almanah - wordpress.com · elio rigonat: egregoЯ (part i) (2016) elio rigonat, muzičar iz...

ALMANAH

emetal fanzin // #1-#666, 2016

emetal fanzin //broj 1, 2016

Facebook: /nekrstfanzinInstagram: /nekrst_fanzine

NEKRST // metal fanzinFanzin o metal muzici, sanaglaskom na death-, prog-podžanrove

Broj 1 (izašao 26.4.2016)SamizdatElektronsko i štampano izdanje

Urednik izdanja/recenzent: Andrej RomicTehnicki urednik/dizajn: Desya LovorovSlika na naslovnoj strani: Strachovart

FB: www.facebook.com/nekrstfanzin

Abjvration: The Unqueanchable Pyre (2015) Mračan, ultra spor i ultra brutalan francuski death/doom sastav Abjvration nam donosi svoj prvi mini album, kog su izdali još prošle godine u aprilu. Vrlo intenzivan, opak, spor al’ rasturajući album sa 5 pesama. Preporuka za fanove masnog, starog oldschool death/doom-a, ne na foru Paradise Lost-a i sličnih, nego JOŠ mračnije i još brutalnije. Dakle, ako volite oldschool raw death kao Portal ili Chthe'ilist, obavezno proverite ovaj bend! Masnoća zagarantovana.

#2

Alien Garden: Antarctica (Part I) (2015) Zamislite situaciju: živite u Rusiji, cenite, volite, i slušate metal muziku. Al’ jebi ga, živite u Rusiji. Negde u nekoj snežnoj vukojebini, gledate kroz prozor kako pada sneg (još uvek :p) i pijete čaj u drvenoj stolici, i onda vam padne ideja da napravite progresivni technical death metal projekat (instrumentalan, jer nema vokala nigde u blizini, ha) - šalu na stranu. Projekat nazovete Alien Garden, koji trenutno ima 2 full-length albuma iza sebe, od kojih je prošlogodišnji, pod imenom Antarctica (Part I), najuspešniji. Svirate do jaja muziku, bez pevača, ali sigurni u sebe i derete za desetoricu, što se i traži. Alien Garden, instru-mental progressive technical death metal, preporučujem fanovima Existential Animals, Conquering Dystopia, i naravno Essence of Datum-a.

#3

Elio Rigonat: EGREGOЯ (Part I) (2016) Elio Rigonat, muzičar iz Beograda, poznatiji po svojim drugim projektima kao što su Kobold, Merciful Angel, pre par nedelja je izbacio svoj prvi solo album koji se zove EGREGOЯ (Part I). Kad sam čuo singl, bio sam oduševljen, jer je udahnuo svežinu u našu scenu, ponudio nešto sasvim novo, neisprobano do sad. Primetljivo i odlično je da se Elio oslonio na uzore pre nego što je osmislio i kreirao album. Zato žanrovi variraju na ovom albumu, mogao bi se nekako podvesti pod thrash, mada je mnogo više od toga. Vokal je skandinavski black-orijentisan, svirački je thrash, uz poneke avantgarde momente i melodije, i svakako growlovi koji pripadaju melo-death žanru. Definitivno preporučujem svima za slušanje, a naročito onima koji žele da čuju nešto novo, bez onog svakodnevnog, monotonog vrtenja mjuze ukrug.

#4

A Million Dead Birds Laughing: Bloom (2013) Šta dobijete kad spojite tehnikalnost i melodičnost sa agresijom i mržnjom koju grindcore pruža... Milion mrtvih ptica... Koje se smeju. Budimo ozbiljni, A Million Dead Birds Laughing su australijski technical death metal-grindcore bend, ili da kažem technical grindcore - razume se svejedno poenta. Ovaj bend spaja melodije i riffove koje pruža technical death sa agresijom grindcore-a, kao savršen balans ta dva žanra. Preporučujem fanovima Oblivionized-a

#5

Plague Widow: s/t (2012) Mrak, tama, agresija, agonija, mržnja, sve u jednom albumu, tačnije EP-u. Plague Widow je kalifornijski blackened grindcore bend, a ovo je njihov self-titled EP iz 2012. godine. Rasturajuća muzika, nenamenjena za svačiji sluh. Morate imat' muda da svirate ovakvo nešto! Strogo preporučujem da ovo provere ljudi koji vole Anaal Nathrakh, Portal, ili Circle of Dead Children.

#6

Lever of Archimedes: Triptych Disentanglement (2015) Njih svrstavam u grupu bendova koje kad čovek posluša, boli ga faca. Kon-kretno, boli ga faca jer je dobio pravi šut u glavu. Intenzivni brutal/technical vokali sa non stop riffovima koji jednostavno ne staju, odličan artwork, bend sa tri člana koji maksimalno rade svoj posao. Lever of Archimedes je brutal/technical death iz Vašingtona.

#7

One Step Beyond: Beyond Good and Evil (2007) Australijanci One Step Beyond sviraju intenzivni, bolesni, mračan miks tech-nical/experimental death metal-a/grindcore-a, mnogo eksperimentisanja se može čuti u zvuku ovog benda, takođe i na albumu, čudni vokali, kakve dosad još sigurno niste čuli, ekstremni riffovi. Ovakav krosover isplati se poslušat'.

#8

Proliferation: Rebirth: The Journey Through Soil (2016) Proliferation: ovo je njihov drugi EP koji nosi naziv Rebirth: The Journey Through Soil. Bend koji potiče iz Atlante, SAD-a, sastoji se od četiri sedam-naestogodišnjaka (!), i posmatrajući stvari iz te perspektive, ovi momci znaju znanje, s obzirom na godine. Ovaj progressive/technical death metal prepo-ručujem fanovima Beyond Creation, Brought By Pain, i Black Crown Initiate-a.

#9

The Infinite Within: Bestival Void Inevitability (2014) Direktan šut u glavu - ovaj album je ništa manje i ništa više od toga. The Infinite Within su technical brutal death metal iz Slovačke. Bestival Void Inevitability je njihov debi album iz 2014. godine. Ceo album je pun brzih i ubitačnih vokala, no bullshit, samo brutal. Riffovi izleću na albumu k’o meci iz puške - blast beat. Ovaj album ima sve što neko traži ko sluša ovaj žanr! Prepo-ručujem fanovima Archspire, Necrosy, Origin-a.

10

Zhrine: Unortheta (2016) Zhrine je islandski atmosferični blackened death metal. Spewing Gloom, singl sa predstojećeg albuma Unortheta mi je privukao pažnju. Sa vrhunskim atmo-sferičnim black- death-om sa mnogo dubokim vokalima tokom cele pesme, i odličnim, takođe dubokim riffovima i melodijama, cela pesma je mnogo mračna i ima tako odličan ambijent. Preporučujem fanovima Chthe'Ilist-a.

11

metal fanzin // broj 2, 2016

Facebook: /nekrstfanzinInstagram: /nekrst_fanzine



Urednik izdanja/recenzent: Andrej RomicTehnicki urednik/dizajn: Desya LovorovSaradnici: Siniša Somberlain Tošić (str. 4)

Antonio Jovanović (ciklonizacija.blogspot.rs) (str. 6, 9)


#2

Cult Of Fire: Triumvirát (2012) Ovaj prikaz obuhvata prvi full length album češkog epic black metal sastava imenom Cult Of Fire. Zapalo mi je oko za njih jer sam imao slobodnog vre-mena da potražim bendove sličnim Mgła ili Batushka, i tako naišao na njega. Naime, bend stvarno ima sličan zvuk kao prethodno spomenuta dva, preporu-čujem fanovima istih. Bend se deklariše kao epic black metal sastav, nemam ništa protiv, jer dok se preslušava album, koji je inače krcat ambijentalnim i atmosferičnim delovima, stvarno se dobija neki čudan osećaj, koji nije baš karakterističan za tipičan black metal. Cenim originalnost ovog benda i mnogo su dobri.

