aleksandar de majo-karate do put starih majstora

8/3/2019 Aleksandar de Majo-Karate Do Put Starih Majstora

1/292

Posveeno senima starih majstora,koji su drevnu tradiciju Karate-doahiljadama godina prenosili

sa generacije na generaciju.


2/292


3/292

Profesor dr sc.ALEKSANDAR De MAJO

Velemajstor Tradicionalnog Karate-doa

KARATEDO

PUT STARIH MAJSTORA(Izabrani tekstovi)

Elektronsko izdanje

BEOGRAD MMXI


4/292

EDICIJA BUDO

Copyright 2010 by Aleksandar De Majo. All rights reserved.


5/292


6/292


7/292


8/292


9/292

Sveana Zakletva

Sa ponosom stupamNa plemenitu stazu Karate-doaDa usavravam venu umetnost

Klanjam se senima starih majstoraKoji su drevnu tradiciju Karate-doaHiljadama godina prenosili sa generacije na generaciju

Divim se vrhunskoj mudrostiI savrenom znanju karate-doaI izraavam mu svoje bezgranino uvaavanje

Sa potovanjem sledim putSamorazvoja, samousavravanja i samodisciplineI posveujem mu svoj ivot

Kunem se svojom au i svojim ivotomDa u skromno i ponizno istrajati na putu kojim se najtee idertvujui mu sve, i sebe samog

9


10/292


11/292

Crpe vodu reetom,ko hoe da ui bez knjiga.

(Plaut)

UVODNA RE AUTORA

I(Zato ova i ovakva knjiga?)

Autor je ve duboko zaao u petu deceniju aktivnog prouavanja (u

kontinuitetu) karatea i/ili karate-doa, koji mu je primarni predmet, kao ibudoa, shvaenog kao generalni pojam, a posebno marcijalnih umetnosti (po-reklom) sa Dalekog istoka. Prouavanje karatea, budoa i marcijalnih umet-nosti (distinkciju pojmova karate, karate-do, tradicionalni karate itradicionalni karate-do, kao i pojmova budo, marcijalna umetnost, marcijalnavetina i borilaka vetina... sam imao prilike da detaljnije objasnim u vietekstova, koji su objavljivani tokom moje publicistike delatnosti, prven-stveno u mojim knjigama, ali i drugim tekstovima), predstavlja centralnutemu mog publicistikog opusa. Pojedini, reprezentativni tekstovi, koji su po-sveeni (i) ovoj temi su uvreni u izbor tekstova u ovoj knjizi. Kvantum

prouavanja tih oblasti, koje autor sistematino i u kontinuitetu preduzima,sutinski obuhvata vie uzajamno pripadajuih, ali ipak samostalnih oblasti:Autor se u kontinuitetu praktino bavi karateom/karate-doom, i mar-

cijalnim umetnostima, od samih poetaka, sve do dananjeg dana, poev odprvog upoznavanja sa tom vrlo prostranom i raznorodnom oblasti/raznorod-nim oblastima, pa sve do velemajstorskog nivoa. Po zvanju velemajstor, vr-hunski je i istovremeno vrhovni majstor (u hijerahijskom smislu): na samom

je tronu vrhunskog naunog i strunog znanja, u smislu da je ve odavno do-stigao apsolutni nivo ukupne sume svih i teorijskih i praktinih znanja. Apso-lutni u smislu i celine i sveobuhvatnosti. Nije teorijski mogue znati karate,

jer je sam karate/karate-do jedna sadrinski izuzetno bogata, a injeniki go-tovo neiscrpna oblast. Ne jedan, nego ni sto ljudskih ivota, u potpunosti po-sveenih njegovom prouavanju, ne bi bilo ni priblino dovoljno da se iscrpesve mogue ili sve potencijalno znanje u domenu karatea/karate-doa. Ekspert-ski nivo u domenu oblasti o kojima govorimo mi je apsolutan, na nain da pred-stavljam vrhunski i istovremeno vrhovni autoritet. Apsolutni autoritet, koji

postavlja norme i standarde svakog (mogueg) znanja u datim oblastima, sastanovita apsolutne, vrhunske i vrhovne strunosti i savrene kompetentno-sti. Autoritet nad kojim ne samo da nema vieg, nego mi nema ni ravnog, pa nina priblinom nivou kvaliteta, u pogledu naunog i strunog znanja. Profesio-

nalni i struni autoritet autora tekstova koji su pred itaocem, u savremenom

11


12/292


13/292


14/292


15/292


16/292


17/292


18/292


19/292


20/292


21/292


22/292


23/292


24/292


25/292


26/292


27/292


28/292


29/292


30/292


31/292


32/292


33/292


34/292


35/292


36/292

Savremeni karatei bi sa dobrim razlogom mogli da kau: O, tempora! O,mores! A ne bi bilo zgoreg da im to postane i opti moto. Sic!

Polemiko pitanje koje se postavlja pred kritiku svest i (teorijski ?) umobjektivnog istraivaa: kako se kata, i kao sam pojam, uopte uklapa ukarate-sport, u sam koncept sporta, pa sledstveno tome, i karate-sporta? Ba-nalni, diletantski odgovor da kata, u okviru karate-sporta (ali i drugih ba-starda koji sebe poimaju kao moderne, savremene nasledniketradicionalnih budoa) predstavlja formalnu vebu, ne zadovoljava ni ele-mentarne kriterijume smislenosti. To vie nije, i ne moe da bude kata, niti sakatom, u njenom originalnom obliku, ima bilo kakve dodirne take. Tradi-cionalni karate-do je visoko formalizovana umetnost, iji formalni aspekt(pred)determinie sve ostale. Samo, jedino i iskljuivo kao formalna umet-nost, tradicionalni, ali i svaki drugi karate-do postoji, u predelima smisleno-sti, kao smislena oblast ljudskog duha. Tako da je sve, ali doslovno sve unjegovom domenu ista forma. Ne postoji, niti moe da postoji formalnaveba kao smislena tvorevina, niti kao smislena zamisao uopte, jer bi to, po

principu binarnih opozita, znailo da postoji neto, ili bilo ta, u okviru orto-doksnog, tradicionalnog, klasinog... karatea i karate-doa, to nije formalno;tanije formalizovano.Nepostoji, barem ne u injenikoj ravni saznanja.

Niti u smisaonoj utemeljenosti ovih fenomena. Niti u njihovoj sutini, sri,biti... Forma, forma, forma... i samo forma jeste bazini konstituens svakogkaratea, isvih karatea. A karate-doi, i tosvi, samo su, jedino i iskljuivo vi-soko formalizovani sistemi (znanja...).

Kako se ryu (stil, pravac, kola...) uopte moe poimati, ne samo teo-

rijski, i ne samo akademski, u bilo kakvom kontekstu sporta, i koncepta sportauopte? Lakonski odgovor, koji jedino ima smisla, glasi: nikako.(Samo) postojanje karate-sporta, i njemu srodnih karatea, a pogotovo onihvulgarnih oblika ili formi koje su bazirane na takmienju, sili, nasilju,

borbi, tanije: na sirovom borilatvu, predstavlja samo po sebi uvredljivu po-rugu (svetu); u najmanju ruku, vrlo blagonaklono reeno, i uz zatvaranje obaoka pred stvarnou, predstavlja amar dobrom ukusu.

36


37/292


38/292


39/292


40/292

industrije zabave. Sic transit gloria mundi.

Dolazi uenik uitelju i pita ga:Nikada nisam ni u ta verovao;nikada nisam imao nikog svog;nita na ovom svetu se ne moe nazvati mojim.

Pomozi mi, uitelju, i reci mi ta da radim!

Uitelj e mu na to:Odlazi! Gubi mi se s oiju!Ti ima tri vra najboljeg vina,

40


41/292

a od mene trai vodu.(Zen koan)

ta god da radi,idi pravo prema zvezdama.

ak i ako ne stugne do njih,nee biti na zemlji.(Taoistika izreka)

PRISTUPNA BESEDA

I(Tradicionalne forme Zen-umetnosti)

Klasina estetika teorija u domenu japanskih tradicionalnih zen-umet-nosti (ili, preciznije eidetski odreeno, zen-formi umetnikog odnosno ume-tnikih praksisa) klasifikuje dvanaest kanonikih oblika: Ikebana, Cha-no-yu,Sumie, Haiku, Kanji, Tei, No, Origami, Taiko, Iaido, Kyudo i Karatedo.

Ikebanaje tradicionalna umetnost pravljenja cvetnih aranmana. Cha-no-yuje tradicionalna ajna ceremonija. Sumieje tradicionalna likovna umetnost slikanja tuem na vrlo tankompapiru.

Haikuje tradicionalna umetnost klasinog pesnitva.

Kanji (Shodo)je tradicionalna umetnost klasine kaligrafije. Teije tradicionalna umetnost klasinog araniranja vrtova. Noje tradicionalna umetnost klasine drame. Origamije tradicionalna umetnost izrade formi od papira. Taikoje tradicionalna umetnost sviranja originalnog gonga. Iaidoje tradicionalna umetnost upotrebe katane. Kyudoje tradicionalna umetnost upotrebe luka i strele. Karatedoje tradicionalna umetnost... ega?Osnovno (polemiko) pitanje je pitanje diferencijalnog/diferencijalnih

kriterijuma koji, kao klasifikatorna odrednica, determiniu Karatedo kao

formu, ili vid tradicionalne zen-umetnosti, odnosno kao oblik/vid umetnikogpraksisa uopte. Simplifikovano: po emu je to Karatedo oblik tradicionalneumetnosti?

Pitanje ima dva aspekta, ili se pak susreemo sa dva pitanja. U primar-nom vizusu je istorijski/povesni aspekt pitanja: determinisanost, definicija,

pojmovno i klasifikatorno odreenje Karatedoa kao oblika tradicionalne zen-umetnosti, sa stanovita povesne/istorijske perspektive, perspektive prolosti.Od mogunosti i vrednosti odgovora na ovo pitanje, umnogome zavisi i sama

potencijalna mogunost drugog aspekta tog pitanja, ili drugog pitanja koje al-goritamski sledi na osnovu ovog prvog. To je pitanje sistemskog aspekta mi-

41


42/292


43/292


44/292


45/292

presudno), te konano, ali ne i najmanje vano, o umetnikoj teoriji i ume-


46/292

presudno), te konano, ali ne i najmanje vano, o umetnikoj teoriji i umetnikoj kritici, kojima su predmet sama ta umetnost, odnosno konkretni oblikumetnosti.

Upravo judou, aikidou, kendou i srodnim fenomenima/oblastima, ne-dostaje umetninost, to predstavlja sutinski razlog za diferencijalnu dis-

tinkciju i istovremeno i bazini diferencijalni kriterijum. Judo, aikido, kendo...su razliiti od umetnosti, i od svakog oblika umetnosti. Nisu, dakle umetnikeforme, i to ne mogu ni da budu (ak ni kao nekakva, zamiljenapotentia). I uovom sluaju, pojam potentia poimamo i koristimo u kljuu tradicije antikefilosofske misli, takoe u aristotelovskom smislu, pojmovno odreeno (i)

prema Organonu. Ti fenomeni/te oblasti nisu oblici umetnosti, nego se poj-movno odreuju kao vetine. Uz puno i duno potovanje prema svetloj isto-riji i izuzetno asnoj tradiciji i judoa i aikidoa i kendoa, to preporuujemo iitaocu. Time oni ne gube ni na ugledu ni na autoritetu, niti bi nau analizu tre-

balo shvatiti u tom smislu. Govorimo o pojmovnom odreenju, o modelu mi-

ljenja. Ne dajemo aksioloko odreenje (u domenu teorijskog miljenja), nitidonosimo vrednosni sud, u ravni praktinog miljenja.

