18. jul 2014

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 18. JUL 2014. GODINE

Lazarijani

Iz porodi~nihalbuma

strane 10. i 11.

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

BROJ 27 CENA 30 DIN.

Investitor „Helion” ~eka iseqewe stanara u Ulici Dragoslava Boji}a strana 7.

Rukometa{Miroslav Tomi}evi}

JO[JEDNABRONZA

strana 29.

Ogwen Perovanovi}spasio sina i oca iz Morave

HEROJ SERA\A,HEROJ SEI POSTAJE

strana 9.

Dr Svetomiru Stamenkovi}u strana 13.

NAGRADA„VIDOVDAN”

Na posledwem zasedawu SG strane 4. i 5.

WEGO[EVA „SKINUTA”SA DNEVNOG REDA

SUBVENCIJEZA 115POQO-PRIVREDNIKA

JO[ MALO SUNCA,KI[E I VETRA...

SVE VI[EREZERVACIJA SVE VI[EREZERVACIJA

U susret 54. Draga~evskom saboru truba~a Nadstre{ice na autobuskim stajali{tima dokraja godine strana 21.strana 24.

strane 3.

^A^ANISAJERMENSKEVISORAVNI

@ENE U KULTURII UMETNOSTI

strana 19.

HUMANOST JA^A ODPRAVNIH NORMI

2 PETAK 18. JUL 2014. GODINEMARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Od 175 poqopri-vrednih proizvo-|a~a koji su konku-

risali za dodelu podsti-cajnih sredstava iz buxetaGrada, subvencije u ukup-nom iznosu od 18 milionadinara, dobilo je 115 ov-da{wih nosilaca regi-strovanih poqoprivred-nih gazdinstava, koji supro{log petka potpisaliugovore o ovom vidu bes-povratne nov~ane pomo}i.Novac iz gradske kase, na-mewen je, pored ostalog, zapoboq{awe rasnog sasta-va u sto~arstvu i nabavkupriplodnih krava i tela-di, za kupovinu sadnica,sistema za navodwavawe,zanavqawe opreme i meha-nizacije, podsetio je Ti-homir \urovi}, predsed-nik komisije za raspodelubuxetskih para. Naglasioje da su raspisivawe kon-kursa i raspodela sredsta-va kasnili, ne samo zbogpoplava, ve} i zbog detaq-nog i odgovornog rada ko-misije, koja je izlazila nateren, da bi sagledala st-varno stawe i na startueliminisala pojedince,~iji su zahtevi bili nere-alni i o~igledne namereda nenamenski iskoristesredstva iz buxeta Grada.On je upozorio da potpi-sivawem ugovora nije pre-stala kontrola zakonitogtro{ewa subvencija, po-sebno kada je re~ o licimakoja su ih dobila za nabav-ku priplodnog materijalai `enskih teladi, koja mo-raju ostati u vlasni{tvuovih proizvo|a~a do ose-mewavawa, odnosno pri-plodne junice do teqewa.

- S obzirom na to da jebilo dovoqno sredstavana ovoj buxetskoj pozici-ji, odlu~eno je da Grad sveinvesticije subvencioni-{e 50 odsto, odnosno od20.000 dinara do maksi-malnih 4.000 evra, iako jeodlukom predvi|eno dapodsticaji iznose od 30 do50 odsto od vrednosti kojesu poqoprivrednici ulo-`ili. Oni su najvi{e bi-li zainteresovani za na-bavku priplodnog materi-jala, podizawe mini hlad-wa~a i akumulacija, si-

stema za navodwavawe, ku-povinu novih ma{ina iopreme, me|u kojima i de-setak traktora, ~ijim vla-snicima je Grad izdvojiosubvencije po 4.000 evra.

\urovi} napomiwe dapoqoprivrednici koji supro{le i pretpro{le go-dine koristili buxetskinovac, prvenstveno za na-bavku semenske p{enice,ove godine nisu imalipravo na podsticaje. Po-{to je re~ o mawim izno-sima, najverovatnije }ebiti promewena skup-{tinska odluka i omogu-}eno tim proizvo|a~imada konkuri{u i sredstvadobiju u “drugom krugu”, useptembru, kada }e biti

raspodeqeno jo{ oko ~e-tiri miliona dinara.

U ime gradskog ruko-vodstva, Saveta, Odboraza poqoprivredu i GU zalokalni ekonomski razvoj,poqoprivrednike koji supotpisali ugovore o sub-vencijama pozdravio jegradona~elnik VojislavIli}, po`elev{i im da,zahvaquju}i dobijenomnovcu, olak{aju svoj po-sao i pove}aju prihode.Podsetio je da je, uprkosograni~enim buxetskimsredstvima, nastavqenapraksa dodele subvencija,zapo~eta 2003. godine, i dase iz godine u godinu izda-ci za te namene uve}avaju:

- Ova godina je po~ela

veoma te{ko. Zadesio nasje poplavni talas koji jezahvatio skoro 2.000 hek-tara najplodnijih orani-ca, od koga je direktna{teta procewena na oko488 miliona dinara. Osimtoga, pojedina sela pogo-dio je i grad, koji je na oko300 hektara wiva i vo}wa-ka pri~inio {tetu ve}uod 60 miliona dinara. Iz-ve{taj o posledicama i{teti od elementarnih ne-pogoda uputili smo VladiSrbije i o~ekujemo da re-sorna ministarstva po-mognu o{te}enim i ugro-`enim poqoprivrednimproizvo|a~ima.

I Grad }e ulo`itimaksimalne napore da po-

mogne ratarima, obe}ao jeIli} i podsetio da su od-lukom o naplati poreza za2014. godinu svi poqopri-vredni proizvo|a~i oslo-bo|eni obaveze pla}awaporeza na zemqi{te i {u-me.

Raspoloìvim buxet-skim sredstvima “podrà-ni” su svi proizvo|a~ikoji su ove godine ve} in-vestirali u proizvodwu,obratio se poqoprivred-nicima Vladimir Grujo-vi}, na~elnik Gradskeuprave za lokalni ekonom-ski razvoj, i najavio da }eu septembru subvencije bi-ti obezbe|ene i za sve onekoji su vredno radili iovih meseci tako|e uloì-

li sopstvena sredstva upro{irewe proizvodwe,nabavku opreme i one kojisu prethodnih godina do-bili mawe sume za semen-sku p{enicu.

- Baviti se poqopri-vredom je plemeniti po-sao, jer nema ni~eg pleme-nitijeg od proizvodwehrane, bez koje se ne mo`e.Sa druge strane, to je jakomukotrpan posao koji zah-teva veliku hrabrost i is-trajnost - ~estitala je po-qoprivrednicima koji sudobili podsticajna sred-stva i Svetlana Pauno-vi}, ~lan GV resorno za-du`ena za poqoprivredu,a dr Drago Milo{evi},predsednik Saveta za po-

qoprivredu, izrazio za-dovoqstvo {to je ~ak 115proizvo|a~a dobilo bu-xetska sredstva:

- Savet za poqoprivre-du se zala`e da, u skladu saraspolo`ivim buxetom,bude izdvojeno maksimal-no sredstava, ne samo zaove, ve} i brojne druge vi-

dove podsticaja i da onadaju najboqe efekte. Wi-hov krajwi ciq treba dabude postizawe {to ve}ihprinosa i boqeg kvalite-ta plodova, koji }e imatipro|u na doma}em i ino-stranom tr`i{tu.

PODSTICAJNA SREDSTVA IZ BUXETA GRADA DOBILO 115 POQOPRIVREDNIH PROIZVO\A^A

Poznati povrtar iz Trbu{ana Zoran Bori-{i} ima 35 plastenika na prostoru od polahektara, u kojima gaji povr}e. Po{to je i sinodlu~io da se bavi poqoprivredom, planiraoje da pro{iri i osavremeni proizovdwu:

- Prvi put sam dobio podsticajna sredstvaod Grada, u iznosu od 150.000 dinara. Tim nov-cem }u nabaviti novu foliju, pro{iriti pla-stenike, obezbediti opremu za provetravawe...Sredstva su bespovratna i izuzetno su zna~ajnaseqacima, kojima je svaki dinar vredan, poseb-no ove godine, kada su nas zadesili poplave,grad i druge nepogode.

Za traktor koga je platio 9.600 evra, IvanJovanovi} iz Atenice dobi}e subvencije od oko4.000 evra. Wegovo doma}instvo poseduje vo}-wak od 11 hektara, u kome gaji jabuku i proiz-vodi i kupus na parcelama od oko tri hektara:“Novi traktor }e mi mnogo zna~iti, jer }u pod-mladiti mehanizaciju i vozni park od ~etiritraktora, koji su stari od 20 do 30 godina.”

POMO] ZA „PODMLA\IVAWE” MEHANIZACIJE

ZA VE]E PRINOSE I BOQI KVALITET RODA

4 PETAK 18. JUL 2014. GODINEPOLITIKA

U nastavku 34. zase-dawa SG, odbornicisu razmatrali i ve-}inom glasova usvo-jili {est ta~akadnevnog reda. Pred-log odluke o priba-vqawu u javnu svo-jinu gra|evinskogzemqi{ta radi iz-gradwe produ`etkaWego{eve ulice naQubi} keju skinutje sa dnevnog redasednice nakon dvo-~asovne rasprave.

MR^AJEVA^KI PESNI^KI SUSRETIU KALENDARU STALNIH MANIFESTACIJA

Na po~etku skup-{tinskog zasedawa,odbornici su raz-

matrali i ve}inom glasovausvojili predlog izmena idopuna odluke o manifesta-cijama u oblasti kulture odzna~aja za Grad. O nacrtuodluke o ustanovqewu kwi-èvne manifestacije “Mr-~ajeva~ki pesni~ki susre-ti”, govorila je Nade`daVuksanovi}, na~elnikGradske uprave za dru{tve-ne delatnosti. Ona je ista-kla da “Mr~ajeva~ki pe-sni~ki susreti”, koji se or-ganizuju ve} 15 godina, pod-sti~u kulturno i umetni~-ko stvarala{tvo i dopri-nose o~uvawu kulturnog iistorijskog nasle|a ~a~an-skog kraja. Organizatorimanifestacije su Udruèwekwièvnika Srbije, Kwi-èvno dru{tvo “Mr~ajev-ci” i Mesna zajednica Mr-~ajevci. Inicijativu da se“Mr~ajeva~ki pesni~ki su-sreti” proglase za manife-staciju od gradskog zna~ajapokrenulo je Kwièvnodru{tvo “Mr~ajevci”. Ka-ko je re~eno u obrazloèwu,usvajawem ove odluke Grad}e postati suorganizatorove me|unarodne kulturnemanifestacije.

Lazo ^ikiriz (NS -DSS) je podr`ao ovakvuinicijativu, jer su “Mr~a-jeva~ki pesni~ki susreti”davno prerasli lokalneokvire i sugerisao da biubudu}e trebalo obezbeditii dopunska sredstva za or-

ganizovawe te manifesta-cije, jer su dosada{wa bilaveoma skromna.

Stojan Markovi} je oce-nio da ovim predlogom ne-ko ima nameru da sahrani“Disovo prole}e”, jer se po-red wega stvara jo{ jednaparalelna pesni~ka mani-festacija i isto rangira.

- Ove godine smo bilisvedoci da nije bilo do-voqno para da se iz grad-skog buxeta finansira “Di-sovo prole}e”, a sada imamopredlog za novi buxetskitro{ak, kako bi se finan-sirala jedna sli~na mani-festacija, koja ima u najve-}em delu gotovo identi~anprogramski sadr`aj. Ne `e-lim da me neko pogre{noshvati, nemam ni{ta pro-tiv pesnika i to je jedna le-pa manifestacija, ali je nebi trebalo stavqati u rang“Disovog prole}a” - rekaoje Markovi}.

Bo{ko Obradovi} (Dve-ri Srpske) je izneo mi{qe-we da nije mudro voditi ta-kvu kulturnu politiku nanovou Grada, koja }e forsi-rati paralelno dve pro-

gramski sli~ne manifesta-cije.

- Ako se posmatra pro-gramski sadr`aj, “Disovo

prole}e” i “Mr~ajeva~kipesni~ki susreti” imaju do-sta podudarnih aktivnosti,po~ev od nagrada, pa do do-vo|ewa pesnika iz sveta.Postavqa se pitawe da lisu nam potrebne dve pesni~-ke manifestacije od grad-skog interesa i da li buxet-ski mo`emo da ih isprati-mo i podjednako ispo{tuje-mo, ako su u istom rangu -rekao je Obradovi}, dodaju-}i da odborni~ka grupaDveri ima stav da je pred-log isuvi{e ishitren i dase nedovoqno uradilo nauporednoj analizi ove dvemanifestacije, da bi se ova-kva odluka donela. Su{tin-sko pitawe je kako “Mr~aje-va~ki pesni~ki susreti”mogu da se razlikuju od “Di-sovog prole}a”, kako biimali tu te`inu da postanumanifestacija od interesaza Grad, zakqu~io je Obra-dovi}.

Nade`da Vuksanovi} jeistakla da se dono{ewemove odluke “Mr~ajeva~kipesni~ki susreti” ne svr-stavaju u isti rang sa “Di-sovim prole}em, koje je odizuzetnog zna~aja za Grad,ve} se oni ustanovqavajukao zajedni~ka, me|unarod-na manifestacija, u kojoj sekao suorganizator pojavqu-je i lokalna samouprava.

Sredstva za realizaciju ma-nifestacije }e biti oprede-qena iz gradskog buxeta, uokviru onih koja se dodequ-ju udruèwima za realiza-ciju programa u oblastikulture. Dodala je, tako|e,da ova mr~ajeva~ka pesni~-ka smotra nesumwivo imatradiciju i da je Grad do sa-da podràvao weno odrà-vawe, a odbornici bi tre-balo da se izjasne o predlo-gu. Ina~e, “Mr~ajeva~ki pe-sni~ki susreti” su nastaliu okriqu “Beogradskih me-|unarodnih susreta pisa-ca”, koji imaju poluvekovnutradiciju.

IZMENE PROGRAMA“PARKING SERVISA”

Na sednici su razmatra-ne i ve}inom odborni~kihglasova usvojene izmene idopune programa poslova-wa JKP “Parking servis”za 2014. godinu. Kako je is-takao direktor tog preduze-}a Zoran Blagojevi}, do iz-mena je do{lo zbog novihzakonskih propisa i ured-bi. Da bi anga`ovao radni-ke na privremenim i povre-menim poslovima, “Par-king servis” je morao da sa-~eka dono{ewe uredbe Vla-de Republike Srbije, {to je

zahtevalo izmene i dopuneprograma poslovawa. Istaovakva procedura bi}e po-novqena jo{ jednom u ovojgodini i to iz istog razlo-ga. Blagojevi} je istakao dase sredstva koja ubira ovojavno preduze}e upla}ujukao taksa u gradski buxet,odakle se kroz subvencijevra}aju za finansirawewihovog redovnog poslova-wa. S obzirom na to da jeiznos subvencije ograni-~en, poslovodstvo firme jeodlu~ilo da nedostatakneophodnog novca za ispla-tu zarada angaòvanih rad-nika na privremenim i po-vremenim poslovima nado-mesti umawewem sredstavapredvi|enih za investicijei pove}awem sopstvenihprihoda. Planirano je da“Parking servis” ovu po-slovnu godinu zavr{i sadobiti od 8,3 miliona di-nara, a ta sredstva }e bitiiskori{}ena za pove}awekapitala preduze}a. Na pi-tawe opozicionih odbor-nika da li }e angaòvaniinkasanti dobiti stalnozaposlewe, Blagojevi} je od-govorio da }e uvo|ewe mo-dernijeg sistema naplateparkinga sigurno smawitipotrebu za angaòvawem to-likog broja privremenihradnika, ali }e neki od wih

SA 34. SEDNICE GR

PRIORITET ILNASTAVAK IZGRADW

Koordinator Miroslav Mitrovi} podneo je iz-ve{taj o radu Kancelarije za romska pitawa, u komeje istakao da je u proteklih {est godina, zahvaquju-}i sredstvima stranih donatora, lokalne samoupra-ve i dr`ave, realizovano vi{e zna~ajnih projekata,me|u kojima su “Budi mi drug, o~isti mi krug”, izra-da sanitarnog objekta u MZ “Sveti Sava”, rekon-strukcija vodovodne i kanalizacione mre`e u MZ“Sajmi{te” i adaptacija stana u MZ “Park”. Kako jeistaknuto u izve{taju, svi navedeni projekti reali-zovani su dok je na ~elu tima stajao Vlaisav Papi},a nakon toga je promewen predsednik radne grupe zasprovo|ewe akcionih planova.

Mitrovi} je u svom izlagawu istakao da je Udru-èwe Roma “Bibija}e âve” vi{e puta konkurisalokao nevladina organizacija za sredstva za realiza-ciju dopunske nastave za u~enike, ali je stalno odbi-jano “uz obrazloèwe da to pravno nije mogu}e, bezobzira {to su se pozivali na akcione planove”.

Mitrovi} je kao najve}i propust naveo to {to za{est godina u buxetu Grada nisu obezbe|ena sredstvaza romske projekte, iako Lokalni akcioni planpredvi|a postojawe posebne buxetske linije. To jepredstavqalo veliku prepreku za dobijawe donator-skih sredstava, jer humanitarne organizacije, u ve-}ini slu~ajeva, tra`e da se ispo{tuje taj uslov.

Na konstataciju pojedinih odbornika da bi rom-ska udru`ewa trebalo da se ujedine i da bi u tom slu-~aju lokalna zajednica mogla lak{e da prepoznaprioritete u re{avawu problema, Mitrovi} je re-kao da su Romi, ma gde `iveli, oduvek lako prihva-tali obi~aje ve}inskog naroda, pa je tako i u wiho-vom slu~aju - “o slozi su u~ili od svojih kom{ija”.

SLO@NI KAO KOM[IJE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 5POLITIKA

svakako ostati na rad-nim mestima. On je dodao daje ciq preduze}a da poste-peno {iri delatnost, {to}e omogu}iti da u ovompreduze}u radi ve}i brojqudi, {to i jeste u interesugra|ana â~ka. Na zamerkuda }e se uvo|ewem SMS-a,kao novog sistema naplate,i u â~ku uneti samo haos uovoj oblasti kao i u Beogra-du, direktor je odgovorioda }e za 100 parking mestabiti zaduèn jedan kontro-lor, koji }e za razliku odbeogradskih imati sasvimdovoqno vremena da profe-sionalno obavi posao.

Odbornici SG su ve}i-nom glasova dali sagla-snost i na odluku o izmenistatuta JKP “Moravac”Mr~ajevci.

“WEGO[EVA” SKINUTA SA DNEVNOG REDA

@estoka rasprava razvi-la se povodom predloga od-luke o pribavqawu u javnusvojinu gra|evinskog ze-mqi{ta na katastarskimparcelama br. 3076/10 i3077/3, povr{ine 350 i 530metara kvadratnih, radi iz-rade komunalne infra-strukture, odnosno produ-ètka izgradwe dela Wego-{eve ulice. Na katastar-skoj parceli br. 3076/10 naQubi} keju planirana je iz-gradwa stambeno-poslovnogobjekta, dve lamele sa po{est spratova i suterenom.Vlasnik zemqi{ta na kome}e biti izgra|en objekat je“Autoâ~ak”. Kako je nave-la Mirjana Xokovi}, pred-sednik Komisije za priba-vqawe gra|evinskog zemqi-{ta za izgradwu dela Wego-{eve ulice, s obzirom na toda su za procenu vrednostizemqi{ta angaòvana dvasudska ve{taka, ekonomskei gra|evinske struke, ~ijesu se procene razlikovaleza oko milion dinara, Ko-misija im je naloìla dausaglase svoje nalaze, {tosu oni i u~inili, pa kona~-na procewena trì{navrednost nepokretnosti nakojoj }e biti izgra|ena pri-lazna saobra}ajnica iznosi3.599.000 dinara. Ina~e,vlasnik dela zemqi{ta ko-jim bi trebalo da pro|eprilazna saobra}ajnica do

budu}eg vi{espratnogstambeno- poslovnog objek-ta na Qubi} keju je Grad ^a-~ak, dok drugi pripada”Au-to^a~ku”. Izve{taj je iza-

zvao `estoku reakciju opo-zicionih odbornika, kojisu mahom izneli mi{qeweda lokalna samouprava nebi trebalo da ulazi u ovakoskupu investiciju, koja }einvestitoru doneti ogrom-nu zaradu, jer }e zemqi{tenaplatiti po veoma visokoji nerealnoj ceni.

Radisav Rackovi} (Dve-ri) je postavio pitawe dali je postojalo ne{to pre~eda se uradi u ovom gradu odove slepe ulice. Intereso-valo ga je od koga je “Auto-â~ak” kupio tu zemqu, dali od Grada ili nekog pri-vatnog lica, i da li }e ovominvesticijom Wego{evaulica biti zavr{ena, ili}e se {iriti daqe. Na kra-ju je konstatovao da bi biloboqe da se iz gradskog buxe-ta izdvoje sredstva za iz-gradwu igrali{ta za decuna potezu Matijinih liva-da, po{to tu nema sport-skih terena. OdbornikLDP-a Stojan Markovi} jerekao da se u ovom slu~ajuradi o zloupotrebi i da bipre dono{ewa ovakvih isli~nih odluka trebalo is-pitati poreklo kapitalapotencijalnih investito-ra. I Branko Lazovi} (Za-jedno za Srbiju) smatra da jevlasnik “Autoâ~ka” pri-vilegovan u odnosu na osta-le ulaga~e. Pitao je nadle-`ne u GU da li je ovo izvla-{}ivawe zemqi{ta pre po-~etka radova pravilo kojevaì za sve ulice, ili samoza “Autoâ~ak”. Aleksan-dar Tanaskovi} (Dveri) je

konstatovao da je anga`ova-we ve{taka bilo sasvimbespotrebno i da bi mnogopo{tenije bilo da su inve-stitora pitali koliko je

platio to zemqi{te pret-hodnom vlasniku, pa da se uskladu sa tim i donese od-luka o visini naknade. Onje, tako|e, zatra`io odgo-vor od na~elnika Uprave zaurbanizam i predsednikaKomisije zbog ~ega je ovainvesticija toliko va`na

za gra|ane ^a~ka. Bo{koObradovi}, {ef odborni~-ke grupe Dveri, je rekao dase o ovoj ta~ki dnevnog redane bi toliko raspravqaloda su nadle`ni u dr`avidoneli Zakon o ispitivawuporekla imovine.

Zamenik gradona~elnika^a~ka Radenko Lukovi} jenaveo da je sve ura|eno uskladu sa zakonom i da jeprojekat isplativ i dobarza Grad i gra|ane ^a~ka ida u tome nema dilemu.

Predsednik SG Veqko

Negovanovi} je rekao da onapeluje na politi~ko po-{tewe i da su oni koji da-nas napadaju Kosti}a bilideo vlasti koja je donosila

odluke protiv kojih je bioSPS.

- Mi nemamo kratko pam-}ewe. Protiv Zakona o pri-vatizaciji jedino su glasa-li poslanici SPS-a. I ta-da smo se zalagali da svakoko je zainteresovan za kupo-vinu preduze}a mora da do-

stavi dokaz o poreklu nov-ca. Ne treba nama Zakon zaispitivawe porekla imovi-ne. U ure|enim dr`avamasveta imate ure|ene poreskeuprave, koje lako razre{a-vaju {ta pripada dr`avi, a{ta privredniku. Kada jekonkretno o ovoj odlucire~, pri~u je iniciralo JP“Gradac” na osnovu planaposlovawa. S obzirom na toda se najve}i broj pitawaodnosio na to da li je daqagradwa Wego{eve priori-tet ili nije, smatram da bi

raspravi o ovoj ta~ki dnev-nog reda trebalo da prisu-stvuju predstavnik “Grad-ca” i ~lan Gradskog ve}a za-du`en za investicije. Uovoj odluci ja ne vidim ni-{ta nezakonito, niti kri-minalno, ali zbog toga {toovde nema onih koji su tre-bali da odgovore na va`napitawa - odborni~ka grupaSPS-PUPS bi}e uzdr`anaprilikom glasawa o ovojodluci - rekao je Negovano-vi}.

Odgovaraju}i na posta-vqena pitawa, na~elnikUprave za urbanizam Mi-lo{ Milosavqevi} je ista-kao da je sve {to je ura|enou okvirima zakona i daGradska uprava za urbani-zam ne izmi{qa prioritetei ne ispuwava obe}awa, ve}po zahtevima ustanova, po-jedinaca ili preduze}a do-nosi odluke.

Nada Simovi} (SNS) jerekla da je vrlo iznena|enastavom odborni~ke grupeSPS-a, pa je zatra`ila do-datne konsultacije sa koa-licionim partnerom. Tako-

|e je istakla da su sve in-formacije, koje su dobiliod pravnika, zamenika gra-dona~elnika i ~lanovaGradskog ve}a ukazale na toda je odluka o gradwi pri-lazne saobra}ajnice premaobjektima, ~iji je investi-tor Milenko Kosti}, pot-puno zakonita i korisna za

Grad. Dodala je da odbor-ni~ka grupa SNS smatra dadaleko ve}i problem pred-stavqa to {to u ^a~ku nepostoji vi{e takvih inve-stitora, koji imaju poten-cijal da grade.

Nakon polu~asovne pau-ze, predsednik SG je izve-stio odbornike da nije us-peo da stupi u kontakt sapredstavnikom JP “Gra-dac” i obezbedi wegovoprisustvo na sednici, pa jeshodno tome i predlo`io dase ova ta~ka skine sa dnev-nog reda i vrati predlaga~una izmene i eventualne do-pune, {to je i usvojeno.

DOGRADWOM VRTI]A DO UVE]AWA SME[TAJNIH KAPACITETA

Odbornici SG su razma-trali i usvojili odluku opribavqawu u javnu svojinutavanskog prostora u vrti-}u “Sunce” i wegovom pre-tvarawu u potkrovnu eta`uza poslovne namene. Adap-tacijom tavanskog prostorabi se dobilo oko 300 kva-dratnih metara prostora,~ime bi se obezbedili uslo-vi za sme{taj od 70 do 80mali{ana. Iz buxetske re-zerve Grada je izdvojeno zatu namenu 4,5 miliona di-nara, ali samo za jednu odfaza predvi|enih radova.

Gradona~elnik VojislavIli} je informisao odbor-nike da }e stru~ne slu`beposetiti sve objekte pred-{kolskih ustanova na seo-skom i gradskom podru~ju irazmotriti mogu}nosti zawihovu dogradwu ili adap-taciju, kako bi se u nared-nom periodu pro{iriliwihovi kapaciteti.

Na sednici je usvojen iizve{taj o dosada{wem ra-du Kancelarije za romskapitawa, kao i predlozi re-{ewa o imenovawu Uprav-nog i Nadzornog odboraDoma zdravqa “^a~ak” i{kolskih odbora osnovnihi sredwih {kola na terito-riji Grada. V. S.

ADSKE SKUP[TINE

I POLITIKA?E WEGO[EVE ULICE:

6 PETAK 18. JUL 2014. GODINEDRU[TVO

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN

BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

^a~ak je jedan od de-set gradova u Sr-biji u kome }e

Danski savet za izbegli-ce, u saradwi sa Komesa-rijatom za izbeglice,Kancelarijom za Kosovoi Metohiju i organizaci-jama “Bo`ur” i “SvetiSpas”, realizovati proje-kat “Unapre|ewe mogu}-nosti za povratak i rein-tegraciju interno rase-qenih lica”, koga finan-sira Evropska unija. Timpovodom pro{log petkanekolicini izbeglih iraseqenih lica, koja jeratni vihor “doneo” u ^a-~ak, a koja i posle dve de-cenije razmi{qaju o po-vratku na svoja ogwi{ta,o tim mogu}nostima, re-integraciji i pomo}i, go-vorio je Mauro Ma{oliiz nema~ke nevladine or-ganizacije “ASB” kojasprovodi informatrivnukampawu u sklopu ovogprojekta, ~ija je imple-mentacija planirana odfebruara ove, do februa-ra 2016. godine:

- Ciq informativnekampawe, koju sprovodi-mo u sklopu ovog projekta,je da informi{emo jav-nost mogu}nostima po-vratka onih qudi koji suza to zainteresovani. Pr-ogramom je predvi|enoobezbe|ewe direktne po-mo}i tim porodicama,odnosno paketa hrane isredstava za higijenu,neophodnih za {est mese-ci i najosnovnije poku}-stvo i tehnika. Wime nijepredvi|ena gradwa obje-kata, {to zna~i da bi oni

koji nameravaju da se vra-te, trebalo da imaju re{e-ne stambene probleme, sa-gra|ene ili obnovqeneku}e. Drugi ciq projektaje ja~awe povratni~kihzajednica koje se ve} nala-ze na Kosovu i Metohiji,putem finansirawa po-slovnih ideja, otvarawazadruga i pokretawa po-qoprivredne aktivnosti.