#3

Arcturus: Arcturian (2015) Možda jedan od najkreativnijih albuma koje sam u životu čuo. Arcturus je dobro poznat norveški bend koji je kroz godine menjao žanr i polako usavr-šavao sopstveni. Rana era je više atmosferični black metal, dok kasnije dodaju više progressive-a i avant-garde-a u svoj zvuk. Ništa manje i ništa više od toga ne govori peti studijski album pod imenom Arcturian, izbačen prošle godine za Prophecy Productions. Mnogo kreativan album s veoma kvalitetnim i visokim screamovima, lepim cleanovima, progresivnim riffovima, i ambijen-talnim i avant-garde momentima. Definitivno preporučujem fanovima čudnih i nesva-kidašnjih metal podžanrova! Ko voli Thy Catafalque, Solefald, Emperor, Ihsahn, Diabolical Masquerade, Winds, ovo je definitivno bend za njega.

#4

Moonsorrow: Jumalten Aika (2016) Posle tačno 5 godina čekanja stigla je droga iz kuhinje finskih majstora epskog pagan/black metala. Njihov najnoviji album Jumalten Aika (slobodan prevod: Doba Bogova) je miks predivnih gitarskih harmonija, bubnjeva koji voze od blastbeata do sporih, mučnih ritmova, i vokala od kojih krv u žilama menja ag-regatno stanje iz strofe u strofu. Reč “epski” je previše korišćena, ali ovde ne-dovoljna da opiše atmosferu bekstva u drugi svet. Metal je uvek bio žestoko emotivna muzika, i ovaj dragulj od albuma je čista infuzija iste. Ako bih neku od 5 pesama (prosečne dužine oko 14 minuta), morao da izdvojim, to bi bila ‘Mimisbrunn’. Učinite sebi uslugu i poslušajte je u roku od odmah!

#5

Fallujah: Dreamless (2016) Fallujah je bend koji definitivno ne može da razočara, s kakvim god se lejbelom vratio bend, s kakvim god zvukom, ja, i verujem da još mnogo ljudi, oduševljeni smo novim albumom nazvanim Dreamless, koji je izašao krajem aprila ove godine. Album je malo atmosferičniji nego prethodni 'The Flesh Prevails', ali ipak, moćni riffovi, ultra brutalni breakdown-ovi, ženski clean-ovi... Nema mnogo šta da se kaže o ovome sem svega pozitivnog. Ako ne znate za Fallujah, obavezno proverite. Preporučujem fanovima Decrepit Birth, The Zenith Passage, Archspire, Black Crown Initiate-a i još mnogih!

#6

Dagor Dagorath: Disident (2014) Ako volite simfonični black metal ili ako ste fanovi bendova Dimmu Borgir, Old Man's Child i Agathodaimon, onda će vam se definitivno svideti ovaj album koga krasi veoma dobra, jasna produkcija i (naravno) brze, poletne i nadasve kvali-tetne pesme.

#7

Kill The Scum: Slaughtered Land (2015) Kill The Scum, grindcore bend osnovan 2011. godine u Novom Sadu je prošle godine izbacio svoj veoma kratak, ali ipak ubitačan full length album koji se zove Slaughtered Land. Bend kombinuje crust/HC Punk sa grindom. Mnogo mi se svideo album, naročito po neki formalno veoma absurdni introi u pesmama. Predlažem fanovima Rotten Sound, Insect Warfare i Wormrot-a.

#8

Blade Of Horus: Monumental Massacre (2015) Blade Of Horus, brutal/technical death metal sastav iz Australije, prethodno poznat kao Eviscerator, taktički osnovan 2015. godine, i odmah izbacuje svoj mini album nazvan Monumental Massacre. Bend kombinuje masne brutal death/technical riffove sa ultra brutalnim growlovima i screamovima, ima mnogo različitih elemenata na inače kratkom albumu, pun je breakdown-ova, originalnih riffova itd. Bend je sam po sebi mnogo motivisan grčkom i egi-patskom mitologijom, ali ujedno i naučnom fantastikom, generalno ljudskom rasom/izumiranjem iste. Ko voli Nile, Suffocation, ili George Kollias-ov solo projekat, ovo mora da proveri. (Nisam napomenuo da je bubnjar Suffocation-a, Kevin Talley, takođe svirao na ovom albumu), što je još jedan razlog zašto ga treba proveriti.

#9

Magnum Itiner Interius: Departure at the Betrayal of Life (2012) Jedno je snimiti instrumentalni album, a nešto sasvim drugo je snimiti album koji bez i jedne jedine reči može da ispriča ono što je pripovedaču na duši. Nešto malo preko sat vremena nam donosi jedno zanimljivo doom izdanje koje svako može doživeti na svoj način. Nemojte očekivati neku napucanu produk-ciju, niti neki „raspad sistema“, već samo jedno od srca iskreno izdanje.

10

Imperial Triumphant: Inceste (2016) Ovakav album kao što je Inceste se ne može pisati po lepom vremenu. Isklju-čivo po ovakvom, prvomajskom vremenu. Da kiša lije, da bude sve tmurno, mračno, i hladno. Da vreme bude u spiritualnoj konekciji s albumom. Ovakva mračna, turobna i hladna atmosfera se vrlo teško postiže, ali ipak, eksperimen-talni death/black sastav Imperial Triumphant iz Nju Jorka, uspeva u tome. Ovaj kratak, i do jaja EP je izbačen sredinom aprila, a ja sam ga poslušao isti taj dan kad je izašao. Oduševljenje me je obuzelo, i dan danas se pitam: kako li neko može da sklopi ovoliko negativne energije i te mračne, tmurne atmosfere u jedan kratak album. Čudi me, ali sam i dalje oduševljen. Definitivno preporu-čujem slušanje celog albuma, ako ne celog, makar pesmu ‘Breath Of Innocence’. Imperial Triumphant me mnogo podseća na bendove s ovakvim zvukom kao Gorguts, Deathspell Omega, Ulcerate...

11

Windir: 1184 (2001) Black metal nije često u mom repertoaru, ali remek-delu kao što je 1184 nisam mogao da odolim. Pravoverna skandinavština (Norveška, dabome), nezdravo atmosferični black sa bravurama folk metala, prašteće gitare i nezamarajući growl su samo neke od preporuka za slušanje albuma. Čovek koji je pokrenuo Windir, Terje “Valfar” Bakken, na žalost nije među živima, ali među legendama jeste. Ovaj album je svojevrsni legat i dokaz da pravi muzičar ne zazire od žan-rova i hrabro srlja u eksperiment. Završetak ovog albuma to i pokazuje, gde iz razarajućih riffova izranja prava pravcata synth deonica koja je podelila fanove, jer je, pobogu, elektronska muzika nesvojstvena melodičnom black metalu. Baš zbog toga, preporuka do Valhale i nazad.

12

In Vain: Ænigma (2013) In Vain sam otkrio na nekom manje poznatom download sajtu pre 3 godine, nakon izlaska ovog albuma, a recenziju pišem tek sad, jer sam neki dan skontao kako zapravo obožavam ovaj bend. Naravno, preslušao sam ga opet, u iščeki-vanju novog albuma, za koji se iskreno nadam da je na putu. In Vain je jedan vrlo melodičan, atmosferičan, death/black sastav, koji koristi prelepe i ubitačne riffove s vremena na vreme, kroz svaku pesmu – u jednom delu zvuči veoma oštro, dok u drugom delu opušta um i pruža relaksaciju. Pun je moćnih grow-lova, ali ima i clean vokala. Preporučujem In Vain ako volite stare Opeth albume, i slične ben-dove koji imaju taj blagi progresivni zvuk, al’ zato znaju kad je dosta i puknu sa oštrinom kad zatreba.

