aktuelno stanje vetroenergetike u evropi

8/18/2019 Aktuelno Stanje Vetroenergetike u Evropi

http://slidepdf.com/reader/full/aktuelno-stanje-vetroenergetike-u-evropi 1/10

Energija, br. 1-2, mart, 2006. ISSN: 0354-8651, str 192 – 198.

Pr!. "r #$%an &i'i(i)Elektrotehnički fakultet Beograd*sist. mr. +ran' a"i(ei), "i/. in. e/.Poljoprivredni fakultet Beograd

UDC: 620.9 : !!".!#$%&'6"

*'t$e/n stanje etrenergeti'e $ Eri (et'm2006. g"ine i b$"$)i tren"i

eimeVetroenergetika danas predstavlja modernu, tehnički i tehnološki visokorazvijenu industriju sa najvećim

trendom razvoja u poslednjoj deceniji (oko 32 %) u kojoj je izvršen snaan razvoj novih kompozitnih materijala,

električnih mašina, energetske elektronike, uz nova znanja i konstrukcije u o!lasti aeromehanike" #rajem 2$$"

godine u zemljama &' za!eleen je porast od % ukupno instalisanih vetroenergetskih kapaciteta (*$$*

+) u odnosu na 2$$*" godinu (3*3-2 +)" .amo u 2$$" godini u zemljama &' je instalisano /3 +

novih vetroenergetskih kapaciteta, pri čemu je ukupno uloeno preko / milijardi evra" &vropski rekord uinstalisanoj snazi od preko / 0 u vetrogeneratorima u 2$$" godini pokazuje da su prevazi1eni planovi za

period 2$$$ 2$$ procenjeni od strane &vropske komisije za o!novljive izvore energije na *$$$$ + na kraju

2$$" godine, čak pet godina ranije" ' 2$$" godini snaga novoinstalisanih vetrogeneratora u zemljama &'

porasla je za / % (/3 +) u odnosu na 2$$*" godinu (3 +)" 'kupna instalisana snaga od preko *$$$$

+ u vetrogeneratorima u zemljama &' početkom 2$$/" godine, će u prosečno vetrovitoj godini, proizvesti

preko 3 h4god" električne energije, što je u 2$$*" godini predstavljalo 2, % ukupne potrošnje električne

energije u ovim zemljama" 5iljevi &vropske asocijacije za vetroenergetiku (&&6) su7 - 0 vetroenergetskih

kapaciteta do 2$$" godine, $ 0 do 2$2$" godine i 3$$ 0 do kraja 2$3$" godine u zemljama &'"

Ključne reči: energetski potencijali vetra, vetrogeneratori, električna energija, potrošnja, ekologija

*bstratoda8, 9ind energetics is a modern, technicall8 and technologicall8 highl8 developed industr8, 9ith the !iggest

trend o: development in the last decade (a!out 32%); it is an industr8 9hich e<perienced a po9er:ul development o: ne9 composite materials, electric machines and po9er suppl8 electronics, along 9ith a ne9

kno9ledge !eing ac=uired and constructions made in the :ield o: aeromechanics" >ndustr8 statistics released

toda8 :or the &' 9ind energ8 market sho9 that cumulative 9ind po9er capacit8 increased !8 % to *$$*

+ (mega9att) at the end o: 2$$, up :rom 3*3-2 + at the end o: 2$$*" /3 + o: 9ind po9er capacit8

9ere installed in 2$$, representing a 9ind tur!ine manu:acturing turnover o: some ?/ !illion" ith the

installation o: a record /3 + in 2$$, 9ind energ8 has achieved the &uropean 5ommission@s *$$$$ +

target :or 2$$, :ive 8ears ahead o: time" >n 2$$, the &uropean market gre9 !8 /%, to /3 + (:rom 3

+ in 2$$*)" he *$$* + installed in the &' !8 the end o: 2$$ 9ill, in an average 9ind 8ear, produce

some 3 h48ear o: electricit8, e=ual to 2"% o: &' electricit8 consumption in 2$$*" ind po9er targets :or

&urope A - 0 !8 2$$, $ 0 !8 2$2$ and 3$$ 0 !8 2$3$ (&&6)"

Key words: 9ind energ8 potential, 9ind generators, electric energ8, consumption, ecolog8

1. #

(vet )e dana) )uočava )a energet)ko* kri+o* koja je po)ledi,a )a jedne )trane )talnog pora)ta potre-a +aenergijo* a )a druge )*anjenje* re+ervi konven,ionalnih goriva. /ako )u kraje* 200!. godine ,ene nafte

prirodnog ga)a i uglja do)tigle rekordne nivoe potronja )vih vr)ta konven,ionalnih goriva ra)la je po )topive1oj od de)etogodinjeg pro)eka. edan od glavnih pro-le*a je u to*e to nala+ita ga)a i nafte a to 1e -itido*inantna goriva i u naredno* periodu ni)u lo,irana u regioni*a )a najve1o* potronjo*. 3a+vijene +e*lje)veta u o)novi +e*lje 4ECD5a )u u pogledu energet)kih re+ervi i poten,ijala defi,itarne jer )u ve1 detaljnoi)traeni i najve1i* delo* i)kori1eni. ( o-+iro* da ne ra)polau )a dovoljni* energet)ki* re+erva*a +a)op)tveni ekono*)ki ra+voj prinu7ene )u da uvo+e najve1i deo potre-ne energije a to dovodi do ne)ta-ilno)tina )vet)ko* tritu energije. 8avi)no)t od uvo+a konven,ionalnih i+vora energije u ra+vijeni* +e*lja*a je )veve1a (do 2$" godine &vropa će uvoziti oko $ % svojih potre!a za na:tom i gasom), 2.