Paketi {estomese~nepomo}i odre|eni su na

osnovu standarda UN-HCR, napomiwe Ma{olii nagla{ava da grantovinameweni ekonomskomosna`ivawu povratnikaiznose 20 i vi{e hiqadaevra i da }e tu pomo} do-biti povratni~ke zajed-nice, ~ije poslovne idejebudu prihva}ene na jav-nom konkursu.

Informativna kampa-wa u 10 srpskih gradova,me|u kojima je i ^a~ak,izabran na osnovu brojaizbeglih i raseqenih li-ca i preporuke Komesari-jata za izbeglice i migra-cije, najavio je on, bi}ezavr{ena do kraja ovogmeseca.

Du{ica Leki} iz [a-qinovice, u â~ak je sak}erkom do{la 1999. go-dine iz prvog izbegli~-kog sme{taja u Kraqevu.Danas ìve u privatnojku}i u Trnavi i kaè, po-sle 15 godina bi se vrati-la na Kosovo, ukoliko bi

imala uslove za `ivot: “Una{e selo se vratilo do-sta porodica i wihovaiskustva su dobra. Menisu tamo ostali poru{eneku}e i zemqa. U kakvom sudanas stawu ne znam, jernisam imala mogu}nostida barem jednom odem, po-{to `ivim od privremenenaknade od 8.500 dinara.”

Posle pet neuspe{nih poku{aja,pro{le sedmice “@itopromet”je kona~no dobio novog vlasni-

ka. Ovo preduze}e, nad kojim je krajem2010. godine uveden ste~aj, za 50 milionadinara kupila je Mlinsko pekarska in-dustrija “Pobeda” iz Aran|elovca. Wenosniva~ je firma “Pe{tan”, koja sa oko1.200 zaposlenih va`i za jednu od naju-spe{nijih u ovom delu [umadije i najve-}eg proizvo|a~a plasti~nih cevi uEvropi. Nepunih sedam dana posle preu-zimawa ~a~anske fabrike, osnovane1951. godine, koja je prvi put privatizo-vana 2006. godine, kada ju je za 75,6 mili-ona dinara kupio crnogorski biznismenPanto Vu~urevi}, novi vlasnik je zapo-~eo remont nekih postrojewa, jer name-rava da u {to kra}em roku obnovi mli-narsku i sto~arsku proizvodwu, najavio

je Ostoja Mijailovi}, ~lan Gradskog ve-}a resorno zadu`en za privredu.

Ve}ina poverilaca prihvatila je po-nudu aran|elova~ke “Pobede”, a onauslov lokalne samouprave da zadr`i irazvija postoje}u delatnost, rekao jeMijailovi} i naglasio da }e pokreta-wem “@itoprometa” biti obezbe|enooko 60 novih radnih mesta. Sude}i premadosada{wim razgovorima, MPI izAran|elovca zainteresovana je i za ku-povinu “Sto~ara”, koji je pao pod ste~aj,kao i preostale tri firme (“Poqopro-met”, Veterinarska stanica i “Farma”iz Mr~ajevaca) koje je u ^a~ku kupio“Pantomarket”. Zbog toga je u ovom pred-uze}u, nekada najve}em izvozniku mesa,zapo~eta procena imovine, da bi blago-vremeno bila ogla{ena i wegova proda-ja. M. N.

PREDSTAVQEN PROJEKAT “UNAPRE\EWE MOGU]NOSTI ZA POVRATAK I REINTEGRACIJU INTERNO RASEQENIH LICA”

Od 1992. godine kroz â~ak je pro{lo oko 12.000izbeglih i raseqenih lica sa Kosova i Metohije, dabi posle vi{e do dve decenije izbegli~ki status “za-dràlo” 350 lica, uglavnom iz Hrvatske i Bosne, ainterno raseqenih sa KIM skoro 4.000. Preostalisu u me|uvremenu napustili â~ak i Srbiju, ili suse integrisali u lokalnu sredinu, kaè Sneàna Ra-dovanovi}, poverenik za izbegla i raseqena lica inagla{ava da u â~ku nema kolektivnih centara ida ove porodice ìve u privatnom sme{taju ili sop-stvenim ku}ama i stanovima.

- Komesarijat poma`e onoliko koliko mo`e, ta-ko da je u martu ove godine obezbedio jednokratnupomo} za 15 porodica u iznosu po 15.000 dinara.Osim toga, jo{ 15 porodica je dobilo ogrevno drvo,tako|e u vrednosti po 15 hiqada dinara.

OD 12.000 IZBEGLICA, OSTALA TRE]INA

KAKO SE VRATITI POSLE DVE DECENIJE

Povodom najavqe-nog usvajawapredloga Zakona

o radu i odluke sindika-ta da prekinu pregovorei organizuju proteste iprikupqawe potpisaprotiv dono{ewa ovogva`nog dokumenta, Po-slovodni odbor kompa-nije “Sloboda” izdao je uponedeqak saop{tewe, ukome se zala`e da se sviproblemi i nesporazumina relaciji predstavni-ci sindikata - Vlada Sr-bije, re{avaju dijalogom,a ne protestima.

- Izra`avamo razume-

vawe za borbu za pravaradnika, ali smatramo ida }e obustavom rada iizlaskom na ulice, u~i-niti jo{ teòm ve} do-voqno te{ku situaciju ukojoj se nalaze srpskaprivreda i dru{tvo, a da}e radnici ovakvim po-stupcima biti dovedeniu jo{ nezavidniji polo-àj - kaè se u saop{tewuPoslovodnog odbora naj-ve}eg ~a~anskog kolekti-va.

Rukovodstvo “Slobo-de”, kao dru{tveno odgo-vorne kompanije, smatrada bi masovni radni~ki

protesti negativno uti-cali na ukupan privred-ni razvoj i umawili{anse za ubrzani pri-vredni oporavak. Sindi-kalni protesti nemajuopravdawe, pogotovo upreduze}ima odbrambeneindustrije i kompanija-ma koje uspe{no posluju,navodi se u saop{tewuPoslovodnog odobra,uverenog da bi zastoj uproizvodwi u ovim fir-mama imao negativanuticaj na stawe ekonomi-je u ~itavoj dr`avi.

Uz napomenu da je ovosaop{tewe prosle|enopredstavnicima sindi-kata u kompaniji, Poslo-vodni odbor je dao podr-{ku Vladi Srbije u pro-cesu dono{ewa reform-skih zakona i izrazioo~ekivawa da }e sve zain-teresovane strane posti-}i saglasnost o predlo-`enom Zakonu o radu i dawegovo usvajawe ne}epratiti najavqeni ma-sovni protesti i obusta-ve rada.

SAOP[TEWE POSLOVODNOG ODBORA KOMPANIJE „SLOBODA”POVODOM NAJAVQENOG USVAJAWA ZAKONA O RADU

UMESTO PROTESTA, DIJALOG

MLINSKO PEKARSKA INDUSTRIJA “POBEDA” IZARAN\ELOVCA NOVI VLASNIK “@ITOPROMETA”

USPELA TEK [ESTA PRODAJA

Mauro Ma{oli, koordinator projekta

Bez obzira na stav Poslovodstva kompanije “Slobo-da” i sindikata pojedinih fabrika namenske indu-strije da bi, povodom najavqenog usvajawa novog Za-kona o radu i Zakona o PIO, nesporazume izme|u sin-dikata i predstavnika Republi~ke vlade trebalo re-{iti dijalogom, a ne masovnim protestima, Samo-stalni sindikat “Slobode” je na sastanku u ponede-qak odlu~io da se pridru`i protestu, odr`anom 17.jula, ispred zgrade Skup{tine Srbije. Takva odlukadoneta je zbog uverewa ve}ine ~lanova SS da su mnogeodredbe i Zakona o radu i Zakona o penzijsko inva-lidskom osigurawu protiv interesa zaposlenih.

ZAKONI PROTIV INTERESA ZAPOSLENIH

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 7GRAD

Da bi dobilo upotrebnu dozvolu ipustilo u rad savremenu benzin-sku stanicu, podignutu na lokaci-ji na kojoj se od 1974. godine na-lazila benzinska pumpa “7. jul” uUlici \or|a Toma{evi}a, inve-stitor preduze}e “Helion” morada objekat sa jedne strane “ogra-di” protivpoàrnim zidom, visi-ne dva i duìne oko 50 metara.Ukoliko postupi po nalogu nadle-`ne inspekcije, prakti~no }e za-tvoriti ulaz porodicama koje ì-ve u obli`woj zgradi, ~iji je vla-snik Grad, jer }e kamena ograda odwihovih ulaznih vrata biti uda-qena tridesetak santimetara. Neèle}i da zbog li~nih i interesafirme ugrozi bezbednost stanarai naru{i dobre kom{ijske odnosesa qudima, sa kojima, napomiwevlasnik Lazo Antonijevi}, godina-ma nije imao nikakvih problema,vi{e puta se obra}ao nadle`ni-ma, zahtevaju}i da sprovedu odlu-ku SG o ru{ewu sporne zgrade iraseqavawu tri porodice.

PROTIVPO@ARNI ZID ISPRED VRATA

Nagla{avaju}i da je izgradwa zidauslov za dobijawe upotrebne dozvole iotvarawe objekta, planirano za 26. jul, naAran|elovdan, Antonijevi} pokazuje re{e-we nadle`ne inspekcije u kome se investi-toru nala`e: “Izgraditi protivpo`arnizid minimalne visine dva metra, odgova-raju}e vatrootpornosti, na granici par-cela benzinske stanice za snabdevawe go-rivom motornih vozila “Helion” u Ulici\or|a Toma{evi}a, sa susednim stambe-nim objektom, koji se nalazi u Ulici Dra-goslava Boji}a”.

Re{ewe je izdato pre tri meseca i inve-stitor je po wemu trebalo da postupi u ro-ku od 60 dana, podse}a Antonijevi}, ali

isti~e i da zbog odugovla~ewa nadle`nihda sprovedu u delo svoju odluku, preduze}e“ne moè da privede objekat nameni naosnovu dozvola i re{ewa nadle`nih dr-àvnih organa.” Radovi na benzinskoj sta-nici zapo~eti su 4. marta, na osnovu re{e-wa o gra|evinskoj dozvoli, izdatog krajemdecembra pro{le godine i re{ewa o pro-tivpoàrnoj za{titi od 7. aprila 2014.

godine. Po{tuju}i gra|evinsku dozvolu,investitor je na KP 2588/9 u KO ^a~akizgradio benzinsku stanicu za prodaju mo-tornog goriva, prodajni i prostor za sme-{taj zaposlenog osobqa, gabarita 12, 24puta 8, 24 metara, nadstre{icu, tri ostrva,tri automata, objekat za prodaju TNG bocai tri podzemna rezervoara. Iako je ona in-vestitoru “ostavqala” rok od dve godineda zapo~ne radove, preduze}e “Helion” je u

rekordnom roku, za nepunih {est meseci,zavr{ilo posao. Nakon toga, vlasnik sesuo~io vi{e sa moralnom, nego sa pravnomdilemom, jer ne `eli da ~lanovima tri po-rodice, koje su, prema wegovim tvrdwama,privremeno sme{tene u sporni objekat,onemogu}i prilaz stanovima, ~ija vratane}e mo}i da otvore nakon podizawa zida,tim pre {to je, nagla{ava on, re~ o dobrimkom{ijama koji su proteklih meseci i ~u-vali gradili{te, na kome “ni ekser nijefalio”.

- Ja moram da podignem zid, koji }e ko-{tati nekoliko stotina hiqada dinara,ali `elim da javnost i ti stanari znaju dato nije plod moje bahatosti, niti hira, ve}da to radim iz nu`de i postupaju}i po re-{ewima nadle`nih dr`avnih organa.”

Pomalo kivan na gradske uprave i dr-`avne organa, {to efikasnije ne izvr{a-vaju svoje odluke i ne ru{e objekat, {to jepreduslov za rekonstrukciju Ulice Drago-slava Boji}a i izgradwu trotoara, u susretobele`avawu 200 godina od Boja na Qubi-}u, Lazo Antonijevi} podse}a da drugi puttrpi {tetu zbog nekorektnog odnosa nad-le`nih prema imovini wegovog preduze}a:

- Prilikom rekonstrukcije Ulice \or-|a Toma{evi}a, kolovoz je “ukopan” metari 30 santimetara, zbog ~ega smo sa lokaci-je na kojoj se nalazila stara benzinska sta-nica, morali da izvu~emo skoro 10.000 ku-bika zemqe, teren “spustimo” dva metra ida bismo ga ponovo stabilizovali, dovu~e-mo vi{e od pet hiqada kubika kvalitetni-je zemqe i {qunka.NEMA ZAKONSKU, ALI IMA MORALNU OBAVEZU

Skup{tina grada je na sednici odr`a-noj 28. i 31. marta ove godine donela odlu-ku da iz javne svojine Grada ru{ewem budeotu|en objekat broj 1, na KP 2588/8 i2588/1, koji se ve}im delom nalazi u pro-filu planirane ulice, radi pro{irewa irekonstrukcije Ulice Dragoslava Boji}aJareta, potvr|uje deo Antonijevi}eve pri-~e sekretar SG Qubodrag Petkovi}, poka-zuju}i odluku u kojoj je jo{ re~eno da susredstva za ru{ewe zgrade predvi|ena pro-gramom poslovawa JP “Gradac” za ovu go-dinu. Me|utim, kao i kod prvog suseda triporodice, od kojih su dve jo{ pre dve dece-nije dobile u zakup na odre|eno vreme jed-nosobne nekomforne stanove, i kod nadle-`nih u lokalnoj samoupravi, sprovo|eweodluke SG, sude}i po Petkovi}evim re~i-ma, ote`avaju iskqu~ivo razlozi humane isocijalne prirode.

- Za razliku od jedne Romkiwe, koja sa~etvoro dece u ovom objektu stanuje bes-pravno, peto~lana porodica MikanaDropca i Marica Stoji} sa sinom, imajupravni osnov za kori{}ewe, odnosno re-{ewa onda{we Komisije za stambena pita-wa, na osnovu kojih su im jo{ u novembru1994. godine ovi stanovi dati u zakup naodre|eno vreme. Po{to je doneta odluka oru{ewu, Grad nema nikakve zakonske oba-

veze prema tim porodicama, ali ima huma-nu, moralnu i socijalnu. Nastojimo daprona|emo mogu}nosti i ove porodice ra-selimo u stanove kojima raspolaù Grad iJP “Gradac”. Me|utim, adekvatan prostoruop{te ne postoji, niti ga poseduje Centarza socijalni rad, ~ije usluge koriste ovalica. Postoji jedan objekat, preko puta ka-sarne “Ratko Mitrovi}”, ali nije utvr|e-na wegova namena, odnosno vlasnik i dr-àlac, i {to je jo{ spornije, on se nalazina zemqi{tu ~iji je vlasnik Ministar-stvo odbrane - obja{wava Petkovi} za{tonadle`ni, kako Antonijevi} kaè, ne spro-vode odluku koju su doneli. Jedina mogu}-nost je da porodice iz zgrade u \or|a To-ma{evi}a budu preseqene u jedan od obje-kata u Mili}evcima ili Mojsiwu, koje jeGrad nasledio, dodaje Petkovi} i nagla-{ava da, nezavisno od izgradwe benzinskestanice, ~iji zid moè smetati stanarima,Grad mora da poru{i objekat i rekonstru-i{e saobra}ajnicu, pre proslave 200 godi-na od Qubi}kog boja.

Petkovi} ponavqa da Grad prema ovimporodicama nema nikakave zakonske obave-ze, niti da postoji pravni osnov da im sekao ranije, {to je predvi|ao Zakon o sta-novawu, obezbedi drugi sme{taj. Bez obzi-ra na to, nadle`ni ula`u maksimalne na-pore i takore}i ~ine i nemogu}e, ka`e se-kretar SG, nastoje}i da ih, posebno u ovimekonomski te{kim vremenima i za mnogosituiranije gra|ane, ne ostavi bez krovanad glavom i na ulici. M. N.

GDE SMESTITI PORODICE IZ ZGRADE PREDVI\ENE ZA RU[EWE, ZBOG REKONSTRUKCIJE ULICE DRAGOSLAVA BOJI]A

Uprkos ekonomskojkrizi i ote`animuslovima poslova-

wa, “Autoprevoz” je uspeoda realizuje zna~ajnu ivrednu investiciju i na-bavi 17 novih autobusa,od kojih sedam, od pro-{log vikenda ve} saobra-}aju na gradskim linija-ma. Preostalih deset mi-nibuseva ove sedmice bi}e“ukqu~eno” u prigradskisaobra}aj, rekao je direk-tor Aleksandar Petroni-jevi} i naglasio da je re~o velikoj investiciji, ~i-ji je ciq unapre|ewe i po-boq{awe usluga prevozai pove}awe komfora zaputnike:

- “Autoprevoz” se, upr-kos velikoj ekonomskojkrizi, trudi da stalnounapre|uje svoje usluge.Ovoga puta ulo`ili smozna~ajna finansijskasredstva i vozni park ob-novili sa 17 novih auto-busa. Vozila su savreme-nog izgleda, klimatizova-na i komforna. Sa druge

strane, izuzetno su {te-dqiva i ekonomi~na ueksploataciji.

Minibusevi koji ovihdana najvi{e “kru`e” narelaciji Avenija - Obre`i Trnava - Qubi}, imaju17 sedi{ta i ~etiri kojase sklapaju, poseduju iprostor namewen za pre-voz invalidnih lica imogu da prime ukupno 55putnika. Novi “{tedqi-vi” autobusi (10), naba-vqeni od “Mercedesa”,ove sedmice }e po~eti dasaobra}aju i na me|ugrad-

skim linijama, najavio jedirektor Petronijevi} inaglasio da zbog pove}a-wa broja vozila ne}e bitipove}an i broj polazaka,ve} da }e minibusevi za-meniti autobuse stare ipo nekoliko decenija. Za-hvaquju}i ovom zanavqa-wu, vozni park ~a~anskogprevoznika, koji je u ve-}inskom vlasni{tvu kom-panije “Kavim” iz Izrae-la, broja}e 157 vozila, ~i-ja se tehni~ka ispravnost,tvrde nadle`ni, provera-va svake sedmice. M. N.

“AUTOPREVOZ” OBOGATIO VOZNI PARK SA 17 MINIBUSEVA

UNAPRE\EWE USLUGA,UPRKOS KRIZI

HUMANOST JA^A OD PRAVNIH NORMI

Lazo Antonijevi}

Qubodrag Petkovi}

Protivpo`arni zid }e zatvoriti ku}u predvi|enu za ru{ewe

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni magacins-ki prostor od 200m2 naodli~noj lokaciji800m od centragrada (wc, tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

Usklopu projekta “Mladipreduzetnici u akciji”,koga, uz podr{ku Ambasa-

de Kraqevine Norve{ke, reali-zuje Poslovno udruèwe Forumprivrednika â~ka, pro{le sed-mice je odràna sednica osni-va~ke skup{tine i izabrani or-gani Kluba mladih FP^, kojiokupqa 52 preduzetnika. Proje-kat ~iji je ciq podr{ka, ja~awei unapre|ewe porodi~nih fir-mi i efikasna tranzicija upra-vqawa na novu generaciju, kojatreba da preuzme odgovornost urukovo|ewu preduze}ima i odr-ì kontinuitet wihovog poslo-vawa, zapo~et je pre dva meseca.Po{to je jedan od va`nih ciqe-va i unapre|ewe znawa i ve{ti-na mladih preduzetnika, tokomimplementacije ovog programa,od 19. do 21. juna odràna je obu-ka na temu “Razvoj poslovnihudruèwa i javno zalagawe”, ko-ju su poha|ala 32 mlada privred-nika iz â~ka i Gorweg Mila-novca, koji rade u porodi~nimfirmama, ili su pokrenuli sop-stveni biznis. Osnovni ciqovih stru~nih seminara bio jeda se mladim preduzetnicimaukaè na zna~aj poslovnih udru-èwa i na~in wihovog funkcio-nisawa. Na wima su “obra|ene”teme: razvoj poslovnih udruè-wa, javno zalagawe, strate{koplanirawe i finansijska odr-ìvost udruèwa. Obuku je orga-nizovala Agencija za ekonomski

razvoj iz Kru{evca, a mladimasu svoja iskustva u vo|ewu po-slovnih udru`ewa preneli ~la-novi ovda{weg Foruma pri-vrednika. U~esnici obuke in-formisani su tom prilikom i oradu, uslugama i podr{ci koje

pru`a Nau~no tehnolo{ki parki mogu}nostima saradwe sa ovomustanovom.

Posle sednice osniva~keskup{tine, usledi}e formiraweKluba mladih preduzetnika, na-javio je Vladan Nikoli} iz

Agencije za ekonomski razvoj izKru{evca, koja je partnerska or-ganizacija na projektu: “Nared-ni korak je izrada akcionog pla-na Kluba mladih privrednika, ana jesen i organizovawe serijeobuka koje bi trebalo da dopri-

nesu unapre|ewu preduzetni~kihkapaciteta mladih privredni-ka. One }e u krajwem slu~aju do-vesti i do unapre|ewa porodi~-nih firmi i razvoja sektora ma-lih i sredwih preduze}a.”

Mladim privrednicima nasednici osniva~ke Skup{tineobratio se, pored ostalih, iprofesor Roberto Linzalone saBasilicata Univerziteta u Ita-liji, prenev{i im neka iskustvaprivrednika iz ove zemqe, kojaima dugu tradiciju porodi~nihfirmi:

- Veoma je va`no da mladi{to vi{e znaju o kompanijama,pre nego {to ih preuzmu i da mo-gu da doprinesu wihovom razvo-ju i unapre|ewu, kada nastaverad i postanu {efovi. Od mla-dih se o~ekuje da daju “meku” po-dr{ku, uvedu inovacije, primenenova znawa i na~in upravqawa,da u firme unesu ne{to novo ida kompanije zahvaquju}i tomedobiju novu snagu i energiju - re-kao je profesor Linzalone kojije, kako je naglasio, svojim pri-sustvom na skupu `eleo da ohra-bri mlade uspe{ne ^a~ane.

FORUM PRIVREDNIKA NASTAVQA REALIZACIJU PROJEKTA “MLADI PREDUZETNICI U AKCIJI”

JA^AWE I UNAPRE\EWE PORODI^NIH FIRMI

Upro{lom broju “^a~anskog gla-sa” od 11. jula 2014. godine naosmoj strani u tekstu pod naslo-

vom “@rtve se ne smeju zaboraviti“ ima-li smo priliku videti da su komuni-sti~ka ideologija i weni po{tovaocijo{ uvek vrlo aktivni u na{em tzv. demo-kratskom dru{tvu.

Mi, Ravnogorci moramo sve prisutnekomuniste, koji su toga dana iza{li naSpomen park obele`avaju}i Sedmi julkao po~etak borbe protiv fa{izma dapodsetimo da su time prekr{ili odlukuVlade iz 2001. godine kojom je taj pra-znik ukiunt, jer je la`an.

Tog Jovandana 1941. na saboru u BelojCrkvi @ikica Jovanovi}-[panac nijepucao ni na jednu zvani~nu fa{isti~kuvojnu formaciju, kojih je imao na preteku drugim delovima Jugoslavije. PoredNemaca, Usta{a, Bugara, Folksdoj~era,Balista, Albanaca... on prve hice uputina dva srpska `andarma Bogdana Lon~a-ra i Milenka Brakovi}a. Taj ~in, posvim me|unarodnim zakonima, kako tadatako i danas se tretira kao ratni zlo-~in. Komunisti, ako ve} svoju ideologi-ju ho}ete zasnivati na tome protiv kogaste se borili i kada ste zapo~eli borbu,onda se jedino mo`ete nazvati antisrbi,jer Srbi su neuporedivo najbrojnije `r-tve va{e revolucije u Drugom svetskomratu! Taj zlo~in koji ste slavili bio bikao kada bi danas neki Srbin na okupi-ranom Kosovu i Metohiji upucao dvoji-cu Srba, pripadnika KPS-a ili @an-darmerije, a onda to prikazao kao po~e-tak borbe protiv {iptarskih separati-

sta. Svoje borce tzv. NOB, nazvaste ro-doqubima. Taj izraz imenuje srbske rat-nike koji su se kroz vekove `rtvovali zasvoj narod i otaxbinu, a ne za one kojiubijaju svoj narod zarad svoje bolesnebratoubila~ke ideologije, za ra~un ne-kakvog Broza o kome ni danas ne znate niko je, ni odakle je...

Podse}amo ~itace kako u tzv. oslobo-|ewu 1945. godine od ruke “ubica rodo-quba“ postrada{e major Gavrilovi},vojvoda Bojovi} i mnogi drugi elitniSrbi. Zato poru~ujemo svim komunisti-ma koji su svojim prisustvom „uveli~a-li“ taj skup u slavu ratnog zlo~ina da tovi{e ne rade, jer vreme la`i je pro-{lost. Srbi vi{e nemaju vremena, niglava za gubqewe, zarad samoubila~kihideologija belosvetskih mo}nika, kojisu nas skupo ko{tali u pro{losti. Samoistina je spas za Srbe i Srbiju. Kraqe-vina Srbija je stvorila Jugoslaviju, avideli smo taj va{ komunizam (titoi-zam) kako i zarad ~ijih interesa ju jeuni{tio i na ~iju {tetu. Srbije i Srba,naravno. Danas smo svedoci kako sinovielitnih Brozovih oficira glume}i ka-pitaliste, demokrate i patriote razgra-di{e na{u otaxbinu Srbiju u svim seg-mentima wenog indentiteta. To je izme|uostalog i zbog toga {to su se pravi srp-ski rodoqubi povukli i }ute, zato vammi ~a~anski Ravnogorci jasno i glasnoporu~ujemo: “Dosta je la`i!“

S verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu!

Predsednik OORP ^a~ak

Dragan ]endi}

DOSTA JE LA@I!REAGOVAWE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 9REPORTA@A

Posledwih dana â~aniuglavnom prepri~avajuhrabri podvig petnaesto-godi{weg Ogwena Perova-novi}a, koji je pro{logutorka, oko 19 ~asova,spasio sina i oca, Damira(19) i Mirsada (51) Cano-vi}a, kod brane, na Grad-skoj plaì. Ne iznena|ujeherojsko delo ovog mladogâ~anina, s obzirom na toda je od bake nau~io daveruje u Boga, od oca dabude istrajan, a od majke -ispravan.

Tog sudbonosnog dana, po-sle treninga u Kajak klubu“^a~ak”, gde tri godine

trenira dvosed i dvoklek, Ogwenje sa drugom ostao da se okupa naGradskoj pla`i.

- ûo sam vrisku, ali prvo sampomislio da vi~e neka devojkazbog hladne vode. Ubrzo sam ugle-dao ènu koja vi~e, pokazuje kavodi i bezuspe{no poku{ava ne-kome da pomogne. Spazio sammladi}a koga je vrtlog ve} bacaopo ~epu, vir ga je ~as povla~io nadno, ~as izbacivao na povr{inureke. Kada sam si{ao ispod bra-ne i pri{ao mestu gde se prelivavoda i pravi snaàn vrtlog dapomognem mladi}u, preko meneje, obu~en, preleteo wegov otac,koji je bio u blizini na pecawu.Sin ga je, u panici, bore}i se zaìvot, po~eo daviti i vu}i zasobom. Po{to poznajem “govor”reke, a i bio sam u sli~noj situa-

ciji, stao sam deset sekundi, pro-u~io kako ide struja, sko~io sami uhvatio mladi}a za kosu, a we-govog oca za majicu - pri~a Og-wen, napomiwu}i da je znao da }ei on biti ugro`en ako krene uvir, i obja{wava da vi{ak vodeoti~e preko ~eli~nih ustava ipada u betonske ~epove koji nisumnogo duboki, ali zbog struja ivrtloga brzo iscrpe snagu sva-kom pliva~u koji u|e da se kupaispod preliva.

Ogwen je uspeo da davqenike,oca i sina, uz pomo} prisebnogposmatra~a koji mu je bacio gra-nu drveta, izvu~e na dva metra odobale. Me|utim, kako ka`e, po~e-li su da pani~e i da i wega po-vla~e na dno.