13

Powerglove: Total Pwnage (2005) Ima ljudi koji preterano vole stare dobre konzole (i igrice, normalno), uz to i dobru metalštinu. Onda uzmu taj 8-bitni zvuk i pretvore ga u pizdariju od power/speed metala i nazovu ga po igračkoj spravici. Powerglove je američka nintendocore/speed/power metal mašinerija koja to sprovodi u delo, manje-više aktivna i danas. Ovaj debi EP je za mene bio pravo iznenađenje i predstavlja pravi omaž često preterano dobro komponovanim numerama u igricama. Ko bi rekao? Dakle, muzika iz Megamana, Final Fantasy-ja, Tetrisa, Super Mario fran-šize, Power Rangers-a (uz Rendžere iz prve sezone i prvog filma se postaje me-talac) i Sonic-a nikad nije epskije zvučala, stoga Total Pwnage preporučujem die-hard nerdovima i (zlo)upotrebljavačima džojstika koji rado slušaju metal.

Arcturus: Arcturian (2015) http://arcturus-no.bandcamp.com/album/arcturian

Blade Of Horus: Monumental Massacre (2015)

http://laceratedenemyrecords.bandcamp.com/album/blade-of-horus-monumental-massacre

Cult Of Fire: Triumvirát (2012)

http://demonhood.bandcamp.com/album/triumvir-t-2

Dagor Dagorath: Dissident (2014)

http://www.youtube.com/watch?v=Sc10fsoDXUs

Fallujah: Dreamless (2016) http://www.youtube.com/watch?v=znjLSW8kfBM

Imperial Triumphant: Inceste (2016)

http://redefiningdarknessrecords.bandcamp.com/album/inceste-ep

In Vain: Ænigma (2013) http://invainband.bandcamp.com/album/nigma

Kill The Scum: Slaughtered Land (2015)

http://killthescum.bandcamp.com/album/slaughtered-land-2015

Magnum Itiner Interius: Departure at the Betrayal of Life (2012)

http://luxinframundisproductions.bandcamp.com/album/departure-at-the-betrayal-of-life

Moonsorrow: Jumalten Aika (2016) http://www.youtube.com/watch?v=btI0AiJAC70

Powerglove: Total Pwnage (2005)

http://www.youtube.com/watch?v=Q37RRrkKNSI

Windir: 1184 (2001) http://www.youtube.com/watch?v=IW6h0lhXW3Q



Urednik izdanja/recenzent: Andrej RomicTehnicki urednik/dizajn: Desya LovorovSaradnici: Antonio Jovanović (ciklonizacija.blogspot.rs) (str. 7, 13 )

Ilija Kalinić (str. 5)

Vladimir Čokorilo (str. 10)

Artwork: Violeta Eta Tomić


#2

Bio-Cancer: Tormenting The Innocent (2015)

Bio-Cancer, veoma ekstreman oldskul, ali ipak moderan crossover/thrash metal sastav, koji sam imao čast gledati i slušati pre nedelju dana uživo, dolaze iz Grčke. Sviraju mnogo agresivnu muziku s mnoogoo žestokim i neobičnim

thrash vokalima, koji podsećaju na stari Kreator, Dark Angel, Suicidal Angels, Dust Bolt itd.

Definitivno vredi poslušati. Ovi momci jako dobro znaju šta rade, a to je sama agresija pretvorena u muziku!

#3

Batushka: Litourgiya (2015)

Batushka je bend koji dolazi iz Poljske. Otkrio sam ih pre par meseci, negde početkom ove godine. Naravno, bio sam maksimalno oduševljen, možda i više nego što bi trebalo. Album mi je bio na plejlisti danima, svugde. Na kompu, na

fonu, gde god sam išao. Ovaj bend svira nešto drukčije, pa čak iako neko svira, ne svira na ovaj način. Batushka je nekakav black/doom sastav, s vrlo mračnom

i ambijentalnom, sporom atmosferom, prepun crkvenim tamnim clean voka-lima i do jaja black screamovima. Sporim, ali ipak ubitačnim riffovima. Ko voli The Ruins Of Beverast ili Mourning Dawn neka oduzme sebi 41 minut i 13

sekundi da posluša ovo remek-delo moderne metal ere.

#4

Dying Out Flame: Shiva Rudrastakam (2014)

Ne moraš biti “veliki” bend da bi svirao originalnu i unikantnu muziku. Dying Out Flame je čist primer za to. Dolaze iz Nepala, a sviraju bolestan i brutalan technical death metal na fazon italijanske scene kao sto su Hour Of Penance,

Fleshgod Apocalypse i slični. U svom zvuku imaju taj heavy prizvuk, ali ujedno i neke lagane momente instrumenata njihove kulture. Zato se bend i deklariše

kao Hindu/Vedic Death metal sastav. Smatram mnogo kreativnim to što koriste lokalne instrumente u kombinaciji s ovom muzikom. Proverite ih obavezno! ''Om namo Shivaye, Om namo bhagwata Rudraye!'' ;) Ne znam šta znači, al’ mi

je zapao za uho deo teksta iz pesme “Shiva rudrastakam” :P (Om pozdrav Šivi, Om pozdrav bogu /koji je/ Rudra; prim. teh. ured.)

#5

Ikuinen Kaamos: Fall Of Icons (2010)

Ovaj album postavlja definiciju prog-metala. Ne samo što ima brutalne riffove i neparne ritmove i kada pevači spoje visoki scream i nizak growl, zvuči kao sa drugog sveta. Čuj drugog sveta, pa podzemlja. Black metal blast beatovi samo

dodaju njihovim pesmama na intenzitetu koje su i ovako svaka po sebi umet-ničko delo. Od chill harmonija i laganog pevanja, do brzine koja nadmašuje bilo

koju, i pevanje čisto demonsko, ovaj album pokriva gotovo sve spektre rock i metal muzike. Preporučujem svim ljubiteljima ovih žanrova, pogotovo prog-a. Malo je reći da me oduševio. U nekim deonicama podseća na poznati Opeth,

dok u drugim imaju svoj potpuno originalni stil. Mirniji delovi im zvuče kao live improvizacije, a kada krene solo-gitara, sve naravno postane bolje. Kao što

rekoh, album me je oborio sa nogu, a bendu želim mnogo uspeha u daljem stvaranju.

#6

Marduk: Frontschwein (2015)

Najnoviji album legendarnog švedskog raw black metal sastava Marduk, koji je izašao prosle godine za Century Media records, nazvan je Frontschwein. Mogu bez frke da kažem da mi je u poslednje vreme ovo omiljeni Marduk

album, volim celu diskografiju… Čuj, volim. Obožavam. Ali uz ‘Dark Endless’, ‘Those of the Unlight’, ‘Heaven shall burn when we are gathered’, ovo mi je

postao omiljeni takođe. Volim obe ere Marduka, i sa prethodnim i sa novim vokalom (koji takođe razbija) - dokazano i uživo. Ovaj album sadrži mnogo dobre tekstove u svakoj pesmi, posebno u trećoj numeri 'Afrika'. Mnogo dobri,

klasični ali ipak originalni mardukovski riffovi i epic vokali. Sve kako je i bilo očekivano. Album preporučujem svima koji vole: novi ‘Dark Funeral’(mislim na

album), novi ‘Gorgoroth’, takođe mislim na album, i ‘Infernal War’.

#7

Astaroth: Violent Soundtrack Martyrium (1999)

Ovi simpatični Austrijanci se mogu pohvaliti time da im je svaki abum različit. U osnovi je to black metal, uglavnom siroviji, reskiji, ali ovaj album sa kraja prošlog milenijuma krasi simfoničnost, lepo usklađena reskost žanra i ispolirana

produkcija. Mali minus je što su pesme pomalo nalik jedna na drugu, ali ako ste fan ovakvog zvuka, onda teško da ćete odoleti onome što nudi.

#8

Schammasch: Triangle (2016)

Opet ja i ovi apstraktni avantgarde black metal bendovi. Schammasch je jedan od tih koji trenutno svira avantgarde black metal, a pre par godina death/black. Iskreno, poslednja 2 albuma s ovim novim zvukom su mi mnogo bolja. Baš zato

i recenziram novi album koji je izašao ove godine za Prosthetic records. Bend dolazi iz Švajcarske i sviraju na foru bendova Ulcerate, Blut Aus Nord, i

Devouring Star. Ovo je stvarno mnogo moćan album, možda jedan od najjačih bendova koje sam čuo u ovom žanru. Posle Deathspell Omega-e, naravno.