;ek trajanja re+ervi nafte od oko !0 godina prirodnog ga)a od oko <0 godina i uglja 200500 godina )tvaralanu )liku energet)kog i+o-ilja jer i)tovre*eno prikriva da )u najve1i potroači nafte i prirodnog ga)a u )vetu+e*lje 4ECD5a po)e-no u Evropi )a *ini*alni* )op)tveni* poten,ijali*a da )u tran)portni putevi njihovog)na-devanja )ve du+i i ranjiviji da )u neophodna )ve ve1a finan)ij)ka )red)tva +a i+gradnju kapa,iteta io-e+-e7enje dugoročnih ugovora o )na-devanju da )e politička )itua,ija u regioni*a )a najve1i* energet)ki*



poten,ijali*a nafte i ga)a #Bli)ki i (rednji /)tok i -ive +e*lje (((35a )e* 3u)ije% *oe veo*a lako pro*enitii da *oe do1i do novih ratnih )uko-a , $.

Upravo +-og toga vi)okora+vijene +e*lje ulau ogro*an kapital i angauju veliki -roj )tručnjaka +a ra+vojo-novljivih i+vora energije 5 4/E #vetar *ale hidroelektrane -io*a)a )olarni kolektori fotonapon)ki *oduli%.Dana) je u velikoj *eri o)vojena tehnologija i ra+vijena indu)trija +a ekono*)ki i)plativu konver+iju nekih

pri*arnih o-novljivih i+vora a pre )vega energije vetra u električnu. Poten,ijal i+vora o-novljive energije vie je nego dovoljan da +adovolji potre-e +a ukupno* energijo* u )vetu #električne energije i energije do-ijene)agorevanje* )vih fo)ilnih goriva%. =a o)novu detaljnih anali+a koje je uradio E3EC # &uropean Bene9a!le

&nerg8 5ouncil % uče1e 4/E u potronji ukupne energije #električna > toplotna% u )vetu 1e 20$0. godine do)ti1i?2'@ #a!ela %. Ciljevi +a +e*lje EU52! )u jo a*-i,io+niji: "2@ ukupne energije #22@ električne energije%od 4/E do 20"0. godine i 20@ ukupne energije #@ električne energije% od 4/E do 2020. godine.

Tabela 1 'češće C>& u potrošnji ukupne energije u svetu do 2$*$" godine u +toe,

konvencionalni (realni scenario), &B&5 (&uropean Bene9a!le &nerg8 5ouncil)

2. *7 EN;I7E I*#I EENE;ES<I PS7EN7*

/+vetaj ko*i)ije Ujedinjenih =a,ija #U=% o uti,aju glo-alnog +agrevanja na kli*at)ke pro*ene i+ 200!. godine

predvi7a pro*ene vre*ena koje 1e uti,ati na podi+anje nivoa *ora pro*enu uo-ičajenih ra)poreda i o-i*a padavina i pove1anje te*perature na glo-alno* nivou a po)ledi,a 1e -iti )*anjena poljoprivredna proi+vodnjateke )ue i o-ilne kie u *nogi* regioni*a i jo ve1i pro-le*i )a inače o)kudni* vodeni* re)ur)i*a.Aon,entra,ija ugljen5diok)ida u at*o)feri najpri)utnijeg od )vih tako+vanih ga)ova )taklene -ate pove1ala)e +a " @ od "<!0. godine i velika je verovatno1a da nikada nije -ila ve1a u po)lednjih 20 *iliona godina. <!@ e*i)ija ugljen5diok)ida potiče od )agorevanja fo)ilnih goriva a o)tatak od unitavanja u*a. lo-alnate*peratura na 8e*lji je u prolo* veku pora)la od 02 do 0< )tepeni Cel+iju)a a pro,enjuje )e da -i unarednih "00 godina *ogla da pora)te i+*e7u "$ i !' )tepeni podiu1i nivo *ora i+*e7u 009 i 0'' *etara#vi)ine *ora )u )e toko* po)lednjih "00 godina pove1ale od "0 do 20 ,* pri če*u pora)t i+no)i neto vie od 2** godinje%. ko )e otope ledni,i na renlandu nivo *ora povi)i1e )e +a 6 do < *etara a ako )e otopintarktik nivo *ora 1e -iti vii +a ""0 *etara 2.

Proi+vodnja energije od vetra je jedna od alternativa +a u-laavanje ovih pro-le*a. ;etar pred)tavlja nei),rpan

ekoloki i+vor energije čiji glo-alni poten,ijal vie)truko preva+ila+i )vet)ke potre-e +a električno* energijo*. Fe7uti* pou+dana i ekono*)ki prihvatljiva konver+ija *ehaničke energije vetra u električnu energiju je pra1ena ni+o* poteko1a koje )u po)ledi,a )toha)tično)ti vetra i njegove *ale gu)tine #fluk)a% )nage. U po)lednjoj de,eniji ra+voje* energet)ke elektronike pri*eno* novih kon)truk,ija električnih *ainaupotre-o* novih ko*po+itnih *aterijala po-oljanje* aero*ehaničkih kon)truk,ija i kori1enje* *odernog)pe,ijali+ovanog )oftvera *nogi pro-le*i )u tehnički reeni pa je vetroenergetika po)tala o-la)t energetike )anajve1i* trendo* ra+voja.

