1

Александар П. Ђуровић

081928

Српска књижевност и језик (05)

Методичка пракса 05 2012. године

Методичка припрема за обраду наставне јединице

Обрада народне епске песме Марко Краљевић укида свадбарину

02. 04. 2012.

Основна школа Филип Филиповић, Београд, пети разред

Зорица Лабовић, проф.

Проф. др Љиљана Бајић

Проф. др Зона Мркаљ

мр Миодраг Павловић

2

Коришћена литература

Литература за ученике

- Андрић, Милка. Читанка за шести разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства, 2008.

Литература за наставнике

- Андрић, Милка. Наставно проучавање народног песништва. Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства, 1997,

- Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Sezam book, 2007,

- Караџић, Вук Стефановић. Српске народне пјесме. Књ. 2. Београд: Просвета – Нолит, 1985,

стр. 299-304,

- Николић, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства, 2010,

- Павловић, Миодраг. Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008,

- Самарџија, Снежана. Увод у усмену књижевност. Београд: Народна књига – Алфа, 2007,

- Самарџија, Снежана. Колективни ликови усмене епике. У: Прилози за књижевност,

језик,историју и фолклор. Књ. LXXII, свеска 1-4. Београд: 2006,

- Сувајџић, Бошко. Јунаци и маске – тумачења српске усмене епике. Београд: Друштво за

српски језик и књижевност Србије, 2005.

3

Наставни циљеви

Образовни циљеви

Уз помоћ одговарајућих методичких радњи мотивисати ученике за читање,

доживљавање и разумевање епске народне песме Марко Краљевић укида свадбарину.

Обновити и проширити знања која се тичу народне књижевности као особеног вида

стваралаштва. Осветлити механизме и природу настанка дела народне књижевности, као и

њихову наглашену друштвену функцију. Анализирати однос између колективног и

индивидуалног у свету народне књижевности.

Објаснити феномен јунака-хероја у српској народној традицији, правећи паралеле са

јунацима из других традиција (краљ Артур, Херкул, Робин Худ). Компаративне везе

користити у циљу анализирања митског начина мишљења. Као потврду митског начина

мишљења искористити модерне митове и савремене хероје.

Осврнути се на обрађене песме о Марку Краљевићу, уважавајући постојање тематског

круга о њему. Довести у везу песму Марко Краљевић укида свадбарину са другим облицима

усменог постања (предања и легенде о Марку Краљевићу). Упознати ученике са историјским

аспектом личности Марка Краљевића, при чему треба успоставити функционалну корелацију

са знањем из историје. Запажати сличности и разлике између фикционалног света дела и

објективне и чињеничне стварности, а са циљем успостављања границе између епске и

историјске истине, али и увиђања естетских вредности дела. Наглашавати естетску

јединственост песме, упркос зависности од тематског круга са једне, и историјске збиље, са

друге стране.

Оспособити ученике за детаљну интерпретацију народне епске песме. Начинити план

текста користећи се индикативним стиховима. Увиђати елементе на језичко-стилском плану

који доприносе естетском квалитету (стални епитети, словенска антитеза, поређење,

хипербола, метафора, паралелизам, анафора, литота). Препознати мотиве, песничке слике и

композицију песме. Детаљно анализирати главне ликове, навести њихове карактерне особине

и одредити односе међу ликовима. Тумачити непознате и мање познате речи, изразе и

4

појмове у циљу отклањања интерпретативних недоумица. Препознати основне облике

казивања (дијалог, нарација, дескрипција) и одредити њихову функцију у песми.

Васпитни циљеви

Развијати и неговати код ученика морално понашање које је подстакнуто етичким

слојем песме. Анализирати ликове из песме у аксиолошкој равни. Афирмисати бројне

алтруистичке особине као што су хуманост, човекољубље, пожртвованост, емпатија,

племенитост, правичност, истинољубивост. Кроз поступке Марка Краљевића и Косовке

девојке утицати на развијање позитивних моралних и духовних вредности. Указивати на

њихов универзалан и свевремен значај за опстанак сопствене нације, али и читаве људске

врсте.

Подстицати код ученика љубав према народној књижевности, која је израз колектива,

а тиме чувар традиције, највиших моралних вредности и кодекса понашања. Афирмисати

истински патриотизам и родољубље кроз јачање свести о узвишеном духовном и

материјалном заједништву људи. Колективну потребу за јунаком-херојем повезивати са

тежњм за очувањем националног идентитета и интегритета. У поступцима јунака увидети да

је колективно и општељудско испред личног и индивидуалног.

