aktuelni savetnik novi sad jul,2012

REPUBLIKA SRBIJASEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝Tema broja: ˝Poljoprivredno savetodavstvo kao

bitan činilac savremene poljoprivrede˝

Godina 1, broj 7, Novi Sad, Jul, 2012.

Priređivač: PSS "Poljoprivredna stanica" doo Novi Sad

2012. Novi Sad

S A D R Ž A J

mr Janko PapPREDGOVOR.............................................................................................................................3

mr Aleksandra Jocić, dipl. ing Goran JurlinaKozije mleko karakteristike i mogućnostiGoat's milk: Characteristics and possibility...............................................................................4

dipl. ing. Milena PetrovNajznačajnije bolesti na belom lukuDiseanse on Garlic....................................................................................................................8

dipl.ing. Tatomir Srđanov, dipl.ing Milan DelićTehnologija za postrnu setvu soje i varijabilni troškoviTechnology for stubble sowing Soybean and variable costs...................................................14

mr Zoran Novaković, dipl.ing. Aleksandar PavlovićProizvodnja kukuruzne silaže, agrotehničke mere i tehnika spremanja silažeManufacture of corn silage, cultural practics and tehniques of saving................................18

dipl. ing. Aleksandar PavlovićIstorijat i razvoj zadrugarstva u SrbijiHistory and development of Cooperatives in Serbia............................................................22

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvoAutonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS "Poljoprivredna stanica" doo, Novi SadGodina 1, broj 7, Novi Sad, Jul, Godina 2012.

3

PREDGOVOR

NEKE ZAPAŽENE PROMNE U PROIZVODNJI GAJENIH BILJAKA

mr Janko Pap

Da li se klima menja? Šta nije isto u biljnoj proizvodnji kao što je bilo? Blaga zima-mineralizacija organskematerije u zemljištu odvija se stalno tokom cele godine (na temperaturi 3° C i više) Rezultat - brže se gubi humus.Zemljište sa manje humusa - smanjena biogenost, naročito manji broj organizama. Kao posledica javljaju se: težaobrada, veći rizik i nije moguća proizvodnja nekih biljaka sitnog semena zbog pokorice (paprika – direktna setva,šećerna repa, šargarepa, i sl.) Pljuskovite kiše se u proleće ranije i češće javljaju.

Česta pojava pljuskovitih kiša uzrokuje sabijenost zemljišta. Blage zime uzrokuju veći problem sa bolestima iinsektima. Poslednjih nekoliko godina, a naročito u proizvodnji 2006/2007, pšenice posejane u optimalnom roku bile sunapadnute vašima koje su prenele viruse prouzrokovače žute patuljavosti pšenice i ječma. Žive vaši na biljkama pšeniceu ječma primećene su u decembru i januaru?! Temperaturna kolebanja u toku januara od 24 sata iznose i do 20°C.Potrebno je više navodnjavanja. Ranijih godina navodnjavalo se 3-4, eventualno 5 puta. Poslednjih nekoliko godina zauspešnu proizvodnju istih biljnih vrsta potrebno je 12-15 navodnjavanja. Navodnjavanje se obavlja radi hlađenja useva izemljišta da bi se povećala relativna vlažnost vazduha i da se snizi temperatura u usevu i poveća relativna vlažnostvazduha i da se snizi temperatura u usevu i poveća vitalnost polena (kukuruz). Šta da se radi u biljnoj proizvodnji?Potrebno je:

1) disciplinovano primenjivati "novu" tehnologiju proizvodnje gajenih biljka,2) čuvati vodu3) čuvati organsku materiju u zemljištu, obrada itd.,4) ne paliti žetvene ostatke,5) pravilno izabrati sortiment, u selekciji staviti akcenat na selekciju jačeg korenovog sistema gajenih biljaka.




4

KOZIJE MLEKO: KARAKTERISTIKE I MOGUĆNOSTI

mr Aleksandra Jocić, dipl. ing Goran Jurlina

Izvod: Kozijem mleku se danas pridaje sve veća pažnja. U odnosu na proizvodnje drugih vrsta mleka, proizvodnjakozijeg mleka je u najvećem porastu. Iako je sastav kozijeg i kravljeg mleka veoma sličan, prednosti kozijeg mleka uodnosu na kravlje, se ogledaju u njegovim terapeutskim i dijetetskim svojstvima. Ovaj rad sadrži pregled glavnihosobina kozijeg mleka u poređenju sa kravljim. Poseban akcenat je ukus i zdravstvena vrednost kozijeg mleka iproizvoda od kozijeg mleka.

Ključne reči: kozije mleko, proizvodnja, terapeutska i dijetetska svojstva

GOAT'S MILK: CHARACTERISTICS AND POSSIBILITY

MSc, Aleksandra Jocić, BSc Goran Jurlina

Abstract: Goat's milk today gets more and more atettintion. In comparison with other types of milk the production ofgoat's milk increases the most. Although, the composition of goat's and cow's milk is very similar, adventage of goat'smilk comper with cow's milk is iportant dietetic and theurapeutic characteristic. In this paper all main componentes ofgoat's milk are compared with cow's milk. Special emphases is given on taste and theurapeutic value of goat's milk andgoat's milk products.

Key words: goat's milk, production, dietetic and theurapeutic characteristic

UVOD

Mleko se sa nutritivnog aspekta smatra najizbalansiranijom namernicom u ljudskoj ishrani. Najčešće ljudikonzmiraju kravlje mleko i njegova produkcija je najveća. Proizvodnja kozijeg mleka kao deo svetske mlekarskeindustrije je zavisna od konkurentske proizvodnje mleka krava, ovaca, pa čak i bivolica. Kozije mleko u ukupnojsvetskoj proizvodnji mleka učestvuje sa 2%. Najveća proizvonja kozijeg mleka je u Aziji gde se veći deo proizvedenogmleka koristi za direktnu konzumaciju. Ukupna proizvodnja prema FAO podatvima iz 2009 god je 15.510.411 tona. UIndiji se proizvede 22% ukupne svetske proizvodnje kozijeg mleka, ali je dominantan ekstenzivan uzgoj koza dvojnenamene, za proizvodnju mleka i za proizvodnju mesa S druge strane, Evropa ima 3% od ukupne svetske populacijekoza a učestvuje sa 17% u ukupnoj prizvodnji kozijeg mleka koje se skoro u celosti prerađuje. [1]

Kozije i kravlje mleko imaju veoma sličan sastav, ali su dijetetska i terapeutska svojstva kozijeg mleka izraženijau odnosu na kravlje [2]. Iako ne postoji naučno utemeljenje u nekim uvreženim mišljenjima da je kozije mlekolekovito, te da se konzumacijom istog leče karcinom i neka obolenja izazvana retro virusima, ipak je neosporno, da jeono lakše svarljivo i blagotvorno za decu i rekonvalescente. Neosporna lekovita i zaštitna svojstva kozijeg mleka sedonekle mogu objasniti činjenicom, da nijedna druga životinja nije toliko izbirljiva kod uzimanja hrane, kao koza, kojau svom jelovniku konzumira najraznovrsnije trave i lekovite biljke. [4]

Izuzetan kvalitet kozijeg mleka, njegova velika nutritivna vrednost, laka svarljivost i nizak alergijski potencijal,preporučuju ga u ishrani dece, odraslih i rekonvalescenata. Cilj ovog rada je da se prezentuju neke značjenekarakteristike kozijeg mleka kao i da se skrene pažnja na zdravstvene i terapeutske vrednosti koje ono ima u ljudskojishrani.

o Uvodo Hemijski sastav kozjeg mlekao Zdravstvena vrednost kozjeg mlekao Zaključako Literatura




5

HEMIJSKI SASTAV KOZIJEG MLEKA

Hemijski sastav kozijeg mleka je uslovljen rasom i genotipom koza, redosledom i fazom laktacije, godišnjimdobom, ishranom mlečnih koza itd. Svaki od ovih faktora utiče na hemijska, a time i na nutritivna svojstva mleka.Tabela 1. [4]

Parametar/ParameterKozje mlekoGoat's milk

Kravlje mlekoCow's milk

Suva materija / Total solids (%) 11,94 12,89Mlečna mast / Fat (%) 3,6 4,1Proteini / Proteins (%) 3,1 3,38Laktoza / Lactose (%) 4,6 4,6Pepeo / Ash (%) 0,77 0,79Gustoća / Density (g/L) 1030,1 1029,4pH-vrednost /pH-value 6,72 6,68Titracijska kiselost / Titritable acidity (°SH) 6,8 6,7Slobodne masne kiseline / Free faty acids (mg/L) 8,1 7,5Energijska vrijednost / Energy (KJ/100 mL) 293,1 288,9Holesterol / Cholesterol (mg/100g)* 10 13

Tabela 1: Sastav, svojstva i energetska vrednost kozijeg i kravljeg mleka

Proteini

Proteini kozijeg mleka probavljiviji su od proteina kravljeg mleka iako je udeo proteina u obe ove vrste mlekapodjednak. Razlog ovome je efikasnija absorbcija amino kiselina. Kozije mleko karakteriše velika varjabilnost prirode ikoličine frakcija kazeina. Za preradu mleka značajni su kazeini i laktoglobulini, jer njihov genetski polimorfizam utičena čvrstoću i viskoznost jogurta. Ponekad kozije mleko ima nizak nivo kazeina i nezadovoljavajuću sposobnostkoagulacije sirilom što za posledicu ima manji prinos sira. S obzirom da kozije mleko sadrži manje kazeina i da je višekalcijuma vezano za micele, gruš kozijeg mleka je suvlji u odnosu na kravlji. Najzančajnija razlika između grušakozijeg i kravljeg mleka se ogleda u njegovoj većoj svarljivosti. Razlog ovome je manja čvrstoća gruša [2].