Aon)truk,ija vetrogeneratora po)lednjih godina )e toliko u)avrila da )u oni do)tigli )tandardne jediničneno*inalne )nage i+nad "!00 kG #na kopnu% i i+nad 2000 kG #na *oru% to ih pod odre7eni* pod)ti,ajni**era*a u+ +adovoljavaju1i nivo pou+dano)ti i ekono*ično)ti u radu u+ +adovoljenje )vih /EC tehničkih

propi)a rada i)tiče kao konkurentne i+vore +a *a)ovnu proi+vodnju električne energije u okviru )avre*enihelektroenerget)kih )i)te*a #EE(% H slika . Po)e-an pod)ti,aj kori1enju vetroenergije je u +e*lja*a koje )u

)iro*ane u kla)ični* energet)ki* re)ur)i*a )a dugi* *or)ki* grani,a*a #Dan)ka =e*ačka IolandijaJpanija itd.% u koji*a je u pore7enju )a kontinentalni* +e*lja*a ve1i -roj vetrovitih dana u godini )ai)kori)tivi* -r+ina*a vetra.

;"ina 2001. 2010. 2020. 2030. 2040.'$na tr%nja $ &te "00' ""<!2 "!! "!!$< "<690Bio*a)a "0'0 "29" "6! 222" 2'$;eliki hidro kapa,iteti 222< 2!! 2'" 296 0'

Fali hidro kapa,iteti 9! "6 $ 62 9"Energija od vetra $< ! "6< 9! !'$Kotonapon)ka konver+ija 02 " "! ""0 $$!(unčeva energija +a toplotne potre-e $" "" $" "2< 2<$(unčeva energija +a proi+vodnju el.energije

0" 0$ 2 9 29

eoter*alna energija $2 < "" "9$ 26"Energija tala)a pli*e i o)eke 00! 0" 0$ 2 9'$n IE "6$! "6'2! 22$$ $"6 $'$$(e%)e IE $ $'$nj tr%nji 13,6 = 14,3 = 1>,1 = 22,0 = 2>,4 =

2



Slika 1 Dorast instalisanih snaga i prečnika rotora vetrotur!ina

Arila #eli)e% )avre*enih vetrogeneratora )lična )u )a eli)a*a aviona. =a taj način kori)ti )e )truja va+duha +a)tvaranje )ile u+gona na eli)i tur-ine koja )tvara *ehanički *o*enat na kraku eli)e tur-ine. =a ovaj način )e

kinetička energija vetra pretvara u kinetičku energiju o-rtnih *a)a koja )e dalje električni* generatoro* pretvara u električnu energiju kao pogodan o-lik +a preno) na udaljena *e)ta potronje ".

(toha)tično)t vetra i tenja ka *ak)i*u*u i)kori1enja njegove energije +ahtevaju rad vetrotur-ine )a pro*enljivo* -r+ino*. Lakav rad oteava +adovoljenje tehničkih kriteriju*a rada vetrogeneratora koji je priključen na krutu električnu *reu. 4)novni pro-le* koji )e javlja pri konver+iji kinetičke energije vetra uelektričnu je o-e+-e7enje pou+danog i efika)nog rada generatora na električnoj *rei u u)lovi*a pro*enljive)nage vetra. Efika)an rad vetrogeneratora podra+u*eva prilago7avanje vetrotur-ine -r+ini vetra tako da )eelektro*ehanička konver+ija odvija )a *ak)i*alni* )tepeno* i)kori1enja. (a druge )trane u u)lovi*a velikevarija,ije -r+ine vetra javlja )e pro-le* +adovoljenja )vih tehničkih kriteriju*a u pogledu generi)anjaelektrične energije u elektroenerget)ki )i)te* #varija,ije napona nivo har*onika i )lično%.

3. E;ENE*I <* #ISI+I*NI II EE<I?NE ENE;I7E

=a )a*o* početku MM/ veka pora)t -roja )tanovnika pove1ani ekono*)ki ra+voj i indu)trijali+a,ija dovode do)ve ve1e potronje energije to i*a +a potre-u inve)ti,ije u nove kapa,itete +a proi+vodnju i preno) električneenergije. Lrend pove1anja potre-a +a energijo* u o-la)ti elektroenergetike je oko 2' @ godinje na glo-alno*nivou. (a druge )trane trenutna )truktura pri*arnih i+vora električne energije ne *oe na glo-alno* nivouo-e+-editi takav trend pove1anja proi+vodnje električne energije. 3a+log +a to )u aktuelni lokalni i glo-alniekoloki pro-le*i koji )u direktno u+rokovani )agorevanje* fo)ilnih i nuklearnih goriva na koji*a )e -a+ira)adanja proi+vodnja električne energije u )vetu. Lako7e po)toje1a dina*ika kojo* )e ek)ploatiu fo)ilnagoriva 1e u -li)koj -udu1no)ti dove)ti i do i),rpljeno)ti re+ervi ovih goriva.

