aktuelni savetnik 2016 --pss sremksa mitrovica5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files... ·...

1

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 5, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2016. Priređivač: PSS Sremska Mitrovica, doo Sremska Mitrovica

2016. Novi Sad

2

S A D R Ž A J PREDGOVOR ................................................................................................................................. 3 Zoran Martinović,dipl. ing. PROIZVODNJA INDUSTRIJSKE KONOPLJE PRODUCTION OF INDUSTRIAL HEMP……………………………………………………………………………..………..4 Jovan Bojić, dipl. ing. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ŠEĆERNE REPE TEHNOLOGY OF PRODUCTION OF SUGAR BEETS………………………………………………………………….…..8 Vladimir Marić, Dr ZNAČAJ AZOTA KAO MAKROELEMENTA U ISHRANI BILJA IMPORTANCE OF NITROGEN IN PLANT NUTRITION AS MACROELEMENT……………………………….…….10 Željko Graovac, dipl. ing. PRAVILA DRŽANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA RULES OF KEEPING DOMESTIC ANIMALS……………………………………………………………………...……..14 Lale Andonović, dipl. ing. ENZIMI I NJIHOVA ULOGA U SHRANI SVINJA ENZYMES AND THEIR ROLE IN THE DIET OF PIGS………………………………………………………………….20

3

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Sremska Mitrovica d.o.o. Sremska Mitrovica Godina 4, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2015.

PREDGOVOR

Ove godine kao i prethodnih godina majski broj Aktuelnog savetnika su pripremili savetodavci iz PSS „Sremska Mitrovica“, u kojem smo obradili sedam nadamo se interesantnih tema sa kojima, ovim putem želimo da upoznamo poljoprivredne proizvođače. Zastupljene su tri teme iz ratarstva i po dve iz zaštite bilja i stočarstva.

Prva ratarska tema se odnosi na već decenijama zapostavljenu proizvodnju konoplje (što zbog zakonskih ograničenja, što zbog pojave sintetičkih prediva) a koju su pojedina udruženja počela ponovo da uzgajaju pravenstveno zbog ostvarivanja većeg profita nego gajenjem uobičajnih ratarskih kultura.

Druga tema je dobro poznata, tehnologija proizvidne šećerne repe, ali ne treba je zaboraviti , u njoj se ukazuje na značaj primene svih agrotehničkih mera a u cilju postizanja maksimalnih prinosa ove ratarske kulture.

Poslednja tema iz ratarstva se odnosi na značaj azota kao makroelementa u ishrani biljaka i njegove prednosti prilikom pravilnog doziranja kao i mane pri nepravilnom đubrenju (nedostatak ili suvišak).

Za kraj su ostale dve teme iz stočarstva, prva se tiče pravila držanja domaćih životinja i zakonskih normativa koje je i Republika Srbija ugradila u svoje zakone a kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornost pravnih i fizičkih lica koja drže domaće životinje. Zadnja tema, ali samo po redu a ne i po važnosti je još jedna stočarska tema i odnosi se na enzime i njihov veliki značaj za postizanje optimalnih proizvodnih rezultata i zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja u uzgoju svinja.

Nadamo se da je svako pronašao bar neku temu koja ga je zainteresovala i eventualno pomogla tokom bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.

Direktor, PSS “Sremska Mitrovica” doo dipl.

ing. Žarko Suvić

4


Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝ Priređivač: PSS Sremska Mitrovica d.o.o. Sremska Mitrovica

Godina 4, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2016.

PROIZVODNJA INDUSTRIJSKE KONOPLJE

Zoran Martinović, dipl.ing. Izvod: Proizvodnja konoplje je već decenijama zapostavljena u Srbiji. Polovinom prošlog veka postojala su postrojenja za preradu konoplje i organizovana proizvodnja, pre svega prediva, a u manjoj meri i ostalih proizvoda od konoplje. Već nekoliko godina postoji interesovanje poljoprivrednika da gaje industrijsku konoplju. To je svakako dobro jer obogaćuje plodored koji se svodi na smenu 3 do 4 uobičajene kulture. Takođe, omogućiće veći prihod proizvođačima jer trend niskih cena osnovnih ratarskih kultura se nastavlja. Ključne reči: konoplja, industrijska konoplja, THC

PRODUCTION OF INDUSTRIAL HEMP

B.Sc. Zoran Martinović Abstract: Production of hemp for decades neglected in Serbia. In the middle of the last century there were facilities for processing hemp and organized production, mainly yarns, and to a lesser extent other products made from hemp. For several years, there is an interest of farmers to grow industrial hemp. This is certainly a good thing because enriches crop rotation, which results in the dismissal of 3 to 4 common culture. It also will provide greater revenue to producers, because the trend of low prices of basic agricultural crops continues. Key words: hemp, industrial hemp, THC Uvod Značaj Botaničke osobine Tehnologija proizvodnje Zaključak Literatura

UVOD Konoplјa (Cannabis sativa L.) je industrijska bilјka visokog rasta. Proizvodi od industrijske konoplje uklјučuju vlakna, cvast i seme. Prerađena konoplјa se nalazi u proizvodima kao što su konoplјino seme za ishranu ljudi i životinja, ulje od konoplјe, vosak, smola, konopci, tkanine, celuloza, papir, čvrsto gorivo i biodizel. Industrijsku konoplјu ne treba mešati sa bliskim rođakom indijskom konopljom (Cannabis indica L.) koja je obično niskog rasta i ima mnogo veći sadržaj tetra-hidro-kanabinola (THC), kanabidiola (CBD) i drugih kanabinoida. Zakoni kojima se reguliše gajenje konoplje široko variraju od zemlјe do zemlјe i od države do države u Sjedinjenim Američkim Državama. U mnogim zemlјama regulatorne granice za koncentraciju psihoaktivnih jedinjenja, naročito THC, u konoplјe zahtevaju upotrebu sorti koje sadrže nizak nivo tog jedinjenja (ispod 0,2%). [1] U Evropskoj uniji je registrovano 26 sorti konoplje sa niskim procentom THC. Iako je industrijski gajena konoplja (Cannabis sativa L.) siromašna THC-om psihoaktivnom supstancom (što je čini neefikasnim omamljujućim sredstvom), njeno gajenje je zabranjeno u mnogim državama. U Srbiji je gajenje dozvoljeno uz prethodno dobijanje dozvole i moraju se ispuniti određeni uslovi koji su regulisani Pravilnikom o uslovima gajenja industrijske konoplje. Potencijal za komercijalno gajenje konoplјe na velikim površinama je umanjen zbog uspešne konkurencije drugih vrsta vlakana, pre svega sintetičkih. Svetska proizvodnja vlakna konoplјe je pala sa više od 300.000 tona 1961. godine na oko 75.000 tona u ranim 1990-im, da bi nakon toga bila stabilna na tom nivou. [2] Proizvodnja konoplje se u Srbiji takođe gasila sa pojavom sintetičkih vlakana, ali i donošenjem propisa koji su ograničavali njeno gajenje. Ponovna zainteresovanost za gajenje konoplje rezultirala je i ponudom odgovarajućih sorti kao i osnivanjem udruženja proizvođača radi organizovanog i lakšeg dobijanja dozvola za gajenje, nabavku semena, plasmana proizvoda i obuke proizvođača koji do sada nisu gajili konoplju.

5




Decenijama zapostavljena, proizvodnja konoplje se vraća i sada se u Vojvodini proizvodi na oko 100 hektara sa tendencijom rasta. Sve više zainteresovanih proizvođača za gajenje konoplje nametnulo je potrebu da i agronomi obrate pažnju na ovaj interesantan i koristan usev.