Ako bi smo jaku kiselinu dodali direktno u kozije mleko došlo bi do stvaranja nežnih pahulja mnogo brže negošto bi se to dogodilo u kravljem mleku. Ovim se najplastičnije opisuje šta se događa u želudcu tokom varenja, štopokazuje da se kozije mleko brže vari u odnsu na kravlje.

Mlečna mast

Mlečna mast utiče na ukus i aromu mleka, kao i na konzistenciju i teksturu mlečnih proizvoda. Njen sadržaj jedaleko promenjiviji u odnosu na sadržaj protieina i kreće se u granicama od 2,0 do 6%. Mlečna mast je mešavinarazličitih masnih materija i više od 200 različitih masnih kiselina. Mnoge od ovih materija nalaze se u mlečnoj mastisamo u tragovima, dok je svega 15 masnih kiselina mlečne masti zastupljeno više od 1%. Razlog izvanredne svarljivostimlečne masti kozijeg mleka su kratki lanci masnih kiselina koji brzo oksidiraju, a mlečna mast snabdeva organizamesencijalnim masnim kiselinama i liposolubilnim vitaminima. Mlečna mast sadrži konjugovanu linolnu kiselinu koja jeneophodna za oksidaciju masti u jetri što održava koncentraciju holesterola [5] [3].

Razlika u mlečnoj masti kozijeg i kravljeg mleka je u dužini i zasićenosti lanaca masnih kiselina. Masti kozijegmleka su svarljivije od masti kravljeg mleka jer su masne globule manje i ima ih više, pa je ukupna masna površinaveća te ih lipaze u crevima lakše razgrađuju. Ova osobina masnih globula utiče na bolju homogenost mleka. Kozijemleko u proseku sadrži 38% masnih kiselina srednjeg lanca, dok ih kravlje ima oko 20%. Te masne kiseline imajuposebnu medicinsku vrednost, jer se metabolišu poput šećera, dakle mnogo se brže konvertuju u energiju i nenagomilavaju se kao telesne zalihe u krvnim sudovima.

Mineralne materije

Kozije mleko sadrži veću količinu mineralnih materija u odnosu na kravlje, naročito kalijuma i hlorida, zbogčega ima blago slan ukus, koji je posebno izražen pred kraj laktacionog perioda. U poređenju sa kravljim mlekom ukozijem ima više biorazgradivog fosfora i magnezijuma [3].




6

Vitamini

Mleko sadrži gotovo sve poznate vitamine, a njihova koncentracija uslovljena je mnogobrojnih faktorima.Koncentracije nekih vitamina u kozijem mleku su veće u poređenjem sa kravljim kao npr. vitamina A, B3, C. S' drugestrane kozije mleko sadrži manje vitamina D, E i B12, dok su koncentracije vitamina B1 i B5 podjednake kao i ukravljem mleku [5].

ZDRAVSTVENA VREDNOST KOZIJEG MLEKA

Pored opisane veće nutritivne vrednosti i bolje svarljivosti kozijeg u poređenju sa kravljim mlekom, važno jeistaći najznačajnije karakteristike zdravstvenih vrednosti za ljudsku ishranu. Zdravstveni aspekti kozijeg mleka seodnose na brojne medicinske probleme ljudi alergičnih na proteine kravljeg mleka. Alergija na kravlje mleko veoma jerasprostranjena u ljudskoj populaciji, tako da je kod 2,5% dece u starosti do tri godine dijagnostikovan ovaj problem. UItaliji 3% dece starosti do dve godine je alergično na kravlje mleko. Zamena kravljeg sa kozijim mlekom je kod 30–40% dece alergičnih na kravlje mleko rešavala posledice alergija [3] [4].

Kako je opisano, lakša svarljivost kozijeg mleka je posledica njegove veće prirodne homogenizacije koja je saaspekta ljudskog zdravlja mnogo bolja u poređenju sa mehaničkom homogenizacijom kravljeg mleka. Nasilno cepanjemasnih globula izaziva oslobađanje enzima vezanog za mlečnu mast (ksantin oksidaza) koji slobodno prodire krozintestinalni zid u krvotok. Organizam se brani izlučivanjem holesterola kojim pokušava da obloži krvne sudove nakojima ovaj enzim izaziva oštećenja. To može izazvati arerosklerozu. Treba naglasiti da nehomogeno kravlje mleko nedaje ovaj efekata, jer se pomenuti enzim iz ljudskog tela izlučuje bez apsorbcije [5].

Kozije mleko ima veći udeo masnih kiselina kratkog lanca koje se koriste u tretmanu sindroma malapsorbcije,intestinalinih poremećaja, koronarnih obolenja, u ishrani prerano rođene dece, lečenju cističnih fibroza zbog jedinstvenesposobnosti da daju energiju dok u isto vreme snižavaju ili inhibiraju i rastvaraju zalihe holesterola. Zamena mlečnemasti karvljeg mleka kozijim snižava nivo holesterola i triglicerida. Upotreba kozijeg mleka u dijetetske svrhe značajnopovećava resorbciju gvožđa i bakra u crevnom traktu čime se prevenira anemija [3] [5].

Zbog većeg sadržaja selena i enzima glutation peroksidaze, koji vezuju slobodne radikale i tako prevenirajupojavu karcinoma. Tabela 2. [3]

Tabela 2: Procentni udeli glavnih masnih kiselina u uzorcima (n=39) kozijeg mleka

ZAKLJUČAK

Proizvodnja kozijeg mleka ima trend rasta u svetu. Dok se regioni koji imaju dominantan udeo od 90% svetskeproizvodnje koza (Azija i Afrika) sa ekstenzivnim uzgojem i minimalnom preradom, dotle razvijeni delovi Evrope iSeverne Amerike svo proizvedeno mleko prerađuju [1]. Kozarska proizvodnja uslovljena je religijom, običajima,tržišnim navikama potrošača. Kozije mleko ima veoma karakterističan „koziji“ ukus, koji uslovljavaju slobodne masnekiselina kratkog lanca (kaprilan, kaprinska i kaprionska) i intenzivnog mirisa, koje pravilnom obradom ostaju vezane zagliceride. Vrlo je uvreženo mišljenje o neprihvatljivom ukusu i mirisu kozijeg mleka. Međutim sveže pomuženo kozijemleko sa kojim se pravilno higijenski postupa ne razlikuje se ukusom i mirisom od kravljeg mleka. Do nepoželjnihorganoleptičkih osobina dolazi zbog lošeg postupanja sa mlekom od momenta muže do njegove upotrebe, kada dolazido oštećenja membrane masnih globula i oslobađanja enzima koji izazivaju lipolizu zbog čega se pojavljuje nepoželjanukus i miris mleka.

Iako je za očekivati da kozije mleko nikada neće zameniti kravlje mleko u komercijalnoj proizvodnji, zbognjegovih nespornih prednosti i potencijala treba intenzivirati njegovu proizvodnju i preradu.

M a s n e k i s e l i n e / F a t t ya c i d s

K o z i j em l e k o

G o a t ' s m i l k

K r a v l j em l e k o * C

o w 'sm i l k *

m i n . - m a x . a v e r a g eC 4 b u t e r n a / b u t y r i c 1 , 4 9 - 4 , 2 3 2 , 9 9 3 , 3C 6 k a p r o n s k a / c a p r o i c 4 , 2 8 - 8 , 8 2 6 , 2 5 1 , 6C 8 k a p r i l n a / c a p r y l i c 1 , 7 0 - 4 , 1 2 2 , 5 2 1 , 3C 1 0 k a p r i n s k a / c a p r i c 8 , 5 9 - 1 2 , 6 4 1 0 , 4 1 3 7 , 6 3 3 1 8 , 4C 1 2 l a u r i n s k a / l a u r i c 3 , 8 0 - 7 , 3 2 5 , 6 4 3 , 1C 1 4 m i r i s t i n s k a / m y r i s t i c 1 0 , 7 0 - 1 5 , 2 6 1 2 , 8 1 9 , 5C 1 6 p a l m i t i n s k a / p a l m i t i c 2 7 , 3 5 - 4 0 , 6 6 3 4 , 8 2 8 , 8C 1 8 s t e a r i n s k a / s t e a r i c 4 , 7 3 - 9 , 9 3 6 , 8 4 1 4 , 6C 1 8 : 1 o l e i n s k a / o l e i c 1 0 , 3 4 - 1 7 , 0 8 1 3 , 2 6 2 9 , 8C 1 8 : 2 l i n o l n a / l i n o l e i c 2 , 5 4 - 4 , 8 1 3 , 6 2 , 5C 1 8 : 3 l i n o l e n s k a / l i n o l e n i c 0 , 2 0 - 1 , 7 2 0 , 8 8 -




7

Literatura:

[1] Dr Rajka Božančić i sar ( 2002 ): Karakteristike kozijeg mleka, Mljekarstvo 52, Zagreb[2] Đorđević,N., Grubić, N., (2005): Proizvodnja i prerada kozijeg mleka. Zbornik radova, Poljoprivredni fakultet Beograd[3] Haenlein, G.,F.,W., (2004) : Goat milk in human nutrition. Small Ruminant Research 51, 155-163[4]Mioč, B., Pavić, Vesna, (2002).:Kozarstvo. Knjiga, pp 31,32, Hrvatska mljekarska udruga, Zagreb[5]Wiggans, G.,R., Hubbard, S.,M.,(2001) : Genetic evaluation of yield and type traits of dairy goats in the United States.J DairySci. 84, 69 – 73.