U ovakvi* oprečni* u)lovi*a proi+vodnje i potronje pri)utan je per*anentni ra)t ,ene električne energiječi*e )e ve1 na )adanje* nivou )tvara ekoloki i ekono*)ki opravdana potre-a uključivanja o-novljivihi+vora u glo-alnu )trategiju ra+voja energetike. Proi+vodne jedini,e koje kori)te o-novljive i+vore )u relativno

*alih )naga #nekoliko kG do nekoliko de)etina FG% pa )e o-ično ve+uju na ni)konapon)ku i )rednjenapon)kudi)tri-utivnu *reu. 4vakvi i+vori )u ratrkani u di)tri-utivno* )i)te*u pre*a pogodni* loka,ija*a njihovei+gradnje i na+ivaju )e di)tri-uirani ili di)per+ovani o-novljivi i+vori električne energije !. Po)toje1i trendra+voja di)tri-uiranih o-novljivih i+vora u )ve ve1oj *eri pove1ava pro,entualno uče1e *alih elektrana uglo-alno* EE(5u. 4vakav trend i per)pektive daljeg ra+voja di)tri-uiranih i+vora u )ve ve1oj *eri dovode dode,entrali+a,ije EE(5a. /+ ovih ra+loga je *e7unarodna ko*i)ija +a preno)ne *ree #C/3E% predočila*eoviti kon,ept kao verovatan ),enario ra+voja EE(5a do 2020. godine u ko*e vetroelektrane i*aju +načajno*e)to # slika 2%.

Di)tri-uirana proi+vodnja i*a ni+ po+itivnih efekta na EE( i potroače. Di)tri-uirani i+vori o*ogu1avajui+ve)nu autono*no)t di)tri-utivnog )i)te*a i ve1i ko*for u lokalno* upravljanju napon)ki* prilika*a udi)tri-utivnoj *rei. 4)i* toga di)tri-uirana proi+vodnja o-e+-e7uje ve1u )igurno)t u napajanju potroača)*anjuje gu-itke aktivne )nage i ra)tere1uje preno)nu *reu. ;etroelektrane če)to i*aju karakter vrnih

elektrana jer vetra i na godinje* i na dnevno* nivou u pro)eku najvie i*a kada je potronja električneenergije najve1a.



Slika 2 #oncept !udućeg elektroenergetskog sistema mešoviti scenario

Fedjunarodni protokoli i o-ave+e o )*anjenju e*i)ije C42 #Ajoto protokol% i lokalni ekoloki pro-le*i

pri*orali )u ;lade *nogih +e*alja da ra+ličiti* )u-ven,ija*a pod)tiču i+gradnju ekoloki či)tih elektrana kojekori)te o-novljive i+vore. Projekti o-novljivih ekoloki či)tih i+vora i*aju karakter CDF #5lean Eevelopment

+echanism% projekata koji )e kreditiraju pod po)e-no povoljni* u)lovi*a. 8apravo dana) )e ekoloki i

energet)ki pro-le*i po)*atraju kao jedin)tven pro-le* o-e+-e7enja ekoloki či)te energije. Uključivanje*ekologije u proi+vodne trokove električne energije daje an)u o-novljivi* i+vori*a da na tritu električneenergije -udu konkurentniji od ko*er,ijalnih elektrana na fo)ilna goriva. =a ovaj način )e ekono*)ki**ehani+*i*a po)tiče i+gradnja i+vora električne energije +a odrivi ra+voj čovečan)tva. 4vi pod)ti,ajni*ehani+*i +a gradnju o-novljivih *alih elektrana naročito dola+e do i+raaja u dereguli)ano* okruenju pa jeto jedan od ra+loga to pro,e)i deregula,ije odno)no li-erali+a,ije trita električne energije i ra+vojadi)tri-uirane proi+vodnje teku uporedo !.

Fe7uti* ra+voj di)tri-uirane proi+vodnje na*e1e nove tehničke +ahteve u pogledu projektovanja i +atiteele*enata u di)tri-utivno* )i)te*u jer di)tri-utivna *rea )a priključivanje* *alih elektrana po)taje aktivna.4)i* toga u EE(5u )a +načajni* udelo* di)tri-uirane proi+vodnje na*e1e )e potre-a uključivanja ovih i+vorau jedin)tveni )i)te* upravljanja #(CD )i)te*%. (toha)tično)t proi+vodnje pojedinih o-novljivihdi)tri-uiranih i+vora #npr. vetroelektrana% u EE(5u u ko*e takvi i+vori i*aju veliki )tepen penetra,ije na*e1e

potre-u po)e-ne organi+a,ije regula,ione re+erve kako -i )e očuvala )ta-ilno)t rada ,elokupnog )i)te*a./)punjenje ovih tehničkih +ahteva i+i)kuje dodatne trokove proi+vodnje električne energije u *ali*elektrana*a.

4. PEN@I7*I IE EPI I *7 EEE<*N*

Početko* 2006. godine +e*lje Evrop)ke ekono*)ke +ajedni,e #EU5"!% oko devede)et pro,enata potre-a +akonven,ionalno* energijo* pokrivaju uvo+o* # slika 3% 6. Aao jedna od +načajnih *ogu1no)ti )*anjenjara)tu1eg energet)kog defi,ita ali i )*anjenja e*i)ija tetnih ga)ova i pove1anja pou+dano)ti )na-devanjaenergijo* u EU pred)tavlja i+gradnja o-novljivih i+vora električne energije. Dalji ra+voj o-novljivih i+vora u*nogo*e +avi)i od po)toje1ih poten,ijala kao i načina da )e oni i)kori)te i upotre-e +a proi+vodnju električneenergije.

Slika 3 Dotrošnja i uvoz energije u zemljama &'

Lrenutno in)tali)ani kapa,iteti o-novljivih i+vora pokrivaju oko "" @ potre-a +a električno* energijo* u EU5"!. Preporuka evrop)kog parla*enta je dupliranje +elenihN kapa,iteta do 20"0. godine odno)no do)ti+anje

$



,ilja od 22 @ električne energije i+ o-novljivih i+vora #.lika *%. Udeo električne energije do-ijen i+ o-novljivihi+vora u pojedini* drava*a EU5"! varira od nekoliko pro,enata pa do <0 @. Lehnički poten,ijal o-novljivihi+vora +natno je ve1i od trenutno reali+ovanog. Drocena je da će najveći rast do 2$$" godine za!eleiti

vetroelektrane i energija do!ijena iz !iomase #.lika % gde )e očekuje četiri puta ve1a količina energije odtrenutno proi+vedene. =aj*anji pora)t o)tvari1e velike hidroelektrane gde )e *oe očekivati )a*o 2 @ vie

proi+vedene energije nego u do)adanje* periodu. Do 2020. godine očekuje )e godinja proi+vodnja oko $!