Развијати естетско васпитање код ученика, способност уживљавања у свет дела,

читалачке навике, као и препознавање највиших естетских вредности у делима усмене

књижевности.

Функционални циљеви

Оспособљавати ученике за доживљавање, разумевање и тумачење дела усмене

књижевности. Развијати способност за различите врсте читања, од истраживачког, преко

изражајног, интерпретативног и доживљајног, до аналитичкосинтетичког и критичког.

Подстицати их на самостално увиђање и анализирање естетских домета и вредносних

чинилаца у народној епској песми (мотиви, песничке слике, стилске фигуре). Запажати

њихову улогу и функцију у оквиру поетике народне књижевности.

5

Развијати логичке операције при тумачењу: анализу, синтезу, запажање, упоређивање,

закључивање, конкретизацију и апстракцију. Неговати способност увиђања битних детаља и

односа, узрочно-последничних веза и функција у свету дела. Стварати од ученика поуздане

читаоце и саговорнике, који могу убедљиво и аргументовано саопштавати сопствене

доживљаје, ставове, запажања и закључке.

Припремни садржаји

У методичкој пракси је познато да без детаљног и ваљаног планирања и припремања

наставника и ученика нема ни ваљаног ни успешног читања, доживљавања и тумачења

књижевног дела. Успех у проучавању дела темељи се на благовременом подстицању ученика

на доживљајно и истраживачко читање, пошто он зависи од степена у коме је ученик

активирао сопствене мисаоне и доживљајне потенцијале при сусрету са делом. Тако обрада

народне епске песме Марко Краљевић укида свадбарину почиње знатно пре самог часа

обраде, мотивисањем ученика за доживљајно, ставаралачко и истраживачко читање на неком

од претходних часова. Мотивисање још подразумева упутства за читање и истраживачке

задатке који се ученицима уручују у виду наставних листова који ће им помоћи да се

припреме за дубљу и свестранију анализу дела. Значајна методичка радња је и усмени

подстицај за читање који се саопштава ученицима при уручивању наставних листића, а који

би у овом случају могао да гласи:

Ви сте се сигурно већ раније упознали са ликом Марка Мрњавчевића, на часовима

историје, односно са ликом Марка Краљевића у епској песми. Познато је да је он један од

најпопуларнијих епских јунака на простору читавог Балкана. О њему се певају песме

вековима уназад у већини држава на Балкану. Нажалост, не постоји велика творевина

попут спева о Марку Краљевићу, већ, као што вам је познато, круг песама од којих је свака

целина за себе. Марков лик је у народним песмама приказан веома разнолико. Он варира од

гневног јунака-осветника који не зна ни за какве законе, коме је све дозвољено, до благог,

правичног и сажаљивог хероја који се покорава сопственој мајци. Свака песма о њему је

посебан изазов за тумачење, управо због те разноликости његовог карактера, па ћете на

следећем часу сазнати како је Марко Краљевић приказан у песми Марко Краљевић укида

6

свадбарину. Сазнаћете још много тога што је учинило да ова песма одоли зубу времена кроз

векове и да доспе до вас, данас, на почетку двадесет и првог века. Шта је то што Марка

чини најпопуларнијим јунаком на Балкану сазнајте читајући песму и спремите се да о њој

говорите помоћу следећих задатака.

Истраживачки задаци

Иако су се ученици шестог разреда већ сусретали са истраживачким задацима, ипак

треба бити обазрив при њиховој изради и уважити бројне околности које могу поспешити

управо оно што се истраживачким задацима покушава спречити. Будући да је реч о

релативно краткој епској песми, они не треба да буду преопширни обимом, а ни такви да

остављају мало или нимало простора за ученичку стваралачку активност. Сувише детаљни и

опширни истраживачки задаци управо гуше заинтересованост ученика и представљају им

додатни терет, уместо да буду путоказ, смер и олакшање при сналажењу у свету дела. Радне

подстицаје треба изрећи у другом лицу једнине императива, чиме се од ученика непосредно

захтева учешће у тумачењу. Свако од њих ће се осећати позвано и компетентно за самосталан

истраживачки рад.

У припремне садржаје би ваљало укључити и упутства за читање песме, чиме се

ученици додатно мотивишу и усмеравају ка решавању потенцијалних проблема и недоумица.