Instruktivni pravac razmiljanja na osnovu dosadanjeg izlaganja e ar-gumentovati tezu da su i judo, i aikido, i kendo, ali i itav niz srodnih oblasti,mogle da pretrpe i multiplikaciju znaenja/smislova, i da se i modernizuju

putem diversifikacije u doista vrlo razliite i raznorodne oblasti. Konkretno,na savremenoj sceni marcijalnih umetnosti, marcijalnih vetina ili borilakihvetina, ravnopravno i sasvim legitimno koegzistiraju i tradicionalne vetine,

poznate iz prethodnih istorijskih perioda, u gotovo neizmenjenom ili malo iz-menjenom obliku, i (vrlo) moderni sportovi, kojima su te i takve vetine po-sluili samo kao polazna osnova, ili u kojima je ostalo vrlo malo, i gotovo

beznaajno malo od prvobitne, originalne sutine tih, tradicionalnih vetinau njihovom originalnom obliku.

Vie volim da otkrijem jednu uzronost,nego da mi daju celo Persijsko carstvo.

(Demokrit)

46


47/292

Dopao bi se mnogima,da se nisi trudio dopasti se svima.

(Latinska izreka)

II(Karatedo kao tradicionalna forma zen-umetnosti)

Iz tog razloga, Iaido, Kyudo i Karatedo imaju izvanini status umet-nosti, odnosno umetnikih formi. Karatedo se ak uobiajeno naziva (i)Petom Umetnou. Zato ba petom? Po kom su to kriterijumu klasifiko-vane tradicionalne zen-umetnosti? Da li determinacija peto oznaava

(samo) redni broj, ili je (i) hijerarhijska odrednica? I po kom je to diferenci-jalnom kriterijumu napravljena ta i takva sistematizacija, u kojoj je mesto Ka-ratedoa definisano brojem pet? Ovo je ne samo akademsko pitanje koje se

postavlja pred klasinu estetiku misao posveenu tradicionalnim zen-umet-nostima.

Tradicionalni Karatedo je autohtona i autentina umetnost. I/ili oblikumetnosti, jedan vidumetnosti, jedan eminentno umetniki fenomen. I kao isvaka (druga) umetnost, ili forma ili oblik umetnosti, ima heteronomno pore-klo. Nadpovesno i nadistorijski, fenomenoloki se poima kao nekakva ne-

proisteklost iz same sebe. to ne znai, po automatizmu zdravorazumskog(kvazi)logiarenja, da je proistekla iz neeg drugog. Heteronomna genezaumetnosti uopte i, sledstveno, umetnosti Karatedoa, primarno je filosofsko

pitanje, odnosno estetiko, ako pod pojmom estetika podrazumevamo filoso-fiju umetnosti, koje se suvereno i sa punim smislom moe (jedino) postavitisa stanovita teorijskog miljenja, a ne sa stanovita konkretnog istorijskog,niti ak povesnog miljenja.

Umetnost Karatedoa, pre svega tradicionalnog Karatedoa, ali i serioz-nijih oblika (drugih) klasinih Karatedoa, pojmovno odreena univerzalno,na apstraktnom nivou opteg umetnikog praksisa, i kao istorijski poznata,konkretna klasina forma tradicionalne zen-umetnosti, ima heteronomno po-reklo. Heteronomiju geneze umetnikog praksisa Karatedoa smo prezentovaliu jednom ranije objavljenom tekstu (koji je uvren u izbor tekstova u ovojknjizi), i za tu tezu smo ponudili odgovarajuu argumentacionu i eksplika-tornu ravan.

Tradicionalna forma zen-umetnost Karatedo primarno je theoria, ta-koe poimana u modelu antikog (starogrkog) filosofskog miljenja, prven-stveno u aristotelovskom smislu, kao vienje, jasnovienje ili jasno vienje.Karatedo je i oblik ili vid umetnikogpraksisa, takoe u aristotelovskom smi-slu, kao delatnost, delatna forma, delatni model odnoenja prema svetu, kao

47


48/292


49/292


50/292


51/292


52/292


53/292


54/292


55/292

Uitelj mora da suzbija mane,ne obazirui se pritom na same ljude

(koji su njima optereeni).(Plinije stariji)

III(emu (jo) Karatedo?)

emu jo pesnici u vreme oskudno? (Helderlin).Helderlin naglaava jedan od dva uzajamno pripadajua aspekta/vida

ovog venog uvida/pitanja. Jer pesnici stvarajupoeziju, to im je osnovna i pri-

marna uloga/funkcija. Inae ne bi bili to (pesnici). Adornov uvid da je poe-zija posle Auvica nemogua, po smisaonoj analogiji, direktno intendira kasri teme/teze o kojoj raspravljamo.

Naslovno pitanje bi se moglo analogno primeniti na (sve) karatee kojidanas (ko)egzistiraju u savremenom svetu, ali i precizirati: emu jo ka-rate(do)? Taj i takav upit se razlikuju od upita: emu jo Karatedo?, s tim toova dva upita imaju interferencu semantikih polja.

Sa stanovita estetike teorije (estetike poimane kao filosofija umetno-sti), karate-sport je vulgarni ki. Sa mnogo blagosti u pristupu, i uz zatvara-nje barem jednog oka, dok posmatramo nesuvisli galimatijas koji nosi naziv

karate-sport, moglo bi se dodati da je karatesport (i) banalni, vulgarni, trivi-jalni... ki. Banalan, priglup, ali nipoto i naivan. Nipoto dobronameran, pro-stoduan, nii duhom... Konsekventno, karate-sportisti (i svi koji se takodeklariu ili sebe poimaju u okviru te i takve definicije, odnosno klasifikatorneodrednice) su vulgarni kieri, ili banalni kieri, ako se pri njihovom smisao-nom odreenju zaista primene najblai kriterijumi. I uz naivnu dobrona-mernost, koja je udaljena od neutralnog uvida.

Sa stanovita aksioloki neutralne objektivne nauke, karate-sport jenonsens, besmislica, naivni konstrukt, stupidarija, obina glupost, liena

bilo kakvog ozbiljnijeg smisla. U praktinom smislu: improvizovana dile-

tantska oljarija. Konsekventno, kao izvedenica prvog reda (na osnovu ova-kvog pojmovnog odreenja), karate-sportisti su neinteligentne, neobrazovane,neuke osobe... U praktinom smislu, u stvarnosti, karate-sportisti su priglupi,neuki primitivci i prostaci. Ovaj uvid/ova teza nije nipoto aksioloka odred-nica, nije vrednosni sud.Jeste objektivni neutralni zakljuak, sa naunog, pro-fesionalnog, strunog i vrlo kompetentnog stanovita. Jedini mogu, jedinismislen, i jedini injeniki utemeljen.

Vrlo je opravdano, i jedino je smisleno, karate-sportiste poimati kao ka-rate-kiere i kao karate-prostake. Tek na osnovu ove injenice, mogue je ismisleno je utemeljeno, krenuti put razumevanja i, konsekventno, objanje-

55


56/292


57/292


58/292


59/292


60/292


61/292

vne, originalne umetnike forme, sa izuzetno dugom i bogatom poveu/isto-rijom. A takvih je u miljeu karate-sporta i u miljeu ostalih karatea zaista vrlo,vrlo,vrlo... malo. U miljeu savremenih karatea, ne samo karate-sporta, izuze-


62/292

tno je malo intelektualaca, intelektualno orijentisanih osoba uopte. Postavljase pitanje i njihove strunosti i pune kompetentnosti da se bave fenomenom

umetnosti tradicionalnog Karatedoa, na odgovarajui nain i na potrebnomprofesionalnom nivou, i na odgovarajuem nivou znanja. Ostali nemaju raz-loga da otvaraju usta.

Za onoga ko ima sve, to sve je nita.Za onoga ko nema nita, to nita je sve.

(Vedanta)

62

*Tradicionalni klasini oblik zen-umetnosti navodim kao Karatedo (u toku izlaganja u tek-stu uvek je dat u ovakvoj transkripciji). Analogno Iaido, Kyudo... Za generalni pojam, gramatiki

je najispravnije: karate-do, s obzirom da je u ovoj sloenici, u japanskom jeziku do oznaen po-sebnim ideogramom, a u naem jeziku je to zajednika imenica.Ako se navodi u obliku Karate-do,to oznaava unikatnost, jedinstvenost ili posebnu priliku (leksike) upotrebe. Navedeno kao Ka-rate-do podrazumeva umetniki ili drugi seriozni vid poimanja pojma, ali ne nuno kao tradicio-nalni oblik zen-umetnosti.


63/292

IZBOR TEKSTOVA


64/292


65/292

dljivija i karakteristinija glorifikacija i apsolutna afirmacija kata, po emuovaj instruktor nije nipoto izuzetak naprotiv, velika veina kako tradicio-nalnih tako i savremenih instruktora ukazuje na njihovu vrednost i ulogu, iulae najvie napora vremena energije i znanja da razvije kod svojih uenika


66/292

ulae najvie napora, vremena, energije i znanja da razvije kod svojih uenikaljubav prema katama i naviku njihovog svakodnevnog vebanja.

Budui primarni deo karate sistema, a vrlo verovatno i njegov dominantniedukativni metod, ivot kata zavisi od pojedinaca spremnih da ih vebaju iusavravaju, svesni da svome karateu ine neprocenjivu uslugu. Misliti da sukarate i kate identini jednostrano je gledite, mada postoje mnogi respektivnidokazi za ovu tvrdnju. Savremeni svet poima karate kao sukob dva pojedinca,njihovu kompeticiju u borbi. Za razliku od toga, onaj ko veba katu je sam unjoj. Ekspresija zavisi iskljuivo od njega i on se takmii sm sa sobom, dasvaki element uvek izvede na kvalitativno viem nivou; to je jedan od ciljevai svrha vebanja kata.

Usavravajui katu, usavravajui karate, usavravajui sebe, pojedi-

nac postepeno napreduje ovim putem. Sve kate koje sam prezentovao i sve tosam napisao u ovoj knjizi ima za cilj da mu u tim naporima pomogne, da muolaka, da mu omogui da se osvrne i obazre, da spozna nivo do kojega jedoao i cilj kojemu tei. Ako ova knjiga i malo tim ciljevima doprinese, autore smatrati da je postigao svoj cilj.

Ako moe, budi uspravan kao empres.Ako ne moe, budi dareljiv kao palma.

(Saadi)

66


67/292


68/292


69/292


70/292


71/292


72/292


73/292


74/292


75/292


76/292


77/292

stvenog miljenja itaoca, jasnog uvida i saznanja jeste cilj pisanja ove i ova-kvih knjiga.