8

NAJZNAČAJNIJE BOLESTI NA BELOM LUKU

dipl. ing. Milena Petrov

Izvod: Beli luk je jedna od najvažnijih gajenih biljaka iz roda Allium.U proizvodnji, kod nas, javljaju se ekonomskiznačajne bolesti koje mogu značajno da umanje njegov kvalitet i prinos. Najznačajnije mikoze belog luka su: bela trulež(prouzrokovači Sclerotinia sclerotiorum i S. cepivorum), rđa (prouzrokovač Puccinia porri) i siva trulež (prouzrokovačBotrytis cinerea). Pored mikoza štete čine virusi i to: virus mozaika belog luka (Garlic mosaic virus) i virus žutepatuljavosti crnog luka (Onion yellov dwarf virus).

Ključne reči : beli luk, fitopatogene gljive, virusi

DISEANSE ON GARLIC

BSc Milena Petrov

Abstract: Allium sativum, commonly known as garlic, is one of the most important cultivated species in the oniongenus.Production of garlicin our country is affected by economically important diseases, which can significantly reduceits quality and yield.The most significantgarlic mycoses are: white mold (caused by Sclerotinia sclerotiorum andS.cepivorum), rust (caused by Puccinia porri) and grey mold (caused by Botrytis cinerea). Not only mycoses but someviruses such as Garlic mosaic virus and Onion yellow dwarf virus are also harmful.

Key words : garlic, phytopathogenic fungi, viruses

UVOD

Beli luk (Allium sativum L.) je jedna od najvažnijih gajenih biljaka iz roda Allium. Koristi se kao začin i kaolekovita biljka. Po površini beli luk je najrasprostranjenija vrsta iz roda Allium posle crnog luka. Prema podacima [3],proizvodnja belog luka u svetu iznosi 22 miliona tona godišnje. Kina je najveći proizvođač belog luka, a Srbija se uEvropi nalazi na petom mestu po zasejanim površinama, ali ostvareni prinosi su jako niski i kreću se oko 3,6 t/ha.

Prema podacima [8] beli luk parazitira oko 50 mikroorganizama, među kojima se nalaze fitopatogene gljive,bakterije, virusi i fitoplazme. Najznačajnije mikoze i pseudomikoze belog luka su: bela trulež (prouzrikovačiSclerotinium sclerotiorum i S. Cepivorum), rđa (prouzrokovač Puccinia porri), siva trulež (prouzrokovač Botrytiscinerea), fuzariozna trulež (prouzrokovač Fusarium oxysporum if sp. Cepae ), crna trulež (prouzrokovač Aspergillusniger), zelena trulež (prouzrokovač Penicillium sp.) i plamenjača (prouzrokovač Peronospora destructor). Manjeznačajni gljivični prouzrokovači bolesti su Alternaria porri i Stemphylium vesicarium koji prouzrokuju pegavost lišća iPhoma terrestris koja prouzrokuje ljubičastu trulež.

Beli luk spada među najugroženije povrtarske biljne vrste koje paraziutiraju virusi. Među ekonomski značajnimprouzrokovačima virusa su: virus mozaika belog luka (Garlic mosaic virus), virus žute patuljavosti crnog luka (Onionyellov dwarf virus) i virus žute pegavosti irisa (Iris yellow spot virus).

o Uvodo Mikoze i pseudomikozeo Virozeo Zaključako Literatura




9

MIKOZE I PSEUDOMIKOZE

Rđa luka – prouzrokovač Puccinia allii – ovaj patogen najčešće napada beli luk i praziluk u području saumerenom klimom. Kod nas pričinjava značaine štete.

Simptomi se ispoljavaju na listu. U početku se formiraju sočivaste pustule crvenkastomrke boje (uredosorusi).Oni su ispunjeni rđastom praškastom masom spora koje se nazivaju uredospore. Oko uredosorusa je hlorotični oreol.Pred kraj vegetacije nastaju tamnosmeđi teleutosorusi ispunjeni teleutosporama. Jače zaraženo lišće se suši i otpada, štoutiče na smanjenje mase lukovica i prinosa.

Epidemiologija: Prouzrokovači rđe luka se intenzivno razvijaju u prohladnim i vlažnim klimatima, a dužinainkubacionog perioda traje do 30 dana. Puccinia allii je monokseni patogen što znači da ceo ciklus razvoja obavlja najednom domaćinu. Teleutospore prezime na zaraženim biljnim ostacima, a u proleće klijaju u bazid sa bazidiosporamakoje vrše zarazu listova Allium vrsta. Na listu se formiraju ecidije sa ecidiosporama koje ostvaruju zarazu i nastajuuredosorusi sa uredosporama koje dalje vrše sekundarnu infekciju. Uredospore se prenose vetrom na velika rastojanja,alatom i oruđem.

Mere zaštite: Primena najmanje trogodišnjeg plodoreda i uklanjanje biljnih ostataka su značajne mere zaštite.Obilna primena azotnih đubriva doprinosi intezivnom razvoju patogena pogotovo pri nedostatku kalijuma [6]. U našojzemlji nema registrovanih fungicida za suzbijanje prouzrokovača rđe luka. U svetu se uglavnom koriste protektivnifungicidi kao što su mankozeb, metiram i preparati na bazi bakra.

Slika 2. Rđa luka (Puccinia allii)

Bela trulež – prouzrokovač Sclerotium cepivorum – može se naći širom sveta gde se gaje biljke domaćini.Prenosi se zemljištem. Patogen se na belom luku razvija tokom čitave vegetacije, kao i u skladištu tokom čuvanja. Upovoljnim uslovima za razvoj patogena štete mogu biti velike.

Simptomi: Infekcija ostvarena u ranim fazama razvoja biljke, posle sadnje i nicanja, dovodi do potpunogpropadanja biljaka koje venu i suše se. Koren i donji deo mladih lukovica truli i može biti prekriven sa gustommicelijom patogena.U miceliji mogu se uočiti sitna (1-1,5mm) crna, okruglasta telašca koja predstavljaju sklerocijeparazita. Zaražene biljke zaostaju u porastu, donje lišće žuti od vrha prema osnovi, nekrotira i propada. Glavice belogluka koje obole tokom čuvanja su bez vidljivih simptoma oboljenja. Tek na pritisak prstom oseća se da su čenovi meki.Kad se sa ovakvih glavica skinu ovojni listići ispod njih se jasno uočava beličasta prevlaka sa sklerocijama. Obolelelukovice se ne raspadaju već vremenom očvrsnu i munificiraju se.

Epidemiologija: Gljiva se održava u vidu sklerocija u zemljištu i biljnim ostacima veoma dugo (najmanje 4-5godina). Sklerocije se aktiviraju samo u prisustvu korenovog sistema luka, koji svojim izlučevinama stimuliše njihovoklijanje. Infekciona micelija prodire u biljku direktno preko korena, najčešće zaražavajući mlade biljke. Zaraženi korentruli i propada. U zaraženom biljnom tkivu formiraju se sklerocije koje služe za konzervaciju parazita. U našimuslovima najveća opasnost od pojave bele truleži je u proleće jer je optimalna temperatura za razvoj oko 20º C uzumerenu vlažnost zemljišta 7).

Mere zaštite: Zbog specifičnog životnog ciklusa patogena, najvažnije je primeniti preventivne mere zaštite.Posebnu pažnju obratiti na plodored u trajanju od 5-8 godina i na sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka. Za sadnjuluka koristiti isključivo zdrave čenove, dezinfikovane zaprašivanjem preparatima na bazi tirama.




10

Slika 3. Bela trulež (Sclerotium cepivorum)

Trulež glavica i lisna pegavost luka (prouzrokovači Botrytis allii, B. Squamosa, B. Cinerea) – prouzrokovačitruleži glavice i lisne pegavosti luka sreću se svuda gde se gaji luk. U našoj zemlji do sada nije potvrđeno prisustvoBotrytis squamoza, patogena koji pravi velike štete u severnim delovima SAD i u Kanadi. U povoljnim uslovima zarazvoj patogena dolazi do propadanja lisne mase, što dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta lukovica. Lukovice mogubiti napadnute direktno u polju ili tokom čuvanja u skladištu.

