prilagodjenost licnosti i mentalno zdravlje gluvih osoba

Prilagođenost ličnosti i mentalno zdravlje O.O.S

Prof. dr Vesna Radoman

FASPER

Gluvoća proizvodi :

Određene reakcije prilagođavanja koje su specifične i karakteristične za veliki broj gluvih osoba (naročito duboke gluvoće) ,a neretko one zadobijaju psihopatološka obeležja.

Ovi problemi neprilagođenosti ličnosti i mentalno oboljevanje mogu se u velikoj meri vezati za teškoće u zadovoljavanju najosnovnijih potreba uslovljenih komunikacionom barijerom

Psihopatologija/ abnormalnost

• Nije lako definisati mentalno zdravlje i mentalnu bolest

• Relativnost koncepta (zavisno od kulture,konteksta,istorijske perspektive,uzrasta individue)

• Relacioni koncept (prema sredini i prema sebi)

• Dinamičan koncept (proces a ne stanje)• Kriterijumi: konzistentnost, frekvencija,

intenzitet

Mentalno oboljenje (abnormalnost)

Nastaje kada osoba ima teškoće u zadovoljavanju svojih potreba iz čega se formiraju maladaptivni oblici ponašanja, poremećeno mišljenje i poremećena osećanja.

Mentalno zdravlje-bolest

• Podrazumeva relativnu usklađenost sa sobom i svetom koji okružuje ličnost

• Karl Menninger (njegov koncept kontinuuma): najvažniji kriterijum mentalnog zdravlja jeste uspešnost sa kojom pojedinac razrešava probleme svakodnevnog života i adaptira se na promene razvojno ili situaciono uslovljene.

Ako su zahtevi iznad trenutnih adaptacionih moći, dolazi do regresije i pokušaja adaptacije na nižem nivou . Postoji pet stupnjeva regresije odnosno dezintegracije ličnosti od blagih psihičkih disfunkcija do psihoze

Kontinuum

• Mentalno zdravlje i mentalnu bolest trebalo bi posmatrati kao ekstreme na kontinuumu između kojih postoji mnoštvo varijacija, a granicu je teško povući

• MZ____________________________MB

Varijetet individualnih razlika

• Psihologija nastoji da ublaži, pomeri i relativizuje granice normalnog i abnormalnog ističući da se moraju poštovati i bolje razumeti ljudske individualne razlike, a stručnjak biti oprezan i human u tretmanu ovih osoba.

Problemi življenja

• Na kontinuumu pomereno od mentalnih bolesti ka mentalnom zdravlju nalaze se problemi življenja kao što su npr. nezadovoljstvo svojom profesijom, razvod, psihičke teškoće nakon smrti emocionalno bliske osobe, nedostatak životnog smisla, pshički problemi hospitalizacije, fizička bolest, itd.

•

Istraživanja o problemima življenja kod odraslih gluvih

• Neka istraživanja pokazala veliki broj problema življenja kod ODRASLIH gluvih (npr.Thomas 1981)

• Navode se sledeći problemi življenja: povećani porodični problemi, alkoholizam, delinkvencija itd.

Koncept varijanse v.s. devijacije

• Koncept varijanse odnosi se na činjenicu da se ljudi mogu dosta razlikovati u svom ponašanju i intrapsihičkim reakcijama i stanjima. Postoji kontinuum sa varijansama.

• Mahoney:”Ne postoje misli, ponašanja ili osećanja koja su sama po sebi abnormalna. Normalnost nekog akta ili šeme je relativna i zavisi od mnogih faktora... abnormalnost je etiketa na kombinaciju ponašanje-kontekst”

Neprilagođenost ličnosti

• Može se definisati kao nesposobnost prilagođavanja na nove, posebno nepovoljne situacije, kada se ličnost zatvara u neke sopstvene obrasce ponašanja koji imaju zaštitnu funkciju

Prilagođenost ličnosti

Podrazumeva sposobnost izlaženja na kraj sa novim nepovoljnim situacijama,toleranciju na stres i efikasno rešavanje sopstvenih problema većinom vremena.