Savremeni karate je prevaziao, negirao i marginalno odredio gotovosve klasine, drevne i tradicionalne aspekte klasinih kata, koje danas pred-stavljaju deo istorije, prolosti i metodologije tradicije... potencirajui efekat


78/292

j j j , p g j j p j

fizikog vebanja, danas gotovo jedino poznat u delu sveta u kome ivimo,to ni u kom sluaju ne bi smelo da negira vrednost osvrta na prolost i plu-ralizam teorija karate kata, na razloge i naina njihovog vebanja, kao i vred-nosti i upotrebe u okviru karate-sistema.

Prikazuj stvari onako kako ih zamilja,a ne onako kako ih vidi.

(Pablo Pikaso)

78

* Ji Ding (Knjiga preobraaja) drevni arhaini sistem predvianja sudbine, bazira nauenju o zakonomernosti buduih promena.

Onaj koji deluje je delo.(Zen-izreka)


79/292

ASPEKTI KATAImajui u vidu mogunost da itaocu ne bude u potpunosti jasan naziv

ovog poglavlja, bie potrebno da odreene pojmove okvirno objasnimo. Go-voriti o aspektima kate u savremenom trenutku moe da deluje i zbunjujuena prosenog poznavaoca karatea i to ponajvie iz razloga to se on, u tokusvog vebanja, nije susreo sa multiplim tumaenjem niti upotrebom kata koje

je uio. Takav pojedinac poznaje katu u njenom osnovnom fizikom obliku,ona za njega predstavlja skup tehnika i kretanja po odreenom redosledu, priemu bi to bio osnovni i jedini aspekt. Savremeni treneri obino ne insisti-raju na produbljenju znanja u ovoj oblasti, zadovoljavajui se time da njihoviuenice usavravaju spoljanju formu i nain izvoenja tehnika po modelu,fizikom ili tehnikom kanonu kate.

Jasno je da su obimna praksa, dugotrajan rad i uvebavanje, jedini putkoji vodi progresu u domenu kata. Takoe je jasno da je bolje da uenik ne do-

bije nikakvu informaciju, nego pogrenu ili vrlo povrnu. U savremenom ka-rateu, mi smo prinueni da veliki broj varijanti, tumaenja, aspekata kata samoverbalno poznajemo i prezentujemo, ak i iz razloga to su neki od njih isto-rijski prevazieni, izvan prakse ili danas gotovo nepoznati. Predstavljaju pred-met rada retkih individualaca koji su svoj ivot posvetili usavravanju karatea.

Pominjui veinu aspekata koje savremeni autoriteti priznaju, svesni smo daoni ponajvie pripadaju istoriji, klasici i tradiciji vetine. U sistematizaciji iredosledu nisam se rukovodio hronolokim nastankom pojedinih tumaenjaodnosno aspekata, ponajvie iz razloga to je najee nemogue sa sigur-nou utvrditi redosled njihovog nastanka i primene u praksi.

Takoe nisam primenjivao ni drugi kriterijum vanost pojedinih aspe-kata, jer bi takva sistematizacija bila prvenstveno produkt vrednosnog sudasamog autora. U domenu karate-kata, lini uvid i individualna spoznaja imajuvrednost koja u mnogome prevazilazi ablonizovanu sistematizaciju te bi, i usluaju da se izbegne autorov sud, takav postupak neminovno predstavljao

propagiranje neijeg miljenja.

Ritualni aspekt

Poinjem svoje izlaganje ritualnim elementima kata i pojedinim ritual-nim katama, mada ovo nije nipoto njihova dominantna upotreba. Kata kaoritual predstavlja fenomen izraavanja religiozno-mistine svesti. Polemino

je doba i nain nastanka ovog aspekta

79


80/292


81/292


82/292


83/292


84/292


85/292

losti.Interesantna je injenica da imena mnogih kata svedoe i o ugledanju

ali ne samo na ivotinje ve i na prirodu i ovekov misaoni odnos prema stva-rima i pojavama koje ga okruuju (Pogled u nebo, Prodor u tvravu, Katauniverzuma).

Hermetiki aspekt


86/292

Dosta je rei bilo u ranijem izlaganju o bliskosti i razlikama klasinihhermetikih sistema karate-kata. Tome bi valjalo dodati samo to da neke odklasinih kata imaju za cilj promenu stanja svesti kao i doivljaje nadulnih inadiskustvenih fenomena, gubitak veze sa datom realnou i potpuno sub-

jektivno doivljavanje imaginativne prirode.est je cilj ovakvih kata kontakt i komunikacija sa materijalno neegzi-

stentnim biima, snagama i biima koja se nazivaju demonima, duho-vima, bogovima, ili sa neimenovanim biima superiorne inteligencije, temrtvima i u vremensko-prostornom smislu udaljenim biima.

Ovakvo tumaenje je vrlo esto bilo predmet otrih kritika. Kako je her-metiko tumaenje neretko u otroj kontradikciji sa zvaninim stavovima sa-vremene nauke, dobrim delom i zato to su ovi fenomeni potpuno subjektivni,neproverljivi i nedokazivi objektivnom metodom, obino praktiari her-metike orijentacije ovu aktivnost pomno kriju od oiju javnosti. Hermetikaaktivnost je inae vekovima bila tajna delatnost, a ni do dananjeg dana nijedoivela zvanino priznanje savremene nauke.

U decenijama koje su iza nas nije bilo znaajnijeg porasta interesa zahermetiku i hermetiko uenje, samim tim i za hermetiko tumaenje kata.Broj ortodoksnih tumaa kata nije posebno veliki, mada hermetiko poi-manje kata nije strano tradicionalno orijentisanim uiteljima, ali ga mnogi odnjih bezrezervno odbacuju. Meu mlaim sledbenicima u Zapadnoj Evropi iSAD ima i pristalica hermetikog pristupa katama.

Metafiziki metafilosofski aspekt

Kao to se planinski orao, osvojivi visine daleko iznad zemlje,posle dugog vremena vraa svome gnezdu,

Tako se i dua, iskusivi ivot relativni, pojavni i smrtni,Vraa najzad samoj sebi,Gde moe da poiva iznad svih snova i iznad svih elja.

(Upaniade)

Tokom milenijuma i vekova kalueri i svetenici su koristili nepregle-dno polje iskustva kata da bi proniknuli u sutinu najvanijih fenomena, da bispoznali najveu mudrost, da bi oslobodili duh od ponovne reinkarnacije. Vrlo

je vrsta i uporna veza orijentalnih sistema praktine filosofije i karatea, a po-

86


87/292


88/292


89/292


90/292

rije, tehnika disanja (kokyu-wasa) je esto bila najvaniji element pri veba-nju. Kako posebne metode disanja izazivaju i specifina stanja svesti, utiu naintenzitet kompletne, psihofizike energije, ali i omoguavaju voljnu kontrolunad telesnim procesima, kontrola disanja je predstavljala kamen-temeljac me-toda ortodoksnih tradicionalnih sistema praktine filosofije dalekoistone ci-vilizacije.

Od hiljada vebi i njihovih varijanti odreen deo pripada i istoriji ka


91/292

Od hiljada vebi i njihovih varijanti, odreen deo pripada i istoriji ka-rate-kata. Po tradiciji, svaka od njih ima specifino disanje, kao to ima spe-cifinu tehniku. Iz yoga sistema je u karate-kate dolo uenje o postizanjusavrenog zdravlja, vitalnosti i mentalne koncentracije, mada je u okviru yoga-sistema poetna tehnika disanja najee uvod u mentalne vebe

Tokom svoje istorije, specifine tehnike disanja u okviru kata su, na-vodno, omoguavale da sledbenici ine uda, omoguavale su dugotrajnogladovanje i neometane meditacije, sve do potpune kontrole nad radom tele-snih funkcija.

Iako i danas postoje eksperti, veliki poznavaoci tradicionalnih metoda

disanja i upravljanja vitalnom energijom (ki-em) njihov broj nije veliki. Raz-loge za to valja traiti prvenstveno u tome to uenje ovih metoda takoe zah-teva puno vremena i energije da bi se ostvarili zapaeni rezultati, i da bi

promena pojedinca bila kvalitativna i potpuna, pa se relativno mali broj sled-benika reava da sledi ovaj put.

I ovde karate-sistem, tanije karate-kate imaju dodirnih taaka sa her-metikom tradicijom, jer raznovrsne vebe i tehnike disanja postoje kako uistonoj tako i u zapadnoj hermetikoj grani. Njih poznaje kako yoga, tako ikabala, kako zen, tako i savremena psihika magija ili hermetika u uem smi-slu. Postoji prilian broj sledbenika ovih sistema, koji vebaju slino veba-

nju u katama, i obratno, jer disanje karate-kata ima dodirnih taaka i slinostisa mnogim vebanjima ovih sistema, mada postoje u karate-katama i sasvimspecifina i originalna vebanja.

Medicinski aspekt

Mudra kineska izreka kae:FIZIKO VEBANJE MOE DA ZAMENI SVAKI LEK;

NIJEDAN LEK NE MOE DA ZAMENI FIZIKO VEBANJE .

91


92/292

Telo je jedino mesto istine.(Spinoza)

Gde je poreklo svega stvorenog ?On bilo da ga je sam stvorio ili ne


93/292

Gde je poreklo svega stvorenog ?On, bilo da ga je sam stvorio, ili ne,On koji sve nadgleda s neba vinjeg,

On zna a moda ak ni on odgovor nema.(Rig Veda)

PRAPOECI KARATEA

Prapoeci arhainog karatea lociraju se irom nepreglednih teritorijadveju dominantnih drevnih dalekoistonih civilizacija Indije i Kine, a nji-hova starost je vrlo polemina i teko dokaziva za iole ozbiljnijeg istraivaa.

Ne postoje materijalni podaci o tanom vremenu i mestu nastanka, pri emuje najverovatnije da nastanak vetine nije potpuno autohton, jer vetine sro-dne poznaju mnogi drevni narodi tokom istorije ljudske civilizacije.

Ono malo preostalih pisanih podataka je najee nepouzdano ili nijesigurno na ta se tano odnose. Vrlo je malo ouvanih spisa koji nedvosmi-sleno i autentino govore o prapoecima vetine, dok ih je mnogo vei broj ufragmentarnom obliku, dati kao legende, mitovi, uz velike primese orijentalne

mistike i religioznih konotacija, to ne bi trebalo posebno da zaudi ako seuzme u obzir injenica da su prvi tvorci i prenosioci arhainih elemenata ve-tine bili usamljeni planinski kalueri, isposnici, monasi i svetenici ranih da-lekoistonih religija i njihovih izmatinih ogranaka. Otuda potie ispekulativnost stila i iracionalistiki vid pristupa deskripciji, koja najee neide dalje od mutnih nagovetaja, sa velikim digresijama iz oblasti filosofskihi religioznih paradigmi tog vremena.

Pored ovoga, u toku kasnijih perioda, mnogi od ovih rukopisa su pre-pisivani i eventualno menjani u skladu sa trenutnim i tada vaeim filosof-skim i religioznim dogmama, modifikovani ili asimilovani u opirnije

filosofeme, ili su pak izgubljeni, nestali ili spaljeni, zajedno sa manastirimagde su bili uvani, to je bila neretka pojava u nemirnim vremenima interak-cije razliitih verskih, politikih, filosofskih ili religioznih interesa predhod-nih istorijskih perioda, koji su rezultirali gotovo konstantnim ratovima iustancima, otcepljenjima i pripajanjima teritorija, ratnim pohodima velikihvojskovoa, napadima razbojnikih bandi...