То се превасходно односи на упућивање ученика да се самостално информишу о непознатим

речима, појмовима и изразима у Читанци који се односе на свет песме. Иако их треба упутити

на такву радњу, наставник треба детаљно да одреди речи које би могле представљати

баријеру у ученичком разумевању и мора бити спреман да информише ученике током читања

или интерпретације песме. Ова методичка радња је изузетно важна, будући да постоји

незанемарљив јаз између лексике савременог и однашњег реципијента дела, који најчешће

проистиче из употребе многобројних турцизама и архаизама. Упутства подразумевају и савет

да ученици израде план текста како би се систематично припремили за анализу песме.

Прочитај пажљиво народну епску песму Марко Краљевић укида свадбарину.

Обавести се у Читанци о значењу непознатих речи, појмова и израза како би песму

разумео у потпуности.

При читању песме бележи садржинске целине како би сачинио композицијски

план. Издвојене целине наслови помоћу одређених стихова из песме који су ти се

7

учинили најпогоднијим. На тај начин ћеш моћи да имаш преглед читаве песме, а

што ће ти помоћи да одговориш на следећа питања и захтеве.

У приступном разговору позивамо ученике да се присете обрађених песама, предања и

легенди о Марку Краљевићу. Настојимо да ученици створе целовиту слику о Марку у

народној традицији. Пажња ученика се такође усмерава ка знању из историје о

Мрњавчевићима. Локализовање и вантекстовне околности имају примарни значај за

разумевање механизама помоћу којих историјске чињенице бивају преобликоване у усменој

књижевности, мешајући се са митовима и архетипским сликама, које су најчешће старије од

историјске подлоге. Тиме се проблематизује однос између фикције и збиље, који се у случају

Марка Мрњавчевића разилази. Његова енормна популарност није заснована на

фактографским подацима. Локализовње ће обухватити и шири поглед на положај српског

народа под турском влашћу, што ће бити полазна основа за сагледавање конституисања лика

јунака-хероја у народној традицији.

Чудан јунак језди низ Косово

– Спреми се да говориш о доживљајима и утисцима поводом песме. Шта те је у

песми највише зачудило? – Подсети се песама и предања о Марку Краљевићу и

Мрњавчевићима које су раније обрађене на часовима. Како народ Марка доживљава у

песмама? Шта историја каже о њему? – Како је он приказан у овој песми?

Божја помоћ, Косовко девојко!

– Где и у којим околностима су се срели Марко и Косовка девојка? – Шта Марко

сазнаје од ње? – Опиши девојчин физички изглед и њено психичко стање. – Шта она

намерава да уради? – Како се Марко односи према њој? – Шта он чини када чује девојчину

поражавајућу причу? – Кога представља девојка?

Ој, давори, ти Косово равно!

– Пажљиво прочитај Маркову даворију (јадиковку). – Због чега он жали? – На који

начин је Арапин спровео тиранију на Косову? – Шта Марко обећава себи и народу? –

Детаљно опиши његова осећања. Како је описан његов коњ?

8

Оде Марко право пред шаторе

– Опиши сусрет Арапових слуга и Марка. Уочи елементе хумора и поткрепи их

одговарајућим стиховима. – Какве особине запажате код Арапина при сусрету са Марком? –

Како је приказан мегдан између њих? Опиши структуру мегдана. – Како се понаша Марко, а

како Арапин? – Зашто је Марко поштедео четири слуге?

Бог да живи Краљевића Марка!

– Протумачите коментар народа на крају песме. – Какав значај за народ има Маркова

победа? – Подсети се улоге благослова и клетве у народним песмама. Наведи неке којих се

сећаш из раније прочитаних песама. Пронађи у песми што више стилских фигура и објасни

њихову улогу.

Динамика часа и ток интерпретације

Уводни део часа

Уводни део часа започиње припремним разговором чији је смер унеколико одређен и

условљен истраживачким задацима који су подељени ученицима на неком од претходних

часова. Циљ уводног разговора је стварање повољне мисаоне атмосфере и активирање

ученичког читалачког искуства које се тиче песме Марко Краљевић укида свадбарину.

Позивамо ученике да се присете обрађених песама и предања о Марку Краљевићу. После

кратког разговора о песмама, ученицима треба пружити основне биографске податке о Марку

Мрњавчевићу, односно проверавати и допуњавати њихове исказе, будући да су им је већина

чињеница позната. Уводно локализовање треба проширити и споменути Косовску битку,

пошто се у песми помиње да су Арапи запосели Косово.

