ana Čabrić-Čiča analiza frazeologizama u udŽbenicima

Ana Čabrić-Čiča

ANALIZA FRAZEOLOGIZAMA U UDŽBENICIMA

NJEMAČKOG JEZIKA1

UVOD

Ĉesto nismo ni svjesni uloge koju frazeologizmi igraju u našem svakodnevnom govoru,

bez njih, ĉovjek bi bio lišen mogućnosti da precizno i jasno izrazi svoja osjećanja, misli i

stavove, a jezik bi postao puko sredstvo sporazumijevanja. Njihova upotreba u maternjem jeziku

je veoma frekventna, usvojili smo ih još u djetinjstvu, nauĉili smo ih paralelno sa leksemima iz

svakodnevne upotrebe i ne razmišljamo puno o tome kako i kada da ih upotrijebimo.2 MeĊutim,

prilikom uĉenja stranog jezika postavlja se pitanje da li, kada, kako i u kom obimu poduĉavati

frazeologizme. U ovom radu pokušavamo, izmeĊu ostalog, dati odgovore na ova pitanja

analizirajući tri udžbenika koja se koriste, u nastavi stranih jezika, na našem podruĉju.

Analizom udžbenika koji se koriste u srednjim školama bavila se Stefanie Bierbaumer.

Ona u svom radu „Phraseodidaktik in DaF/Daz- Lehrwerken für Fortgeschrittene LernerInnen“

analizira udžbenike em i Tangram, koji se ĉesto upotrebljavaju na kursevima u Austriji

(Bierbaumer, 2006:35). Analizu vrši na osnovu odreĊenih kriterija, neki od njih, poput naĉina na

koji su frazeologizmi prezentovani u udžbeniku, tipovi tekstova i vježbi u kojima se oni javljaju,

uzeti su u obzir i u ovom radu. Veronika Možíšová u radu „Analyse didaktischen Materials für

Gymnasien aus phraseologischer Sicht“ analizira udžbenike Direkt i Sprechen Sie Deutsch?

koji se najĉešće koriste u gimnazijama u Ĉeškoj Republici (Možíšová, 2010: 9). Kriterijumi koje

ona koristi su zastupljenost i klasifikacija frazeologizama, naĉin na koji su integrisani u tekstu ili

vježbi i njihova frekventnost u zavisnosti od nivoa uĉenja.

Novo u ovom radu je da se ne analiziraju iskljuĉivo udžbenici domaćih autora ili

udžbenici nastali na njemaĉkom govornom podruĉju, već su uzeti u obzir i jedni i drugi da bi se

utvrdilo da li ovaj aspekat utiĉe na zastupljenost frazeologizama. Odabrani su samo udžbenici

koji vode do B nivoa Zajedniĉkog evropskog referentnog okvira i koriste se u srednjim školama i

1 Ovaj rad je dio šireg istraživanja u okviru master teze Frazeologizmi u udžbenicima i mogućnosti njihove primjene

odbranjene na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2012.g. 2 Više o frazeologizmima u nastavi maternjeg jezika up. Kühn, 2007: 881-893

na kursevima na našim prostorima, a ne svi tomovi jednog udžbenika. Udžbenici koji odgovaraju

nivoima A1 i A2 nisu uzeti u obzir, jer su to udžbenici za poĉetne kurseve, te se pretpostavlja da

je procenat autentiĉnih tekstova u njima mali, a shodno tome i broj frazeologizama. Kako većina

uĉenika danas bira njemaĉki kao drugi strani jezik, a on je zastupljen sa samo dva ĉasa

sedmiĉno, uĉenici bi trebalo na kraju školovanja da dostignu nivo B. Pri izboru konkretnih

udžbenika bitnu ulogu je odigrala njihova dostupnost i ĉinjenica da nisu ranije obraĊivani.

Analizirana su dva udžbenika izdavaĉke kuće Hueber Verlag :

-Fischer-Mitziviris, Anni/ Janke-Papanikolaou, Sylvia (2000): Blick 1. Mittelstufe

Deutsch für Jugendliche und junge Erwachsene. Ismaning: Hueber, 3.izdanje.

-Neuner,Gerhard ed./Vicente, Sara/ Cristache, Carmen/ Pilypaityté, Lina (2011):

deutsch.com 3. Ismaning: Hueber, 1.izdanje.

