Logo (APV) i logo (PSS)

REPUBLIKA SRBIJASEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I UMARSTVO AP VOJVODINEPOLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUBA AP VOJVODINEAktuelni savetnik

Tema broja: Proizvodnja povra i krompira na otvorenom poljuGodina 1, broj 3, Sombor, Mart, 2012.

Prireiva: PSS Sombor doo Sombor2012. Novi SadS a d r a j

PREDGOVOR...............................................................................................................................3

Zoran Boca, Olivera Sekuli, Vladimir Sabado

Prednost industrijski proizvedenog rasada u odnosu na tradicionalan nain proizvodnje rasadaAdvantage of industrial produced seedlings than traditional produced seedlings.......................4

Vladimir Sabado

Izbor sorte kao nain unapreenja proizvodnje krompira u VojvodiniChoice of variety as way to improve potato production in Vojvodina .........................................8

Jelena Ivan, Vladimir Sabado

Sorta kao faktor unapreenja proizvodnje crnog luka direktnom setvom

Variety as factor of improvement production of red onion by direct drilling ............................12

Gordana Forgi

Integralni pristup kontrole tetoina u povrtarskoj proizvodnjiIntegral approach to control of pests in vegetable production .................................................16

Tatjana Veselinovi, Gordana Mrdak

Znaaj praenja kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis na svetlosnoj lampi u zatiti paprikeImportance of monitoring European corn borer Ostrinia nubilalis to the light lamp for protecting pepper.........................................................................................................................20

Jelena Perenevi

Znaaj prirodnih neprijatelja u suzbijanju tetnih lepidopteraThe natural enemies for warding of pestilent lepidoptera..........................................................24

Branislav Ogrizovi

Prskalice u zatiti povra na otvorenomSprayers in the crop protection of vegetables in the open ..........................................................26

Olivera Sekuli, Vladimir Sabado

Tehnologija preduvanja sveeg povraTechnology before storing fresh vegetables ................................................................................31

Gordana Forgi, Gordana Mrdak

Znaaj fitosanitarnih mera u uvanju povraThe influence of phytosanitary measures on preserving vegetables............................................34

Vladimir Sabado, Lazar Luki

Mogunosti upotrebe kompostiranog svinjskog stajnjaka u proizvodnji povra na otvorenom poljuThe possible use of composted swine manure in vegetable production area in the open field....38

PREDGOVORTrei broj Aktuelni savetnik posveen je temi pod naslovom Proizvodnja povra i krompira na otvorenom polju. Ova tema je veoma znaajna iz razloga to proizvodnja povra obuhvata veliki broj biljnih vrsta, veliki broj razliitih tehnologija proizvodnje uz razliite oblike navodnjavanja, irok spektar mera zatite povra i krompira od bolesti, tetoina i korova uz primenu razliitih naina i opreme u izvoenju iste.

Povre i krompir predstavljaju veoma osetljiv poljoprivredni proizvod koji treba, ne retko, veoma dugo uvati, a da bi to mogli potrebno je proizvesti kvalitetan i zdrav poljoprivredni proizvod uz kontrolisanu upotrebu sredstava za zatitu bilja.

Ova tema je interesantna i aktuelna s obzirom da je mart mesec vreme izbora sorte, rasada i naina proizvodnje nabavke semena i sadnog materijala, naina ubrenja i zatite povra i krompira.

Savetodavci i ostali poljoprivredni strunjaci Poljoprivredne strune slube Sombor doo, Sombor su se u deset objavljenih radova, potrudili da Vama, itaocima na osnovu svog znanja i rezultata priblie proizvodnju povra na otvorenom polju.

Poljoprivrednim proizvoaima na poetku jedne nove proizvodne godine, elimo puno uspeha sa nadom da e bar jedan deo napisanih saznanja primeniti na svojim poljima, kako mi to radimo na oglednom polju Poljoprivredne strune slube Sombor doo. Direktor PSS Sombor doo Sombor PSS APV OJ Sombor

Vladimir Sabado, dipl. ing.PREDNOST INDUSTRIJSKI PROIZVEDENOG RASADA U ODNOSU NA TRADICIONALAN NAIN PROIZVODNJE RASADA

Zoran Boca, dipl.ing.,Olivera Sekuli, dipl.ing., Vladimir Sabado, dipl.ing.

Izvod: Savremena proizvodnja povra podrazumeva korienje rasada vrhunskog kvaliteta koji u pogledu biolokih osobina, fiziolokog stanja i zdravstvene ispravnosti zadovoljava najvie standarde. Postoji vie naina proizvodnje rasada (tresetne kocke, saksije...), a najraireniji je kontejnerski sistem gajenja rasada. Rasad proizveden u kontejnerskom sistemu (industrijski rasad) ima pravilan i jednak vegetacioni prostor to omoguuje ujednaen porast biljaka i visoku ujednaenost rasada. Prednost gajenja rasada u kontejnerima je ta to je omogueno presaivanje sa supstratom na korenu. Ovako presaene biljke ne doivljavaju stres kao one presaene samo sa korenom i nastavljaju kontinuiran rast. Puno lake se primaju i podsaivanje je skoro nepotrebno. Povre proizvedeno iz kontejnerskog rasada prispeva ranije za berbu i u pravilu daje vee prinose u odnosu na rasad golog korena tzv. upani rasad (tradicionalni rasad). Kljune rei: rasad, povre, kvalitet, sigurnostADVANTAGE OF INDUSTRIAL PRODUCED SEEDLINGS THAN TRADITIONAL PRODUCED SEEDLINGS BSc, Zoran Boca, BSc, Olivera Sekuli, BSc, Vladimir SabadoAbstract: Modern manufacturing involves the use of vegetable seedlings of superior quality in terms of biological properties of the physiological condition and health meets the highest standards. There are several ways the production of seedlings (peat blocks, pots ...), a container is the most widely used system of growing seedlings.The seedlings produced in the container system has a regular and equal vegetation area which provides a uniform plant growth and high uniformity of seedlings. The advantage of growing seedlings in containers is that it is possible to transplant the root substrate. Thus transplanted plants do not experience stress as they saama transplanted with the root and continue sustained growth. Much easier to receive and supplements is almost unnecessary. Vegetables produced from container seedlings arrive and before the harvest and generally gives higher yields than the traditionally produced seedlings.Key words: nursery, vegetable, quality, safety

INDUSTRIJSKA I TRADICIONALNA PROIZVODNJA RASADAJedan od najvanijih segmenata u proizvodnji povra je proizvodnja rasada. Rasad se moe proizvoditi za potrebe samog proizvoaa, a moe biti specijalizovana trina, kontinuirana proizvodnja rasada razliitih vrsta. Kod nas rasad najee proizvode sami individualni poljoprivredni proizvoai u delu zatienog prostora u kome se istovremeno i odvija proizvodnja povra. Kako je zagrevanje objekata skupo, esto se rasad proizvodi u zatienom prostoru bez grejanja, to znai kasniju setvu semena, kasnije rasaivanje na otvorenom polju i nii prinos gajene povrtarske kulture. U svetu je ovakav nain proizvodnje odavno naputen, proizvodnja kvalitetnog rasada odvija se u zato specijalizovanim kompanijama tzv.fabrikama rasada. Na ovakav nain proizvodi se kvalitetniji i jeftiniji rasad, u savremenoj terminologiji prepoznat kao industrijski rasad. Vano je ispotovati sve neophodne uslove za proizvodnju kvalitetnog rasada, jer greke u proizvodnji rasada teko se mogu nadoknaditi bez obzira na sav uloen trud i sredstva [3].Za proizvodnju rasada povra koriste se kontejneri od polistirena (stiropora) ili plastike. Tokom setve i sadnje, za razliku od plastinih bolje zadravaju toplotu i vlagu supstrata ali se tee dezinfikuju za ponovljenu setvu i prilikom skladitenja zauzimaju vie prostora i skloniji su oteenjima od ptica i glodara. Nakon setve kontejneri se dopune supstratom tako da semenka bude prekrivena oko 1,5 cm. U tankom sloju po povrini kontejner se prekrije vermikulitom. Vermikulit je sitno granulisana masa izrazito higroskopna i dobrih termikih osobina ime povrinski zadrava vlagu i spreava prebrzo zasuivanje supstrata, uva toplotu, spreava zbijanje supstrata to omoguava bre i jednolinije nicanje. Tokom itavog perioda gajenja rasada supstrat treba odravati umereno vlanim. U grejanom zatienom prostoru odrava se ujednaena optimalna temperatura tokom dana i noi sve dok seme u potpunosti ne nikne uz odravanje vlanosti supstrata. Posle nicanja mladih biljica temperaturu u zatienom prostoru treba sniziti u zavisnosti od povrtarske vrste s tim da nona bude 4-50C nia nego tokom dana uz redovno provetravanje i vlaenje supstrata. Ovakav reim se odrava u zavisnosti od povrtarske vrste 3-5 nedelja koliko je dovoljno da se razvije kvalitetan rasad [2], [3]. esto se deava da je nemogue obaviti sadnju kada je rasad u optimalnoj fazi razvoja za sadnju. Usled dueg stajanja u kontejnerima moe se primetiti da biljke gube tamno zelenu boju i tada se moe primeniti prihrana preko lista. Kako bi se mlade biljke to bolje prilagodile uslovima koji ih oekuju u polju nakon rasaivanja, nedelju dana pre planiranog roka presaivanja zatiene prostore treba maksimalno otvarati.

Za razliku od industrijske proizvodnje rasada, tradicionalan nain podrazumeva dosta runog rada, pripremu supstrata na sopstvenom gazdinstvu, runu setvu koja i pored velikog truda ne moe da bude precizna kao mainska sadnja. Rezultat toga je neujednaeno nicanje, samim tim i neujednaen rasad, razliite visine, debljine stabljike itd., to se negativno odraava na samu proizvodnju najee koren bez substrata (goli). Kvalitetan rasad pre rasaivanja mora biti optimalne visine, kratkih internodija, mora imati dobro razvijene listove lepe zelene boje i to deblju, ali savitljivu stabljiku.Na prostoru Srbije povre se gaji na oko 300.000 ha. U Vojvodini su ukupne povrine pod povrem 81.500 ha, od ega na individualnim gazdinstvima 74.160 ha, a u poljoprivrednim preduzeima i zadrugama 7.330 ha. Za proizvodnju povra u naoj zemlji postoje povoljni agroekoloki uslovi, a zastupljeni su razliiti oblici proizvodnje: proizvodnja na otvorenom polju, batenska proizvodnja, kao i proizvodnja u zatienom prostoru. Povrine pod zatienim prostorom se poveavaju poslednjih godina [4]. Prema povrinama na kojima se gaji paprika (20.000 ha) Srbija je jedna od vodeih zemalja u Evropi i svetu, no proseni prinosi su niski 6,1 t/ha (u Vojvodini 8,6 t/ha) [1]. Paprika se tradicionalno na najveem delu naih povrina gaji iz rasada. Paradajz predstavlja jednu od najznaajnijih povrtarskih biljaka, kako u naoj zemlji, tako i u svetu. U Srbiji gaji se na 22.000 ha, od toga 6.100 ha u Vojvodini. Proseni prinosi u naoj zemlji su 9,0 t/ha, a u Vojvodini 11,7 t/ha.Salata je jedna od najstarijih gajenih vrsta povra. Gaji se u batama, njivama i zatienom prostoru. U Srbiji najvie se gaji glaviasta salata. Sve navedene povrtarske vrste na naim prostorima gaje se preteno iz rasada [4].Poljoprivredna struna sluba je izvela ogled u kom je izvreno uporeenje proizvodnje salate, paradajza i paprike iz tradicionalno proizvedenog rasada i industrijski proizvedenog rasada. SALATA (Lactuca sativa L.), PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJUU narednom tekstu opisana je proizvodnja salate na otvorenom polju iz industrijski proizvedenog rasada i tradicionalno proizvedenog rasada uz analizu ostvarenog sklopa i prinosa.