Simptomi: Simptomi obolenja među navedenim patogenim gljivama se delimično razlikuju.B. allii – prvi simptomi obolenja se najčešće ispoljavaju na vratu lukovice koja omekšava i počinje da truli.

Čenovi u zoni vrata postaju mekani, vodenasti, a nakon toga se osuše, smežuraju i munificiraju. Ovo se dešava kako upolju tako i u skladištu. Kad protrune veći deo glavice dolazi do bujne sporulacije u obliku sivkaste prevlake, na kojojmogu nastati sitne sklerocije veličine 1-5 mm.

B. squamosa – simptomi bolesti se manifestuju na listovima u vidu beličastih pega veličine 1-3 mm, ovalnogoblika okruženih oreolom sivkastozelene boje. Pojava navedenog oreola je karektarističan simptom obolenja, jer sličnesimptome mogu prouzrokovati tripsevi, mehanička oštećenja i neki herbicidi. Opisane promene se često pojavljujusamo sa jedne strane lista i to na onoj strani koja je okrenuta dominantnim vetrovima. Vrhovi unutrašnjih i starijihlistova dobijaju braon boju, izgledaju kao vatrom spaljeni, sasuše se i izumru.

B. cinerea – smatra se parazitom slabosti. Simptomi obolenja se najčešće ispoljavaju pojavom truleži glavica islična je onoj koju prouzrokuje B. Allii, ali na truloj glavici retko dolazi do sporulacije i ne stvaraju se sklerocije.

Epidemiologija: Navedeni patogeni se u prirodi održavaju u vidu sklerocija u zemljištu, zaostalim zaraženimlukovicama, materijalu ostavljenom za dalju reprodukciju i biljnim ostacima. Gljiva se aktivira u proleće i naseljavastarije donje lišće. Primarne infekcije su moguće i konidijama koje raznosi vetar sa obolelih lukovica u slkadištu ili saprezimelih u polju. Infekcija se uglavnom ostvaruje preko rana, ali i direktnim prodiranjem micelije u osetljivo tkivodomaćina. Sa njih patogen naseljava mlađe lišće prouzrokujući pegavost ili dospeva na vrat lukovice i dalje u njenuunutrašnjost. Gljiva je policiklični parazit, tokom vegetacije ostvaruje više ciklusa zaraze. U vreme vađenja lukovicadolazi do formiranja sklerocija.

Mere zaštite: Preventivne mere su plodored, setva zdravog i dezinfikovanog sadnog materijala i uklanjanjebiljnih ostataka. Za hemijsko suzbijanje preporučuju se fungicidi na bazi hlortanonila, propineba, boskalida, iprodiona ivinklozolina [9].




11

Slika 4. Botrytis allii

VIROZE

Virus mozaika belog luka (Garlic mosaic virus) – je najrasprostranjenije virusno obolenje belog luka.Vegetativni način razmnožavanja belog luka omogućava širenje virusa i progresivno opadanje prinosa čak za 30-40% .Češnjevi su slabije razvijeni, a glavica je lakša [5].

Simptomi: Na mladim listovima ispoljavaju se blede, hlorotične, uzane pruge i crtice po čemu je ovo obolenje idobilo naziv crtičasti mozaik belog luka. Hlorotične crtice se spajaju šireći se duž liski zbog čega nastaje opšta hlorozališća. Biljke zaostaju u porastu i obrazuju nedovoljno razvijene glavice.

Epidemiologija: Virus se prenosi vegetativnim putem preko zaraženih čenova, mehaničkim putem i grinjama.Nema podataka o prenošenju ovog virusa drugim vektorima.

Mere zaštite: Jedina i osnovna mera je da se za sadnju koriste zdravi čenovi koji se mogu dobiti zasnivanjemmatičnjaka zdravstveno proverenih biljaka, koji bi služio za proizvodnju zdravih lukovica.

Slika 5. Garlic mosaic virus

Virus žute kržljavosti crnog luka (Onion yellow dwarf virus) – ovaj virus se često javlja na crnom luku, kodnas. Osim na crnom luku prirodni domaćin mu je i beli luk.




12

Simptomi: Prvi simptomi se zapažaju na biljkama razvijenim iz zaraženog sadnog materijala. Obolele biljkezaostaju u porastu, bledozelene su boje sa šatiranim žućkastim paralelnim prugama na listovima. Lišće obično klone iizgleda kao uvelo. Obolele glavice se slabo skladište i rano počinju da teraju izdanke [1] .

Epidemiologija: Virus se održava u zaraženim glavicama tokom skladištenja ili zaostalim u zemlji. Virus seprenosi mehaničkim putem i vašima na neperzistentan način. Poznato je preko 60 vrsta vaši koje prenose ovaj virus.

Mere zaštite: Koristiti zdrave čenove za sadnju. Suzbijati redovno biljne vaši tokom vegetacije, jer su one vektoriprenosioci.

Slika 6. yellow dwarf virus

Slika 7. yellow dwarf virus

Virus žute pegavosti irisa (Iris yellow spot virus) – ovaj virus u SAD pričinjava značajne štete na lukovima. Uprirodi zaražava oko 47 biljnih vrsta. Intenzitet oboljenja zavisi od vitalnosti biljke u vreme infekcije. Biljke podstresom jače obolevaju. Kod nas je prvi put otkriven 2007 godine na crnom luku [2].

Simptomi: Na lišću se javljaju brojne hlorotične pege nepravilnog oblika. Lišće žuti i suši se, dobijajući slamastiizgled. Izumrlo tkivo naseljavaju sekundarni paraziti i saprofiti pa dolazi do promene boje u smeđu ili mrkoljubičastu. Uzaraženom usevu lukovice ostaju nedovoljno razvijene [4].

Epidemiologija: Virus se održava u zaraženim divljim i ukrasnim lukovima, nekim korovskim (tatula, štir,grahorica, portulaka) i samoniklim biljkama, kao i u vektoru tj. Tripsima. Ovaj virus prenosi duvanov trips (Thripstabaci) na perzistentan način [4].




13

Mere zaštite: Najznačajnija mera zaštite je suzbijanje tripsa. Za to treba koristiti insekticide različitogmehanizma delovanja jer trips brzo razvija rezistentnost. Kontrola korova i samonikle vegetacije može uticati nasmanjenje populacije vektora i uklanjanje potencijalnih izvora zaraze.

ZAKLJUČAK

Kao preduslov uspešne proizvodnje belog luka potrebno je koristiti zdrav sadni materijal i poštovanje plodoreda.Praćenje pojave Puccinia allii, Botrytis allii, B. Squamosa i B. Cinerea i njihovo blagovremeno suzbijanje doprinoseefikasnoj zaštiti useva belog luka. Značajan problem u proizvodnji pričinjava pojava Sclerotium cepivorum, virusmozaika belog luka, virus žute kržljavosti crnog luka i virus žute pegavosti irisa zbog nepostojanja efikasnih merasuzbijanja.

Literatura:

[1] Bagi F., Gvozdanović Varga J., Budakov D., Stojšin V., Janićijević M., Šantić M., ) Jasnić S. (2010): Zaraženost beloglukavirusom žute patuljavosti luka (OYDV) i virusom žute prugavosti praziluka (LYMV). X savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 57-58[2] Bulajić A., Jović J., Krnjajić S., Petrov M., Đekić I., Krstić B. ( 2008 ): First Report of Iris yellow spot virus on Onion (Alliumcepa) in Serbia, Plant Disease 92: 1247a[3] FAOSTAT (2009): Food and Agricultural Organisation. http: //faostat.org[4] Gent D. H., Schwartz H. F., Khosla R.(2004): Managing Iris yellow spot virus of oniion with cultural pratices,host genotype,andnovel chemical treatments (Abstr.) Phytopathology 94: 34[5] Krstić B., Bulajić A. (2007): Karantinski virusi povrća i ukrasnih biljaka u zaštićenom prostoru. Univerzitet u BeograduPoljoprivredni fakultet, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, 86-92[6] Maceljski M., Cvjetković B., Ostojić Z., Igrc Barčić J., Pagliarini N., Oštrec Lj., Čizmić I. (1997): Zaštita bolesti od štetočinja.Znanje d.d., Zagreb, 299-313.[7] Mijatović M., Obradović A., Ivanović M. (2007): Zaštita povrća. AgroMivas, Smederevska palanka, 188-202.[8] Schvartz H. F., Mohan S. K. (1995): Compendium of onion and garlic diseases. The American Phytopathological Society : 52[9] Sekulić R., Jeličić S. (2011): Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji (2011). Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Biljni lekarXXXIX (2-3): 113-378Slika1.,http://www.free-desktop-backgrounds.net/Vegetables-wallpapers/Garlic-vegetable-images/Garlic-(Allium-sativum).htmlSlika2.,http://www.gartencenter.co.at/topics/gemuse/porreeSlika3.,http://www.extension.umn.edu/gardeninfo/diagnostics/vegetable/garlic/bulbfuzzy.htmlSlika4.,http://www.garlicseedfoundation.info/bignews-disease.htmSlika5.,http://www.kmle.co.kr/search.php?Search=onion+mite&SpecialSearch=HTMLWebHtdig&Page=2Slika6., http://www.plantmanagementnetwork.org/elements/view.aspx?ID=4232Slika7., http://www.plantwise.org/default.aspx?site=234&page=4279&dsID=31089Slika8., Milena PetrovSlika9., Milena Petrov