Kako postoji odreena vremenska i jaka jezika barijera izmeu dre-vnih dalekoistonih civilizacija i savremene kulture, jedini put je posredni put,

put preko ponovo objavljenih i prevedenih dela, iji sadraj bitno zavisi od

93


94/292


95/292


96/292


97/292


98/292

(Zen izreka)

Bezimeno, ishodite je Neba i Zemlje,Imenovano, majka je hiljada stvari.(T T Chi )


99/292

(Tao Te Ching)

KINESKI PERIOD

Vrativi se sa novoformiranim sistemom nazad u Shaolin, Bodhid-harma ga je preneo ostalim kaluerima, i oni su ga vrlo brzo prihvatili. Isto-rija kae da su monasi ovog manastira odlazili u druge krajeve zemlje, ireioriginalno Bodhidharmino uenje, na nain na koji su ga i sami prihvatili i ra-zumeli.

U vekovima koji nailaze uenje se iri, ali i modifikuje, a njegovi gla-vni nosioci su kalueri i svetenici irom Kine. Sistem ostaje tajna i privile-gija svetenikog stalea i nije prezentovan iroj javnosti, nego postaje putuenja i prenoenja religioznog i mistinog znanja, koliko i medicinsko-fi-ziko vebanje, i asimiluje u sebe mnoge ogranke i znanja drugih autohtonihsistema drevne Kine.

U svom narednom periodu, sistem e biti izuzetno fiziki naporan i

strog, a njegovo vebanje e dovoditi do dugotrajnih stanja iscrpljenosti kojae sluiti kaluerima za nadrealne vizije halucigenog karaktera. Neke odlikeovakve strogosti i rigoroznosti ostavie traga na kasnije periode vebanja.Posle Bodhidharme, karate-sistem nikada vie nee biti isti, i on postaje vrlo

prostrana oblast ljudskog iskustva. Asimiluje u sebe originalne filosofske uti-caje, tradicionalnu medicinu, akupunkturu, mokseologiju i kompletnu herba-listiku, na osnovu kojih e kasnije nastati katsu ishiatsu u japanskoj tradiciji,ali i savremena akupunktura i akupresura dosta toga duguju i konzervatorskojulozi ovih sistema.

irei polje percepcije karatea, kineski uitelji uvode metodiku pore-

klom iz klasinog plesa, a to je analogija sa pojedinim ivotinjama. Ovi ele-menti se sastoje od oponaanja kako suptilnih filosofskih principa i idejnihsimbolikih komponenti, tako i oponaanja ponaanja, izgleda, naina borbe

pojedinih ivotinja, koje u kineskim religijama zauzimaju odreeno mesto.Spoljanja karate-tehnika poinje da bazira na asimilaciji principa dejstva ovihivotinja i da svojim izgledom asocira na njih.

Elementi tehnike su nastajali po ugledu na vie ivotinja, ili na samoneku od njihovih komponenti. Do formiranja sistema koji e potencirati bilo

99


100/292

OSNOVNI STILOVI U KINI


101/292

Tai chi chuan

Najistaknutiji reprezentant mekih stilova koji u potpunosti bazira nakontorli chi-a. Spoljanji pokreti su blagi, sporiji, luni, uz mentalnu koncen-traciju i jak naglasak na pratee disanje.

Stil danas doivljava ekspanziju i popularan je na zapadu.

Kempo

Drevni stil koji vodi poreklo iz Shaolina, pa se esto sree i pod ime-nom Shaolin Kempo, da bi se istakla ortodoksna pripadnost originalnoj ver-ziji. Verovatno jedan od najstabilnijih stilova, i ne potencira visoke none ililetee udarce. U Japanu je poznat pod imenom Shorinji Kempo i ima pri-lian broj pristalica.

Kpakua

Stil je verovatno zadrao najvie kineskih i ranokineskih determinanti.To je stil sporijih, polukrunih i prilino snanih tehnika.

Poznat je i u savremenom svetu.

Kungfu

Po prostornoj rasprostranjenosti predstavlja vrlo dominantan stil, kojibazira na nonim i runim tehnikama, tehnikama izvedenim u skoku, a uza-jamni koliinski odnos ovih tehnika zavisi od pravca do pravca.

Doivljava izrazitu i naglu ekspanziju u savremenom svetu borilakihvetina, zahvaljujui prvenstveno masovnoj produkciji honkonkih filmovakung-fu tematike, ali i monoj reklamnoj maineriji i propagandi, te pokazuje

jake tendencije negiranja pripadnosti originalnom karate sistemu i tei pro-klamovanju sopstvenog sistema.

101


102/292

Budui veoma prostran, kung-fu poseduje i sopstvene varijetete, sti-love, pravce, od kojih su najpoznatiji Wing-tsun, Wu-shu, Siu-Lam, a svetskoj

javnosti sigurno novokreirani stil pokojnog honkonkog filmskog glumcaBrusa Lija Jeet-kune-do (Dit-kun-do) .

Imaj vremena za razmiljanje.To je tajna moi.Imaj vremena za smrt.


103/292

jTo je tajna mudrosti.

(Zen-mudrac)

OKINAVLJANSKI PERIOD

Pratei hronoloku razvojnu ekspanziju arhainog karatea u druge da-

lekoistone civilizacije, svedoci smo pojave da gotovo svaka od dalekoi-stonih kultura poznaje barem jedan marcijalni sistem koji ima ili je imao imentalnu nadgradnju. Polemina je injenica koliko je osnovna razvojnagrana kineskog karatea uticala na nastanak ili tok razvoja ovih vetina koje su,generalno posmatrano, bazirane na slinim ili manje slinim principima kaoi bazina vetina. Tako se, na primer, u Indokini razvio Viet-vo-dao, u Indo-nezijiPentjak-silat, u Koreji Tae-kwon-do iHwarangdo, kasnijeHapkido i sl.Ove vetine ni u kom sluaju ne moemo smatrati obinim stilovima ili ko-lama karatea, jer su istorijske i modulativne razlike oite, mada one pokazujuodreenu istovrsnost, geneoloku pripadnost ortodoksnoj liniji razvoja ar-hainog karatea.

Verovatno autohtono nastale ili posredno inicirane, sigurno je da su oneu ovom ili onom periodu, dolazile u interaktivni dodir sa karateom, ali i viceversa, sigurno je i karate tokom vekova i milenijuma asimilovao i odreenetehnike i principe, pa i parcijalne delove prakse i metodologije ovih vetina.

Meutim, ove vetine postoje i dan danas kao zasebne i kompleksne ce-line, nezavisne od osnovne grane razvoja karatea, i kao takve se izuavaju,mada je verovatno teko precizno definisati ta je autohtona vetina, posma-trajui istorijski konglomerat hiljade stilova, pravaca, uitelja i vetina regio-nalnog i lokalnog karaktera, koje su pre nove ere i u prvom milenijumu noveere bile poznate na gotovo celoj teritoriji dalekoistonih civilizacija, poevod Indo-iranske visoravni do Japana, od Tibeta do Indonezije.

Generalna razvojna linija arhainog karatea vodi iz Kine na Okinavu neveliko ostrvo burne i dinamine istorije i tradicije. Jasno je da Okinava i,kasnije, Japan, nisu asimilovali samo karate iz reprezentativne tradicije kine-ske kulture. Veliki deo usmene i pisane tradicije, umetnosti a posebno knjie-vnosti, tradicije upotrebe metala (zanati), te osnove filosofskih paradigmi imitologije... transponovali su se iz drevne kineske tradicije u originalnu oki-

103


104/292


105/292


106/292

prvenstveno borilaka, mada moe imati i ovu upotrebu, ve je dominantnakomponenta mistinog, iracionalnog i spiritualnog vebanja.

Ako bismo hteli da rezimiramo osvrt na formu originalne okinavljan-ske karate-tehnike, uviamo da je ona vrlo sloena, da bazira na upotrebi de-setina fizikih i mentanih principa i dejstava, koji donekle variraju od koledo kole, da je metodika iracionalna, a praksa dobrim delom spiritualna i tran-

scendentalna. Tode predstavlja vrlo iroko polje ljudskog iskustva i po oz-biljnosti pripada najdrastinijim vebanjima koja zahtevaju vei deo vremenai energije tokom celog ivota.

U okviru onih koji se opredele za vebanje samo mali broj stigne do


107/292

U okviru onih koji se opredele za vebanje, samo mali broj stigne dovrhunskog nivoa, koji zahteva i posebnu psiholoku strukturu linosti, pored

permanentnog i upornog rada i irokog obrazovanja u domenu mentalnih iezoterinih komponenti sistema.

OSNOVNI STILOVI TODEA

Uechi-ryu

Ovo je vrlo specifian okinavljanski stil koji je dobio ime po velikomuiteljuKanbun Uechi-ju (umro 1948). On dozvoljava, u svom savremenomobliku, upotrebu elemenata borbe odnosno kompeticiju. kola je zadraladosta od klasinih principa. Ovaj stil ne ostvaruje presti u internacionalnimrazmerama i ne alje svoje instruktore da ire uenje Uechi-kole, zadovolja-vajui se manjim brojem pripadnika koji organizovano i ozbiljno vebaju, bez

posebnih ekspanzivnih pretenzija.

Shorei-ryu

Arhaian je stil, nastao po ugledu na originalne kineske stilove spori-jeg izvoenja tehnike. Osnovna tehnika bazira na poznavanju razgranate teh-nike i metodike disanja i sistemu promene tenzije relaksacije. Koristi sekontrola unutarnje energije (ki) i veliki broj vebi koncentracije i meditacije.

I na osnovu nekih elemenata ovog stila i njegovog pandana, Shorin-ryu,nastae tehnika savremenog karatea. Kao primer savremene tehnike ovog stilamoe da poslui Hangetsu ili (delimino) Saipa kata, koje poznaje i klasifi-kuje i savremeni svetski karate.

Shorin-ryu

Ova kola predstavlja po nainu eksponiranja tehnike suprotnost pred-hodnoj. Pokreti su vrlo brzi, meki i laki, estetski dopadljivi, bez upotrebe

107

ekstremne snage, brzog su i eksplozivnog toka i nagle promene energetskogbalansa. Koristi se dinamian kime i kontinuirano kretanje. Tehnika je sin-hrona u savremenoj varijanti stila, ali to nije pravilo.

Veoma je rasprostranjen stil, obuhvata dva osnovna ogranka, danas sa-mostalne stilove:Kobayashi-ryu iMatsubayashi-ryu.

Kobayashi-ryuArhaian je stil, prenose ga lanovi porodice Kobayashi do dananjeg

d i l d j li t ki ki i i l


108/292

dana; oigledna je slinost sa kineskim originalom.