Nadine (Rijk Zwaan)je proleno-letnja salata u tipu puterice. Listovi su lepi, neto deblji, svetlo zelene boje. Glavice su vrlo vrste, teine do 700 gr. Otporna je na pale ruba lista, kao i na plamenjau. Dobro podnosi stresove.Limax (Nunhems)je salata u tipu puterice, pogodna za prolenu i jesenju proizvodnju na otvorenom polju. Glavice su kvalitetne, ujednaene i kompaktne, prosene teine 400-450gr. Otporna je na plamenjau (1-7 i 10-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Predusev ogleda salate bio je kukuruz. Osnovna obrada zemljita izvedena je oranjem na 25cm dubine. Predsetvena priprema zemljita izvedena je setvospremaem, dva puta 02.04.2005., a freza je koriena 20. juna. U osnovnoj obradi zemljita zaorano je 400kg/ha NPK 15:15:15, dok je prihranjivanje izvedeno sa 200kg/ha AN-a, 06. jula. Sadnja tradicionalnoproizvedenog rasada bila je iz dva uzrasta, (I i II rok sadnje) posaen je 25.06., a III rok sadnje posaen je 11.jula. Od obe sorte posaeno je po 6 redova, svaki rok sadnje u duini od 30m.Sadnja industrijski proizvedenog rasada bila je iz dva uzrasta, (I i II rok sadnje) posaen je 25.06., od obe sorte posaeno je po 6 redova, oba roka sadnje po 50m duine. Sav rasad saen je u dve trake po 3 reda, razmak izmeu redova u traci bio je 35 cm, razmak izmeu traka je bio 70cm, razmak u redu je bio 40cm. Ogled je navodnjavan vetakom kiom, ureajem Tifon 25.06., 27.06., i 01.07., sa zalivnom normom od 25mm. Nakon ovih navodnjavanja pale su znatne koliine padavina, te je navodnjavanje bilo nepotrebno. U toku vegetacije sprovedene su redovne mere zatite od bolesti i tetoina kao i ostale mere nege (okopavanje, plevljenje).Ukoliko posmatramo rezultate ogleda salate poreklom od industrijskog rasada (tabela 1) najbolji prinos ostvarila je Nadine u II roku sadnje 18,51 t/ha. U oba roka sadnje Nadine je dala bolji prinos no Limax. U II roku sadnje prinosi su u celini vei nego u I roku sadnje.Tabela 1: Sklop, prinos i karakteristike salate proizvedene iz industrijskog rasada

Berba salate

Izvedena je u dva roka sa razmakom od 7 dana

Rok sadnjeSortaSklop (bilj/ha)Prinos (t/ha)Pros.teina glavice grPros.irina glavice cmPros.visina glavice cmBoja

INadine5196017.0432828.312.9svet.zelena

Limax5250016.0730626.812.7zelena

II Nadine5143018.5136028.415.0

Limax5196017.9334528.215.0

prosek17.39

Tabela 2: Sklop, prinos i karakteristike salate proizvedene iz tradicionalnog rasada

Berba salate

Izvedena je u tri roka sa razmakom od po 7 dana

Rok sadnjeSortaSklop (bilj/ha)Prinos (t/ha)Pros.teina glavice grPros.irina glavice cmPros.visina glavice cmBoja

INadine4982015.0430226.113.6svet.zelena

Limax4553012.7528024.813.4zelena

II Nadine4500013.7330526.214.9

Limax3750010.5027025.014.8

IIINadine4393011.4226025.014.4

Limax4553010.2422524.313.9

Prosek12.28

Ukoliko posmatramo rezultate ogleda iz tradicionalnog rasada najbolji prinos dala je sorta Nadine iz I roka sadnje 15,04 t/ha (tabela 2). U celini, I rok sadnje dao je vee prinose no ostali rokovi. U svim rokovima sadnje sorta Nadine dala je bolje prinose no sorta Limax.

Ukoliko uporeujemo rezultate ogleda salate iz tradicionalnog i industrijskog rasada uoljiv je znatno vei prinos salate iz industrijskog rasada (17,39 t/ha). Takoe, korienjem industrijskog rasada ostvaren je znatno bolji sklop u celini, no sa tradicionalnim rasadom. Ovo je rezultat znatno kvalitetnijeg industrijskog rasada koji je omoguio dobro primanje na otvorenom polju kao i ujednaen i brz dalji razvoj salate. PARADAJZ (Lucopersicon lycopersicum L.), PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJUU narednom tekstu opisana je proizvodnja paradajza na otvorenom polju iz industrijski proizvedenog rasada i tradicionalno proizvedenog rasada uz analizu ostvarenog sklopa i prinosa. Tristar F1 (Nunhems) je srednjestasni hibrid, ima valjkaste, veoma vrste i krupne plodne mase 80-140gr, izuzetno vrste i lepe boje. Preporuuje se runo branje, dobro uspeva na otvorenom polju. Namenjen je za pasiranje i trite kao sve. Stablo je srednje veliine, pogodno za kontinuirano branje. Hibrid je otporan prema Vol, Fol 1,2, Ma, Mi, Mj. Orco F1 (Nunhems) je srednjestasni hibrid, ima okrugao i krupan plod mase 180-200gr, bez zelene kragne i sa prisutnim kolencem na peteljci, odline je vrstine i uvanje posle berbe. Paradajz je za upotrebu u sveem stanju, pogodan za gajenje na otvorenom u letnjoj sezoni. Snana je biljka, moe da se gaji na zemlji ili na niskom kolju. Otporan je na Vol, Fol 1, ToMV. Predusev ogleda paradajza bio je kukuruz. Osnovna obrada zemljita izvedena je oranjem na 25cm dubine, u novembru. Predsetvena priprema zemljita izvedena je setvospremaem, dva puta 02.04., a freza je koriena 28.05.god. U osnovnoj obradi zemljita zaorano je 400kg/ha NPK 15:15:15, dok je prihranjivanje izvedeno sa 200kg/ha AN-a, 06.07. Ogled je navodnjavan vetakom kiom, ureajem Tifon 01.06., 06.06., 13.06., 20.06., 25.06., 01.07., sa zalivnom normom od po 25mm. Tradicionalno proizveden rasad oba hibrida posaen je 01.06., a industrijski proizveden rasad 13.06. Svaki hibrid zasaen je po 6 redova, 100m duine, meuredni razmak bio je 70cm, a razmak u redu 50cm. U toku vegetacije sprovedene su redovne mere zatite od bolesti i tetoina kao i ostale mere nege (okopavanje, plevljenje). Tabela 3: Sklop i prinos paradajza

Paradajz je obran 15.08.

Poreklo rasadaHibridSklop (biljaka/ha)Prinos (t/ha)

tradicionalni rasadTristar2771027.60

Orco2600020.10

prosek23.85

industrijski rasadTristar2800038.08

Orco2720033.65

prosek35.86

razlika12.01

Hibrid Tristar iz industrijskog rasada ostvario je najbolji prinos 38t/ha (tabela br.3). Prinos preko 30t/ha dao je i hibrid Orco iz industrijske proizvodnje. Paradajz iz industrijskog rasada u proseku je ostvario prinos od 35,86 t/ha, u odnosu na nii prinos ostvaren iz tradicionalnog rasada 23,85 t/ha. Hibrid Tristar u obe varijante dao je bolji prinos (tabela 3) i krupnije plodove od Orca. Nii prinosi paradajza u celini rezultat su nepovoljnih vremenskih prilika u ovoj godini.PAPRIKA (Capsicum annuum L.), PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJUU narednom tekstu opisana je proizvodnja paprike na otvorenom polju iz industrijski proizvedenog rasada i tradicionalno proizvedenog rasada uz analizu ostvarenog sklopa i prinosa. Predusev ogleda paprike bio je kukuruz. Osnovna obrada zemljita izvedena je oranjem na 25cm dubine. Predsetvena priprema zemljita izvedena je setvospremaem, dva puta. U osnovnoj obradi zemljita zaorano je 400kg/ha NPK 15:15:15, dok je prihranjivanje izvedeno sa 200kg/ha AN-a. Rasad iz industrijske proizvodnje posaen je 13.06.,a rasada tradicionalne proizvodnje 21.06. Od svakog hibrida posaeno je po 6 redova, industrijski rasad posaen je 100m duine, a tradicionalni 30m duine (veoma slab rasad). Meuredni razmak za sve varijante bio je 70cm, a razmak u redu 50 cm. Ogled je navodnjavan vetakom kiom, ureajem Tifon 13.06., 21.06., 25.06., 01.07., 25.07., 27.07., 30.07. i 03.08., sa zalivnom normom od 25mm. U toku vegetacije sprovedene su redovne mere zatite od bolesti i tetoina kao i ostale mere nege (okopavanje, plevljenje). Hibridi proizvedeni iz industrijskog rasada su brani 26.09. i 10.10. Hibridi proizvedeni iz tradicionalnog rasada brani su 10. oktobra.

Tabela 4: Sklop i prinos paprike po berbama

Poreklo rasadaHibridiSklop (bilj/ha)Prinos t/ha

berba 13.08.berba 26.09.berba 10.10.suma berbi

tradicionalni rasadAtris2800010.708.844.1523.69

Kappy2800010.908.133.9022.93

Prosek23.31

industrijski rasadAtris248503.544.183.0010.72

Kappy262803.052.652.908.60

Prosek9.60

Razlika13.71

Ukoliko posmatramo sklop hibrida proizvedenih od industrijskog rasada vidimo da je bio gotovo idealan, za razliku od manjeg sklopa hibrida proizvedenih od tradicionalnog rasada. Hibridi proizvedeni od industrijskog rasada ostvarili su prinos dva puta vei no hibridi tradicionalnog rasada. Najbolji prinos dao je Atris 23,69 t/ha.ZAKLJUAKUkoliko posmatramo planirane i ostvarene sklopove u ogledu vidimo da je kod svih povrtarskih kultura bolji sklop ostvaren korienjem savremeno proizvedenog (tzv. industrijskog) rasada nego rasada proizvedenog na tradicionalan nain. Najizrazitija razlika je bila kod salate, ostvarenje sklopa korienjem stranog rasada je 97%, za razliku od 83% kod tradicionalnog rasada. Znaajna razlika je i kod paprike, sa industrijskim rasadom ostvareno je 98% sklopa, a sa tradicionalnim 90% sklopa. Kod paradajza razlike takoe postoje, ali su manje. Ranije navedeni prinosi povrtarskih kultura govore u prilog korienja rasada proizvedenog na savremen nain. Kako bi se unapredila povrtarska proizvodnja u naem regionu neophodno je postojanje specijalizovanih fabrike rasada u ovom podruju gde bi se proizvodio industrijski rasad. Individualni poljoprivredni proizvoai tako bi se snabdevali kvalitetnim rasadom (tj. rasadom proizvedenim u kontrolisanim uslovima) i novim sortimentom povra i ostvarivali vee prinose i bolji kvalitet svojih proizvoda. Literatura:

[1] uro Gvozdenovi, (2010): Paprika, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

[2] Dr Branka Lazi, Dr Vladan Markovi, Dr Mihal urovka, Dr arko Ilin, (2001): Povre iz plstenika, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

[3] Prof.dr Mihal urovka, akad.prof.dr Branka Lazi, prof.dr Anelko Bajkin, mr Agnes Potkonjak, prof.drVladan Markovi,

prof.dr arko Ilin, mr Vida Todorovi (2006): Proizvodnja povra i cvea u zatienom prostoru, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet Banja Luka

[4] Dr Tomo Krasni (2008): Model za optimiziranje strukture povrtarske proizvodnje, Tampograf, Novi Sad

[5] Rezultati ogleda izvedenih u PSS Sombor, (2005)

IZBOR SORTE KAO NAIN UNAPREENJA PROIZVODNJE KROMPIRA U VOJVODINI

Vladimir Sabado dipl.ing.

Izvod: Krompir se u Vojvodini gaji od 1759. godine, proseni prinosi krompira su 15-20 t/ha. Ovi prinosi su nekoliko poslednjih godina znatno poveani usled poboljanja tehnologije proizvodnje i uvoenja novih namenskih sorti krompira. Da bi se nastavio ovaj pozitivan trend potrebno je obezbediti da sve povrine pod krimpirom budu u sistemu za navodnjavenje, a da se postojei sortiment krompira zameni novim sortama, pre svega na osnovu postignutih rezultata na ogledima kao i u irokoj proizvodnji. Takoe, potrebno je da se sortiment prilagodi potrebama trita i industrije za preradu, kao i da se u proizvodnji primenjuju sve agrotehnike mere koje bi omoguile visoku i stabilnu proizvodnju krompira uz pravovremenu zatitu useva od bolesti, tetoina i korova.

Kljune rei: krompir, sistem za navodnjavanje, sorta, ogled, trite.

CHOICE OF VARIETY AS WAY TO IMPROVE POTATO PRODUCTION IN VOJVODINA

BSc, Vladimir Sabado

Abstract: Potato is cultivated in Vojvodina since 1759 year, average yeald of potato is 15-20 t/ha, yields are increased past several years because of imrovement of technology in production and introduction of new and specific purpose varieties of potato. To continue this positive trend it is nesessery to provide for all area under potato to be under irrigation system, and present varieties to be replaced with new bassed on acheived results in trials and in wide production. It is needed to adapt present varieties to market needs, and processing industry, as well as to apply all cropping practices which guide to high and stabile potato production and on time crop protection against deseases, pests and weeds.Key words: potato, irrigation system, variety, trial, market.