ZNAČAJ Industrijska konoplja je biljka od koje se dobija više korisnih proizvoda. Seme konoplje je poznato kao izvor visoko proteinske hrane pružajući 73% dnevne vrednosti (DV) u obroku od 100 grama. [3] Aminokiselinski profil semena konoplјe može se uporediti sa drugim izvorima proteina kao što su meso, mleko, jaja i soja. [4] Proteinska svarljivost korigovane amino-kiselinske vrednosti (PDCAAS), koji pokazuje stepen do kojeg hrana za lјude predstavlјa "potpuni protein", je 0,49-0,53 za celo seme konoplјe, 0,46-0,51 za sačmu od semena konoplјe, a 0,63-0,66 za olјušteno seme konoplјe. [5] Seme konoplјe je bogat izvor neophodnih minerala, magnezijuma (160% DV), cinka (77% DV) i gvožđa (53% DV), dobar izvor dijetetskih vlakana (13% DV) i zadovoljava najveći deo dnevnih potreba (DV – Daily Value) za navedenim materijama. [3] Oko 73% energije u semenu konoplјe je u obliku masti i esencijalnih masnih kiselina, [3] uglavnom polinezasićenih masnih kiselina, linolne, oleinske i alfa-linolenske kiseline. [4] Vlakna od konoplje su se često koristila tokom istorije. Proizvodnja vlakana dostigla je vrhunac ubrzo nakon otkrića Novog Sveta. Od vlakna konoplјe proizvodili su se predmeti od konopaca, preko tkanina, do industrijskih materijala. Konoplјa se često koristila za proizvodnju platna za jedra. Industrija za proizvodnju tkanina od konoplje postoji, ali u skromnim razmerama, a vlakna od konoplјe mogu da se koriste i za proizvodnju odeće. Čista vlakna konoplјe imaju teksturu sličnu kao vlakna lana. [6] U građevinskoj industriji koriste se ploče proizvedene od konoplje koje služe za izgradnju pregradnih zidova i kao termoizolacioni materijal. Mešavina od staklenih vlakana, vlakana konoplјe, kenafa (materijal sličan juti) i lana se koristi od 2002. godine kao materijal zakompozitne panele za automobile. [7] Izbor vrste vlakana koja se koriste prvenstveno zavisi od cene i dostupnosti. Razni proizvođači automobila su počeli da koriste konoplјu u svojim automobilima, uklјučujući Audi, BMW, Ford, GM, Chrisler, Honda, Iveco, Lotus, Mercedes, Porsche, Saturn, Volksvagen i Volvo. [8] Na primer, Lotus Elise Eko [9] i Mercedes C klase sadrže konoplјu u kompozitnim materijala u količini do 20 kg u svakom automobilu. [10] Od ulja konoplje dobija se više proizvoda kao štu su jestivo ulje, ulje za industriju i biodizel.

BOTANIČKE OSOBINE Korenov sistem je vretenast i čini gustu podzemnu mrežu. Može prodirati u dubinu zemljišta i do 2 m, a u širinu do 1,5 m. Od ukupne mase biljke, na koren otpada 8 - 10 %, te stoga on ima slabiju usisnu snagu. Koren ženskih biljaka bolje je razvijen od korena muških biljaka. To je zato što muške biljke ranije završavaju vegetaciju, a ženske biljke posle oplodnje hrane seme do njegovog sazrevanja, za šta trebaju više hrane i vode, a to im osigurava jači korenov sistem.

Stabljika je uspravna, u početku nežna i zeljasta, a kasnije očvrsne, tj. odrveni. Intezivne je zelene boje, pokrivena čekinjastim dlačicama koje kasnije otpadaju i ostavljaju vidljive ožiljke. Šuplja je, podeljena na nodije (kolenca) i internodije (međukolenca). Visina stabljike kreće se od 0,5 m do 6 m, a zavisi od područja gajenja (na severu je stabljika niska, a na jugu visoka), tipu zemljišta, agrotehnici i uslovima gajenja. Stabljika muških biljaka nešto je viša od stabljike ženskih biljaka. Od ukupne mase biljke, ona obuhvata oko 65 %. Debljina iznosi oko 6 - 8 mm, a semenska konoplja ima stabljiku debelu više centimetara. Na svakon kolencu nalaze se dva naspramna lista, sve do gornje trećine biljke, odakle se počinju odvajati da bi u predelu cvasti bili gusto postavljeni. Konoplja je dvodomna biljka, što znači da se muški cvetovi nalaze na muškim, a ženski na ženskim biljkama. Cvetovi su smešteni na vrhovima stabljike i bočnih grana, imaju duže

cvetne peteljke, pa muške biljke imaju rastresitije postavljene cvetove u obliku grozda (Slika 1.). Ženski cvetovi nemaju peteljke, oni su sedeći. Savremene sorte su jednodome biljke tako da se na jednoj biljci nalaze i muški i ženski cvetovi.

Sl. 1. Cvast jednodome biljke

6




Plod je dvokrilni orašac, okruglasto-jajolikog oblika, spljošten. Površina mu je glatka i sjajna, a boja tamno zelena, smeđezelena, srebrnasto-siva s crnom primesom. Masa 1.000 semenki iznosi oko 20 g, a hektolitarska masa oko 50 kg, ali se podaci mogu dosta razlikovati u zavisnosti od sorte. [11]

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE Minimalna temperatura klijanja iznosi 1 - 2 °C, a optimalna oko 30 °C. Pri temperaturi oko 7 do 9 °C seme mnogo brže niče. Optimalna temperatura za intezivan vegetativan rast iznosi oko 20 °C. Konoplja može izdržati niske temperature do -4 °C. Konoplja ima velike potrebe za vodom. Najviše vode zahteva u razdoblju od formiranja pupoljakaa do cvetanja u konoplje za vlakno, a do zrelosti u konoplje za seme. Konoplja je biljka kratkog dana. Skraćivanjem dnevnog osvetljenja ubrzava se razvoj biljke, smanjuje se njena visina, a nastaju i promene u građi i obliku lista. Pravilnom gustinom sklopa i rasporedom biljaka osigurava se najbolje korišćenje svetlosti. Najbolja zemljišta za gajenje konoplje su černozemi, aluvijalna tla i livadske crnice. Koliko konoplja reaguje na kvalitet zemljišta vidi se po tome da će ona u malom prostoru, ako je tlo heterogeno (neujednačeno), znatno varirati u visini i ukupnom razvoju, pa se konoplja uzima kao kultura koja je pokazatelj plodnosti tla. Najbolje predkulture za konoplju su okopavine đubrene stajskim đubrivom (krompir, šećerna repa), strna žita, kukuruz i zrnaste mahunarke. Usled proizvodnje na relativno malim površinama, konoplja se po pravilu ne gaji u specifičnim konopljarskim plodoredima. To je biljna vrsta koja podnosi češće vraćanje na istu parcelu,odnosno uz upotrebu stajnjaka može se gajiti i u monokulturi dve do tri godine bez značajnijeg smanjenja prinosa. U praksi se konoplja najčešće gaji nakon strnih žita, posle kojih ostaje dovoljno vremena za blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta. Konoplja je jara kultura, pa se za nju zemljište obrađuje po sistemu obrade za jare kulture. Posle ranih predkultura ore se strnište na oko 10 cm dubine, zatim se u prvoj polovini kolovoza izvodi letnje oranje na dubini oko 20 cm. Preporučljivo je ravnanje površine. U jesen se obavlja duboko oranje (do dubine 40 cm). Poslije kasnijih predkultura, izvodi se pliće oranje posle žetve/berbe određene kulture i u jesen duboko ore. Na izlasku iz zime ili u rano proleće, kad se zemljište dovoljno prosuši treba drljačama da se zatvori zimska brazda, a pred setvu setvospremačem priprema se zemljište za setvu. Na osrednje plodnim zemljištima đubrenjem treba dati 150 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i 120 kg/ha kalijuma. Prihrana se može izbeći jer konoplja ima kraću vegetaciju, pa se sva hraniva mogu aplicirati u dubokoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta. Tada se daje nešto više azota u osnovnoj obradi, a ostatak u pripremo tla za setvu. Dobro je koristiti i ureu jer ona ima dugo delovanje i ne ispire se. Za setvu treba koristiti kvalitetno dorađeno i sertifikovano seme, a setvu obaviti na vreme i u dobro pripremljeno zemljište. Setva se obavlja u prvoj polovini aprila, kada se zemljište zagreje na 10 ⁰C. Ukoliko se gaji zbog proizvodnje vlakna, setva je gušća. Ukoliko se gaji zbog proizvodnje semena ili cveta setva je ređa. Količina semena za setvu konoplje za vlakno je 60-80 kg/ha, za seme i vlakno 40-60 kg/ha, za seme i cvet 20-40 kg/ha na razmaku 60-70 cm, a za vlakno 25-30 cm međuredno. Dubina setve zavisi i kreće se od 2-4 cm na težim zemljištima i pri ranijoj setvi, i 4-6 cm na lakšim zemljištima i pri kasnijoj setvi. Posle setve treba povaljati zemljište. U konoplji za vlakno ne treba suzbijati korove jer ona brzo raste i guši ih. U proizvodnji konoplje za seme 2/3 muških biljaka treba odstraniti kada se raspoznaju (kad im se razviju cvjetovi), a sve se odstranjuju nakon oplodnje. Ako se obavlja prihrana, onda se s njom počinje kada je biljka u fazi 3 para listova. Kultivacija se sprovodi pri uzgoju konoplje za seme i to nakon kiše, kada se zemljište dovoljno prosuši.