Matsubayashi-ryu

Relativno je nepoznat iroj javnosti, a izlazak na svetsku scenu dugujedugogodinjem lideru Shoshin-u Nagamine-u. Prevaziavi introvertnost i sa-

modovoljnost okinavljanske prakse, Nagamine je publikovao kvalitetne iobimne radove posveene svom stilu i javno ga demonstrirao i propagirao.Ovaj aktivni i dinamini uitelj je neumorno radio na poduavanju drugih alii na propagandi karatea. S obzirom da nije ni plemikog ni svetenikog po-rekla, ne potencira tajnovitost i namernu izolaciju, izbegavajui upotrebu mi-stifikacije, zadravajui punu ozbiljnost i dobar deo spiritualne nadgradnje.

Tehnika stila je vrlo specifina, luno izvedena, sa viim stavovima, pri-lino asinhrona i bogata varijetetima. Stil poznaje i koristi originalne kate umalo izmenjenom obliku.

Otomo-ryu

Ortodoksni stil koji je dobio ime po porodici Otomo. Danas ga vodiRoshu Otomo Roshi uz pomo ostalih lanova porodice. Nastao na osnovu se-vernokineskog stilaHsing I, iz direktne linije sa originalnim Bodhidharminimuenjem, stil predstavlja deo prolog vremena i tradicije, koja je veoma jakai dan danas. Ritualna praksa, stroga pravila ophoenja i ponaanja, te tradi-cionalna metodika, odravaju se i sad u dojoima ove kole. Bio je poznat (i)

pod nazivomMushindo. Tehnika je arhaina, uz potenciranje upotrebe sanc-hin-dachi i permanentno vebanje Sanchin-kate u originalnom obliku.

Ako ubije jednog oveka, ti si ubica.Ako ubije hiljade ljudi, ti si osvaja.

Ako ubije sve ljude, ti si bog.(Marco)

108

ta je ivot osim uma, to prekida tiinu,uma besmislenog porekla, koji e uskoro prestati.

(W. Gundert)


109/292

JAPANSKI PERIOD

Sigurno je da proseno upueni pojedinac povezuje pojam karatea saJapanom. I sam termin karate je japanski. Etimoloki,KARA-TEznai pra-zna aka, mada suptilnije tumaenje ideograma poznaje i prevod umetnost

prazne ake. Ovo nije nipoto bez osnova, jer je karate u Japanu ve deceni-jama, a i dan danas, zvanina umetnost, jedna od dvanaest klasinih formi tra-dicionalne zen-umetnosti. O ovome svedoi i internacionalni naziv za tevetine i, samim tim, karate Martial arts (engleski). Karate se uvek pomi-nje kao art to je blie umetnosti nego vetini. Kod nas je odomaen terminvetina, jer karate u svom umetnikom obliku nema nikakvu tradiciju nanaem tlu.

Postoji odreena verovatnoa da je karate bio poznat u Japanu i preovoga veka, da su ga doneli planinski kalueri yamabushi, ali da je vebantajno, u samurajskim porodicama i da je asimilovao i bio asimilovan u origi-

nalni srednjevekovni borilaki sistem kumi-uchi, na osnovu kojeg e nastatiprvobitni sumo, kasnije ju-jutsu i judo. Meutim, vrih dokaza za ovu tezunema, mada je ona prilino verovatna, pa zvanina istorija karatea smatra da

je karate u svom organizovanom obliku uvezen u Japan poetkom 20. veka.Japan, a i savremeni svet, se upoznaju sa karateom (tada jo nazivanim

tode) na dve demonstracije, 1917. i 1922. Obe su deloFunakoshi Gichin-a(Funakoi Giin), legendarnog tvorca savremenog karatea, i na drugoj de-monstraciji, odranoj na Atletskom sletu u Tokiju 1922. godine, javnost se ma-sovno upoznala sa karateom koji je demostrirao Funakoshi sa grupomsledbenika.

Veoma darovit uenik, Funakoshi Gichin je od rane mladosti zavoleokarate i poeo je njime da se bavi u dojoima najpoznatijih okinavljanskihuitelja tog doba. Vrlo rano je formirao svoju verziju karatea, potpomognutistomiljenicima. Originalni okinavljanski karate je pretrpeo velike i korenite

promene. Korak po korak, Funakoshi je modulisao novi sistem zasnovan naokinavljanskom uzoru, uz asimilaciju principa i tehnika ju-jutsu i starijihformi.

Funakoshi je postepeno skraivao tok obuke, izbacujui varijacije i sup-tilne nijanse i univerzalizujui tehniku. Uveo je linijsko i pravolinijsko kreta-

109


110/292


111/292

ubede reiseri filmova sa hongkonke proizvodnje sa borilakom tematikom.Zenovsko tumaenje karatea, njegove religiozne i mistine implikacije,

kao i nadgradnja mentalnog vebanja kao tradicija karatea, ne doivljavajuprogres u savremenom svetu, ostajui uglavnom deo specifine tradicije imentaliteta Japana i pojedinih slojeva u njemu, koji pokuavaju da negirajuevolutivne promene kojima je u 20. veku karate bio izloen.

Danas je u Japanu i izvan njega poznato nekoliko veih i desetine ma-njih stilova ili kola.

Pominjemo neke najvanije:


112/292

Shoto-kan

Osnove stila je dao sam Funakoshi, a kasniji instruktori su u manjoj iliveoj meri menjali izvorne principe. Smatra se klasinim stilom sa raz-raenom teorijskom bazom i jedan je od dominantnijih svetskih stilova.

Tehnika stila je racionalna, bazirana na savremenim principima bio-mehanike, a osnovu kata je dao sam Funakoshi. Tehnike se izvode direktno

pravolinijski, kretanje je linijsko, a nain rada prilino simplifikovan i geo-metrizovan.

Naziv Shoto-kan moe se u zavisnosti od fonetikog pristupa, tumaitikao Tigar u pagodi ili Udarac ogromnog talasa o dinovsko stablo i naovoj dvojnosti je insistirao sam Funakoshi, imajui u vidu njene filosofske,tanije zenovske implikacije.

Wado-ryu

Osniva stila jeHironori Otsuka, iva legenda karatea, koji je meu pr-vima izaao iz okvira Funakoshijevog karatea i proklamovao sopstveni stil.

Univerzalan i human po opredeljenjima, stil iji naziv znai Put prija-teljstva, poao je u svetsku ekspanziju u drugom talasu, posle Shoto-kan stila.

Tehnika stila je vrlo meka, blaga, polukruna, ugleda se na starije iz-vore i kate starijeg porekla, koje je Otsuka sam formulisao.

Shito-ryu

Stil je tvorevinaKenwa Mabuni-ja, i u Japanu uiva poseban ugled. Tajugled je neokrnjen i dan danas, a ogromnu veinu sledbenika ovog stila ine

pojedinci japanske nacionalnosti. Otcepivi se od ortodoksnog Shoto-kana-a,Mabuni pojaano japanizira sopstveni stil, koji odgovar temperamentu i men-talitetu ove nacije.

Tehnika je meka i uvek polukruna, estetski dopadljiva i atraktivna zagledanje.

112

Goju-ryu

Stil vodi direktno poreklo od snanijih okinavljanskih stilova i u di-rektnoj je geneolokoj vezi sa njima. Go-ju etimoloki znai, slobodnije pre-

vedeno, spoj mekog i snanog. Stil ima dosta tradicionalnih elemenata ioriginalne prakse, a njegovi lideri pripadaju grupi konzervativnijih instruk-tora.

Osniva stila je Gogen Jamaguchi, koji je dobio nadimak ovek


113/292

maka. Oigledno zagledan u originalne principe Shorei grupe stilova, ovaj,po mnogim odlikama grandiozan i samosvojan lider, lino je irom sveta po-pularisao svoj stil, ostavljajui za sobom vrlo kvalitetan instruktorski kadar.

Kyokushinkai

Zvanino ime stila je Kyokushinkai i na njemu insistiraju klubovi i or-ganizacije ovog stila, mada se u svetu esto naziva i Oyama-ryu, to je i ra-zumljivo s obzirom da ga je u potpunosti kreiraoMasutatsu Oyama.

Stil je sigurno postigao jedan od najveih i najbrih uspeha po broju pri-stalica i popularnosti, to se naroito odnosi na SAD i Zapadnu Evropu.

Osnovna filosofska ideja je odnos take i kruga, evolucije i trenutka,dinamike i dijalektike. Mnogo je toga iz ortodoksne tradicije u osnovi ovogstila, mada su mu metodi propagande vrlo savremeni i posve zapadnjaki.Kompeticija je izraena, a vrlo se visoko vrednuje borilaka tehnika i njena

upotreba, kojoj je podreen sistem vebanja.Tehnika je najblia Goju-ryu stilu, mada je Oyama dao veliki broj spe-

cifinih interpretacija.

113


114/292

Kau da na dalekom ostrvu, preko mora,poznaju tajnu arobnog praha.Onaj ko ga pomirie, postaje srean.Oni koji su se vratili, nita ne govore o tome.

Pitajte one koji se nisu vratili.Ne idi tragovima starih,

ve trai ono to su oni traili.(Uitelj sa June gore)


115/292

KARATE U SAVREMENOM SVETU

Pratei dalji razvoj karatea u posleratnim godinama, pa sve do pedese-tih, ezdesetih godina 20. veka, dolazimo do perioda koji se u teoriji karatea

definie kao doba savremenog razvoja vetine, a koji obuhvata pedeset-ez-deset godina unazad.Osnovna karakteristika ovog doba je odlazak velikog broja kvalitetnih

instruktora izvan Japana, u SAD, u Zapadnu Evropu i druge delove sveta, takoda danas veina kvalitetnog instruktorskog kadra stilova koji vre ekspanzijuivi van svoje domovine Japana. Meutim, nisu svi stilovi podjednako kre-nuli put ekspanzije izvan matine zemlje. I u samom Japanu, dolo je doodreenog rascepa, razdvajanja dva osnovna pogleda na karate i tumaenjakaratea, uz prisustvo umerenih i srednjih gledita.

Posle Funakoshijeve smrti i nakon plejade starijih lidera i osnivaa sti-

lova i kola karatea, grupa mlaih instruktora je pola putem reformi i inova-cija, tako da je sama vetina doivela itavu seriju lananih transformacija isukcesivnih ekspanzija populacije.

Prva vea transformacija je bila adaptacija spiritualne vetine u prete-no fiziku sa mentalnom nadgradnjom. Ovako tumaenje je predstavljalo

jeres u odnosu na ortodoksni karate i uglavnom je izazvalo rascep izmeu po-jedinih stilova i u okviru samih stilova, osamostaljenje i otcepljenje veegbroja istaknutih uitelja i instruktora.

U to doba poinje prva ekspanzija karatea izvan Japana koji, doavi udodir sa kulturama drugaijeg mentaliteta i pogleda na svet, poinje da im se

adaptira. Mentalna nadgradnja, iracionalni, zenovski, stariji elementi naili suna intuitivno odbijanje svojom metafizikom i metodolokom komponentom.Karate u tom svom obliku nije mogao da rauna na neku veu masovnost i iole

jau populaciju sledbenika izvan Japana. Dalji trend transformacije je poten-cirao i fizike komponente karatea uz uvoenje kompeticije kao metodavebe. Na ovaj nain, karate bitno menja smisao i ciljeve. Od umetnosti du-hovnog samorazvia postaje prvenstveno vetina koja, dodue, zadrava ru-dimentarne psiholoke principe, ali je fizika komponenta dominantna i

115


116/292


117/292


118/292


119/292

venstva svake od organizacija, te prvenstva tog kontinenta u svakom od sti-lova (kojih moe biti i nekoliko desetina), prvenstva malih i nezavisnih; ko-nano, komercijalna prvenstva nevezana za bilo koju organizaciju.