UVODKrompir vodi poreklo iz planinskih delova junog Perua i zapadne Bolivije. panci su preneli krompir u Evropu polovinom XVI veka. Tokom XVII veka krompir je rairen u veini zemalja, Zapadne, Srednje i Severne Evrope, tako da je u XVIII i XIX veku postao jedna od najznaajnijih kultura u ishrani stanovnitva tih zemalja. U Srbiju krompir je donet znatno kasnije. U Vojvodinu su ga doneli seljaci kolonisti iz Nemake 1759. godine, a u aanskom kraju gaji se od 1782. godine, kada su ga iz srema preneli kalueri u manastir Blagovetenje u Ovarsko-Kablarskoj klisuri [1].Krompir (Solanum tuberosum L.) spada u red najintenzivnijih i najprofitabilnijih kultura, ovakav znaaj dobio je zahvaljujui velikoj adaptabilnosti i velikoj reproduktivnoj sposobnosti i dobroj nutritivnoj vrednosti krtola koje osim visokog prinosa mogu da se koriste za stonu upotrebu, preradu, ishranu stoke i industrijsku proizvodnju alkohola.Krompir se u Srbiji gaji na 80000-90000 ha, sa prosenim prinosima oko 10 t/ha. Porine u Vojvodini su 10000-15000 ha, sa prosenim prinosima od 15-20 t/ha, ali bi se ovi prinosi primenom savremene tehnologije u proizvodnji krompira mogli znatno poveati.

SAVREMENA TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE KROMPIRAUslovi uspevanja krompiraKrompir zahteva bogata, strukturna i dobro osvetljena zemljita, potrebno je izbegavati zemljita sklona zabarivanju, najpodesnija su zemljita slabo kisele i neutralne reakcije. Bioloki minimum za uspeno klijanje i nicanje krompira je temperatura zemljita od 7-10 0C. Optimanlna temperatura zemljita za obrazovanje krtola je izmeu 15 i 18 0C, a vazduha 18-22 0C, dok je optimalna temperatura vazduha u vreme nalivanja krtola 21-250C. Najbolji predusevi za krompir su viegodinje leguminoze, soja, strna ita. U savremenoj proizvodnji krompira ne preporuuje se sadnja krompira u duoj monokulturi, kao ni posle proizvodnje biljaka iz familije Solanaceae ( paprika, paradajz i duvan). Osnovnu obradu zemljita obavezno je uraditi u jesen, za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa krompira potrebno je kombinovati organska i mineralna ubriva i potovati preporuke na osnovu agrohemijskih analiza zemljita. Predsetvenu obradu zemljita pri proizvodnji krompira potrebno je obaviti kvalitetno, pre svega da bi se prilikom sadnje ili neposredno posle nje mogli pravilno napraviti bankovi trapezastog oblika, kao jedna od znaajnih mera u proizvodnji krompira. Tokom vegetacije preporuuje se u zavisnosti od stanja hraniva u zemljitu prihranjivanje mineralnim i folijarnim ubrivima. Vreme sadnje krompira ima veliki znaaj za prinos i kvalitet krompira. Zemljite ispod i iznad posaene krtole treba da je u rastresitom stanju, u uslovima Vojvodine sadnja krompira poeljno je da se obavi 10-15 dana ranije. Kako bi se unapredila proizvodnja krompira mogue je primeniti seenje krtola krompira kao i njihovo naklijavanje. Optimalna gustina sadnje krtola krompira zavisi od sorte kao i od svrhe proizvodnje. Merama nege posle nicanja krompira odrava se povoljna struktura povrinskog dela zemljita, sutzbijaju se mehaniki korovi i regulie se vodno vazduni reim zemljita. U toku vegetacije u uslovima Vojvodine potrebno je obezbediti 460 480 mm vode (padavine + navodnjavanje), odnosno pri ranom vaenju mladog krompira 260 280 mm. To znai da obino u uslovima suvog prolea potrebno je obezbediti 1 2 navodnjavanja, a u drugom delu vegetacije jo najmanje 2-3 navodnjavanja. Ukupan deficit vlage na zemljitu ernozem i slinim iznosi 120-200 mm [2]. U fazi inzenzivnog rasta krtola krompir zahteva vlanost zemljita 70-80 % od maksimalnog poljskog vodnog kapaciteta [3]. Zalivne norme za navodnjavanje krompira su 15-25 l vode po m2, dok je pri nicanju i u ranim fazama razvoja krompira zalivne norme mogu biti nie. Kritini periodi i najvee potrebe za vodom kod krompira su: nicanje do faze sklapanja redova, zametanje krtola i intenzivno nalivanje krtola [4]. Kao najpovoljniji nain navodnjavanja krompira u uslovima Vojvodine jeste vetaka kia. Usled nepravilnog navodnjavanja ili usled smena kinog i sunog perioda kod krompira je izraena pojava netipinog oblika sa izraslinama na krtolama i prorastanje krtola [5]. Osim na prinos suni uslovi uz visoke temperature, to je est sluaj za podruje Vojvodine, negativno utiu na sintezu skroba u krompiru, kao i na sposobnost uvanja krtola [6].Suviak vode u zemljitu nepovoljno utie na prinos krompira u krtolama, smanjuje sadraj suve materije, a naroito skroba i poveava zaraenost biljaka gljivinim oboljenjima [7]. Savremena i intenzivna proizvodnja krompira zahteva upotrebu zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, kao i intenzivnu zatitu od bolesti, tetoina i korova u usevu krompira.

IZBOR SORTE U SAVREMENOJ PROIZVODNJI KROMPIRAU Srbiji trenutno na sortnoj listi Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede se trenutno nalazi 94 sorte krompira, na sortnoj listi sve sorte su strane i priznate na osnovu ispitivanja u sortnoj komisiji. Da bi se detaljnije dolo do podataka o proizvodnim i kvalitetnim osobinama priznatih sorti krompira PSS Sombor doo Sombor u kontinuitetu od 1994. godine izvodi mikro i makro oglede sa razliitim sortama krompira. Prinos krtola krompira odreen je genetskim karakteristikama sorte, meteorolokim prilikama i nivoom primenjene agrotehnike [8].Slika br.1 Ogledi krompira u 2009.godini u Somboru

Slika br.2 Ogledi krompira u 2010.godini

Potato trials in 2009 year in Sombor

Trials of potato in 2010 year

Sorte krompira prema duini vegetacije delimo na veoma rane (60-70 dana), rane sorte (70-90 dana), srednje rane (90-120 dana), srednje kasne (120-135 dana), kasne sorte (135-150 dana), veoma kasne sorte (preko 150 dana).

Prema nameni sorte krompira se dele na sledee grupe: stone sorte, sorte za industrijsku preradu (ips, pomfrit i dr.), sorte za industrijsku preradu u skrob i alkohol, kao i sorte krompira za stonu ishranu. Sorte krompira takoe se mogu podeliti i prema morfolokim osobinama, pre svega boji pokoice krtole (crvena, uta, bela, ljubiasta i dr.), prema boji mesa krtole (bela, uta, krem), kao i prema sadraju suve materije i skroba u krtoli krompira.

Na osnovu izvedenih makrosortnih ogleda krompira na tipu zemljita ernozem u navodnjavanju uz maksimalnu agrotehniku i zatitu useva od bolesti, tetoina i korova, na oglednom polju PSS Sombor u periodu od 2006-2011 godine moe se zakljuiti sledee:

Slika br. 3 - Uzorci sorti krompira nakon vaenja

Samples of potato after harvest

Da su u grupi ranih sorti krompira (duina vegetacije 70-90 dana) postignuti prinosi od 35.1 t/ha pa do 58.0 t/ha, da se sadraj suve materije u zavisnosti od godine i sorte kretao u rasponu od 17.0 - 24.8 %. U ovoj grupi ranih sorti krompira najvei prinos su dale sorte: IMPALA, TRESOR, ARTEMIS, ARROW, RIVIERA, dok su najvei sadraj suve materije u krtoli krompira u ovoj grupi sorti imale sorte TRESOR i ARTEMIS.

U grupi srednje ranih i srednje kasnih sorti krompira (duine vegetacije 90-135 dana) u periodu 2006-2011 godine postignuti su prinosi krompira od 43.1 t/ha do 74.7 t/ha, dok se sadraj suve materije u krtoli krompira kretao u rasponu od 16.1 21.4 %. U grupi srednje ranih i srednje kasnih sorti najvee prinose dale su sledee sorte krompira: ARIZONA, ARNOWA, ZAFIRA, ARMADA, ALMERA, dok je najvei sadraj suve materije bio kod sorti AMLERA i MATADOR. S obzirom da trite u Srbiji a i u Vojvodini ima vee potrebe za gajenjem sorti sa crvenom pokoicom, na osnovu rezultata makroogleda krompira izvedenih u Somboru u periodu 2006-2011 godine, od ispitivanih 12 sorti prinos krtola se kretao od 37.7 t/ha do 61.9 t/ha, a sadraj suve materije u rasponu 15.8 23.7%. Sorta DESSIRE koja se u Srbiji gaji na vie od 60% povrina imala je prosean prinos od 43.8 t/ha sa sadrajem suve materije u krtoli od 17.3%, bolje prinose od nje ostvarile su sledee sorte: KONDOR, MURATO, MANITOU, RUDOLPH i ALADIN. U ovoj grupi sorti sa crvenom pokoicom najvei sadraj suve materije u krtoli imale su sorte ROKO i KURODA.

to se tie sorti krompira sa belim mesom krtole u periodu od 6 godina prinos krtola kretao se u rasponu od 36.0 do 56.1 t/ha, a sadraj suve materije krompira 16.7 21.2 %. Najvei prinos dale su sorte VIRGO i FALUKA, a najvei sadraj suve materije imala je sorta AVALON.

U grupi sorata krompira namenjenih za preradu u ips i pomfrit prinos ispitivanih sorti krompira kretao se u rasponu od 35.3 do 51.2 t/ha, a sadraj suve materije u krtoli krompira 19.3 26.0 %. U ispitivanom periodu najvei prinos postigle su sorte AGRIA, SINORA, a najvei sadraj suve materije u krtoli imala je sorta MUSTANG.ZAKLJUAKNa osnovu izneenih podataka potrebno je zakljuiti da broj krtola po biljci kao i prosena teina krtola, pa i prinos po biljci, to jest po jedinici povrine, zavisi od sorte ali i od agroekolokih uslova, tipa i strukture zemljita, kao i vlanosti i temperature zemljita tokom cele vegetacije krompira. Sadraj suve materije i skroba u krtoli krompira zavisi u prvom redu od sorte, a manje od uslova spoljne sredine. I pored ograniavajuih klimatskih uslova koji vladaju na podruju Vojvodine, na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti da se u uslovima navodnjavanja u Vojvodini bez velikog rizika moe gajiti znaajan broj sorti krompira. Ovakva proizvodnja treba da bude pre svega sa visokim i stabilnim prinosima odlinog kvaliteta za razliite namene, ali uz potovanje osobina i proizvodnih karakteristika sorti krompira, a ove osobine se mogu utvrditi preko rezultata ogleda na razliitim lokalitetima, kao i u duem vremenskom periodu, kao to je u ogledima krompira koje postavlja PSS Sombor na svom oglednom polju.

Literatura:

[1] atovi, F.(1986): Prolost i sadanjost krompira.Bilten Poljoprivreda, Beograd 9-10, str.3-18.[2] Ilin, ., urovka, M., Markovi, V., Sabado, V. (2000): Agrobiloke osnove za uspenu proizvodnju krompira. Arhiv za

poljoprivredne nauke. Vol.61, No215. Beograd, st.101-115

[3] Pisarev, B.A., Moro, V.A. (1991): Optimalnij reim oroenija kartofelja na altae. Kartofelj i ovoi, br.3,str.14.

[4] Abdukarimov, D.T., Astanakulov, T. (1985): Reim oroenija skrospelih sortov kartofelja. Kartofel i ovoi (3.85) p.19.