Problem u žetvi predstavlja dvodomnost jer se muške i ženske biljke nejednolično razvijaju i sazrevaju. Muške biljke ranije sazrevaju, pa se u kombinovanom gajenju prvo one žanju. Semenska konoplja žanje se kada je najveći deo semena sazreo. Seme treba osušiti da vlažnost iznosi ispod 10 % . Konoplja za vlakno žanje se nakon oplodnje (prva polovina avgusta). Žetva se obavlja specijalnim kosilicama ili bočnim kosama kao i najsavremenijim kombajnima (Slika 2.). Ako se konoplja gaji radi proizvodnje vlakna stabljika se mora prosušiti, zatim se kupe i vežu u snopove (20-ak cm u promeru) i ostavljaju na vazduhu i

suncu da se potpuno osuše, nakon čega se odvoze na preradu. [11] U našim uslovima konoplja se može gajiti najčešće radi proizvodnje semena ili ređe radi proizvodnje cvasti. Prinosi koji se postižu mogu dostići i do 2.000 kg/ha, ali kod nas se najčešće kreću oko 1.000 kg/ha zrna i oko 10.000 kg/ha stabla. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30%, a sadržaj vlakna u stabljici je od 16 do 30%.

7




ZAKLJUČAK Iz svega navedenog može se zaključiti da se pojavom sintetičkih prediva i strogim zakonskim ograničenjima konoplja sve manje gajila u sveti i kod nas. Promena propisa i sve češće korišćenje konoplje u ishrani i izradi novih pre svega kompozitnih materijala rezultirala je većom potražnjom za konopljom kao sirovinom. U Srbiji su pojedina udruženja preuzela pionirski posao zasnivanja proizvodnje konoplje pomažući proizvođačima oko nabavke semena, plasmana proizvoda i dobijanja neophodnih dozvola. Sve govori u prilog da je ovo veoma korisna biljka čijom proizvodnjom se može ostvariti veći profit nego gajenjem uobičajenih ratarskih kultura. Izborom jednodomih sorti sa malim sadržajem TCH olakšava se proizvodnja i ispoštovaće se strogi propisi koji regulišu sadržaj THC.

Literatura: [1] Government of Canada, 2013: Industrial Hemp, Agriculture and Agrifood Canada

[2] Robins, L., et al., 2013: Economic Considerations for Growing Industrial Hemp: Implications for Kentucky's Farmers and Agricultural Economy (PDF), Department of Agricultural Economics, University of Kentucky [3] Conde Nast, 2014: Nutrition Facts for Hemp Seeds (shelled) per 100 g serving, Custom Analysis, Condé Montrose Nast, New York [4] Callaway, J. C., 2004: Hempseed as a nutritional resource: An overview (PDF). Euphytica - Kluwer Academic Publishers [5] House, J.D., Neufeld, J., Leson, G., 2010: Evaluating the quality of protein from hemp seed (Cannabis sativa L.) products through the use of the protein digestibility-corrected amino acid score method, Journal of Agricultural and Food Chemistry 58 (22) [6] Cronin, M., 1995: Hemp fashions are clean, comfy, and legal, The Free Lance-Star [7] Composites World, 2006: Thermoformable Composite Panels (PDF) [8] Hemp Plastics (UK) Ltd., 2013: Polymer Handbook, Hempplastic.com

[9] Lotus announces hemp-based Eco Elise, 2013: A new type of "green" Car, Transport20.com [10] Mercedes-Benz, 2013: Green Cars, Fuel Efficiency and the Environment, Mbusa.com [11] Gagro M., 1998: Industrijsko i krmno bilje, Zagreb

8




TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ŠEĆERNE REPE

Jovan Bojić, dipl.ing.

Izvod: Pravilnom tehnologijom proizvodnje šećerne repe možemo doprineti povećanju prinosa i kvaliteta iste. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je sve agrotehničke mere počev od plodoreda, đubrenja, osnovne i predsetvene pripreme zemljišta,setve, nege i vađenje odraditi na vreme i što kvalitetnije. Ključne reči: šećerna repa, tehnologija proizvodnje, stabilni prinosi.

TECHNOLOGY OF PRODUCTION OF SUGAR BEETS B.Sc. Jovan Bojić

Abstract: Proper technology of production of sugar beet, we can contribute to increase the yield and quality of the same. To achieve this it is necessary to all cultural practices ranging from crop rotation, fertilization, basic and pre-sowing soil preparation, sowing, care and quarrying carried out on time and the best quality. Key words: sugar beet, production technology, stable yields. Uvod Savremena arotehnika u proizvodnji šećerne repe Zaključak Literatura

UVOD

Šećerna repa se gaji radi korena iz koga se tehnološkim postupkom dobija šećer. U našoj zemlji šećerna repa se gaji na površini od 60 do 75000 ha. U proteklom periodu zapažena su velika kolebanja u prinosu i kvalitetu šećerne repe. Samo primenom pune agrotehnike možemo doći do visokih prinosa i kvaliteta šećerne repe, što će uticati na isplativost njenog gajenja. .