Slika 8. Iris yellow spot virus Slika 9. Iris yellow spot virus

http://www.free-desktop-backgrounds.net/Vegetables-wallpapers/Garlic-vegetable-images/Garlic-(Allium-sativum).html

http://www.gartencenter.co.at/topics/gemuse/porree

http://www.extension.umn.edu/gardeninfo/diagnostics/vegetable/garlic/bulbfuzzy.html

http://www.garlicseedfoundation.info/bignews-disease.htm

http://www.kmle.co.kr/search.php?Search=onion+mite&SpecialSearch=HTMLWebHtdig&Page=2

http://www.plantmanagementnetwork.org/elements/view.aspx?ID=4232

http://www.plantwise.org/default.aspx?site=234&page=4279&dsID=31089




14

TEHNOLOGIJA ZA POSTRNU SETVU SOJE I VARIJABILNI TROŠKOVI

Tatomir Srđanov dipl.ing, Milan Delić dipl.ing

Izvod: U našoj zemlji postoje povoljni prirodni uslovi za proizvodnju soje u postrnoj setvi. Nakon žetve strnih žita iranog povrća manji deo površina se zasniva postrnim usevima, a veći deo ostaje bez useva do jeseni, ili čak i neobrađenpa se dešava da su takve površine izvor i rasadnik korova za okolne parcele. Ulaganjem u sisteme za navodnjavanje ipostrnom setvom ranih sorti soje ostvarilo bi se značajno povećanje prinosa zrna soje, a samim tim i prihod nagazdinstvu

Ključne reči: soja, postrna setva, rane sorte soje

TECHNOLOGY FOR STUBBLE SOWING SOYBEAN AND VARIABLE COSTS

BSc Tatomir Srđanov, BSc Milan Delić

Abstract: There are natural conditions for double cropping of soybean grain in our country. After harvest of small graincereals and early vegetables a small areas are sown by double cropping crops, and larger areas remain unsown until fall,they are even left uncultivated so it often happens that they become the source of weeds disseminated from theneighboring lots. A significant increase in soybean production and therefore the income of the farm could be achievedby investing in irrigation systems and by double cropping of early soybean varieties.

Key words: soybean, double cropping, early soybean varieties

UVOD

Agroekološki uslovi u našoj zemlji omogućavaju proizvodnju soje u postrnoj setvi uz primenu navodnjavanja.Stvaranjem veoma ranih sorti soje omogućena je uspešna proizvodnja soje za zrno, nakon žetve strnih žita, prvenstvenoiza ozimog i jarog ječma, ranih sorti pšenice i iza ranog povrća.

Postrna soja se seje krajem juna i početkom jula meseca, a upravo u tom periodu često vladaju nepovoljniklimatski uslovi za klijanje i nicanje soje, visoka temperatura i nedostatak padavina (Dragović, 1993). [2] Iz navedenihrazloga proizvodnja postrne soje ne može se odvijati bez primene navodnjavanja kao osnovne agrotehničke mere. Upojedinim godinama, sa nedovoljnom količinom i neravnomernim rasporedom padavina, u postrnoj setvi ostvaruju seprinosi soje kao i u redovnoj setvi, ili čak i viši (Maksimović et al., 2001) [7]. Stvaranjem i uvođenjem u proizvodnjuveoma ranih sorti soje, uz primenu navodnjavanja, postiže se intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje i povećanjeproizvodnje zrna soje kao veoma tražene robe kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu (Đukić et al., 2007.). [4] [5]

Suma biološki aktivnih temperatura za period od jula do oktobra u zavisnosti od roka setve i uslova sredineiznosi od 2053 do 2590 oC, (Maksimović i Dragović, 1993) [2] [8] , što zadovoljava potrebe sorti i linija soje kraćevegetacije (temperaturne sume 2000 – 2200 oC, Vučić, 1981). Za isti period, limitirajući faktor za proizvodnju soje upostrnoj setvi predstavlja nedostatak i neodgovarajući raspored padavina, te se ovakva proizvodnja ne može ostvaritibez navodnjavanja. Biljke soje u postrnoj setvi troše oko 400 lm2 vode na evapotranspiraciju, a količina vode potrebnaza navodnjavanje, broj i vreme navodnjavanja zavise od količine i rasporeda padavina. Prema rezultatima Bošnjaka iDragovića (1998) [1] utvrđeno je da je potrebna količina vode za navodnjavanje soje u postrnoj setvi od 60 do 265 lm-2.

Ekonomsku opravdanost proizvodnje soje za zrno u postrnoj setvi pokazuju i dobijeni rezultati mnogih autora.Prema preuzetim rezultatima sa oglednih polja Rimski Šančevi Vučić (1981) [10] je dobio prinos zrna soje od 2,64 –

o Uvodo Tehnologija proizvodnje i varijabilni troškovio Ostvareni rezultatio Zaključako Literatura




15

3,04 t∙ha-1, Madžar i sar. (1984) zabeležili su prinose od 1,2 do 2,0 t∙ha-1, u periodu od 1986 do 1990. Godine prinoszrna soje u postrnoj setvi iznosio je u proseku 2,38 t∙ha-1 (Bošnjak i Dragović, 1998), Maksimović i sar., 2006, setvomsoje u trećoj dekadi juna ostvarili su prinose od 2,55 do 4,17 t∙ha-1, a setvom soje u prvoj dekadi jula od 2,02 do 3,28t∙ha-1, Đukić i sar., 2007a, gajenjem devet veoma ranih genotipova soje, nakon žetve jarog ječma ostvarili su prinose od2,12 do 2,91 t∙ha-1, dok su Kostić i sar. (2007), [5] u redovnom roku setve zabeležili prinose u intervalu od 2,78 do 3,85t∙ha-1, a u postrnoj setvi od 1,46 do 3,0 t∙ha-1.

Pravilnim odabiranjem genotipova soje i primenjenim zalivnim normama, može se ostvariti visok prinos zrna, uzistovremeno povećanje isplativosti sistema za navodnjavanje (Đukić i sar., 2007 b). [4]

Cilj ovih istraživanja bio je da se sagleda mogućnost gajenje ranih NS sorti soje u postrnoj setvi, radi povećanjaproizvodnje sojinog zrna.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I VARIJABILNI TROŠKOVI

U cilju ispitivanja mogućnosti proizvodnje soje u postrnoj setvi prikazani su rezultati ogleda sa ranim sortama ilinijama soje Koji su rađeni na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Ogled je postavljen u četiri ponavljanja, apredusev je bio jari ječam. Nakon žetve ječma izvršeno je zaoravanje strništa, predsetvena priprema zemljišta i setvasoje. Đubrenje je izostavljeno s obzirom da je đubrivo uneto pod predusev. Razmak između biljaka u redu iznosio je 3,3cm, a razmak između redova 50 cm, tako da je ostvaren sklop od 600 000 biljaka po hektaru. Nakon setve soje, izvršenoje navodnjavanje sa zalivnom normom od 20 lm-2 radi bržeg i ujednačenog klijanja i nicanja. Tokom vegetacije dosazrevanja soje, navodnjavanje kišenjem vršeno je po potrebi. U toku vegetacije primenjena je standardna agrotehnikaza soju, a nakon sazrevanja biljaka utvrđen je sklop za svaku sortu, odnosno liniju soje, uzeti su uzorci za određivanjeprinosa u četiri ponavljanja. Nakon žetve izmeren je sadržaj vlage u zrnu soje, obračunat prinos po jedinici površine sa14 %. Rezultati ogleda obrađeni su metodom analize varijanse i prikazani tabelarno.

OSTVARENI REZULTATI

Tabela 1. Prosečan prinos zrna kg/ha

Sorta/Linija Prinos sa 14 % vlage (kg∙ha-1)Jelica 2115Krajina 2577Fortuna 2551Gracia 2273Julija 2810NS-L 200181 2197NS-L 200234 2361NS-L 200142 2302NS-L 100211 2912Prosek: 2455

0,01 286NZRLSD 0,05 472

Histogram 1. Prosečan prinos zrna u kg/hh




16

Tabela 2. Varijabilni troškovi po ha

VRIJJABILNI TROŠKOVI JEDINICAMERE

KOLIČINA CENA PO J.M. IZNOS (DIN)

Seme kg 90 66,00 5940,00Đubrivo kg 0 0,00 0,00Zaštitna hemijska sredstva –Basagran

lit 2 1300,00 2600,00

Zaštitna hemijska sredstva –Harmony

gr 8 52,50 420,00

Zaštitna hemijska sredstva –Agil

lit 1 3100,00 3100,00

Gorivo ED lit 90 148,00 13 320,00Troškovi navodnjavanja D2 lit 140 141,00 19 740,00VARIJABILNI TROŠKOVIUKUPNO 44 700,00

Grafikon 1.. Varijabilni troškovi po ha




17

Proizvodnju soje u postrnoj setvi prate visoke temperature i duži ili kraći sušni periodi. Suma padavina, uperiodu od jula do oktobra meseca, u većini godina je nedovoljna za uspešnu proizvodnju soje u postrnoj setvi uuslovima suvog ratarenja. U ovom vremenskom periodu pored nedostatka padavina često se javlja i njihovneodgovarajući raspored tako da se navodnjavanje u postrnoj proizvodnji soje primenjuje kao osnovna agrotehničkamera.