[5] Bugari, . (1991): Uticaj agroekolokih uslova na produktivna svojstva krompira. Arhiv za poljoprivredne nauke. Beograd, Vol.52, sv.187, 245-255

[6] Levy D. (1983): Varetal differences in the response of potatoes to repeated short periods of water stress in hot climates.2. Tuber

yield and dry matter accumulation and other properties. Potato Research vol.26: 315-321

[7] Wustman R. (2005): Qualitative analysis of starch potato on farms in north east Netherlands. Potato Research, vol.48, 3-4, 117-

129

[8] Broi, Z., Momirovi, N., Barik Biljana, eki, R. (2000): Ispitivanje tehnologije gajenja i produktivnosti ranih sorti krompira.

Arhiv za poljoprivredne nauke. Beograd, Vol.61, No 215.st.131-143

SORTA KAO FAKTOR UNAPREENJA PROIZVODNJE CRNOG LUKA DIREKTNOM SETVOM

Jelena Ivan dipl.ing., Vladimir Sabado dipl.ing.

Izvod: Prosean prinos crnog luka u Srbiji je ispod 6t/ha, a u Vojvodini oko 8 t/ha, pa u pojedinim nepovoljnim godinama nastaje znaajan nedostatak ove povrtarske biljne vrste. Jedan od osnovnih uzroka niskih prinosa crnog luka kod nas je prvenstveno tradicionalan nain proizvodnje crnog luka iz arpadika. Za unapreenje proizvodnje crnog luka u Vojvodini od znaaja je irenje proizvodnje direktnom setvom, kao i primena najsavremenijih dostignua iz oblasti agrotehnike, zatite useva i izbora odgovarajueg sortimenta. Za nae trite interesantne su sorte crnog luka koje imaju ne samo visok prinos, nego i brz poetni porast, sorte sa komaktnom lukovicom, sa dobrom sposobnou uvanja i visokim sadrajem suve materije. PSS Sombor je na svom oglednom polju izvela ogled sa razliitim sortama crnog luka u direktnoj setvi. U ovom ogledu postignuti su prinosi nekoliko puta vei od prosenih u Vojvodini. U pogledu ispitivanog sortimenta postoje znaajne razlike u visini prinosa, sadraju suve materije, kao i u dinamici formiranja lukovice.

Kljune rei: luk, setva, sorta, prinos, ogledVARIETY AS FACTOR OF IMPROVEMENT PRODUCTION OF RED ONION BY DIRECT DRILLING

BSc, Jelena Ivan, BSc, Vladimir Sabado

Abstract: Average production of red onion in Serbia is lower then 6 t/ha, in Vojvodina about 8 t/ha, in some adverse years for onion production we have significant deficiency of this vegetable species. One of main reasons of law yield of red onion is traditional production of red onion from onion set. For improvement of onion production in Vojvodina very important is production by direct drilling, usage of modern agrotechniqe, crop protection as well as choice of good variety. For our market interesting are varieties with not only high yeald, but with quick starting vigour, varieties with compact bulbous, with good oportunity for keeping and with high content of dry matter. On our trial field we set up trial with different varieties of red onion by direct drilling. In this trial we achieve yeald several times higher than average yeald in Vojvodina. About different varieties there is significant difference in yeald, dry matter content and dinamic of forming bulbs.

Key words: onion, sowing, variety, yield, trial

UVOD

Godinja proizvodnja crnog luka u Evropi iznosi oko 8 miliona tona. U zemljama Evropske Unije postiu se visoki prinosi od 30 do 40 t/h, dok je prosean prinos crnog luka u Srbiji ispod 6 t/h, a u Vojvodini oko 8 t/ha. Ukupna proizvodnja crnog luka u Srbiji iznosi oko 160000 tona, a u pojedinim nepovoljnim godinima za proizvodnju crnog luka postoji znaajan nedostatak ove povrtarske biljne vrste. Jedan od osnovnih uzroka niskih prinosa crnog luka prvenstveno je tradicionalan nain proizvodnje crnog luka iz arpadika. U ovakvoj proizvodnji trokovi proizvodnje su znaajno vei a postignuti prinosi su najee veoma niski, za razliku od zemalja Evropske unije koje crni luk gaje direktnom setvom i ostvaruju izuzetno visoke prinose uz primenu najsavremenije tehnologije. Za unapreenje proizvodnje crnog luka u Vojvodini od znaaja je irenje proizvodnje crnog luka direktnom setvom uz primenu najnovijih dostignua iz oblasti agrotehnike, zatite useva i izbora odgovarajue sorte za ovakav nain proizvodnje crnog luka. Cilj ovog rada je da se da odgovor na pitanje koje bi sorte crnog luka najvie odgovarale za proizvodnju i uvanje, dakle koje bi svojim prinosom, izgledom i kvalitetom zadovoljile zahteve lokalnog trita crnog luka u Vojvodini i Srbiji.

SAVREMENA PROIZVODNJA CRNOG LUKA DIREKTNOM SETVOM

Zemljite

Crni luk najbolje uspeva na strukturnim, srednje lakim ili srednje tekim zemljitima [1]. Najbolja su zemljita neutralne reakcije, pH 6.8 7.5, ako je reakcija zemljita nia ili via od navedene usvajanje pojedinih hraniva je neravnomerno, to za posledicu ima lo kvalitet i smanjen prinos. Za proizvodnju luka direktnom setvom treba birati ravne terene ili blage uzviice, gde je dobro strujanje vazduha, to smanjuje mogunost oboljevanja useva luka, takoe ovakva zemljita se bre zagrevaju to omoguava raniju setvu.

Plodored

Zbog mogunosti irenja bolesti i tetoina luk nikako ne treba gajiti u monokulturi, na istu parcelu ne treba ga vraati 3-4 godine. Veina kultura posle kojih se moe izvriti blagovremena jesenja obrada zemljita predstavljaju dobre preduseve crnom luku. Crni luk u plodoredu obino dolazi iza kultura koje su ubrene stajnjakom. Treba izbegavati setvu luka posle leguminoza jer se lukovice nakon ovih preduseva slabije uvaju.

Obrada zemljita

Zbog slabog korenovog sistema crnog luka obrada zemljita mora biti blagovremena i kvalitetna, treba je zapoeti odmah nakon ubiranja preduseva. [2]. Jesenje duboko oranje treba obaviti rano u jesen na dubinu 20-25 cm. Prolena obrada zemljita mora se obaviti veoma rano, predsetvena priprema mora biti veoma kvalitetna, pored setvospremaa u novije vreme koriste se maine koje formiraju gredice na koje se seje seme direktnom setvom. Od kvaliteta predsetvene pripreme zavisi ujednaenost nicanja useva crnog luka.

ubrenje

Za uspenu proizvodnju crnog luka znaajno je da se hraniva nalaze u lakopristupanom obliku u zoni razvoja korenovog sistema (oko 30 cm). Osnov za odreivanje potrebnih koliina ubriva jeste kontrola plodnosti zemljita, konkretne parcele, kao i planirani prinos. Sa 10 tona prinosa crni luk proseno iznosi 40 kg azota, 15 kg fosfora i 50 kg kalijuma. Kompleksna mineralna ubriva potrebno je uneti u jesen, pred osnovnu obradu, dok se preostali deo azotnih ubriva primenjuje pred predsetvenu pripremu zemljita. Crni luk bolje usvaja nitratnu formu azota od amonijane.

Setva

Kada se crni luk proizvodi direktnom setvom izuzetno je vano da se setva obavi u optimalnom agrotehnikom roku. Optimalni rok setve je od 01. do 15.marta, dok aprilska setva daje nie prinose. [5]. Ranijom setvom postiemo da biljke u fazu formiranja lukovice, kada je dug dan i visoke temperature, uu sa to veim brojem i masom listova. Dubina setve treba da je 2.5 3 cm, a sklop 80 100 biljaka po kvadratnom metru. Da bi se ostvario navedeni sklop potrebno je 3-5, a ree 7 kg semena po hektaru. Setva se obavlja u vierede trake (6 ili 9 redova), zavisno od tipa sejaice.

Nega

Nega useva crnog luka obuhvata valjanje, navodnjavanje, kao i zatitu useva od bolesti, tetoina i korova. Valjanje se primenjuje posle setve a pre nicanja biljaka, ovako se razbija pokorica i uspostavlja bolji kontakt zemlje i semena to doprinosi lakem i ujednaenijem nicanju. U proizvodnji luka direktnom setvom obavezno je navodnjavanje [3]. Za ostvarivanje visokih prinosa od 40 t/ha potrebno je oko 450 mm padavine. Padavine u toku vegetacije u naim uslovima znatno su manje, te je ovu razliku potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. Vano je da ne bude velikih oscilacija u vlanosti zemljita, norme zalivanja od nicanja do obrazovanja prvog lista su male (5-10 mm), a zatim 20-30 mm, oko 20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida. Tokom vegetacije usev luka treba zatititi od korova, bolesti i tetoina. Najea oboljenja crnog luka su siva trule, plamenjaa i ra luka, od tetoina se javljaju lukov surla i lukova muva.

Slika br.1 Navodnjavanje ogleda crnog luka na oglednom polju u Somboru

Irrigation of red onion trial field in Sombor

Vaenje crnog luka

Crni luk se vadi po pravilu kada 50% biljaka na parceli polegne, tanije kada omeka vrat lanog stabla. Crni luk se vadi runo (na manjim povrinama) ili obino mainski. Nakon vaenja treba ga ostaviti na parceli u trakama da se prosui i da se zatvori vrat stabla kako ne bi dolo do kvarenja luka. Luk se isti tako da se noem odseca lano stablo najmanje 2 cm iznad lukovice i skuplja se runo lili mainski.

UTICAJ SORTE NA PRINOS I KVALITET CRNOG LUKA

Prinos i kvalitet crnog luka prvenstveno zavise od izbora sortimenta koji se gaji, a zatim od agroekolokih uslova proizvodnog rejona kao i od primenjenog nivoa tehnologije proizvodnje. U naoj zemlji crni luk ima celogodinju uporebu u sveem stanju, takoe upotrebljava se i u industriji, za suenje. Proizvodnja crnog luka ima za cilj to duu potronju, to znai i potrebu za kvalitetnim i duim uvanjem. Bioloki, to omoguuje dui period potronje u ishrani, a ekonomski manji gubici znae ne samo due uvanje, ve i mogunost da se crni luk plasira na trite kada je cena visoka (zima, rano prolee). Za preradu dobro uvanje znai i iskoriavanje kapaciteta za preradu u duem vremenskom periodu. Za nae trite interesantne su sorte luka sa jednim gnezdom, vrstih ovojnih listova, kompaktne lukovice, sa tankim vratom. [4]. Lukovi namenjeni za industrijsku preradu (dehidratacija) vano je da imaju visok sadraj suve materije (iznad 14%), da imaju bele ili svetle suve listove, da su lukovice okrugle. Lukovi namenjeni za dugo uvanje (odnosno korienje u sveem stanju) treba da imaju sposobnost dobrog uvanja 4-7 meseci, okruglu do pljosnatu lukovicu ute do ljubiaste boje, lukovice treba da su kompaktne, sa sadrajem suve materije 10-13%. Za sve sorte koje se gaje direktnom setvom bitno je da imaju brz poetni porast. PSS Sombor je na oglednom polju Toplana izvela demonstarcioni ogled sa razliitim sortama crnog luka u direktnoj setvi.

Tabela br.1 Prinos, sklop, karakteristike lukovica razliitih sorti crnog luka u ogledu u Somboru

Yield, number of plants per ha, characteristics of bulbs of different varieties in trial in Sombor

Sortaprinos luka

(t/ha)broj biljaka

po hairina lukovice (cm)visina

lukovice (cm)indeks

lukoviceprosena teina

(gr)

Flintstone24.373809525.085.091.0085.6

Bingo51.795976195.955.500.92110.0

Reo 55053.054809526.165.590.91120.3

Kupusinski jabuar31.633976196.076.121.00125.6

Makoi bronz40.711880956.956.600.95190.2

Tabela br. 2 Fenotipske karakteristike lukovica sorti crnog luka u ogledu u Somboru

Phenotypic characteristics of bulb of red onion varieties in trial in Sombor

Sortaoblik lukoviceboja spoljaboja na preseku

Flintstoneokrugaouto braonkastabela

Bingookrugaosvetlo braonkastabela

Reo 550okrugaobraonkastabela

Kupusinski jabuarokrugaouto braonbela

Makoi bronzokrugaocrvenkasto braonkastabela

Tabela br.3 Prosean dijametar lukovice i visina sorti crnog luka u ogledu u Somboru

Average dijametar of bulb and hight on red onion varieties in trial in Sombor

Sortaprosean dijametar lukovice (cm)

na bazi uzorkavisina luka cm

(u periodu max porasta)

25.07.06.08.20.08.08.09.