I jedan udžbenik domaćih autora:

-Begović, Aleksandra/ Popov, Zuzana/ Ćuić, Persida (2004): Nemački jezik za 4. razred

gimnazije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Kako u vrijeme obrade korpusa, radna sveska za udžbenik deutsch.com 33 još nije bila

objavljena, a uz udžbenik Nemački jezik za 4.razred gimnazije ne dolazi radna sveska, u korpusu

se nalaze samo frazeologizmi iz udžbenika, a radne sveske su posebno analizirane na osnovu

samo jednog kriterijuma–vježbi u kojima se oĉekuje da uĉenik upotrijebi frazeologizme.

Cilj istraživanja je pokušaj da se, odgovarajući kako na prvobitna pitanja, tako i na ona

koja su se pojavila u toku rada, utvrdi stepen zastupljenosti frazeologizama u udžbenicima, te da

se na konkretnim tekstovima odnosno vježbama daju prijedlozi za njihovu obradu.

Metod koji se koristi u radu je analiza sadržaja, metod koji kombinuje kvalitativni i

kvantitativni postupak odgovara na pitanje „koliko“ je neĉega saopšteno (kvantitativno), „šta“ je

saopšteno i „kako“ je saopšteno (kvalitativno). (up.Avramović,Z./Vujaĉić,M., 2010)

Jedinica analize su, naravno, bili frazeologizmi. Korpus se sastoji od 1 141. frazeološke

jedinice. Uzeti su u obzir svi frazeologizmi bez obzira da li su se pojavljivali eksplicitno ili

implicitno u zadacima ili implicitno u tekstovima, jer je jedno od pitanja na koje je tražen

odgovor, i to, da li su autori udžbenika koristili autentiĉne tekstove ili ne. PronaĊeni

frazeologizmi su unošeni u tabelu, zajedno sa naznakom za stranicu na kojoj se nalaze i da li se

3 Zbog tehniĉkih problema prvi primjerci radne sveske su izašli iz štampe tek krajem novembra i u trenutku pisanja

rada ne mogu se naći u našim krajevima. Za analizu su korištene vježbe vezane za prve ĉetiri lekcije iz udžbenika,

do kojih smo došli zahvaljujući ljubaznosti predstavništva izdavaĉke kuće Hueber.

pominju u tekstu ili vježbi(za svaki udžbenik posebna tabela). Potom su klasifikovani na osnovu

kriterija i na osnovu toga su izvedeni zakljuĉci. Broj pronaĊenih frazeologizama je relativan, jer

su prilikom analize frazeologizmi koji se više puta ponavljaju na jednoj stranici ili u jednom

tekstu samo prilikom prvog pojavljivanja unošeni u tabelu, ali ako se isti frazeologizam

pojavljivao u okviru iste teme u razliĉitim tekstovima ili vježbama, svako pojavljivanje je

evidentirano u tabelu.

Na osnovu podataka napravljene su statistike uz pomoć kojih su formulisani odgovori na

postavljena pitanja.

1 ANALIZA UDŽBENIKA

1.1. Kriterijumi za analizu udžbenika

Prilikom analize udžbenika posebna pažnja se posvetila sljedećim pitanjima koja su

grupisana u pet kriterijuma, a to su:

1.Zastupljenost i prezentacija frazeologizama

>Kolika je zastupljenost frazeologizama po temama?

>Na koji naĉin su frazeologizmi prezentovani? (u tekstu; vježbi; eksplicitno ili implicitno)

2. Didaktičko-metodička pitanja

>Na kojim vještinama je akcenat u tekstovima ili vježbama u kojima se pominju frazeologizmi?

> Da li se od uĉenika oĉekuje da ovlada frazeologizmima receptivno ili produktivno?

> Koji su ciljevi? (Komunikativna kompetencija? Proširivanje fonda rijeĉi? Stilistika?)

> Na koji naĉin se uĉenicima objašnjava znaĉenje frazeologizama? (objašnjenje, kontekst,

parafraze, slika)

>Da li se primjenjuje frazeološki trokorak?

3.Tekstovi

> Da li su tekstovi u kojima se pojavljuju frazeologizmi autentiĉni ili didaktizirani?

>U kojim tipovima tekstova se najĉešće javljaju frazeologizmi?

4. Klasifikacija

>Koji tipovi frazeologizama su najzastupljeniji u udžbenicima?

5. Vježbe

>U kojim tipovima vježbi se javljaju frazeologizmi?

1.2. Blick 1

Udžbenik Blick 1 autora Anni Fischer-Mitziviris i Sylvia Janke-Papanikolaou prvi put je

objavljen 1995. godine, izdavaĉ Max Hueber Verlag.4 Kompletno izdanje sastoji se od tri toma i

namijenjen je mladim osobama sa dobrim osnovnim poznavanjem jezika. Blick 1 ponavlja i

produbljuje osnovna znanja steĉena na poĉetnom kursu i odgovara nivou B1 Zajedniĉkog

evropskog referentnog okvira za jezike. Uz udžbenik dolaze još i radna sveska, kaseta sa

tekstovima za slušanje i fonetskim vježbama i priruĉnik za nastavnike sa testovima,

transkripcijama i rješenjima.