– Које песме и предања о Марку Крањевићу сте читали до сада? – Које од тих дела је

највише привукло вашу пажњу? Због чега? – Шта вам је познато из епске биографије Марка

Краљевића? Какво је његово порекло? Шта знамо о његовим родитељима?

Очекује се да ће ученици поменути неке песме и предања о Марку Краљевићу

(Женидба краља Вукашина, Урош и Мрњавчевићи, Марко Краљевић и бег Костадин, Марко

9

пије уз Рамазан вино, Марко Краљевић и Муса Кесеџија). Тако ће ученици већ на почетку

часа уочити комплексност и амбивалентност Марковог лика.

А шта историја каже о њему? – Где и када је владао? – Како је погинуо? – Објасните

његову велику популарност у народној традицији, која је у контрасту са његовим

историјским значајем.

Историјске грађе која се тиче Марка Мрњавчевића има врло мало. Зна се да је био

син краља Вукашина, савладара цара Уроша V, Душановог сина. Владао је малим подручјем

у западној Македонији где се и данас налази његова задужбина, манастир Светог Димитрија,

познат као Марков манастир. После Маричке битке 1371. године, у којој је погинуо краљ

Вукашин, Марко постаје законски краљ српске државе, али великаши нису признавали

његову власт, те он ступа у вазални однос према турском цару (признавао је његову врховну

власт и био обавезан да учествује у ратним походима на турској страни). У историји се

помиње и његов брат Андријаш, који је владао делом Вукашинове територије. Према

сведочанству Константина Филозофа, Марко је погинуо у бици на Ровинама 1395. године,

борећи се на турској страни против влашког војводе Мирче. Помиње се да је пред погибију

изрекао следећу реченицу: Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја

нека будем први међу мртвима у овом рату. Многи у овим речима траже корене Маркове

популарности у јужнословенској усменој традицији.

У усменој традицији готово свих јужнословенских народа Марко је опеван као

супериоран јунак коме нема равног противника. Обавестити их да је он код Бугара познат као

Крали Марко. Ученике ваља упутити на песму Женидба краља Вукашина у којој сазнајемо да

је Марко наследио дивовску снагу од ујака, војводе Момчила, а не од оца, који је негативно

окарактерисан у народној епици. Представљен је као заштитник сиротиње и највећи страх за

Турке; чак га се и цар плаши ( Марко пије уз рамазан вино). Као и сваки епски јунак и он има

епске атрибуте, коња Шарца са којим пије вино, и буздован шестоперац, а у неким песмама и

сабљу и копље. Иако је најчешће носилац позитивних особина, постоје песме у којима су

његови поступци етички дискутабилни и чине да се амплитуда његовог лика шири ка

супротним половима (Марко Краљевић и Муса Кесеџија, бугарштица Марко Краљевић и

брат му Андријаш, Сестра Леке капетана). Маркова супериорност огледа се и у томе што

10

његова смрт није изазвана од стране човека, већ је виша сила одлучила о томе (Смрт Марка

Краљевића).

Главни део часа

Главни део часа започиње најавом изражајног и интерпретативног читања песме, које

остварује наставник. Иако су ученици код куће прочитали песму, наставниково читање је

важно јер представља узор ученицима и треба да им постање умење. Њиме се сугерише на

важнија естетска и проблемска места у делу, што ће потпуно заокупити ученичку пажњу и

припремити их за активно учешће у даљем току часа. Најава за читање би могла да има

следећи облик:

– Поменули смо неке од особина лика Марка Краљевића у епским песмама. – Видели

смо да је његова епска биографија грађена у великом броју песама од којих свака чини

целину за себе и у којима је Марко приказан у различитим занимљивим, али и тешким

ситуацијама. – Послушајте пажљиво песму Марко Краљевић укида свадбарину; у машти се

пренесите у свет дела. Запажајте начин на који је у делу приказан догађај.

Након читања следи кратка емоционална пауза, намењена формулисању ученичких

исказа којима ће изразити општи утисак који је на њих оставила песма. Наставник за то време

исписује наслов на табли, затим започиње разговор о песми:

– Како је утисак на вас оставила песма? – Чиме је она посебно привукла вашу

пажњу? – Шта вас је у песми зачудило? – Због чега? – Шта вас је растужило у песми? – А

насмејало? – Како сте доживели овакав завршетак песме? – На каква размишљања вас је

подстакла песма?

