staklena basta- sanja1

GLAD ČOVEKA DOVELA JE U PITAJE ŽIVOT NA PLANETI

Efekt staklene bašte - reguliše tok energije koja stiže na Zemlju i odlazi sa nje.

Efekat staklene bašte pojava zadržavanja IC zračenja od strane atmosferskih gasova.

Staklena bašta propušta kratkotalasno sunčevo zračenje a zadržava zemljino zračenje talasne dužine veće od 3 µm.

• Apsorbovanje infracrvenog zračenja nije glavni uzročnik porasta temperature u staklenim baštama

• Temperatura u staklenim baštama više je uslovljena staklenim omotačem koji sprečava odlaženje toplog vazduha koji se diže uvis.

Numerički modeli više od dve i po decenije koriste se za proučavanje opšte cirkulacije atmosfere.

Ako se koncentrcija gasova "staklene bašte", udvostruči u odnosu na predindustrijsku vrednost, srednje globalne temperature vazduha pri površini Zemlje iznosiće od 4,0 °C do 5,2 °C (WMO-ICSU, 1990),.

Štednjom goriva, prelaskom na sunčevu energiju, nuklearnu energiju i druge alternativne izvore čiste energije, prestanakom proizvodnje hlorofluorokarbonata, moguće je da se udvostručenje gasova staklene bašte odloži, ali ne i spreči.

• Otopljenje može da bude i manje od navedenih vrednosti (Lindzen, 1990).• Još ne postoji nepobitan znak da se neko vidno otopljenja zaista i događa, mada sadržaj CO2 raste više decenija.• Treba da se obave temeljna istraživanja mogućih klimatskih promena koje bi dovele do informacija. • Istraživanja treba obaviti uz upotrebu modela za interakciju tla i atmosfere za manje razmere, i uz korišćenje rezultata modela na globalnom nivou.

Tokom poslednjih 160.000 godina uslovi na Zemlji su se menjali.

• Smenjivala su se ledeni I topli periodi. • Smatra se da su promene posledice promene Zemljine orbite, Sunčevih erupcija i velikih vulkanskih erupcija.• Promene su se kretale u intervalu do 10 oC.

Uticaji efekta staklene bašte na:

• Globalnu temperaturu atmosfere• Topljenje ledenog pokrivača• Porast nivoa mora• Uticaj na biljni i životinjski svet (polarni svet, šume, ptice,…)• Uticaj na zdravlje ljudi

• Istraživanja ledene srži (slojeva leda iz proslosti koji sadrže zarobljeni vazduh) na polovima otkriva hemijski sastav atmosfere u prošlosti.• Analiza pokazuje da su koncentracije CO2 i CH4 u vezi sa lokalnom temperaturom u poslednjih 160 000 godina.

Globalna temperatura na površini Zemlje raste.

• U poslednjih 100 godina porasla je za 0,45 - 0,6 oC• Najviše se zagreva severna hemisfera i to u poslednjih 25 g.

Led na polovima:

- pokriva 10 % kopna - sadrži 77% zaliha slatke vode, - prosečna debljina je 2 100 m.

Topljenje ledenog pokrivača i porast nivoa mora

Antarktik

Led na polovima: Više ga ima na Antarktiku.• Ako bi se sav led otopio nivo mora bi porastao za oko 80m.• Zagrevanje od 2 - 3 oC započelo bi topljenje na severnompolu. • Potpuno topljenje leda na Arktiku povećalo bi nivo mora za 6 m. • Antarktik je hladniji i ove promene temperature ne bi izazvale

topljenje leda na njemu.

Topljenje ledenog pokrivača i porast nivoa mora

Sezonske varijacije snega i leda severne hemisfere

Led i sneg

Video

Odvajanje velikog komada leda B-15A od Cape Adare 30. oktobar

2005,viđeno pomoću satelita Envisat - ASAR

u širokom Swath Modu.

Led se na severnoj hemisferi postepeno topi

Led se na severnoj hemisferi postepeno topi.