- Usko~io je jedan de~ko, mi-slim da se zove Strahiwa, pomo-gao mi je i uhvatio obojicu. Dawega nije bilo sva trojica bismonastradali. Nekako smo iza{liiz vode - ka`e hrabri kajaka{.

Potom je stigla i ekipa Hit-ne pomo}i, koja je Damira odve-zla u Bolnicu, a Ogwena pregle-dala.

- Tek posle svega, sko~io mi jeadrenalin, uhvatio me je strah od

toga {ta je moglo da bude. Ali,va`no je da se sve dobro zavr{i-lo. Zanimqivo je, da sam pre ovogdoga|aja, Damira jednom video u

prolazu, tako|e na brani. Pro-{le srede sam ga posetio u Bol-nici. Ose}ao se veoma dobro,smejao se, ~ekao je otpusnu listu -pri~a na{ sagovornik, izraà-vaju}i nadu da }e wihovo prija-teqstvo biti doìvotno, timpre, {to jedan ìvi na Keju, adrugi kod “Bor~eve” hale.

Na na{u konstataciju da jepostao poznat po herojskom delu,Ogwen ka`e da ne voli publici-tet i isti~e da uvek treba bitiodmeren i znati razliku izme|uhrabrosti i ludosti.

- Imao sam hrabrosti da u|emu vodu samo zahvaquju}i tome{to poznajem reku. Kajak je mojavelika qubav... Prqava voda, di-vqa reka, to je ono {to ovajsport ~ini posebnim. Ta dozastraha, adrenalina i uìvawa uisto vreme, ne moè da se poredini sa ~im. Pet i po godina samigrao ko{arku za Borac, u A se-lekciji. Ali, shvatio sam da zamene nije kolektivni, ve} nekisport koji zavisi samo od mene,gde svaku gre{ku i pobedu moguda pripi{em samo sebi - kaèprvi â~anin u kajaka{koj re-prezentaciji Srbije, koji je do-

neo tre}u nagradu sa Balkanskogprvenstva i vlasnik nekolikozlatnih medaqa sa dr`avnih tak-mi~ewa, napomiwu}i da je u we-govoj karijeri veliki “betonskizid” ~iwenica da ovaj sport u^a~ku nema perspektivu.

Osim, naravno, porodice, ve-lika Ogwenova podr{ka, ne samou sportu, nego i u `ivotu, je tre-ner Zoran Novakovi}.

- Trener mi je obja{wavao dasve {to se primeni u kajaku, mo-è da se primeni i u ìvotu. Kaokroz brzak, i u ìvotu mora{ daizabere{ najlak{i prolaz, zanajteù stvar. Qudi misle da jeovo opasan sport. Uop{te nijenaivan, ali nije opasan ako serazmi{qa svojom glavom. Uvektreba racionalno razmi{qati -poru~uje na{ mladi sagovornik.

Ogwen svakodnevno trenira i,kako kaè, uvek teì da pobedisebe, i na treninzima, i na tak-mi~ewima, i u ìvotu.

Posle svega, za ovog hrabrogmladi}a mo`emo re}i da je po-tvrdio izreku mudrih qidi “he-roj se ra|a, ali herojem se i po-staje”.

OGWEN PEROVANOVI], SPASIO SINA I OCA IZ MORAVE

HEROJ SE RA\A, HEROJ SE I POSTAJE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Razmi{qaju}i oprolaznosti `i-vota i ~ovekovojpotrebi da osta-vi trag o svom

kratkom gostovawu na Ze-mqi, {etamo starim ~a~an-skim grobqem, i{~itavamoizbledele zapise na spome-nicima i zagledamo slike,ni{ta mawe o{te}ene zu-bom vremena. Pa`wu namnajvi{e privla~e spomenobele`ja iz ranijih vre-mena, ne samo zbog pa-tine i istorijskevrednosti, ve} i zato{to su gra|ena sa vi-{e sklada i ukusa ne-go novija. Pred jed-nim od takvih, ba{ po-red kapele, zastadosmoi zarad neuobi~ajenogprezimena uklesanog u mer-

meru. Ovde po~ivaju pri-padnici nekada{we ~a~an-ske porodice Lazarijan.Ovda{wi trgovac ArtinLazarijan, ro|en je 1860,preminuo 1928. godine. We-mu se, 1937, na onom svetupridru`ila unuka Zlata,koja je po`ivela samo {est

godina,

a 1945. i osamnaestogo-di{wi unuk Tiko. Naovom mestu je sahraweni Artinov sin Lazar, a

`iveo je od 1893. do1948. godine. On i wegova

`ena Selvina su i podigliovaj spomenik, posle Arti-nove smrti. Na wegovoj po-le|ini zapa`amo zagonetnere~i, ispisane nama nepo-znatim, jermenskim pismom.

NAROD NA UDARUISTORIJEU vreme nastanka ovog spo-menika, pripadnika jermen-ske nacije u Srbiji je bilodaleko vi{e nego danas, astizali su u vi{e navrata.

Re~ je o veoma starom naro-du indoevropskog porekla,~iji su preci, prema mi-{qewu ve}ine istori~ara,bili Frigijci, koji su se saBalkanskog poluostrva uperiodu izme|u 13. i 9. vekapre nove ere doselili napodru~je Jermenske viso-ravni, ta~nije dana{we Is-to~ne Anadolije. Svoju dr-`avu Jermeni su imali jo{u prvom milenijumu pre na-{e ere, hri{}anstvo suprimili 301. godine, a iz-me|u 80. i 70. bili najja~asila u jugozapadnoj Aziji.Narednih vekova, me|utim,izmenili su mnogo gospo-dara i bili izlo`eni nemi-

Stigli su krajem 19. ili po~etkom 20.veka i pustili korene u ~a~anskoj sre-dini, ali su posle Drugog svetskog ra-ta, kada im je imovina oduzeta, jo{jednom krenuli za boqim `ivotom,pre{li Atlantik i izborili se za svo-je mesto u poslovnom svetu daleke Ka-nade

Kada je posledwi put posetio Srbiju, Savo Lazarijanje navratio i u â~ak.- Ispred ku}e se parkirao auto i iz wega iza{ao ne-poznat ~ovek. Interesuje se stanuju li ovde Lazovi}i.Gledam ga, prise}am se i proradi mi kliker. “Savo,jesi li to ti”, pitam, a onda i on mene prepozna - ka-zuje Dragi{a, sin nekada{weg kafexije Cvetko Lazo-vi}a. On i Savo su bili kao bra}a. Zajedno su odrastali iupoznavali ìvot, obojicu je u osnovnoj {koli u~ilaVukosava Bulatovi}, druìli su se i u Gimnaziji.- Milorad Jovanovi}, Savo i ja smo bili nerazdvojnatrojka. Doteramo se, izbacimo kragne, pa uve~e naKorzo. Leto smo provodili na Moravi, voleli smo dase kupamo, ali i da gledamo devojke. Sve su nosile jed-nodelne kostime, bikini je u to vreme bio pojam - se-}a se Dragi{a Lazovi}.

“Svaka je mladost lepa”, konstatuje on dok sedimoi razgovaramo ispred stoletne porodi~ne ku}e u Uli-ci vojvode Stepe. Fasada je odolela novim trendovi-ma, sa~uvana je i nekada{wa kaldrma, pa je Dragi{i-no dvori{te idealno mesto za prise}awe na stare iugledne ~a~anske porodice u koje su se, nema sumwe,svrstali i Lazovi}i i Lazarijani.

PRIJATEQSTVO ZA CEO @IVOT

LAZARIJANI, ^A^ANI SA

RO\ENITRGOVCI

Najve}i broj starih Jermenase u Srbiji bavio trgovinom.Bili su radni, preduzimqivi,

{tedqivi i patrijarhalni. Decusu obavezno {kolovali, pa susrpski Jermeni iz druge gene-

racije uglavnom obrazova-ni i uspe{ni u svojim

profesijama.

Bakalnica porodice Lazarijan nalazila se pored „Prole}a”

U odeqewu tre}eg razreda u~iteqice Vuke Bulatovi} bilo je 58 |aka, ^a~ak 1935. Dragi{a Lazovi} i Savo Lazarijan u ^a~ku

Na mostu u Ov~ar Bawi. Gore: Rada @iravac i StevoStankovi}. Sredwi red: Miko Rajkovi}, Nives Bero{,Vera Cuki}, Du{ko Maslarevi} i Savo Lazarijan.Dowi red: Mimica Baudi{ i Pre{o @iravac

Dragi{a Savo

11DRU[TVOPETAK 18. JUL 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

losrdnim udarima sa ra-znih strana. Dok su bilipod Vizantijom, oni su, kaohri{}ani, ~esto zauzimalivode}e polo`aje na dvoru, amnogi vizantijski vladarisu bili jermenskog porekla.Druga~ije je bilo pod Tur-cima, ~ija su se plemena naJermensku visoravan dose-qavala izme|u 11. i 13. ve-ka, potiskuju}i Jermene nazapad. U 19. veku Isto~naJermenija je u{la u sastavCarske Rusije, potom posta-la deo Sovjetskog Saveza, dabi posle wegovog raspadastekla nezavisnost. Najve}astradawa ovaj narod je do-`iveo u vreme Prvog svet-skog rata, kada je turskavlast na podru~ju MaleAzije i Kavkaza nad wimeizvr{ila pogrom ogromnihrazmera. Bilo je to doba ma-sovnih iseqavawa i bujawajermenske dijaspore.

PRVE JERMENE DOVEOSVETI SAVASvi su izgledi da su prviJermeni stigli u Srbiju za-hvaquju}i Svetom Savi iwegovoj poseti pravoslav-

noj Jermeniji 1218. godine.Videv{i wihove crkve, onje sa sobom poveo neimarekoji su u blizini dana{wegPetrovca na Mlavi izgra-dili manastir Vitovnicu,posve}en Uspewu PresveteBogorodice. Ako je verova-ti legendi, Jermeni su nasponovo pohodili 1389. go-dine, da bi u slu`bi vojskesultana Murata u~estvova-li u boju na Kosovu, ali su,~im su shvatili da }e se bo-riti protiv hri{}anskognaroda, pre{li na stranusrpskog kneza Lazara. Po-sle Kosovske bitke, pre`i-veli Jermeni su se naselilikod Soko Bawe i na Ozrenuizgradili manastir Jer-men~i}.Na Zelenom vencu u Beogra-du prona|ene su nadgrobneplo~e sa natpisima na jer-menskom jeziku, koje svedo~eda je ovde u 17. veku postoja-lo jermensko grobqe. U No-vom Sadu je, uz blagoslovurbanista, {ezdesetih go-dine pro{log veka sru{enajermenska crkva za koju sepouzdano znalo da poti~eiz 18. stole}a.

Najve}i broj Jermena dose-lio se u Srbiju izme|u 1915.i 1920. godine, beè}i predturskim zlo~inima. Oni suu Beogradu osnovali Udru-èwe Jermena KraqevineJugoslavije i, u Dalmatin-skoj ulici, kupili ku}u ukoju su smestili Jermenskidom i {kolu. Posle Drugogsvetskog rata imovinaUdruèwa je nacionalizo-vana, a jermenska zajednicaje svoj rad obnovila tek1995. godine.

PRESELILI SEU SE]AWA STARIHÂÂNAU â~ku vi{e nema ni Jer-mena ni wihovih potomaka,ali najstariji â~ani pam-te porodicu Lazarijan iopojni miris kafe koji se{irio iz wihove bakalni-ce u centru grada. Radwu,ba{ uz nekada{wu kafanu“Prole}e”, dràli su otacArtin i sin Lazar. Poro-dica je stanovala u istoj ku-}i, na spratu, i nije se, pona~inu ìvota, mnogo raz-likovala od ostalih trgo-va~kih familija u gradu.- Zanatlije su u to vreme bi-li gospoda, a â~ak kosmo-politski grad. Osim Srba,u wemu su ìveli Jevreji,Muslimani, Austrijanci,êsi, Italijani… Nikonikome nije smetao, druì-li smo se, delili i dobro izlo - kaè, poku{avaju}i daprikrije emocije, Dragi{aLazovi}, veterinar u penzi-

ji, koji je, druè}i se sa La-zarevim sinom Savom, ~estozalazio u wegov dom. Zahvaquju}i Savovom druguiz detiwstva i ro|aki OlgiStepanovi}, iz Vaqeva, bardelimi~no upoznajemo iostale Lazarijane. Lazar je bio oèwen Selvi-nom, Jermenkom iz {aba~keporodice Vartabedijan, a uwihovom braku je ro|eno{estoro dece. Zlata je umr-la kao dete, Tihomir stra-dao od komunista posleDrugog svetskog rata. Slo-bodan se upokojio u inos-transtvu, a iza sebe je osta-vio k}erku Selvinu. Wego-va sestra bliznakiwa Slo-bodanka, farmaceut po pro-fesiji, udala se za Crno-gorca, lekara Branka [u-tilovi}a, ìvela u Kotorui rodila Zlatu i Ra{ka.Nedavno je u Kanadi premi-nuo najmla|i od ~a~anskihLazarijana, Artin (otacLazara i Olivije), a u Van-kuveru sa porodicom ìviwegov znatno stariji bratSavo, ro|en 1925. godine.

OSTVARILI SANO BOQEM @IVOTUSavo Lazarijan, koji je gim-naziju zavr{io u ^a~ku, aekonomiju studirao u Beo-gradu, napustio je Srbijusredinom pro{log veka, za-jedno sa majkom i bra}om.- Jermeni su tada, kao naci-onalna mawina, mogli daidu u Ameriku, pa je tetkaSelvina, posle te~ove smr-

ti i gubitka imovine, sa si-novima krenula na dalekput. Iseqenicima je prvabaza bila Italija, daqe sumogli samo oni koji su ima-li garantno pismo. Lazari-jane je sre}a posluìla istigli su tamo gde su name-rili. Tetka je ìvela 102godine, umrla je i sahrawe-na u Kanadi. Posledwi putsam je videla 1976. ili 1977.godine, kada je dolazila uSrbiju da poseti rodbinu.Jo{ uvek je bila drè}i -kazuje Olga, k}erka Selvi-nine mla|e sestre Dragicei vaqevskog trgovca AgopaBaronijana.Lazarijani su na severnoa-meri~kom kontinentu jo{jednom morali da krenu izpo~etka, ali su im se trud iupornost isplatili. Preta~no ~etrdeset godina uVankuveru je ro|ena firma“Canada Scaffold Supply” ko-ja se bavi proizvodwom,prodajom, iznajmqivawem iinstalirawem gra|evin-skih skela. Na wenom ~eludugo je bio Sem (Savo) La-

zarijan, u woj je radio i po-kojni Artin, a danas se po-rodi~nim biznisom baveSavove k}erke Alis i Ma-dlen. On i wegova `ivotnasaputnica Siranu{, Jer-menka koju je sreo po odla-sku iz Srbije, starost pro-vode u`ivaju}i u plodovi-ma dugogodi{weg rada i ra-duju}i se odrastawu unukeNajri, koju im je pre godinui po podarila k}erka Ma-dlen.

Emilija Vi{wi}

Savova i Dragi~ina majka, Selvina Lazarijan i Dra-gica Baronijan, su ro|ene sestre, k}erke DikranaVartabedijana, koji je po dolasku u Srbiju uzeo imeTihomir Vladikovi}.- Deda je iz postojbine krenuo pre pogroma, u potraziza boqim `ivotom. On i baba, ~ije je jermensko imebilo Gadar, a srpsko Katarina, tada su imali samoSelvinu, koju su ostavili u Jermeniji, jer se pradedapla{io da mu se sin, ukoliko povede dete, nikada ne-}e vratiti. Dedi se u Srbiji svidelo, vratio se po de-voj~icu i trajno nastanio u [apcu. Vladikovi}i suse bavili trgovinom i u novom boravi{tu dobili jo{jedanaestoro dece, od kojih je ve}ina podlegla de~ijimbolestima. U `ivotu su ostali Selvina, moja majka i~etvorica sinova koji su zavr{ili visoke {kole.Selvina se udala za ~a~anskog trgovca Lazara Laza-rijana, moja majka za vaqevskog trgovca Agopa Baro-nijana, koji je u Srbiju stigao pre Prvog svetskog ra-ta, sa mla|im bratom Vartanom. Wih dvojica su u Va-qevu otvorili trgovinsku radwu, ali se stric kasni-je preselio u Beograd i imao radwu preko puta Bajlo-nijeve pijace - ispri~ala nam je Olga, najmla|a od~etiri k}erke Agopa i Dragice Baronijan.

U SRODSTVU SA VARTABEDIJANIMAI BARONIJANIMA

JERMENSKE VISORAVNI

Bra}a Savo (desno) i Artin Lazarijan u Kanadi

Savo sa suprugom Siranu{ i k}erkama Alis i Madlen

Spomenik porodiceLazarijan na ^a~anskomgrobqu

Nadgrobni natpisna jermenskom

12 PETAK 18. JUL 2014. GODINESELO

Pod pokroviteqstvomGrada ^a~ka, a u organi-zaciji Udru`ewa proiz-

vo|a~a kajsije i ostalog ko{ti-~avog vo}a “Miokova~ka kajsi-ja” i Mesne zajednice “Miokov-ci”, pro{log vikenda, u Mio-kovcima su odr`ani {esti “Da-ni srpske kajsije”. Manifesta-cija posve}ena profesionalnomvo}arstvu, a posebno prosperi-tetu kajsije i ostalih ko{ti~a-vih vrsta vo}aka, kao i strategi-ji razvoja agro-biznisa, zapo~e-la je liturgijom u miokova~kojcrkvi. U popodnevnim satima,prvog dana, otvorene su izlo`bekajsije i wenih prera|evina,starih i novih rukotvorina i

umetni~kih radova. U okviruove manifestacije odr`an je iokrugli sto, na kome su u~estvo-vali poqoprivredni proizvo|a-~i, prera|iva~i i stru~waci izove oblasti, Branko Popovi} saInstituta za vo}arstvo i profe-sori Agronomskog fakulteta, drTomo Milo{evi} i Ivan Gli-{i}. Posle defilea ko~ija i po-lagawa venaca ispred spomenikaborcima rata od 1912. do 1918.godine, manifestaciju je otvo-rio zamenik gradona~elnika Ra-denko Lukovi}. Tom prilikom,Lukovi} je istakao da su “Danisrpske kajsije” zna~ajna pri-vredno - turisti~ka manifesta-cija, koja promovi{e kajsije,

Miokovce, Grad ^a~ak i Repu-bliku Srbiju.

- Doma}a autohtona sorta kaj-sije koja se uzgaja na ovom pod-ru~ju, na povr{ini od oko 200hektara, sa prinosima preko 15tona, sa velikim procentom {e-}era, visokim procentom suvematerije, apsolutno predstavqamiokova~ki, ~a~anski i srpskibrend. Ciq ove manifestacije jeda se susretnu proizvo|a~i, pre-ra|iva~i i otkupqiva~i, kakobi unapredili protivgradnu za-{titu, tokove otkupa, usavr{i-li tehnologiju proizvodwe i do-bili proizvode koji }e omogu}i-ti da otkupna cena ove blago-rodne vo}ke poqoprivrednim

proizvo|a~ima ne pokrije samoosnovnu cenu ko{tawa, ve} obez-bedi i zaradu. A ne, kao ove go-dine, da otkupna cena od 20 di-nara bude ispod svakog nivoa.Smatram da }e tr`i{te u~initisvoje i da }e kajsija dobiti boqucenu. Posebno se radujem {to jecena po~ela da raste i nadam seda }e ona dosti}i nivo koji }eomogu}iti poqoprivrednimproizvo|a~ima i da zarade - re-kao je Lukovi}, na sve~anomotvarawu.

Predsednik Mesne zajednice“Miokovci” Zoran Nikitovi}po`eleo je dobrodo{licu gosti-ma i zahvalio lokalnoj samou-pravi na podr{ci, ovoj veoma

zna~ajnoj manifestaciji.Prire|en je i bogat kulturno-

umetni~ki program, koji je rea-lizovan u saradwi sa KUD“Abra{evi}”. Na po~etku pro-grama nastupili su u~enici O[“Stepa Stepanovi}” iz Mioko-vaca, a osim “Abra{evi}a” i“Tanaska Raji}a”, svojim igramapredstavili su se i mladi iz Br-|ana, Prislonice i Mojsiwa.Nastupili su i frula{i SloboKova~evi}, Milan Milivoj~e-vi} i Slobodan Vuki}evi}.

Drugog dana susreta, organi-zovane su sportske aktivnosti,kao i prodaja kajsije, koja se mo-gla kupiti za 40 i 60 dinara.

ODR@ANA MANIFESTACIJA „DANI SRPSKE KAJSIJE”

MIOKOVA^KI, ^A^ANSKI I SRPSKI BREND

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 13DRU[TVO

Profesoru dr Sveto-miru Stamenkovi}uuru~ena je presti-

`na nagrada Univerzitetau Pri{tini, sa privreme-nim sedi{tem u KosovskojMitrovici. Povodom danaUniverziteta, 28. juna, pri-znawe “Vidovdan” dodequjese jednom godi{we za po-sebne rezultate i doprinosu razvoju nauke i obrazova-wa. O zna~aju rada dr Sta-menkovi}a, profesora naPoqoprivrednom fakulte-tu, svedo~i i to da prizna-we dobija samo jedan profe-sor sa svih 10 fakulteta naPri{tinskom univerzite-tu. Profesionalne zaslugeovog nau~nog radnika, jav-nosti su uglavnom poznate,a najve}u podr{ku SenataUniverziteta dobio je za-hvaquju}i svom radu u dosa-da{wem periodu, ne samo uoblasti obrazovawa, nego iu oblasti nauke. Profesorje u~estvovao u realizacijidesetak republi~kih proje-kata, na 46 me|unarodnih idoma}ih skupova, objavio130 nau~nih radova i trikwige, odrào vi{e od 200predavawa. Stamenkovi},stru~wak za oblast za{titebiqa, je tokom svoje bogatekarijere radio u ~a~anskomInstitutu za vo}arstvo, azatim na Vi{oj poqopri-vrednoj {koli i Agronom-skom fakultetu u â~ku.Bio je angaòvan za izvo|e-we nastave na Visokoj po-qoprivredno-prehrambenoj{koli u Prokupqu. Tre-nutno je {ef katedre za ra-tarstvo i povrtarstvo naPoqoprivrednom fakulte-tu sa sedi{tem u Le{ku,~lan je Nau~nog ve}a fakul-teta i Stru~nog ve}a za bi-otehniku Univerziteta u

Pri{tini. Od 1. oktobra}e zapo~eti “dru`ewe” sa50. jubilarnom generacijomstudenata, a do sada je biomentor kandidatima za 110diplomskih radova, 56 spe-cijalisti~kih, 26 na usavr-{avawu, 15 master teza, dvemagistrature i jednoj dok-torskoj disertaciji.

- Ovo priznawe me ohra-bruje i obavezuje da jo{ vi-{e radim u oblasti nauke,obrazovawa, na svom ima-wu, na pove}awu kvalitetaproizvodwe i p~eliwihdru{tava. Naravno, plani-ram da “ukqu~im” i moja~etiri unuka, jer godinesti`u, a uz wihovu momo},zajedni~kim radom, jo{ vi-{e }emo stvoriti nego {todanas imamo - ka`e na{ do-ma}in.

Pored toga {to se bavinau~no-istra`iva~kim iobrazovnim radom, profe-sor Stamenkovi} u`iva i uproizvodwi vo}a i p~elar-

stvu u Bawici. Kada je re~ operspektivi ~a~anskog vo-}arstva, na{ sagovornikka`e da je ovo najte`a godi-na u proteklih 40, kolikose on bavi vo}arskom pro-izvodwom.

- Imali smo veliku ko-li~inu padavina tokom ~i-tavog prole}a, tako da jebilo veoma te{ko {tititi

vo}ke, kao i ratarske i po-vrtarske kulture. Sumwalismo da su preparati lo{egkvaliteta. Po{to nisambio zadovoqan postignu-tom efikasno{}u prepara-ta na mom imawu, uzorkesam odneo u Institut za pe-sticide u Zemun, ali rezul-tati su pokazali da su onibili ispravni. Dakle, u pi-tawu je velika koli~ina pa-

davina, koja je sa plodovaspirala preparate koje smomi nanosili tokom treti-rawa. Nije isto kada padne20 litara po metru kvadrat-nom, ili 100 litara u tokunekoliko dana. A nismo nibili u prilici da u|emoatomizerima u vo}wake, na-ro~ito u brdsko-planin-skom podru~ju, jer su to te-{ki, klizavi tereni, nismomogli da interveni{emoonda kada je bilo potrebno.Zbog toga na ~itavom pod-ru~ju, ne samo ^a~ka, nego iRepublike Srbije, imamopoja~an intenzitet pojave~a|ave krastavosti na plo-dovima i listovima - obja-{wava profesor.

Stamenkovi} se p~elar-stvom bavi od 1986. godine,p~elari sa 46 do 50 ko{ni-ca i trenutno je predsednikDru{tva p~elara “^a~ak”.On isti~e da p~elari i vo-}ari moraju sara|ivati, jerbez p~ela nema visokihprinosa u vo}arskoj proiz-vodwi, a ni u ratarskoj ipovrtarskoj.

- P~ele su u 80 odsto slu-~ajeva opra{iva~i vo}aka,pove}avaju prinos od 40, pa~ak do 100 odsto kod nekihvo}nih vrsta. Da nije p~e-la, kako bi rodile samobe-splodne {qive ili jabuke?A wih ima i veoma su kva-litetne. Na mom posedu, odsedam hektara vo}aka, radisvakodnevno oko dva mili-ona p~ela. Zahvaquju}i wi-ma i wihovoj aktivnosti,ostvarujem visoke prinosei dobar kvalitet plodovajabuke, kru{ke i {qive -nagla{ava profesor Sta-menkovi}, dok {etamo we-govim, vi{e nego za pri-mer, ure|enim vo}wacima.

Svetom liturgijom, koja je pro{le subote slu`ena u mesnoj crkvi Svetog Joaki-ma i Ane, zapo~eo je drugi po redu, obnovqeni Petrovdanski sabor u Preqi-ni, ~ija tradicija datira jo{ s kraja 19. veka. Nakon lomqewa slavskog kola-

~a, usledila je vo`wa fijakerima kroz selo, a potom je zapo~elo takmi~ewe u kuvawugula{a. U kasnim popodnevnim satima, krenuo je sve~ani defile u~esnika programa,kulturno-umetni~kih dru{tava, izvornih peva~kih grupa i drugih izvo|a~a. Dok sekr~kao gula{, startovalo je i fudbalsko nadmetawe veterana.

Doma}in sabora, profesor dr Miladin [evarli}, uz pratwu truba~kog orkestra,fijakerom se provezao selom.

- Vra}am dug selu, to je obaveza svih nas koji poti~emo iz sela kojima moramo vra-titi `ivot. Za to, pored ovakvih manifestacija, ima mnogo na~ina. Pre svega, eko-nomskom decentralizacijom, {to zna~i da svi prihodi koji ostaju Beogradu i NovomSadu po osnovu republi~ke i pokrajinske administracije, budu raspore|eni ravno-pravno - izjavio je [evarli} za Glas zapadne Srbije.

Ina~e, ovaj Sabor je va`io za jedan od najpose}enijih na ovom podru~ju sve do 1972.godine, kada su ga ukinule tada{we vlasti. Obnovqen je pro{le godine, a organiza-tor ovogodi{weg Sabora bilo je Kulturno-umetni~ko dru{tvo “Preqina”.

NAGRADA “VIDOVDAN” DODEQENA PROFESORU DR SVETOMIRU STAMENKOVI]U

PRESTI@NO PRIZNAWE ZAPROFESIONALNE ZASLUGE

PIJA^NIBAROMETAR

POVR]Ekrompir 50 pasuq 300 - 350paprika 70 - 80paradajz 90 - 100krastavac 60 - 80praziluk 200tikvice 50 brokoli 300boranija 180 - 200kupus 50 karfiol 300per{un 30{argarepa 40 cvekla 60zelena salata 25 crni luk 50beli luk 400 rotkvice 30

VO]Esve`e {qive 50 - 80suve {qive 250 - 300{umske jagode 1.000jabuke 50 - 90kru{ke 60borovnica 800vi{we 100kajsije 80breskve 50 - 80maline 250lubenice, diwe 50, 60ju`no vo}e 100 - 250orasi 700 - 800

MLE^NA PIJACAprojino bra{no 90pili}i 350 - 370jaja 6 - 12kajmak 500 - 600sir 250 - 400pr{uta 1.300 - 1.500slanina 350 - 800suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici - nemaprasi}i 210 - 240ovce - nemajagwad 210 - 230p{enica 25kukuruz 24je~am 25

SA PETROVDANSKOG SABORA U PREQINI

SELIMA MORAMO VRATITI @IVOT

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Na inicijativuZavoda za javnozdravqe ^a~ak,

11. jula, obele`en je Svet-ski dan populacije. Doma-}in zdravstvenim radni-cima Zavoda, Polivalent-no patrona`ne slu`be, de-ci iz vrti}a “Poletarac”i najmla|im fudbalerimaBorca bila je Agencija za~uvawe dece “^arobnisvet”.