Najviši prosečni prinos zrna (2912 kg∙ha-1), u dvogodišnjem ogledu sa proizvodnjom zrna soje u postrnoj setvi,ostvaren je kod linije NS-L-100211, a najniži prinos bio je kod sorte soje Jelica (2115 kg∙ha-1), tabela 1. Od ispitivanihgenotipova sorte Gracia, Jelica i linija NS-L-200181 imaju kraću vegetaciju u odnosu na ostale genotipove, čime seobjašnjava niži prinos zrna po jedinici površine. Sadržaj proteina i ulja u zrnu soje kretao se u intervalima kao i kodredovnog roka setve. Rezultati Đorđević i sar., (2005) [3] takođe pokazuju da je u postrnoj setvi postignut sadržajproteina i ulja u zrnu soje kao i u redovnoj setvi.

Kao troškovi navodnjavanja uzeta je prosečna količima vode s obzirom da se količina potrebna za navodnjavanjekreće u intervalu od 60 do 265 l/m2 (Dragović, Bošnjak 1998) [1]

Prosečan prinos u ogledu je bio 2455 kg/ha. Ukoliko uzmemo da je prošlogodišnja cena soje u otkupu bila 36,00din/kg (u ovom trenutku je ta cena preko 50,00 din/kg), dobijamo ukupan prihod po hektaru od 88380,00 din.Oduzimanjem ukupnog prihoda od ukupnih varijabilnim troškovima dolazimo do iznosa od 43680,00 sto nampredstavlja bruto maržu, odnosno maržu pokrića. Troškovi navodnjavanja u ukupnim varijabilnim troškovima učestvujusa čak 44%, ali ostvareni rezultati u ogledu opravdavaju ovo ulaganje.

ZAKLJUČAK

Na osnovu dobijenih rezultata mogu se doneti sledeći zaključci: U našim agroekološkim uslovima postrnaproizvodnja soje za zrno je moguća i ekonomski isplativa. Pravilnim odabiranjem genotipova soje i primenjenimzalivnim normama, može se ostvariti visok prinos zrna uz istovremeno povećanje isplativosti sistema za navodnjavanje.Marža pokrića je pozitivna u svakoj varijanti dobijenih prinosa u ogledima.

Literatura:

[1] Bošnjak, Đ., Dragović, S. (1998): Navodnjavanje soje. Monografija Soja pod redakcijom Hrustić Milice i sar., Novi Sad – Bečej,227-252.[2] Dragović, S. (1993): Uticaj suše u različitim fazama organogeneze (R1-R8) na prinos i kvalitet soje. „Korišćenje i održavanjemelioracionih sistema“, Posebna publikacija, JDON-a i JDPZ, Beograd, 131-138.[3] Đorđević, V., Balešević-Tubić,S., Hrustić, M., Vidić, M., Tatić,M. (2005): Stabilnost genotipova soje u pogledu sadržaja proteinai ulja. Zbornik radova Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Sv.41. 445-450[4] Đukić, V., Miladinović, J., Balešević-Tubić, S., Đorđević, V., Tatić, M., Hrustić, M., Vidić M. (2007a): Mogućnost povećanjaproizvodnje ulja postrnom setvom soje. Proizvodnja i prerada uljarica, Zbornik radova, 48. Savetovanje industrije ulja, 11-16. Juna2007., Herceg Novi, 69-74.[5] Đukić, V., Miladinović, J., Ilić, A., Kostić, M., Milić, S., Dozet Gordana (2007b): Promena vrednosti morfoloških osobina sojekoje utiču na prinos u postrnoj setvi. Arhiv za poljoprivredne nauke, vol. 68, № 244, (2007/4): 79-85.[6] Kostić, M., Đukić, V., Balešević – Tubić Svetlana, Ilić, A., Đorđević, V. (2007): Prinosi soje u redovnoj i postrnoj setvi. Zbornikizvoda, III simpozijum, Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Beograd, 19-20.oktobra, 2007: 172-173.[7] Maksimović, L., Dragović, S., Tatić, M. (2001): Exploation of irrigation systems with productions soybean as second crop.Proceedings of the „Sustainable use of land and water“ – 19th European Regional Conference of ICID, Prague, Czech Republic, CD.[8] Maksimović, Livija, Dragović, S. (1993): Korišćenje sistema za navodnjavanje gajenjem soje u drugoj i postrnoj setvi.„Korišćenje i održavanje melioracionih sistema“, Posebna publikacija, JDON-a i JDPZ, Beograd, 149-154.[9] Maksimović Livija, Pejić, B., Đukić, V., Balešević-Tubić Svetlana (2006): Intensification of agricultural production using stubblecropping under irrigation. Lucrari stiintifice. Seria Agronomie, vol. 49, U.S.A.M.V. Iasi, 1313-1318.[10]Milić, S., Đukić V., Marinković Jelena (2005): Effectiveness of irrigation and inoculation in double cropped soybeans, TheVIIIth International Symposium “ Young people and multidisciplinary research” CD, Resita, Rumunija.Vučić, N. (1981): Navodnjavanje i dve žetve godišnje. Nišro „Dnevnik“, Novi Sad, str. 148.




18

PROIZVODNJA KUKURUZNE SILAŽE, AGROTEHNIČKE MERE I TEHNIKA SPREMANJA SILAŽE

Zoran Novaković mr, Aleksandar Pavlović dipl.ing.

Izvod: Silaža je proizvod koji se dobija kontrolisanom fermentacijom zelenih biljaka. Kukuruz je idealan usev zasiliranje i kao takav je vrlo ukusan za životinje i najčešće se od njega na našim prostorima proizvodi silaža za ishranugoveda, pa i ostalih preživara. U prinosu SM (Suva materija) i svarljivih hranjivih materija kukuruz nadmašuje velikibroj hraniva (npr. lucerku i engleski ljulj). Kukuruzna silaže ima veći nivo SM nego silaža lucerke. Sadržaj minerala(Ca, Na, Mg) je niži u kukuruznoj silaži nego u silaži od trava, pa se zato oni moraju dodavati u obroke. Sadržajproteina u kukuruznoj silaži je takođe nizak, pa je poželjno leti kombinovati ovu silažu sa zelenim travama bogatimproteinima, a zimi sa silažom (senažom) trava. Da bi se dobila kvalitetna silaža neophodno je ispoštovati i sprovesti nizagrotehničkih i tehničkih mera kako bi se dobio optimalni prinos silo mase i silaža najboljeg kvaliteta sa najmanjegubitaka silo mase.

Ključne reči: silaža, kukuruz, agrotehničke mere, tehnika siliranja, silo masa

MANUFACTURE OF CORN SILAGE, CULTURAL PRACTICS AND TEHNIQUES OF SAVING

MSc Zoran Novakovićr, BSc Aleksandar Pavlović .

Abstract: Silage is the product obtained in controlled fermentation of green plants. Corn is an ideal crop for silage andas such it is very palatable to animals, it is usually used to manufacture silage for feeding cattle and other ruminants.Corn exceeds a number of nutrients regarding dry matter yield and digestible nutrients (eg, alfalfa and perennialryegrass). Corn silage has a higher level of DM than alfalfa silage. The content of minerals (Ca, Na, Mg) is lower incorn silage than in grass silage, which is why they have to be added in the meals. The protein content of corn silage isalso low, so it is advisable to combine this silage with protein-rich green grass in the summer, and with the grass silage(haylage) in the winter. To obtain high quality silage, it is necessary to respect and implement a range of agriculturaland technical measures in order to obtain the optimum yield of silage mass and silage of the highest quality, with theleast weight loss.

Key words : silage, maize, cultural ptactices, the tehniqe ofensiling, silo mass

UVOD

Pored velikih i brojnih prednosti u korišćenju kukuruzne silaže u ishrani preživara, postoje i odgeđeni nedostaci islabosti. Spremanje silaže od cele biljke kukuruza kod nas se vrši u period od avgusta do kraja septembra meseca.

Prednosti siliranja: cele biljke daje najveću proizvodnju energije po hektaru, efikasnija je eksploatacijazemljišta, efikasnije iskorišćavanje biljne mase, manja zavisnost od klimatskih uticaja pri spremanju, mogućnostpotpune mehanizovanosti svih radnji, očuvanje značajnog sadržaja hranljivih materija, korišćenjem silaže postiže sestabilan sastav obroka u dužem vremenskom period, trajnost lagerovanja, malo prostora i mogućnost lagerovanja blizustaje.