Dosledno tumaei ovo stanje, jasno je da, kada bismo precizno nabra-jali, mogli bismo samo u toku jedne godine da pronaemo barem pedesetakampiona, od kojih svaki nosi titulu ampiona na primer SAD i sl. Kako

je regulativa veine organizacija takva da ne moe efikasno da sprei ovakvu

pojavu, a to je i vrlo teko u SAD i Zapadnoj Evropi, gde je ova pojava dalekonajzapaenija, situacija ponekad postaje komina, na momente groteskna.Jasno je da dobar deo ovih takmienja i takmiara na njima nema nikakav

poseban kvalitet, ve da predstavljaju deo reklamne kampanje i deo dobro or-i bi i k ji fi i i d i i


120/292

ganizovanog biznisa, koji stvara profit i puni depove organizatora i mena-dera, koji sa karateom nemaju mnogo dodirnih taaka, a za njegovu etiku inorme ponaanja obino nisu ni uli.

Kakva je ovekova udnjaTakva je njegova sudbina

Kakva je ovekova sudbinaTakva je njegova volja

Kakva je ovekova voljaTakvo je ovekovo delo

Kakvo je njegovo deloTakva je njegova nagrada

(Senrigan)

120

Ne menjaj ideje.Menjaj ljude.

(Suzan Zontag)


121/292

KARATE I SRODNE MARCIJALNE VETINEU JAVNOM MNENJU I U MEDIJIMA

Klasini karate, analitiki posmatran sve do savremenog perioda, pred-stavlja fenomen polje interesovanja ekskluzivnih, vrlo uskih subkulturnihzajednica ili grupa lociranih, hronoloki posmatrano, u manastire ili srodneinstitucije triju dalekoistonih kultura: kineske, okinavljanske i japanske. Evi-dentni prvenstveno akulturacioni interaktivni odnos ovih kultura, ako se za

predmet posmatranja ima karate kao sistem, bi pokazivao dve osnovne deter-minante, posmatrano u funkciji teme ovog teksta: potenciranu tajnovitost iouvanje tajnosti u odnosu na uenje karatea i, kao druga determinanta, ne-

postojanje iole koherentnijeg ili potpunijeg uvida ire javnosti u realne do-mete, nain rada i vrednosti karatea (naravno, ne pod tim nazivom) i,konsekventno, nepostojanje bilo kakvog miljenja u javnom mnenju koje bi

baziralo na poznavanju realnih injenica, to je stvorilo prostor za nastanakmitolokog i mitomanskog, legendaristikog tumaenja, koje je baziralo pr-venstveno na spekulativnoj faktografiji.

Jasno je da prethodnu tezu valja shvatiti uslovno, u kontekstu socioi-storijskih i kulturnih prilika datog perioda Dalekog istoka, pa bi pojmovi kaoto je javno mnenje, a pogotovo masovne komunikacije morali da budushvaeni u vrlo specifinom vidu, a njihovo dovoenje u bliu ili dalju vezusa karate-sistemom bi imalo prvenstveno saznajnoanalitiku vrednost.

U doba nastanka arhainog karatea pismenost je bila retka privilegija igraniila se sa magijskom operacijom, pa je razumljivo da pisanih podataka

o karateu, koji bi mogli da utiu na formiranje javnog mnenja nema. Buduida je uvid javnosti u vebanje karatea bio otean ne samo drutveno-profe-sionalnom strukturom njegovih poznavalaca, ve i evidentno niskim stepe-nom obrazovnog nivoa ogromne veine populacije drevnih dalekoistonihkultura, odnosno potencijalnih kreatora javnog mnenja, i zahvaljujui inje-nici da velika veina stanovnitva u datim drutveno-istorijskim okolnostimaelitistiki determinisani fenomen karate poima marginalno (i, naravno, nesamo njega), pod konstantnim teretom obezbeenja osnovne materijalne eg-

121


122/292


123/292


124/292


125/292


126/292


127/292


128/292

Ako znanje stvara problem,

neznanje ga nee reiti.(Isak Asimov)

TEORIJA O NASTANKU KARATEA


129/292

Ovo poglavlje je planirano ne kao istorijat ili injeniki pristup karateukao sistemu, ve kao prikaz jedne od savremenijih teorija o nastanku karatea

hermetikoj teoriji koja ima prilian broj pristalica meu savremenim ka-

ratistima pro-hermetiki orijentisanim, odnosno onima koji karate prihvatajuprvenstveno kao hermetiki sistem.Ova teorija bazira na postavci da je karate, kao sistem, stariji od ljud-

ske rase odnosno postojee civilizacije. Karate bi trebalo da bude produkt rezultat koncentrisane misaone akcije neke, sa take gledita dosadanje naukenepoznate civilizacije, polemikog porekla. Postoje verzije da je karate donetiz svemira i da je dat ljudima u naslee, sa ciljem da ubrza njihovu mentalnuevoluciju, ali i verzije koje tvrde da je karate produkt neke veoma drevne ci-vilizacije, koja je prethodila ovoj civilizaciji, i da je karate stvoren da bi pre-neo sadanjem ljudskom rodu sve univerzalno znanje koje je postojalo.

Oni koji se i malo razumeju u zapadnu hermetiku tradiciju, primeujunaglaenu analogiju sa sistemom tarot. ta je tarot? Osnovni tarot se sastojiod 22 velike arkane odnosno tarot-karte. Prvenstvena namena karata je za me-ditativnu praksu pri emu, to je meditativni uvid vei, i horizonti mentalnog

polja znanja se ire. Po hermetikom predanju, tarot je nastao pre nae civili-zacije, u hermetikoj civilizaciji. Najkrae prezentovano, hermetika civili-zacija je poivala na razvoju mentalnih komponenti bia, za razliku od naekoja bazira prvenstveno na proizvodnji materijalnih dobara. Ta civilizacija je

poznavala i primenjivala parapsiholoke fenomene: telepatiju, psihokinezu,astralnu projekciju i sline, a gotovo neiscrpnu energiju je koristila putem

mentalne kontrole makrokosmike energije. Budui da je bila na superiornomstepenu razvoja, njeni pripadnici su bili na visokoj stepenici psihike evolu-cije. Njihov osnovni zadatak je bio da neguju spiritualno znanje i vetinu i dase usavravaju u mentlnim disciplinama. Bili su predvoeni grupom Adepatanajvieg reda koji su, dostignutim stepenom na lestvici psihike evolucije, pre-vazili materijalne okove i po volji su dobijali materijalni oblik, ili su boraviliu nematerijalnim, astralnim ili viim sferama. Saznavi da civilizaciji pretiunitenje koje oni, uz sve svoje potencijale, ne mogu da spree, Adepti su

129


130/292


131/292

najbolje ilustruje ovde pomenuta analogija izmeu tarota i karate(do)a. Ne tvr-dim da izmeu tarota i hermetikog karate(do)a nema odreenih, ak i upadlji-vih slinosti. Svakome ko poznaje ovu grau, to je jasno. Ali, poto bi ovo

predstavljalo nekakav uvod u komparativne studije tarota i karate(do)a i, kon-sekventno, zapadne i istone hermetike tradicije, i predstavlja prvenstvenospekulativno pitanje, zadrau se na do sada reenom.

Prethodni redovi predstavljaju samo kratak prikaz jedne teorije, nipo-

to praksu karate(do)a. Postoje ak i teoretiari hermetikog karate(do)a kojise, delimino ili u potpunosti, ne slau sa njom, niti sa ovakvim nainom pre-zentovanja teorijske osnove karate-sistema. Odluio sam se da prezentujem(prvu) teoriju jer je poznata i kod nas, u odreenim krugovima, ali uz mnogeneistine, proizvoljnosti, nerazumevanja i dopune koje su rezultat kreativ-nog dejstva njenih poznavalaca, dok ozbiljnijeg ili strunijeg pristupa ili


132/292

g j j p , j j g j g p ppokuaja objanjenja nema, pa se prethodni redovi mogu shvatiti i kao mojskromni doprinos objanjenju ovog fenomena.

Pametan ovek zna da kae: ne znam.(Ajntajn)

132

Postavi sebi nedostine i neostvarive ciljeve.

Prekorevaj sebe to ih nisi ostvario.(Bakminster Fuler)

KARATE-WASA


133/292

Termin karate-wasa shvaen u svom optem znaenju predstavlja skupsvih pojedinanih elemenata (ili karate-tehnika u uem smislu), i predstavljadeo Gokataken-a*. Jasno je da je karate-wasa samo jedan deo kompleksnog ikompletnog karate-praksisa, mada ona u savremenom svetu karatea tei dazauzme dominantnu ulogu (barem) u smislu obima vremena i panje koja jojse posveuje u svakodnevnom radu, a to je sigurno odraz laicizacije, simpli-fikacije i, ako ve valja izneti i vrednosni sud, banalizacije nadasve komple-ksne i izuzetno prostrane i sveobuhvatne strukture tkiva fenomena karatea.U svom uem znaenju, u kojem se u argonu karate-jezika najee upo-trebljava, termin karate-wasa podrazumeva jedan element karate-wasa(shvaene u irem znaenju), to znai singularnu jedinicu koja obuhvata ce-lokupni tok izvoenja ukljuujui, naravno, i pratee i nadograujue ele-mente i, ovako koncipirana, prvenstveno ukazuje na fiziku dimenziju

elemenata karate-wasa, to bi iole ozbiljnija analiza ustrojstva elemenata ka-ratea posmatrala kao nedoslednu i neopravdanu, iole ozbiljnijeg smisla lienuredukciju.Meutim, za put uenja, prihvatanja i usavravanja karatea i, konano, posti-zanje i dostizanje odnosa koegzistencije i ostvarenje stanja paralelnog tokasa karateom, to je jedan o autentinih ciljeva vebanja karatea, neophodno jesvakodnevno dolaziti u dodir sa svim pluralitetom karate-wasa, koja pred-stavlja stepenice kojima se sledbenik uspinje na Putu Karate-doa; on mora dastane na svaki stepenik da bi se sledei pojavio, dok ostale stepenice ostaju izanjega; one su ispunile svoju svrhu i, naizgled, funkcionalna upotreba im je

iscrpljena.Meutim, svaka karate-tehnika predstavlja gotovo nepregledno pro-stranopolje znaenja , unikatna je po svojoj sutini, a njena smislena kompo-nenta je za um pojedinca neiscrpiva, jer ga transcendira prvenstveno svojomapsolutnom, metasimbolikom i metanoetikom dimenzijom.

Tako, karate poznaje veliki broj tehnika, koji se u klasici karatea meristotinama ili hiljadama (to zavisi od kole), gde se javljaju varijeteti, suptilnenijanse i razlike, specifina tumaenja, minijaturne energetske varijacije...