Flintstone3.484.405.015.0832

Bingo3.734.605.845.9548

Reo 5503.644.905.866.1642

Kupusinski jabuar3.425.405.656.0740

Makoi bronz3.345.006.776.9552

Grafikon br.1 Sadraj suve materije sorti crnog luka u ogledu u Somboru

Dry matter content in different varieties of red onion in trial in Sombor

Slika br.2 Sorte crnog luka u ogledu u Somboru

Red onion varieties in trial in Sombor

Kao to je navedeno u tabelama 1,2 i 3 u ogledu izvedenom u Somboru nalazila se domaa sorta Kupusinski jabuar, tri holandske sorte (Flintstone, Bingo, Reo 550) kao i maarska sorta Makoi bronz. Ogled je izveden direktnom setvom u uslovima navodnjavanja, u ogledu je ostvaren prosean prinos od 40.31 t/ha crnog luka. Sadraj suve materije kod holandskih sorti bio je znaajno vei u odnosu na domau sortu Kupusinski jabuar.

ZAKLJUAK

Povrtarska proizvodnja jedna je od najintenzivnijih i najdohodovnijih grana poljoprivredne proizvodnje. U razvijenim zemljama crni luk se iskljuivo gaji direktnom setvom uz primenu najsavremenije agrotehnike i zatite useva. Poveanje prinosa crnog luka u najveoj meri zavisi od izbora sortimenta. Osim visokog prinosa, vano je da sorta svojim izgledom, ukusom, sadrajem suve materije zadovoljava zahteve trita, te da je prilagoena agroekolokim uslovima gajenja. U ogledu koji je izvela PSS Sombor postignuti su znaajno visoki prinosi crnog luka (40.3 t/ha), koji za nekoliko puta premauju prosene prinose u Vojvodini, kao i prinose kod znaajnijih proizvoaa crnog luka u okolini Sombora (selo Kupusina). U pogledu ispitivanog sortimenta postoje znaajne razlike u visini prinosa , sadrajem suve materije, sadraju suve materije, kao i u dinamici formiranja lukovice. Samo sa primenom novog sortimenta crnog luka u proizvodnji direktnom setvom, uz primenu najnovijih dostignua u oblasti tehnologije proizvodnje i zatite useva mogu se ostvariti rezultati crnog luka koji ne zaostaju za najboljim proizvoaima u Evropi.

Literatura:

[1] Lazi, B., urovka, M., Markovi, V., Ilin, . (2000): Povrtarstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

str.127-225[2] Maksimovi, P., Simovi, N. (1992): Praktino povrtarstvo, aak, str.167-178

[3] Lazi, B. (1990): Zdravlje iz bate cele godine, Nolit, Beograd, str.152-156

[4] Gvozdenovi Varga J., Lazi, B., Gvozdenovi, ., Vasi, M., Bugarski, D., Taka, A., Jovievi, D., ervenski, J., (2006):

Razvoj povrtarske proizvodnje tokom 40 godina, Zbornik radova, sveska 42, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,

str.191-207

[5] urovka, M., (2004): O direktnoj setvi crnog luka jo jednom. Savremeni povrtar broj 9, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str.32-

34

INTEGRALNI PRISTUP KONTROLE TETOINA U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

mr Gordana Forgi

Izvod:U radu se govori o integralnoj proizvodnji povra, merama integralne zatite sa akcentom na kontrolu tetoina u povrtarskoj proizvodnji. Prikazae se osnovni principi IPM (integralna zatita bilja) u suzbijanju tetoina u povrtarskoj proizvodnji kao i nove mogunosti u primeni insekticida u suzbijanju nekih tetoina u luku i kupusu.

Osnovni cilj je da se kordiniu sve mere kontrole tetoina na najefikasniji nain uz postizanje osnovnih principa: efikasnost, ekonominost i zatita ovekove sredine.

Kljune rei: tetoine, povre, integralna zatita, mere, oglediINTEGRAL APPROACH TO CONTROL OF PESTS IN VEGETABLE PRODUCTION

MSc, Gordana ForgiAbstract:This paper is about integral vegetables production, measures of integral protection with the emphasis on pest control in vegetables production. Basic principles of using IPM (Integrated Pest menagment) in pest control will be shown in the field of vegetables production as well as some new possibilities in applying pesticides in pest control concerning some pests attacking onions and cabbage. The basic aim is to coordinate all the pest control measures in the most efficient way with reaching main aims: efficiency, economical savings and environmental protection.

Key words: pests, vegetables, integral protection, measures, eexperiments

UVOD

Integralna Proizvodnja (IP) je koncept odrive poljoprivredne proizvodnje koji je razvijen 1976. od strane IOBC International Organisation for Biological Control (Meunarodna organizacija za bioloku kontrolu) i koji je stekao meunarodno priznanje i primenu.

Da bi se smanjili rizici proizvodnje EU je kao reenje obezbedila dobrovoljno prihvaene standarde od kojih je jedan definisane kao GLOBAL GAP (dobra poljoprivredna praksa) i predstavlja grupu dokumrnata koji jasno definiu mere koje proizviai treba da prihvate radi meunarodne sertifikacijeZnaajan broj naela ovog standarda preoblikovana su u integralnu zatitu.

Cilj ovog rada je da to vei broj strunjaka i proizvoaa dobiju informacija o merama integralne zatite kao i znaaja njihove primene jer samo proizvod visokog kvaliteta uz to manju primenu sredstava za zatitu bilja moe nai svoje mesto na tritu EU to i jeste na cilj.

INTEGRALNE MERE I DISKUSIJA

Tokom proizvodnje povra biljke su izloene napadu brojnih tetoina u toku cele vegetacije. Integralna zatita bilja u cilju suzbijanja tetoina u povrtarskoj proizvodnji oslanja se na nepesticidne mere koje pored agrotehnikih mera obuhvataju prognozu i signalizaciju tetnih organizama, plan upravljanja rezistentnou, bioloko suzbijanje, uvoenje biotehnikih mera (primena feromona, atraktanata, repelenata..), voenje evidencije o svim aktivnostima tokom vegetacije-KNJIGA POLJA [5].U integralnoj zatiti bilja posebno je znaajan pravilan plodored i razne agrotehnike mere koje se sprovode u proizvodnji povra. Pravilnom rotacijom useva spreava se ili prekida razvie tetoine i tako direktno utie na njihovu pojavu i brojnost. Pri gajenju paprike izbegavati kukurz kao predusev i teiti ka to veoj prostornoj izolaciji [1]. Unitavanjem biljnih ostataka unitavaju se i prezimljujui insekti ili stadijumi nekih tetnih insekata. Usitnjavanjem i zaoravanjem kukuruzovine na dubinu od 30 cm, ova mera skoro u potpunosti eliminie kukurzni plamenac koji prezimljava u stabljici kukuruza, a javlja se kao znaajna tetoina paprike [5]. Integralna zatita tetoina u povrtarskoj proizvodnji obuhvata naine suzbijanja tetnih organizama iznad pragova njihove tetnosti (na pr. (krompir ,iari, grice vie od 1 po m2. [1] Analiza zemljita na prisustvo tetoina u sklopu dugorone prognoze je jedna od znaajnih metoda u integralnoj zatiti koja daje podatke o brojnosti zemljinih tetoina na osnovu koje se planira ciljano suzbijanje tetoina.

Strategija upravljanja rezistentnou podrazumeva primenu pesticida samo u sluajevima kada je brojnost tetnih organizama oko ili iznad praga tetnosti, ili kada se modelima za prognoziranje pojave utvrdi najpovoljniji termin za izvoenje tretiranja npr.lisne vai su prisutne tokom cele vegetacije i potrebno ih je suzbijati vie puta na istoj biljnoj vrsti. Suzbijanje na poetku formiranja kolonija i menjanje insekticide po mehanizmu delovanja su osnovni principi integralnog pristupa suzbijanja ovih tetoina.Korienje strategija koje smanjuju oslanjanje na primenu pesticida kao na primer unitavanjem korova unitavaju se domaini mnogih tetnih insekata.(Npr.mnogi korovi su domaini biljnih vai..)

Opte pravilo za upravljanje rezistentnou krompirove zlatice je kada se insekticid iz jedne grupe primenjuje preko zemljita, drugi sistemici iz ove grupe NE SMEJU se koristiti u usevu krompira sledee godine ako nije udaljen najmanje 400 m od prethodnog mesta primene.

Realizacija koncepta Integralnog suzbijanja tetnih organizama je jedino mogue preko Prognoze i signalizacije u zatiti bilja iji je krajnji cilj smanjenje obima primene pesticida i na taj nain doprinosi ouvanju prirodnih neprijatelja tetnih organizama (Velika brojnost imaga i larvi buba-mara moe redukivati lisne vai upotpunosti bez primene insekticida.Praenje leta leptira tetoina na svetlosnoj lampi je velika pomo u signalizaciji potrebe suzbijanja tetoina. [4].Integralni pristup kontrole tetoina u povrtarskoj proizvodnji ima za cilj redukovanu primenu insekticida u cilju njihovog suzbijanja.

Novi naini primene insekticida potapanjem rasada kupusnjae, luk (arpadik), zalivanjem, hemizacija su ekonomski i ekoloki mnogo prihvatljiviji od folijarnih tretiranja. [1]

Nai rezultati u suzbijanju lukove muve,potapanjem lukovica-arpadika u rastvor insekticida na bazi tiametoksama,imidakloprida ukazuju na efikasnu kontrolu lukovih muva pri emu izostaje folijarno suzbijanje insekticidima.

Primena insekticida potapanjem luka arpadika u rastvor insekticida u cilju zatite luka od lukove muve podrazumeva sigurniju kontrolu ove tetoine.Poznato je iz prakse da se folijarnom primenom insekticida u suzbijanju ove tetoine esto promai optimalan rok suzbijanja. (Tab.1,Graf.1) Sa ovim rezultatima saglasni su i autori knjige tetoine povra i njihovo suzbijanje[1] (str.94)

Rezultati ogleda sa ispitivanjem efikasnosti insekticida u suzbijanju lukove muve potapanjem luka arpadika u rastvor insekticida pre sadnje

Results of the experiment of examination of pests efficiency in pest control of arches flies by sinking the onion bulbs in insecticide solution before seeding

Lokalitet:Ogledno polje DP Agroinstitut Sombor

Datum potapanja i sadnje:24.03.

Datum ocene:13.05.

tetoine koje su praene Napomiza gimnostoma

Bractericera trembley

Tab.1Red

br.Ispitivani

insekticidiKoncentracija

rastvora i doza Nain primene insekticidaDuina potapanja

1Actara 25 WG0,3% potapanje10 minuta

2Confidor0,3%potapanje10 minuta

3Actara 25 WG500 gr po hazalivanje-

4Kontrola--

Graf.1 Procenat oteenih biljaka od lukove muve,13.05. The percentage of damaged plants,13.05.

Simptomi oteenja

Sympoms of demage

Bractericera trembley

Bractericera trembley

Kontrola

Control

S obzirom da u naoj zemlji nije registrovan ni jedan insekticid za suzbijanje ove tetoine ovo su rezultati koji mogu doprineti suzbijanju tetoina luka pogotovu ako se zna da lukovu buvu karakterie tazvuen ovipozcioni period i preklapanje generacija[2], [6]Primena insekticida potapanjem rasada kupusnjaa u rastvor insekticida u cilju zatite od zemljinih i nadzemnih tetoina tetoina. postiemo zatitu mladog rasada vrsta iz grupe kupusnjaa od repinog buvaa mesec dana tako da izostaje folijarna primena insekticida u cilju suzbijanja ove tetoine to redukuje primenu pesticida.

Prednosti ovakvih naina primene insekticida su smanjena koliina aktivne materije po jedinici povrine,iskljuuje folijarnu primenu insekticida za neke nadzemne tetoine,doprinosi zatiti ovekove sredine kao i ostvarivanje veeg profita u proizvodnjii. (Tab.2, Graf.2)

Rezultati ogleda sa ispitivanjem efikasnosti insekticida u suzbijanju buvaa kupusnjaa

Phyllotreta spp potapanjem rasada kupusa u rastvor insekticida

Results of the experiment of examination of pest efficiency in controling buvaa kupusnjaa

Phyllotreta spp by sinking the cabbage seedlings in the insecticide solution

Stepen oteenja biljaka kupusa od buvaa Phyllotreta spp.

Ocena (0-5)

The level of damaged cabbage plants byPhyllotreta spp.

Mark (0-5)

Prvi folijarni tretman kod varijanti 2,3,4:09.08.04.

Kod varijante 1 prvi folijarni tretman 15.08.04.