^a~ak je jedan od retkih

gradova koji obe-le`ava Svetski dan popu-

lacije, jer se ~itav na{okrug u potpunosti uklapau negativnu statistiku uSrbiji, kada je re~ o pri-rodnom prira{taju.

- Najporazniji su poda-ci iz 2011. godine, kada je uMoravi~kom okrugu pri-rodni prira{taj iznosiominus 5, 8 promila. U 2012.je situacija samo doneklebila boqa (-4,3 promila).Najkriti~nije stawe u2011. bilo je u Lu~anima -

11,3, ali se ni druge sredi-ne ne mogu pohvaliti bo-qim bilansom - navela jedr Qiqana Moji}evi},{ef Odeqewa za promoci-ju zdravqa ZZJZ.

Na ve}i prirodni pri-ra{ataj uti~e niz ~inila-ca, ali onaj najva`niji jeekonomski.

- Jedna anketa sprovede-na u Beogradu pokazala jeda je ve}ina gra|ana zaukidawe poreza na dodatuvrednost za bebi opremu ide~ju garderobu, ali i da-

qe u tom pogledu nema po-boq{awa. Za podsticawera|awa je va`no i da ìvi-mo u stabilnoj dràvi, kaoi da porodiqe i trudnicene gube posao, zbog duègodsustva, a sve to kod nasnisu retke pojave - podse-tila je dr Milovanovi}.

Pora`avaju}e stawe uzemqi svakodnevno je pri-metno na terenu. Glavna se-stra Polivalentno patro-na`ne slu`be Doma zdra-vqa ^a~ak, @ivka Milo-vanovi}, napomiwe da je iz

godinu u godinu mawetrudnica i porodiqa kojeova slu`ba svakodnevnopose}uje. Patrona`ne se-stre dnevno u|u u pet, {estdomova porodiqa ilitrudnica, a na godi{wemnivou taj broj je znatno ve-}i. Iako se na prvi pogled~ini da je re~ o ve}imbrojkama, stawe na terenuje sasvim druga~ije.

- Svakodnevno govori-mo deci da podsti~u svojeroditeqe da im ra|aju batei seke. Najbogatije su po-

rodice sa vi{e dece - na-pomenula je Tawa Stevo-vi}, vaspita~ica Agenici-je “^arobni svet”.

Osim Patronaè, Agen-cije i “Poletarca”, akcijuZavoda za javno zdravqe iovoga puta su podràlinajmla|i fudbaleri Bor-ca, wihov trener Aleksan-dar Ivkovi} i kajaka{ Og-wen Perovanovi}, de~akkoji je nedavno na Gardskojplaì spasao dva qudskaìvota.

OBELE@EN SVETSKI DAN POPULACIJE

PRIRODNI PRIRA[TAJ KONSTANTNO NEGATIVAN

Progla{ewem po-bednika nagrad-nog konkursa „Ne

daj da te spinuju“ zavr{a-va se prva multimedjalnafaza kampanje za medijskupismenost, koju je pokre-nula Medijska koalicija(NUNS, UNS, NDNV,ANEM i PULokal pres),koju je realizovala P.R.A.agencija, a bespovratnimsredstvima podr`aoUSAID. Medijska koali-cija planira da nastavisa aktivnostima kojima }epromovisati zna~aj kri-ti~kog odnosa prema me-dijskim sadr`ajima

Emitovawem duhovitihspotova na lokalnim i re-gionalnim televizijama iradio stanicama, koji suprenosili poruke “Mislisvojom glavom”, “Sagledajcelu sliku pa zakqu~i”,“Pogledaj i iz drugogugla” i glavnu poruku -“Ne daj da te spinuju, kra-jem marta po~ela je kampa-wa za medijsku pismenost.Najavqena je na konferen-ciji u Medija centru, gdesu ~lanovi redakcije sa-tiri~nog portala Njuz.netu`ivo “spinovali” u~e-snike. Na samom po~etkudefinisani su ciqeviKampawe za medijsku pi-smenost.Trebalo je utvr-diti kakav je stav premamedijima, koliki je nivorazumevawa uloge medija imedijske kulture kod mla-|e i starije populacije,kao i brojnim aktivnosti-ma, doprineti razvojuanaliti~kog pristupa me-dijskim sadr`ajima. Upripremnoj fazi kampawerealizovana su ispitiva-wa stavova ciqnih grupa,

sredwo{kolaca i novina-ra, na kojima su analizi-rana kreativna re{ewakampawe, slogani i si-nopsisi televizijskih iradio spotova i izabranslogan kampawe - “Ne dajda te spinuju”.

Emitovawem pet tele-vizijskih i {est radiospotova, koje je proizveokreativni tim P.R.A.agencije, promovisani suodgovorno i kvalitetnonovinarstvo i neophod-nost kriti~kog pristupainformacijama. Od jese-ni, spotovi }e nastavitida se emituju i u nacio-nalnim medijima. Osimtoga, kampawu su podr`a-li i lokalni {tampanimediji, koji su objavqiva-li edukativne tekstova omedijskoj pismenosti.

U okviru kampaweoragnizovan je i TweetUp,na kome se razgovaralo omedijskoj pismenosti iwenom uvo|ewu u obrazov-ni sistem. Kako su pokaza-li rezultati istra`iva-wa, o medijskoj pismeno-sti, koje je za potrebe Me-dijske koalicije sproveo

BIRODI, mladi se najvi-{e informi{u preko in-terneta i dru{tvenihmre`a. Zbog toga su dru-{tvene mre`e i sajtwww.medijskapismenost.ne-

t kori{}eni kao glavnikanal komunikacije sawima. U okviru onlajnkampawe odr`an je i na-gradni konkurs “Ne daj date spinuju”.

- Nagradni konkurs,uzdruge na{e aktivnosti,moè pomo}i mladima dasteknu ve{tine koje su impotrebne da kriti~kikonzumiraju i analizira-ju medije. Od u~esnika setraìlo da na duhovit na-~in predstave stawe u me-dijima, da budu “savreme-ni satiri~ari” i da na tajna~in ukaù na problemeu medijima. Ukoliko seodre|ena pojava prikaèkoriste}i duhovito preu-veli~avawe, ona postajeo~igledna svima. Kako sena dru{tvenim mreàmaduhovite stvari brzo pre-nose, ta poruka }e dopretido velikog broja wihovihvr{waka - kaè Milo{ôlovi} iz P.R.A. agenci-

je, koja je osmislila i rea-lizovala multimedijalnukampawu.

POBEDNIK DU[AN ARSOVSKI

Rambo Amadeus je po-zvao mlade da u~estvuju unagradnom konkursu, nakoji je pristiglo dvadese-tak radova i svi su posta-vqeni na fejsbuk strani-cu kampawe, www.facebo-ok.com/MedijskiPismeno.Pobednik nagradnog kon-kursa je Du{an Arsovski,~iji je spot “Sivi spinu-je” dobio najvi{e glasova,odnosno “lajkova” na fej-sbuku.

- Istina ima mnogoprivida i ~esto ju je lakoiskriviti, ali kada je nale|ima pravednika, uvekna|e svoj put do ciqa - ka-`e autor pobedni~kogsnimka Du{an Arsovski.

Nagrada, tablet ra~u-nar, pobedniku }e biti

uru~ena na doga|aju, koji}e okupiti ~lanove Me-dijske koalicije, Mini-starstva prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja,Ameri~ke agencije za me-|unarodni razvoj, uredni-ke medija i novinare, svemedije koji su podr`alikampawu, nastavnike gra-|anskog vaspitawa, sred-wo{kolce, pobednika iuesnike nagradnog kon-kursa.

REZULTATI KAMPAWE

Tokom kampawe emito-vano je {est radio spoto-

va na devet radio stanica,i pet TV spotova, na desettelevizija. Petnaest{tampanih lokalnih me-dija je objavqivalo tek-stove o medijskoj pismeno-sti. Sadr`aji o ovoj temisu svakodnevno postavqa-ni i na sajt www.medij-skapismenost.net i na fej-sbuk stranicu kampawe,koja broji vi{e od 4.000~lanova. Na fejsbuku jeodr`an i nagradni kon-kurs, na koji je pristiglodvadesetak radova, u koji-ma su autori prikazalisvpoje vi|ewe stawa u me-dijima. P. R. A.

KAMPAWA ZA MEDIJSKU PISMENOST

KRITI^KI PREMA MEDIJSKIM SADR@AJIMA

Instit za transfuziju krvi Srbije realizova}e ak-ciju dobrovoqnog davala{tva i u â~ku. Akcija }ebiti odràna u petak, 25. jula, na Gradskom trgu od 9do 16 ~asova. Institut }e letwu kampawu u â~ku re-alizovati u saradwi sa ovda{wim Crvenim krstom.

Slu`ba za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice iCrveni krst organizovali su ju~e akciju dobrovoqnogdavala{tva u manstiru Vujan u Prislonici. Svi u~e-snici imali su obezbe|en prevoz do manastira, a po-tom im je bio pripremqen ru~ak zahvalnosti.

DOBROVOQNO DAVALA[TVO KRVI

USKORO AKCIJA INSTITUTA

I CRVENOG KRSTA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 15DRU[TVO

“Zadovoqni smo i brojem kan-didata i wihovim kvalitetom.Ove godine su konkurisalisredwo{kolci sa ne{to bo-qim uspehom od prethodne ge-neracije”, isti~e Milan Pla-zini}, prodekan za nastavu naFTN

Unovu {kolsku godinu Fakultettehni~kih nauka u ^a~ku mo`e daprimi 200 buxetskih i 55 samofi-

nansiraju}ih studenata, na pet osnovnih(~etvorogodi{wih) studijskih programa-elektrotehni~ko i ra~unarsko in`ewer-stvo, mehatronika, informacione tehno-logije, in`ewerski menaxment i preduzet-ni~ki menaxment - i program za integri-sane studije tehnike i informatike, kojitraje pet godina.

Od 335 prijavqenih kandidata, samotroje nije uspelo da polo`i prijemni is-pit, a koliko }e novih studenata fakultetdobiti zna}e se tek po zavr{etku upisnogroka koji traje jo{ danas.

- Svi kandidati se verovatno ne}e upi-sati, jer su neki konkurisali i na drugimfakultetima. Sigurno da }e do}i i do po-merawa na rang listi, pa }e neki od onihkoji su se prijavili za samofinansiraweu}i me|u buxetske studente - ka`e prode-kan za nastavu Milan Plazini} i nagla-{ava da su kandidati u ovom roku najve}e

interesovawe iskazali za studijski pro-gram “informacione tehnologije”. Plazi-ni} tako|e uo~ava i da se za studirawe naFTN prijavili |aci koji su u sredwoj{koli prikupili ne{to vi{e bodova ne-go prethodna generacija bruco{a.

Danas se okon~ava i prvi upisni rokna Agronomskom fakultetu, kome je na ~e-tiri studijska programa (op{ta agrono-mija, prehrambena tehnologija, vo}arstvoi vinogradarstvo i zootehnika) odobrenprijem 120 buxetskih studenata. Od 93kandidata, samo jedan nije polo`io pri-jemni ispit.

Mesta za septembarski upisni rok bi}ei na Visokoj {koli tehni~kih strukovnihstudija, i to na svih {est usmerewa (elek-troenergetika, elektronika i ra~unar-stvo, grafi~ka tehnika, in`ewerska in-formatika, proizvodno ma{instvo i pro-izvodni menaxment).

V[TSS, na kojoj {kolovawe za diplo-mu strukovnog inèwera traje tri godine,raspisala je konkurs za prijem 264 buxet-skih i 66 samofinansiraju}ih studenata uâ~ku i za 20 buxetskih i 40 samofinansi-raju}ih polaznika u Lazarevcu, gde ~a~an-ska {kola ima svoj centar. U prvom rokusu popuwena sva mesta za studirawe o tro-{ku dràve na grafi~koj tehnici i me-naxmentu, navodi Ivana Krsmanovi},portparol V[TSS.

OBranku Nedovi}u(79), ma{inbravaruu penziji iz Novog

Sada koji se, da bi ubla`ioprobleme k}erki obolelojod multiple skleroze, pre-selio kod we u Gorwu Trep-~u i izumeo nekoliko poma-gala, pisali smo u nekoli-ko navrata.

Kako bi ~etrdesetosmo-godi{wa Branka Nikito-vi}, majka dvoje dece, kojaboluje ve} 12 godina, moglalak{e da se kre}e kroz ku}ui obavqa osnovne poslove,wen otac, od ranije skloninovacijama, prvo je nasvim zidovima postavio ru-kohvate. Kada je wena spo-sobnost kretawa bila jo{slabija, on je smislio si-stem za kretawe sa jednimto~kom, koji je montiran naobi~noj stolici i omogu}a-va bolesnom ~oveku da se,~ak i u sku~enoj prostoriji,kre}e u svim pravcima. Ka-snije }e Branko osmislitii ure|aj “mehani~ki fizio-terapeut”, kako bi invali-di koji nisu u mogu}nostida koriste usluge rehabili-tacionih centara mogli dave`baju u svojoj ku}i. Dapodsetimo, ovaj ure|aj radina struju, ne zauzima mnogomesta i jednostavan je zaupotrebu, a ve`be koje omo-gu}ava aktiviraju celoku-pan mi{i}ni sistem. Bran-ka Nikitovi} ga koristisvakodnevno i osetila je ve-liko poboq{awe.

Protekle sedmice, ino-vator nas je obavestio da je

“mehani~ki terapeut” do-bio dodatak koji podsti~e“linearno kretawe krvnemase u organizmu”, drugimre~ima - poboq{ava cirku-laciju.

- Stimulator je maliure|aj koji ima vertikalnenakovwe i pulsiraju}eopruge, a montiran je na no-sa~u mehani~kog fiziote-rapeuta. Otkako ga koristi,moja k}erka vi{e ne nosidebele ~arape, kao {to jeranije ~inila i zimi i letijer je u nogama uvek ose}alaveliku hladno}u - kazuje iz-umiteq.

Doneo nam je jo{ jednulepu vest: u Patentnom za-vodu u Beogradu u toku jeproces patentirawa prvogpomagala, ~iji je defini-tivni naziv “anatomsko -ortopedski sistem za kreta-

we i ve`bawe polupokret-nih i invalidnih osoba.”

- Namera mi je da sva triizuma patentiram, a ondami ostaje da prona|em pro-izvo|a~a koji ne}e skidatibolesnim qudima ko`u sle|a, ve} }e izra|ivati po-magala po normalnoj ceni -nagla{ava Branko. Sva triure|aja su za wegovu Brankuproizvedena besplatno, uradionici Ma{insko - sa-obra}ajne {kole, zahvaqu-ju}i humanosti i trudu u~e-nika i nastavnika.

- Najve}u zahvalnost du-gujem profesoru Dragi{iPetkovi}u. Da nije bilowegovog entuzijazma, sve{to sam ja smislio palo biu vodu - uveren je BrankoNedovi}.

BRANKO NEDOVI] SMISLIO JO[ JEDNO POMAGALO ZA OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE

@EQA DA POMOGNEBOLESNOJ K]ERKI

NEMA GRANICE

UPIS NA ^A^ANSKIM FAKULTETIMA I VISOKOJ[KOLI TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

NA TEHNI^KOM TESNO,NA AGRONOMSKOM

KOMOTNO

16 PETAK 18. JUL 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGEKao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-ri Vulkan u Roda centru.

Predstavqamovam plavepri~e o qu-

dima i ìvotiwama,pune pustolovina,pou~ne i tople, pri-~e za ~etvorogodi-{we, petogodi{we,{estogodi{we i sed-mogodi{we de~ake,prilago|ene wiho-vom uzrastu. De~aci}e u ovim zabavnimkwigama mo}i dauìvaju u predivnimklasi~nim bajkama ibasnama, kao i u pre-lepim crteìma.

Tri navike ko-jima }ete po-sti}i uspeh u

finansijama, quba-vi, zdravqu i ìvo-tu. Trojica najuti-cajnijih autora na-{eg vremena nudevam proveren i do-sledan plan daostvarite uspeh usvim oblastima ì-vota.Ovo je kwiga ona~inu na koji svet,zapravo, funkcio-ni{e. Postoje nevi-dqivi principikoji upravqaju pre-tvarawem èqa ustvarnost, a oni po-~ivaju u na{em umu. Ovde su opisani jasno i jednostavno:pridràvajte se sistema i posti}i }ete uspeh.Odgovorikoje traìte ve} leè u va{em umu, u mo}i koja stoji naraspolagawu svim qudima sveta ve} u ovom trenutku. Oviautori vam samo pokazuju da je va{ um ve} sposoban da po-stigne uspeh, a ako se zagledate u sebe i po~nete od svojeistinske èqe, to }e vas dovesti do ideje. Ideja }e vas do-vesti do konkretnih prilika, a te prilike, uz ozbiqantrud, dove{}e vas do istinskog uspeha – onakvog kakav de-fini{ete vi sami, a ne neko drugi. Prava tajna uspehanije u imawu dobrih veza, ni dobre porodice, ni dobrogobrazovawa, ni dobrih prihoda niti bilo koje tajanstve-ne astrolo{ke kombinacije svega toga. Tajna je potpunobesplatna i dostupna svakome, bez obzira na imovinskostawe, {kolovawe ili bilo koje druge prednosti. To jesr` onoga {to sve qude sveta ~ini jednakim. To je mo} va-{eg uma.Va{e misli mo}nije su od novca, uticaja i pri-lika zajedno, i upravo one jesu faktor koji odre|uje da li}ete biti gubitnik ili pobednik.

Napoleon Hil, Xozef Marfi i Dejl Karnegi MAJSTORI USPEHA -TAJNE KOJE VAM STVARNO MENJAJU @IVOT

PRI^E ZA DE^AKE OD[EST GODINA

Prvu nagradu na konkursuKwi`evnog kluba “Dis”iz Ba~ke Palanke za naj-

lep{u qubavnu pesmu osvojila jepesnikiwa iz â~ka Milica Mi-ma Dmitrovi}. Nagradu joj je nasve~anosti 10. jula ove godine uru-~ila predsednik ìrija Maja Sa-vi}. @iri za dodelu ove me|una-rodne kwièvne nagrade “êdo-mir Kova~evi}” za najlep{u qu-bavnu pesmu u kategoriji punolet-nih autora ~inili su i Nenad@ivkov, Dragana Petri} i Bori-slava Toqagi} Segedi. Rukovo|e-ni stilskim i tematskim kriteri-jumima, nakon vi{estrukog ~ita-wa, upore|ivawa i diskusije, se-lektori su izdvojili ~etiri pesmekoje predstavqaju sna`nije ostva-ren i celovit misaono - emocionalni odgovor na pitawesmisla i na~ina izraàvawa qubavi. Jednoglasnom odlu-kom, pesma “Gozba carska”, ~a~anske poetese Milice

Dmitrovi}, progla{ena je za naj-lep{u qubavnu pesmu konkursa.Prema oceni ìrija ona je “umet-ni~ki najefektnije izrazila temuqubavi, grade}i misaone spojevena metafori~an na~in sveobuhvat-nog, sveproìmaju}eg iskazivawastvarnosti qubavi. Iako prevas-hodno usmerena na ~ulni ìvot, nadionizijsko radovawe qubavi, pe-sma ne iskqu~uje vrednosti apolo-nijskog koncepta, koji se ovde su-sre}u i sastaju u vidu ìvotvornei iskonske snage qubavi. Pesma jeubedqivo i lirski smelo ostvare-na”.

Lepa slu~ajnost je da je predsed-nica `irija Maja Savi}, koja sadapoha|a doktorske studije srpskekwi`evnosti i jezika na Filo-

zofskom fakultetu u Novom Sadu, pro{le godine biladobitnica prve nagrade za esej o Vladislavu Petkovi}uDisu na konkursku ~a~anske Gradske biblioteke. Z. L. S.

Uokviru Letwih dana kulture u^a~ku nedavno je u Gradskomparku odr`ano muzi~ko-poet-

sko ve~e pod nazivom “Romijada”. Pr-ogramu su prisustvovali predstavni-ci Roma Moravi~kog i Ra{kog okru-ga. Organizator ve~eri bio je pred-stavnik jednog od ~a~anskih romskihudru`ewa “Bibija rom” Dragan Mi-trovi} Amigo. Nastupili su mladafolklorna grupa KUD “FRA” podrukovodstvom Mladena Ristanovi}a,koji je predvodio i orkestar koji su~inili Milo{ Ristanovi} i BorisVu~i}evi} Rummel, a gost ve~eri bi-la je solistkiwa Maria Krasav~i}@ujovi}, koja je pevala ~uvene cigan-ske pesme “\elem, |elem”, “Ciganiqubqat pjesni” i druge. Poeziju jerecitovao glumac Ba}ko Bukumiro-vi}, a na programu su bile {opske ivla{ke igre, a nastupile su i mu{ka

i `enska peva~ka grupa KUD-a“FRA” pod rukovodstvom u~iteqiceMilke Koqaji}. Program je trajao

sat i po i privukao je publiku te let-we ve~eri u parku.

Z.L.S.

Pod sloganom “Dru-go i druga~ije” uponedeqak je u

okviru programa Letwidani kulture ^a~ak 2014.po~eo 6. Festival ambi-jentalne i etno muzike

“Karusel”. Festival su uponedeqak, 14. jula, svojimnastupom, sve~ano otovo-rili ~uveni ~a~anski kan-tautor Zoran Brankovi}sa grupom “Kolence” (Bi-qana Petkovi} i Vesna

Ili} Dimi} - ^a~ak/Beo-grad); Nikola Staki}(Krupaw/Beograd), MinaMatija{evi} kvartet(Aleksandar Alempijevi},Stevan Milijinovi} i@elimir Panteli} - ^a-

~ak); Muris Varaji} (Sa-rajevo) i “Fish in oil” izBeograda.

Oraganizator festiva-la je istoimena Asocija-cija za umetnost i kulturuu saradwi sa Umetni~komgalerijom “Nade`da Pe-trovi}”, i po prvi put, uzpartnerstvo Turisti~keorganizacije ^a~ak. Fe-stival }e trajati do 14. av-gusta, a realizova}e se unaredna ~etiri ponedeqkaod 20,30 do jedan sat poslepono}i, u dvori{tu Umet-ni~ke galerije. Umetni~kidirektor manifestacije jenovinar Du{an Darije-vi}, a Predrag Boji} je li-ce odgovorno za tehni~kurealizaciju festivala, ko-ji se, prvi put u kulturnom`ivotu grada direktnoprenosi i na internetu.

Z. L. S.

MIMI DMITROVI], PRVA NAGRADA ZA POEZIJU U BA^KOJ PALANCI

KUD “FRA” I DRAGAN MITROVI] ORGANIZOVALI “ROMIJADU” U GRADSKOM PARKU

CIGANI QUBQAT PJESNI...

OTVOREN 6. FESTIVAL “KARUSEL”

SVAKOG PONEDEQKA DO 14. AVGUSTA

DIONIZIJSKO RADOVAWE QUBAVI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 17PRAVOSLAVQE

18 PETAK 18. JUL 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Tri decenije sa najpo-znatijim autorima na svimkontinentima. Jedinstvenzbir upe~atqivih i origi-nalnih iskaza o svetu, `i-votu i stvarala{tvu, in-spirativna razmi{qawaslavnih savremenih pisacakoja se pamte!

Kalvados sa MaksomFri{om u Cirihu. SaJens-Martinom Eriksenomna do~eku Srpske nove go-dine. Sa Suzan Sontag iSlovencima u Seulu. SaKarlom Feltrinelijem uzemunskoj kafani Radecki. Sa B. Vongarom i Dra`omMihailovi}em u australijskoj d`ungli. Sa ArturomMilerom o Merilin Monro.

[ta govore i o ~emu razmi{qaju najpoznatiji svetskiautori, nobelovci i slavni bestseler pisci dok razgova-raju i dru`e se sa Du{anom Veli~kovi}em: za{to je Trej-si [evalije tr~ala maraton, ko je zaista bio Jer`i Ko-sinski, u {ta zapravo veruje Vilijem Pol Jang, {ta Nor-man Mejler misli o evropskoj kulturi, {ta piscima sa-vetuje Alen Ginzberg…

Izuzetan dokument koji sadr`i kratku biografijuslavnih pisaca, wihova razmi{qawa o `ivotu i stvara-la{tvu, oboga}en je fantasti~nim ilustracijama MajeMajolinice.

Sedam dana uo~i atenta-ta na prestolonaslednikaAustrougarske, u zamakOstro`ac dolaze SigmundFrojd, Robert Muzil, [te-fan Cvajg, Gustav Klimt neslute}i da }e se na}i na me-ti mladobosanaca.

Druga kwiga u edicijiPlavo-belo-crveno. Ovo jeedicija vrhunske savremenekwi`evnosti koja okupqapisce iz biv{e Jugoslavije,a ~ija su dela najpre obja-vqena u Srbiji.

Radwa romana Kako ubiti gospodina Frojda odvija sesedam dana uo~i atentata na prestolonaslednika Austro-ugarske Frawu Ferdinanda 28. juna 1914. godine.

Svoj zamak Ostroàc u zabiti Bosne, na bregu iznadUne, austrijski baron Lotar fon Berks doìvqava kaosimbol dinastije Habzburga i Austrougarske monarhije.U to ime poziva prestolonaslednika Ferdinanda da, preposete Sarajevu, odsedne u wegovom cazinskom dvoru. Zaceremonijara imperijalne posete progla{ava be~kog stu-denta Kalina, ne slute}i da je on strasni pristalica ju-`noslovenskih patriotskih pokreta i ~lan tajnog kru-òka mladih Bosanaca, koji su snovali da se atentatimaoslobode Austrougarske. Za mladog Kalina to je idealnaprilika da sa sau~esnikom Neboj{om izvr{i atentat naFerdinanda.

Sve se dramati~no mewa otkazivawem imperijalne po-sete Fon Berksu, a na sve~anost u zamku Ostro`ac dolazesamo baronovi prijateqi, me|u kojima su Sigmund Frojd,pisci Robert Muzil i [tefan Cvajg, te slikar GustavKlimt. Za Neboj{u, oni su, kao i sve {to dolazi iz Be~a,oli~ewe zla, okupacije i tiranije, pa on odlu~uje da svo-je planove prilagodi novim okolnostima...

Xevad Sabqakovi}KAKO UBITI GOSPODINAFROJDA

Du{an Veli~kovi}SVA LICA SVETA

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,radno vreme 9-21.

Na Festivalu humo-ra za decu, koji seodr`ava ve} osmu

godinu za redom svakogseptembra u Lazarevcu uorganizaciji biblioteke„Dimitrije Tucovi}“,najmla|i ~lanovi Gradskebiblioteke iz ^a~ka po-sti`u redovno uspehe. Ap-solutni pobednik likov-nog dela konkursa je ~a-~anska Gradska bibliote-ka „Vladislav Petkovi}Dis“.

U kategoriji “Serijalcrte`a o Ga{i” tre}u na-

gradu podelila su deca izvrti}a u Zabla}u. Prvunagradu za Savremenuumetni~ku instalacijudobili su polaznici krea-

tivnih radionica Grad-ske biblioteke za rad„Uspavana lepotica“. Pr-vu nagradu u kategoriji“Proza” – mla|i uzrast,

osvojio je Ivan Rogano-vi}, u~enik 4. razdredaO[ „Filip Filipovi}iz ^a~ka, za pri~u „GusanGa{a“. U kategoriji “Poe-zija” – stariji uzrast, tre-}u nagradu dobila je Sele-na Seni}, u~enica 5. raz-reda O[ “Tatomir An|e-li}”, Mr~ajevci za pesmu„Pesma o kwizi“. Z. L. S.

Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi}Dis“ uputila je 11. ju-

la 2014. godine humanitar-ni poklon u kwigama popla-vqenim bibliotekama u Re-publici Srpskoj. Me|u oko1.000 kwiga, nalazi se 640naslova, odnosno, 710 kwigakoje su vi{ak u fondu ~a-~anske Biblioteke i 270kwiga sopstvenih izdawa.