133


134/292


135/292


136/292

U religiji, budunost je vena.U umetnosti, sadanjost je vena.(K. Okakura: Knjiga aja)

OD ESTETSKOG KA ESTETIKOM


137/292

(U KARATEU)

Ogromna veina sledbenika karatea, koje bismo, po mnogim pozitiv-

nim odlikama, slobodno mogli da uvrstimo u poznavaoce, mogu da, u okvi-rima svog perceptivnog znanja i dometima bilo razumske, bilo umskepercepcije, steknu uvid i spoznaju prvenstveno, to se neretko svodi i na je-dino, pojavnu dimenziju karatea. To, laicistiki determinisanom uvidu, znaitehniko-manifestnu ili lino-ekspresivnu dimenziju (pre svega) karate-teh-nike kao odraza ili izraza kvaliteta koji je u funkciji linosti, sledbenika kojise bavipraksom karate-wasa.

Ovo vodi uvidu u prvenstveno estetsku dimenziju karate-tehnike. Ka-emo karate-tehnike, iz razloga to je pojam estetske dimenzije karatea neza-misliv utoliko to ovde estetsko poimamo prvenstveno u funkciji dva vida

miljenja/tumaenja, na koja emo se koncentrisati u toku daljeg izlaganja:grki pojam aisthesispoimamo u datom sluaju kao osetljivost ili osetilnost,odnosno, u proirenom znaenju, mogunost percepcije regulisanog, na putuda bude oseano (i doivljeno), ulno orijentisanog to, imanentno, podrazu-meva pojam lepog, koji e biti bazini pojam drugog vida poimanja, a to jeestetsko kao pridev izveden od nauke o lepom ili miljenja o lepom. Jasno jeda ovako koncipirani pojam lepog podrazumeva objekatilipredmetkoji se tu-mai i vrednuje lepim (u datom sluaju: karate-tehnika, odnosno nain i formanjenog izvoenja),posmatraa, stvarnog ili imaginarnog, na kome je da vred-nuje prethodni objekat kao identian sa okvirnim pojmom lepog (u datom

sluaju to su spoljanji posmatrai ili ak izvoa sam), kao i sam in vred-novanja, procenjivanja, verifikovanja u estetskom smislu. U datom sluaju to

je, pre svega, profesionalno-struni in vrednovanja, ali se moe odnositi i nanierazredne forme doivljaja lepog, pravilnog, slikovitog, upeatljivog,ekspresivnog... i kod manje upuenogposmatraa.

Postavlja se pitanje ta je to estetsko u domenu karate-tehnike. Kaoto sam ve napomenuo, to je njena pojavno-ekspresivna dimenzija, to bi

137


138/292


139/292


140/292


141/292


142/292


143/292

ona moguna, a koji bi pred fenomenoloki pred-odreenu svest upitnog sub-jekta premisivno postulirao: tvorevine karate-umetnosti postoje kako su onemogune... sa gotovo nesluenim mogunostima daljeg nastavka promilja-nja ove premise.

Takoe se postavlja pitanje smislene opravdanosti i utemeljenosti este-tikog vienja (umetnosti) karatea, pri emu bi valjalo navesti rei N. Hart-manna5: ... estetika (...) se ne pie ni za tvorca ni za posmatraa lepog, ve

jedino i iskljuivo za mislioca, kome delanje i dranje one dvojicepredstavlja zagonetku ... te ovaj prilog nauci o karateu i teoriji karatea valjashvatiti prvenstveno kao obavezu autora da se izrekne istina: istina kao re-zultat promiljanja i prouavanja karatea, naroito ako se uzme u obzir ino-vatorska dimenzija iznetih postulata.


144/292

144

1Embusenje prostorni raspored izvoenja kate; dijagram kate.2 ...kako ju je ustoliio Baumgarten 1735. (MALE FILOSOFSKE MEDITACIJE), a koje tumaenje je ne samo vaee, nego i dominantno sve do dananjeg dana.

3 Hegel: ESTETIKA I-III, Beograd 1959.4 Georg Lukacs: HAJDELBERKA ESTETIKA I, Beograd 1977.5Nikolai Hartmann: ESTETIKA, Beograd 1968

Najznaajnije stvari uzimaj leerno.Najvee stvari uzimaj leerno.Budi najzabrinutiji oko najsitnijih stvari.

(Zen-majstor Itoku)

ELEMENTI KARATE-WASA


145/292

Svestan sam nemogunosti, ili barem znatne ogranienosti literarnogpristupa u postupku prezentovanja suptilnijih elemenata svake pojedine teh-

nike: bussin, buji, toka pokreta, rasporeda energije i energetskog balansa,oseaja za tehniku... koji, i pod rukovodstvom eruditivnog uitelja, pred-stavljaju prvenstveno predmet iskustveno-doivljajnog u v i d a, apsolutnoindividualno determinisanog, te je, u pisanoj formi, mogue dati samo nago-vetaje i uputstva o ovim elementima. Nasuprot tome, konstitutivni elementisvake karate-wasa pripadaju domenu individualnog karate-iskustva i indivi-dualne karate-prakse, korespondirajui znatnim delom sa dubljim, to e reinesvesnim strukturama individuuma koji je u interaktivnom odnosu sa enti-tetom karatea.

Ortodoksna karate-wasa se moe analizirati analogno metodolokompostupku gradacije kao bazina tehnika (Kihon) i napredna tehnika, pri emusu ove deskriptivne odrednice prvenstveno radne a ne klasifikatorne.

Bazina tehnika, ili Kihon, predstavlja azbuku karatea, odnosno ot-voreni skup tehnika koje se prezentuju uenicima u toku prvih godina veba-nja ili u toku prve decenije vebanja, to zavisi od instruktora ili uitelja koji

poduava tehniku i od njegove erudicije. Osnovne odlike ovih tehnika su:strogo pridravanje formalnih kanona izvoenja, uz odsustvo i najmanje im-

provizacije; elementarnost i jednostavnost tehnikih jedinica koje se prezen-tuju; vrlo stroga i dosledna kanonizacija samih tehnika u odnosu izmeu

samih tehnika, u odnosu elementarnih tehnika bazalni stav, odnosu pojedi-nih lanova u kombinaciji, kao i upotreba jednostavnijih kata.

Napredna tehnika obuhvata izuzetno iroku oblast, pre svega, izvoenjesloenijih tehnika, njihovih vielanih i kompleksnijih kombinacija, upotrebuveeg broja precizno energetski izbalansiranih stavova, korienje pretenomentalnih principa izvoenja kao opozita fizikim (protivljenje sili tee, ne-gacija principa sinhronog izvoenja, negacija koncentracije fizike snage,

145


146/292


147/292


148/292


149/292

Pored preventivne i rehabilitacione funkcije, koristi se kao bazini element upro-meditativnim vebanjima ili u ritualnoj praksi, mada mu time upotrebanipoto nije ograniena.

KamaeZa razliku od dachi, kamae je karakteristian prvenstveno za martial

arts, i mogao bi se opisno definisati kao poloaj ili stav celog tela, gde jepreutni naglasak na poloaju gornjih ekstremiteta. Kamae uvek predstavljanadogradnju na neki (osnovni) dachi, sa kojim gradi simbiotiku celinu.

Kamae poznaje obimnu polimorfnost oblika, dok mu je funkcija speci-fina upotreba u karate-wasa, u smislu poetnog poloaja. Kate ne poznaju


150/292

kamae (dok predstavljaju pravi rudnik razuenih oblika i vidova dachi).U domaoj terminologiji se sree banalizovani naziv: gard, nastao po

laicistikoj vizuelnoj analogiji.

Te-wasa

Analitika odrednica ove grupe tehnika bi ih shvatila kao grupu tehnikagde se energija u zavrnoj fazi koncentrie i emituje na nekoj od povrinaruku, i gde je dominantan pokret ruke ili ruku. U domaoj simplifikovanoj ter-minologiji se ovo naziva runa tehnika kao prvenstveno konvencionalni ter-

min, jer je jasno da se nijedna karate-tehnika ne izvodi samo rukom (ilirukama) ili nekim drugim delom tela.Ovu grupu tehnika su formirali drevni sistemi prvobitnog karate(do)a.

Do savrenstva su je dovele kole June Kine, i one su, kasnije, asimilovaneu japanski karate, pa se u savremenom karateu javljaju kao brojano najma-sovnija grupa tehnika.

Sklon sam da smatram da se nivo kvaliteta i majstorstva u domenu ka-rate-tehnike ogleda prvenstveno u kvalitetu izvoenja te-wasa.

Te-wasa obuhvata tri (obimne) podgrupe, koje imaju rang (barem) sa-mostalne grupe karate-tehnika:

Uke-wasa

Odomaeni termin je tehnika blokiranja, verovatno nastao iz razlogato ove tehnike imaju u borilakoj funkciji defanzivnu, odbrambenu, bloki-rajuu namenu. Predstavljaju obiman skup tehnika sa obiljem varijanti i mo-

150

daliteta.

Uchi-wasa

Ovoj grupi tehnika je, i pored najbolje volje, u smislu uoptavanja, ne-mogue tano odrediti opisni prevod.

Tehnike iz ove grupe su, kao po pravilu, nastale po analogiji sa svetomfenomena koji je okruivao prve karate-praktiare drevnih dalekoistonih kul-tura, o emu najbolje svedoe njihovi nazivi: Gavranovo Krilo, Medveaapa, Malj... gde je veina naziva nastalo po ugledu na ivotinje, mada je taanalogija dosta kompleksna (npr. Majmun Ispija au Belog Vina...).

Uchi-wasa je pretrpela neopravdano veliku redukciju, s obzirom na zai-sta minimalne praktine vrednosti u kompetitivno-takmiarskom domenu,dok veliki broj ovih tehnika neguju, klasifikuju i kanonizuju kate, pa je ovagrupa tehnika zastupljena sa iznenaujue velikim brojem reprezentanata u


151/292

grupa tehnika zastupljena sa iznenaujue velikim brojem reprezentanata usavremenom karateu.

Zuki-wasa

Zuki-wasa je ua grupa tehnika gde se energija koncentrie i emituje napredelu prva dva zgloba zatvorene pesnice (seiken) i, za razliku od prethodnedve grupe, koje u ortodoksnoj verziji poznaju obilje povrina na kojima seemituje energija i gde se veina tehnika izvodi otvorenom rukom, ovde suake konstantno skupljene u pesnice.

Iz tog razloga je ovo,sui generis, dosta uska grupa tehnika, ali je iz nje,

proporcionalno, najvei broj tehnika uao u ui skup kumite-wasa (tehnikeborilake primene).

Po teoriji, ove tehnike koncentriu najvie energije i predstavljaju grupusnanih tehnika.

Geri-wasa

Odomaeni termin nona tehnika je neadekvatan utoliko to se ovdeenergija koncentrie i emituje na nekoj od povrina nogu. Ova grupa tehnikavodi poreklo iz severnih kineskih stilova, odakle je transponovana u okina-vljanski, kasnije u japanski i, konsekventno, svetski karate, ali je po svomobimu manja od te-wasa. U ovom veku su inovatori razraivali verzije i preu-reivali arhaine forme geri-wasa, tako da danas ipak postoji odreeni skupovih tehnika.

Ozbiljnija tradicija karatea ne insistira na geri-wasa, to vodi porekloiz drevne kineske simbolike filosofeme da je zemlja izvor ivota i da na-

151

putanje zemlje znai gubitak, disbalans, neravnoteu, poremeaj apsolutneravnoteejin-jang.