LGh )olarne energije i < LGh energije pli*e i tala)a 6.

Slika 4 Drocentualno učešće o!novljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije u zemljama &'

Slika 5 'češće pojedinih o!novljivih izvora energije u procentima do 2$$" god" u zemljama &'

4d )vih o-novljivih i+vora energije do*inantnu ulogu i*a vetar jer )u njegove predno)ti vie)truke. Energijavetra je o-novljiva i či)ta ne +aga7uje va+duh ne e*ituje ugljen5diok)id ne prou+rokuje ki)ele kie ne +račine ra+ara o+on)ki o*otač i ne +ahteva energet)ku +avi)no)t. U pore7enju )a drugi* i+vori*a vetroenergetika+ahteva +natno *anja infra)trukturna ulaganja a re)ur)i tehnički i)kori)tivog vetropoten,ijala vie)truko

preva+ila+e trenutne glo-alne potre-e +a električno* energijo* u )vetu 2. Energija vetra )e kori)ti ve1hiljada*a godina +a do-ijanje *ehaničke energije ali tek na)tanko* energet)ke kri+e do-ija u +načaju kao*ogu1i i+vor električne energije. 4ko 90 @ )vet)kih proi+vo7ača vetrogeneratora je i+ Evrope gde )e nala+i inajvie in)tali)anih kapa,iteta #.lika / % pa je )a)vi* logično to )e najve1i deo električne energije od vetra

proi+vodi u +e*lja*a EU.

Slika 6 0odišnje instalisani vetroenergetski kapaciteti po regionima u svetu

5. PE;E# I PESPE<IE *7* EENE;EI<E EPI

!



4graničene re+erve fo)ilnih goriva i ekoloki pro-le*i i+a+vani njihovo* ek)ploata,ijo* u)lovili )u inten+ivanra+voj o-novljivih i di)tri-uiranih i+vora električne energije kraje* MM i početko* ovog veka. ;etar kaoo-novljivi i+vor energije -i1e u)koro do*inantan u o-la)ti proi+vodnje električne energije +-og toga to je

-e)platan dovoljno velikog kapa,iteta ekoloki či)t i vre*en)ki neograničen. Energija vetra je po kapa,itetudovoljno velika #+natno ve1a od )vih fo)ilnih goriva% tako da po*o1u vetra *oe*o u)peno +a*eniti fo)ilnagoriva koja )u ekoloki tetna a kao to je i u uvodno* poglavlju naglaeno u)koro 1e -iti i i),rpljena.

Lrend pora)ta u kori1enju energije vetra u )vetu je neverovatan. Oider na ovo* polju )u +e*lje Evrop)ke Unije jer je )a*o u ovi* +e*lja*a do početka 2006. godine in)tali)ano oko <0@ ukupnih )vet)kih kapa,iteta./nten+ivan ra+voj vetroenergetike u Evropi +apočeo je u po)lednjih de)et godina. Araje* 200!. godine u+e*lja*a EU je +a-eleen pora)t od "' @ ukupno in)tali)anih vetroenerget)kih kapa,iteta #$0!0$ FG% uodno)u na 200$. godinu #$<2 FG%. U )vi* o)tali* evrop)ki* +e*lja*a ukupna in)tali)ana )naga elektranana vetar je neto *anja od $00 FG.

Slika 7 Fovoinstalisani vetroenergetski kapaciteti u zemljama &' u + po godinama

Slika 8 'kupno instalisani vetroenergetski kapaciteti u zemljama &' u + u periodu GG$ 2$$

(a*o u 200!. godini u +e*lja*a EU je in)tali)ano 6"' FG novih vetroenerget)kih kapa,iteta pri če*u jeukupno uloeno preko 6 *ilijardi evra # slika - %. Evrop)ki rekord u in)tali)anoj )na+i od preko 6 G uvetrogeneratori*a u 200!. godini poka+uje da )u ve1 početko* 2006. godine preva+i7eni planovi +a period2000 5 20"0 po)tavljeni od )trane Evrop)ke ko*i)ije +a o-novljive i+vore energije #$0000 FG na kraju 20"0.godine% dakle pet godina pre planiranog roka.

U periodu "99! 5 200!. godine pro)ečan pora)t ukupno in)tali)anih vetroenerget)kih kapa,iteta u Evropi i+no)io je oko 2 @ godinje. U 200!. godini novoin)tali)ana )naga vetrogeneratora u +e*lja*a EU pora)la je +a 6 @#6"' FG% u odno)u na 200$. godinu #!'' FG%. 4ko $<000 vetrogeneratora ukupno in)tali)ane )naga od$0!0$ FG u +e*lja*a EU početko* 2006. godine # slika % 1e u pro)ečno vetrovitoj godini proi+ve)ti preko' LGhgod. električne energije to je u 200$. godini pred)tavljalo 2' @ ukupne potronje električne energijeu +e*lja*a EU. Do )ada je u indu)triju vetrogeneratora u Evropi uloeno oko $0 *ilijardi evra i ukupno je+apo)leno oko "00000 ljudi. Dalji planovi u ra+voju vetroenergetike )u jo a*-i,ijo+niji.