SAVREMENA AGROTEHNIKA U PROIZVODNJI ŠEĆERNE REPE

Savremena agrotehnika obuhvata gajenje šećerne repe u plodoredu, obradu zemljišta, đubrenje, setvu, negu useva i vađenje. PLODORED - Šećernu repu treba gajiti u plodoredu i na istu parcelu može se vratiti posle 4-5 godina. Nepoštovanje plodoreda i češće gajenje šećerne repe na jednoj parceli dolazi do povećanja brojnosti štetočina, takođe dolazi do povećanja brojnosti patogena, a takođe se povećava i brojnost korova. Sve ovo ukazuje na neophodnost gajenje šećerne repe u plodoredu. Najbolji predusevi za šećernu repu su ozime i jare strnine jer napuštaju rano zemljište što nam omogućava blagovremenu pripremu. Posle strnih žita dobri predusevi su i jednogodišnje mahunarke. Šećerne repa kao predusev može biti podesna za strna žita jer obogaćuje zemljište organskom materijom. Vađenje korena predstavlja jedan oblik plitke obrade tako da se priprema za setvu ozimih žita može izvršiti redukovanom obradom [1]. OBRADA ZEMLJIŠTA – Obuhvata osnovnu obradu i predsetvenu pripremu. U poređenju sa drugim kulturama šećerna repa ima najveće potrebe u pogledu vremena, dubine i kvaliteta obrade [1]. Osnovnu obradu izvršiti na dubinu 30 do 35 cm. Pre dubokog oranja treba rasturiti i uneti celokupnu količinu P i K i deo N. U jesen ako nam vremenski uslovi dozvole trebalo bi izvršiti ravnanje zemljišta da bi se u proleće što manje gazilo. Predsetvena priprema ima za cilj da se stvore optimalni uslovi za svako posejano seme [2]. Idealno bi bilo da se predsetvena priprema izvši na dubinu 5 do 6 cm, što se u praksi retko postiže, te se ona izvodi najčešće na 8 do 10 cm dubine. Pri ovakvoj pripremi jedan deo semena se poseje dublje što se kasnije odražava na nicanje. ĐUBRENJE – Za postizanje visokih prinosa neophodna je dobra obezbeđenost zemljišta sa hranivima. Prinos korena šećerne repe i procenat šećera u direktnoj su zavisnosti od količine hraniva koji su pristupačni biljkama. Prinosom korena od 50 t/ha i odgovarajuće količine nadzemne mase šećerne repa iz zemljišta iznese oko 220 kg N, 73 kg P i 276 kg K [1]. Količina hraniva koju ćemo uneti u zemljište zavisi od planiranog prinosa i sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu koji se utvrđuju analizom zemljišta. U zavisnosti od obezbeđenosti zemljišta potrebno je uneti 100 do 120 kg N,

9




80 do 100 kg P i 120 do 140 kg K. Celokupnu količinu P i K i jednu trećinu N uneti u jesen,a preostalu količinu N predsetveno. SETVA – Setvu šećerne repe treba početi kad se zemljište zagreje na 6 – 7° C. Seme se seje na dubinu 2-4 cm, na međuredno rastojanje 50 cm, a rastojanje u redu 17-18 cm. Cilj je da u vreme vađenja bude 80 – 100000 biljaka po hektaru. Sa ovim brojem biljaka i adekvatnom ishranom dobićemo maksimalan prinos i kvalitet šećerne repe. U našim uslovima setva počinje od prve dekade marta pa do prve dekade aprila. Ukoliko vreme dozvoli trebalo bi iskoristiti prve rokove setve jer se usev tada brže razvija i otporniji je na napad repine pipe i ostalih štetočina. Nedostatak ove rane setve je osetljivost useva šećerne repe na kasne prolećne mrazeve koji mogu dovesti do propadanja useva šećerne repe i njenog presejavanja. NEGA USEVA – Nega useva šećerne repe obuhvata zaštitu od štetočina, korova i bolesti, a takođe i međuredno kultiviranje. Zaštita šećerne repe od štetočina počinje odmah po nicanju useva i njegove zaštite od sive repine pipe. Ukoliko ovoj meri ne posvetimo dovoljno pažnje može doći do uništenja useva i njegovog presejavanja. Takođe važna mera nege je zaštita useva od korova koje se izvodi primenom herbicida. Jedna od najvažnijih mera nege je i zaštita useva od bolesti. Najvažnija bolest koja se javlja na šećernoj repi je siva pegavost lista Cercospora beticola. Zaštita useva od cerkospore izvodi se više puta u toku vegetacije, primenom određenih fungicida registrovanih za tu namenu. Ukoliko se ova mera ne izvede pravilno i na vreme dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta šećerne repe. Važna mera nege je međuredno kultiviranje. Ovom merom razbijamo pokoricu u usevu, vrši se provetravanje zemljišta na koje usev šećerne repe povoljno reaguje, a takođe se uništavaju i korovi koji su preostali posle tretmana herbicidima. VAĐENJE ŠEĆERNE REPE – Repu vaditi u tehnološkoj zrelosti i prema preradnim kapacitetima šećerana da bi koren što manje stajao na lageru. Vađenje šećerne repe se obavlja sa linijama za vađenje i kombajnima. Rad sa kombajnima za repu je racionalniji tako da se u novije vreme sve više površina vadi istim. Prinosi korena šećerne repe variraju ali treba istaći da nove sorte imaju veliki genetski potencijal i treba težiti da prinosi budu preko 60t/ha i na taj način obezbediti isplativost gajenja šećerne repe.

ZAKLJUČAK

U tehnologiji proizvodnje šećerne repe sve agrotehničke mere su jednako važne, a visinu prinosa odrediće ona agrotehnička mera koja je najlošije urađena. Greška koja je učinjena kod jedne od ovih mera ne može se popraviti forsiranjem druge agrotehničke mere. Poštujući osnovne principe ove proizvodnje počevši od izbora zemljišta, plodoreda, obrade, đubrenja i nege pa sve do vađenja mogu se ostvariti visoki prinosi i kvalitet šećerne repe.

LITERATURA

[1] R. Milošević, S. Manojlović, Ž. Jankulovski, Smiljka Obradović i J. Popin - Optimizacija đubrenja šećerne repe, 1989 [2] Đ.Glamočlija, - Ratarstvo, 2012

10




ZNAČAJ AZOTA KAO MAKROELEMENTA U ISHRANI BILJAKA

dr Vladimir Marić

Izvod: Da bi se iskoristio genetski potencijal rodnosti sorti i hibrida, neophodno je obezbediti optimalne uslove ishrane biljaka tokom cele vegetacije. Za racionalnu upotrebu azota u biljnoj proizvodnji potrebno je poznavati, sa jedne strane, zahteve gajenih biljaka po pojedinim fazama rasta i razvića, a sa druge dinamiku pristupačnih oblika azota u zemljištu tokom vegetacije [1]. Prema zastupljenosti u biljkama azot je makroelement. Biljke ga usvajaju u većoj količini iz spoljne sredine, a u isto vreme spada u grupu neophodnih odnosno esencijalnih elemenata, jer njegov nedostatak izaziva specifične fiziološke i morfološke poremećaje, što se nepovoljno odražava na prinos i kvalitet proizvoda. Ključne reči: azot, potrebe biljaka, đubrenje

IMPORTANCE OF NITROGEN IN PLANT NUTRITION AS MACROELEMENT

Abstract: In order to utilize the genetic yield potential of varieties and hybrids, it is necessary to ensure optimal conditions for plant nutrition throughout the growing season. For the rational use of nitrogen in crop production is necessary to know, on the one hand, the requirements of cultivated plants at certain stages of growth and development, and on the other the dynamics of available forms of nitrogen in the soil during the growing season [1]. According to the presence of nitrogen in plants is macro. Plants adopt it in large quantities from the environment, but at the same time is among the necessary and essential elements, because his lack of triggers specific physiological and morphological disturbances which adversely affects the yield and quality of products. Keywords : nitrogen, nitrogen needs of plants, fertilization

Uvod Usvajanje azota Nedostatak i suvišak azota Đubrenje azotom Zaključak Literatura

UVOD

Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja koja su značajna za život biljaka. Nukleinske kiseline, proteini, enzimi i hlorofil su samo neka od njih, zbog čega se azot često naziva ,,pokretačem" rastenja biljaka. Kao neophodan makroelement azot utiče na rast stabla i korena, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima, kvalitet proizvoda i veoma često presudno utiče na prinos. Iz tog razloga azotna đubriva se redovno primenjuju pri gajenju ratarskih i povrtarskih biljaka. Većina gajenih biljaka odlikuje se velikom potrebom za azotom i zato je značajno da su dobro obezbeđene ovim elementom u toku cele vegetacije. Naročito velike količine azota nagomilavaju biljke koje se odlikuju velikom vegetativnom masom.