Треба проверити да ли су ученици разумели језик песме у потпуности. Тим поводом

протумачиће се следеће речи, односно провериће се да ли ученици знају њихово значење:

удомити – стећи породицу, удати се, зулум – насиље, обредити се – спремити се, приправити

11

се, јапунџе – огртач, ђувегија – младожења, даворити – тужити, јадиковати, телалити –

огласити, вересија – зајам, на неплаћено.

Очекује се да ће ученици бити заинтересовани за драматичну судбину Косовке

девојке. Пажњу ће им такође привући опис мегдана који је пропраћен хумором. У тумачењу

ваља поћи од фигуре Марка који је представљен као заштиник слабих, колективни осветник и

извршилац прадве, али се ту нипошто не треба зауставити, већ пронићи у дубља значења и

естетске квалитете лика и песме. Ученици су помоћу истраживачких задатака упућени да

начине план тескта, па се очекује се да добро познају структуру песме. Интерпретација ће

започети анализом појединачних исказа (Поранио Краљевићу Марко), где ваља посебну

пажњу посветити улози иницијалних формула у народној епици, које делују као жанровски

сигнализатор – овде се већ у првој реченици уводи главни јунак у одређени хронотоп (јутро,

Косово). Помињање јунака у првој реченици антиципира његову изузетност и значај који ће

имати у песми. Смештање радње на Косово указује на судбински значај онога што ће се

десити, пошто је тај простор у колективној свести асоцијативно упућује на судбинско питање

српског народа. Отуда одмах после хронотопског оквира (већ после три стиха) наилазимо на

заплет – сусрет Марка и Косовке девојке. То је и прва целина у оквиру плана текста,

остварена као међуоднос главних ликова. Током анализе често ће се користити појединачни

искази (стихови, слике), а синтетичко гледиште биће остварено коришћењем главних јунака

као интеграционих чинилаца при интерпретацији, чија имена на почетку треба исписати на

табли: Марко Краљевић – Косовка девојка – Арапин (и слуге). Испод њих ће се исписивати

њихове физичке и карактерне особине, што ће бити повод за детаљнију анализу. Увод у

претходни део могао би бити формулисан у виду подстицајних питања упућених ученицима:

– Како почиње песма? Шта нам то говори? – Где и када је смештена радња песме?

Зашто? – Кога среће Марко на Косову? – Како изгледа Косовка девојка? – Који детаљ упућује

на њен трагични удес? – Које стилске фигуре уочавате у дијалогу између Марка и девојке?

Каква је њихова функција? – Кога девојка представља?

Заплет почиње девојчином исповешћу Марку о несрећи чији је узрок Арапин,

насилник и тиранин. Физички изглед девојке остварен је у контрасту – са једне стране красна

стаса, господска погледа, а са друге поседела, чиме овај детаљ у портрету указује на

нарушену равнотежу у духовном свету девојке. Питање и одговор у облику словенске

12

антитезе додатно појачавају Маркову радозналост (али и слушаочеву, односно читаочеву) и

осветљавају несрећу која је уведена споља и на коју обични људи не могу утицати. Словенска

антитеза је неретко увод у епски каталог, са том разликом што се овде набрајају Арапинови

зулуми. Ученицима ваља указати на употребу устаљених синтагми у народној епици, као што

је овде употребљена синтагма девет годин' дана којом се упућује на веома дуг период после

кога следи некаква промена (уп. Ропство Јанковић Стојана, Болани Дојчин), што додатно

интензивира девојчину патњу која се више не може трпети (Ил' ћу јадна у воду скочити// Или

ћу се млада обесити). Са тим је ускладу и девојчин одговор у коме се наводе Арапинова зла у

градацијском низу. Лик Косовке девојке уклапа се у делокруг жртве, која, путем

метонимијске замене, иступа у име читавог колектива, те њена лична патња поприма

универзални значај. Зулуми и тиранија приказани су од најопштијих и материјалних, до

индивидуалних и духовних – прво се помиње намет који важи за све (Косово га и поји и рани,

опет метонимија), и који подразумева убирање материјалних добара од раје, затим обухвата

ужи круг жртава, оне који се жене и удају, и најзад, најстрашнија несреће је у томе што

Арапин удара на част и образ девојака, највећу вредност индивидуе и друштва. Девојка је

изгубила срећу, остала је уседелица, што се некада сматрало страшном трагедијом и

проклетством, али би била спремна и то да поднесе (Па још зато не би ни жалила, // Што

нам с' не да младим удавати, // И јунаком младим оженити; // Него ево и веће невоље).