Šekspirova smatra da prilagođena ličnost:• Ima pozitivan odnos prema sebi• Manje je agresivna,manje anksiozna i manje je

uznemiravaju nekorektni i netaktični postupci drugih, lakše podnosi nejasne situacije

• Ima manju potrebu za socijalnim potvrđivanjem a više se oslanja na sopstveno suđenje o vrednosti onog što čini

Neprilagođenost ličnosti osobe sa oštećenim sluhom

Ličnost opterećena komunikacionom barijerom zbog koje ima smanjenu sposobnost da se nosi sa različitim psihosocijalnim stresorima i razvojnim krizama usled kojih nekad počinje da formira specifične ponašajne i intrapsihičke obrasce koji su neprimereni realnosti

Povišen procenat emocionalne neprilađenosti

kod DECE sa oštećenim sluhom

Najranija studija (Lyon 1934)

• Terstonov upitnik ličnosti ,

• Uzorak :87gluvih đaka iz internata

• Kontrolna grupa čujućih

• Rezultati:30%emocionalno neprilagođenih i onih kojima treba psihijatrijska pomoć

(2 x više nego u kontrolnoj grupi)

Vernon –ova studija 1969g.

• Od 413 đaka koje je procenio školski psiholog 22% je klasifikovano kao kategoriju sa snažnim emocionalnim problemima a 5,1% od njih je bilo psihotično

Schslesinger &Meadow 1971

• Na uzorku od 516 učenika iz Zavoda za gluvu decu našle su 11,6% (2,4% čujućih) dece sa jakim emocionalnim poremećajima koji zahtevaju psihijatrijski tretman, a 19,6% (7,3% čujućih) poremećaja ponašanja koji zahtevaju poseban tretman učitelja, nastavnika i savetnika

Schein(1974) i Galodet studija(73)

• Šein je izvestio da 40% gluve dece ima neki dodatni poremećaj koji stvara probleme u edukaciji . Najčešći dodatni poremećaji bili su: emocionalni poremećaji i poremećaji ponašanja

• Demografska studija Galodet koledža pokazala da 18,9% emocionalnih i bihejvioralnih problema učenika sa oštećenim sluhom

Vankuver studija Freeman-a i saradnika (1975g.)

• Gluva deca i omladina je u 20,6% slučajeva ispoljila psihijatrijske poremećaje dok su kod čujućih oni prisutni u 10-15%

Domaće istraživanje (Radoman 1992)

• Uzorak: deca i omladina oštećenog sluha (161) na spram kontrolne grupe čujućih (153), na uzrastu od 7-18 godina

• Manifestovala su neprilagođenost u odnosima sa drugima posebno sa emoc. važnim figurama(česta separaciona iskustva, agresija, povlačenje,zavisnost,preosetljivost,laganje,kra-đe i bežanje od škole kao i neprilagođenost self koncepta (veća kod nagluvih nego kod gluvih)

Istraživanje Radoman /nastavak

• Uslovi koji utiču na prilagođenost lič.gluvih

-gluvoća koja se pokazala povezanom sa intelektualnim i socijalnim statusom

-separacije kao primaran sredinski faktor

-nepovoljna porodična atmosfera kao sekundaran sredinski faktor (a koji je pokazao povezanost sa socijalnim statusom ).

Gluvoća i separaciona iskustva (Radoman 2010.)

• Na uzorku od 90 dece sa oštećenim sluhom (od 70Db na više) uzrasta od 7-12g. i 90 dece sa neoštećenim sluhom koji su izjednačeni na osnovu uzrasta, pola i IQ i razreda koji pohađaju u školi. Konstatovano je da deca s.o.s. nisu imala veći broj separacionih iskustava od kontrolne grupe ali da je njihova emocionalna povredivost na separaciona iskustva bila veća

Nastavak rezultata(Radoman 2011.)