Lokalitete:Ogledno polje PSS Sombor

Datum sadnje:02.07

Tab.2

Red br.Ispitivani

insekticidiKoncentracija

rastvoraDuina

potapanja

1Actara 25 WG0,3% 10 minuta

2Confidor0,3%10 minuta

3Prestige0,3%10 minuta

4Kontrola--

Varijanta sa potapanjem rasada Variant with sinking the seedlings

in 0,3% solution Actare 25 WG U 0,3% rastvor Actare 25 WG

Control Kontrola

Graf. 2

Kriterijumi za izbor fitosanitarnih proizvoda koji se mogu primenjivati u integralnoj zatiti bilja:toksikoloki prihvatljivi, iskljueni oni opasni po zdravlje ljudi, iskljueni su preparati sa toksinim efektima za ivotnu sredinu, korienje biolokih sredstava, korienje prirodnih hemijskih materija (sumpor,bakar...). Momenat primene i izbor preparata prilagoditi najosetljivijim stadijumima razvia stetoina. [7]ZAKLJUAK

Manja upotreba insekticida po principima integralne zatite doprinosi ouvanju zdravlja ljudi i zatiti ovekove sredine. Dobro voenje zatite bilja je odreeno savetima strunjaka.

Integralna zatiti povra sve vie dobija na znaaju u svetu i kod nas i koja ima za cilj da odgovori na nove zahteve trita i kupaca koji sve vie brinu o svom zdravlju i kupuju proizvode sa minimalnim ostacima pesticida i visokih hranljivih vrednosti.

Primenom mera integralne zatite u poljoprivrednoj proizvodnji podrazumeva korisenje tehnolokih procesa koji su ekoloski sigurniji sa smanjenom primenom pesticida.

U realizaciji osnovnih principa integralne zatite u poljoprivrednoj proizvodnji neophopdno je da se u naoj zemlji u to skorije vreme napravi lista pesticida po principima IPM (integralna zatita bilja) po ugledu na susedne zemlje Maarsku, Sloveniju, Italiju.. koje odavno imaju zelenu, utu i crvenu listu pesticida u zavisnosti od toksikolokih osobina pesticida.

Literatura:

[1] Sekuli,R.,Spasi,R.,Kerei,T.(2008)tetoine povra i njihovo suzbijanje

[2] Spasi R.(1995)tetne vrste iz reda Diptera na lukoviastom povru.Biljni lekar,God.XXIII, 4:418-423.Novi Sad

[3] Kolektiv autora(1983)Prirunik izvetajne i prognozne slube zatite poljoprivrednih kultura

[4] Sekuli,R.,Kerei,T.,Mairevi,S.,Vjgand,D.,Forgi,G.,Radoji,S.,(2004)Pojava i tetnost pamukove sovice (Helicoverpa armigera Hbn.) u Vojvodini tokom 2003.godine.XXXVIII seminar agronoma,Zbornik radova, sv.40,189-202

[5] Sekuli,R.,(2003)tetnost i suzbijanje kukuruznog plamenca na paprici.Savremeni povrtar,7,32-33,Novi Sad

[6] Vukasovi,P. i dr.(1967)tetoine u biljnoj proizvodnji ,I i II deo.Zavod za izdavanje udbenika SR Srbije,Beograd.

[7] Uputstvo za integralnu proizvodnju neki vrsta voa i povra,(2005).Projekta:Unapreenje prinosa voa i povra putem sistema odrive proizvodnje u 5 balkanskih zemalja.

ZNAAJ PRAENJA KUKURUZNOG PLAMENCA (Ostrinia nubilalis)

NA SVETLOSNOJ LAMPI U ZATITI PAPRIKE Tatjana Veselinovi,dipl.ing., Gordana Mrdak,dipl.ing.

Izvod:Kukuruzni plamenac je polifagna tetoina koja napada preko 240 razliitih biljnih vrsta ali najvee tete priinjava na kukuruzu. U povrtarskoj proizvodnji ekonomski znaajne tete nanosi paprici i paradajzu. Larva kukuruznog plamenca ubuuje se u plodove uz peteljku, gde pravi otvore pored kojih se primeti i njen izmet. Za ishranu koristi seme i meso ploda pa pri jaem napadu na oteenom plodu ostaje samo pokoica. Napadnute plodove naseljavaju fitopatogeni mikroorganizmi i takav plod ubrzo truli i propada i nema upotrebnu vrednost. U sluajevima jaeg napada i do 50% plodova bude oteeno od ove tetoine. U ovom radu bie prikazani podaci sa svetlosne lampe PSS Sombor u periodu od 2007-2011. Na osnovu podataka sa lampe, koji su veoma vani za praenje pojave i maksimuma brojnosti, moe se dati pravovremeni signal za primenu insekticida u cilju suzbijanja ove tetoine.

Kljune rei: kukuruzni plamenac, svetlosna lampa, praenje, suzbijanje IMPORTANCE OF MONITORING THE EUROPEAN CORN BORER (Ostrinia nubilalis) TO THE LIGHT LAMP FOR PROTECTING PEPPER BSc, Tatjana Veselinovi, BSc, Gordana Mrdak

Abstract: European corn borer is polyphagous pest that attacks over 240 different plant species, but the greatest damage is caused by the corn. In vegetable production economically significant damage inflicted pepper and corn borer paradajzu. Larva inputs the fruits of the stem, where the real holes in addition to which the notice and its feces. Used for feeding the seeds and fruit flesh and the stronger the attack on the damaged fruit remains only the epidermis. Attacked by pathogenic microorganisms inhabit the fruits and such fruit rots and decays quickly and has no practical value. In cases of stronger attacks and up to 50% of the fruit is damaged by this pest.This paper will present data to light lamps in Sombor PSS period from 2007-2011. Based on data from the lamps, which are important for monitoring the occurrence of the maximum number may be given a timely signal to the application of insecticides to combat these pests.

Key words: corn pennant, light lamp, monitoring, control

OPIS TETOINE I RAZVIE:

Kod kukuruznog plamenca je karakteristian jasno izraen polni dimorfizam.

enke su krupnije (oko 15 mm) i svetlije. Telo i krila su kod enke bledouta i imaju smee poprene talasaste pruge uz ivicu krila. Mujaci su sitniji, svetlosmee boje i imaju ute poprene pruge.

Poloena jaja su svetla, u grupicama od 15-45, najee na naliju gornjeg lia i vie na gornjim delovima biljaka. Embrionalni razvoj traje 5-7 dana. Ispilele larve prolaze kroz 5 larvenih stadijuma i svoj razvoj zavravaju za 3-5 nedelja. [2]. Larve se ubuuju u plodove koje izgrizaju, zagauju izmetom i takve plodove naseljavaju razliiti mikroorganizmi koji izazivaju truljenje i potpuno propadanje plodova [2].

Slika br.1 Imago Ostrinia nubilalisAdult Ostrinia nubilalis

Slika br. 2- Jajno leglo Slika br. 3-Ispilela gusenica

Nest egg Larva

NAINI PRAENJA:Za praenje i signalizaciju pravovremene primene insekticida koriste se :

-svetlosna lampa

-vizuelni pregledi

Svetlosna lampa PSS Sombor se postavlja 01.04 .kada poinjemo sa praenjem Ostrinia nubilalis. Praenje traje sve do 01.10. Lampa se ukljuuje u 20 h i iskljuuje u 06 h . Svakodnevno se vri prikupljanje i determinacija prikupljenih leptira.

Prema podacima PSS Sombor sa svetlosne lampe na lokalitetu Sombor (IV) moemo rei da smo u periodu od 2007-2011. prvog uhvaenog imaga imali od 08. do 24. maja (najranije 08.05 . u 2009. a najkasnije 24.05. - .2007. godine ). Maksimum leta prve generacije smo imali u periodu od 30.05. ( 2008. godine) pa do 12.06. (2010.)

Grafikon br.1- Maksimumi leta prve generacije Ostrinia nubilalis u periodu 2007.-2011. godine i oitane brojnosti (IV)

Peak flight of the first-generation Ostrinia nubilalis in the period 2007-2011. The number of readings

Maksimum leta druge (letnje) generacije smo imali od 05.08. (2008. godine) do 13.08. (2010.godine), a druga generacija je bila najbrojnija 2011 godine sa 717 imaga (najmanje 2007.- 182).U periodu od 2007.-2011. najvei broj uhvaenih imaga smo determinisali 2011. godine (6913)

Grafikon br. 2-maksimum leta druge generacije Ostrinia nubilalis u periodu 2007.-2011. i brojnosti leptira sa svetlosne lampeSecond maximum of flight-generation Ostrinia nubilalis in the period 2007-2011. and the number of butterfly with light lamps

Grafikon br. 3 Ukupan broj uhvaenih imaga Ostrinia nubilalis na svetlosnoj lampi u periodu 2007.-2011.

Total number of adults caught on Ostrinia nubilalis svetlosnoj lamps in the period 2007-2011

Na osnovu podataka sa svetlosne lampe (maksimum uhvaenih imaga) poinje se sa vizuelnim pregledima u polju. Vizuelni pregledi su se obavljali svakodnevno na povrinama pod paprikom. Vizuelnim pregledima smo obuhvatili po 10 biljaka na 10 mesta. U toku 2010. vizuelnim pregledima smo ustanovili poloena jaja na naliju lista druge (letnje) generacije 17.08. Na 100 pregledani biljaka bilo je 12 poloenih jajnih legala. Do piljenja larvi iz poloenih jaja je dolo 21.08.2010. Oteene plodove paprike u kojima smo konstatovali prisustvo larava L2 smo imali 29.08.2010.

Vizuelnim pregledima tokom 2011. godine u usevu paprike smo prva poloena jajna legla ustanovoli 15.06. i to na 100 pregledanih biljaka utvrdili smo 16 jajnih legala. Daljim praenjem plodove sa ubuenjima i larvama L1 smo konstatovali 22.06.2011. Poloena jaja enki druge generacije na istom lokalitetu smo ustanovili 04.08. na 24 biljke od 100 pregledanih. Pijenje larvi iz poloenih jajni legala smo imali 07.08.2011. Na ovom lokalitetu smo u toku avgusta ustanovili i veliki broj parazitiranih jaja u jajnim leglima. Od poloenih 26 jajnih legala (na 24 biljke) parazitiranih je bilo 18.

MERE SUZBIJANJA

1.Plodored

Za proizvodnju paprike birati parcele na kojima kao predusev nije bio kukuruz jer prezimljava u ostacima kukuruzovine.Takoe voditi rauna o prostornoj izolaciji i odvojiti parcele planirane za proizvodnju paprike od povrinana kojima je prethodne godine bio kukuruz.2.Agrotehnike mere

Kukuruzovinu i druge etvene ostatke zaorati. Ako se obrada zemljita obavi na dubinu od 30 cm, a da pri tom na parceli nema etvenih ostataka, moe se potpuno eliminisati ova tetoina [1]. Ostatke kukuruzovne na parceli zaorati najkasnije do 15. maja [2]. 3.Primena insekticida

Da bi se pravilno i pravovremeno primenili insekticidi potrebno je pratiti pojavu i brojnost pomou svetlosne lampe kao i vizuelnim pregledima ustanoviti prisusto poloenih jajnih legala. Poloena jajna legla traiti na naliju listova kao i na vrnim listovima.

Prvi tretman na paprici se izvodi 7-10 dana posle poetka leta druge generacije [1]. Za tretman se mogu koristiti piretroidi sa ovicidnim i larvicidnim delovanjem. Prilikom primene voditi rauna o karenci insekticida.4.Bioloko suzbijanje

Za suzbijanje se koriste parazitoidi (Trichogramma evanescens) kao i bioinsekticidi na bazi bakterije Bacillus thuringiensiskurstaki [2].ZAKLJUAK:

S obzirom da prinos paprike usled oteenja od larvi kukuruznog plamenca moe da se smanji i do 50% potrebno je pratiti pojavu i brojnost ove tetoine i to prvenstveno na osnovu podataka sa svetlosne lampe i na osnovu vizuelnih pregleda useva u polju.

Prema podacima koje imamo sa svetlosne lampe na lokalitetu Sombor druga generacija je brojnija. Oteenja koja prouzrokuje larva druge generacije je vea, kvalitet oteenih plodova je manji pa je i samim tim prihod koji donose povrtarske kulture manji.

Suzbijanje usmeriti na momenat polaganja jaja kada je potrebno primeniti insekticide ovicidnog delovanja i poetak piljenja larava kada se primenjuju insekticidi larvicidnog delovanja.

Prilikom odabira insekticida za suzbijanje kukuruznog plamenca Ostrinia nubilais voditi rauna o karenci insekticida.