11




USVAJANJE AZOTA

Biljke mogu usvajati azot preko korena i nadzemnih organa. U obezbeđivanju biljaka azotom njegovo usvajanje preko korena ima presudni značaj [2]. Azot je u prirodi prisutan u različitim oblicima: molekularnom N2, u obliku oksida NOx, zatim u vidu nitrata, amonijaka, amonijuma, u organskom obliku, u obliku složenih i prostih azotnih jedinjenja. Najznačajniji oblici azota u ishrani viših biljaka su nitratni i amonijum jon. Možemo reći da sadržaj mineralnog azota u zemljištu, a samim tim i usvajanje od strane biljaka,zavisi od tipa zemljišta, načina iskorišćavanja zemljišta, sistema obrade, temperature, vlažnosti i sadržaja vazduha. Sadržaj mineralnog azota u zemljištu varira, ne samo u toku različitih godišnjih doba, već i u toku meseci, a i nedelje. Pristupačnost pojedinih oblika azota za biljke u najvećoj meri zavisi od klimatskih, a naročito od edafskih činilaca. Tako u dobro aerisanim zemljištima preovladava nitratni oblik azota, dok je amonijum oblik prisutan u zemljištima u kojima je proces nitrifikacije inhibiran, na primer u plavnim zemljištima, ili u uslovima niskih temperatura [3].

NEDOSTATAK I SUVIŠAK AZOTA

Nedostatak azota kod biljaka može se primetiti na skeletnim, peskovitim, organskom materijom siromašnim zemljištima. Međutim, na takvim zemljištima se biljke retko gaje pa se nedostaci retko uočavaju. Na zemljištima koja su dobro obezbeđena azotom može doći do prolaznog nedostatka, ako se posle jakih kiša ili prekomernog navodnjavanja na površini zemljišta duže zadržava voda, usled čega dolazi do ispiranja nitrata u dublje slojeve. Nedovoljna ishrana azotom izaziva specifične promene u metabolizmu i morfološkoj i anatomskoj građi biljaka. Usled nedostatka azota rast biljaka je znatno smanjen. Biljke su niže, porast listova je usporen, oni su manji, često uži i to posebno mlađi listovi. Broj listova po biljci, u početnoj fazi nedostatka azota se ne menja, ali usled usporenog obrazovanja novih listova, kasnije je broj listova znatno manji. Površina pojedinačnih listova i ukupna površina listova po biljci se smanjuje. U uslovima nedostatka azota listovi zauzimaju više uspravan položaj, lisna drška je izdužena, a liska je tanja i manje naborana [4]. Azot je u biljkama dobro pokretljiv i zahvaljujući tome brzo se premešta iz starijih listova u mlađe.

PRILOG : Slika 1,2

Preobilna ishrana azotom ponekad se teško uočava, pošto ne izaziva uvek morfološke promene. Zato razlikujemo fiziološki višak azota, koji izaziva promene u metabolizmu, anatomskoj i morfološkoj građi i prinosu biljaka, od ekonomskog koji se ogleda samo u prekomernom nakupljanju azote u biljkama, obično bez vidljivih znakova. U slučaju ekonomskog viška ne ostvaruje se očekivano povećanje prinosa i pozitivan novčani efekat. Prekomerna ishrana azotom podstiče rastenje vegetativnih organa usled čega su biljke suviše bujne. Kod žita se povećava bokorenje, što se u ekstremnim slučajevima nepovoljno odražava na prinos. Sekundarna stabla u tom slučaju kasnije izbijaju, što izaziva neujednačenost u sazrevanju. listovi su tamnozeleni, širi, duži, imaju veću površinu i odlikuju se većim sadržajem vode. Kod šećerne repe višak azota dovodi do smanjenja sadržaja šećera u korenu [5]. Jednostrana upotreba većih količina azota podstiče izduživanje stabla i to može da izazove poleganje kod žita.

ĐUBRENJE AZOTOM

Cilj đubrenja je postizanje visokih i stabilnih prinosa, poboljšanje kvaliteta proizvoda i podizanje nivoa plodnosti zemljišta do optimalnog. Da bi se ispoljio puni efekat đubrenja azotom, kao i kod ostalih agrotehničkih mera potrebno je da su sve druge agrotehničke mere izvršene blagovremeno i kvalitetno [3] kao i da su ekološki uslovi za to optimalni. Način đubrenja biljaka zavisi od zemljišnih i klimatskih uslova, što znači da nema opštih preporuka za sve regione bez prethodnog prilagođavanja ekološkim uslovima.

12




Uticaj vremenskih prilika (temperature i vlage) je velik na dinamiku mineralnog azota u zemljištu i usvajanje od strane biljaka. Zato se godišnje doze azotnih đubriva najčešće dele na dva ili tri dela , što je naročito važno za rejone u kojima ima dosta padavina kao i na peskovitom zemljištu. Zemljišta sa većim sadržajem ukupnog azota po pravilu imaju više humusa u sebi, pa su i plodnija. Takva zemljišta su podeljena u tri klase:

PRILOG : Tabela 1 Za racionalnu primenu azotnog đubriva potrebno je znati zahteve biljaka u azotu, što se utvrđuje u poljskim ogledima sa rastućim dozama azota, zatim stvarno stanje mineralnog azota u zemljištu u rano proleće ispitivanjem količine mineralnog azota (NO3 + NH4-N) i proceniti mineralizujuću sposobnost zemljišta.

PRILOG : Tabela 2

ZAKLJUČAK Azot je ključni element u gajenju biljaka i najčešće je ograničavajući činilac ostvarenja visokih i stabilnih prinosa ratarskih i povrtarskih kultura. Đubrenje azotom je specifično zato što je mineralni, pristupačni oblik azota za biljku iz zemljišta, sa jedne strane podložan gubicima u vidu ispiranja zbog svoje mobilnosti u zemljištu i denitrifikaciji, a sa druge strane povećanju sadržaja usled mineralizacije organske materije zemljišta. Precizno određivanje količine azota iz đubriva je važno, jer nedostatak, a takođe i suvišak utiču negativno na prinos.

LITERATURA

[1] Bogdanović, D. (1986): Kretanje azota po profilu u zavisnosti od vlage i temperature zemljišta pri različitim dozama i sistemima primene đubriva. Zbornik referata, XX Seminar agronoma, 42 - 56, Kupari. [2] BassiriRad, H., Thomas, R.B., Reynolds, J.F. and Strain, B.R. (1996): Differential responses of root uptake kinetis of NH4

+ and NO3-

to enriched atmospheric CO2 concetracion in field - grown loblolly pine. Plant, Cell and Environment 19, 367 -371 [3] Kresović, M., Blagojević, S. (2005): Kruženje azota u prirodi. Monografija: Azot - agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti. (R. Kastori ed.), p. 17-31, Novi Sad [4] Kastori, R. (1983).: Uloga elemenata u ishrani biljaka. Matica srpska, Novi Sad [5] Marinković, B., Crnobarac J., Balešević, S., Rajić, M. (1997): Prilagodavanje tehnologije proizvodnje šećerne repe planiranom prinosu i agroekološkim uslovima."Zbornik radova'' Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 29 , 463-473

13




PRILOG

Slika 1, 2 Simptomi nedostatka azota na kukuruzu i suviška na pšenici

Tabela 1. Klasifikacija zemljišta prema sadržaju ukupnog azota

% N Klase obezbeđenosti zemljišta

< 0,10

Siromašno

0,10 - 0,20

Srednje obezbeđeno

> 0,20

Dobro obezbeđeno

Tabela 2. Izvori azota za potrebe gajenih biljaka (Scharpf, 1977)

Mineralizujuća sposobnost zemljišta

PROCENA

I Mineralni azot iz zemljišta Rezerve mineralnog azota na početku vegetacije

MERENJE

DOZIRANJE

II Azot iz đubriva

14

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Autonomne Pokrajine Vojvodine Poljoprivredna Savetodavna Služba AP

Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝ Priređivač: PSS Sremska Mitrovica d.o.o. Sremska Mitrovica

Godina 4, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2015.

PRAVILA DRŽANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA Graovac Željko dipl. Ing.

