqawe pripreme zemqi{ta, setve jarih `itarica, ranog povr}a i {e}erne repe, prihrawivawa ozimih useva i radova u vo}wacima i vinogradima bili vrlo dobri.

Slika 5. Apsolutna maksimalna (gore) i apsolutna minimalna mese~na temperatura vazduha (dole) na

visini od dva metra u martu 2004. godine (°C). Maksimalne vrednosti temperature zable`ene su u

periodu od 18. do 21., a minimalne 6. i 7. marta

6

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

149

143

70

185

105

96

122

100

96

192

134

100

95

79

114

109 12

6

87

+0.1+0.6+0.6

+1.4

-0.9 -1.4

+0.3+0.8 +0.9

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep

Kol

i~in

a pa

davi

na (

%)

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

Ods

tupa

we

tem

pera

ture

vaz

duha

(o C)

Koli~ina padavina (Vojvodina) Koli~ina pad. u % (C. Srbija)Odstupawe temp. vazduha

Povoqni uslovi za rast i razvi}e poqoprivrednih kultura u aprilu, maju i junu. Prvih dana aprila bilo je suvo vreme, a temperatura vazduha je imala vrednosti bliske vi{egodi{wem proseku za po~etak ovog meseca. Od 6. aprila nastupio je desetodnevni ki{ni period. Uslovi za obavqawe radova u poqu su se pogor{ali u ve}ini podru~ja. Na severozapadu i severu Vojvodine su u ovom periodu zabele`ene koli~ine padavina od oko 100 litara po kvadratnom metru, pa su radovi na pripremi zemqi{ta i prole}noj setvi u potpunosti obustavqeni. Me|utim, padavine su dobro do{le zasejanim prole}nim usevima i ozimim `itaricama u poqoprivrednim podru~jima u kojima je u martu zabele`en veliki deficit padavina. Povr{inski sloj zemqi{ta je u tim oblastima po~etkom aprila bio dosta isu{en. Tokom pomenutog ki{nog perioda, toplotni uslovi su bili dosta promenqivi. Tako, 8. i 9. aprila su minimalne temperature vazduha na bezmalo ~itavoj teritoriji Srbije bile mawe od 5°C. Opasnih mrazeva tih dana, kao ni u ~itavom aprilu nije bilo. Zabele`eni su samo slabi prizemni mrazevi. Slabih mrazeva je bilo i po~etkom meseca, kao i 16. aprila, ali su {tete bile zanemarqive. Sa druge strane, 10. i 11. aprila na jugu Srbije bilo je veoma toplo. Zabele`ene su temperature vazduha bliske vrednosti od 30°C (Leskovac 29°C, Ni{ 28°C. Od sredine meseca preovla|ivalo je relativno toplo vreme u ~itavoj Republici, tako da je sredwa mese~na temperatura u aprilu bila ve}a od vi{egodi{weg proseka i to za 1° do 2°C. Padavina je bilo povremeno i u drugoj polovini meseca, ali one nisu u ve}oj meri ometale setvu prole}nih useva, koja je ve}inom obavqena u optimalnom roku. I drugi radovi u poqu odvijali su se nesmetano. Prole}ni usevi imali su odli~ne toplotne i vodne uslove za klijawe i nicawe i daqe razvi}e, a imali su ih i ozime `itarice i druge poqoprivredne kulture. U aprilu, u ve}ini zna~ajnih poqoprivrednih podru~ja zabele`en je suficit ukupne mese~ne koli~ine padavina. Najvi{e padavina bilo je na severozapadu i severu Republike, dva do dva i po puta vi{e od proseka. Zna~ajniji deficit padavina zabele`en je samo na krajwem jugoistoku i istoku Srbije. U maju je bilo relativno hladno vreme. Ovaj mesec je jedini u vegetacionom periodu 2004. godine bio sa negativnim odstupawem (od pribli`no 1.5°C) sredwe mese~ne temperature vazduha odre|ene za poqoprivredna podru~ja na teritoriji Srbije od odgovaraju}e dugogodi{we prose~ne vrednosti (Slika 6).