Literatura:[1] R.Sekuli, R.Spasi, T.Kerei - tetoine povra i njihovo suzbijanje, str. 122-125, 2008,

[2] T.Kerei tetoine paprike i mere suzbijanja, Biljni lekar, god. XXVIII, 2000, br. 4, str.266

[3] Kolektiv autora Bolesti, tetoine i korovi kukuruza i njihovo suzbijanje, str. 367, 2002.

[4] Interni podaci PSS Sombor o dinamici i kretanju tetnih Lepidoptera na podruju Sombora

ZNAAJ PRIRODNIH NEPRIJATELJA U SUZBIJANJU TETNIH LEPIDOPTERA

Jelena Perenevi, dipl.ing

Izvod: Pojava prirodnih neprijatelja, koji imaju ulogu u smanjenju tetnih organizama, uslovila je razvoj biolokih metoda suzbijanja tetoina. Veoma znaajan ograniavajui faktor porasta populacije kukuruznog plamenca i pamukove sovice, svakako je prisustvo prirodnih neprijatelja, to ima znaaja u organskoj proizvodnji povra, naroito na veim povrinama. Tokom avgusta 2010. i 2011. godine, pregledom povrina pod paprikom (kod individualnih proizvoaa, kao i na oglednom polju PSS Sombor), ustanovljeno je prisustvo crnih, parazitiranih jaja Ostrinia nubilalis. Prema naim saznanjima konstatovano je prisustvo Trichogramma spp. osica, parazitoid jaja.

Kljune rei: prirodni neprijatelji,integralna proizvodnja.

THE NATURAL ENEMIES FOR WARDING OF PESTILENT LEPIDOPTERABSc, Jelena Perenevi

Abstract: Apearance of natural enemies, which haue a part in decrease of harmful organisms, was the condition for developement of biological metodes for warding off pests.Very important restrictive factor for growth of population of corn Ostrinia nubilalis and Helicoverpa armigera iay a presence of natural enemies, which is further significant in organic production especially on larger surfaces. During august 2010. and 2011. inspection of surfaces under green pepper with individual manufacturer as wel as on experimental field PSS Sombor) had established a presence of black parasite eggs Ostrinia nubilalis.To our knowledge, the presence of Trichogramma spp. parasitoid wasp eggs.

Key words: natural enemies, organic production.

BILOKA ZATITA

Bioloke mere zatite su najefikasnije sa populacijama insekata ija brojnost raste sporije, a na osetljivim sortama insekatske populacije razvijaju se eksplozivno, to negativno utie na stabilnost sistema bioloke zatite. Postoje tri osnovna principa u upravljanju tetnim organizmima u biolokoj kontroli:

- Uvoenje - odnosi se na iznalaenje mogunosti uvoenja i stalnog uspostavljanja najefikasnijih prirodnih neprijatelja. Potreba za uvoenjem se javlja kad se tetoina unese u podruje u kojem nisu prisutni njeni prirodni neprijatelji.

- Poveanje - je pokuaj da se smanji populacija tetoine na ekonomski prihvatljiv nivo, privremenim poveanjem broja prirodnih neprijatelja. Mnoge kompanije se bave proizvodnjom razliitih vrsta prirodnih neprijatelja.

- Konzervacija - se odnosi na zatitu priodnih neprijatelja, koji su ve prisutni u podruju. Pokuaj da se manipulie ili upravlja ivotnom sredinom, obradivom povrinom, kako bi se zatitili prirodni neprijatelji ili obezbedili izvori koji su potrebni za njihov opstanak i podigne nivo populacije, koji moe da kontrolie tetoine [4]. Bitno je sauvati prirodne neprijatelje u borbi protiv tetnih organizama tj. bitna je procena uticaja predatora, parazita i bolesti, kako bi se pronaao nain za poboljanje bioloke kontrole tetnih organizama. Masovno razmnoavnje tetnih organizama deava se tamo gde korisni organizmi prisutni u nedovoljnom broju ili nedostaju.

Gajenjem ekstenzivnih travnih povrina, ivica, gomile kamenja, podstie se razvoj korisnih insekata, jer oni ive u prirodnim sredinama i prelaze na proizvodne povrine . Travne zelene povrine nude korisnim organizmima sklonite u toku zime.

Veoma je znaajno prisustvo prirodnih organizama kao to su: bakterije, virusi, gljive i korisni insekti u kontroli tetnih organizama. Poseban znaaj u biolokoj i integralnoj proizvodnji pripada korisnim organizmima ,koji mogu biti paraziti i predatori. tetne organizme u povru napadaju prirodni neprijatelji predatori, paraziti i patogeni, koji ujedno i odravaju u prirodi ravnoteu tetoina. Neadekvatnom primenom sredstava za zatitu bilja njihov opstanak se esto dovodi u pitanje. Paraziti ive na raun drugih organizama, ivei na njima-ektoparaziti ili u njima endoparaziti.

NAIN IRENJA TRICHOGRAMMA SPP. Za na teren znaajno je prisustvo Trichogramma spp. parazitoid jaja Lepidoptera.

Trichogramma spp. parazitira svea jaja Lepidoptera, a u nedostatku sveih, parazitiraju jaja pred samo piljenje gusenice. enka prilikom polaganja jaja ubacuje neurotoksine koji paraliu embrion domaina [1].Trichogramma spp. su slabi letai , ali u potrazi za jajima, preleu do novih domaina.Oni su plifagni organizmi i ta osobina se najbolje koristi u zdruenim usevima povra.Tokom 2010. i 2011. godine obilaskom povrina pod razliitim povrtarskim kulturama, kod individulnih poljoprivrednih proizvoaa, kao i na oglednom polju PSS Sombor ustanovljeno je prisustvo crnih parazitiranih jaja Mamestra brassicae, na kupusnjaama, Ostrinia nubilalis, na paprici i kukuruzu eercu. Dosadanji podaci govore da se ona primanjivala u jabunjacima Subotice, u cilju parazitiranja jaja Carpocapsa pominella, ali bi morala da nae veu primenu u integralnoj proizvodnji povra. Na podrujima eke, Slovake i Maarske, izvodili su se ogledi, tokom 2000-2003. godine. Dobiveni rezultati potvrdili su da se radi o efikasnom sistemu zatite, koji na paprici obezbeuje efikasnost i do 90 % u uslovima jakog napada pamukove sovice. Slini razultati dobijeni su na ogledu u Slovakoj, lokalitet eliezovce, gde je na parcelama paprike, u varijanti sa biolokom zatitom bilo 3,1% napadnutih plodova, a u varijanti sa hemijskom zatitom 14,1% [1].BIOLOKI PREPARATI NA BAZI BAKTERIJA

Efikasnost iznad 90% postie se kombinovanjem ove metode i preparata na bazi toksina bakterije Bacillus thuringiensis. Bakterije su najvie primenjivani mikroorganizmi za pripremu biolokih pesticida. Preparati na bazi Bacillus thuringiensis su vie od etrdeset godina u upotrebi, ona ima specifino dejstvo na veliki broj insekata i uglavnom ne pogaa korisne organizme. Uneta u telo insekata hranom bakterija proizvodi toksine kristale koji razaraju crevni sistem insekata.Preparati na bazi ove bakterije nisu opasni za korisne insekte, opasni su za tetne insekte koji se hrane grickanjem lista, kao to su gusenice raznih leptira.tetoine prestaju sa ishranom jedan do dva dana nakon unoenja preparata, a uginu nakon tri do pet dana. Za proizvodnju povra je bitan momenat kad larva prestane sa ishranom, a samim tim i sa nanoenjem tete. Zbog fotolabilnosti nema dugo rezidualno delovanje, pa je tretiranje potrebno ponoviti za 7 do 8 dana. U okviru ovog preparata soj Bt var. kurstaki, deluje digestivno, inficira gusenice i larve, pa se primenjuje u vreme poetka piljenja gusenica.

Sredstva koja se koriste o biolokoj zatiti imaju ogranienu efikasnost, imaju kontaktno delovanje i brzo se razgrauju i na taj nain imaju slabije dejstvo, te je potrebna redovna kontrola polja kako bi se odredio optimalan momenat za tretiranje.U biolokoj borbi protiv tetoina koriste se i virusi npr.preparat mamestrin za suzbijanje kupusne sovice,tretiranjem biljaka one se tite od gusenica. Insekticidni sapuni su specijalni rastvori masnih kiselina koji paraliu i ubijaju lisne vai i grinje.ZAKLJUAK

Naveden pristup u suzbijanju tetoina biolokim putem trebao bi da smanji upotrebu pesticida i da skrene panju proizvoaima da postoje i drugi naini suzbijanja tetoina, a kao jedan od njih svakako je koritenje biolokog naina suzbijanja tetoina i stranih organizama, a sve u cilju proizvodnje bezbedne hrane. Smatramo da e ovi podaci koristiti poljoprivrednim proizvoaima, pa je potrebno je organizovati predavanja i edukacije poljoprivrednih proizvoaa iz ove oblasti.

Literatura:

[1] Zbornik rezimea,Bioloka zatita povra od pamukove sovice i drugih tetnih gusenica leptira primenom Trichogramma sp. (2004) V Kongres o zatiti bilja,.

[2] Radmila Almai, Marko Injac, amuel Almai (2004): tetni i korisni organizmi jabuastih voaka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad[3] Branka Lazi, Jovan Babovi, Petar Sekuli, Miroslav Maleevi, Sanja Lazi, Mihal urovka, Ratko Lazarevi (2008): Organska poljoprivreda I, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

[4] Branka Lazi, Jovan Babovi,Zoran Keserovi, Nada Kora, Dragoja Radanovi, Jano Bernji, Sneana orevi, Stevan Mairevi, Svetomir Dragovi, Ratko Nikoli, Veljko Radojevi, (2008): Organska poljoprivreda II, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

PRSKALICE U ZATITI POVRA NA OTVORENOM

Branislav Ogrizovi, dipl.ing.

Izvod: Zatita povra na otvorenom prostoru predstavlja tehniki zahtevan pristup ovom pitanju. Veliki broj tetnika ugroava takvu proizvodnju. Morfoloke karakteristike povra, iskoristivost pojedinih delova za ljudsku ishranu, bilo u sveem ili u obraenom stanju, visina prinosa pojedinih vrsta, razliiti oblici i koliina prisutne lisne mase, prisustvo razliitih vrsta folija na kojima se vri proizvodnja i/ili se vri prekrivanje, nastiranje zemljita za proizvodnju, prisustvo visoke vlanosti zbog primenjenih razliitih sistema za navodnjavanje povrtarskih biljaka zahtevaju kvalitetnu zatitu. Razliita koliina i fizioloki oblik lisne mase kod razliitih vrsta povra u velikoj meri utie na kvalitet neophodnih tretmana u oblasti zatite povra. Postojeom zakonskom regulativom, standardima, pravilnicima i uredbama, kao i direktivama EU regulisana je vrsta maina i ureaja i kvalitet opreme koja se sme koristiti u zatiti povra.

Kljune rei: prskalice, zakoni, standardi, pravilnici, direktive EU

SPRAYERS IN THE CROP PROTECTION OF VEGETABLES IN THE OPEN

BSc, Branislav Ogirzovi

Abstract: Protectingvegetablesoutdoorsassumedtechnicaldemanding approach to this issue. Largenumber ofsuchpeststhreateningproduction. Morphologicalcharacteristicsof vegetables,utilizationof some partsforhuman consumption,either freshorprocessed state,the yields of individualspecies, different typesand quantity offoliage present, the presenceof differenttypes offoilsin whichthe production and/oriscovering,ground coveringproduction, the presenceof high humiditydue to thedifferent systemsappliedfor irrigationof vegetablecrops have demands for quality protection. Differentamounts ofthephysiological form ofthefoliageof differentkinds of vegetables greatly affects the qualityof necessarytreatmentin the area of protect the vegetables. Existing legislation, standards, rulesand regulations, anddirectives ofthe EUis regulated thetypes of machinery and equipment andquality of equipment thatmay be usedfor protect vegetables.