Od 150 glečera u 1850. g. na Aljasci i u Kanadi, danas ih ima oko 50

U poslednjih 35 g.led se stanjio za 42%. Nivo mora kod Aljaske i Kanade raste 0,15 - 0,30 mm/g.

Destrukcija glečera dejstvom efekta globalnog otopljavanja

Avgust 13. 1941 Avgust 31. 2004.

Topljenje lednika Planine - Južne Kaskade

Topljenje lednika

Proračuni predviđaju da će nivo mora porasti do 2050.g.

za 15, a do 2100. g. za 34 cm, samo usled efekta

staklene bašte.

• Površina snežnog pokrivača severne hemisfere se smanjila 10 % od 1960. g.

Biljne i životinjske vrste:- menjaju staništa,- izumiru

Uticaj promena na ekosisteme

Preti im istrebljenje vrste za 75 godina

Povećavanjem emisijeCO2, površina mora će postati kiselija nego ikad pre u poslednjih 300 miliona g. (osim u razdobljima globalnih katastrofa), (New Scientist).

Kiseli okeani

Biološka produktivnost okeana se nakon osamdesetih godina 20. veka smanjila za 6%.

• Promene fitoplanktona u zavisnosti od količine CO2 u okenima.• Interakcija fitoplanktona i CO2 menja količinu CO2 u atmosferi.• Životni ciklus fitoplanktona u okeanima zavisi od njihovog involviranja u absorpciju CO2 iz atmosfere i vode.Credit: NASA

Klimatske promene redukuju količinu hrane u okeanima

Satelitski snimak Saint-Pierre et Miquelon / 2002-224-phytoplankton

Uticaj promena na ekosisteme

•Porast temperature za oko 2 oC pomerio bi granice staništa šuma na severnoj polulopti za oko 300 km na sever.

Atmosferski CO2 će postići najveću emisiju do 2 300. g. s 1900 ppm, što je pet puta više nego danas.

Eksperimenti ukazuju:

pH vrijednost površinskoga sloja mora će pasti na 7,4 i ostaće na tom nivou nekoliko stotina godina.

Eksperimenti ukazuju:

• Kisela sredina uzrokuje razlaganje karbonata, što deluje na životinje sa ljušturom od kalcijum karbonata i egzoskeletom ( koralji i neke alge). • Eksperimenti s duplom dozom CO2 u stakleniku Biosphere 2 pokazali su da te životinje u takvim uslovima stvaraju 40 posto manje kalcijum karbonata.

Eksperimenti ukazuju:

Satelitskim posmatranjem ustanovljeno je smanjena količina hlorofila u okeanima u proteklih nekoliko desetina godina.

Hlorofil u svetskom okeanu snimljen avgusta 1999

SeaWiFS

Akcije za ublažavanje globalnog

zagrevanja

Kjoto protokol

Najveći svetski proizvodjači CO2 su:

1. SAD 2. Kina 3. Rusija 4. Japan 5. Indija 6. Nemačka 7. V. Britanija 8. Kanada 9. J. Koreja i 10. Ukrajina

Aktivnosti UN na globalnoj zaštitiživotne sredine

• Stokholmska konferencija UN 1972• Bečka konvencija 1985• Montreal 1987• Rio de Žaneiro 1992• Berlin 1995• Kjoto, Japan 1997.

KJOTO PROTOKOL• Razvijene zemlje, najveći proizvodjači CO2 obavezane su da smanje emisiju gasova staklene bašte na pojedinačno propisani nivo do 2010. g.• Zemlje u razvoju su obavezane da ograniče emisiju polutanata.

Ukupna emisija gasova staklene bašte Ekvivalentno metričkoj toni CO2

500 000

500 000 – 1 000 000

3 649 827

1 000 000 – 1 500 000

1 500 000 – 2 000 0006 027 181

www.sciencephoto.com

Dragoljub Belić: Fizika i ekologija, Fizički fakultet, Beograd,1992Snežana Drndarević:Osnovi energetike,Fizički fakultet,Beograd,2002

Izvori informacija:

www.ff.bg.ac.yu