#9

Katalepsy: Gravenous Hour (2016)

Ko poznaje Katalepsy (ne lično, haha), al’ po zvuku, zna da su oni moskovski brutal death metal sastav koji ima malo groove-a u svom zvuku. Dakle, melju glave svojim zvukom, podsećajući na dobro poznata imena istog žanra kao sto

su Devourment, takodje komšije Rusi Abominable Putridity, Sickening, Pro-stitute Disfigurement... Plus, bend je nazvan po jednoj mišićnoj bolesti. Kako je

to jebeno brutalno. Nov album, pod imenom Gravenous Hour, posle 4 godine pauze nakon prvog full-length albuma, koji je dobio mnogo pozitivnih reakcija pod imenom ‘Autopsychosis’, i takođe moj lični favorit, ovaj album će izaći

krajem maja ove godine za lejbel koji svi volimo i obožavamo, jer ima defini-tivno najjače bendove, UNIQUE LEADER RECORDS. Pripremite se za masakr.

10

Vektor: Terminal Redux (2016)

Što se tiče Vektorovog novog albuma Terminal Redux, album zvuči fantas-tično i neverovatno dobro, naročito po tome što ima dosta kreativnih i novijih ideja, pored toga što zvuči malo žešće od starijih albuma. Takođe je i melodič-

niji od prethodnih albuma po solažama, vokalima, i riffovima. Najveći uticaj na mene su ostavili simfonijski vokali u pesmi ‘Charging the Void’, što pokazuje

koliko je kreativan ovaj bend. Nema sumnje da ovaj album može da razočara nekoga ko je fan Vektora ili ovakvog pravca u muzici, mada je to više stvar ukusa i zavisi kako će se kome svideti. Što se tiče njih samih,oni kao bend nisu

popustili, niti sam sumnjao u njih da će popustiti, oduvek sam se nadao dobrim rezultatima. Album je vredan slušanja i predlažem svakome ko nije poslušao, da

odvoji svoje vreme i da ga presluša.

11

Katechon: Coronation (2015)

'Novi' Katechonov album koji je izašao prošlo leto me je definitivno oduševio. Daje neki epic Obscure Burial/Death Karma vajb. Norveški occult esoteric black/death sastav jebe za sve novce. Obožavam ovaj album, prijatno me je

iznenadio nakon prvog iz 2013. godine pod imenom ‘Man, God, Giant’.

12

Nervecide: Impermanence (2013)

Italija takođe ne ume da razočara što se bendova tiče. Da li je u pitanju neki manje ili više poznat, nije bitno. Nervecide je one man brutal/technical death metal projekat koji meša ta 2 žanra sa industrial zvukom. Čovek radi sve instru-

mente i plus peva. Svaka čast, skidam kapu pred njim. Ovo je njegov prvi i zasad jedini full-length koji je izbacio pre 3 godine, nadam se da će uskoro biti i nešto

novo. Mnogo je dobar, preporučujem ako volite Carcass, Antrophofagus, Putridity, itd.

13

Master of Genocide: Total Birth Control (2013)

Ovaj bend/projekat dolazi nam iz Ekvadora i u 11 pesma prezentuje svoje izra-zito gađenje prema ljudskome rodu. Lord of Hate, koji je zadužen za gotovo sve vezano za ovaj demo (od snimanja instrumenata, vokala, programiranja

bubnjeva, dizajna omota i deo završnog miksa) je slušaocima podario jedno korektno death/grind izdanje.

14

Dormant Ordeal: It Rains, It pours (2013)

Postoji nepisano pravilo, koje je za mene vrlo bitno: sve sto je poljsko - valja, i to ne da valja, nego rastura. Tako je i sa ovim bendom pod imenom Dormant Ordeal. Dolaze iz Krakova i aktivni su od 2005. godine. Ovaj album koji tre-

nutno recenziram je debi full-length album od pre 3 godine, nažalost, NA-ŽALOST izdat bez pomoći neke izdavačke kuće. Velika šteta, jer ovaj bend

stvarno kida. Mnogo me podsećaju na Hate Eternal, Morbid Angel i Immolation. Blast beatovi, slični vokali. Potpuni death metal kakav bi trebao da bude.

15

Sorin: New Heights (2013)

Sorin je jedan veoma interesantan sastav koji svira neku mešavinu post-math i tehnikalnog metala. Dolaze iz SAD-a, Kalifornije. Imaju 2 EP-a, od kojih im je definitivno New Heights najbolji. EP sa 3 pesme, dve dvominutne, i jedna šes-

naestominutna, istim imenom kao album. Ceo EP se sastoji od mnogo razli-čitih žanrova, svaka pesma sadrži neki delić ili mešavinu, ima djenta, ima tech-

nical death metala, ima post-rocka i post-metala, stvarno je mnogo dobra stvar. Preporucujem fanovima Between The Buried And Me, Bisbâyé, Periphery, Arcade Messiah, itd.

Batushka: Litourgiya (2015) http://witchinghourproductions.bandcamp.com/album/litourgiya

Bio-Cancer: Tormenting The Innocent (2015)

http://bio-cancer.bandcamp.com/album/2015-tormenting-the-innocent

Marduk: Frontschwein (2015) http://www.youtube.com/watch?v=0yPOqlrCl1I

Dormant Ordeal: It Rains, It pours (2013)

http://dormantordeal.bandcamp.com/album/it-rains-it-pours

Dying Out Flame: Shiva Rudrastakam (2014) http://xtreemmusic.bandcamp.com/album/shiva-rudrastakam

Ikuinen Kaamos: Fall Of Icons (2010)

http://ikuinen-kaamos.bandcamp.com/album/fall-of-icons

Katechon: Coronation (2015) http://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/coronation

Nervecide: Impermanence (2013)

http://nervecide.bandcamp.com/

Schammasch: Triangle (2016) http://schammasch.bandcamp.com/album/triangle

Sorin: New Heights (2013)

http://sorinmusic.bandcamp.com/album/new-heights-ep

Vektor: Terminal Redux (2016) http://www.youtube.com/watch?v=-4e5Jw9T5Zk

Astaroth: Violent Soundtrack Martyrium (1999)

http://www.youtube.com/watch?v=9FjjqeSLzg0

Master of Genocide: Total Birth Control (2013) http://www.youtube.com/watch?v=h9fZV-3lM-A

metal fanzin //broj 4, 2016



Urednik izdanja/recenzent: Andrej RomićTehnicki urednik/dizajn: Desya LovorovSaradnici:Jovan Ađančić (str. 7)

Aleksa Nedeljković

FB:

(str. 10)

www.facebook.com/nekrstfanzin

#2

Abhorrent: Intransigence (2015)

Prošla godina je bila savršenstvo što se tiče novih ili takozvanih comeback al-buma. Abhorrent, bend iz San Antonio-a, Texasa (SAD), izbacio je svoj debi album posle tačno 8 godina od prvog demo snimka, ns kom su bile 3 pesme, od

kojih su se samo 2 našle na novom albumu, na žalost. Što se tiče albuma, izašao je pred kraj godine i bio sam vrlo iznenađen, jer nisam uopšte očekivao da će

ovaj bend ikad da oživi. Album mi je preporučio bend kog ću i ja vama prepo-ručiti zbog sličnog zvuka, a pričam o Spawn Of Possession! Slatki i ubitačan technical brutal death.

Takođe ako volite novije albume Suffocation-a, proverite bend pod hitno.

#3

Дом Мясника: Геноцид (2013)

Odlučio sam da posetim malo ruski underground, a da pritom ne pišem o već dobro poznatim bendovima kao sto su Abominable Putridity, Katalepsy, Abnormity...

Dom Myasnika, iliti na engleskom Butcher's House, je bend koji dolazi iz Voskresensk-a (regija Moskve) i sviraju neki dosta spor, masan i brutalan death

zvuk. Ne mogu prestati s hvaljenjem albuma Genocid, jer je stvarno odličan i preporu-čujem ga svim fanovima prethodno navedenih bendova. Ko još uvek nije od-lučio da posluša, dovoljno je da pogleda artwork ovog albuma. Sve će

vam biti jasno.

