Шума - природно станиште

ШумШумaa

Шума је животна заједница разноврсног дрвећа, Шума је животна заједница разноврсног дрвећа, жбуња, зељастих биљака и животиња. жбуња, зељастих биљака и животиња.

Постоје листопадне, мешовите и четинарске шуме.

Распрострањеност шума зависи од:

рељефа

надморске висине

земљишта

водетоплоте светлости

Листопадне шуме су најраспространије код нас.

Иако се ово дрвеће разликује по изгледу својих крошња и стабала, по облику лишћа и боји коре, живот му је сличан.

Листопадне шуме успевају на плодном земљишту с доста воде, топлоте и светлости.

Лишће са овог дрвећа опада у јесен, трули и повећава плодност земљишта.

храстХраст се убраја у најраспростанија дрвећа наших крајева.Оно је велико дрво које достиже висину од 40 метара, а дебљина стабла је од 2 до 2,5 метара.Нека стабла могу да живе и 1 000 година.

Крошња му је широка, неправилна и добро разграната.

Корен му је јако развијен са централним кореном који достиже дужину до неколико метара, док му се бочно корење шири знатно у ширину.

Листови су му дебели, рецкави и несиметрични .

Плод му је жир, светлосмеђе боје, покривен голим љускама, а са петељком повезан капицом.

У листопадним шумама наших крајева најчешће расту:

буква Буква се убраја у најраспростанија дрвећа наших крајева. Расте на брдским и планинским падинама.

Оно је велико дрво које достиже висину од 40 метара, а дебљибу стабла је око 1 метара.

Крошња му је широка, заобљена и добро разграната.

Корен му је јако развијен и иде и у дубину и у ширину.

Кора му је сива,глатка и танка.

Лист му је елипстаст, дуг 8 cm , руб листа му је валовит и длакав.

Плод јој је дуг и вретенаст.

брезаБреза је мање распросрањенија од храста и букве код нас.

Бреза је живописно витко дрво с белом кором и витким, танким гранчицама, прави је украс светлих шума. Високо је до 3 m , пречник стабла му је до 60 cm .

Листови су голи на дугим петељкама,тругласто јајаст, при основи широко клинасти, на врху зашиљени, по ободу двоструко тестерасти.

јавор јасен

Мешовите шуме се састоје од

лисопадног и четинарског

дрвећа

Четинарске шуме најчешће расту у вишим планинским крајевима.

Најпознатији четинари су:

БОР ЈЕЛА ЧЕМПЕРС

ОМОРИКАСМРЕКА

КЛЕКА

У шумама које су добро светле и топле постоје услови за раст и развој разноврсних жбунова, а и зељастих биљака као што су разне врсте трава, папрати, коприва и печурака .

Дрвеће, жбуње и зељасте биљке у шумама обезбеђују довољно хране и склоништа за разне животиње.

У шумама, у влажној земљи и на трави живе разне врсте инсеката, глиста, пужева, гуштера, змије, жабе и мишева.

Гране жбунова посећују разни инсекти и ситније птице: врапци и славуји.

Жбуње ствара заклон за неке ситније шумске животиње као што су зец, јеж, корњача, јазавац и многе друге ситније животиње.

Поред ситнојих животиња заклон у жбуњу траже и крупније животиње : медвед, вук, лисица, дивља свиња, срна и јелен.

Крошње високог дрвећа, поред инсеката, настањују и птице: детлић, кукавица и сова.

У шупљинама високог дрвећа веверица гради своје склониште.

На највишим гранама дрвећа гнезда праве птице грабљивице као што су:орао, јастреб, тетреб, кобац и соко.

1. Шта је шума?

Шума је животна заједница разноврсног дрвећа, жбуња, зељастих биљака и животиња.

2. Наведи услове који су необходни за раст и развој дрвећа?

Рељефа, земљишта, надморске висине, топлоте, воде и топлоте

3. Како смо поделили шуме?

четинарскелистопадне мешовите

4. Од чега зависи распрострањеност шума?

САСТАВ ЗЕМЉИШТА, ВЛАЖНОСТ, УТИЦАЈ СВЕТЛОСТИ, УТИЦАЈ ТОПЛОТЕ

5. Где успевају листопадне шуме?

Листопадне шуме успевају на плодном земљишту с доста воде, топлоте и светлости.

6. По чему се међусобно разликују листопадне шуме?

Разликује се по изгледу својих крошња и стабала, по облику лишћа и боји коре.

7. Које дрвеће се убраја у листопадну шуму?

ХРАСТ, БУКВА, БРЕЗА, ЈАСЕН, ЈАВОР и др.

8.Од којег дрвећа је састављена мешовита шума?

Лисопадног и четинарског дрвећа.

9. Које дрвеће се убраја у четинарске шуму?

БОР, ЈЕЛА, ЧЕМПРЕС, СМРЕКА, ОМОРИКА, КЛЕКА

10. Које зељасте биљке могу да се пронађу у шуми?

У шуми могу да се пронађу разне врсте трава, папрати, коприва и печураке.

11.Шта жбуње и зељасто биље обезбеђује животињама?

Оно обезбеђује довољно хране и склоништа шумским животињама.

12. Које животиње живе на шумском влажном земљишту?

На шумском влажном земљишту живе разне врсте инсеката, глиста, пужева, гуштера, змије, жабе и мишева.

13. Ко настањује грање жбунова?

Гране жбунова настањују се разни инсекти и ситније птице: врапци и славуји.

14. Које су то ситне животиње шума?

Ситније шумске животиње су зец, јеж, корњача, јазавац и др.

15. Које су то крупније шумске животиње?

Крупније шумске животиње сумедвед, вук, лисица, дивља свиња, срна и јелен.

16. Које птице настањују шуме?

То су детлић, кукавица и сова.

17. Ко гради склониште у шупљини дрвећа?

У шупљинама високог дрвећа веверица гради своје склониште.

18. Ко прави гнезда на највишим гранама дрвећа?

Гнезда праве орао, јастреб, тетреб, кобац и соко.