Izgradnja geri-wasa predstavlja na fizikom nivou ozbiljan zadatak, jerje upotreba nogu manje prireena ovekovoj fizikoj konstituciji i njego-vom fizikom ustrojstvu.

Atraktivni, viestruki ili letei elementi geri-wasa, koje nudi kung-fufilm i slini izvornici, nemaju nita zajedniko sa ozbiljnom praksom itradicijom ortodoksnog karatea, ve predstavljaju igrariju, pojavnu i povrnu

ekspresiju neznanja i banalnosti protagonista ovih filmova i neozbiljnosti nji-hovog pogleda na karate i tumaenja ove vetine.

Geri-wasa obuhvata tri grupe ue funkcionalne determinisanosti:

Osnovna geri-wasa

Najvei broj geri-wasa je obuhvaen ovom grupom, i one predstavljaju


152/292

j j g j g p p j jklasiku, s tim to postoji veliki raspon u vrsti, stadijumu naprednosti i nainuizvoenja ovih tehnika. Osnovne geri-wasa predstavljaju predmet rada nasvim nivoima u domenu karate-zvanja, s tim da se na uenikom novou pre-zentuju gotovo iskljuivo tehnike iz ove grupe.

Geri-uke-wasa

Za razliku od prethodnih, borilaka funkcija ovih tehnika je iskljuivodefanzivna, uz specifinost da se one koriste za odbranu od (adekvatnih) geri-wasa.

Veina tehnika iz ove grupe je neto sloenija za uvebavanje i iz-voenje i imaju suptilniji tok pokreta. S obzirom da im je borilaka funkcija

prvenstveno teorijska, jer se u takmiarskoj praksi gotovo nikada ne viajugeri-uke-wasa, a i da se kate neto ree obraaju ovoj grupi tehnika, ona pred-stavlja predmet vebanja tek na naprednijem nivou, dok bi mnogi praktiarikaratea zaueno podigli obrve pri pomenu geri-uke-wasa.

Tobi-wasa

Tobi-wasa predstavlja grupu tehnika sa najmanjim brojem lanova, priijem izvoenju obe noge naputaju podlogu. Laicistiki termin su udarci uskoku ili udarci u letu, oba deskriptivna ili nedovoljno obuhvatna.

Ozbiljnije karate-kole najmanje insistiraju na ovoj vrsti tehnika, veih prezentuju kao elemente demonstracije ili kao specifinu tehniku.

Tobi-wasa predstavlja izvoenje neke od (osnovnih) gere-wasa u tobi-verziji, s tim to postoje (jednostavnije) tehnike gde se energija koncentrie iemituje na jednoj povrini (identino osnovnoj verziji) ili na dve (iste ili raz-

152

liite) povrine na obe noge (dvostruka tehnika).

Sabaki-wasa

Osnovu dinamizma karate-wasa ini sabaki-wasa (deskriptivni termin:tehnika kretanja), koja je vrlo specifina za karate-tehniku. Ova grupa tehnika

poznaje vrlo prostranu ravan pojedinanih oblika, i zajedno sa dachi i osnov-nom tehnikom ini prvu kompleksnu trihotomiju izvoenja karate-tehnike:sve su elementarne tehnike izvedene u nekom od dachi, u kontinuiranom nizuili zasebno, koji podrazumeva barem elementarnu sabaki-wasa. Karate-teh-nika poznaje dosta razgranat sistem suptilnih razlika i nijansi i irok obim vrstai podvrsta sabaki-wasa, koji poseduju autohtone i autonomne principe iz-voenja, tumaenja i kombinovanja.


153/292

Kumite-wasa

Odomaeni laiki naziv je borilaka tehnika, koji ne obuhvata punisadraj ovog pojma, jer on podrazumeva sve vrste tehnika koje se koriste uvebanju sa partnerom, kao i samo vebanje sa partnerom.Kumite-wasa se u domenu karatea razvila tek posle poetka ovog veka, poduticajem utilitaristikih potreba, i predstavlja inovaciju i istorijski novum udomenu karate-wasa.

U savremenom karateu postoji irok spektar ovih tehnika kao teorijskainovacija, inae se u praksi koristi uglavnom identina tehnika iz klasinih istandardnih grupa karate-wasa. U kumiteu je novumjedino tumaenje, nain

upotrebe, oblik praktikovanja, ali su svi principi izvoenja identini ortodo-ksnoj verziji karate-wasa.Evidentno je da borilako tumaenje karate-tehnike nije opravdano, a

nije ni argumentovano, ako se u obzir uzme makar i osnovna istorijska inje-nika istina, kao to je evidentno i to da e naivniji, povrniji, agresivniji, ne-ukiji... sledbenici karatea, karate-tehniku tumaiti i kao sistem borilakenamene, bez obzira da li se radi o borbi (kompeticiji) u domenu vetine, sport-skoj borbi ili nekom drugom obliku (samoodbrana...).

Kumite obuhvata vie metodoloki progredirajuih verzija i vrsta ve-banja sa partnerom (bez borilakih pretenzija): sambon-kumite, ippon-kumite,

jui-ippon kuite, jiu-kumite... kao i sve elemente slobodne borbe, bez obzira naverziju.

Kate

Umetnost kate je umetnost karatea, rekao je mudri stari majstor. Ovaj

153


154/292

meditacije ili upranjavali postove, otkrivi medijum izmeu fizikih, biolo-kih struktura i duha ovekovog, i dostiui od strane neupuenog nesluenevisine poniranja u sopstvo, postiui filosofske uvide, jungovskim jezikomreeno, rapidni napredak na stazi individuacije... to je posebno bilo karakte-ristino za budistiku i hronoloki ranije tradicije.

U originalnom karate(do)u postoje stotine razliitih vrsta kokyu-wasa,bilo da su u dinaminom spoju sa izvoenjem tehnike (u uem smislu), bilo

kao samostalni ili ak i dominantni vid vebanja.Karate-tehnika kao vid prakse i kao oblik aktivnosti, obavezno podra-zumeva (specifino) tehniku disanja. O bilo kojoj vrsti vebanja da se radi,ono je nezamislivo bez tehnike disanja, bez obzira na tumaenje disanja kaoprateeg elementa ili kao nosaa vrednosti tehnike.

Najpouzdaniji konzervatori kokyu-wasa su kate. U kategorizaciji katasavremenog karatea postoji grupa kate disanja, gde je stavljen puni akcenatna kokyu-wasa.

Bez obzira na tumaenje ili verziju karatea, vetinu, umetnost, ili sistemj k k j d l i lj k i j k


155/292

samospoznaje, kokyu-wasa je fundamentalni temelj svakog izvoenja karate-

wasa i svakog smislenog pristupa tehnikama karatea (u uem smislu).

Meditativne tehnike

Smisao ilisvrha karate-tehnike je uvid, sticanja saznanja u oblasti sim-boliko-iracionalne dimenzije individualnog ljudskog bia, pri emu je put ilimetod gotovo svih hermetikih, magijskih, praktino-filosofskih, ezote-rinih... sistema meditativna praksa.

U domenu karate-wasa je meditativna tehnika u polju imanencije, pri

emu svaka od pojedinih tehnika predstavlja meditativnu poruku ili medita-tivni uvid. Kao drugi vid meditativne prakse, karate-tehnika poznaje katar-ziko iprosvetljujue dejstvo dugotrajne primene meditativne prakse, to je uidentitetu sa praksom karate-tehnike.

U klasici karate(do)a koriste se svakodnevne elementarne ili sloenijemeditativne tehnike, u cilju razumevanja i prihvatanja bti, sutine, punoe ivrednosti doivljaja karate-tehnike.

Tehnika koncentracije

Koncentracija kao princip ima punu, trajnu i polimorfnu upotrebu udomenu prakse karate-wasa. Teko bi se i jedan jedini aspekt karate-tehnikemogao zamisliti bez koncentracije kao prateeg ili kao natkriljujueg ele-menta.

Koncentracija u uem smislu u domenu karate-wasa bi imala dvojakivid: koncentracija svesti kao konstitutivni element pri svim vrstama vebanjai tokom karate-prakse, kao svesno-voljna ili nesvesno-ritualna komponenta

155


156/292


157/292


158/292

tehnike.

Neka tvoje postignue bude veliko, to vee.Neka tvoja nagrada bude mala, to manja.

(Konfuije)

Ako miljenje jeste tvoja sudbina,onda asti ovu sudbinu boanskim astima,

i rtvuj njoj sve najbolje, najljubljenije...(Fridrih Nie)

ZATO OVA (I OVAKVA) KNJIGAili


159/292

ili

UVODNA RE AUTORAI

Fenomenologija kulture borilakih vetina ili marcijalnih umetnosti (dasa velikom dozom optimizma upotrebim i ovaj termin) u svetu, ovde i sada,obuhvata i element pisanog pristupa njenim pojedinim oblicima, to je, u po-

javnoj ravni, predstavljeno putem publikacija (periodike, asopisa i knjiga). Iodmah se javlja upit: da li je fenomen borilakih vetina ili marcijalnih umet-nosti i, ue posmatrano, karate, dostigao onaj stepen razvoja i (sa)zrelosti,takav nivo rasprostranjenosti i takvu strukturu potencijlajnih konzumenatanjegovih sadrina, da je pisani, literarni pristup ne samo mogu, ve i potre-

ban? Pitanje je da li je vaea, aktuelna strukturisanost i organizovanost nje-gova (karatea) adekvatna ne samo mogunosti postojanja literarnog pristupa,ve i nekakve neminovnosti i takvog, primarno diskurzivnog tumaenja po-smatranog fenomena, u smislu da je princip proizvoenja ovog fenomenalnogsloja doveden na nivo samoproizvoenja... a to je idealna odrednica, po di-rektnoj analogiji sa (drugim, nesrodnim) fenomenima planetarne rasprostra-njenosti i aktuelnih, pa ak i pomodnih konotacija?

Arhaini i autentini karate, da suzimo razmatranje samo na jedan par-cijalni fenomen, strukturno podrazumeva direktanprenos (sa)znanja, uenja,tumaenja... sa poiljaoca na primaoca, gde pod pojmom direktni mislimo pr-venstveno na usmeni vid komunikacije i prisustvo (barem) oba aktera u ko-munikaciji u toku samog procesa komuniciranja; retki izuzeci samo potvrujuovo pravilo. Model komunikacije je, takoe, primarno neverbalan; u upotrebisu neliterarni, vanliterarni i preliterarni komunikacioni sistemi, najee i kao

po pravilu iracionalnih metodolokih postupaka, a to predstavlja odreenu

159


160/292


161/292


162/292


163/292


164/292


165/292


166/292

trajanje uslovljeno, kakvo je po sebi i iz sebe, koji su to referencijalni sistemiu kojima se moe najoptimalnije promiljati, kao i kakva je pozicija onogakoji o karateu promilja (i prema karateu i prema vlastitosti)...

Uput na dela iz oblasti estetike (i filosofije) koja su apostrofirana u uvodnomdelu ove knjige: Aristotel: NAUK O PESNIKOM UMEU Baumgarten: AESTHETIK; MALE

aleksandar de majo-karate do put starih majstora

Documents