Sam udžbenik je podijeljen u šest tematskih cijelina, svaka cijelina u ĉetiri dijela. U

dijelovima A-C su zastupljeni razliĉiti tipovi tekstova u kojima je integrisana i gramatika,

dijelovi B i C sadrže tekstove za slušanje, a dio D je uvijek literarni tekst. Teme su prilagoĊene

ciljnoj grupi-mladima i srednjoškolcima. Vježbanje sve ĉetiri vještine (ĉitanje, slušanje, pisanje i

govor) integrisano je u lekciju, mada se najveća pažnja poklanja ĉitanju i globalnom

razumijevanju teksta. Tekstovi su tako birani da uĉenik može samostalno zakljuĉiti znaĉenje

nepoznatih rijeĉi iz konteksta. (up. Blick 1, LHB:6) Udžbenik nudi i veliki broj praktiĉnih

savjeta za bolje i lakše samostalno uĉenje rijeĉi i obradu tekstova.

Gramatika se obraĊuje induktivno, polazna taĉka su odreĊene strukture iz teksta, uĉenici

potom sami otkrivaju zakonitosti, ĉiju ispravnost mogu provjeriti uz pomoć gramatiĉkih prikaza

u kojima se svjesno izbjegava pretjerana upotreba struĉne terminologije. (up. Blick 1, LHB:5)

Nakon svake lekcije se nalazi dodatak sa fonetskim vježbama, koje autori preporuĉuju da

se obrade nakon C dijela, a za samostalno uĉenje uĉenicima je na raspolaganju kaseta. (up. Blick

1, LHB:6)

Što se tiĉe radne sveske i ovdje imamo podjelu svake lekcije na dva dijela. Prvi dio

sastoji se od raznih tipova vježbi zatvorenog i otvorenijeg tipa koje doprinose utvrĊivanju

gramatiĉkih struktura, izraza, pisanja i daljnjeg razvoja ĉitanja, a vezane su za dijelove iz

udžbenika. Na poĉetku drugog dijela nalazi se lista rijeĉi iz lekcije, podijeljenih u ĉetiri grupe:

glagoli, imenice, pridjevi ili prilozi i izrazi, a potom slijede vježbe u kojima se ovi izrazi koriste.

Na kraju svake lekcije je upitnik za samoevaluaciju.

4 Za analizu je korišteno 3.izdanje iz 2000.godine

Akcenat u ovom udžbeniku je stavljen na ĉitanje i globalno razumijevanje. Sami autori u

predgovoru priruĉnika za nastavnike kažu da bi uĉenike trebalo ohrabriti da ignorišu manje bitne

informacije i prate „crvenu nit“ da bi shvatili srž teksta. (Blick 1, LHB:5) Birani su tekstovi u

kojima se nepoznate rijeĉi uglavnom mogu zakljuĉiti na osnovu konteksta, tako da se stiĉe

utisak da su, iako se radi o autentiĉnim tekstovima, preĉišćeni i prilagoĊeni potrebama nastave.5

Prije nego što preĊemo na konretnu analizu važno je još napomenuti i da se u sadržaju

frazeologizmi ne pominju eksplicitno, a ni u samom udžbeniku.

1.2.1.Zastupljenost i prezentacija frazeologizama


>Na koji naĉin su frazeologizmi prezentovani? (u tekstu; vježbi; eksplicitno ili implicitno)

Slika 1: Zastupljenost frazeologizama po temama- Blick 1

Kao što je već reĉeno „Blick“ je podijeljen na šest tema. Tabela prikazuje procentualnu

zastupljenost frazeologizama po temama. Prosjeĉan broj frazeologizma je 33. Najveći broj nalazi

se u temi “Jugendliche in Deutschland“, uglavnom se radi o frazeologizmima koji se koriste kada

opisujemo šta radimo u slobodno vrijeme i koliko ĉesto poput das macht mir Spaß (to mi

priĉinjava zadovoljstvo), ab und zu (tu i tamo), so oft wie möglich (što je ĉešće moguće). Potom

slijedi tema „Familie“, gdje imamo veliki broj frazeologizama kojima se opisuju meĊuljudski

odnosi poput sich in der Wolle haben (posvaĊati se), ein gutes Verhältnis haben (imati dobar

odnos), eine wichtige Rolle spielen (igrati važnu ulogu). Najmanji broj frazeologizama nalazimo