#4

Gorguts: Pleiades' Dust (2016)

Novi EP legendarnog tehnikalnog avantgarde death metal sastava. Jednog i je-dinog Gorguts-a! Ne sećam se svog prvog iskustva kad sam cuo EP jer sam zasp'o. Toliko je bio dobar da sam zasp'o. Šalu na stranu, počinje sa mirnom i

laganom atmosferom i tek kasnije počnu da udaraju oni masni duboki riffovi koji su tipični za ovaj bend. Gledajući da je EP jedna dugačka pesma, ona je

podeljena na par segmenata. Definitivno je vredelo čekati follow up albumu “Colored Sands”, vrednog čekanja, jer je istom trebalo 12 godina posle albuma “From Wisdom To Hate”. Naime, novi EP je uzeo neki drukčiji pravac što se tiče

tesktova, i čuo sam da se uključuje 'mirni i ljubazni Islam'. Vredi pročitati, barem ja tako mislim.

#5

Grave Miasma: Endless Pilgrimage (2016)

Engleski death metal je uvek bio onaj najmračniji, možda ne najbolji, ali defini-tivno najmračniji, makar zbog vremenskih prilika. Grave Miasma, legendarni blackened death metal sastav iz londona, koji je napokon izbacio novi EP,

Endless Pilgrimage za Sepulchral Voice Recs. Ovaj ultra spor i mračan bend nikad ne prestaje s brutalnošću i uvek donese

novo pakovanje sirovog zvuka na fazon bendova Cruciamentum, Dead Congre-gation, Teitanblood i još mnogih drugih! (Topla preporuka i od strane tehničkog urednika)

#6

Hostis: Hostis (2016)

Crna Gora, na žalost, i nije baš poznata po svojoj jakoj metal sceni, ali pos-lednjih godina je ista sve jača i jača, i dolaze sve bolji i kvalitetniji bendovi. Naime, Hostis, nov bend kojeg je oformirao isti mister koji je glavni u kultnom

bendu Abhoth iz Podgorice, i moram reći da je ovo stvarno teška mašinerija što se tiče benda. Debi album će vrlo uskoro izaći za Miner Records. Imao sam

priliku da čujem album i mnogo mi se sviđa vokalatura, jer je mnogo dublja nego u Abhoth (obožavam ih i dalje), već jednostavno pokazuje da se mnogo vise privežbalo za ovo izdanje, i što se tiče riffova a i vokala ujedno. Mnogo

dobar album, preporučujem svim fanovima masnog oldschool catchy death/thrash-a i klasičnog death metala na fazon Benediction-a, Pestilence-a, i

slicnih! Blek Gora talme rulz ljudi moji! ;)

#7

Ixion: To The Void (2011)

Bend potiče iz Francuske, a uopšteno vlada mišljenje da je metal scena očajna u zemlji, ali s tim se ne bih složio, jer većina ljudi ne istražuje muziku, ili ako čuje za neki bend, ili je poznat ili loš i poznat. Bend Ixion je pravi primer kako bi

trebalo da zvuči atmosferični doom metal. Sam naziv albuma govori toliko da bukvalno kad se sluša, imaš osećaj da će nešto da te zgromi. Album preporu-

čujem svim onim ljudima koji vole nabijen zvuk, ali harmonično raspoređen, vokal kao da dolazi iz dubine zemlje, što i sam naziv u ovom slučaju benda govori, kao da je Iksion završio u Tartaru (podzemni svet) i prikovan je za va-

treni točak i govori zapravo kolika je njegova patnja. To The Void sigurno nije za svakoga, ali ljudi koji vole ovakav zanr, slozice se da je ovaj album savr-

šenstvo, a što se atmosferičnosti tiče, ne može bolje. Ovaj album je najbolje slušati u tmini, doživljaj je tad potpun, ne trebaju vam nikakve droze. :)

#8

Sacramental Blood: Ternion Demonarchy (2016)

Stigla je. Posle toliko godina nestrpljivog i uznemirenog čekanja, stigla je maši-nerija - debi album srpskog kultnog death metal “apaša”* Sacramental Blood! Novi album Ternion Demonarchy nije ni mogao da izađe za bolji lejbel nego

najkvalitetniji japanski underground brutal death lejbel Ghastly Musick. Što se tiče albuma, pun je bolesnih i ubitačnih sirovih vokala, dok je sam zvuk neka

mešavina oldschool death-a s novom školom tehnikalnog i brutalnog death-a. Nesto najsavršenije što je izašlo sa ovih prostora u poslednjih par godina. Definitivno poslušajte ako volite Pesilence, Skeletal Remains, Asphyx,

Monstrosity, Gruesome, Gorguts... * modela helikoptera, toliko su robusni

#9

Within Destruction: Void (2016)

Ovaj bend je ubistvo, mašinerija, tenk svog originalnog žanra. Ovaj bend meša masnoću brutal deatha/slam-a, technical i progresiv death-a sa deathcor-om na neki bolestan i nenormalan način. Bend me podseća na neki mešavinu Visceral

Disgorge-a/Thy Art Is Murder-a i Disentomba. Slamming/Brutal deathcore je-bote! Jako dobar. Void je inače drugi album, koji je izašao u februaru ove go-

dine, a Within Destruction je sam po sebi mnogo dobro poznat slovenački bend koji je svoj debi album izbacio pre 4 godine i time DETONIRAO muzičku scenu s tim albumom, a ovaj novi samo dokazuje koliko su osvežili svoj zvuk i

još bolje ga izmasterizovali.

10

Defiant: Morbid Spiritual Illness (2015)

Još jedan biser Miner Records-a! Morbid Spiritual Illness je treći full-lenght album benda Defiant iz Hrvatske. Bend svira najcrnji death metal, koji se pri-bližava black metalu. Iskombinovani blasteat-ovi sa dubokim growl vokalima, u

momentu se brzo preseku sa atmosferom black metala i screamovima. Snaga al-buma i samog benda govori da se neće zaustaviti dok niko više na ovom svetu

ne bude živ! Preporuke za pesme "Origen" i "The Gospel of Nevah".

11

Nemesis: Vengeance (single, 2016)

Na sve strane sam pomenuo, pomenuću i tu: bez šovinizma prema bendovima koji su sastavljeni isključivo od ženskih osoba! Nemesis se pojavio na srpskoj metal sceni kao cover bend, ali sada istupa sa svojom stvarčinom, singlom

Vengeance. Mnogo ljudi je odreagovalo u stilu “kopija Arch Enemy-ja, bla bla bla, dobre ribe bla bla bla”, što je, složićete se puka ljudska sujeta i glupost,

brutalnosti i riffovanju Nemesis-a ne manjka ništa. Devojke umeju da sastave pesmu, od glave do repa, na momente prže, na momente spuštaju tempo. Ono što ih izdvaja jeste lirika, koja je, meni kao pesniku, prilično “ženska” (kako bi

Vuk Karadžić rekao), ali tematika odgovara i žanru i svrsi pesme, zašto ne bi ljudi čuli takav spoj. Iskreno, jedva čekam sledeći singl ili neki dugosvirajući

album, jer znam da neće razočarati!