Osnovni nedostaci siliranja: u toku siliranja nastaju određeni gubici hranljivih materija, koji su, istina, manjinego pri spremanju sena; silaža praktično ne može biti predmet kupoprodaje, osim senaže spremljene u rolo balama;zahteva veće početne investicije, za nabavku neophodne mehanizacije i podizanje silo-objekata.

o Uvodo Agrotehničke mereo Tehnika spremanja silaže, objekti, opremao Zaključako Literatura




19

AGROTEHNIČKE MERE

Kad se radi o gajenju kukuruza, važno je obratiti pažnju na sledeće: odabiru parcela i površina, obradi zemljištai pripremi za setvu, izboru hibrida, setvi, đubrenju, suzbijanju korova, žetvi, tehnici sprovođenja i završetka siloprocesa, izuzimanju silaže i ishrani.

Odabir parcela i površinaZa setvu kukuruza za silažu bira se zemljište koje sadržava dovoljnu količinu hranljivih materija, najbolje ako je

nađubrena stajnjakom, jer će u tom slučaju zemljište dobro čuvati vlagu i temperature, što je dobro s obzirom na visokeletnje temperature. Površine koje će biti zasejane zavise od potrebe gazdinstva za kabastom hranom, što je u direktnojzavisnosti od broja uslovnih grla gazdinstvo i vremenskog perioda u kom se planira ishrana silažom stoke.

Izbor hibridaPostoji mnogo različitih hibrida kukuruzakoji se koriste za proizvodnju silaže. Kod odabira hibrida treba više

obratiti pažnju na hibride koji daju visok prinos SM po ha nego na hibride koji daju veliki prinos zelene mase po ha, aposebno je važan prinos zrna (hibridi kukuruza koji daju visoke prinose u zrnu daju i visoke prinose kvalitetne silomase). Idealan hibrid za silažu treba da ima sledeće odlike: da daje visoke prinose kvlitetne silo.mase, da ima preko40% zrna na bazi SM, klipovi ne bi smeli padati pri kosidbi, da ima sposobnost da stabljika ostane zelena, da budeotporan na poleganje i da ima stabljiku koja je visoko svarljiva.

Setva i đubrenjeZa klijanje kukuruza je potrebna minimalna temperatura zemljišta od 8-10C. Gustina setve i razmak u redu

zavise od sprovedenih agrotehničkih mera i kvaliteta zemljišta. Veći broj biljaka po ha može povećati prinos zelenemase, ali će prinos u SM biti manji, tako da će ovo uticati nepovoljno i na proizvodnju zrna čime će se umanjiti hranjivavrednost silaže. Optimalni rokovi (15.-25.04.). Međuredni razmak i razmak u redu (70cm međuredno i 15-25cm uredu), gustina sklopa (FAO grupa 600-700 i do 90.000 biljaka/ha, optimalna od (70.000-80.000 biljaka/ha) [3]očekivani prinos zelene mase (48-65 t/ha zelene mase).

Primena đubriva bi trebala biti zasnovana na prethodnoj analizi zemljišta, plodoredu, programu đubrenja,željenom prinosu i gustini setve. Mogu se primenjivati u vidu veštačkih đubriva ili kao čvrsti i tečni stajnjak.

TEHNIKA SPREMANJA SILAŽE, OBJEKTI, OPREMA

Optimalno vreme za žetvu silažnog kukuruza je kada je zrno u fazi voštane zrelosti, (30-35% SM cela biljka) tj.onda kada je unutrašnjost zrna kao testo i kada se na vrhu zrna počinje javljati malo ulegnuće i kada sadržaj skroba imamaksimalnu koncentraciju. U fazi voštane zrelosti, boja zrna je tamnožuta, vrh zrna je još uvek vlažan, a ostatak zrna jeprilično čvrst. Žetvom kukuruza u ovom stadijumu razvoja, postiže se najviši prinos SM (sadržaj SM celog useva jetada oko 30% što omogućava minimalne gubitke pri siliranju, poboljšava fermentaciju silaže i smanjuje gubitkeoticanjem tečnosti) i maksimalna energetska vrednost. Žetva u ranoj fazi zrelosti, kada kukuruz nije dovoljno zreoimaće za rezultat gubitke pri fermentaciji, pa će ovakvo hranivo imati manju hranjivu vrednost i biće manje ukusno.Visina košenja je najčešće od 10-15cm od površine zemlje. Dužina seckanja u zavisnosti od vlage biljke (0,63-1,27cm)[1] . Silaža sa idealnim sadržajem suve materije (30-35%), [2] secka se na dužinu od 0,6-2 cm, a silažu savelikom vlažnošću biljaka treba seckati na dužinu 10-15cm. Finoća seckanja, i seckanje uopšte,omogućava prodiranjesoka koji sadrži šećer, u silažnu masu, bolje sabijanje i homogenizaciju silaže. Time se stvara anaerobna sredina kojapogoduje razvoju mlečno-kiselinskihbakterija i mlečno-kiselinskoj fermentaciji što poboljšava efikasnost konzervisanjai kvalitet silaže.

Slika 1. Voštana zrelost zrna Slika 2. Visina košenja Slika 3. Dužina sečenja silo mase




20

Pri organizovanju transporta treba uzeti u obzir sledeće faktore: raspoloži silo prostor, stepen opremljenostimehanizacijom, učinak kombajna, kapacitet prikolica, razdaljina transporta, brzina kretanja traktora sa prikolicama ibroja radnika.

Kod nas se najviše koriste sledeći tipovi objekata za siliranje: horizontalni silosi trenčevi (od građevinskogtvrdog materijala), silo kamare bez zidova, silo jame, razne vrste inprovizovanih silosa i silo bale (veoma retko). Usvetu se najčešće koriste različiti oblici silo bala, silo rukav, harvestori i dr.

Slika 4. Silo-rov (trenč silos) Slika 5. Montažni horizontalni silos Slika 6. Skladištenje bala silaže u od drveta u plastične folije

Planiranje kapaciteta silosa, lokacija i karakteristike silosaNeophodno je uzeti u obzir sledeće parametre: broj uslovnih grla koji će se hraniti silažom, broj dana ishrane

silažom (optimalno 300), dnevnu količinu silaže u obroku (30kg po uslovnom grlu), i težinu 1 m3 silaže (650-900kg).Težina silaže zavisi od vlažnosti silo mase, stepena sabijenosti i sastava silo mase.

Silos treba postaviti što bliže mestu hranjenja, obezbediti dovoljno prostora za pristup mehanizaciji, silos morabiti izolovan od površinskih i podzemnih voda i izabrano mesto mora izdržati teret punog silosa.

Veličina silo prostora treba da bude u skladu sa brojem i vrstom životinja koje će se hraniti, dužinom periodaishrane i količinom silo mase, da obezbedi mogućnost zaptivanja, zidovi treba da su pravi i glatki, sa adekvatnomdubinom, ojačan u bočnim stranama zidova i sa obezbeđenom drenažom za silažni efluent.

Punjenje silosa i sabijanje silo masePriprema objekta za siliranje podrazumeva mehaničko čišćenje, dezinfekcija i dr. Način punjenja silosa zavisi od

raspoložive mehanizacije i tipa silosa. Punjenje silosa potrebno je obaviti što brže i ako je moguće bez prekida. Dobrasabijenost silo mase je jedna od osnovnih predpostavki za proizvodnju kvalitetne silaže. Istiskivanjem vazduha iz silomase se postiže: stvaranje povoljnijih uslova za razvoj bakterija mlečne kiseline, brže snižavanje pH silaže (do pH-4,0) ismanjenje gubitaka hranljivih materija putem zagrevanja. Mali silosi trebaju biti u jednom danu napunjeni i odmahprekriveni, a veliki silosi sa visokim zidovima (preko 2m) se mogu puniti nekoliko dana i to tako što se svakodnevnododaje sloj mase od 1m debljine.

Pokrivanje silo masePo žavršenom punjenju i gaženju, odmah treba da se pristupi trajnom pokrivanju silosa. Obezbediti zaštitu od

padavina i ulaska vode pored zidova silosa (folija). Krajevi folije moraju prelaziti najmanje 50 cm zidove silosa. Folijamora biti opterećena silo vrećama ili nekim drugim materijalom po celoj površini.

Najrasprostranjeniji je tip prekrivanja folijom koja može biti jednobojna ili dvobojna, i obavezno stabilizovanana UV zrake, bar 12 meseci. Korišćenje dvostruke folije na silo kamarama je takođe dobro rešenje. Osim standardnihfolija koje se koriste u neposrednom dodiru sa silo masom, sve se više koristi plastična folija, poput providne folije zadomaćinstvo koja vrlo dobro prianja uz masu. Na nju se postavlja deblja folija, koja se može više puta koristiti. Uz ovefolije koristi se i mreža koja služi kao zaštita od sitnih životinja ili vremenskih nepogoda. Najnovije rešenje, koje senedavno pojavilo na traištu, tzv. je film prepreka, folija vrlo nepropusna za kiseonik, vrlo stabilna, čvrsta i može sekoristiti više godina.