Slika 9 'kupno instalisani vetroenergetski kapaciteti u &vropi u + na kraju 2$$" godine

6



Tabela 2 'kupno instalisana snaga vetroenergetskih kapaciteta na kraju 2$$*" godine,

na kraju 2$$" godine i samo u 2$$" godini u &vropi u +

U pro)ečno vetrovitoj godini #kakva je -ila 200!.% )a in)tali)ano* )nago* vetrogeneratora u Evropi neto

ve1o* od $0 G po)tignuta je godinja proi+vodnja električne energije od oko '000 Gh to poka+uje da je pro)ečan -roj ča)ova godinjeg i)kori1enja vetrogeneratora ?2000 h odno)no pro)ečni godinji faktor i)kori1enja oko 2@. Dananja ,ena električne energije koja )e do-ija od vetra je tipično od ? Q,entikGh #+a600 ča)ova punog godinjeg i)kori1enja% do ?' Q,entikGh #+a 2000 ča)ova punog godinjeg i)kori1enja%.

/ako jo uvek kao to je o-janjeno u poglavlji*a 2 i po)toje +načajne -arijere +a inten+ivniji ra+vojvetroenergetike pri*etan je efekat da )ve ve1i -roj +e*alja i+dvaja )ve ve1a )red)tva u vetroenergetiku +-ogve1 navedenih očiglednih predno)ti. Prvih ! +e*alja u Evropi kada )u u pitanju novoin)tali)ani vetroenerget)kikapa,iteti )a*o u 200!. godini )u: =e*ačka #"'0' FG% Jpanija #"<6$ FG% Portugal #!00 FG% /talija #$!2FG% i Ujedinjeno Araljev)tvo #$$6 FG%. =a o)novu slike G i ta!ele 2 )e vidi da kada )e po)*atraju ukupnoin)tali)ani vetroenerget)ki kapa,iteti 2 +e*lje EU i*aju in)tali)ano vie od "0 G vetroenerget)kih kapa,iteta#=e*ačka "'$2' FG i Jpanija "002< FG% a < +e*alja i*aju in)tali)ano vie od " G vetroenerget)kihkapa,iteta #Dan)ka "22 FG /talija "<"< FG Ujedinjeno Araljev)tvo "! FG Iolandija "2"9 FG i

Portugal "022 FG i naravno ve1 po*enute =e*ačka i Jpanija%.

<



=e*ačka je vode1i proi+vo7ač električne energije od vetra početko* 2006. godine )a in)tali)anih oko $!@ukupnih evrop)kih vetroenerget)kih kapa,iteta #oko ! @ električne energije )e ukupno do-ija od vetra 5 slika

$% a u )everni* regioni*a =e*ačke H npr. u pokrajni (,hle)Rig5Iol)tein i preko 0 @%. Cilj je da )e do 20"0.godine preko "2! @ električne energije do-ije od vetra. Da je ovo realna pro,ena govori i podatak da )e od

početka 200!. godine u =e*ačkoj proi+vodi vie električne energije u vetroelektrana*a nego uhidroelektrana*a # slika %. =e*ačka i*a ?"6000 vetrogeneratora od kojih je ve1ina )*etena na )everu

+e*lje -li+u grani,e )a Dan)ko*. Jpanija je )lede1a +e*lja kada )u u pitanju in)tali)ani vetroenerget)kikapa,iteti pri če*u )e u ovoj +e*lji na početku 2006. godine oko 6 @ ukupne električne energije do-ija odvetra.

Slika 10 ' Femačkoj se početkom 2$$/" godine oko %

električne energije do!ija od vetra

Slika 11 Cd 200!. godine u =e*ačkoj )e proi+vodi vie električne energijeu vetroelektrana*a nego u hidroelektrana*a

Dan)ka je u+ =e*ačku lider u proi+vodnji i kori1enju vetrogeneratora )a opredeljenje* da u -lioj -udu1no)ti!0 @ potronje električne energije +adovolji od vetra #početko* 2006. godine oko 22 @ električne energije )e uDan)koj do-ija od vetra # slika 2% i to je najve1i pro,enat u odno)u na )ve druge +e*lje%. Dan)ka i*a odličanvetroenerget)ki poten,ijal. 4d vetra -i u Dan)koj teoret)ki *oglo da )e proi+vede *nogo vie električneenergije nego to )u realne potre-e ove +e*lje dana). Fe7uti* ekono*)ka i)plativo)t i teko1e dodeljivanjaloka,ija ograničavaju ovaj ogro*an poten,ijal. /)kori)tivi re)ur)i vetra u Dan)koj delo* )u na kopnu a delo*na *oru u voda*a Dan)ke. 8-og toga to je Dan)ka relativno gu)to na)eljena +e*lja tehnički i)kori)tivire)ur)i vetra koji )e nala+e na kopnu ograničeni )u pre )vega podelo* na +one i potre-o* +a odranje*ravnotee i+*e7u ra+voja vetroenergetike i drugih a)pira,ija i intere)a koji )e tiču +e*ljita.