• Separaciona iskustva dece s.o.s. bila su povezana sa većom emocionalnom neprilagođenošću, sa povećanim konfliktima u odnosima sa emocionalno važnim figurama kao i u integrisanosti njihovog ponašanja

• Separaciona iskustva su statističkom analizom izdvojena kao primarni prediktivni faktor emocionalne neprilagođenosti dece s.o.s.

Poremećaj ponašanja dece i adolescenata sa gluvoćom

Istraživanja zapadnih autora: poremećaji ponašanja veoma prisutni u populaciji gluve dece

Hiperaktivni,agresivni, impulsivni destruktivni, skloni krađama itd.(Schslesinger Meadow 1971,Ray 1985)

Lines (1978): 27% u Danskoj ,28% SAD, 35% Istraživanja ruskih autoraNije nađen povećan broj, postoje samo sporadično

vaspitno zapušteni učeniciDomaće istraživanje (S.Dimoski)Od 15 pokazatelja poremećaja ponaš.samo kod dva

(sklonost krađi i sklonost iznuđivanju koristi od mlađih i slabijih) su pokazala značajnu razliku u odnosu na Č.

Najčešći oblici poremećaja ponašanja koja nastavnici gluvih

navode:

• Agresivna ponašanja• Hiperaktivnost• Acting out ------

Acting out (prelazak na čin)

• Predstavlja zamenjivanje misli i verbalizacija akcijom u kojoj se pacijent angažuje. Agresija i nasilno, impulsivno ponašanje, nekad ponavljanje organizovanih radnji

• Može se interpretirati kao supstitut iskustva vezanog za prošle događaje, aktualizovanje nekog sećanja

• Dešava se u situaciji: a) kada impuls nikad nije stekao verbalnu reprezentaciju,

b) impuls je suviše intenzivan da bi se rasteretio verbalno, kroz reči,

c) pacijentu nedostaje kapacitet za inhibiciju impulsa

Neurotska stanja i reakcije

• Rezultati nisu ujednačeni

• Neuroticizam se češće sreće kod nagluvih i kod kasnije ogluvelih odraslih

• Domaće istraživanje na gluvoj (92) i nagluvoj (55) deci nije dalo statistički značajne razlike u odnosu na kontrolnu grupu(128) -Tadić,Krajger,Radoman 1987.

Утицај породице на емоционалну прилагођеност глувог детета (Радоман)

• Поређење породице с дететом оштећеног слуха и породице с дететом које нормално чује показало је да дете с оштећеним слухом породицу доживљава много више као место испуњено сукобима и фрустрацијама и место где се често осећа одбачено за разлику од детета нормалног слуха.

• Истовремено глуво дете је емоционално зависно и везано искључиво за сопствену породицу са малим бројем ванпородичних емоционално важних фигура, за разлику од наглувог детета које показује зрелији опсег емоционалног везивања.

• Дакле конфликт истовременог привлачења и одбијања

Наставак о резултатима истраживања породице (Радоман)

• Своје незадовољство и агресију према члановима породице знатно мање контролише и потискује од детета с нормалним слухом.

• Нађена позитивна корелација неповољне породичне атмосфере и емоционалне неприлагођености глувог детета.

Rainer &Altshuler&Kalman& Deming (1963)

Istraživanje psihijatrijskih dijagnoza kod odraslih gluvih države Njujork pokazalo :

-Povećan broj organskih psihoza

-Povećan broj psihoza udruženih sa mentalnom retardacijom

-Manji broj strukturiranih neuroza

Odrasle osobe sa oštećenim sl.