Kwige su predate Dru-{tvu bibliotekara Repu-

blike Srpske u Vi{egradu,a bi}e prosle|ene najugro-`enijim bibliotekama uDoboju i [amcu, koje su upotpunosti stradale u maj-skim poplavama.

Kwige je u ime ~a~anskeGradske biblioteke predaobibliotekar Bogdan Trifu-novi}, a da pomo} stigneblagovremeno u Vi{egrad,pomogao je Branko Lazovi},vlasnik preduze}a „Panda“iz ^a~ka. Z. L. S.

BROJNE NAGRADE ^LANOVIMA GRADSKE BIBLIOTEKE NA 26. FESTIVALU HUMORA ZA DECU U LAZAREVCU

PRIZNAWA U SVIM KATEGORIJAMA

NOVIH 517 KWIGA Svoje ~itaoce Biblioteka je u junu obradovala kupo-

vinom novih naslova. Prinovqeno je 517 kwiga, ~ija jevrednost 310.000 dinara. Sredstva za nabavku kwiga suobezbe|ena iz buxeta Grada ^a~ka.

GRADSKA BIBLIOTEKA UPUTILA POMO] POPLAVQENIM KOLEGAMA UREPUBLICI SRPSKOJ

HIQADU KWIGA ZA BIBLIOTEKEU DOBOJU I [AMCU

Petnaesti Sabor Zavi~ajnog dru{tva “Dubra-va” u Starom Trsteniku otvorila je u utorakuve~e predsednica ~a~anskog Ogranka Vuko-

ve zadu`bine mr Grozdana Komadini} sa saradnici-ma Milicom Bakovi} i Zoricom Le{ovi}, besedom osvojoj novoj kwizi spomenici, “Junaci Velikog rata”- od Golije do Rudnika, posve}enoj stogodi{wicipo~etka Prvog svetskog rata, kojoj je, pored ostalog,bio posve}en i ovaj susret u zavi~aju akademika Do-brice ]osi}a. Organizator i doma}in manifestaci-je je predsednik Ogranka Vukove zadu`bine u Qubqa-ni, @ivorad Andreji}, koji ìvi u Sloveniji, alisvake godine odràva i neguje tradiciju svog zavi~a-ja na starom porodi~nom imawu, koje je nazvao “Du-bravski dvor”. Priznawe “Velika Moravska pove-qa”, koje su poneli mnogi zaslu`ni gra|ani ovogkraja, vreme{nom u~itequ Milanu Radi}u, uru~io je na-~elnik Rasinskog upravnog okruga Branislav Vesi}. U~i-teq Radi} je ostavio dubok trag u svemu {to je u ìvoturadio, bio jedan od onih, koji se nikada nije pla{io daizgovori da voli svoju Srbiju, a u toku svog prosvetar-skog veka od 1955. do 1997. godine pred svoje u~enike je do-vodio preìvele u~esnike Velikog rata.

Sabor je bio posve}en i 160. godi{wici ro|ewa Mi-haila Pupina, velikog srpskog nau~nika, a “Pupinova

spomenica” dodeqena je aktuelnom ministru odbraneBratislavu Ga{i}u, biv{em uspe{nom gradona~elnikuKru{evca, koju je u wegovo ime primio wegov izaslanik.U programu su nastupili kwi`evnici Gordana Kni}a-nin, Gordana Vlahovi}, Veroqub Vuka{inovi} i multi-medijalni umetnik Goran Arsi}, diplomac Konzervato-rijuma u Odesi. Poseban utisak na goste “Dubravskogdvora” ostavio je i hor “Sveti Roman Slatkopojac” izNovog Sada, koji tre}u godinu nastupa na ovom duhovnomsaboru. Z. L. S.

OGRANAK VUKOVE ZADU@BINE IZ ^A^KA OTVORIO 15. DUBRAVSKI SABOR

U SLAVU JUBILEJA VELIKOG RATA

PROGRAM DOMA KULTURE OD 18.JULA DO 24. JULA 2014.

PETAK, 18.JUL 2014. - izlo`ba UMETNOST I PA-PIR I predavawe DESTRUKCIJOM DO KONSTRUK-TIVNOG ( U okviru predavawa, autori }e predstavitiumetni~ku praksu multimedijalnog umetnika Vladimi-ra Peri}a iz perioda Talent (1986-1996) i Talent Factory

(1996-2006), koja se zasniva na preuzimawu odba~enihpredmata i materijala iz okru`ewa, i na wihovoj upo-trebi u umetni~kom kontekstu gde dobijaju potpuno no-

ve uloge i zna~ewa...) Predava~i: Milica Stojanov,istori~ar umetnosti i Vladimir Peri}, likovni umet-nik; mala sala u 20 ~asova.

PONEDEQAK, 21.JUL - PONEDEQAK, 28. JUL2014. - LIKOVNA KOLONIJA „ÂÂK 2014“ u Ov~arBawi; U~esnici: Vladimir Vlaji} (Beograd), SweànaVlatkovi} (Beograd), Dragana Gruji~i} (Beograd), Mio-drag Jeremi} (Montreal/Beograd), Vesna Markovi} (Pa-riz/Beograd), Vesna Milunovi} (Beograd), MiloradMladenovi} (Beograd), Mirko Trim~evi} (Beograd) iQiwana [uwevari} Arbajter (Beograd).

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 19KULTURA

Program “Podeli svoje znawe, po-stani mentorka”, koji sprovodiEvropski pokret u Srbiji uz podr-{ku Erste banke, misije OEBS-a uSrbiji, Ambasade SAD, i kroz part-nerstvo sa organizacijom “Vital voi-

ces” iz SAD, stigao je pro{le subote„autobusom“ iz Beograda i u ^a-~ak, odnosno, u Galeriju „Risim“gde je odr`ana javna debata “@eneu kulturi i umetnosti”.

Podstaknute op{tim odnosom i me-stom kulture i umetnosti u Srbiji,danas, s posebnim osvrtom na polo-

àj umetnica, u~esnice programa su se pod-setile na istaknute umetnice i wihovuulogu u dru{tvu, kao i zna~ajna dela, kojasu iza sebe ostavile ili ~iji su rad inspi-risale. Posebna pa`wa posve}ena je i pla-novima i predlozima za budu}nost, kao irazmatrawima najboqih na~ina da se kul-tura i umetnost vrate tamo gde im je mesto,ali i da ukaè na zna~aj daqeg osnaìvawamladih umetnica i umetnika. U debati suu~estvovale Milica Petronijevi}, direk-torka ~a~anske Umetni~ke galerije “Nade-`da Petrovi}”, Jasna Dimitrijevi}, di-rektorka Kolar~eve zadu`bine, Ana So-frenovi}, glumica, An|elka Jankovi},producent i program koordinator u “Bi-tef teatru”, Bojana Stamenkovi}, umetni~-ka direktorka KC “Lift” i polaznicaprograma, Tatjana Nikoli}, menaxer pro-jekta, “Femix info” i polaznica programai Ana ]ur~in, kantautorka. Moderatorka

susreta Darka Radosa-vqevi}, direktorka Ga-lerije „ Remont“, na za-nimqiv i koncizan na-~in je predstavila u~e-snice kroz wihove kari-jere, `ivotne stavove,ali i kroz institucije zakoje rade ili su kroz wihpro{le.

Menaxerka programaiz Evropskog pokreta uSrbiji Svetlana Stefa-novi} je istakla da je dosada kroz program pro-{lo oko 160 polaznica imentorki, konstatuju}ida su ène brojniji deostanovni{tva, vi{e za-vr{avaju fakultete, ali ih nema na izvr-{nim funkcijama, na kojima se odlu~uje.Program je osmi{qen zarad osnaìvawamladih èna na po~etku karijere kroz pove-zivawe i zajedni~ki rad sa onima koje ve}imaju iskustvo u razli~itim oblastima,nakon ~ega }e uslediti zajedni~ki doga|aj,mentorska {etwa, a tom prilikom bi}e do-deqeni i sertifikati. Stefanovi}ka je is-takla da je zbog sticawa vi{e znawa, sadr-àj programa pro{iren, tako da pored bi-lateralnog rada mentorki i u~esnica,ukqu~uje i okrugle stolove i radionice ismatra da }e rezultati programa biti vi-dqivi tek za tri do ~etiri godine, kadau~esnice budu u prilici da ste~ena znawaprenesu daqe i rade na promociji uloge è-

na. - Spremamo novu generaciju, koja }e bi-ti nosilac promene polo`aja `ene u dru-{tvu - rekla je Svetlana Stefanovi}.

Jedna od polaznica programa “Podelisvoje znawe, postani mentorka”, uz mentor-sku podr{ku Darke Radosavqevi} je i ^a-~anka Bojana Stamenkovi} (1986), vizuelnai multimedijalna umetnica, kulturna rad-nica i edukatorka. Bojana studira doktor-ske umetni~ke studije na Fakultetu likov-nih umetnosti u Beogradu, profesorka jestru~ne nastave u Sredwoj umetni~koj {ko-li u ^a~ku, i umetni~ka direktorka u Kul-turnom centru „Lift“. [kolovawe je zapo-~ela u [koli za dizajn u Beogradu, nasta-

vila na Fakultetu likovnih umetnosti, aoblast savremenih umetni~kih praksi do-punila u~e{}em u letwim {kolama u Au-striji, Salzburgu i Traunkirchenu. Po za-vr{etku studija 2011. sa koleginicom Jele-nom Fu`inato osnovala je umetni~ku grupu„Rouge“, sa kojom su do sada ostvarile osamsamostalih izlo`bi. Iste godine, postalaje ~lanica Kulturnog centra “Lift” u komeobavqa ulogu vizuelne urednice, koordina-torke likovnih i svih manifestacija iprojekata u kulturi. Zajedno sa ovim cen-trom, postala je ~lan Asocijacije “Nezavi-sna kulturna scena Srbije”, tako da se de-

lovawe iz lokalne sredine pro{iri-lo na mre`u u regionu.

- Kroz navedena poqa delovawa è-lim da doprinesem razvoju savremeneumetnosti i kulturnom osve{}ewu. Zaprogram sam ~ula u kratkoj reporta-ì u emisiji Evronet, a zainteresovaome je zbog mogu}nosti upoznavawa do-sta mladih i perspektivnih devojaka,koje iz razli~itih oblasti delovawaveoma uspe{no zapo~iwu svoje profe-sionalne karijere. Veoma cenim ini-cijativu organizatorki da se ova de-bata odrì ba{ u â~ku, kao gradukoji slavi ime Nade`de Petrovi}, za-sigurno prve aktivistkiwe u kulturii umetnosti na na{im prostorima.Kao i na svakom od doga|aja koji se uovom projektu organizuju, u debati je

u~estvovalo dosta zanimqivih i uspe{nihèna iz oblasti kulture i umetnosti. Mo-deratorka debate Darka Radosavqevi} namje veoma ìvopisno predo~ila kako izgledabiti kulturna radnica, koji su problemikoje jedna èna mora da savlada u toj obla-

sti, kao i ideje koje su nas vodile kroz svaturbulentna de{avawa. Pored rada sa men-torkom, svake poslednwe subote u mesecu sesastajemo na okruglim stolovima ili radi-onicama, gde razmatramo nove oblasti, te-me, razvijamo nove ve{tine, lepo se druì-mo i kvalitetno provodimo vreme. Svi do-ga|aji su u Beogradu, sem dve debate koje suplanirane izvan glavnog grada. Smatram,da ovakav vid razgovora, razmene ìvotnihiskustava, sukoba mi{qewa, druga~ijihpogleda na stvarnost; predstavqaju pomakena poqu kulturnog delovaqa, stvarajuplatforme kriti~kog mi{qewa, a razgovo-ri koji se vode u mawim sredinama, jasnoukazuju na na{e potrebe decentralizacije.Na doga|aju je bilo na{ih sugra|anki i su-gra|ana, koju su nadam se uìvali, ali au-tobus sa polaznicama programa, koji je do-{ao iz Beograda, pri povratku je bio punnasmejanih i zadovoqnih lica - kaè Boja-na Stamenkovi}.

Z. L. S.

DEBATA EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI ODR@NA U ^A^KU

Da nema dovoqno saradwe i komu-nikacije izme|u Beograda i drugihgradova u Srbiji u vezi bitnih pita-wa kulturne politike, a to je obavezai dràve i lokalnih samouprava,primetila je Jasna Dimitrijevi}, di-rektorka Zadu`bine Ilije M. Kolar-ca, daju}i podr{ku ovom projektu, jerpruà priliku za unapre|ewe ve{ti-na i znawa, sticawe poznanstava i iz-gradwu mreà, po{to qudi koji radeu kulturi, novac mogu dobiti krozprojekte, a preduslov za to je aplici-rawe, posedovawe dobre ideje i razme-na iskustava. S obzirom na veliku za-stupqenost èna u kulturi u kojoj ne-ma para, uprkos ~iwenici da su obra-zovane, pune znawa i ideja, Dimitri-jevi}ka je izrazila uverewe da }e seène izboriti za svoje mesto u veli-kim kompanijama, jer po wenom mi-{qewu, umetnost i kultura mogu daubrzaju ekonomski razvoj i budu pozi-tivna karika promocije dràve, zbog~ega se mladima koji dobro rade morapruìti podr{ka.

JASNA DIMITRIJEVI], DIREKTORKAKOLAR^EVE ZADU@ BINENEDOVOQNO KOMUNIKACIJEIZME\U BEOGRADA I SRBIJE

- U svim kriza-ma, ekonomskim isistemskim, kul-tura ne zauzimaprimat, a to jeneophodno, jerkroz wu sebi idrugima obja{wa-va ko smo. Kultu-ra nikada ne smebiti u zape}ku, i nadam se da }emo na-praviti sistem koji ne}e zavisiti odkrize, ve} }e obezbediti kontinuitetsvesti o sebi i drugima. Poloàjkulture se moè popraviti ukolikose izbegne weno zapostavqawe, izo-stavqawem banalizovawa sebe i po-jeftiwewa potreba. Kulturi i umet-nosti se mora dati pravi prostor,oduzet u posledwih 15 godina, kada jenekim drugim stvarima davana ve}ava`nost. @ene kod nas spadaju u ugr-ènu vrstu, wihova uloga u dru{tvuje devalvirana, postale su vi{eobjekti nego subjekti, skrajnute su iizgubile su mnogo glasa - zakqu~ilaje popuplarna glumica.

GLUMICA ANA SOFRENOVI]@ENE, UGRO@ENA VRSTA...

„@ENE U KULTURI I UMETNOSTI”

Nije da stalno kasne,ali ne `ivimo uNema~koj ili Japa-

nu, pa da nam autobusi sti-ù u sekund prema redu vo-`we. âk i ako ne kasne,~ini se da, koliko god de-cembar ili januar bilihladni, nema ni{ta teènego ~ekati prevoz na vru-}ini. [to je najgore, u na-{em gradu na svega tri, ~e-tiri mesta ostalo je pone-ko drvo pod koje moèmo dase sakrijemo, a klupicamaza sedewe tek nema ni tra-ga. Koliko qudi pro|e i pojednu, dve stanice i do|e

kod Gimnazije da sa~eka au-tobus, da bi na minut, dvaseli na klupu.

- Mo`da ne na|em mestou autobusu kada je gu`va,ali obavezno ga sa~ekamkod Gimnazije, da bih malopredahnuo dok mi ne stigneprevoz. Ako se vra}am sapijace, zna~i mi da spu-stim cegere na klupu, ne nabeton, jo{ da mi `ena kuka{to ih isprqah! Nego {toje najgore, ovde nema hlado-vine do uve~e, jedino {tose ne pr`im stoje}i. Mno-go bi nam zna~ile nadstre-{ice i klupice na stani-

cama, posebno nama stari-jima, po{to mi izbegavamogu`ve, a ra~unam i da suovi mla|i predusretqivii da }e deci i nama ustupi-ti mesto - ka`e penzionerMilisav Jankovi}.

- Jedva se nakanim da do-|em u grad, ako mi verujete.Nego nemam izbora, pe{a-~ewe ili autobus, otkud mipare za taksi. Uvek kadasam na stanici, zapitam seza{to nema nekih nadstre-{ica. Na pojedinim mesti-ma ste ba{ kao na vetrome-tini, nema spasa ni od sun-ca, ni od ki{e, kako ti Bog

da. Ovde kod “Solida” barima ovo drvo, hladovina jei mogu da se naslonim nastablo. Ali, ako je gu`va,nema za svakoga mesta uhladu. Od autobuske stani-ce do ku}e ja imam da pe{a-~im jo{ dva kilometra, ne-mamo seoski autobus - `alise Qiqana Jovanovi}.

- Vidim u Beogradu imanadstre{ica na svakoj sta-nici. Na mnogim mestimasu istaknuti i redovi vo-`we i koje autobuske lini-je saobra}aju. Mislim da je^a~ak trebalo odavno daima tako ne{to, jer smomnogo mawi grad. Uz to, danije ovih natpisa na uli-cama, ne bih bio sigurangde su stanice. Jesu one “pe-~urke” odavno prevazi|ene,ali su bar bile neka smer-nica - ka`e student BojanM.

Osim sugra|ana koje smoanketirali, pitawe kada}e u ^a~ku na autobuskimstajali{tima biti posta-vqene nadstre{ice uputi-lo je i nekoliko ~italaca“Glasa”. Kako su naveli,

~uli su jo{ odavno da }e ihbiti i zamalo su zaboravi-li na obe}awa nadle`nih,da nije ovo vreme varqivoi da ki{a ne iznenadi u se-kundi.

- Iz Programa ure|iva-wa gradskog zemqi{ta iz-dvojeno je tri i po milionaza tu namenu. Gradsko ve}eje odluku o privremenompostavqawu autobuskihstajali{ta donelo jo{ uoktobru 2013, i {to je naj-va`nije novac je obezbe|en,ali zbog poplava i ostalih

prirodnih katastrofa kojesu nas zadesile u posledwevreme, morali smo malo dasa~ekamo. Javno preduze}e“Gradac” }e uskoro raspi-sati tender za javne nabav-ke nekomercijalnih staja-li{ta. Ona }e biti posta-vqena na {est lokacija ugradu. Tako|e, u planu je ipostavqawe takozvanih“komercijalnih” stajali-{ta i ona }e se nalaziti naprometnijim mestima.Ustvari, ona }e se nalazi-ti na lokacijama za kojeinvestitori poka`u najve-}e interesovawe. Po{to }euskoro biti raspisan ten-der, trebalo bi da do krajagodine i nadstre{ice budupostavqene na autobuskimstanicama - napomiwe Mi-lenko Popovi}, {ef Slu-`be za gra|evinsko zemqi-{te JP “Gradac”.

Nekomercijalna autobu-ska stajali{ta (nadstre-{nice) nalazi}e se kod{kole “Milica Pavlo-vi}”, u Ulici episkopaMaksimovi}a, na lokacija-ma “Qubi} {kola”, u Uli-ci heroja \uraki}a, “Be-dem”, Vojvode Stepe, “Tana-sko Raji}”, Milenka Nik-{i}a, u Zabla}u, okretni-ca kod crkve, u Trbu{ani-ma, kod apoteke.

NADSTRE[ICE NA AUTOBUSKIM STAJALI[TIMA DO KRAJA GODINE

21SAOBRA]AJPETAK 18. JUL 2014. GODINE

JO[ MALO SUNCA, KI[E, VETRA...

Za svakog mesto u hladu

^uvena „~ekaonica”

marketing 032/342-276

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 23TV PROGRAM

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

20:00 FILM

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

08:15 OGLASI

09:15 MERIDIJANIMA

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

24 PETAK 18. JUL 2014. GODINELU^ANI

Sabor truba~a u Gu~i sepotvrdio kao najve}i mu-zi~ki festival u svetu, ko-ji svojom samosvojno{}usvakog leta privla~i stan-dardno veliki broj pose-tilaca. Organizatori ve-ruju da }e bogat program-ski sadr`aj 54. Draga~ev-skog sabora truba~a, iovog avgusta, u wihov krajdovesti goste sa svih meri-dijana. Zaposleni u Turi-sti~koj organizaciji “Dra-ga~evo” imali su u pret-hodna dva meseca pune ru-ke posla, jer su se maksi-malno anga`ovali u orga-nizovawu sme{taja za do-ma}e i strane goste, koji}e od 6. do 10. avgusta bo-raviti u Draga~evu.

- U prethodna dva meseca ra-dili smo na poja~awu kapacitetai izradi prospekta kategorisa-nog sme{taja. Najve}e intereso-vawe za Sabor truba~a pokazalisu, za sada, turisti Francuske,Nema~ke, Italije, Slovenije iRumunije. Ostvarili smo dobrusaradwu sa stranim turisti~kimagencijama, pre svega sa holand-skom, izraelskom, bugarskom iruskom, koje imaju klijente u ~i-tavom svetu. Svoj dolazak su po-tvrdile brojne turisti~ke grupeiz Izraela,^ilea, Australije,Kazahastana, Rusije, Brazila...Iako imamo puno rezervacija,jo{ uvek nisu popuwena sva mestau privatnom sme{taju u Gu~i -ka`e Milan Rai~i}, direktorTuristi~ke organizacije.

Kako isti~e Rai~i}, za ovogo-di{wi Sabor truba~a zaintere-sovani su novinari iz ~itavogsveta i ve} se javqaju brojne me-dijske ku}e da rezervi{u sme{tajza svoje ekipe. Dr`avna televizi-ja Norve{ke planira snimawespecijalnog filma o festivali-ma Balkana, u kome }e Sabor tru-ba~a zauzeti posebno mesto.

Cene privatnog sme{taja uGu~i, u zavisnosti od wegovogkvaliteta i udaqonosti od cen-tra varo{ice, kre}u se rasponuod 20 do 25 evra. Jedna od ovogo-di{wih novina bi}e specijalnasaborska signalizacija, koja }eimati 68 strelastih putokaza.Informacione table, u dvojezi~-noj formi, bi}e postavqene na 22raskrsnice u Gu~i, {to }e pose-tiocima pojednostaviti dolazakdo mesta gde se organizuju sabor-ski sadr`aji.

OBEZBE\EN ZVANI^NIKAMP SABORA

Turisti~ka organizacija }eobezbediti i zvani~ni kamp 54.Sabora truba~a na povr{ini od80 ari, koji }e biti lociran u

ogra|enom prostoru Centra zakrompir. Kamp }e biti opre-mqen u skladu sa svetskim stan-dardima i obuhvati}e sve neop-hodne sadr`aje: mobilne sani-tarne sisteme, obezbe|ewe, suve-nirnicu, kafe restoran ... Udo-ban i siguran sme{taj u ovomkampu na}i }e oko 2.000 poseti-laca. Cena kamp karte je 20 evraza sve saborske dane, a za auto-kamp 30 evra. Obezbe|ewe }e po-krivati kamp prostor od prvogdo posledweg dana Sabora.

VELIKE PRIPREME ZADOMA]INSKI DO^EK!

Za 18 dana u velikoj ìì in-teresovawa doma}e i strane jav-nosti bi}e varo{ica u srcu Dra-ga~eva, koja }e u svoje okriqe od6. do 10. avgusta, za vreme najve}etruba~ke smotre na svetu, primi-ti najmawe pola miliona sabora-{a sa razli~itih govornih pod-ru~ja i svih kontinenata. Draga-~evski doma}ini se uùrbanopripremaju da na najboqi mogu}ina~in, u duhu tradicionalnihsrpskih obi~aja, dobro do~ekajudoma}e i strane goste.

Radoje Bogdanovi} i wegovasupruga Simonida `ive u centruGu~e i bave izdavawem sme{tajasabora{ima od 1990. godine. Ka-`u, u po~etku je to bilo sasvimskromno, da bi kasnije, zahvaqu-ju}i prihodima od Trube, ali ipoqoprivrede, uspeli da stvoredaleko boqe uslove za ovaj inte-resantan i sve popularniji po-sao. Goste im naj~e{}e {aqe jed-na nema~ka agencija, sa kojomuspe{no sara|uju godinama una-

zad. U wihovom domu su boraviliNemci, Francuzi, Belgijanci,Holan|ani, Brazilci, Sloven-ci... Bogdanovi}i imaju 50 le`a-ja i o~ekuju da }e i ovog avgustaprete`ni broj mesta u wihovomsme{taju biti popuwen, a svako-me ko bar jednom do|e u wihovodvori{te, odmah postaje savr{e-no jasno zbog ~ega pojedinistranci, koji redovno dolaze naSabor truba~a, `ele da boraveba{ u wihovoj ku}i.

- Draga~evci su vredni i go-stoqubivi qudi. Svi na{i doma-}ini, koji se bave saborskim tu-rizmom, na najboqi mogu}i na-~in do~ekuju goste. Nudimo imna{e ~uveno gostoprimstvo itradicionalna srpska jela. Tru-dili smo se da stvorimo {to bo-qe uslove za sme{taj. Prihode odpoqoprivrede ulagali smo uadaptaciju ku}a. Dovijali smo seda popunimo svoje kapacitete, isada, nakon svih ovih godina,

smatram da nam nedostaje jednana{a agencija, koja }e umesto nasbrinuti o rezervacijama. To biobezbedilo sigurniju naplatuusluge sme{taja i bilo bi dalekoisplativije - ka`e Radoje Bogda-novi}. On dadaje da se u ovim te-{kim tranzicionim vremenimate{ko dolazi do novca, pa je Sa-bor truba~a jedinstvena prilikada draga~evski doma}ini zaradeneki dinar, jer od poqoprivredeu ovoj godini i nisu videli nekuveliku vajdu.

Kako isti~u Bogdanovi}i, go-sti u Draga~evo dolaze uglavnomtokom Sabora, tako da doma}in-stva koja se bave pruàwem uslu-ge sme{taja ot tih prihoda nemogu da ìve tokom ~itave godi-ne. Novac, koji zarade u avgustu,naj~e{}e ulaù da jo{ ne{tourade u ku}ama, kako bi obezbe-dili boqe uslove za narednu se-zonu.

- Gosti iz inostranstva su do-bri, vrlo komunikativni i rado-znali. Lako sklapaju prijateq-stva. Kod nas borave samo tokomsaborskih dana. Neki od wih namse redovno javqaju i {aqu namnovogodi{we i boì}ne ~estit-ke. Na àlost, i u svetu vladakriza, pa mnogi od wih nisu umogu}nosti da sebi priu{te po-novni dolazak. Ranije smo prak-tikovali da gostima obaveznopripremamo doru~ak, ali smo odtoga odustali, jer uvek ustaju urazli~ito vreme. Jedino viken-dom sluìmo hranu i to naj~e{}epre wihovog odlaska. Vole svena{e specijalitete: kupus iz ze-mqanog lonca, prasetinu sa ra-`wa, draga~evske pite, sir i kaj-mak - kaè Simonida, iskusna do-ma}ica iz Gu~e, koja se uvelikoraduje predstoje}em Saboru i no-vom druèwu sa sabora{ima.[to se we ti~e, obavila je svepripreme i truba~ka fe{ta moèodmah da po~ne.

U SUSRET 54. DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

IZ DANA U DAN, SVE VI[E REZERVACIJA

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

Bogdanovi}i iz Gu~e: Nestrpqivo i{~ekuju Sabortruba~aTO „Draga~evo“

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 25LU^ANI

Ekolo{ko dru{tvo“Draga~evo”, Udru-`ewe poqopri-

vrednika Draga~eva izGu~e, Seoski turizam Sr-bije iz Qiga i Teledomsavez Srbije, organizova-}e od 21. do 23. avgustaagroekolo{ko i turi-sti~ko putovawe u Slove-niju.

Programom putovawasu predvi|ene poseteuspe{nim poqoprivred-nim gazdinstvima, turi-

sti~kim doma}instvima,socijalno-ekolo{kim ga-zdinstvima, udru`ewimaprivatnih vlasnika {u-ma, gra|ana i wihovimregionalnim savezima,zemqoradni~kim i dru-gim zadrugama, privat-nim preduze}ima, poqo-privredno-{umarskimkomorama i zavodima, lo-kalnim akcionim grupa-ma, razvojnim agencijama,za{ti}enim prirodnimdobrima, kao i sajmovima

AGRA - 52. Me|unarodnipoqoprivredno-prehram-beni sajam i INPAK - 19.Me|unarodni sajam amba-la`e, tehnike pakovawa ilogistike.