4d )redine '05tih godina prolog veka Dan)ka je po)tala vode1a vele)ila i epi,entar tednje energije i očuvanjaivotne )redine. (tvaranje energo)a*o)na-devaju1ih na)elja )ela i čitavih regiona H u +aokrueno* ,iklu)u

proi+vodnje energije +a ljud)ki ivot #)truja toplotna energija i ekoloka hrana i voda% H +a)luuje epitet *itaMM/ veka. 8a proteklih 20 godina Dan,i )u udvo)tručili -ruto na,ionalni dohodak na oko $0000 dolara. Dan)ka1e do kraja 200. godine -e+ i jedne ve1e hidroelektrane )a*o i+ o-novljivih i+vora energije H ra+voje*)olarne geoter*alne -ioenergije energije vetra i )paljivanje* )*e1a H o-e+-editi oko !0 @ )vojih energet)kih

potre-a #oko "!520 *ilijardi kGh godinje% a ve1 dana) je po)tala +načajan i+vo+nik električne energije.Lako7e /r)ka vlada je nedavno donela odluku da počne i+gradnja najve1eg parka vetrogeneratora na *oru u)vetu i prave )e planovi +a vie takvih in)tala,ija na +apadnoj o-ali. / *noge druge +e*lje u Evropi daju+načajan doprino) inten+ivno* ra+voju vetroenergetike.

Slika 12 Dočetkom 2$$/" godine oko 22 % električne energije

se u Eanskoj do!ija od vetra

'



>. PESPE<IE EENE;EI<E N*E#N& PEI#

Progno+e daljeg ra+voja vetroenergetike )u vrlo opti*i)tične i govore u prilog daljeg pove1avanja trenda+a)tupljeno)ti vetrogeneratora u ukupnoj proi+vodnji električne energije. U ta!eli 3 data je detaljna progno+a 5

plan ra+voja vetrogeneratora u )vetu pre*a )tudiji GindKor,e "2 koju )u i+radile Evrop)ka a)o,ija,ija +aenergiju vetra #EGE% i *e7unarodna organi+a,ija reenpea,e. Evrop)ka Unija je podravaju1i ovaj plandonela ni+ direktiva #Dire,tive 200"<<EC% u koji*a u+ pre,i+iranu dina*iku o-ave+uje )voje člani,e nai+gradnju o-novljivih i+vora energije a pre )vih vetrogeneratora <.

Tabela 3 'češće vetra u proizvodnji električne energije u svetu do 2$*$" godine, (&&6)

Tabela 4 Drojekcija stanja vetroenergetike u &vropi do 2$2$" godine, (&B&5)

Cilj +e*alja Evrop)ke unije je da do 20"0. godine -ude in)tali)ano <! G vetroenerget)kih kapa,iteta. 4vi* -i)e po)tiglo da elektrane na vetar 20"0. godine proi+vode !! @ ukupne električne energije u EU5"! #"''LGhgod% pred)tavljaju 2' @ novih generator)kih kapa,iteta #u periodu 200"520"0. godina% u*anje e*i)ijuC42 +a !2 *iliona tona #u periodu 200"520"0. godina% done)u utedu od oko " *ilijardi eura u ,eni goriva #u

periodu 200"520"0. godina%. Do 2020. godine predvi7a )e in)tala,ija oko "'0 G vetroenerget)kih kapa,iteta u+e*lja*a EU #godinja proi+vodnja električne energije od oko !2 LGhgod.%. Projektovano )tanje

9

;"ina

Prse(na

g"i%nja

sta rasta

A=B

;"i%nje

insta/isani

ni ;

'aaiteti

A&CB

'$n

insta/isani

;

'aaiteti

A&CB

;"i%nja

ri"nja

e/e'tri(ne energije

" etra

ACDB

Prje'ija sets'iD

aDtea a

e/e'tri(nm

energijm

ACDB

(e%)e etra $

ri"nji

e/e'tri(ne energije $

set$

A=B

2005 2! "$ ""! 66 $<' "9.' "< !6< 0.'0

2006 2! "< 6$$ '$ "22 "'$.2 "' 0! ".02

2008 2! 2< !69 " <$6 292.9 "9 0"0 ".!$

2010 20 9 699 206 !2' $!2. 20 0< 2.26

2015 "! 9$ 66' !!6 922 "66.0 22 69 6.0

2020 0 "!" $90 " 2" 6'< 02"." 2! !<' "".'"

2040 0 "!" $90 0'2 "6< '099.9 6 !'! 22."$

;"ina 2010. g"ina 2020. g"ina

'$n insta/isani etrenergets'i 'aaiteti

=a *oru: "0 G

=a kopnu: 6! G

Ukupno: <! G

=a *oru: <0 G

=a kopnu: ""0 G

Ukupno: "'0 G

;"i%nja sta rasta200" H 20"0

"<' @

20"0 H 2020

9" @

;"i%nja ri"nja e/e'tri(ne energije " etra "'' LGhgodini !2 LGhgodini

(e%)e etra $ ri"nji e/e'tri(ne energije

!! @

$ *iliona do*a1in)tava

'< *iliona ljudi

"$ @

'! *iliona do*a1in)tava

2"<! *iliona ljudi

Inestiranje $ b/ast etrenergeti'e200" H 20"0

!! *ilijardi evra

20"" H 2020

"0" *ilijardi evra

200" H 2020

"!6 *ilijardi evra

Smanjenje emisije @2

"09 *iliona tona godinje

!2 *iliona tona 200" 5 20"0

26 *iliona tona godinje

"<0! *iliona tona 200" 5 2020

'$an brj as/eniD $ etrin"$striji "'$000 "'000



vetroenergetike u +e*lja*a EU do 2020. godine )i)te*ati+ovano je u ta!eli *. Do 200. godine predvi7eno jeda u Evropi -ude in)tali)ano ukupno 00 G vetroenerget)kih kapa,iteta koji -i )a proi+vedenih 96! LGhgod.električne energije +adovoljavali oko 226 @ potronje električne energije u +e*lja*a EU. Do*inantan trend jeda )e )ve ve1i -roj vetrogeneratora u Evropi in)talira na *oru i du prio-alnog područja.