Pravila o zaštiti zdravlja životinja,lancu proizvodnje hrane životinjskog porekla,dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, postavljaju zahteve da zemlje u razvoju prihvate usvojene međunarodne propise ,standarde i procedure koji bi trebalo da budu osnova za konkurentnost, uključivanje i opstanak na evropskom i svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda.Sve farme koje žele da proizvedu bezbednu hranu visokog kvaliteta,uz očuvanje dobrobiti životinja i pravilno upravljanje zaštitom životne sredine,moraće da prihvate međunarodno standardizovane procedure proizvodnje. Ključne reči : dobrobit životinja,pravilnik,konkurentnost.

RULES OF KEEPING DOMESTIC ANIMALS Graovac Željko dipl. Ing.

Abstract :New rules on the protection of animal health, the food chain of animal origin, animal welfare and environmental protection, sets requirements for developing countries to accept the adoption of international regulations, standards and procedures that should be the basis for competitiveness, and becoming the European and world proizvoda.Sve market of agricultural farms that want to produce safe food products of high quality, while preserving the welfare and proper environmental management, will have to accept an internationally standardized procedure of production. Key words: animal welfare, regulation, competitiveness.

Zakonsko uređenje o dobrobiti životinja Način držanja i uzgajanja teladi Način držanja i uzgajanja svinja Zaključak

ZAKONSKO UREĐENJE O DOBROBITI ŽIVOTINJA

Evropska unija je donela niz pravnih normativa koji direktno utiču na stočarsku proizvodnju ,a koje je i Republika Srbija ugradila u svoje zakone i pravilnike koji se odnose na stočarsku proizvodnju.Zahtevi koji se postavljalju kroz zakone, pravilnike i preporuke direktno će uticati na izgradnju ili adaptaciju i opremanje objekata u govedarstvu,svinjarstvu i živinarstvu sa ciljem ispunjena određenih uslova u odgoju goveda,svinja i živine koje pred naše poljoprivredne proizvođače postavljaju evropske norme. Zakonom o dobrobiti životinja, uređuje se dobrobit životinja,prava ,obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica,odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja,postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja,zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života ,držanju,uzgoju,prometu,prevozu,klanju i sprovođenju ogleda na životinjama,kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja. Na osnovu člana 18.stav 4, Zakona o dobrobiti životinja, Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, donosi Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje ,prostorija i opreme u objektima u kojima se drže,uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe,načinu držanja,uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja,kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama.

NAČIN DRŽANJA I UZGAJANJA TELADI

Pravilnikom o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje ,prostorija i opreme u objektima u kojima se drže,uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe,načinu držanja,uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja,kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama,definisani su u članu 10.ovoga pravilnika,uslovi o izgledu,kvalitetu i veličini objekta,tj. prostoru koji treba da se obezbedi, kao i potrebnoj opremi koju objekat mora da poseduje za držanje i odgoj teladi. Članom 11. je definisano da telad od 8 nedelja starosti se drže u grupi,da svako tele mora da ima dovoljno prostora da može da se okrene ,ustane i legne i za njega mora da se obezbedi najmanja površina poda u odnosu na telesnu masu i to:

15




1. 1,5 m² za tele koje ima manje od 150 kg žive vage, 2. 1,7 m² za tele od 150 kg do 220kg žive vage, 3. 1,8 m² za tele koje ima više od 220 kg žive vage, Ovo važi i za vlasnike koji uzgajaju manje od 6 teladi

SLIKA 1.

U ovom članu zakona je takođe definisano kada i u kakvom boksu može tele da se drži tj. da boks mora biti širine najmanje kolika je visina grebena teleta a dužina boksa najmanje jednaka dužini teleta. U članu 13 se navodi da se telad ne smeju držati vezana i da im se ne sme stavljati brnjica,da telad koja se drže u grupi mogu da budu vezana samo dok se hrane mlekom ili mlečnom zamenom,ne duže od jednog sata. SLIKA 2.

SLIKA 3.

Ovim pravilnikom,Članom 14 se definiše da ishrana i napajanje teladi mora biti primerena starosti,težini i fiziološkim potrebama životinja u cilju njihovog zdravlja i dobrobiti te da se ishrana mora obavljti najmanje dva puta dnevno.

NAČIN DRŽANJA I UZGAJANJA SVINJA

Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje ,prostorija i opreme u objektima u kojima se drže,uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe,načinu držanja,uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja,kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama,članom 16.ovog definiše kakvi treba da budu podovi bosova u kojima se drže svinje,kakva treba da prostor i pregrade.Članom 17. je definisano da svakom zalučenom prasetu ili tovljeniku mora da se obezbedi najmanja površina poda u odnosu na telesnu masu i to:

1) 0,15 m² za životinju koja ima manje od 10 kg žive vage; 2) 0,20 m² za životinju od 10kg do 20 kg žive vage; 3) 0,30 m² za životinju od 20 kg do 30 kg žive vage; 4) 0,40 m² za životinju od 30kg do 50 kg žive vage; 5) 0,55 m² za životinju od 50 kg do 85 kg žive vage; 6) 0,65 m² za životinju od 85 kg do 110 kg žive vage; 7) 1,00 m² za životinju koja ima više od 110 kg žive vage;

Najmanja površina poda koja mora da se obezbedi za svaku suprasnu nazimicu iznosi 1,64 m² ,a za svaku krmaču 2,25 m². SLIKA 4.

Ako se u grupi nalazi manje od 6 suprasnih nazimica i/ili krmača, površina poda se mora uvećati za 10% po životinji a ako se u grupi nalazi 40 i više nazimica i/ili krmača površina poda se može umanjiti za 10% po životinji u odnosu na predhodno navedenu kvadraturu poda. Za svaku suprasnu nazimicu mora da bude obezbeđeno najmanje 0,95 m² čvrstog poda a za krmače to mora biti najmanje 1,30 m² čvrstog poda od ukupne površine poda(sa rešetkastim-drenažnim delom poda) koje se moraju obezbediti za nazimice i krmače.Drenažni otvori mogu da zauzimaju najviše 15% površine poda. Za pojedine kategorije svinja koje se drže na podu sa betonskim rešetkama,potrebno je obezbediti da najveći razmak između rešetki iznosi :

1. za sisančad 11mm 2. za zalučenu prasad 14 mm 3. za tovljenike 18 mm 4. za nazimice i krmače 20 mm

Širina betonske rešetke za sisančad i zalučenu prasad treba da iznosi 50 mm,a za tovljenike,nazimice i krmače 80 mm.

16




SLIKA 5.

Pored toga što je pravilnikom propisano koliki otvori mogu biti na podovima sa betonskim rešetkama propisano je i koliko luksa mora da je osvetljenje ,koliko decibela sme da bude buka i da se svinje moraju hraniti najmanje jedanputa dnevno pa i to da svinjama mora biti na raspolaganju materijal odnosno predmet za zadovoljenje njihovih etoloških potreba da bi se sprečilo griženje repova i drugi poremećaji u ponašanju svinja. Takođe je ovim pravilnikom definisano koje su to intervencije dozvoljene da se vrše na svinjama a koje se ne izvode u cilju lečenja. Što se tiče načina držanja pojedinih kategorija svinja,ovim pravilnikom se definiše da se nerastovi moraju držati u boksu površine najmanje 6m² a ako se u boksu u kome se drži nerast obavlja i pripust onda površina boksa mora da bude najmanje 10 m². SLIKA 6.

Krmače i nazimice se po ovom pravilniku od 4 nedelje nakon osemenjavanje pa do poslednje nedelje pre očekivanog prašenja drže u grupama. Ako se u objektu drži manje od 10 krmača ili nazimica one se mogu držati i u individualnim boksovima. Svaka suprasna krmača ili nazimica mora da ima mesto za prašenja(boks) koji koji ima pregaradu kojom se odvaja prostor za prašenje od ostalog dela boksa. SLIKA 7. Prasad sisančad moraju da budu smeštena u dovoljno zagrejan prostor,udoban i suv,koji mora da ima slamu ili neki drugi material za ležanje,tako da sva prasad istovremeno mogu leći.Ovim pravilnikom je definisano i to kada se prasad mogu zalučiti pre 21 prvoga dana starosti,zatim kako se i kada formiraju grupe odlučenih prasadi.