Морално и честито биће радије бира смрт него каљање части и психичко и духовно

понижење.

Радним налозима у истраживачким задацима ученици су подстакнути да обрате

пажњу на однос Марка и Косовке девојке, па ће то бити основа за даља и свеобухватнија

тумачења. У епској песми, за разлику од епа, све је усмерено ка главном збивању и често је у

малом броју стихова много казано различитим семантичким нијансама речи. При сусрету

главних ликова можемо запазити да се њихов однос развија језговито на нивоу номенклатуре.

Речи којима се Марко обраћа девојци су Косовко девојко – сестро – секо, а она њему делијо

незнана – драги брато. Можемо запазити да тај однос великом брзином прелази од

непознавања до блискости, а то је мотивисано обострано – Марко поседује самислост, која је

иначе особина плементих митских јунака, затим спремност да помогне слабијем, а девојка у

Марку види последњу шансу у безизлазној ситуацији, или пак, ако ништа, некога коме се

може исповедити и тиме умањити сопствени бол. Марко спречава девојку у извршењу

самоубилачких намера, пошто се одузимање сопственог живота у православној традицији

13

сматра највећим грехом. Блискост се и даље развија, па Марко девојци даје тридесет дуката, а

она страхује за њега када чује да се распитује за Арапинове дворе: А можда си јединац у

мајке, // Па ћеш, брате, тамо погинути, // Па што ће ти саморана мајка? Марко не открива

девојци своје намере, већ, да би је сачувао додатног страховања, говори да тражи Арапина

како би му платио свадбарину. Овај поступак додатно појачава неизвесност у погледу

Маркових намера, иако слутимо како намерава да плати – осветом и сабљом.

– Како је девојка описала Арапинов шатор? Шта из тога закључујемо о њему?

– Протумачите значај Маркове даворије (јадиковке). – Како су осликана његова осећања? – За

чиме он жали? – На којег кнеза мисли? – Како се његов коњ понаша у тој ситуацији?

Ученици ће помињати појединости из текста: да Арапин има свилен шатор, да је око

њега зелена авлија и да су испред њега изложене главе српских младића набијене на колац.

Заједно са ученицима закључујемо да Арапин своју тиранију спроводи помоћу страха, што

можемо довести у везу са различитим тоталитарним режимима у историји. Марко у својој

даворији евоцира прошла времена, помиње кнеза честитога, што је довољно да аудиторијум

схвати да је реч о кнезу Лазару, уз кога се употребљава стални епитет честити. Ваља

напоменути да, иако се свака народна песма може посматрати одвојено, оне подразумевају

дубоку укорењеност у целокупни фонд традиције и честе међусобне везе и алузије. Контраст

између некада и сада чест је у епици, нарочито у лирским интонираним ламентима, којим се

појачавају патње и недаће под турском влашћу. Поред већ поменуте самилости и праведни

гнев је одлика митских јунака, што овде долази до изражаја у Марковом плачу и завету:

Данас ћу вас, браћо, осветити, // Осветити, или погинути. Он је толико јак да се шири на

коња, чија хиперболисана представа указује на дубоку повезаност јунака и коња, основног

епског атрибута: Из копита жива ватра сева, // Из ноздрва модар пламен лиже. Овај део је

значајан за увиђање племенитих и родољубивих порука, као што су: Без племенитих циљева

нема правог јунаштва.

Позивамо ученике да пређемо на следећу целину – сусрет са Арапином и слугама.

– Како су Арапинове слуге дочекале Марка? – Како је приказан Арапинов лик, а како

Марков током сусрета? – Шта Арапин намерава? – Како је описан мегдан? – Уочите обрачун

речима. – Како изгледа обрачун оружјем? – Која стилска фигура је овде употребљена? –

14

Зашто народни певач није дао лику Арапина достојанствену улогу противника? – Шта је

интонирано хумором у сукобу?