Dakle iako u ukupnoj proi+vodnji električne energije u )vetu energija vetra početko* 2006. godine uče)tvuje )a

oko 06 @ #u +e*lja*a EU oko @% )ude1i po )adanji* trendovi*a i pro,ena*a realno )e očekuje da ovaj pro,enat u 2020. godini u svetu -ude oko "2 @ a do 20$0. godine i fanta)tičnih 20 @ # ta!ela 3%.

>. *<7?*<

;etrogeneratori kao i+vori električne energije u )avre*eni* di)tri-utivni* )i)te*i*a )u kao reak,ija naglo-alne ekoloke i energet)ke pro-le*e doiveli u po)lednjih de)et godina i+u+etan tehnoloki i tehničkinapredak )a fanta)tični* trendo* pora)ta in)tali)anih kapa,iteta u )vetu a naročito u +e*lja*a Evrop)keUnije. 8ahvaljuju1i takvo* napretku dalje progno+e ra+voja vetroenergetike )u vrlo opti*i)tičke i u )vi*varijanta*a pred)tavljaju vetrogeneratore kao vrlo -itan i+vor električne energije u -udu1no)ti. Da je to takogovori i podatak da je u po)lednjih nekoliko godina u )vetu in)tali)ano vie novih FG u vetroelektrana*a negou nuklearni* elektrana*a. Početko* 2006. godine oko <!@ )vet)kih vetrogenerator)kih kapa,iteta jein)tali)ano u +e*lja*a Evrop)ke Unije koja i+ )vojih $0!0$ FG u vetrogeneratori*a proi+vodi oko '

LGhgod. električne energije i pod*iruje oko @ )vojih potre-a +a električno* energijo*. Dalje u)avravanjetehnologije vetrogeneratora dovodi do per*anentnog pove1anja efika)no)ti vetrogeneratora i pada ,eneelektrične energije koju oni produkuju na)uprot pora)ta ,ene energije i+ elektrana na fo)ilna goriva +-ogi),rpljeno)ti i+vora i ekolokih pro-le*a konver+ije. U ekoloko* pogledu )avre*eni vetrogeneratori )padajuu najprihvatljivije i+vore električne energije.

Do )ada )u u +e*lja*a EU najvie i)kori1eni poten,ijali najjeftinijih tehnologija: vetar +e*ni ga) ihidroenergija. ;elike hidroelektrane trenutno daju veo*a veliki doprino) u ukupno* pro,entu električneenergije do-ijene i+ o-novljivih i+vora ali )u re)ur)i u ve1ini +e*alja i)kori1eni pa )u )a*i* ti* i dodatnira)poloivi poten,ijali ograničeni. 3ealna je pretpo)tavka da 1e u pred)toje1e* periodu od )vih 4/E do*inantnuulogu i*ati vetroelektrane. 4pti trend prela)ka )a prirodno ograničenih re)ur)a na o-novljive i+vore električneenergije koji je najvie i+raen u EU5"! ne*inovno 1e )e proiri i na druge +e*lje pri če*u je glavni ,ilj nao)novu ASoto protokola )*anjenje tetnih ga)ova u at*o)feri +a !2 @ u periodu 200' H 20"2 u odno)u na

e*i)iju i+ "990.

8. **NS

Lhi) Rork Ra) )upported -S European Co**i))ion Dire,torate eneral on 3e)ear,h and Le,hnologSDevelop*ent and /nternational Co5operation ,tivitie) #/=C4% under ,ontra,t no KP65!09"6" #3/(E Proje,t H RRR.ri)e0!.net%.Lako7e autori )e +ahvaljuju Fini)tar)tvu +a nauku tehnologiju i ra+voj 3epu-like (r-ije.

9. IE**

" . K. FanRell et al ind &nerg8 &<plained7 heor8, Eesign and 6pplication ohn GileS and (on) Otd april 2002.2 B. 3adičevi1 D. Fikiči1 T. urii1 &nergetski potencijali vetra .vet &vropa .r!ija i 5rna 0ora lternativni

i+vori energije i -udu1no)t njihove pri*jene u +e*lji Crnogor)ka kade*ija nauka i u*jetno)ti Podgori,a 200$. pp."25"

D. Fikiči1 T. urii1 B. 3adičevi1 Vetrogeneratori kao perspektivni izvori električne energije Elektroprivreda -r. $2002. pp. $65!'

$ =. aji1 &nergija za odrivi svet 3udar)ko 5 geoloki fakultet Beograd 2002.! T. urii1 =. 3ajakovi1 Derspektivne tehnologije distri!uirane proizvodnje električne energije Energetika -r. 2 jun

200!. pp. "!" 5 "!'.6 =. Ae)eri1 3. Iaa) . 3ankovi1 Eo!ijanje električne energije iz o!novljivih izvora u &' A Dotencijalni troškovi

perspektive i strategija ulaganja 2<. )avetovanje ugo)loven)kog ko*iteta Fe7unarodnog )aveta +a velike električne*ree 8lati-or 200!.

< GEC 5 lo-al Gind EnergS Coun,il >FE HCB5& 2 -lueprint to a,hieve "2@ of the RorldV) ele,tri,itS fro* Rind poRer -S 2020 reenpea,e un 200!.

"0

http://www.rise05.net/

http://www.rise05.net/

aktuelno stanje vetroenergetike u evropi

Documents