N E M E S I SVENGEANCE

Abhorrent: Intransigence (2015)

http://willowtip.bandcamp.com/album/intransigence

Defiant: Morbid Spiritual Illness (2015)

http://www.youtube.com/watch?v=kE8zoXtTaLw

Дом Мясника: Геноцид (2013) http://www.youtube.com/watch?v=6XRCXON56EA

Grave Miasma: Endless Pilgrimage (2016) http://gravemiasma.bandcamp.com/album/endless-pilgrimage

Gorguts: Pleiades' Dust (2016)

http://gorguts.bandcamp.com/album/pleiades-dust

Hostis: Hostis (2016)

http://www.youtube.com/watch?v=XDqNtxxSzE0

Ixion: To The Void (2011)

http://ixion.bandcamp.com/album/to-the-void

Nemesis: Vengeance (single, 2016)

http://www.youtube.com/watch?v=us77Y6MYAZg

Sacramental Blood: Ternion Demonarchy (2016)

http://ghastlymusick.bandcamp.com/album/ternion-demonarchy

Within Destruction: Void (2016)

http://withindestruction.bandcamp.com/



Urednik izdanja/recenzent: Andrej RomićTehnicki urednik/dizajn: Desya LovorovSaradnici:

Jovan Ađančić (str. 2)

Loucy F.R. (str. 6)

FB:

Igor Živić (str. 3)

Kamen Filipov (str. 8)

Marta Leštanin (str. 7)

www.facebook.com/nekrstfanzin

#2

Age Of Agony: For The Forgotten (2016)

Predstavljam vam bend iz Mađarske koji svira švedski tip death metala, s tim što sam ja uvek skeptičan prema novim albumima, čak i starijih bendova, jer je sve nekako nabudženo i postalo je onaj klasični mejnstrim, ili još gore, već

nekih 20 godina je slučaj da je metal industrija, što iz statusa underground mu-zike i nije pohvala, ali na primer, ovaj album For The Forgotten, iako nije ništa

novo na sceni, jeste prava death metal mašina, sirovo, nabijeno i naravno od-lično, ko voli Grave, Entombed, Dismember, sigurno će i ovaj bend da mu bude taman, iskreno mislim da kad bi ovaj bend video uživo, da bi skroz pokidali.

#3

Agripnie: Aetas Cineris (2013) Post-black metal je termin koji pokriva bendove koji su se usudili da pređu granice orto-doksnog black metala, ali nekako u isto vreme i da ostanu verni osnovnom žanru, sa pri-metnom black metal osnovom, ali i elementima industrijala, progressive, electronic i post-punk elemenata. Iza ovog projekta stoji Torsten Hirsh a.k.a. The Unhold, čovek čiji je vokal definisao zvuk benda Nocte Obducta. Aetas Cineris (lat. = „doba pepela“) je čet-vrti album benda i u poređenju sa prethodna tri je dublje emocionalan, sa više doomy momenata, sa nekom čudnom i mnogo mračnijom atmosferom, koja izbija bukvalno iz svakog riffa na albumu. Muzikom dominiraju The Unholdov vokal i dve gitare. Zvuk je pun i ne dozvoljava vam da dok slušate ovaj album radite bilo šta drugo. Sigurno će vas demoni koje su Agrypnie prizvali dugo još nakon svakog preslušavanja albuma posećivati u snovima, ali i na javi. Album će vas sigurno osvojiti na prvo slušanje, ali će nastaviti da vam daje gomile žmaraca ako mu se prepustite i nastavite da ga slušate. Definitivno album za fizičko opuštanje, ali vrhunsko emotivno pražnjenje!

#4

Capharnaum: Reality Only Fantasized (1997) Ovo je jedan od mojih omiljenih technical death metal albuma ikada izdatih. Al’ ono, baš baš omiljeni. Ne 'omiljeno' kao kad nesto novo izađe, pa ono “Juhu juhu obožavam ovaj album”, a za nedelju dana se ne može čovek setiti imena. Capharnaum-ov debi album je izašao pre SKORO 20 godina, ali ipak ostaje ogroman klasik u svim našim srcima. Svrstavam ga u prvu eru same tehnikal-nosti gde jos spadaju Suffocation, Atheist i poneki Death album. Capharnaum je ekstremno potcenjen bend, imaju ogromnu količinu gruvi i melodičnih riffova, dok tehnikalnost sve to uspeva da lepo spoji. Ultra duboki growlovi, koji su više tipični za klasični death. Samo savršenstvo! Velika šteta što je ovaj bend na ivici raspadanja, tačnije ni sami ne znaju, pošto već više od 10-tak godina nisu izbacili album, jer su svi članovi zauzeti drugim projektima. Capharnaum strogo preporučujem fanovima bendova kao sto su: Illogicist; Martyr; Neuraxis.

#5

Effigy: Eugenics (2016)

Predstavljam vam debi izdanje bosanskog brutalnog tehnical death metal sa-stava Effigy posle čak 10 godina postojanja i konstantnog ubijanja na svirkama uživo. Što se tiče zemlje, bogami nije šala. Veoma je ozbiljna stvar što se ben-

dova tiče. Jeste da nema puno, ali ono što ima je najkvalitetnije što se može naći. Effigy je jedan od tih odličnih bendova, i još su tu dobro poznati Festival

Of Mutilation, ToxicDeath, Agonize. Preporučujem bend onima koji vole brutal death metal sa malčice tehnikalnosti u svom zvuku. Konkretni primeri: Suffocation, Dying Fetus, Blade Of Horus...

#6

Izveštaj sa festivala: Paliput Postoji gore u Evropi jedan period već skoro dvadeset godina svake godine, taman fizički, zimski mrak započne svoje povlačenje na drugu stranu srećne planete - dobrodošli u Tilburg na Roadburn festival andergraund metal i alt-kamenjara muzike. Utisci: Cult of Luna pregazi melankolijom lepom do mere koja istisne poslednju suzu žalosti iz čoveka, odmah u startu. Neurosis opali hardkor verziju svog tridesetogodišnjeg festivala, balade će svirati tek za dva dana. Malo treba preći do stejdža u crkvi čisto da čujemo Wardrunu kako oživljava duh paganski, ali ne pre nego što uđemo do stejdža u pivnici, gde neki ludi matori džent uzdiše neke dimove kako bi služio kao avatar demonskim muzičkim silama. Pivo, staroslovenski bogovi, pa Amen Ra oduva akustičnim iznenađenjem. Enslaved preseče mir, pa bežimo do malog stejdža na Sinistro, ali žurimo odmah nazad da opet plačemo, ali ovoga puta zbog sreće i pročišćenja na Green Carnation koji svira jednu jedinu pesmu od šezdeset i kusur minuta, ceo album. Ko još stoji na nogama sluša Black Mountain u ekstazi, ko ne, taj se drži za nešto. Nema guranja, nema šutki. Glave odobravaju.

#7

Earth: The Bees Made Honey in the Lion's Skull (2008)

The Bees Made Honey in the Lion's Skull je peti instrumentalni album benda Earth, zastupljeni su elementi post-rock-a i drone rock-a. Preporučujem fano-vima bendova poput Sleep, Uncle Acid and the Deadbeats, Stoned Jesus i Mars

Red Sky.

#8

The Ritual Aura: Promo (2016)

Novi promo dugačak 2 pesme benda The Ritual Aura nam donosi svežu dozu unikantnog i atmosferičnog tehnikalnog death metala. Pesme su pune varijacija i progresive i uspevaju da ostanu kohezivne i ne izgube se u samoj tehnikalnosti

zvuka. Sve to za samo 10 minuta! Ako niste upoznati sa žanrom, neka vam ovaj kratak promo bude most ka njemu.

Jedan prelepo napisan i urađen mini album koji definitivno zaslužuje vašu pažnju. Preporučujem fanovima Decrepit Birth, Obscure, Alterbeast.

#9

The Malice: Malevolent Creature Of Kings (2016)

Bendova koji se bave bilo kojom mitologijom nikad dosta. The Malice je samo jedan u milion od takvih kvalitetnih bendova koji imaju sjajnu muziku i odlične liričke teme za čitanje. 10/10 za artwork, a za muziku da ne pričam. More bru-

talnih riffova, duboki vokali, sve što neko ko voli Hour Of Penance, Decapitated, Nile traži! Preporučujem bend svima.