SLIKA 8.

ZAKLJUČAK

Zahtevi koji se postavljalju kroz zakone, pravilnike i preporuke, traže nova finansijska ulaganja što naša govedarska i svinjarska proizvodnja neće moći da izdrži,stoga je za očekivati da stočari u budućem period dobiju veća finansijska sredstva kroz subvencije,povraćaje dela uloženog novca u inveticije u stočarstvu ili povoljne kredite,za ispunjenje ovih zahteva,čime bi se stvorili uslovi za opstanak na evropskom i svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda.

LITERATURA

[1] Službeni glasniku RS” broj 6/10

17




Slika 1.Grupni boks za telad

Slika 2. Boks za telad

Slika br.3.Boksovi za telad

18




Slika br.4. Boksovi za svinje

Slika br.5.Rešetkasti pod

Slika br.6. Boks za nerastove

19




Slika br.7.Boks za prašenje

Slika br.8.Grejna ploča u boksu za prašenje

20




ENZIMI I NJIHOVA ULOGA U ISHANI SVINJA

Lale Andonović, dipl. inž.

Izvod: Smisao korišćenja enzima kao aditiva stočnoj hrani sadržan je u činjenici da ih svinje poseduju nedovoljno ili čak ni malo. Ovo se posebno odnosi na enzyme koji razgrađuju neskrobne polisaharide. Dodati enzimi utiču na povećanje kapaciteta endogenih enzima I poboljšavaju svarljivost hrane. Pravilnim izborom multi enzimskih preparata u odnosu na tipove hraniva kao I određivanjem njihove optimalne koncentracije, postižu se značajni pozitivni rezultati u iskoristivosti hraniva. Ključne reči: enzimi, aditivi, neskrobni polisaharidi, stočna hrana, iskoristivosti hraniva

ENZYMES AND THEIR ROLE IN THE DIET OF PIGS

B.Sc.Lale Andonovic

Abstract: The point of using enzymes as feed additives contained in the fact that they sow not have enough or even not at all. This applies particularly to the enzyme which breaks down non-starch polysaccharides. Add enzymes affect increase the capacity of endogenous enzymes and improves digestion of food. Proper selection of multi enzyme preparations in relation to the types of nutrients as well as determining their optimal concentrations, achieved significant positive results in the utilization of nutrients. Keywords: enzymes, additives, non-starch polysaccharides, animal feed, feed efficiency

Uvod

Poljoprivreda,a posebno stočarstvo imaju za cilj ostvarenje visoke proizvodnje uz što bolji kvalitet proizvoda, što u mnogome zavisi od genetskog potencijala životinja. Ispoljavanje genetičkog potencijala savremenih rasa i hibrida domaćih životinja moguće je samo ukoliko su njihove potrebe pokrivene svim neophodnim hranljivim materijama uz odgovarjuće ambijentalne uslove, zdravstvenu zaštitu i dr. Potrebe životinja u hrani mogu se zadovoljiti velikim brojem hraniva, a njihova hranljiva vrednost može se značajno razlikovati, pre svega zbog sadržaja pojedinih hranljivih materija, ali i zbog načina konzervisanja i obrade, promene hranljivih sastojaka u različitim uslovima, njihove interakcije, prisustva antinutritivnih materija, kontaminacije i dr. (1). Osnovni princip ishrane svih vrsta i kategorija domaćih i gajenih životinja je optimalno zadovoljenje potreba životinja u hranljivim materijama uz maksimalnu rentabilnost. To je i glavni razlog niza istraživanja koja su usmerena ka uključivanju u ishranu domaćih životinja, posebno nepreživara, supstanci koje bi povećale iskoristivost hraniva niže hranljive vrednosti. Međutim, ova hraniva sadrže i supstance koje u ishrani nepreživara negativno utiču na zdravlje životinja jer ometaju procese varenja, apsorpcije i iskorišćavanja hranjivih materija. To su u najvećem procentu neskrobni polisaharidi (NSP). S obzirom da svinje ne poseduju enzime za razgradnju neskrobnih polisaharida oni postaju neiskorišteni izvor energije koji biva izbačen iz organizma uz slabije iskorištenje skroba, proteina, masti. Posebno mesto među supstancama koje se koriste za povećanje iskoristivosti hraniva pripada enzimima. Razlog za njihovu primenu kao aditiva u ishrani domaćih životinja sadržan je u njihovom uticaju na povećanje kapaciteta endogenih enzima i poboljšanju svarljivosti hrane ( 2). Pored ovog treba istaći i važnu osobinu koju enzimi imaju u odnosu na druge slične aditive: organizam životinja ih poseduje i za organizam su enzimi prirodne, ''prepoznatljive'' supstance što ima poseban značaj sa apekta proizvodnje zdrave hrane ( 2).

Podela i značaj enzima Enzimi, kao aditivi, se u industriji hrane za životinje koriste tek poslednjih godina. Razlikujemo endogene enzime, (stvaraju se u digestivnom sistemu), biljne enzime, i egzogene enzyme (proizvode ih različite bakterije i plesni) koji se proizvode industrijski i dodaju hrani za životinje.

21




Uslovi, koje enzim kao uspešan aditiv hrani treba da ispuni su: 1) aktivnost pri normalnoj fiziološkoj pH vrednosti; 2) rezistentnost na nizak pH želuca i endogene proteolitičke enzime životinja (jer su enzimi po hemijskoj prirodi proteini); 3) stabilnost u toku dužeg perioda skladištenja; 4) termostabilnost (ovo je važno ako materijal ide na peletiranje – enzim ne sme biti inaktiviran pri kratkotrajnom zagrevanju na oko 70⁰C). (2)

Dodavanjem enzima u hranu vrši se otklanjanje antinutritivnih materija iz pojedinih hraniva, kao i povećanje energetske i hranjive vrednosti hraniva povećanjem dostupnosti pojedinih hranjivih materija za resorpciju. Pored ovog dodati enzimi koriste se kao dopuna aktivnosti endogenih enzima životinja, a i omogućavaju smanjenje izlučivanja neiskorišćenih hranjivih materija u spoljašnju sredinu. U nabrojane svrhe najčešće se koriste enzimi celulitičkog enzimskog kompleksa (celulaza i pektinaza), enzimi za razgradnju neskrobnih polisaharida (β-glukanaza, ksilanaze, α-galaktozidaza), proteaze, amilaze i fitaza (3). Efikasnost iskorišćavanja hraniva biljnog porekla, bogatih celuloznim kompleksom može se povećati upotrebom odgovarajućih enzimskih preparata koji sadrže celulolitičke enzime. (4). Dodavanje α-amilaze se preporučuje svim smešama namenjenim mladim i visokoproduktivnim životinjama čiji su obroci sastavljeni na bazi žitarica. Naročito veliki značaj amilaze je u ishrani prasadi jer nemaju dovoljno razvijen enzimski sistem za suvu hranu koja im se nudi već posle 10 dana života. (5). Fitaza poboljšava svarljivost fosfora iz fitinske kiseline i drugih hranljivih materija vezanih za fitinsku kiselinu u žitaricama, sačmama iz uljarica i njihovim nus proizvodima. Dodatkom fitaze smanjuje se količina dodatog neorganskog fosfora u hrani i omogućava povećanje energetske i amino kiselinske svarljivosti hrane, a uz to dovodi do smanjenog lučenje fosfora u životnu sredinu. Antinutritivne materije, supstance koje negativno utiču na zdravlje životinja jer ometaju procese varenja, apsorpcije i iskorišćavanja hranjivih materija. u ishrani nepreživara su u najvećem procentu rastvorljivi neskrobni polisaharidi. Neskrobni polisaharidi predstavljaju ugljene hidrate koji ulaze u sastav ćelijskih zidova biljaka, često se nazivaju sirova vlakna. i sadrže širok spektar polisaharida i to: - deponovane polisaharide u ćelijskom zidu (manani i galaktani) i - strukturne polisaharide u ćelijskom zidu (celuloza, pektini, arabani, ksilani i -glukani), (6)