Slika 6. Mese~ne koli~ine padavina (procenti prose~nih suma) za teritorije Vojvodine i Centralne Srbije i odstupawe sredwe mese~ne temperature vazduha za teritoriju Srbije od prose~ne vrednosti u periodu januar-septembar 2004.

god

7

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

PALI]

SOMBOR

BE^EJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJE^AR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

55 % 70 % 90 % 120 % 160 % 200 %

Tokom meseca zabele`ena su dva ja~a zahla|ewa, sredinom meseca i sredinom tre}e dekade. Tada su sredwe dnevne temperature vazduha imale vrednosti 10°-12°C. Rast i razvi}e ponika termofilnih ratarskih kultura (kukuruza, soje i suncokreta), kao i termofilnih povrtarskih kultura odvijali su se tih dana jako usporeno. Ipak, toplotni uslovi tokom ve}eg dela meseca mogu se oceniti kao dobri. Ozimim i jarim `itaricama u generativnim fazama razvi}a posebno je pogodovalo odsustvo ekstremno visokih temperatura vazduha. Maksimalna dnevna temperatura vazduha dostigla je vrednosti od 28° do 30°C samo 21. maja. U maju padavine su bile ~este, posebno u prvoj i drugoj dekadi meseca. Me|utim, nisu svugde bile i posebno obilne. Postojale su velike razlike u ukupnoj koli~ini padavina od podru~ja do podru~ja. Na severozapadu Srbije su bile obilne, pa su prose~ne mese~ne koli~ine za maj prema{ene za oko 50%. U delovima centralne i zapadne Srbije koli~ina padavina bila je pribli`na vi{egodi{wem proseku, dok je u ostalim podru~jima ve}inom zabele`en deficit. On je je bio najve}i (preko 50%) na severoistoku, istoku i delovima ju`ne Srbije. Me|utim, i tamo gde su padavine bile slabijeg intenziteta odr`avali su se uglavnom povoqni uslovi vla`nosti po{to je raspored padavina bio dobar. Tome je doprinosio i smawen intenzitet evapotranspiracije usled relativno hladnog vremena. ^este ki{e, posebno u podru~jima gde su bile najobilnije, odlagale su zavr{etak setve prole}nih useva i ometale me|urednu kultivaciju, suzbijawe korova, preduzimawe mera za{tite poqoprivrednih kultura od gqivi~nih bolesti i {teto~ina kojima su vremenski uslovi odgovarali. U maju i/ili kasnije tokom vegetacionog perioda koji je bio dosta vla`an, u ja~oj meri su se javile slede}e bolesti na ratarskim i povrtar-skim kulturama: lisna pegavost kod {e}erne repe, plamewa~a i crna pegavost kod padaradajza, kao i bakterioza na paprici. Od bolesti na vo}kama, zabele`eni su ja~i napadi monilioza (M.laxa) na ko{ti~avim vo}kama, ~a|ave pegavosti lista i krastavosti plodova na jabuci, kao i pepelnice. Tokom maja, relativno niska temperatura vazduha negativno je uticala na efikasnost nekih od fungicida koji su primewivani. Prostorna raspodela ukupne koli~ine padavina u prole}nom periodu 2004. (Slika 8) veoma je sli~na onoj za mesec maj. Iako je u ve}em delu Republike zabele`en deficit padavina, poqoprivredne kulture su neprekidno tokom prole}a u skoro svim poqoprivrednim podru~jima bez te{ko}a zadovoqavale potrebe za vodom, u prvom redu zbog toga {to su ki{e bile dobro vremenski raspore|ene, a i zato {to su u zemqi{tu postojale dovoqne zalihe produktivne vlage formirane tokom zimskog perioda.

Slika 8. Koli~ina padavina u periodu mart-maj 2004. godine, izra`ena kao

procenat vi{egodi{we prose~ne vrednosti (period 1971-2000. god.)

8

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

Rast i razvi}e svih poqoprivrednih kultura tokom juna odvijali su se u povoqnim toplotnim uslovima. Maksimalne dnevne temperature vazduha u poqoprivrednim podru~jima tokom ve}eg dela meseca imale su vrednosti izme|u 25° i 30°C, samo je sredinom prve dekade zabele`eno nekoliko sve`ih dana sa dnevnom temperaturom mawom od 20°C. Vrednost sredwe mese~ne temperature vazduha bila je veoma bliska dugogodi{wem proseku. Temperatura vazduha ve}a od 30°C koja ne pogoduje ozimim i jarim `itaricama zabele`ena je samo u tri dana: 11.,12. i 28. juna. Osim toga, ova vrednost je prema{ena samo za 2-3 stepena. Obilnih padavina, ~ak vi{e desetina milimetara vodenog taloga, bilo je celoj Republici tokom prve dekade. Ove padavine su bile od posebnog zna~aja za useve u podru~jima u kojima je deficit padavina u prole}nom periodu bio najve}i, npr. u isto~noj Srbiji. Povoqno stawe vla`nosti zemqi{ta, uz odgovaraju}e toplotne uslove, omogu}ili su da prole}ni usevi i povrtarske kulture intenzivno rastu i razvijaju se. Tako|e, nalivawe zrna kod `itarica odvijalo se nesmetano. U drugoj polovini juna padavina je bilo mawe, ve}inom u obliku lokalnih pquskova. Preovla|uju}e suvo vreme pogodovalo je procesu zrewa zrna kod `itarica i plodova ranih vo}aka, a svi radovi u poqu su se nesmetano obavqali. Krajem meseca otpo~ela je `etva ozimog je~ma. Ukupna koli~ina padavina u junu na najve}em delu teritorije Srbije nije se mnogo razlikovala od vi{egodi{weg proseka. Zna~ajan suficit padavina zabele`en je u isto~noj i delovima ju`ne Srbije. U Negotinskoj Krajini prose~ne vrednosti sume padavina za jun su prema{ene bezmalo 2,5 puta.