10

Imperium: Titanomachy (2016)

Danas (7. maja) je izašao novi Imperium album! Sreća, radost, sreća! :D Koliko vidim, album sadrži čak 12 novih pesama, što je odlična vest. Počinje sa nekim kratkim introm gde se jasno čuje ženski glas kako peva, i odma’ piči

druga pesma 'Castrate The Father Of The Sky', ekstremni riffovi, konstantni blast beatovi, mnogo brz, tehnikalan i ubitačan britanski death metal. Grčka

mitologija i death metal jako dobro idu jedno uz drugo, posle ovog albuma valja pogledat' neki kvalitetan film. :P Ovaj bend preporučujem svima koji vole kon-stantno ubijanje na albumu od početka do kraja, ko voli ekstremne riffove,

brzinu, snagu i jačinu, obožavaće ovaj album isto kao što i ja!

11

Judas Priest: Turbo (1986)

Jedan istinski blast from the past! Halforda i ekipu su nakon ovog albuma još više zamrzeli “istinski” ljubitelji metala zbog korišćenja synth-gitara, što su ura-dili i Iron Maiden sa “Somewhere in Time”, iste godine, pa im niko ništa nije

zamerio. Uostalom, da nije bilo Judas Priesta, kitu bi slušali, a ne thrash, speed, death podžanrove – istorijski provereno. Optuženi su i za koketiranje sa

glam metalom, koji je sve više uzimao maha tih godina, iako ja te dotične ele-mente nisam nikad čuo. Turbo i nije neki popularni album, ali se meni dopada riffovanje, Robova jebena gay glaščina, uopšte ta new-wave/synthpoperska

energija albuma, kao i numere “Reckless” i “Turbo Lover” koje homofobima i dan-danas posle 30 godina ježe dlake svud po telu. Nemojte biti pederi i

poslušajte ovaj kult od albuma.

Age Of Agony: For The Forgotten (2016)

http://www.youtube.com/watch?v=5kFztTcsdf4

Agripnie: Aetas Cineris (2013)

http://www.youtube.com/watch?v=1HJssCSxJKo

Capharnaum: Reality Only Fantasized (1997) http://www.youtube.com/watch?v=tSt3cNGrxfo

Effigy: Eugenics (2016) http://effigydeathmetal.bandcamp.com/

Imperium: Titanomachy (2016)

http://imperiumdeathmetal.bandcamp.com/album/titanomachy

Judas Priest: Turbo (1986)

http://www.youtube.com/watch?v=JhY9GOhFwN4

The Malice: Malevolent Creature Of Kings (2016)

http://themalicelegions.bandcamp.com/album/malevolent-creature-of-kings

The Ritual Aura: Promo (2016)

http://theritualaura.bandcamp.com/track/i-am-no-longer-i

Earth: The Bees Made Honey in the Lion's Skull (2008)

http://earthsl.bandcamp.com/album/the-bees-made-honey-in-the-lions-skull

NEKRST // metal fanzinFanzin o metal muzici, sanaglaskom na death-, blackpodžanrove


Urednik izdanja/recenzent: Andrej RomićTehnicki urednik/dizajn: Desya Lovorov


#2

+ Abyssal: Antikatastaseis (2015)

Taman, hladovit i atmosferičan album koji pruža mrkli mrak na dušu posle slu-šanja istog. Sam artwork stvara neki hladan i negativan vrtlog koji savršeno opi-suje kakav je ovo zapravo album. Naime, Abyssal je jedan legendarni bend u

samom muzičkom podzemlju, naročito kad je reč o veoma apsurdnim i op-skurnim bendovima. Sa svojim sviralačkim stilom ovog sirovog, masnog

death/doom zvuka, koji je malčice pomešan sa blackom, definitivno će se i zadnja sveća ugasiti, a svetlost na kraju tunela urušiti. Moram da priznam da sam oduševljen prošlogodišnjim albumom, isto kao što sam bio prethodnom iz

2013. godine, pod nazivom “Novit Enim Dominus Qui Sunt Eius”, u prevodu “Gospod zna one koji su njegovi”. STROGO preporučujem fanovima sledećih

bendova: Portal, Evangelist, Irkallian Oracle, Desolate Shrine.

#3

+ Dendritic Arbor: Romantic Love (2015)

Koliko je ovo odličan bend. Momci definitivno nemaju nikakve granice što se muzikalnosti tiče, a iako imaju, sve su već srušene odavno. Ovo što sviraju se čak ne može ni nazvati muzikom! (Ali, zato je predobro). Definisao bih im žanr

kao neku mešavinu black metala, grindcore-a, i same BUKE. Podsećaju me na Anaal Nathrakh, Imperial Triumphant i Fukpig!

#4

+ Perihelion Ship: A Rare Thunderstorm In Spring (2016)

Za neke stvari treba imati strpljenja. Baš kao što je i ovaj bend osnovan 2013. godine, a tek ove godine su izbacili svoj debi full length album koji su nazvali A Rare Thunderstorm In Spring! Savršen artwork, fantastične, opuštajuće i la-

gane melodije, dok tu i tamo upadne neki grub, ali ipak premoćan growl. Po-nekad upadne neka lagana ambijentalna atmosfera, dok sam žanr je neka defi-

nicija progresivnog metala, ali ipak malo čvršćeg, nazovimo ga ekstremnog pro-gresivnog metala, kao što su Opeth, Ne Obliviscaris... A to čini ovaj bend još sa-vršenijim, sva ta eksperimentalnost ovog žanra, gde pokušavaju da daju jednu

veoma jasnu poruku kako granice ne postoje. Koristili su čak i crkvene orgulje da bi dočarali onaj stari oldschool rok iz ‘70-tih. Predivno.

#5

+ The Coldest Silence: Hyperborean (2016)

Projekat jednog mog druga iz Ujedinjenog Kraljevstva. Mogao bih nazvati lika audofilom iliti nekoga ko obožava da eksperimentiše i kreira nove stvari, ili mu je to jednostavno hobi. Ovo je možda njegov milioniti projekat nazvan The

Coldest Silence, skroz spontano napravljen, iz šale, da bi na kraju ispala oz-biljna stvar. Ovaj projekat je drone/ambient orijentisan. Debi album je izbačen

pre par nedelja za underground izdavačku kuću Blackened Death Records. Nije nešto što često slušam, ali mi je postao favorit pored bendova kao sto su Sunn O)), Earth i slični. Preporučujem ljudima koji vole da se opuste uz neku laganu

muziku, ili eventualno za meditaciju.

#6

+ Apparatus: Apparatus (2015)

All hail Cthulhu! Apparatus je bend koji mnogo ozbiljno shvata H.P. Lavkrafta, i boga mi, niko ih ne krivi za to. Smatram mnogo originalnim pravac kojim ovaj bend praši. Mnogo mistične teme u lirici, i imena pesama su kompletno vezana

za Lavkraftove priče. Muzika takođe prati te niti, a mogla bi se opisati kao neki eksperimentalni death/black koji mnogo vuče muzički, i što se riffova tiče na

Deathspell Omega, a vokalno više na Heaving Earth, Mitochondrion, Abyssal, Portal, Dodecahedron, Imperial Triumphant... * preporuka i od strane tehničkog urednika

#7

+ Perturbator: The Uncanny Valley (2016)

Nisam fan elektronske muzike, ali sam napravio izuzetak i poslušao novi Perturbator album, koji je nedavno izbačen za finsku izdavačku kuću Blood Music, nazvan The Uncanny Valley. Mnogo prijatan omot albuma, prijatna

mjuza. Istu bih mogao opisati kao ambijentalnu, a ponekad avant garde i vrlo mračna elektronska muzika iz sredine osamdesetih. Iznenadićete se što ću ovo

reći, ali obožavam ovaj album, i dao bih mu jednu jaku desetku. Preporučujem ovo svim ljubiteljima muzike generalno, pa čak i metalcima, ali evo da budem jasniji, bend po zvuku mnogo liči na Gost, i na Uncle Acid And The Deadbeats.