Key words: sprayers, laws, standards, regulations,EUdirectives

STANJE POSTOJEE TEHNIKE

Postojei nivo, na terenu prisutne, tehnike za zatitu bilja pokazuje oiglednu disproporciju izmeu tehnike opremljenosti korisnika i kvaliteta sredstava primenjenih u zatiti bilja [1]. 90% prskalica su tehniki prevaziene i sa sigurnou se moe rei da njima ostvarena aplikacija pesticida ne zadovoljava. Ureaji (prskalice) nemaju kvalitena neophodna tehnika reenja (hidropneumatski mea u rezervoaru, zadovoljavajui nivo merno regulacione opreme, neophodan broj ureaja za filtriranje, gotovo apsolutni nedostatak ureaja za ispiranje rezervoara i izuzimanje, pripremu i meanje pesticida u posebnim rezervoarima, nedostatak regulacionih sistema za postizanje i odravanje osnovnih parametara tokom rada, neodgovarajue usmeravanje vazdune struje, a tiu se odravanja neophodne visine i poprene distribucije sredstava. Aplikaciju pesticida treba podii na vii nivo, putem edukacuje korisnika opreme [2]. Problem maina i ureaja u zatiti bilja vezan je za primenu pogonskih maina traktora i primenu noenih ili vuenih ureaja za zatitu u daljem tekstu prskalica. Zanemarljiv udeo na terenu ine samohodne prskalice.

Na terenu se u praksi sreu rune prskalice, rune prskalice pogonjene sopstvenim motorom, male prenosne motorne prskalice, noene ili vuene prskalice s razliitom zapreminom rezervoara i razliitom irinom podesivih krila zahvata,

prskalice sa vazdunom podrkom bilo da poseduju sopstveni ventilator ili kompresor i samohodne prskalice [3].Novije verzije prskalica imaju potpunu elektoniku, injektorsko uzimanje pesticida sa ispiranjem ambalae, odvojene rezervoare za pesticid i istu vodu, a meanje se obavlja neposredno pred izlazak tenosti, odnosno u telu dizne, kontrolu protoka u zavisnosti od brzine kretanja prskalice zbog odravanja norme tretiranja i dr. Mogu biti i sa unoenjem sredstva u vazdunu struju pre aplikacije, a to moe da se izvede sopstvenim ventilatorom ili kompresorom.ZAKONSKA REGULATIVAPrskalice podleu standardizaciji. Prednost kod primene standarda imaju domai SRPS standardi (Srpski Standardi) [4] u odnosu na internacionalne. Domai standardi zasnovani su na meunarodnim. Evropsku standardizaciju sprovodi Meunarodna organizacijaza Standardizaciju(ISO) iEvropski komitetza standardizaciju(CEN). Tehnikom komitetu (TC)23/Podkomitet (SB) 6. pripada deo procedure ISOstandarda, vezansametodimazaprskalice, dokTC144/Working Group(RG) 3 CEN-aradi nazahtevima iogranienjimaperformansi. Evropski standardEN907 je glavnistandard zabezbednost rukovaoca prskalice.U skladu sa EUDirektivom89/392EECsu navodeni sigurnosni zahtevi injihovaverifikacijaza projektovanjei izgradnju prskalicaza pesticide i tenaubriva.to se tieuslova zatite ivotne sredine,primenjuje se standard EN 12761[5].KORIENJE PRSKALICA

U naoj zemlji aplikaciju pesticida dodatno komplikuje nedovoljan tehniki nivo ureaja za aplikaciju, testiranje novih i maina u eksploataciji u globalu se ne sprovodi, a mainama esto rukuju nedovoljno obuene osobe [6]. Pravilnom primenom ispravne i kontrolisane tehnike za aplikaciju pesticida, u povoljnim vremenskim uslovima , poveava se efekat zatitne mere, a smanjuju gubici manje ili vie otrovnih pesticida i zagaenje zemljita. Stoga se kvalitetne prskalice i oroivai, osim zatite useva od bolesti, tetoina i korova, mogu da posmatraju i kao maine za zatitu zemljita od nekontrolisanog i prevelikog zagaenja. [6]. Na slici 1. prikazana je shema jedne savremene prskalice, s moguim opcijama korienja. Najnovije verzije prskalica imaju potpunu elektoniku, injektorsko uzimanje pesticida sa ispiranjem ambalae, odvojene rezervoare za pesticid i istu vodu, a meanje se obavlja neposredno pred izlazak tenosti, odnosno u telu dizne.Kontrolu protoka u zavisnosti od brzine kretanja prskalice zbog odravanja norme tretiranja odreuju bord kompjuteri. Prskalice mogu biti i sa unoenjem sredstava u vazdunu

struju pre aplikacije, a to moe da se izvede sopstvenim ventilatorom ili kompresorom.Pre upotrebe prskalice potrebno je na svakoj prskalici odrediti normu tretiranja i proveriti koliinu tenosti na diznama.Odreivanje norme tretiranja: Napuniti rezervoar istom vodom i oznaiti visinu nivoa oznakom (flomasterom), podesiti pritisak, odabrati neophodni broj obrtaja prikljunog vratila ( 540 min 1 ), te duinu puta od 100 metara ( za prskalice zahvata 10m) prei sa ukljuenim ureajima za prskanje, pri tome birati podlogu to sliniju onoj na kojoj e te tretirati, iskljuiti ureaje za prskanje. Izmeriti vreme za koje ste preli put na bazi toga utvrditi radnu brzinu. Dosipanjem vode do nivoa koji ste prethodno obeleili odredite koliko ste tenosti potroili. (Duinu puta za prskalice vee ili manje irine zahvata proraunati ili se pridravati uputstva proizvoaa). Uporedite ovo sa eljenom normom i ukoliko se ne poklapa ponovite isti postupak sve dok ne dobijete eljenu normu.

Provera koliine tenosti na diznama: Na osnovu oznake o protoku tenosti u minutu izraenu u galonima pri pritisku od 2,8 bar-a (04 oznaava protok od 1,66 lit/min) koji moete proitati na dizni odredite veliinu suda u koji e te hvatati vodu. Kao kontrolnu diznu postavite jednu potpuno novu originalnu diznu i podesite prskalicu na zadate elemente. Ispod svake dizne postavite posudu, (neophodno je da se za ovu proveru posude nalaze na ravnoj podlozi), ukljuite prskalicu, pustite da radi 1 minut i iskljuite prskalicu. Prostim uvidom u koliinu vode u svakoj posudi vidite kroz koje dizne su protoci vei, a kroz koje manji. Tamo gde su protoci manji proverite sita da nisu zaepljena, pa za te dizne ponovite postupak, a one kod kojih je protok vei za 15% treba zameniti novim. Ovo je nain da obezbedite kvalitetnu aplikaciju sredstva na svojim njivama.

Kvalitet izvoenja zatite bilja zavisi od nekoliko znaajnih faktora, a pre svega to su: 1.TEHNIKI FAKTORI gde se svrstavaju: radni pritisak prkalice, veliina protoka (u praksi se poistoveuje s veliinom otvora dizne), brzina kretanja prskalice !!! 2. ZEMLJINI FAKTORI gde se svrstavaju: veliina strukturnih agregata zemljita, pokrivenost povrine i gustina biljnog materijala, brojnost tetnika, 3. KLIMATSKI FAKTORI gde su najznaajniji: brzina vetra, temperatura vazduha, relativna vlaga vazduha.

Radni pritisak odredjujemo na osnovu konstrukcionih karakteristika izabrane dizne, odnosno mogueg protoka tenosti koju ta dizna ostvaruje na osnovu veliine otvora dizne. Poveanje pritiska direktno utie na promenu strukture kapi, odnosno poveava se udeo sitnijih kapi koje su onda podlone driftu. Da bi duplo poveali koliinu tenosti na izlazu iz dizne neophodno je najmanje etiri puta poveati radni pritisak, to odmah dovodi do pogoranja strukture kapi. Brzina kretanja prskalice je jedini promenljivi faktor. To praktino znai da kvalitet aplikacije zavisi iskljuivo od rukovaoca, odnosno onog ko vozi traktor ili od tehnike bord kompjutera koji kod novijih prskalica moe u okviru odreene promene brzine odravati zadatu normu tretiranja. Stoga je vrlo vano da tokom rada odravate izabrani reim kretanja, jer samo tada imate ravnomernu distribuciju tenosti. Svaki put kad poveate brzinu, smanjujete koliinu izbaene tenosti i obratno.

Pri korienju razliitih sredstava za zatitu bilja koriste se razliite koliine vode s kojom se meaju preparati. Negde je

mogue koliine vode smanjiti, ali je bitno da dozu preparata ravnomerno rasporedite po branjenoj povrini. Obavezno se pridravati uputstava koja prate odreene preparate u pogledu neophodne koliine vode. Klimatski faktori imaju znaajan uticaj na kvalitet aplikacije preparata i mogua zagaenja ivotne sredine. Primena klasinih dizni limitirana je brzinom vetra.

Kad ta brzina pree 3m / s, javlja se poveano odnoenje estica van branjene povrine. Ovaj problem mogue je reiti na dva naina: 1- primenom prskalica s vazdunom podrkom i 2- primenom dizni sa usisavanjem vazduha koje rade na neto veim pritiscima [7].

RASPRIVAI DIZNEZa primenu u poljoprivredi koriste se etiri osnovna tipa dizni, koje se razlikuju po stukturi mlaza koji se stvara na izlazu iz tela dizne. To su: deflektorska, dizna sa ravnim lepzastim mlazom, prstenasti konusni mlaz i pun konusni to je prikazano na slici 2. Dizne s vazdunom podrkom mogu biti razliite konstrukcije i postavljene u struju vazduha ili druge konstrukcije to je prikazano na slici 3. Obavezno treba koristiti dizne svetski priznatih proizvoaa. Takve dizne poznaju se i po tome to im je telo oznaeno jednom od boja u svetu prihvaenom kolor kodacijom. [4], [5]. Originalne dizne prepoznaju se po tome to na njihovom telu moete proitati ime prozvoaa, ugao izbacivanja mlaza, tip dizne, veliinu protoka izraenu u US galonima u minutu i materijal od kog su napravljene, to je prikazano na slici 4.

Deflektor Lepezasti Konusni prst. Pun konusni

Sl. 2 Osnovni tipovi dizni

Sl. 3 Dizna s vazdunom podrkom Sl. 4 Oznaavanje dizni i kolor kodacija

Kolor kodacija prikazano standardom (SRPS ISO 10625:2005 Rasprivai prskalica - Oznaavanje bojom) [4]. prua mogunost korisnicima da bez obzira na komercijalni naziv proizvoaa prema boji tela dizne uvek odaberu onu koja im po protoku odgovara. uta boja oznaava one sa protokom 02 US galona, a crvena sa protokom 0,4 US galona itd. Karakteristika novijih konstrukcija dizni dozvoljava rad u okviru odreenog dijapazona pritiska, a da se pri tom struktura proizvedenih kapi ne naruava znaajno. Konstrukciono dizne imaju jedan mlaz, a odskora i po dva ravna lepezasta mlaza. Dizne sa usisavanjem vazduha slika 5, rade na pritiscima u rasponu od 3,5 do 7 bara, proizvode krupnije kapi koje se lake zadravaju na lisnoj povrini. Obzirom na razliite zahteve kod tretmana razliitih vrsta povra neophodno je znati pravilno izabrati odgovarajuu diznu. U novije vreme proizvoai zatitnih sredstava su zbog specifinih zahteva sredstava u prvom redu fungicida, odluili da sami proizvode sopstvene dizne. Ove dizne imaju manje uglove izbacivanja mlaza nego standardne, ali imaju mogunost aplikacije veih normi tretiranja. Gotovo svi svetski proizvoai pesticida i ureaja za zatitu bilja na svojim portalima imaju korisnike servise, (Kalkulator dizni, Alat za izbor dizni, Parametri za aplikaciju, Kalkulator za prskanje...), koji farmerima pruaju mogunost izbora dizni, brzine kretanja prskalice, protoka na diznama i odreivanje normi tretiranja, a neki od njih daju i podatke o veliini kapi koje se preporuuju za taj tretman[8]. Kvalitet distribucije sredstava na terenu moe se kontrolisati putem fotoosetljive hartije. Svi znaajniji proizvoai dizni proizvode dizne s LERAP karakteristikama, odnosno one kod kojih je u velikoj meri smanjen drift odnoenje kapljica sredstva u ivotnu sredinu (Local Enviromental Risk Assesment for Pesticides Categgory A and B Descriptions). Ovo je posebno znaajno kod aplikacije pesticida u tzv. bafer - zatitnim zonama, odnosno u blizini otvorenih vodotoka. Primenom ovih dizni bafer zone se smanju mogua je aplikacija pesticida mnogo blie vodotoka. Vie o ovome, a i o postupcima s pesticidima moete pronai na sledeim portalima [13]. Code of Practice for Using Plant Protection Products (Uputstvo za praktinu primenu sredstava za zatitu billja ) sadri nekoliko poglavlja vezanih za transport, skladitenje, upotrebu pesticida, primenu prskalica za vreme i posle aplikac