21

Slika 7. Primer pokrivanja silosa Slika 8. Silo trenč i rol-bale Slika 9. Primer pravilnog izuzimanjasilaže

Izuzimanje silaže i distribucijaIzuzimanje silaže može vršiti na razne načine, ali je pravilno ako se zasecanje silo mase vrši ravno i bez

rastresanja silo mase. Može se vršiti raznim sekačima, frezama, mobilnim puž izuzimačem ili mikser prikolicama.Distribucija silaže se vrši ručno, prikolicama ili mikser prikolicama. Zasečenu silažu je neophodno u što kraćem rokudistribuirati grlima, kako bi se izbeglo zagrevanje i kvarenje silo mase.

ZAKLJUČAK

Najznačajniji problem vezani za proizvodnju silaže, a koji su prisutni na našim, naročito govedarskim farmamasu: neizgrađeni smeštajni kapaciteti za skladištenje hrane sa mnogo imprvizacija (silo jame, silo kamare,), nedovoljnasvest o značaju da je neophodno silažom hraniti životinje tokom cele godine, ne praćenje stanja useva na parcelama zasiliranje kukuruza, usled čega dolazi do prezrevanja kukuruza i sušenja stabljika, nekvalitetno sečenje silo mase,nedovoljno sabijanje silo mase, naročito u završnom sloju. Veliki propusti se dešavaju i prilikom pokrivanja silaže, anaročito se ne vodi računa pri izuzimanju silaže i hranjenju silažom u zimskim uslovima (smrznuta silaža). S obziromna sve ove okolnosti, posmatrano dugoročno, ono što bi trebalo da zainteresuje naše farmere, kako bi prevazišlinavedene problem je nabavka rolobalera i uvođenja nove tehnologije kod nas u spremanju, pakovanju i lagerovanjukabaste stočne hrane, odnosno (spremenje silaže i senaže u rol-balama). Sprovođenje ove tehnologije dobili bi nakvalitetu, smanjili bi gubitke i u masi i u kvalitetu silaže, a uštedeli bi na izgradnji silo prostora.

Literatura:

[1] Antov G., Čobić T., Antov A. (2004) : Siliranje i silaže, Novi Sad[2] Đorđević N., Grubić G., Makević M., Jokić Ž. (2009): Ishrana i gajenje domaćih životinja, Beograd-Zemun[3] Vučković M.Savo (1999) : Krno bilje, Beograd




22

ISTORIJAT I RAZVOJ ZADRUGARSTVA U SRBIJI

dipl. Ing. Aleksandar Pavlović

Izvod: Kada se govori o zadrugarstvu u Srbiji, misli se, pre svega, na istoriju zemljoradničkog zadrugarstva, jer jeSrbija zemlja bogate zadružne tradicije. Prva kreditna zemljoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. Godine u seluVranovu kod Smedereva. Tri godine kasnije donet je Zakon o zanatskim i zemljoradničkim zadrugama, a do 1900.Godine u Srbiji je bilo preko 650 zadruga. Na to su uticali društveno ekonomski uslovi u Evropi i svetu s kraja 19. Veka(porast poreza i drugih obaveza prema državi, usitnjenost poseda, primitivna obrada...) koji su stalno siromašiliseljaštvo. Takva tendencija se zadržala i u narednom periodu, pa je zadrugarstvo u Srbiji imalo, pored uspona , dalekoviše padova i stagnacije. [1] [2]Da bi se ovakva praksa zaustavila i da bi se nešto promenilo nabolje, mora se, pre svega, zaustaviti pad poljoprivredneproizvodnje adekvatnijim sprovođenjem mera agrarne politike. To između ostalog znači da podsticaji koje daje državaza razvoj poljoprivrede, moraju stići do pravih korisnika, a to su poljoprivredni proizvođači, kao i to da ekonomija morabiti u regularnim tržišnim tokovima.

HISTORY AND DEVELOPMENT OF COOPERATIVES IN SERBIA

BSc Aleksandar Pavlović

Abstract Agriculture cooperative has a long and rich tradition in Serbia. However, various circumstances had influenceon reducing number of cooperatives and associations in recent years and decades, so the agriculture producers are moreand more left on their own. In order to stop this tendency, first of all, it must be stop the decline of agricultureproduction and encourage primary agriculture producers, providing better conditions for business and development.

Key words:cooperative, agriculture producers, development

OSNIVANJE ZADRUGE

Osnivač zemljoradničke zadruge može biti fizičko lice koje ima u svojini ili po drugom osnovu koristi zemljište,objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi. Zadruga se registruje u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija zaprivredne registre, sa sedištem u Beogradu , a organizacione jedinice su u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Pančevu.Registracija se vrši podnošenjem zahteva sa propisanom dokumentacijom u sedištu ili organizacionim jedinicama ilipoštom, odnosno e-mailom, uz obavezu dostavljanja originalnih dokumenata u roku od 5 (pet) dana. Za registracijuosnivanja zadruge potrebna su sledeća akta: registraciona prijava ugovor o osnivanju fotokopije ličnih karata osnivača zapisnik sa osnivačke skupštine zadružna pravila potvrda banke o uplati novčanog uloga ili sporazum zadrugara o proceni vrednosti nenovčanog uloga odluka o imenovanju direktora i drugog zastupnika odluka o imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora odluka o imenovanju predsednika i članova Nadzornog odbora dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja dokaz o uplati naknade za registraciju i objavu osnivačkog akta i dokaz o uplati naknade za dobijanje matičnog broja od Republičkog zavoda za statistiku.

o Osnivanje zadrugao Zaključako Literatura




23

Ugovor o osnivanju (tačka 2) sadrži odredbe o : firmi i sedištu zadruge imenima, zanimanju i adresi osnivača imenu lica koje će obavljati poslove privremenog poslovodnog organa delatnosti zadruge iznosu sredstava potrebnih za osnivanje zadruge i načinu obezbeđenja tih sredstava pravima, obavezama i odgovornosti zadrugara načinu i roku uplate,tj. unošenju udela osnivača načinu i rokovima sazivanja osnivačke Skupštine, kao i o načinu donošenja odluka drugim pitanjima značajnim za osnivanje zadruge.

Nakon prijema rešenja o registraciji, zadruga može početi sa obavljanjem delatnosti. Ugovaranje poljoprivredneproizvodnje sa proizvođačima i otkupljivačima može se obavljati bez ispunjavanja posebnih uslova u pogleduposlovnog prostora, opreme i zaposlenih sa određenom stručnom spremom.

Zadrugar može postati svako fizičko lice na osnovu zahteva, ako nadležni organ zadruge donese odluku oprijemu. Na osnovu ove odluke, lice je dužno da uplati ili unese udeo i potpiše izjavu o pristupanju kojom prihvataprava, obaveze i odgovornost u skladu sa aktima zadruge i na taj način stiče status zadrugara.Svaka promena zadrugarase registruje na osnovu zahteva i priložene dokumentacije u Registru privrednih subjekata kod Agencije za privredneregistre. Visina udela, koji zadrugar unosi, nije određena, već je sporazumno određuju osnivači zadruge i propisujuUgovorom o osnivanju i zadružnim pravilima. Zadrugari mogu osnovati zadrugu i bez udela, a sredstva za poslovanjemogu da se obezbeđuju plaćanjem članarine. Iznos i rokovi plaćanja uređuju se zadružnim pravilima i odlukamaSkupštine zadruge. Udeli mogu biti i nenovčani, za koje se mora u aktima zadruge izraziti novčana protivvrednost.Udeli se ne mogu vraćati dok traje status zadrugara i ne mogu se koristiti za podmirenje obaveza zadrugara, dok on imataj status. Po prestanku statusa zadrugara, udeli se vraćaju i to u obliku, na način i u roku određenom zadružnimpravilima, ali ne pre prestanka odgovornosti zadrugara, koja traje najmanje godinu dana posle isteka statusa zadrugara.

Zadruga prestaje sa radom u slučajevima oređenim Zakonom o zadrugama i to : ako joj je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje istih spajanjem sa drugom zadrugom pripajanjem drugoj zadruzi podelom na više novih zadruga istekom vremena za koje je osnovana odlukom Skupštine ako se broj zadrugara smanji ispod propisanog za osnivanje zadruge stečajem [3]

ZAKLJUČAK

Dok je proces udruživanja i osnivanja zadruga u svetu u ekspanziji, dotle tranzicija u Srbiji gasi ove organizacije.Danas ima svega oko 1.500 zadruga koje praktično žive i rade. Osnivanjem zadruga i razvojem udruživanja, ostvarujese povećanje zapošljavanja u selima, stimulacija mladih da ostanu na selu, unapređenje poljoprivredne proizvodnje...Zbog toga je izuzetno važno udruživanje poljoprivrednih proizvođača i njihovo povezivanje, koje će im omogućitimnogo bolje uslove za poslovanje i razvoj.

Literatura:

[1] Zadrugarstvo-pojam i značaj - mr Jelena Nestorov Bizonj ,Zadružni savez Vojvodine[2] Istorija zadrugarstva- Jasmina Karan Pančić Zadružni savez Srbije[3] Zakon o zadrugama

aktuelni savetnik novi sad jul,2012

Documents