5 Od 2007. u upotrebi je i udžbenik AusBlick1 koji predstavlja moderniju verziju Blicka, koncept i većina tekstova

su identiĉni

23%

9%

23%

20%

14%

11%Jugendliche in Deutschland

Freundschaft und Liebe

Familie

Schule

Aussehen

Sport

u temi „Liebe“ (16). Trebalo bi napomenuti da se pronaĊeni frazeologizmi ni u jednom od

udžbenika ne odnose uvijek samo na konkretnu temu. Npr. u temi „Schule“ u ovom udžbeniku

se javlja kolokacija die Schule schwänzen (bježati iz škole) ĉija je povezanost sa temom

oĉigledna, a u istoj temi se javlja i izraz gute/schlechte Laune haben (biti dobre/loše volje) koji

bismo mogli upotrijebiti i u okviru neke druge teme. Frazeologizmi su uglavnom sadržani u

tekstovima implicitno. Ni na jednom mjestu u udžbeniku nemamo eksplicitno istaknuto da se

radi o nekom tipu frazeologizama, niti vježbe koje se iskljuĉivo bave frazeologizmima.

1.2.2.Didaktičko-metodička pitanja

> Na kojim vještinama je akcenat u tekstovima/vježbama u kojima se pominju frazeologizmi?



> Na koji naĉin se uĉenicima objašnjava znaĉenje frazeologizama? (Da li objašnjenjem,

kontekstom, parafrazom, slikom?)


Slika 2: Zastupljenost frazeologizama po vještinama-Blick 1

Druga grafika nam prikazuje vještine koje uĉenik vježba obraĊujući tekstove, odnosno

radeći zadatke u kojima se javljaju frazeologizmi. Najveći broj frazeologizama u ovom

udžbeniku se nalazi u tekstovima za ĉitanje (52%), zatim slijede tekstovi za slušanje (37%).

Time se još jednom potvrĊuje ĉinjenica da je osnovni cilj ovog udžbenika razvijanje vještine

52%

2%

37%

9%

Razumijevanje

Pisanje

Slušanje

Govor

ĉitanja i razumijevanja. Frazeologizmi se pojavljuju implicitno u tekstu, i ne oĉekuje se da

uĉenik aktivno ovlada njima. Pored tekstova za ĉitanje uglavnom su tu tekstovi i vježbe slušanja

u kojima uĉenik treba da razumije njihovo znaĉenje uz pomoć konteksta ili vježbe komunikacije

(vježba se govor kao vještina), a najmanje su zastupljeni u zadacima u kojima se vježba pisanje,

samo u dvije vježbe uĉenik ima zadatak da upotrijebi frazeologizam pri pisanju. U prvom

sluĉaju radi se o receptivnoj i, a u druga dva o produktivnoj upotrebi frazeologizama. Znaĉenje

bi uĉenik trebalo da dobije iz konteksta, u nekim sluĉajevima postoji objašnjenje pored ili ispod

teksta. U lekciji „Familie“ nalazi se novinski izvještaj iz ĉasopisa Bravo (Blick1,B:54-55) u kom

su kurzivom istaknuti izrazi koje koriste mladi u svom svakodnevnom govoru, od uĉenika se

traži da na osnovu konteksta zakljuĉe njihovo znaĉenje i da ih zamijene njihovim književnim

ekvivalentima, a potom provjere da li su dobro razumjeli znaĉenje na osnovu isjeĉka iz

leksikona datog na sljedećoj strani.

Od uĉenika se oĉekuje da frazeologizme usvoje kao bilo koju drugu nepoznatu rijeĉ. Ĉak

i u govornim vježbama uĉenici ih koriste ne razmišljajuĉi o njihovom znaĉenju i mogućnosti da

ih upotrijebe u nekom drugom kontekstu. Od uĉenika se oĉekuje da su u stanju pismeno da

prepriĉaju tekst ili napišu sastav na poznatu temu uz pomoć teza, ali ne i da savladaju formu

odreĊenih tekstova koji se javljaju u udžbeniku, tako na primjer u prvoj lekciji imamo temu

„Brieffreundschaften“. Uĉenici doduše, nakon što proĉitaju uvodne oglase, imaju zadatak da i

sami napišu jedan, ali, iako im se objašnjava forma pisma i imaju vježbu razumijevanja u kojoj

bi trebalo da pravilno poredaju ispremještano pismo, nemaju zadatak da i sami napišu pismo i

uvježbaju frazeologizme karakteristiĉne za ovaj tip teksta (npr. Herzliche Grüße6 ili Mit

freundlichen Grüßen7).