3. LETO I RANA JESEN 2004. GODINE

@etva ozimih i jarih `itarica je nesmetano obavqana, po{to je tokom ve}eg dela jula preovla|ivalo suvo vreme. Od po~etka jula do desetog u mesecu bilo je veoma toplo. Maksimalne dnevne temperature vazduha u poqoprivrednim podru~jima bile su u skoro svim danima ve}e od 30°C, a krajem dekade zabele`ene su i vrednosti od 35° do 39°C. Po~etkom druge dekade do{lo je do osve`ewa koje je pogodovalo poqoprivrednim kulturama. Nakon nekoliko dana tokom kojih temperatura vazduha nije prelazila 25°C, nastupio je drugi period vrlo toplog vremena koji je potrajao do sredine tre}e dekade. Temperature oko 35°C nisu najpovoqnije za poqoprivredne kulture, posebno za prole}ne ratarske kulture u generativnim fazama razvi}a. Ovakvi vremenski uslovi pogodovali su {irewu pojedinih {teto~ina, kao {to su crveni pauk, jabukin smotavac (druga generacija) i fitopatogene griwe na soji. Povoqno vodno stawe zemqi{ta omogu}ilo je biqkama da zadovoqe pove}ane potrebe za vodom i da periode vru}ina prebrode bez zna~ajnijih {tetnih posledica. Od 26. jula do{lo je do izrazitog zahla|ewa, a relativno sve`e vreme zadr`alo se do kraja meseca. Sredwa mese~na temperatura je u julu bila neznatno ve}a od vi{egodi{weg proseka. Do sredine tre}e dekade jula je preovla|ivalo suvo vreme. Zna~ajnije padavine zabele`ene su samo 3. jula u pojedinim mestima na severu Republike, a 13. jula u ju`noj i jugozapadnoj Srbiji. Ove padavine nisu omele obavqawe radova u poqu, pa je `etva ozimih i jarih `itarica nesmetano obavqana i na vreme okon~ana. Ostvareni su veoma dobri prinosi. Tako, prose~an prinos ozime p{enice za `itorodna podru~ja iznosio je blizu pet tona po hektaru, {to je najve}a vrednost u proteklih deset godina. U posledwoj pentadi jula padavine su bile svakodnevne. U ve}ini poqoprivrednih podru~ja u ovom periodu zabele`eno je od 40 do 50 mm vodenog taloga, a u nekim mestima na severu, zapadu, kao i u centralnim podru~jima Srbije i znatno vi{e (Pali} i Sombor 103 mm, Loznica 100 mm, Beograd 73 mm). Ki{a je do{la u pravom trenutku za sve poqoprivredne kulture. Obnovqene su zalihe produktivne vlage u zemqi{tu, koje su nakon du`eg su{nog i toplog perioda, po~etkom tre}e dekade jula u pojedinim podru~jima bile zna~ajno smawene (Slika 9). Ukupna koli~ina padavina u julu nije se zna~ajno razlikovala od proseka u ve}em delu Srbije. U oblastima sa najvi{e ki{e krajem meseca, koje su ve} pomenute, ostvaren je zna~ajan suficit padavina (ve}inom 30-60%). Vrlo malo ki{e (oko 10mm) bilo je samo u Negotinskoj Krajini.

9

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

PALI]

SOMBOR

BE^EJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJE^AR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

75 % 90 % 110 % 130 % 150 % 170 %

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

JUN JUL AVGUST

SPI-2

Slika 9. Uslovi vla`nosti u periodu jun-avgust 2004. godine u razli~itim podru~jima Srbije. Klasifikacija je izvr{ena na osnovu vrednosti dvomese~nog

standardizovanog indeksa padavina

Slika 10. Koli~ina padavina u periodu jun-avgust 2004. godine, izra`ena kao

procenat vi{egodi{we prose~ne vrednosti (period 1971-2000. god.)