У овом делу долази до промене општег тона песме, па ће ученици бити

заинтересовани реакцијом Арапинових слугу на јуначку појаву и мрачан изглед Марков, у

којој има елемената комике и хумора. То је очигледно када беже под шатор, крију се иза

Арапина и скривају сабље од Марковог погледа. Познато је да је лик Арапина у српској

народној поезији оличење зла, хтонско биће у чијем обликовању има доста трагова

претхришћанског схватања и елемената старијих од турског доба код нас. У овој песми

доминира социјална тематика, пошто је најчешћи случај да митске представе бивају

асимиловане у хришћаски контекст и фабуле са социјалном конотацијом. Иако има елемената

који упућују на предцивилизацијски однос бигамије и моногамије, о чему говори руски

проучавалац митова Е. Мелетински, на часу ћемо се задржати у оквирима схватања Арапина

као представника окупационе власти и угњетача сиротиње, али и онога који угрожава

национални идентитет и интегритет. Можемо споменути још неке песме у којима је Арапин

носилац негативних особина као што су Марко Краљевић и 12 арапа или Марко Краљевић и

Арапин.

Арапин наступа лукаво – намерава да одобровољи Марка, затим да га опљачка и

убије. На узбуну слугу реагује мирно, мислећи да је јунак дошао да плати свадбарину. Његова

надменост му не дозвољава да помисли да има неко ко би му се супротставио. Марко је

миран, сталожен и ведар. Поиграва се са Арапином. Донео је само три дуката, да би га

увредио и изазвао. Ученике треба подсетити на структуру епског мегдана, која је најчешће

израђена по утврђеној схеми – јунаци се најпре вербално сукобљавају, затим ваде копља, па

буздоване, па сабље и на крају се боре прса у прса. Овде таква структура изостаје. Када

Арапин схвата да се Марко поиграва њиме, разјарен насрће и удара нагло и неконтролисано.

Постоји кратак вербални обрачун, затим се структура прекида иронијским колоритом: О,

јуначе, Арапине црни! // Ил' се шалиш, ил' од збиље бијеш? Марко узвраћа Арапину користећи

се литотом: И ја имам нешто буздована, // Да те куцнем три, четири пута. Литота је стилска

фигура којом се привидно ублажава исказ, јер се замењује исказом који је супротан. То је

постигнуто и употребом деоног генитива од именице која означава целину. Марко окончава

борбу једним ударцем чиме се сугерише да је Арапин недостојан противник и слабић за

15

прави мегдан, какав иначе доликује великим епским јунацима. Арапинова озбиљност, а са

друге стране, Маркова ироничност, доприносе доминацији хумора.

Након тога, Марко кажњава и Арапинове слуге, који су саучесници у злочину, па

констатујемо да је преступнике и зулумћаре стигла заслужена казна, што се може уопштити,

па тиме формулисати једна од идеја и порука дела. Марково набијање турских глава на колац

представља проблематично место, пошто непријатељу не треба враћати истом мером и

злочином, стога га треба објаснити.

– На који начин народ благосиља Марка? – Каква је улога благослова? – Које

благослове и клетве познајете у народној песми?

На крају песме се налази колективни благослов који је потврда и похвала за Маркова

јуначка дела и подвиге. Ученике упознати са финалним формулама у епици које неретко

садрже колективне коментаре попут оваквог. Они су упознати са клетвом и благословом,

краћим облицима усменог казивања и требало би да помену песме Урош и Мрњавчевићи и

Кнежева клетва (Комади од различнијех косовскијех пјесама). Колектив се у усменој поезији

обзнањује као скривени лик који вреднује (хвали или куди) све поступке јунака. Ученике

можемо упутити на термин колективна цензура, који се односи на проверу да ли су збивања у

песми у складу са знањем које је баштињено у фонду традиције (ваља им дати пример да је

Вук Бранковић увек симбол издаје, и да се у другом контексту не може помињати).

Завршни део часа

Завршни део часа резервисан је за синтетички осврт на лик Марка Краљевића, где се

он може довести у везу са јунацима других традиција (Робин Худ, краљ Артур), који су

ученицима познати коришћењем других медија (телевизија, анимирани филмови, играни

филмови). Успоставити разлику између митског и рационалног мишљења, у смислу да обе

врсте настоје да објасне свет, или да исправе његове мане, али на различите начине.