Na relaciji Ormo` -Ptuj - Maribor - MurskaSobota - Gorwa Radgonabi}e organizovane poseteuglednim poqoprivred-nim doma}instvima, kojase, osim poqoprivredom,bave veoma uspe{no i seo-skim turizmom. Studij-

sko putavawe u Sloveniju}e omogu}iti draga~ev-skim poqoprivrednici-ma da upoznaju primeredobre prakse u poqopri-vredi, ekologiji, turi-zmu, kulturi i ujednosteknu nova znawa i ve-{tine, kako bi pospe{i-li razvoj svojih lokalnihsredina i iskoristilinove mogu}nosti saradweu zajedni~koj izradi i re-alizaciji projekata, kojefinansiraju doma}i i

strani fondovi. Cena ara`mana je 150

evra po osobi. Prijave seprimaju na telefon:063/416-614 i e-mail po-{tu: poljoprivredadra-gaceva@gmail.com ,dragacevo@EUnet .rs .Aran`manom su obuhva}e-ni: autobuski prevoz, dvapreno}i{ta, dva punapansiona, ulaznice za saj-move AGRA i INPAK,putno osigurawe za vremeputovawa. V. S.

STUDIJSKO PUTOVAWE ZA POQOPRIVREDNIKE: POSETA SLOVENIJI OD 21. DO 23. AVGUSTA

SPOJ POQOPRIVREDE I TURIZMA KAO FORMULA USPEHA!

Fudbalski klub “Vrelo” iz Gor-we Kravarice nedavno je pro-slavio 40. godi{wicu postoja-

wa. Jubilej je obele`en revijalnimutakmicama prvog tima sa veteranima ipodmlatkom, u prisustvu brojnih obo-`avalaca kluba. Ina~e, FK “Vrelo” jeove godine dobio presti`no op{tinsko

priznawe - Plaketu “10. jun”, koja mu jeuru~ena za ~etiri decenije postojawa iistrajnog negovawa sportskog duha me|umladima na selu. Kroz ovaj fudbalskiklub, od osnivawa do dana{wih dana,pro{lo je vi{e od 200 igra~a.

Radovan Barali}, predsednik SavetaMZ Gorwa Kravarica, isti~e da je ovajklub uspeo da se odr`i svih ovih godinazahvaquju}i entuzijazmu qudi, koji suga vodili. Gorwa Kravarica je siroma-{no selo, koje nije moglo iz sopstvenihsredstava da omogu}i dobre uslove zaunapre|ewe sporta.

Miroslav Radoji~i} je stajao na ~eluovog sportskog kluba od 14. jula 1974.godine, kada je i osnovano Sportskodru{tvo, koje je kasnije preraslo u FK“Vrelo”. U proteklih 40. godina “Vre-lo” se takmi~ilo u Draga~evskoj, a ka-snije u Op{tinskoj fudbalskoj ligi, ukojoj je postizalo zapa`ene rezultate.

Kako isti~e Radoji~i}, ovaj klub nijemogao da pre|e u vi{i rang takmi~ewaprvenstveno zbog nedostatka sredstava.

- Fudbalski klub “Vrelo” je karakte-risti~an po tome {to je kroz wega pro-{lo vi{e od dvesta igra~a. Gorwa Kra-varica je malo mesto, ali u wemu vladadobra atmosfera, pa je klub vi{e puta

osvajao prvo mesto u fer-pleju. Deset go-dina “Vrelo” nije imalo svoj teren, pa jebilo prinu|eno da igra utakmice u Gu-~i, Turici i Rtima, ali takmi~awe nijeprekinuto - rekao je Radoji~i}, dodaju-}i da jedan ovakav sportski klub, koji segr~evito borio za opstanak i u godina-ma kada nije imao sopstveni teren, imadobru perspektivu.

Branko Barali}, predsednik FK“Vrelo”, isti~e, da su te{ka vremena,kada je nedostatak igrali{ta bio najve-}i ograni~avaju}i faktor za napredakkluba, napokon pro{la. Danas fudbale-ri “Vrela” imaju daleko boqe uslove zasvoj rad. Planirano je i pro{irewetribina, koje, istina, zavisi od dobrevoqe donatora. Odre|ena obe}awa po-stoje, pa se qubiteqi fudbala u ovom se-ocetu unapred raduju da }e dobra zami-sao biti i ostvarena.

FUDBALSKI KLUB „VRELO” OBELE@IO ^ETIRI DECENIJE POSTOJAWA

NEGUJU SPORTSKI DUH ME\U MLADIMA!

26 PETAK 18. JUL 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

SA SEDNICE OP[TINSKOG VE]A

Izve{taj or a s p o d e l ibespovrat -nih podsti-

cajnih nov~anih sredstavagorwomilanova~kim po-qoprivrenicima razma-tran je kao prva ta~ka nanedavno odr`anoj sedniciOp{tinskog ve}a u GorwemMilanovcu. Na konkurs zadodelu podsticajnih sred-stava javilo se 88 poqo-privrednika. Za kupovinunove mehanizacije i opre-me odobreno je 60 zahteva.Op{tinska bespovratnasredstva za nabavku noveopreme za navodwavawe,kopawe arterskih bunara,nabavku novih cisterni zanavodwavawe, kopaweobi~nih bunara, ugradwubetonskih prstenova i iz-gradwu mini akumulacijakoristi}e 12 poqopri-vrednika. Bespovratnasredstva su odobrena zajo{ sedam poqoprivredni-ka i to za podizawe proiz-vodnih zasada maline, ku-pine, jabuke, kru{ke, {qi-ve, jagode, duwe, aronije,borovnice, vi{awe i tre-{we, dok preostalih devetpoqoprivrednika nisu is-punili konkursne uslove.

U ovogodi{wem buxetuop{tine Gorwi Milano-vac za podr{ku agraru iz-

dvojeno je 20 miliona dina-ra. Najve}i deo sredstavaiz agrarnog buxeta oprede-qen je za bespovratne pod-sticaje i iznosi 13.950.000dinara. S obzirom na to daje prema konkursu raspode-qeno samo ~etiri milionadinara, bilo je predloga dase preostalih 9.950.000 di-nara utro{i za poqopri-vredu u slede}oj godini.

Predsednik op{tineMilisav Mirkovi} jeobrazloìo da }e lokalnasamouprava i u narednojgodini pomagati poqopri-vrednike, ali da sredstvakoja su ovogodi{wim buxe-tom planirana za bespo-vratne podsticaje trebautro{iti raspisivawemnovog konkursa. Kako jeobrazloìo, osnovni raz-log slabijeg odziva poqo-privrednika na javni po-ziv je nedostatak nov~anihsredstava za u~e{}e, bezkojih se ne moè nabavitimehanizacija. Re~ je o veli-kim investcijama, u kojepoqoprivrednici, zbog

hroni~ne besparice na se-lu, sve te`e ulaze.

Ve}nici su jednoglasnoodobrili i raspodelusredstava, u ukupnom izno-su od 200.000 dinara, za petudruèwa iz oblasti po-qoprivrede za programe odjavnog interesa. Udruèweproizvo|a~a jagodi~astogvo}a „Vilamet Suvobor“,Udruèwe malih proizvo-|a~a Rudni~ko-takovskogkraja, kao i dru{tva p~ela-ra “Rudnik” i „Matica“,

dobili su po 40.000 dinara.Ve}nici su razmatrali

i usvojili Sporazum o ure-|ivawu me|usobnih prava iobaveza u realizaciji meraaktivne politike zapo-{qavawa, izme|u Nacio-nalne slu`be zapo{qav-awa i op{tine Gorwi Mi-lanovac. ^lanovi Op-{tinskog ve}a su, tako|e,usvojili predlog raspode-le sredstava iz teku}e bu-xetske rezerve. Ova sred-stva }e, izme|u ostalog, bi-ti utro{ena za parterno

ure|ewe dvori{ta O[“Ivo Andri}” u Prawani-ma (400.000), vr{ewe nadzo-ra za elektro radove na do-gradwi sanitarnog ~vora uOsnovnoj {koli u Br|ani-ma (60.000), kao i organiza-ciju tradicionalne mani-festacije “Zavi~ajni zborBr|anaca“, koja }e biti or-ganizovana 9. i 10. avgusta,za koju je opredeqeno50.000 dinara. Iz buxetskerezerve odobreno je i150.000 dinara JP za iz-gradwu op{tine Gorwi

Milanovac, za obele`ava-we kolovoza i autobuskihstajali{ta u glavnoj uli-ci.

Na sednici Op{tinskogve}a je razmotrena i in-formacija o preduzimawupreventivnih mera za{ti-te od poàra, sa upozore-wem [taba za vanredne si-tuacije, koje je upu}eno po-qoprivrednicima. Poqo-privredni proizvo|a~i suu obavezi da sprovode pre-ventivne mere za{tite odpoàra za vreme ètve iuklawawa po`wevenih use-va, kao i za vreme wihovogprevoza i skladi{tewa.Zabraweno je loèwe vatreu {umi i na udaqenosti od200 metara od ruba {ume,spaqivawe ostataka str-nih useva, sme}a i biqnihostataka na otvorenomprostoru, kao i la`no pri-javqivawe poàra. Zapre-}ena nov~ana kazna za pre-kr{ioce navedenih zabra-na iznosi od 10.000 do50.000 dinara.

Grupa “Okttober” izMaribora (Sloveni-

ja) i Jernej Ma`gon – Jerry,slovena~ki muzi~ar i kan-tautor u nedequ, 20. jula, u21 sat odr`a}e koncert naTrgu kneza Mihaila u Gor-wem Milanovcu.

Grupa “Okttober” (Mari-bor, Slovenija), koja je pr-vi put predstavqena {irojpublici na po~etku ove go-dine sa prvim videospotom

“Lep dan”, gostova}e u ^a~-ku i Gorwem Milanovcu.

Grupa je formirana2008. u Mariboru, kada suse peva~ i gitarista MilanFras i basista Rene Mar-kovi} udruìli sa solo gi-taristom Nikolom Stoja-novi}em i bubwarom Gre-gom Boì~em. “Okttober” iz-vodi samo svoju muziku.Tekstove pi{e Milan, amuziku stvaraju svi zajedno.Svaki od wih je pruìosvoj doprinos bogatoj mu-zi~koj istoriji razli~itihmariborskih grupa. Grupaje sastavqena od inèweramedijske produkcije, lide-ra prvog evropskog romskogrestorana u Mariboru, asi-stenta profesora fizikekoji upravo priprema dok-torat, i trenera ve`bi, ko-ji radi na Ekonomskom fa-kultetu.

Prva pesma “Lep dan”govori o tome da bez obzirana sve {to se u `ivotu zbi-

va, uvek se vra}amo sebi.Sami imamo snagu da pro-menimo sliku, ideju, ilipercepciju sveta oko nas.Pesma je bila u vrhu raznihmuzi~kih top lista u Slo-veniji.

Jernej Ma`gon – Jerry jemuzi~ar i kantautor iz Ma-ribora, Slovenija. Nastu-pao je sa svojom grupom “Je-

rry & Blueberry” na razli~i-tim scenama. Predstavqaoje Sloveniju na internaci-onalnom takmi~arskom fe-stivalu “Eurovoice” u Ati-ni. U Srbiji se ve} predsta-vio sa kantautorskim na-stupom u beogradskom BI-TEF Art kafeu i na festi-valu FAMUS u Sivcu. Tre-nutno priprema album ipromociju videospota isingla „Gotof sn aka Gotof

si“.

KULTURNI VODI^ GORWEGMILANOVCA

KONCERTI GRUPA“OKTTOBER” I JERRY MA@GON,

nedeqa, 20. jul, Trg kneza Mihaila, 21 ~as

BESPOVRATNA SREDSTVAZA 79 POQOPRIVREDNIKA

NAU^ITE DA [IJETE, OBEZBEDITE SEBI RADNO

MESTO, PREKVALIFIKUJTE SE

SVE ^A^ANSKE KONFEKCIJE (BE-EXPORT, SS-TEKSTIL,MOKOTEKS, DETEKS ITD), IMAJU IZRA@ENE POTREBE ZA VE]IM

BROJEM [IVA^A, KOJIH NEMA NA TR@I[TU RADA.MI VAM PRU@AMO PRILIKU DA POHA\AJU]I III NIVO

UBRZANOG KURSA [IVEWA, STEKNETE NOVU VE[TINU I UZOBEZBE\ENU PRAKSU ZASNUJETE RADNI ODNOS,

KURS PO^IWE 21. 6. TRAJE 4 NEDEQE, SVAKOG RADNOG DANAPO 4 SATA. TO VREME, NARAVNO UZ VA[ TRUD, JE DOVOQNO DA

SAVLADATE VE[TINU [IVEWA NA INDUSTRIJSKIM MA[INAMA,KORI[]EWE SPECIJALNIH PAPU^ICA I ALATA.

KURS VODI TEKSTILNI IN@EWER SA VI[EGODI[WIMISKUSTVOM U RADU U KONFEKCIJAMA.

ZA SVE IFORMACIJE SE MO@ETE OBRATITI NA TEL: 061/229-1801

ILI LI^NO U UL. PIVARSKA 10 U TERMINU 11 - 17 ~asovaU^INITE NE[TO ZA SEBE I PRIJAVITE SE

ateljedobrihkrojeva@gmail.comfacebook.com/kurskrojenjaisivenja

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE GORWI MILANOVAC

27GORWI MILANOVAC

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

Sednica Skup{tineop{tine GorwiMilanovac, odr`a-

na ove sedmice, zapo~eta jesve~anim davawem zakletveza obavqawe odborni~kedu`nosti dr Sawe \uro-vi} iz Gorweg Milanovca,koja je zamenila preminu-log odbornika Rado{a Ra-kovi}a sa izborne liste„Ivica Da~i} - Socijali-sti~ka partija Srbije,Partije ujediwenih penzi-onera Srbije i Pokreta zaop{tinu Gorwi Milano-vac“ i Milo{a Teodosije-vi}a iz Kamenice, sa liste„Demokratska stranka -Mileta Vulovi}“, umestodosada{weg odbornika

Milete Vulovi}a, koji jepodneo ostavku i vratioodborni~ki mandat Demo-kratskoj stranci. Odbor-nici su, tako|e, usvojili iodluku o prestanku manda-ta dr Biqane Obradovi} saodborni~ke liste „IvicaDa~i} - Socijalisti~kapartija Srbije, Partijeujediwenih penzionera Sr-bije i Pokreta za op{tinuGorwi Milanovac“.

Odbornici su podr`alirazre{ewe i imenovawe~lanova {kolskih odboraza sedam obrazovnih usta-nova, za dve sredwe i petosnovnih {kola.

Na sednici je podr`anai inicijativa kompanije

„Takovo - Budu}nost“ da seizvr{i izmena i dopunaPlana detaqene regulacije„Takovo-Budu}nost“. Ovajpredlog je prethodno raz-matrala i usvojila Op-{tinska komisija za pla-nove.

Na sednici SO je usvoje-na i odluka koja ure|uje po-sebne oblike podr{ke uoblasti socijalne politi-ke op{tine Gorwi Mila-novac. Potencijalni kori-snici ove vrste pomo}i supojedinci ili porodice,kojima je neophodna dru-{tvena podr{ka, a zbohhitnosti nisu u mogu}no-sti da je ostvare preko si-stema socijalne ili zdrav-

stvene za{tite. Ina~e, po-stupak za ostvarivawe po-sebnih oblika podr{ke sepokre}e podno{ewem zah-teva sa potrebnom doku-mentacijom Savetu za raz-voj socijalne politikegorwomilanova~ke Op-{tine, a odobrena sredstvapodr{ke se obezbe|uju izbuxeta op{tine.

Op{tinsku odluku, ko-jom se ure|uje pravo na bes-platan prevoz pred{kola-

ca, osonovaca, kao i deceometene u razvoju, pohva-lio je odbornik Bo{koMilovanovi}, ali je pri-medbe imao na usluge “Au-toprevoza”, zbog toga {topojedini delovi op{tinenemaju adekvatan broj auto-buskih linija, posebno naseoskom podru~ju.

Predsednik op{tineMilisav Mirkovi} je re-kao da gra|ani imaju mnogoprimedbi na uslugu prevo-

za na gorwomilanova~kojteritoriji i da se razma-traju mogu}nosti da se oda-bere novi prevoznik. Lo-kalna samouprava izdvajazna~ajna sredstva za prevozu~enika, prosvetnih rad-nika i penzionera, pa bishodno tome trebalo iobezbediti prevoznika, ko-ji }e sa ve}om odgovorno-{}u obavqati svoj posao,zakqu~io je Mirkovi}.

Predstavnici Regionalne agencije zaprostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i

Moravi~kog okruga odràli su, u utorak, 15.jula, radionicu o upravqawu projektnim ci-klusom za predstavnike op{tina Vrwa~kaBawa, Ra{ka, Gorwi Milanovac i gradaâ~ka. Osnovni ciq radionice bio je dapredstavnici op{tina Ra{kog i Moravi~-kog okruga prepoznaju zajedni~ke interese ipripreme okvir projekta za sanirawe posle-dica poplava, a nakon toga i poku{aju daprona|u donatore, koji }e podràti wihovpredlog. Osim Amabasade Norve{ke, intere-sovawe za finansirawe projekata sanacije{teta, nastalih u majskim vremenskim nepo-godama, pokazuju i druge prijateqske dràve

Srbije.Zamenik predsednika op{tine MiroslavMilovanovi} je prilikom otvarawa skupaistakao da je dobro da se zaposleni u lokal-nim upravama osposobe za pripremawe pro-jekata, posebno u ovakvoj situaciji, kada sa-nacija posledica poplave zahteva ogromnasredstva. Pored zamenika predsednika op{tine Mi-roslava Milovanovi}a, radionici su prisu-stvovali Vasilije Vuji}, predsednik Op-{tinske komisije za procenu {teta objekatana gorwomilanova~koj teritoriji, Sne`anaSmiqani} ~lan Komisije, i Ivan Anti}slu`benik Odeqewa za implementaciju irazvoj projekata Op{tinske uprave.

ODR@ANA RADIONICA REGIONALNE AGENCIJE ZAPROSTORNI I EKONOMSKI RAZVOJ

ZAJEDNI^KI PROJEKTI ZA SANACIJUPOSLEDICA POPLAVE

NAJUGRO@ENIJIMA POSEBNA PODR[KA

PETAK 18. JUL 2014.SPORT28Страну припремио М. Ристић

РасткаиЕмуНастић,настањене у далеком Сан Ди

јегу, краси већ годинама патриотизам ижеља да помогнустановништвуСрбије.Захуманим гестом посегли су и овоглетакадасунашимспортскимколективима поклонили седамгарнитура фудбалских дресе

ва.Знамда ћемојим вршњаци

ма то пуно значити. Мајка јерођена Чачанка, и то је једанодразлогаштосамодлучиодакомплетопремепоклонимФСГЧачкарекао је приликом уручењадресеваРасткоНастић.Поклон је испред ФСГЧ при

миогенералнисекретарСавезаМилошТеофиловић.Сигурансамдајеовотекпо

четаксарадњесавезаинашихљудииздијаспоре.Овимпутемзахваљујемо породици Настићна изузетно вредном поклонурекаојеприликомпријемапоклонаТеофиловић

Не воле крупне речи, алиамбијент на почетку припрема за нову сезону не

можеприкритиновевеликеамбиције српсколигаша Полета.Нова, подмлађена генерација,жели још једномуспешноданаваги измери своју фудбалску“тежину“инајесензапочнепоход,самозаједноместовишеупоређењусапретходном.На првом окупљању, шеф

стручног штаба Владе Станисављевић,бројаоједо„двадесет”,али ће играчки кадар до почетка првенства претрпети значај

неизмене.Бићемањеодлазака,много више новајлија, како биПолетиунареднојсезониоформиосаставзареспект,пресвегаборбузановипоходнатрон.ПрепрвихкруговаотрчанихнановојреновиранојподлозистадионауЉубићу, у клупским просторијама,играче јепоздравиопредседникПредрагМиливојевић. Руководство клуба, учиниће

све како би обезбедило условеза тренинге и такмичење. Преостаје да на терену оправдатеочекивањенавијача.Очекујенасборбазаврхтабеле,безобзира

што још увек немамо никаквихинформација и података, ко ћенам бити најозбиљнији кандидатизаврхрекаојеуобраћању играчима председник Миливојевић.Уз резултате, којима би Полет

требао да оправда улогу фаворита занајвишипласман,идуикадровскепромене.Предностуопредељењу,када

је у питању ангажовање појачањаимаћемлади играчи.Протеклопрвенство јепоказалода јеПолет права средина за афирмацију талентованих играча из

млађегарде.Немапотребедауклупскојполитицибилоштамењамо.ШефстручногштабаСтанисављевић је “за“, што значидаћемоиуновомпрвенствуузнеколицину искуснијих, иматиједан од најмађих састава поручиојепрепрвогтренингачланУО Дејан Миленковић. Док сеиграчи под надзором Станисављевића буду спремали за првенственеокршаје,ништамањеизазова неће стајати ни предруководством клуба. Урађено јемного тога, али до септембраћестадионуЉубићудобитијош

лепши изглед на задовољствосвихграђананајвећегчачанскогнасеља.

Фудбалери Борца, савладалисуупрвојпријатељској утакмиц и од старта

припрема, Јединство из Уба, 2:0,са иранским прволигашем Падидеом,наЗлатибору,игралисунерешено1:1,одСлогеиѕКраљевадоживелипораз1:3.Јучесуудватермина, преподневном, одмерили снаге са Полетом из Љубића,поподнесановимстаримпрволигашем Колубаром из Лазаревца.Тућебитистављенатачканапрвидео припремног периода. Наставак следи на Власинском језеру,од19.до28.јула. За време боравка на Власин

ском језеру одиграћемо четириутакмице. Најпре 20. са МоравацОриономизМрштана,а23.сапрволигашем из Сурдулице. ПотомследиучешћенатурнируРадника,26.и27.јула.Првогданапротивник ће бити македонски прволи

гаш Турново, учесник квалификацијазаЛигуЕропе.Сутраданћебитиодигранимечевизаконачанпласман. По повратку у Чачак,следи дуел са новим српсколигашем Слогом из Пожеге 30.јула игенералнапробазапрвенство2.и3.августа на турниру ,,МеморијалЖиворадБијаСтанковић“,узучешће Младости из Лучана, МеталцаизГорњегМилановцаиЈавора каже спортски директор БорцаСлободанИлић.Затишјекад јепитањупрелазни

рок, извесно је, неће потрајати још дуго. Ипак, како поручујеИлић,Чачанинетребадасеплашештосунатапетупрвоодласци.БранкоЈовичићтренирасару

скимпрволигашемАмкаромначијој клупи седи тренер СлавољубМуслин. Известан је и одлазакштопера Мариа Маслаћа у иностранство. Још увек није познато

имеклуба,гдећенаставитикаријеру, али је веома близу одласкаизБорца,послепетуспешнихсезонапроведенихунашемклубу.Борац још увек трага за појача

њима?ПреполаскаНаВласину,обави

ћемозавршнеразговоресаједнимштопером и два играча средине

терена.Небихуовомтренуткуоименима, али наравно, реч је оиграчима суперлигашких квалитета.Немаразлога за хитнимангажовањемпојачања,тимпрештофудбалери који су изборили улазакуСуперлигузаслужујушансуда заиграју на великој сцени. Усвакомслучају,долазакновајлија

нећениједномиграчугарантоватиместо у тиму. О томе ће одлучиватисами,наосновураданаприпремама и учинка на пријатељским утакмицама. Последњу ћесвакакоиматиБогићевићистичепрви оперативац суперлигаша саМоравеСлободанИлић.

ПО КЛО НИ ИЗ САН ДИ ЈЕ ГА

МЛА ДОСТ, НАЈ ЈА ЧИ АДУТ ПО ЛЕ ТА

ЈО ВИ ЧИЋ У АМ КА РУ, ОД ЛА ЗИ И МА СЛАЋ?

Миљан Мутавџић, у Борцу.

ATLETIKA RUKOMET

29SPORT

Na nedavno odr`anomSvetskom prvenstvu u

rukometu za gluve, u tur-skom Samsunu, ^a~aninMiroslav Tomi}evi} (26)osvojio je sa reprezentaci-jom Srbije bronzanu meda-qu. Prvo mesto zauzeli suHravati, a drugo doma}i-ni. ^lan Udru`ewa gluvih i

nagluvih ^a~ka MiroslavTomi}evi} do sada je neko-liko puta osvajao medaqena Me|unarodnim takmi-~ewima. ReprezentacijaSrbije osvojila je bronzu2012. u Italiji, a pro{legodine na Olimpijskimigrama gluvih u Sofijisrebro.

JO[ JEDNA BRONZAZA MIROSLAVANa Prvenstvu Srbije

za seniore u NovomSadu, 12. i 13. jula,

Bojana Kali~anin je osvo-jila srebro u trci na 400metara, oboriv{i i li~nirekord (55,09), dok je na 200m bila {esta (25,64). Sre-bro je pripalo i Jeleni Vu-~i}evi} u bacawu kopqa. Iona je uspela da prebacili~ni rekord (50,38) i do-stigne normu za Evropskoprvenstvo za mla|e seniore,koje }e biti odr`ano na-redne godine.

Zlatne medaqe NemaweKoji}a na 800 m vi{e nisunikakva novina. U NovomSadu Nemawa je 800 m pre-tr~ao za 1:52,39, a na 400 mje bio peti (49,76). Jo{ jed-na nada Atletskog klubaSloboda, Dragan Rosi}, za-uzeo je ~etvrto mesto na 800m (1:55,59).

Na prethodnom takmi~e-wu, Prvenstvu Srbije zamla|e seniore u Beogradu,Bojana Kali~anin je osvo-jila zlato na 100 m i u tojtrci oborila li~ni rekord(12,35). Jelena Vu~i}evi} jebila najboqa u bacawu ko-pqa (45,72) i ~etvrta u ba-cawu kugle (9,38).

Itekako vredan pomenaje uspeh pionirke KatarineSekuli} koja je na prven-stvu Balkana u Gr~koj, po-

~etkom jula, osvojila sre-bro u {tafeti 4x400 m. Ka-tarina je prethodnona fi-nalu Kupa Srbije u NovomSadu bila druga u trci na400 m (58,78).

- U velikoj sam dilemikoga bih prvo pohvalio zaveliki uspeh na{ih atleti-~ara, pa i grada, u prethod-nih petnaestak dana. Mo-`da Katarinu Sekuli} koja}e se i slede}e godine tak-mi~iti u konkurenciji pi-onirki. Nadamo se da }eona nastaviti da re|a uspe-he, poput Nemawe Koji}a iBojane Kali~anin. JelenaVu~i}evi} }e se slede}e go-dine boriti u Talinu. Za

wu je nemerqiva pohvalaTatjane Jela~e, koja je baci-la kopqe samo pet metaradaqe od na{e atleti~arke.Wen rezultat je i velikiuspeh trenera Jovana \uki-}a. Dragan Rosi} je bronza-nu medaqu u trci na 800 mplatio gre{kom organiza-tora koji ga je svrstao udrugu, lo{iju grupu. Ube-dqiva pobeda na kraju, bi-la je dovoqna za ~etvrtomesto, sa zaostatkom od sa-mo dve stotinke. Nadaju}ise da }e tr~ati zajedno saKoji}em, propala je takti-ka koju smo pripremili uo-~i takmi~ewa, a i Nemawabi imao br`e prolazno vre-

me - podse}a Slobodan Ni-xovi}, trener AK Sloboda.

Nemawa i Bojana ne od-stupaju od dobrih rezulta-ta. Ali, jo{ uvek nisu bli-zu Ciriha, gde }e biti odr-`ano Evropsko prvenstvo.

- Za{to je tako, trebalobi da se zapitaju qudi kojisu zadu`eni za vrhunskisport u na{em gradu. Uspehna{ih atleti~ara je zaslu-ga i kompanije “Sloboda”,na{eg generalnog sponzora,rukovodstva i prijateqana{eg kluba i drugih kojiprate na{ rad. Hvala im iobe}avamo nove uspehe dokraja sezone - potvr|uje Ni-xovi}. Z. J.

SLOBODA BOQANEGO IKAD

30 PETAK 18. JUL 2014. GODINESPORT

KO[ARKA

PO^IWE “STREET VOLLEY” TURNIR

Mla|i pioniri i pi-oniri Ko{arka-

{kog kluba Borac Mocartsport boravili su nedavnona Go~u sa trenerima Pre-dragom Miju{kovi}em, Ni-kolom Maslarevi}em i Mi-roslavom Mili}em. Na Go~uje kampovalo 30 de~aka kojisu imali prilike da se dru-`e sa Vladom Divcem, Pe-trom Bo`i}em i Anom Dabo-vi}. Ove godine glavni tre-neri kampa bili su Kime Bo-gojevi} i Miki Vujovi}, a

organizovali su ga interna-cionalni sudija Dragan Ne-{kovi}, biv{i igra~ Sloge

Mihailo Drobwak i treneriz Kraqeva Sa{a Pavlovi}.