Ekstremno vla`no

Umereno/jako pove}ana vla`nost

Uobi~ajeni uslovi vla`nosti

Umerena/jaka su{a

Ekstremna su{a

Vojvodina

Zapadna Srbija

Centralna Srbija

Isto~na Srbija

Ju`na Srbija

10

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

Apr Maj Jun Jul Avg Sep Apr Maj Jun Jul Avg Sep Apr Maj Jun Jul Avg Sep

P, P

E, E

T (m

m)

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

X

PE ET P X

SOMBOR SR. MITROVICAKIKINDA

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

Apr Maj Jun Jul Avg Sep Apr Maj Jun Jul Avg Sep Apr Maj Jun Jul Avg Sep

P, P

E, E

T (m

m)

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

X

PE ET P X

LOZNICA KRU[EVACZAJE^AR

Slika 11. Dekadne vrednosti potencijalne evapotranspiracija (PE) i evapotranspiracije (ET) useva, koli~ine padavina (P) i Palmerovog indeksa su{e

(X) za vegetacioni period 2004. godine: a) kukuruz, b) {e}erna repa

a)

b)

Kategorizacija vrednsti Palmerovog indeksa su{e (X): mawe od -5.0 - izuzetna su{a; od -4.0 do -4.9 - ekstremna su{a; od -3.0 do -3.9 - jaka su{a; od -2.0 do -2.9 - umerena su{a;

od -1.0 do -1.9 - su{no; od -0.9 do +0.9 - normalni uslovi vla`nosti; od +1.0 do +1.9 - malo pove}ana vla`nost; od 2.0 do +2.9 - umereno pove}ana vla`nost; od +3.0 do +3.9 - jako

vla`no; od +4.0 do+4.9 - ekstremno vla`no; ve}e od +5.0 - izuzetno vla`no

11

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

Odsustvo ekstremno visokih temperatura i dobar raspored padavina u avgustu. Toplotni uslovi u avgustu 2004. godine mogu se oceniti kao povoqni za poqoprivredne kulture. Najvi{e dnevne temperature vazduha ve}inom su imale vrednosti izme|u 25° i 30°C. Temperatura je dostigla ekstremno velike vrednosti (preko 35°C) samo u pojedinim danima u nekim mestima ju`ne i isto~ne Srbije. Kao i u prethodnom mesecu, u avgustu je zabele`eno pozitivno odstupawe sredwe mese~ne tamperature vazduha od vi{egodi{weg proseka, ali ono nije bilo veliko. Po{to su i uslovi vla`nosti tokom meseca bili povoqni, odvijawe generativnih faza razvi}a kod prole}nih ratskih kultura (nalivawe zrna kod kukuruza i soje, sinteza uqa kod suncokreta i {e}era kod {e}erne repe), nije bilo ometeno. Toplotni uslovi su odgovarali i ve}ini drugih kultura (povr}e, vo}ke itd.). Padavine su u avgustu bile relativno ~este, posebno u prvoj polovini meseca. U drugoj polovini meseca bilo je vi{e sun~anog vremena, {to je pogodovalo dozrevawu plodova vo}aka, ranih sorti gro`|a i povrtarskih kultura. Ukupna koli~ina padavina u avgustu bila je prostorno dosta neujedna~ena, po{to su padavine ve}inom bile pquskovitog karaktera. Zabele`ene su i jake vremenske nepogode. Nevreme sa olujnim vetrom, jakim pquskovima i gradom pri~inilo je 21. avgusta velike {tete na poqoprivrednim kulturama u Vojvodini i delovima zapadne Srbije i [umadije. Usevi su najvi{e stradali u centralnim podru~jima Vojvodine. Sa druge strane, ~este padavine odr`avale su povoqno stawe vla`nosti zemqi{ta (Slika 9). Samo su po~etkom meseca uslovi vla`nosti bili nepovoqni u delovima Isto~ne Srbije, gde je tokom jula bilo vrlo malo ki{e. U ve}ini poqoprivrednih podru~ja, prole}ni usevi su bez te{ko}a zadovoqali potrebe za vodom (slika 11). Ukupna mese~na koli~ine padavina bila je ve}a od vi{egodi{weg proseka. Najvi{e padavina bilo je u centralnoj Srbiji i na krajwem jugu Republike. Suficit padavina je karakteristika i letweg perioda 2004. godine u celini (Slika 10.). Tokom ve}eg dela avgusta uslovi za obavqawe radova u poqu: berbu pristiglih kultura, preduzimawe mera nege i za{tite i pripreme zemqi{ta za ranu jesewu setvu su bili dobri. Kra}ih prekida u obavqawu radova bilo je u podru~jima zahva}enim obilnim pquskovima. U septembru, do sredine tre}e dekade nije bilo obilnijih padavina u ve}ini podru~ja. Septembar 2004. je bio jo{ jedan u nizu meseci sa vi{e-mawe normalnim toplotnim uslovima. Sredwa mese~na temperatura vazduha na teritoriji Srbije bila je veoma bliska odgovaraju}em vi{egodi{wem proseku i u ve}ini dana meseca imala je vrednosti koje su omogu}avale normalno odvijawe procesa zrewa kod ratarskih kultura, vo}aka i vinove loze. U dva navrata su zabele`ena ja~a zahla|ewa. Jedno od wih je bilo krajem prve i po~etkom druge dekade, kada su u Banatu, Pomoravqu, Timo~koj Krajini, kao i na jugu Srbije zabele`eni prvi prizemni mrazevi (do -3°C). Mrazevi su nepovoqno uticali na stawe povrtarskih kultura. Sredinom meseca je naglo otoplilo, pa je 15. septembra maksimalna temperatura vazduha prema{ila 30°C u skoro svim poqoprivrednim podru~jima. Drugo zahla|ewe, koje je nastupilo sredinom tre}e dekade, bilo je pra}eno obilnim padavinama, ~ija je koli~ina u mnogim podru~jima bila bliska ili ~ak i ve}a od vi{egodi{we prose~ne sume za ~itav mesec. Ove padavine su u ve}em delu Republike bile i jedine zna~ajnije padavine zabele`ene tokom meseca. Vla`nost ve} dosta isu{enog povr{inskog sloja zemqi{ta je pove}ana, ali su do kraja meseca bili ote`ani poqoprivredni radovi. Po suvom vremenu u prvoj i drugoj dekadi septembra nesmetano su se mogli obavqati svi radovi u poqu: `etva dozrelih prole}nih useva, berba povr}a, vo}a, i gro`|a, pa i setva useva rane jesewe setve (uqana repica, lucerka i grahorice). Posledwih dana septembra do{lo je do porasta temperature, {to je odgovaralo prole}nim ratarskim kulturama u zrewu, zasejanim usevima, koji su nakon ki{e imali i vrlo dobre uslove vla`nosti za klijawe i nicawe, ali i drugim poqoprivrednim kulturama (povr}e, kasne sorte vo}a i vinova loza).