Неке од идеја и естетских порука песме су већ помињане, али сада их треба поновити

и заједно са ученицима формулисати нове. Очекује се да ће они помињати следеће или

сличне исказе: боље је умрети, него изгубити достојанство (Волим, брате, изгубити главу //

Нег' љубити свој земљи душмана, веза са Пријездином љубом: Волим с тобом часно

погинути // Нег љубити на срамоту Турке); без племенитих циљева нема правог јунаштва;

Марко је на муци јунак, а у невољи пријатељ; народ је захвалан ономе ко му се нађе у

16

невољи; издићи се изнад себичног интереса и окренути се ономе што је општељудско, јесте

чин достојан правог човека; како су радили, онако су и прошли, итд. Истицати родољубиве

идеје и значај народне поезија за очување идентитета и традиције, али не поистовећивати

епику са историјском истином, већ је тумачити као израз стваралачких и племенитих тежњи

народа.

Ученицима на крају часа задати писани домаћи задатак са темом Ликови у народној

епској песми Марко Краљевић укида свадбарину. Тиме ће самостално резимирати знање

стечено на часу, при чему ће имати простора за испољавање оригиналних и стваралачких

гледишта и запажања о песми и поводом ње. То се може учинити на следећи начин:

– Упознали сте се са још једном песмом из циклуса о Марку Краљевићу. За неки од

наредних часова писмено уобличите стечена знања у писменом саставу Ликови у народној

епској песми Марко Краљевић укида свадбарину. Уважите чињенице до којих се дошло на

часу, али прикажите и сопствена и оригинална виђења ликова из овог дела.

Изглед табле

На табли ће се током часа бележити битније чињенице и појмови.

Марко Краљевић укида свадбарину народна епска песма

Марко Мрњавчевић – владао околином Прилепа од 1371, погинуо 1395, Ровине

Марко Краљевић и брат му Андријаш – прва забележена песма, 1555. године

Марко – Косовка девојка – Арапин

непосредност жртва насиља тиранин

саосећање поносита зулумћар

осећајност честита силеџија

надмоћност красна стаса надмен

праведност поседела зао

снажан представник народа лукав

храбар брижна слабић

заштитник народа морална пљачкаш

борац против тираније сујетан

17

Прилози

Марко Краљевић укида свадбарину

Упутства за читање

Прочитај пажљиво народну епску песму Марко Краљевић укида свадбарину.

Обавести се у Читанци о значењу непознатих речи, појмова и израза, како би песму

разумео у потпуности.

При читању песме бележи садржинске целине, како би сачинио композицијски

план. Издвојене целине наслови помоћу одређених стихова из песме који су ти се

учинили најпогоднијим. На тај начин ћеш моћи да имаш преглед читаве песме, а

што ће ти помоћи да одговориш на следећа питања и захтеве.

Истраживачки задаци

Чудан јунак језди низ Косово

– Спреми се да говориш о доживљајима и утисцима поводом песме. Шта те је у

песми највише зачудило? – Подсети се песама и предања о Марку Краљевићу и

Мрњавчевићима које су раније обрађене на часовима. Како народ Марка доживљава у

песмама? Шта историја каже о њему? – Како је он приказан у овој песми?

Божја помоћ, Косовко девојко!

– Где и у којим околностима су се срели Марко и Косовка девојка? – Шта Марко

сазнаје од ње? – Опиши девојчин физички изглед и њено психичко стање. – Шта она

намерава да уради? – Како се Марко односи према њој? – Шта он чини када чује девојчину

поражавајућу причу? – Кога представља девојка?

18

Ој, давори, ти Косово равно!

– Пажљиво прочитај Маркову даворију (јадиковку). – Због чега он жали? – На који

начин је Арапин спровео тиранију на Косову? – Шта Марко обећава себи и народу? –

Детаљно опиши његова осећања. Како је описан његов коњ?

Оде Марко право пред шаторе

– Опиши сусрет Арапових слуга и Марка. Уочи елементе хумора и поткрепи их

одговарајућим стиховима. – Какве особине запажате код Арапина при сусрету са Марком? –

Како је приказан мегдан између њих? Опиши структуру мегдана. – Како се понаша Марко, а

како Арапин? – Зашто је Марко поштедео четири слуге?

Бог да живи Краљевића Марка!

– Протумачите коментар народа на крају песме. – Какав значај за народ има Маркова

победа? – Подсети се улоге благослова и клетве у народним песмама. Наведи неке којих се

сећаш из раније прочитаних песама. Пронађи у песми што више стилских фигура и објасни

њихову улогу.