#8

+ Beyond Terror Beyond Grace: Nadir (2012)

Ako je iko od vas bio upoznat s ovim bendom pre par godina, rekao bi da je ovo bio jedan sasvim prosečno ubitačan grindcore sastav iz Sidneja, Australije, i nikad, ali nikad mi ne bi palo na pamet da će neko ko oformira bend i prva 2

albuma mu budu grindcore, da pritom kasnije pređu na nešto ne toliko agre-sivno kao prethodni žanr. Naime, Beyond Terror Beyond Grace, bend čiji je

status aktivnosti trenutno i, nažalost, nepoznat. Prvih par godina svojih aktiv-nosti su svirali surov grind s mešavinom death metala (negde do 2009. godine), a pritom kasnije prešli na avant garde black metal. Prijatno sam iznenađen kad

sam poslušao “Extinction|Salvation” (grind era), a odmah posle toga “Our Ashes Built Mountains” (nova era). Definitivno preporučujem fanovima Rotten Sound,

Nasum, Deathspell Omega, Ulceratea, Altar Of Plagues. Takođe bacite pogled na lejbel za koji je ovaj bend potpisan, WIllowtip Records. Sve što je na njihovom rosteru je zlato.

#9

+ Chthe'ilist: Le Dernier Crepuscule (2016)

Zapao mi je za oko, al' bogami i uvo, ovaj bend kad sam ga ranije ove godine video na privatnom profilu Phillipe Boucher-a, inače poznatog bubnjara iz mon-trealskog Progressive/technical death sastava Beyond Creation. Rekao je da je

ovo njegov tajni side-projekat s vrlo mističnim imenom Chthe'ilist, i da će vrlo uskoro izbaciti debi album. Delovalo mi je zanimljivo baš zbog tog mračnog art-

worka. Proverio sam i bio sam oduševljen kako je sama muzika bila masna, ceo album je pun takvih sporih, sludgy, low-tuned riffova i mnogo dubokih vokala koji vas odnesu u neki petnaesti univerzum. Ovakve bendove kad čujem, često

pomislim da je Lord Cthulhu na vokalima lično. Predlažem bend fanovima: Demilich, Portal, Timeghoul, Adramelech i sličnim.

10

+ Plebeian Grandstand: False Highs, True Lows (2016).

Novi album francuskog avant garde, mathcore, powerviolence i ‘ko zna čega još’ sastava!!! Pričam o legendarnom sastavu Plebeian Grandstand, koji iza sebe ima trenutno 3 full length albuma, jedan EP i 2 split albuma. Posle ČAK (:p) dve

godine čekanja, novi album False Highs, True Lows je napokon izašao. Oče-kivao sam ga možda za sledeću godinu, al’ sam se vrlo prijatno iznenadio kad je

bend najavio da rade na novom materijalu, tako rano. Album je samo ZLO. Jedna paklena i mračna bomba skupa žanrova onog najsirovijeg black metala s nekim tamo-vamo avant garde momentima, povervajolensa, math-rock i

mathcore-a! Čista perverzija!!! Preporučujem fanovima bendova kao što su Pyrrhon, Ulcerate, Mulct, Blut Aus Nord. * preporuka i od strane tehničkog urednika

11

+ Uada: Devoid Of Light (2016)

Još jedan savršeno novi bend na američkoj black metal sceni. Uada, ‘uklet’ na latinskom, formiran 2014. godine, u Oregonu. Posle dve godine napornog rada, izbacuju svoj dugoočekivani debi album, koji nazivaju Devoid Of Light. Jedno

savršeno sklopljeno i podmazano melodično black metal savršenstvo, s mnogo brutalnih screamova, riffova, ali i clean vokalima. Nešto što zaslužuje da bude u

top listi godine, a moram priznati, meni je već odavno na istoj. Za fanove: Mgła, Dissection, Batushka, Dawn, Cult Of Fire.

+ Sunn O))): Kannon (2015)

Ko kaže da metal mora samo da prži i vrišti, da dostiže vrtoglave brzine u izvo-đenju? Sunn O))) je dokaz da masivni i jednolični riffovi mogu polagano da melju u prah, a atmosfera da bude teža od tri tone zemlje (ako možete da zami-

slite to). Ovaj superiorni spoj drone-a i ekstremnog metala je ne-pre-va-zi-đen, što se mene tiče. U dogledno doba sam recenzirao njihovu kolaboraciju sa elek-

tronskim dark-ambient Skandinavcima Ulver, ali se sada solistički vraćaju na mesto zločina sa muzičkim monolitom Kannon. Neću trošiti reči, ko ih ceni, uživaće u opojnim riffovima koji beskonačno traju, sa istočnjačkom crtom u li-

ričkom, ali i vokalnom pogledu (Čihak jebe keve sa grlenim pevanjem) – dakle, idealno za pronalaženje unutrašnjeg mira za ljude koji slušaju isključivo metal,

ali i za one kojima avangarda nije strana.

12

15

+ Abhoth: Abhoth (2014)

Kad su braća Crnogorci prigrlili lavkraftovštinu, te je pretočili u brutalni death/ atmospheric metal, ne preostaje mi ništa drugo sem da ga preporučujem i dalje, iako ovaj EP ima već skoro dve godine od kako je izdat. Sastoji od svega tri nu-

mere, prisutna je izrazito mračna atmosfera, vrhunska lirika, prljavi riffovi i zajebana ritam sekcija, koji su dovoljan razlog da ga preslušate jednom

mesečno. U ovom trenutku, Abhoth je “na ledu”, a dve trećine članova deluju u bendu Hostis, koji smo pominjali u Nekrstu #4, ali se ja i dalje nadam da će se vratiti dubinama podzemlja, gde prebivaju Drevne Stvari.

15

+ Aphrodite's Child: 666 (1972)

Šta će grčko božanstvo sintesajzera i začetnik ambientala, Vangelis, među me-talcima, uz još par poznatih grčkih muzičara u bendu Aphrodite’s Child? Nije reč o biblijskoj simbolici broja 666, na koju se ovaj album, tematski, svakako os-

lanja, već u njegovom uticaju na percepciju slušalaca, nenaviknutih na ovako “ekstremne” teme i sumrak jednog grčkog benda, za koji su pretpostavljali da

svira sirtaki, a ne masni, psihodelični, progresivni art-rock, još 1972. godine, dok je i heavy metal bio u povoju. Preporučujem ceo album za intenzivno presluša-vanje, a da bi zadovoljili svoj metalski apetit, obratite pažnju na stvari “The

Battle of the Locusts” i “Do It”. Da li bi trebalo da pomenem da je i legendarni Death SS obradio numeru “The Four Horsemen”?

+ Abhoth: Abhoth (2014)

http://satanath.bandcamp.com/album/sat091-abhoth-abhoth-ep-2014

+ Abyssal: Antikatastaseis (2015)

http://abyssal-home.bandcamp.com/album/antikatastaseis

+ Aphrodite's Child: 666 (1972) http://www.youtube.com/watch?v=lE_Ki9ztuXg

+ Apparatus: Apparatus (2015) http://apparatusdeath.bandcamp.com/album/apparatus

+ Beyond Terror Beyond Grace: Nadir (2012) http://willowtip.bandcamp.com/album/nadir

+ Chthe'ilist: Le Dernier Crepuscule (2016)

http://www.youtube.com/watch?v=nwCtXQMWeUM

+ Dendritic Arbor: Romantic Love (2015) http://grimoirerecords.bandcamp.com/album/romantic-love

+ Perihelion Ship: A Rare Thunderstorm In Spring (2016)

http://perihelionship.bandcamp.com/album/a-rare-thunderstorm-in-spring

+ Perturbator: The Uncanny Valley (2016).

http://perturbator.bandcamp.com/album/the-uncanny-valley

+ Plebeian Grandstand: False Highs, True Lows (2016).

http://plebeiangrandstand.bandcamp.com/album/false-highs-true-lows

+ Sunn O))): Kannon (2015)

http://sunn.bandcamp.com/album/kannon

+ The Coldest Silence: Hyperborean (2016) http://blackeneddeath.bandcamp.com/album/hyperborean

+ Uada: Devoid Of Light (2016)

http://records.eisenton.de/album/devoid-of-light

almanah - wordpress.com · elio rigonat: egregoЯ (part i) (2016) elio rigonat, muzičar iz...

Documents