• Rainer i sarad.: U istraživanju na velikom uzorku ustanovili da je broj mentalnih oboljenja u populaciji gluvih sličan populaciji čujućih. Jedino povećanje nađeno kod organskih psihoza i psihoza udruženih sa mentalnom retardacijom

• Mindel i Vernon (Čikaški projekat): povišen broj depresivnih reakcija odraslih gluvih ( i nagluvih-Trajbas)

• Marchark: fražilnost,krhkost i povredivost emocionalne stabilnosti odraslih gluvih. Gluva deca čujućih roditelja imaju veći broj emocionalnih teškoća u odraslom dobu

Myklebust –ovo istraživanje

• Instrument : MMPI

• Uzorak 300 odraslih gluvih i nagluvih

• Rezultati : veća neprilagođenost ličnosti gluvih posebno na skali shizofrenije i skali hipomanije. Muškarci pokazali veće poremećaje od žena

Paranoidne tendencije

• Kontroverzni nalazi

• Neki autori izvestili su o sumnjičavosti,nepoverljivosti i paranoidnim idejama gluvih

• Kuper analizirala brojna istraživanja i našla indicije da sa starenjem i povećanjem slušnog deficita raste paranoidna klinička slika

Psihogena gluvoća

• Delimična ili potpuna nesposobnost slušanja nastala usled psihopatogenih činilaca

• Najčešći tip je histerična gluvoća kroz koju se simbolično izražava potisnuti povređujući psihološki sadržaj ili konflikt

• Osoba ne želi da čuje ono što reaktivira zastrašujući sadržaj ili konflikt

• H.Devis je opisao i drugi tip psihogene gluvoće koju je nazvao gluvoća depresije koja se pojavljuje kod SCH. Simptom psihogene gluvoće javlja se kao odbranbeni manevar protiv shizofrenih epizoda

Thomas (1981) i Bolton (1976)

• Tomas smatra da se kod odraslih gluvih ne javlja povećan broj neprilagođenosti i mentalnih oboljenja već problemi življenja

• Bolton kaže da se kod odraslih gluvih javljaju samo povećani problemi življenja kao što su porodični problemi, delinkvencija alkoholizam itd.

Odrasle osobe sa nagluvošću

Trybus (1995) koji radi u Centru za mentalno zdravlje nagluvih i kasnije ogluvelih u Kaliforniji, iznosi da oni najčešće manifestuju anksioznost, depresiju,socijalno povlačenje i povećan broj interpersonalnih konflikata,sniženu samoprocenu i neadekvatan self koncept

Myklebust (1964)najviše poremećaja na skali depresije i skali Sch

Izloženost stresu i frustracijama osoba sa oštećenim sluhom

• Dete se susreće sa velikim brojem stresogenih situacija i razvojnih problema koji su vezani za komunikaciju, separacije od porodice, nepovoljne porodične odnose i neadekvatan odnos roditelja,ismevanje od strane vršnjaka, predrasude....dete se sa njima teže nosi

• Odrasli se susreću takođe sa povećanim stresogenim situacijama

diskriminacija kod zapošljavanja, teškoće pronalaženja i usklađivanja sa seksualnim partnerom, socijalna izolacija , predrasude i negativni socijalni stavovi

Radoman (2005)

Podelila etiološke faktore na osnovu analize rezultata brojnih istraživanja o emocionalnoj stabilnosti,prilagođenosti ličnosti i psihopatologiji kod O.O.S:

1. Opšti faktori uticaja zajednički za slušno ometene i neometene

2. Specifični faktori vezani za oštećenje sluha i način života O.O.S.

Etiološki faktori neprilagođenosti ličnosti OSOS (Radoman)

• Opšti faktori zajednički za slušno ometene i neometene kao što su poremećaji u porodičnom životu, neadekvatan emocionalni kontakt sa majkom, separaciona iskustva,česta promena stanovanja itd.

• Specifični faktori: stepen i vreme nastanka oštećenja sluha,verbalni deficit, komunikativna kompetencija,internatski život,specijalne škole,predrasude i odbacivanje socijalne sredine