NSP enzimi u ishrani nepreživara NSP imaju anti-nutritivna svojstva i depresivna za performanse životinja Povećan viskozitet u crevnom traktu kod životinja usled korišćenja hraniva kao što su ječam, pšenica, tritikale, suncokretova sačma dovodi do slabije pasaže hrane i otežanog usvajanja hranljivih materija. Svinje su u ovom slučaju podložnije crevnim infekcijama, a usled povećane apsorpcije vode izazvane prisustvom NSP sirovih vlakana, životinje pojačano konzumiraju vodu što ima za posledicu pojavu mokre i lepljive prostirke koja može biti veliki problem u objektima. Sve ovo dovodi do niza problema, pada proizvodnih rezultata, pada profitabilnosti i ekonomskih gubitaka u stočarskoj proizvodnji. Enzimski sistem životinja prilagođen je za varenje i iskorišćavanje mono- i disaharida (glikoza, fruktoza, laktoza), kao i deponovanih polisaharida (skrob), dok za preostale ugljene hidrate ne postoje enzimi. Od sastava polisaharida, naročito sadržaja NSP rastvorljivih u vodi, zavisi svarljivost pojedinih hraniva (6) (tabela 1). Hraniva kao što su ječam, pšenica, tritikale, suncokretova sačma su bogata ovakvim jedinjenjima. Potreba za ovim hranivima, u ishrani svinja, apsolutno je ekonomski opravdana. S obzirom da predstavljaju jeftine izvore energije i proteina ova hraniva doprinose raznovrsnosti smeše ali, što je možda i značajnije, i snižavanju troškova ishrane. Za maksimalno iskorišćenje ovih hraniva u obroku, pored enzima fitaze koji se koristi za bolju iskoristivost fosfora u hrani za životinje, neophodna je upotreba NSP enzima. NSP enzimi naročito su postali aktuelni kako su na svetskom tržištu poskupeli izvori energije u hrani za životinje. NSP enzimi deluju na ugljene hidrate koji se ne vare lako kod nepreživara. Za NSP enzime od posebnog značaja su β glukani, pentozani, arabinogalaktani, galaktomanani,ksilani i pektini. NSP enzimi za svinje uključuju asortiman enzimskih proizvoda koje sadrže pšenicu, ječam, tritikale, kukuruz i hjihove nus proizvode ili izvor proteina iz suncokreta,graška i/ili repičine sačme.

22



Godina 5, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2016. S obzirom da vrsta i količina polisaharida u pojedinim hranivima pokazuje značajne razlike, (tabela 2), i da neadekvatan nivo enzima može dovesti do negativnih rezultata u proizvodnji usled smanjene iskoristivosti hraniva, treba istaći značaj multienzimskih preparata, kao aditiva, sa pravilno izbalansiranim odnosima pojedinih enzima. (6) Dodavanjem enzimskih ‘’koktela’’ razgrađuju se ćelijski zidovi, čime se oslobađaju hranljive materije, povećava njihova dostupnost , a time I iskoristivost ( 2), (Tab. 3) Dodatkom ovih enzima omogućava se prekid anti-nutritivnih faktora,smanjenje viskoznosti, povećanje protoka crevnog sadržaja, poboljšanje dostupnosti hranljivih materija, smanjenje izlučivanja vode i smanjenje troškova ishrane.

Zaključak Primena enzima, a posebno NSP enzima, sa svojim inovativnim rešenjima i fleksibilnim alternativnima predstavlja mogućnost izbora postizanja optimalnih proizvodnih rezultata i zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja u intenzivnom uzgoju svinja koji se, u ovom slučaju, zasniva na prirodnim mehanizmima kao osnovi za proizvodnju zdrave i bezbedne hrane za ljude. Korišćenje NSP enzima našlo je svoje mesto u pogonima za proizvodnju hrane za životinje i na tržištu su već uveliko u ponudi proizvodi sa multienzimskim kopleksima ali ono mora da se zasniva na visokom stručnom i profesionalnom pristupu pri izboru vrsta enzima u odnosu na ciljni supstrat. Ovo omogućava uključenje u smeše i obroke i jeftina nekonvencionalna hraniva čime se smanjuje potreba za skupim proteinskim hranivima, a uz sniženje troškova ishrane. Takođe ovo je i jedan od načina da poljoprivredni proizvođači, kojima je odgoj svinja i proizvodnja svinjskog mesa glavna ili jedna od sporednih delatnosti na gazdinstvu, povećavaju ekonomičnost svoje proizvodnje s o bzirom da na otkupnu cenu tovljenika mogu da utiču malo ili ni malo.Samo na taj način proizvođačima ovi enzimi daju priliku da povećaju profit, postizanjem ujednačenijeg rasta ili povećanjem mase sa manjim utroškom hrane.

Literatura

1) Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B. : Agrosym 2010, 30 – 47, (2010) 2) Palić, D., Savić, S., Pejin, G.: Savremena poljoprivreda, 268-273 (1993) 3) Sinovec, Z., Ševković, N.: VI savetovanje o primeni premiksa u stočnoj hrani. Zbornik radova, 3-14, (1998) 4) http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/uloga-kiselina-enzima-i-betaina-kao-funkcionalnih-dodataka-hrani-za-

zivotinje 5) Đorđević, N., Dinić, B.: Hrana za životinje; Cenzore tech-Europe d.o.o. Aranđelovac, Srbija, 2007. 6) Z. Sinovec, D. Šefer: Vet. glasnik 58 (Dodatak 3 - 4) 455 - 468 (2004)

23



Godina 5, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2016. Tabela 1. Sadržaj i svarljivost NSP iz različitih hraniva Table 1. Content and digestibility of NSP from different feed Hranivo / Feed

Sojina sačma / Soybean meal

Sunc. sačma / Sunflower meal

Ječam / Barley

Pšenica / Wheat

Pšen. mekinje / Wheat bran

Gluten / Gluten

NSP, % / NSP, % 20 28 15 10 34 31 Svarljivost, %/ Digestibility, % 0 17 14 12 9 7

Tabela 2. Sadržaj NSP u nekim hranivima Table 2. NSP content in some feed

Hranivo / Feed NSP, ukupni g/kg SM / NSP , total g/kg DM

Pentozani / Pentosanes -glukani / -glucanes g/kg SM / g/kg DM % g/kg SM /

g/kg DM %

Pšenica / Wheat 90 12,0 13,3 4,3 4,8 Raž / Rye 117 36,2 30,9 16,7 14,3

Ječam / Barley 153 12,4 8,1 39,6 25,9 Ovas / Oats 208 5,7 2,7 28,2 13,6

Kukuruz / Maize 86 2,3 2,7 1,2 1,4 Mekinje pšen. /

Wheat bran 278 23,5 8,5 29,7 10,7

Sojina sačma / Soybean meal 204 16,8 8,2 0,5 0,2

Tabela 3. Proteolitički enzimi u smešama za prasad Table 3. Protelytic enzymes in diets for pigs

Enzim / Enzyme

Poboljšanje (%) / Improvement of

Prirast / Growth

Konverzija hrane Feed conversion

Protease ( bacterial) 13,8 9,9 Acid resistant protease 27,4 12,8 Protease/amylase/glucanase 15,0 19,3 Protease/cellulose 24,6 17,5 Protease/cellulose/amylase 12,1 8,4

aktuelni savetnik 2016 --pss sremksa mitrovica5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files... ·...

Documents