Posle “Zicera”, ko{arka{kog turni-ra, na igrali{tu kod Medicinske

{kole okupili su se odbojka{ki. Ovih danapo~iwe drugi turnir “Street volley” na komeu~estvuje vi{e od 100 takmi~ara. Ekipe supodeqene po grupama, zavisno od pola i uz-rasta. Polufinalni i finalni me~evi bi}eodigrani za vikend, a pobednike o~ekuju

vredne nagrade. Turnir u odbojci prvi put jeodigran pro{le godine i tada je u~estvovalovi{e od 70 igra~a. Ove godine ih je znatnovi{e.

Kao i sve ostale sportske doga|aje na“Medicinskom”, “Street volley” je iniciralaMesna zajednica “3. decembar”.

Na prvenstvu dr`ave zakadete takmi~ari Kajak

kluba â~ak osvojili su pr-vo mesto. Prvenstvo je odr-àno 13. jula na reci Ra{kau Novom Pazaru, u disci-plini slalom. Osim â~ana,u Novom Pazaru su se takmi-~ili kajaka{i Medicinaraiz Ni{a, kraqeva~kog Ibra,Studenice iz U{}a, Starigrad Novi Pazar i Gusar izNi{a. Staza je imala 15 ka-pija, a posada ~amca C2, Og-wen Perovanovi} i PetarPavlovi}, preveslala je sta-zu za 177,46 sekundi i na ciqstigli prva. Z. J.

Talentovana teni-serka iz ^a~kaJana Bojovi} (15)

osvojila je novu titulu. Naturniru u Vrwa~koj Bawiiz kalendara Teniskog sa-veza Srbije, za uzrast do 18godina, savladala je svesvoje protivnice bez izgu-bqenog seta. U ~etvrtfi-nalu je pobedila drugu ran-giranu igra~icu Srbije uuzrastu do 18 godina MiwuGligi} iz Beograda, 6:0,6:4, dok je u finalu bilaboqa od Teodore Sevo izNovog Sada, ~etvrte igra-~ice dr`ave u istom uzra-

stu (7:6, 6:3).Jani je ovo bio pri-

premni turnir za evropskatakmi~ewa do 16 godina,koja je o~ekuju u narednomperiodu.

Teniserka iz ^a~ka ne-davno je potpisla ugovor osponzorstvu sportskeopreme sa beogradskomfirmom “Beosport”.

- Ve} drugu godinu za re-dom sponzori{emo Janu,jer je re~ o perspektivnojigra~ici velikog potenci-jala i reprezentativki Sr-bije u uzrastu do 16 godina.Trudi}emo se da joj pomog-

nemo i da ove sezone u~e-stvuje na nekoliko evrop-skih turnira - re~i su Ni-kole Duki}a, menaxera“Beosporta”. Z. J.

PIONIRI NA GO^U

JANA POBEDILAJUNIORKE

JO[ JEDNO SPORTSKO OKUPQAWENA MEDICINSKOM

SUTRA KVALIFIKACIJE ZA FINALE PRVENSTVASRBIJE U BASKETU „3X3”

^etvrti kvalifikaci-oni turnir prven-

stva Srbije u basketu “3x3”bi}e odr`an, 19. jula, na te-renima Ko{arka{kog kluba@elezni~ar. Po~etak je u 9~asova, kada nastupaju junio-ri U17, od 14 sati igraju se-niori, a u 18 su finalni me-~evi. Ovo je posledwa prili-ka za timove da se kvalifi-kuju na finalni turnir koji}e 16. avgusta biti odr`anna beogradskom Kalemegda-nu. U Beogradu }e se takmi-~iti osam najboqih ekipa ipobednici odlaze u Prag na“World Tour”.

Ko{arka{ki savez Srbi-je poziva sve zainteresovaneekipe da se {to pre prijaveza kvalifikacije na mejl3x3bulut@kss.rs ili na tele-fon 064/880-88-04. Detaqni-je informacije na kss.rs/3x3ili na 3x3 planet.

Do sada su kvalifikaci-oni turniri odr`ani u No-vom Sadu, Beogradu i Ni{u.

Trijumfovali su Ran~, Ma-ster kafe i Olimp.

@ELE DOMA]IN

KAJAK KADETI ^A^KAPRVACI

STONI TENIS

Posle dve uspe{ne se-zone u Banatu, ^a~a-

nin Boris Mihailovi}igra}e i za Crvenu zvezdu.Pre zrewaninskog i sada be-ogradskog tima, nastupao jeza Faks iz Kragujevca i ze-munsku Mladost. Banat, ukome je bio dve sezone, osvo-jio je i dve {amponske titu-le.

U svojoj omiqenoj Zvezdi,Boris }e biti zajedno saAleksandrom Karaka{evi-}em, Markom Jevtovi}em,Bojanom Milo{evi}em iMilo{em Savi}em. Savi} jetako|e ^a~anin i wih dvoji-ca su zajedno po~eli u SKBorac.

Stonoteniski savez Sr-

bije odlu~io je da na{iigra~i koji igraju u ino-stranstvu mogu biti regi-strovani i u klubovima uSrbiji. Tu mogu}nost najbo-qe su iskoristili Banat,koji je doveo \or|a Bor~i}a

i Zvezda, anga`uju}i Kara-ka{evi}a i Jevtovi}a. Obatima su istakla kandidaturuza {ampionsku tutulu. Cr-vena zvezda do sada ima osamtitula.

BORIS U CRVENOJ ZVEZDI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 31OGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13.sprat, CG, K.Milo{a, 17.000 EP-32 m2, 3.sprat, CG,Qubi}ska, nov, 800 E+PDVP-32 m2, 5.sprat, CG,Balkanska, 24.000 EP-36 m2, VP,TA, kod H.Morave, 24.000 EP-31 m2, 7.sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 EP-43 m2, VP, TA,Avlaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1.sprat, TA, kod H.Morave, 23.000 EP-43 m2, 8.sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 EP-51 m2, PR, TA, 9.Jugovi}a, 26.000 EP-53 m2, 8.sprat, CG,Nemawina, 25.000 EP-49 m2, 5.sprat, CG, kodBrvnare, 32.000 EP-46 m2, PR, CG,Obili}eva-nov, 34.000 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov, 36.000 EP-47 m2, 1.sprat, CG,Obili}eva, nov, 41.000 E saPDV-omP-52 m2, 8.sprat, CG,Avlaxinica, nov, 37.000 EP-57 m2, PR, CG, Avenija,28.500 EP-60 m2, 1.sprat, TA, kod H.Morave, 35.000 EP-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,

43.000 EP-74 m2, 2.sprat, CG,Obili}eva, 49.000 EP-82 m2, 4.sprat, CG, kodGradskog parka, 62.000 EP-89 m2, 2.sprat, CG,Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1.sprat, CG,Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 1.sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 E

P-40 m2, 4 a, Suvi Breg,13.000 EP-82 m2, 2 a, {iri centar,17.000 EP-129 m2, 1.5 a, kodma{inske {kole, 26.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina,50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri cen-tar, 50.000 EP-208 m2, 6.8 a, kodSlobode, 50.000 EP-80 m2, 16 a, Parmenac,29.000 EP-70 m2, 4 a, Kulinova~kopoqe, 30.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice,45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi},50.000 EP-80 m2, 2 a, centar,60.000 EP- 190 m2, 2.5 a, {iri cen-tar, 70.000 E

P-70 m2, 40 a, Slatinskabawa, 12.000 E2 ku}e, 30 a, Ri|age,15.000 E5 a, Je`evica, 10.000 EP-40 m2, 3.2 ha, G.Miokovci, 16.000 EP-110 m2, 34 a, Loznica,20.000 EP-70 m2, 50 a, G. Atenica,21.000 EP-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,vi{e pomo}nih objekata,35.000 EP-50 m2, 90 a, G.Gorevnica, 26.000 EP-70 m2, 60 a, Kuki}i,35.000 E

LOKALI

P-37 m2, Obili}eva,41.000 EP-60 m2, B. Jankovi},52.000 EP-49 m2, B. Oslobo|ewa,26.000 E

VIKENDICE

60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2,2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 EJEDNOSOBAN STAN P-31 m2,4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 EJEDNOSOBAN STAN P-36 m2,4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 EJEDNOSOBAN STAN P-39 m2,3.sprat, CG, centar, 25.500 EJEDNOSOBAN STAN P-37 m2,6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 EJEDNOSOBAN STAN P-37 m2,5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 EJEDNOIPOSOBAN STAN P-47m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000EJEDNOIPOSOBAN STAN P-47m2,2.sprat, CG, Avenija 1,27.000 EJEDNOIPOSOBAN STAN P-46m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva,800 E + PDVGARSOWERA P-27 m2, 4.sprat,CG, Nemawina, 25.000 EDVOSOBAN STAN P-58 m2,6.sprat, CG, Kej, 31.000 EDVOSOBAN STAN P-54 m2,3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2,2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000EDVOSOBAN STAN P-58 m2,3.sprat, CG, Vinara, 39.000 EDVOSOBAN STAN P-51m2,VP,TA,centar, 26.000 EDVOSOBAN STAN P-56 m2,4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 EDVOIPOSOBAN STAN P-68m2, 4.sprat, CG, Balkanska,39.000 EDVOIPOSOBAN STAN P-58m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej,37.000 ETROSOBAN STAN P-63 m2,3.sprat, CG,Kej, 40.000 ETROSOBAN STAN P-77m2+18 m2,DUPLEX, 12.sprat, CG, Kej, 43.000 E^ETVOROSOBAN STAN P-93m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000E^ETVOROSOBAN STAN P-78m2, 6.sprat,CG, {iri centar,46.000 E

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOMSPRATU, 21.500 E

AGENCIJA

SSSSIIIIGGGGMMMMAAAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270e-mail: sigmanet@eunet.rs

GARSOWERE23m2, vp, 21500 eura, [iri centar30m2, 3, lift,22500 eura, Avenija29m2 , 5,13500 eura, [iri centarU ponudi jo{ 7 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2, 5, 22000 eura, [iri centar32m2, 5, 23000 eura, [iri centar37m2, 5, lift , 25000 eura , Qubi} kejU ponudi jo{ 19 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35m2, 5, 24500 eura, [iri centar53m2, 6, lift, 29500 eura, RestoranBrvnara37m2 nov , 4, lift ,sa stvarima, 32000eura, Avenija49m2 , 4 , 25000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stano-

vaDVOSOBNI STANOVI49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57m2 ,14, lift, 22000 eura, HotelMorava47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, HotelMorava49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej57m2, 3, 37000 eura, Qubi} kej55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej

57m2, 2, lift, 35000 eura, Qubi} kej50m2, 4, 28000 eura, Nemawina52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar53m2, 3, 36500 eura, Avenija55m2, vp, 28000 eura, Avenija53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar55m2, 3, 31000 eura, CentarU ponudi jo{ 51 dvosobni stanDVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, HotelMorava53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67m2, 4, lift, 45000 eura,Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stanaTROSOBNI STANOVI78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava75m2, 5, 38000 eura , Hotel Morava80m2 , 1, 44000 eura, Qubi} kej71m2, 3, 41200 eura, [iri centar52m2 , vp, 19000 eura, Lu~ani67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikendku}a i seoskih doma}instava.

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ mo`etevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

GRAD ÂÂKGRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odlukaUS i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupkuizrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

JAVNI UVIDNACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE

„ATENICA-KULINOVCI”.

Nacrt Plana Generalne regulacije “Atenica-Kulinovci”, obuhvata podru~jepovr{ine od 656.66 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualnii grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 18. JULA 2014.godine do 18. AVGUSTA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odlu-ka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn najavni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, sobabroj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be,u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu dapodnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalneregulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka,na {alter broj 8, pisarnice Grada ^a~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 01.septembra 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada}e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije}e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostornoplanirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz â~ka. Radu Komisijemogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneliprimedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

32 PETAK 18. JUL 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena18.000 evraP-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG,cena 17.500 evraP-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat,cena 19.000 evra sa PDV-omP-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena19.000 evraP-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena24.000 evraP-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG,terasa, cena 23.000 evraP-30 m2, Nemawina, prizemqe,CG, cena 20.000 evraP-32 m2, centar, 2. sprat, CG,cena 18.000 evraP-36 m2, dvosoban, centar, VP,CG, terasa, parking, cena 29.000evraP-40 m2, centar, prizemqe, pogo-dan za poslovni prostor, cena25.000 evraP-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat,lift, CG, terasa, spava}a soba,cena 26.000 evraP-32 m2, Nemawina, spava}a soba,CG, cena 22.000 evraP-39 m2, centar, 3. sprat, CG,cena 27.000 evraP-43 m2, nov, centar, 3. sprat,lift, CG, cena 750 evra/m2P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG,terasa, cena 25.000 evraP-45 m2, nov, Obili}eva,prizemqe, cena 35.000 evraP-43 m2, centar, 4. sprat, TA,terasa, cena 27.000 evraP-43 m2, noviji, Balkanska, 2.sprat, CG, cena 26.000 evra

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat,CG, terasa, renoviran, cena 31.000evraP-47 m2, noviji, centar, 4. sprat,CG, terasa, cena 35.000 evraP-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2.sprat, CG, cena 32.000 evraP-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas,lift, cena 26.000 evraP-49 m2, Stari Autoprevoz, 4.sprat, CG, terasa, cena 27.000 evraP-54 m2, centar, 9. sprat, lift,CG, cena 32.000 evraP-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA,terasa, cena 28.000 evraP-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG,terasa, cena 28.000 evraP-52 m2, centar, VP, pogodan zaposlovni prostor, cena 26.000evraP-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat,CG, lift, terasa, cena 27.000 evraP-52 m2, nov, Avlaxinica, 3.sprat, EG, cena 33.000 evraP-58 m2, nov, Qubi} kej,trosoban, 4. sprat, lift, CG,terasa, cena 39.000 evraP-57 m2 , Avenija, VP, zgradafasadne cigle, CG, terasa, cena28.000 evraP-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2.sprat, TA, terasa, cena 31.000 evraP-66 m2, centar, 1. sprat, pogodanza poslovni prostor, cena 47.000evraP-63 m2, nov, H. Morava,trosoban, cena 33.000 evraP-68 m2, centar, 1. sprat, TA-GAS, terasa, cena 40.000 evraP-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2.sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat,CG, lift, terasa, zgrada fasadnecigle, cena 48.000 evraP-76 m2, ul. Svetog Save,trosoban, CG, terasa, cena 30.000evraP-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG,lift, terasa, cena 37.000 evraP-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,terasa, lift, cena 38.000 evraP-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat,zgrada fasadne cigle, CG, terasa,renoviran, cena 45.000 evraBEOGRAD-VRA^AR prodajemnovu garsoweru na prvom spratu,ul. Gospodara Vu~i}a, odmah use-qiva, cena 38.000 evraCRVENI KRST , nov, trosobanstan, 1. sprat, CG, terasa, odmahuseqiv. Cena 92.000 evra

P-70 m2, plac 4.13 ari, kodProletera, cena 42.000 evraP-125 m2, plac 5 ari, centar,blizu KMN-a, cena dogovorP-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~evehale, ili zamena za stanP-50 m2, kod Hotel Morave, ren-ovirana, cena 27.000 evra

LOKALI

P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000evraP-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000evraP-72 m2, S. Markovi}a, mogu}apodela na dva lokala od po 36 m2sa mokrim ~vorom

HITNO - NOV TROSOBAN STAN,BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna gara`a. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwi`ena.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa gara`om,kod Arene, ukwi`en

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa gara`om, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvad`inica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvad`inica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969^a~ak, Vojvode Stepe 46senzalcacak@beotel.net

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 33OGLASI

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban stanod 110 m2 kod hotela “Morava”,CG, terasa od 20 m2. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM trosoban nov stankod hotela “Morava”, 4. sprat.Cena 48.500 E sa PDV-om. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stan od78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/691-761PRODAJEM trosoban stan od77 m2, centar, 3. sprat, CG,terasa, cena 50.000 E. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM trosoban stan od71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/76-76-060PRODAJEM trosoban stan od71 m2. Cena 46.000 E. Tel. 342-190PRODAJEM trosoban stan ucentru, prvi sprat, gas, cena40.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stan naQubi} keju -lamela , CG.Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14-324PRODAJEM trosoban stan od73 m2 + 6 m2, strogi centar,cena 43.000 E. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM trosoban stan od71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/76-76-060PRODAJEM trosoban stan od80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,lift, cena 38.000 E. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM trosoban stan,nov, kod hotela “ Morava”,dupleks, odmah useqiv. Cena42.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stan uBeogradu, kod Crvenog krsta,nov, 1. sprat, CG, terasa, cena92.000 E. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban nov stan, Balkanska, cena 32.000 E. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stan od66 m2. Cena 45.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvoiposoban stanod 66 m2 u Kalu|ericama. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan uvlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364PRODAJEM dvosoban stan od57 m2 u Aveniji, hitno, cena28.000 E. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvoiposoban stanod 79 m2. Cena 42.000 E. Tel.060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposoban stanod 47 m2 na Zlatiboru, 3. sprat,sa name{tajem, cena 47. 000 E.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM dvoiposoban stanod 53 m2, 23.000 E. Tel. 060/ 43-43-190PRODAJEM dvoiposoban stanod 53 m2. Cena 35.000 E. Tel.

063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stan od58 m2, 35.000 E. Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stan od57 m2. Cena 22.000 E. Tel. 060/76-76-064PRODAJEM dvosoban stan od57 m2, cena 31.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvosoban stan od56 m2, cena 30.000 E. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvosoban stan od53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat,lift, cena 27.000 E. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM dvosoban stan od53 m2 . Cena 26.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvosoban stan od53 m2 . Cena 36.500 E, mo`ekorekcija. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stan od52 m2, Alvaxinica, CG, lift,terasa. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan od50 m2 . Cena 28.000 E. Tel. 060/43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od50 m2 kod hotela “Morava”, 2.sprat. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvosoban stan od49 m2. Cena 32.000 E. Tel.060/76-76-064PRODAJEM dvosoban stan od45 m2. Cena 26.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvosoban stan od32 m2, 22.000 E. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan naAlvaxinici , cena 36.500 E.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan kodhotela “Morava”, komforan, 56m2. Tel. 063/ 140-9-153PRODAJEM dvosoban stan kodBrvnare, cena 32.000 E. Tel. 064/317-1-701PRODAJEM dvosoban nov stanna Alvaxinici, 3. sprat, cena33.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan uAveniji 2, prvi sprat, CG, use-qiv, cena 29.000 E. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM dvosoban nov stan,centar, 3. sprat, CG, lift, cena750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban stan kodMedicinske {kole, 3. sprat,cena 24.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM mawi dvosobanstan u Nemawinoj ulici. Cena22.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednoiposobanstan od 46 m2, Avenija 1. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 49 m2. Cena 25.000 E.Tel. 060/ 43-42-190

PRODAJEM jednoiposobanstan od 33 m2 u centru grada,CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 35 m2. Cena 24.500 E.Tel. 063/ 691-761PRODAJEM jednosoban stan od34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1,22.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od39 m2, 3.sprat, CG, centar. Cena25.500 E. Tel. 060/348-9-270PRODAJEM jednosoban stan od39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednosoban stan od36 m2 kod hotela “Morava”. Tel.065/ 346-541-1PRODAJEM jednosoban stan od32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM noviji stan od 31m2 u centru, na 2. spratu. Cena18.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM jednosoban stan od31 m2, 4. sprat, CG, kodHotela” Morava”, cena 20.000 E.Tel. 060/348-9-270PRODAJEM stan od 65 m2 uBawalu~koj. Cena 30.000 E. Tel.064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 65 m2 kodHotela “ Morava”. Cena 31.000E. Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 65 m2, uQubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel.060/ 731-8-148PRODAJEM stan od 63 m2 naAlvaxinici. Cena 33.000 E. Tel.064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 60 m2 uObili}evoj. Cena 40.000 E. Tel.064/137-4-137PRODAJEM stan od 58 m2 naQubi} keju, 2. sprat. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 57 m2 uAveniji 2, 28.000 E. Tel. 064/146-87-32PRODAJEM stan od 54 m2 uAveniji 1. Cena 35.000 E. Tel.064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 54 m2, naAlvaxinici, cena 24.000 E. Tel.064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 54 m2 ublizini hotela “Morava”. Tel.064/ 230-4-202PRODAJEM stan od 53 m2 uAveniji 1. Cena 35.000 E. Tel.064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 52 m2, cen-tar grada, pogodan za poslovniprostor. Cena 26.000 E. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM stan od 51 m2 ustrogom centru, cena 480 E/ m2.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 49 m2, 4.sprat. Cena 27.000 E. Tel.064/146-8-732PRODAJEM stan od 47 m2,dvori{ni, cena 26.000 E. Tel.060/ 43-42-190PRODAJEM stan od 46 m2, nov,Obili}eva. Tel. 065/346-541-1PRODAJEM stan od 42 m2,novija gradwa, u blizini hotela“ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63PRODAJEM stan od 40 m2, nov,prizemqe. Cena 32.000 E. Tel.064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 38 m2 u ul.S. Save. Cena 22.000 E. Tel. 064/146-87-32PRODAJEM stan od 38 m2 ublizini O[ “MilicePavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel.064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 36 m2, CG,4. sprat, Nemawina. Tel. 064/430-46-87

PRODAJEM stan od 33 m2, cen-tar, 27.000 E. Tel. 064/137-4-137PRODAJEM stan od 30 m2 uNemawinoj. Cena 18.000 E. Tel.064/146-8-732PRODAJEM stan od 30 m2 uNemawinoj ulici. Cena 18.000E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27m2, centar, sa novim stvarima,cena 24.000 E. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM stan u Budvipored Doma zdravqa, 55 m2.Cena 80.000 E. Tel. 060/ 034-3-687PRODAJEM garsoweru od 29m2. Cena 13.500 E. Tel. 060/ 3-43-190PRODAJEM garsoweru uBeogradu, Vra~ar, 1. sprat,ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 E.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, cena 15.000 E. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM garsoweru u cen-tru G. Milanovca, ili mewam zamawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989PRODAJEM stan - garsoweruod 19 m2 na Qubi} keju. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM hitno garsoweruod 17 m2 sa CG, Qubi} kej,11.700 E. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM garsoweru od 26m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333PRODAJEM ~etiri apartmanana Zlatiboru, ^olovi}a brdo,od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1.spratu. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u od 118 m2,15.5 ari placa. Cena 62.000 E.Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM ku}u od 40 m2 ucentru, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM ku}u od 200 m2,ul.Bogdana Teofilovi}a. Tel.064/ 0293-778PRODAJEM ku}u od 88 m2, 4.10ari placa. Cena 35.000 E. Tel.063/ 691-761 PRODAJEM sala{ sa trenom,veoma povoqno, u selu Zeoke.Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275PRODAJEM seosko imawe uKa~ulicama sa 2.5 ha zemqe, svainfrastruktura. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM vo}wake 2 i 3klase. Tel. 064/ 339-9-084PRODAJEM {umu sazemqi{tem u Prawanima. Tel.060/ 484-8-585PRODAJEM novu monta`nuku}u i 50 ari placa uKuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM ku}u od 70 m2, 4.12ari placa. Cena 28.000 E. Tel.063/ 691-761PRODAJEM vikendicu sa 10ari placa na Jelici. Tel. 065/344-9-428, 346-230PRODAJEM 4.5 ha zemqe,Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a,{tala. Tel. 063/ 602-974PRODAJEM noviju ku}u od 150m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sapomo}nim prostorijama. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM seosko imawe uRajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod{umom, 100 stabala tre{we ,180 stabala {qive. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u u Atenici od80 m2, plac 3.50 ari. Cena25.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM sre|enu i renovi-

ranu ku}u kod hotela “Morava”,cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u u â~ku ilimewam za Beograd. Povoqno.Tel. 064/65-12-123PRODAJEM staru ku}u sa 4 araplaca na S. Bregu, 13.000 E. Tel.064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u kod TitoveVile na Zlatiboru od 80 m2,plac 6 ari. Cena 70.000 E. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM lokal od 135 m2 uRakovi, ukwièn, magacin,mokri ~vor. Cena 10.000 E. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM - MEWAM 2 ku}esa placem od 4 ara, Alvaxinica.Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/392-0-325 MEWAM seosko doma}instvo10 km od Vaqeva za odgovaraju}iu â~ku. Tel. 063/ 208-597

NEKRETNINE- IZDAVAWE

IZDAJEM jednosobanname{ten stan, CG, KTV. Tel.373-571, 064/ 82-92-720IZDAJEM jednosoban stan uBeogradu, kod Cvetkove pijace.Tel. 063/ 614-746IZDAJEM jednosoban stan uBeogradu, na Vra~aru. Tel. 064/242-7-478IZDAJEM povoqno subu uBeogradu, Cerak, sa upotrebomkuhiwe i kupatila. Tel. 341-948,066/ 346-288IZDAJEM jednosoban novprazan stan od 33 m2 u Pigovoj.Tel. 060/0261-060IZDAJEM garsoweru naMirijevu, name{tena, CG, tele-fon, 130 E mese~no. Useqiva od1.8.2014. Tel. 060/ 709-9-213IZDAJEM jednosobanname{ten stan, dnevna soba,ve}a trpezarija, kuhiwa, pogod-no za bra~ni par bez dece. Tel.064/ 031-7-072IZDAJEM jednosobn name{tenstan u Aveniji 1. Tel. 063/ 844-8-409 IZDAJEM stan kod Vuka uBeogradu za studentkiwe. Tel.063/843-414-9IZDAJEM jednosobannename{ten stan, ima kuhiwu.Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM stan u Igalu zaletovawe. Tel. 062/ 385-929,063/77-99-264IZDAJEM sobe i apartmane u^awu, blizu pla`e. Tel. 063/781-2-101IZDAJEM dve sobe za u~enikesredwe {kole sa upotrebomkuhiwe i kupatila. Tel. 065/336-7-416IZDAJEM sobu za u~enicu ublizini Medicinske {kole.Tel. 064/ 335-1-691IZDAJEM stan za u~enice kodMedicinske {kole. Tel. 063/182-2-722IZDAJEM name{tenu gar-soweru blizu Tehni~kog fakul-teta. Tel. 065/ 262-5-285IZDAJEM dvosoban stan u cen-tru , iznad “ Dezerta”, komplet-no name{ten, useqiv odmah.Cena dogovor. Tel. 060/ 349-8-490IZDAJEM jednosobanname{ten stan u Beogradu, kodKaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911IZDAJEM jednosoban

name{ten stan, novija gradwa,CG, KTV, lift, Qubi}skaulica. Tel. 064/ 403-7-359IZDAJEM povoqno apartmaneu nasequ Palisad, 800 m odtrga.Tel. 061/ 273-3-202IZDAJEM garsoweru sa CG uzgradi na Qubi} keju. Tel. 032/346-460, 061/ 815-43-95IZDAJEM garsoweru u belomsoliteru na Keju. Tel. 060/ 552-0-556IZDAJEM name{tenu gar-soweru za jednu osobu, grejaweTA, gas, parking. Tel. 064/ 031-7-072IZDAJEM name{tenu gar-soweru na Keju. Tel. 060/ 358-6-710IZDAJEM poslovni prostor od200 m2, pogodan za sve delatnos-ti. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM jednosobanname{ten stan u Novom Sadu.Tel. 021/ 639-3-200, 064/ 402-6-547IZDAJEM jednosoban stan naAlvaxinici sa CG,poluname{ten, samo kuhiwskielementi. Useqiv odmah. Tel.060/ 349-8-490IZDAJEM jednosoban stan uBau{i}ima. Tel. 032/ 341-948,066/346-288IZDAJEM name{tenu gar-soweru, CG, KTV. Tel. 373-571,064/ 82-92-720IZDAJEM dvosoban name{tenstan. Tel. 063/ 600-938IZDAJEM dvosoban stan uBeogradu, u blizini pravnog itehni~kog fakulteta. Tel. 063/863-5-691IZDAJEM name{tenu gar-soweru. Tel. 346-541-1IZDAJEM ku}u u ulici KnezaMilo{a 13. Tel. 343-285IZDAJEM u centru grada sobusa kuhiwom i kupatilom, CG,poseban ulaz. Tel. 064/ 195-7-320IZDAJEM dvokrevetnu sobu ustanu, centar grada, CG. Tel.064/ 970-9-653 IZDAJEM dvosoban name{tenstan u ulici Kraqa Milo{a,ima parking. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM dvosoban name{tenstan u Beogradu na Zvezdari.Tel. 062/ 977-0-228IZDAJEM konforan jed-nosoban stan, parking, grejawena gas i struju. Tel. 064/ 33-44-061IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stan sagrejawem u Ciganmali. Tel.5372-816, 064/ 5426-726IZDAJEM magacine od 80 do200 m2 u Obili}evoj, uz kru`niput. Tel. 063/ 635-033IZDAJEM poslovni prostor od160 m2, ulaz sa ulice, parking,telefonska linija. Tel. 064/ 33-44-061IZDAJEM lokal u strogom cen-tru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511IZDAJEM lokal od 40 m2, B.V.Karaxi}a 45. Tel. 063/ 629-673IZDAJEM kancelarijski pros-tor za agencije i advokatskekancelarije. Tel. 225-431, 063/711-0-511IZDAJEM kancelaru uObili}evoj , od 15 do 50 m2.Tel. 060/063-5-033IZDAJEM 3 hektara imawa zarad, u Prisloni~kom poqu. Tel.060/ 575-8-700, 727-026IZDAJEM 1 ar placa krajglavnog puta, pogodan za

DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI

POVOQNO - ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ^A^ANSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM traktorskubo~nu kosa~icu IMT.tel: 385-396

IZDAJEM sviwac saboksevima i re{etka-ma.