12

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

-2.5

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

okt nov dec jan feb mar apr maj jun jul avg sep

SP

I-3

Uslovi vla`nosti:

Ekstremno vla`no

Umereno/jako pove}anavla`nost

Uobi~ajeni uslovivla`nosti

Umerena/jaka su{a

Ekstremna su{a

Podru~ja Srbije:

Vojvodina 2003

Centralna Srbija 2003

Centralna Srbija 2004

Vojvodina 2004

Povoqan raspored padavina i umerene vrednosti temperature karakterisali su vegetacioni period 2004. godine. Odsustvo ve}ih anomalija u termi~kom re`imu, omogu}ilo je da se razvi}e poqoprivrednih kultura tokom ve}eg dela vegetacionog perioda 2004. odvija normalnim tempom. Ono je du`e potrajalo nego u nekoliko prethodnih godina u kojima su zabele`ena zna~ajna pozitivna odstupawima vrednosti temperature vazduha u vegetacionom periodu. Faze zrewa nastupale su kasnije, ali to je pozitivno uticalo na prinose. Istovremeno, koli~ina padavina tokom vegetacije je bila dovoqna, u ve}ini poqoprivrednih podru~ja ostvaren je suficit padavina. Po{to su padavine bile dobro raspore|ene u vremenu, poqoprivredne kulture su bez ve}ih te{ko}a zadovoqavale potrebe za vodom,za razliku od prethodne godine koja je bila vrlo nepovoqna za poqoprivredu (Slika 12.). Tako, ostvareni su visoki prinosi ve}ine poqoprivrednih kultura. Ozime i jare `itarice su veoma dobro rodile, prose~an prinos kukuruza iznosio je oko 6, soje 2.8, a {e}erne repe skoro 50 tona po hektaru. U nekim podru~jima su kod pojedinih kultura ostvareni i rekordni prinosi.. U Beogradu, oktobra 2004. godine

Slika 12. Uslovi vla`nosti u proizvodnoj 2003./2004. godini i wihovo pore|ewe sa

uslovima u 2002./2003. godini. Kategorizacija je izvr{ena na osnovu sredwih vrednosti standardizovanog tromese~nog indeksa

padavina na isteku meseca za teritorije Vojvodine i Centralne Srbije