060/015-20-25

34 PETAK 18. JUL 2014. GODINEOGLASI

monta`ni objekat. Tel. 060/ 363-8-612TRA@IM garsoweru sa CG.Tel. 066/ 346-288

PLACEVI

PRODAJEM plac od 5 do 10ari, sa svim prikqu~cima kod“Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM placeve od 17 i 7ari u centru Kotraè. Tel.064/11-88-485PRODAJEM plac od 4 ara, naSuvom bregu. Tel. 5549-204PRODAJEM plac od 10 ari,kameni most Trbu{ani. Tel.060/754-5-011PRODAJEM plac od 12 ari,Qubi} brdo, blizina rasadni-ka. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/868-1-371PRODAJEM plac od 12 ari uLoznici. Cena 5.000 E. Tel. 060/43-42-190PRODAJEM plac od 25 ari,moè i u delovima, uKulinova~kom poqu. Tel. 064/471-74-83PRODAJEM dve parcele ukup-ne povr{ine 1 ha 30 ari, u G.Gorevnici, pored puta. Tel. 032/880-339, 061/ 710-20-71PRODAJEM plac u Atenici 13ari, moè zamena za razno.Povoqno! Tel. 062/755-020PRODAJEM placeve kodSpomen Parka. Tel. 062/ 964-2-896PRODAJEM 4.5 ha zemqe, seloBer{i}i, zaseok Gali~, ku}a,{tala. Tel. 063/ 602-974PRODAJEM plac od 13.5 ari,Lozni~ki put, 250 E / aru, imavodu i pod kupinom je. Tel. 065/446-1-092PRODAJEM parcelu od 1.56 ha,prva klasa, voda, struja, uZabla}skoj Baluzi. Tel. 064/177-07-67PRODAJEM parcelu od 1.2 ha uPreqini, blizu Intereksa. Tel.064/ 004-5-726, 064/ 427-3-378PRODAJEM plac na Zlatiboru- Vodice. Tel. 061/732-47-95PRODAJEM vo}wake iplaceve, 4 km od centraIvawice. Tel. 064/ 33-99-084PRODAJEM ILI MEWAM

plac 56 ari na 6 km od Lajkovcaza odgovaraju}i u okolini^a~ka. Tel. 063/ 208-597

PRODAJEM vrtaqku za ce|ewemeda, ko{nice, dadan blatranija aluminijumska od 50litara i poni biciklu. Tel.391-042, 062/88-78-292PRODAJEM gu{~iju mast i jajasa sopstvenog imawa. Tel. 063/369-933PRODAJEM du{eke svih vrstaod silvertek pene. Tel. 064/ 548-3-905PRODAJEM rojeve i p~eliwadru{tva u DB ko{nicama. Tel.032/ 334-218, 064/ 201-88-45PRODAJEM raniju za zagre-vawe vode i prekrupa~.Povoqno. Tel. 066/016-905PRODAJEM postoqa za sunco-brane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/374-125PRODAJEM o~uvanu svetle}ureklamu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM hidrofor, pumpuza zalivawe, kosa~icu na struju,friìder, sto, TV ipelene zaodrasle. Tel. 061/ 641-7-105PRODAJEM {poret na drva,cisternu i kotao za CG. Tel.064/ 938-7-997PRODAJEM Telenor karticuna dopunu ( 063/118-444). Tel.060/ 418-3-333PRODAJEM traktor TomoVinkovi} 420, 1985. god, saprikqu~cima. Tel. 880-028, 064/16-00-876PRODAJEM trojku u balama,ve{ta~ku travu sa cmiqom itrojkom, koli~ina 1000 bala.Tel. 036/ 857-678PRODAJEM ~etiri nazimice,moè za priplod ili klawe.Tel. 062/ 583-331PRODAJEM kau~, TA pe} 4.5kv, regal i 3 tepiha. Tel. 062/80-56-782PRODAJEM dveletwe o~uvanegume. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM veliki dvodelnifriìder sa zamrziva~em markeLG, odli~an. Tel. 032/ 326-747PRODAJEM o~uvanu drvenutrgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-

149PRODAJEM ku}ni name{taj ielektroure|aje. Tel. 064/ 314-1-413PRODAJEM 2500 t tritikala i4000 bala slame. Tel. 036/ 857-678PRODAJEM fotequ za masaù,pruà veliki broj kombinacijamasaà, kontrola preko daqin-skog, za welnes i fitnes centre,i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205PRODAJEM novu traktorskukorpu, cena 150 evra. Tel. 066/910-9-889PRODAJEM auto prikolicu,atestirana, sa ceradom. Tel.062/755-020PRODAJEM drvena vrata bez{toka. Tel. 063/84-34-149PRODAJEM TA pe} ElindVaqevo, 4 kv. Tel. 060/ 418-3-333PRODAJEM drvene garni{neraznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM okretne i preno-sive dvori{ne su{ilice za ve{.Tel. 064/ 2942-141OTKUP starih dotrajalih,neispravnih i havarisanihvozila. Tel. 065/ 548-5-855

AUTOMOBILI

PRODAJEM kamion Iveko ,registrovan do maja 2015.godine, nosivost 5 tona. Tel.064/ 230-4-202PRODAJEM Ford Fiestu ,neregistrovana u dobrom stawu.Tel. 060/ 334-1-990PRODAJEM Punta , o~uvan, uodli~nom stawu. Tel. 063/ 84-34-149

USLUGE

USLUGE izrade kapija, ograda,gelendera, nastre{ica, re{etki,povoqno. Tel. 060/ 634-3-630USLUGE specijalnog zavari-vawa gusa , aluminijuma / cevi /i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889USLUGA popravke prskalicabakarnih i plasti~nih,mu{tika, {tapova i dizni. Tel.064/ 120-6-572

USLUGE - IZRADA kotlova ponaruxbini “ekonomik” (velikau{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651USLUGE - pobijawe cevi zavodu, postavqawe pumpi zavodu. Tel. 064/ 373-0-156USLUGE - cepawe drva,ma{inskim putem. Povoqno.Tel. 064/ 444-3-163USLUGE strugarske igloda~ke,kvalitetno i povoqno.Tel. 064/ 163-75-77USLUGE ko{ewa ira{~i{}avawa zapu{tenih izaraslih travnatih povr{ina.Tel. 065/ 458-6-162KWIGOVODSTVENEUSLUGE za radwe i preduze}a.Dolazim za dokumenta.Povoqno. Tel. 064/ 196-4-705VEOMA POVOQNO ma{inskicepam drva. Tel. 064/ 444-3-163MEDICINSKA SESTRA nudipomo} u ~uvawu starih lica,dece i pomo} u ku}i. Tel. 065/66-88-319MEDICINSKA SESTRApru`a medicinsku negu i pomo}

starijim licima. Tel. 064/ 320-9-338

ZAPOSLEWE

POTREBAN doktor stoma-tologije za rad u stomatolo{kojordinaciji. Tel. 063/ 84-34-149

Na osnovu Odluke Nadzornog odbora JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak br. 1430/14od 27. juna 2014. godine i Odluke Gradskog ve}a br. 06-160/2014-III od 7. jula 2014.godine JKP "Gradsko zelenilo" raspisuje

O G L A Sza izdavawe u zakup maloprodajnog objekta "Kamelija"

1. JKP "Gradsko zelenilo" â~ak izdaje u zakup na odre|eno vreme, na period od1 godine, maloprodajni objekat "Kamelija" u Ul. Kuèqevoj u â~ku na KP br.1017/1 KO â~ak, ukupne povr{ine oko 46 m2.

Maloprodajni objekat je namewen za obavqawe komercijalnih poslova (prodajarobe, predstavni{tva, agencije, bankarski poslovi i sl.) i u druge svrhe se ne mo`ekoristiti;

Najni`i iznos mese~ne zakupnine je 420 evra u dinarskoj protivvrednosti na danotvarawa ponuda po sredwem kursu NBS.

2. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o zakupu izvr{i}e seprikupqawem pisanih ponuda.

2.1. Ponude za zakqu~ewe ugovora podnose se na pisarnici JKP "Gradsko zeleni-lo", Ul. Sime Sarage br. 71, 32000 ^a~ak.

2.2. Ponude se podnose do 28. 7. 2014. godine do 12 ~asova.

2.3. Ponude se podnose u zatvorenom omotu sa naznakom "Ponuda za zakup malo-prodajnog objekta "Kamelija".

2.4. U jednom omotu mo`e se staviti samo jedna ponuda.

2.5. Visina zakupnine u ponudi mora biti precizno nazna~ena, bez ikakvih uslo-qavawa i ne mo`e biti ni`a od iznosa navedenog u oglasu.

2.6. Uz ponudu se prila`e dokaz o uplati garantnog iznosa za slu~aj odustanka odzakqu~ewa ugovora o zakupu.

2.7. Visina garantnog iznosa je 5.000,00 dinara. Garantni iznos se ura~unava uzakupninu izabranom ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a, u roku od 15 danaod dana otvarawa pisanih ponuda.

2.8. Garantni iznos se upla}uje na ra~un broj 160-7180-70 Inteza banka.

2.9. Izabrani ponu|a~ bi}e u obavezi da pla}a PDV od 20 % na utvr|enu zakupn-inu, a prilikom sklapawa ugovora o zakupu, odnosno potpisivawa zapisnika o pri-mopredaji lokala, bi}e u obavezi da prilo`i 2 menice sa meni~nim ovla{}ewem,evidentirane kod Narodne banke Srbije, po serijskom broju kao instrumentobezbe|ewa pla}awa zakupnine i obaveza za komunalne usluge.

2.10 Nepotpune i neblagovremene ponude ne}e se uzimati u obzir za izbornajpovoqnijeg ponu|a~a.

3. O izboru najpovoqnijeg ponu|a~a bi}e pismeno obave{teni svi podnosiociponuda.

4. Otvarawe prispelih ponuda }e se izvr{iti u upravi JKP "Gradsko zelenilo"â~ak, Ul. Sime Sarage br. 71, 32000 â~ak, dana 28. 7. 2014. godine sa po~etkom u12 15 ~asovaa, a u~esnici koji èle da prisustvuju otvarawu ponuda ne}e se naknad-no pozivati.

5. Bli`a obave{tewa u vezi oglasa i uslovima zakqu~ewa ugovora o zakupu, zain-teresovana lica mogu dobiti na adresi Sime Sarage br. 71, 32000 ^a~ak, tel.032/5373760.

JKP "GRADSKO ZELENILO" ^A^AK

GAZELAKOMERC doo ima potrebu da pro{iri svoj tim, tako dasu nam potrebni pravi kandidati za poziciju:

KOMERCIJALISTA i VOZA^-MAGACIONERPoslovna jedinica ^a~ak

Nudimo:- [ansu da radite u firmi koja je jedna od vode}ih na tr`i{tu auto delova- Dinami~an rad u prijatnom okru`ewu- Mogu}nost stalnog unapre|ivawa znawa, tehnika i sposobnosti- Pla}en prekovremeni rad- Sloboda u radu- Redovnu i sigurnu nov~anu naknadu

Kriterijumi:- Minimum SSS- Minimum 3 godine iskustva u ovom ili sli~nim poslovima u auto industri-

ji- Poznavawe nekog stranog jezika (Engleski, Nema~ki, Italijanski) je prednost- Qubaznost, strpqivost, komunikativnost- Voza~ka dozvola B kategorije (C kategorija je prednost)

Ukoliko ispuwavate gore navedene kriterijume, po{aqite Va{ CV i motiva-ciono pismo na jovan@gazela.rs

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju uBra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar, sa parnim grejawem ivrlo povoqno.

- Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan.

Kontakt telefon: 064/242-97-72, 032/344-997

Dana, 23. jula navr{ava se PET GODINAod prerane smrti na{e

Ceco, prete{ko je shvatitibolnu istinu da te vi{e nema.Vreme koje dolazi ne}eizbrisati se}awe na tvoje ple-menito srce, na tvoju velikuqubav, u kome je bilo mesta zasve nas.

Ceco, nikada te ne}emo zaboraviti, dok smo `ivi`ive}e{ i ti sa nama.

TVOJI RADOSAVQEVI]I20143

SVETLANEBOGI]EVI]

^ITUQE

DRAGOM

NECE, \UKE, VLADICE,SAVA I LAKIJA

GORAN[ELOVI]

1964 - 1982.

Trideset dve godine senadam da }e{ do}i jedinimoj.

TU@NA MAJKA20102

IN MEMORIAM

Prof. dr

Svetlana Eri}( 1939 - 2008. )

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminulana{a draga

MILICAPETROVI]

1960 - 2014.

BOL SE NE MO@E OPISATI....

ALEKSANDAR - SA[AMARJANOVI]

USPOMENA NA TEBE JE NA[E NAJLEP[E INAJVREDNIJE PAM]EWE.NEKA TE AN\ELI ^UVAJU UMESTO NAS.

ZAUVEK U NA[IM SRCIMA, MISLIMA I MOLITVAMA.PORODICA

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

PETAK 18. JUL 2014. GODINE 35

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u UliciJugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

POSLEDWI POZDRAV NA[EM

MOMIRU MO[U\UKOVI]U

1926 - 2014.

Hvala ti za beskrajnu qubav i pa`wu koju si namcelog `ivota davao, ~estitost, qudskost i po{tewekojima si nas u~io.

Tvoje }erke: MILKA i QIQA sa porodicama20117

Navr{ava se GODINAkako nas napusti na{a draga

GORDANAGOCA

GOJKOVI]

18. jula 2014. godine navr{ava seGODINA DANA od smrti

NEVENESAVI]

KRIVOKAPI]profesorke iz ^a~ka

Dana, 19. 7. 2014. godine navr{ava seTRI GODINE od smrti na{eg dragog

NEGOSLAVAGORDI]A

Obave{tavamo rodbinu i prijateqeda je u sredu 9. 7. 2014. godinepreminula na{a draga majka

SLAVKA PETROVI]iz Ro`aca

S qubavqu, tugom i po{tovawem.Majka DUWA, brat MI[O,

sinovice BRANKICA i ANA i snaja ZORICA20115

Sahrawena je 11. 7. 2014. godine.Majko, neka ti Gospod podari rajsko

naseqe i hvala za sve {to si uradila za nas.O@ALO[]ENI:

RADOWA i GORAN sa porodicama

Dajemo joj godi{wi pomen za pokoj du{e unadi da je me|u an|elima.

NEUTE[NA PORODICA20113

Uspomenu na wu ~uvaju Suprug RANKO, brat MILAN , sestre

DU[ANKA, SVETLANA, LEPOSAVA i STANKA20112

Se}awe na profesorku Svetlanu Eri} ~uvajustudenti i zaposleni Visoke {kole tehni~kih

strukovnih studija ^a~ak.20135

Ponosni i sre}ni {to smo teimali.Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

O`alo{}eni: suprug RATKO i sin MILO[20134

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

JANKOVI]Suze u na{im o~ima i tuga u na{im srcima.

Stric DRAGUTIN, strina STANIKA, brat VLADAN i snaha DRAGANA20140

POSLEDWI POZDRAV SVOJOJ ]ERKI I ZETU

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ MAJCI I OCU

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U PETAK

36 PETAK 18. JUL 2014. GODINE

KATARINA1972 - 2014.

MILOJKO1965 - 2014.

POSLEDWI POZDRAV

JANKOVI]Mnogo tuge je u nama, a malo re~i kojima bi opisali bol koji ose}amo.

Brat DRAGI[A i snaha NADA20139

MILOJKO1965 - 2014.

MILOJKO1965 - 2014.JANKOVI]

Mnogo je tuge i praznine u na{im srcima zbog va{eg preranog odlaska.S vama smo se ponosili. Zauvek }ete biti u na{im srcima i mislima.

Majka SLAVICA, bra}a VLADIMIR i VOJISLAV,snaha VESNA i bratanac VIKTOR

JANKOVI]Bolna je istina da vi{e niste sa nama. Bili ste najboqi majka i otac.

Sve {to je lepo proveli smo sa vama. U va{im srcima bilo je mesta za sve nas.

Znali ste koliko vas volimo, ali nikad ne}ete znati koliko }ete nam nedostajati.Zauvek voqeni, nikad zaboravqeni.

S qubavqu va{a deca:KAROLINA, MINA i AN\ELA

POSLEDWI POZDRAVSVOJOJ SNAHI I SINU

MILOJKO1965 - 2014.

JANKOVI]

Sahrana je obavqena u utorak 15. jula 2014. na grobqu Rudine, u Dqinu.Ne postoje re~i, ne postoji uteha, samo tuga i preveliki bol zbog va{eg odlaska. Po~ivajte u miru najdra`i sine i snajo. Ovim putem `elimo da se zahvalimo svim

qudima na izrazima sau~e{}a u na{em prevelikom bolu.

O@ALO[]ENI RODITEQI: otac SLAVKO i majka MIKAINA20137

JANKOVI]S ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

Tetka RADIKA, brat PREDRAG i snaha VESNA20141

MILOJKO1965 - 2014.

POSLEDWI POZDRAV

^ITUQE

Dana, 22. 7. 2014. navr{ava seGODINU DANA

od smrti moje voqene i drage

ANE LAZI]

Dana, 22. 7. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA

od smrti na{e voqene

ANE LAZI]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Posle du`e bolesti upokojila seu Gospodu dana 9. 7. 2014. u svojoj92. godini.

Ve~no }e{ po~ivati u na{im srcima, voqena teto,bako, prabako.

O`alo{}ena po}erka SNE@ANA, porodiceDRA[KOVI], LAZOVI], DUWI], RADI],

RAKI], GAVRILOVI], PETKOVI] i ostalamnogobrojna rodbina, kumovi, prijateqi i kom{ije

OLGADRA[KOVI]

ro|. Lazovi}1922 - 2014.

iz ^a~ka

16. jula 2014. godine punih jePETNAEST GODINA kako nije sanama na{ voqeni otac, suprug, brat,

tast, svekar, deda i stric

PORODICA20121

DRAGOJLEPAREZANOVI]

U nedequ, 20. 7. 2014. godinenavr{ava se 20 dana od smrti na{e

Za svu negu i ogromnu pa`wu zah-vaqujemo se Odeqewu dijalize ^a~anske bolnice.

Sin VLADE i }erka VESNA sa porodicama20118

RADOJLE GOJKOVI]iz Gorwe Trep~e

23. jula navr{ava se[EST tu`nih godina kako smo ostali bez tebe

BOJAN PANTOVI]PANTO

1989 - 2008.Bio si poseban, jedinstven, ostavio si lepe uspomene da o tebi s' ponosom

pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.

TVOJI: majka QIQA, otac MI]O i sestra TIJANA20125

Dana, 19. 7. 2014. godine navr{ava seGODINA DANA

od prerane smrti na{e voqene

ANE LAZI]iz Atenice

Bolna je istina da vreme prolazi bez tebe. Ostavila si trag koji se nebri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi.

Deda BORO, baba STANA, stri~evi SLAVI[A, QUBI[A,NEBOJ[A, strine QUBICA i MILICA, sestra LENA,

bra}a LUKA, STRAHIWA i DU[AN

SE]AWE NA NA[EG DRAGOG SUPRUGA I OCA

Ti si tu u na{im srcima i na{im mislima, sa pono-som i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe...

KRISTINA I CACA20124

NADOMIRPANTELI]

NECA2009 - 2014.

Sre}a i radost u trenutku sve se sru{i, osta za ve~nost prazno mesto u du{i,na{e misli sa tobom }e da `ive,po~ivaj u miru, an|ele na{ mili.Mama SANELA, tata RADI[A, bra}a SLOBODAN,

@EQKO i ALEKSA20123

Bila si i ostala moj najve}i ponos, moj an|eo.Du{o moja, te{ko je ìveti bez tebe. Vreme ne bri{eni tugu, ni bol.Osta}e{ da ìvi{ u mom srcu i mislima sve dokbudem ìva, jer voqeni nikada ne umiru.

Tvoja baka MIKI20122

^ITUQE

U petak, 18. 7. 2014. navr{ava se DVE GODINE odsmrti na{eg Mi{a.Bol u srcima... suze u o~ima... sve je isto.Utehe nema, tugu bla`i ponos {to si bio na{.

Tvoja supruga JELICA i sin STEVAN20111

MIODRAGLUKOVI]

18. 7. 2012 - 18. 7. 2014.

Bol i tuga za tobom ne mere sere~ima ni vremenom koje pro-lazi, ve} prazninom koja je osta-la tvojim odlaskom.

Se}awa nam razdiru du{u, jer ti si u svim na{im jutri-ma, danima i no}ima. @eqni smo tvog glasa, osmeha izagrqaja.

Majka MICA, sestra SLAVICAi sestri~ina AN\ELA

MIODRAGLUKOVI]

18. 7. 2012 - 18. 7. 2014.

Koliko je tu`no `iveti bez tebeznamo samo mi koji smo tevoleli.

Nije istina da vreme le~i rane, jer deo srca i du{eistrgnut tvojim odlaskom, ne zarasta.

Brat DANIJEL, snaja SAWA,ujak CANE i ujna OLGA

MIODRAGLUKOVI]

JEDNA godina pro|e a ti nisi sa namai mi ti se jo{ nadamo, ~ujemo tvoj glasi ne prihvatamo ~iwenicu da te nema.Ti si tu u na{im mislima, na{imsrcima i svakoj pori na{e du{e.Tako }e biti zauvek.

BRAT RADOMIR20110

RADOVAN KIZI]

Mile, sine, ni`u se godine. Ve} jeSEDMA od kada, tako tiho ode iz tvogporodi~nog gnezda, a tvoji najmiliji,a naro~ito majka pate sve vi{e.

PORODICA SAVKOVI]20109

MILETA SAVKOVI]iz Trbu{ana

15. jula 2014. navr{ilo seDVADESET GODINA

od kada nije sa nama

Uspomenu na wegov dragi lik ~uvaju,Wegovi: sin BOBAN,

snaha NADA, unuk NENAD i unuka DRAGANA20105

RADOJKO SIMOVI]penzioner SUP-a ^a~ak

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]EOBJAVQENI U PETAK

38 PETAK 18. JUL 2014. GODINE

Srce i du{a bole kao prvog dana.Na{ si ponos uvek bio i osta}e{,najdra`i Qubo.

Te{ko je `iveti rawen u du{i, videti te svuda, anigde te na}i.

[estomese~ni pomen obavi}emo 19. 7. 2014.godine u 12 ~asova, na grobqu u Preqini.

Supruga OLGA, }erka IVANAi sin IVAN sa porodicama

QUBODAMQANOVI]

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM

DRAGI[IVUJOVI]U

1926 - 2014.

Dugogodi{wem ~lanu i predsedniku Dru{tva p~elara"^a~ak", kao i p~elarskih organizacija Srbije.

DP "ÂÂK" ÂÂK20128

Dana, 10. 7. 2014. godine preminuo je na{ dragiotac, deda i pradeda

Sahrana je obavqena na ^a~anskom grobqu12. 7. 2014. godine.

O@ALO[]ENE PORODICEVUJOVI] I AXI]

DRAGI[AVUJOVI]

1926 - 2014

Dana, 23. 7. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{eg dragog

MILOMIRAOSTOJI]A

1955 - 2013.

Qubav prevelika,bol prete{ka,a tuga za tobom ve~na.

Supruga DINA, }erka ANGELINA,sinovi \OR\E i FILIP

Dana, 17. 7. 2014. godine navr{ava se JEDANAESTGODINA od smrti mog voqenog sina

Uspomenu na tebe i tvoj dragi lik~uva}e tvoja mama BRIGITA

NENADATRIPI]A

Dana, 23. jula 2014. godine u 17 ~asova na grobqu uKowevi}ima poseti}emo wegov grob i obaviti pomen

na{em dragom

SA[IJOVANOVI]U

23. 7. 2009 - 23. 7. 2014.

Bol i tuga se ne mere re~ima, nivremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama.Nedostaje{ nam.

Otac MILETA, majka DRAGANA, k}erke JANAi IVA, supruga MARIJA, brat IVAN,

snaha BOJANA, sinovci JOVAN i NIKOLA20116

ALEKSANDARMARJANOVI]

Dana, 18. 7. 2014. godine navr{ava se20 godina od smrti

Sa ponosom ~uvamo se}awe na tebe,pamtimo tvoju toplinu i plemenitost.

Sinovac DRAGAN i sestri} MIODRAGsa porodicama

VELIZARA BORI[I]Aiz Trbu{ana

U na{im srcima je ostala velika ranai uplakana du{a prazna.

Od sina OGWENA sa mamom LIDIJOM20126

^ITUQE

SE]AWE

SE]AWEU nedequ, 20. 7. 2014. godine navr{ava se^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

PORODICA DRA[KOVI]

OLGICEDRA[KOVI]

U ime qubavi i prijateqstva

SLAVKAPOPOVI]A

17. 7. 1950 - u ve~nost

Sa tugom i ogromnom prazninom, rastali smo se odna{eg dragog supruga, oca, dede, svekra

Sahrawen je na Gradskom grobqu u ^a~ku 12. jula 2014.godine.

Supruga STANISAVA, sin MIROSLAV, unukNIKOLA, unuka SENKA, snaha SVETLANA

MILINKAPRIJOVI]A

1928 - 2014.

[ESTOMESE^NI POMEN

VERAPETROVI]

1938 - 2014.

Dana 20. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANAod kako nas je napustio na{ dragi

Uspomenu na wega ~uvaju:supruga MIRA, sin VLADAN,

sestra EMILIJA i ostala porodica20107

SLAVIMIRSLAVO

NIKOLI]iz Zeoka

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U PETAK

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u UliciJugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Dana 16. 7. 2014. godine navr{ilo seDESET GODINA

od smrti na{eg dragog

@IVKA TANOVI]A

Uspomenu na Tebe ~uvaju tvoji najmiliji:Supruga GINA, sin MI[O,

snaja SLAVICA, }erka JASNA, zet BORO,unuci MARIJA, MIRELA, VLADIMIR

i IVANA i praunuci LUKA i SERGEJ

U petak, 18. 7. 2014. godine, navr{ava seGODINU DANA

od kako nas je napustila na{a direktorka

NEVENA SAVI]

Ve~no }emo je pamtiti, jer je svojim delimaostavila neizbrisiv trag.

Kolektiv Osnovne {kole "Tanasko Raji}"fak.

URO[EVI]USPOMENU NA DRAGE RODITEQE ^UVA

]ERKA VESNA20100

MILICA22. 7. 2011.

VUKOMAN30. 10. 2007.

Preko neba pru`ila se duga,A pod wom, savila se tuga,Zna i duga, ~ija je to tuga,To je tuga, tvog najboqeg druga.

JA, BABOVI]KA20101

Pomen }emo odr`ati u subotu 19. jula 2014. godineu 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Bratanac DEJAN, bratanica ZORICAi snaja DOBRILA

18. jul 2014

Documents

digitaleye, jul 2014

2014 jul aug

memorias conferencia fim 18 jul 2014

articleblendedoirl 18 jul

jul-avgust 2014

sydnarkenytt jul 2014

byggern jul 2014

hsbc exchange traded funds10-jul-2014 16-jul-2014...

18 th jul 2014

izdanje 18. jul 2012

18 jul. 13 sep

jpm 18-jul

presentación jul 2014

chispazos jul 2014

gansu jul, 2014

prisknuser jul 2014

jul 18 2007 - dspace.mit.edu

jul aug-2014

setupfiles.perlubantuan.com/install_oracle_ebusiness_r12.2... ·...

18 jul 2012