U ovom udžbeniku se ne poštuje frazeološki trokorak8( up.,, niti neki drugi metod za

usvajanje frazeologizama i ne pravi se razlika izmeĊu usvajanja frazeologizama i usvajanja

obiĉnih rijeĉi.

6 Srdaĉan pozdrav.

7 S prijateljskim pozdravima.

8 Termin up. Kühn, 1992

1.2.3.Tipovi tekstova



Slika 3: Zastupljenost frazeologizama u odreĊenom tipu teksta-Blick 1

Većina autora se slaže da bi frazeologizme trebalo usvajati uz pomoć autentiĉnih tekstova

(up. npr.Kühn,1992; Wotjak, 1996; Lüger,1997; Hessky:1992). Ako kažemo da je

najzastupljeniji tip teksta u Blicku intervju, onda je ova stavka ispoštovana. MeĊutim, ako

pogledamo grafiku, primjetićemo da veliki postotak obuhvataju didaktizirani tekstovi, dakle

tekstovi koji su, uslovno reĉeno, prećišćeni i prilagoĊeni potrebama nastave, tako da je time

izgubljena autentiĉnost. Velika pažnja u ovom udžbeniku se poklanja ĉitanju i razumijevanju, pa

ne ĉudi visoka procentualna zastupljenost književnih tekstova, uglavnom odlomaka iz romana

namijenjenih tinejdžerskoj populaciji. U ovim tekstovima nailazimo na veliki broj

frazeologizama.

6% 8%

22%

23%

29%

6%6%

Anketa

Novinski članak

Didaktizirani tekst

Književni tekst

Intervju

Pismo

Ostalo

1.2.4.Tipovi frazeologizama


Slika 4: Tipovi frazeologizama- Blick 1

Na osnovu tabele možemo vidjeti da se pet tipova frazeologizama izdvojilo po svojoj

zastupljenosti u udžbeniku, a to su od najviše do najmanje zastupljenog: kolokacije Spaß

machen (priĉinjavati zadovoljstvo), einen Ausflug machen (ići na izlet), eigene Meinung haben

(imati vlastito mišljenje); funkcionalni glagolski spojevi–FVG jm.Vorwürfe machen (prebacivati

nekome nešto), Vorschläge machen(dati prijedlog); ustaljene fraze jn.für dumm verkaufen(praviti

budalu od nekoga), das hat Nichts zu bedeuten (to ništa ne mora da znaĉi); idiomi jn.vom Stuhl

reißen (oboriti s nogu), ein blaues Wunder erleben (neprijatno se iznenaditi) i pragmatiĉni

frazeologizmi meine Damen und Herren (dame i gospodo), schönen Dank (hvala lijepo). U

odnosu na ove tipove broj drugih vrsta frazeologizama je zanemariv.

1.2.5. Vježbe

Mali broj frazeologizama se javlja u okviru vježbi u ovom udžbeniku, njih 31. Od

uĉenika se oĉekuje da ih reprodukuju ili, u rjeĊim sluĉajevima, da ih produktivno iskoriste u

govoru odnosno pisanju. Vježbe i zadaci, ĉiji je prioritet na vježbanju i analizi njihove forme,

nisu zastupljeni.

17%

27%

20%

15%

16%

5%

Ustaljena fraza

Kolokacija

FVG

Pragmatični frazeologizam

Idiomi

Ostalo

Zadaci i vježbe u radnoj svesci

Kao što je već pomenuto, svaka lekcija u radnoj svesci je podijeljena na dva dijela. U

prvom dijelu su zadaci i vježbe vezani za dijelove iz udžbenika i u ovim dijelovima rijetko

nailazimo na zadatke koji su konkretno vezani za frazeologizme.

Slika 5: Blick 1 AB, s.26/1

Ovaj vježba (Blick 1,AB:26) u vezi je sa tekstom Jugendforum, tema „Freundschaft und

Liebe“ u udžbeniku(Blick 1,LB:28). Od uĉenika se oĉekuje da dopune podatke vezane za

statistiku i pri tome koriste frazeologizme eine (große/wichtige ) Rolle spielen (igrati

veliku/važnu ulogu), etw.(sehr) wichtig finden (smatrati važnim), (sehr) wichtig sein für (biti

(veoma) važan za). Vježba ima karakter drila i cilj je da uĉenici mehaniĉki memorišu ove izraze.

Iako reproduktivnog tipa, sljedeća vježba je otvorenijeg tipa, jer i pored toga što su su

izrazi već dati i uĉenik ima zadatak da ih samo iskombinuje, od uĉenika se traži da iznesu

vlastito mišljenje.


Na poĉetku drugog dijela vježbi u radnoj svesci se nalazi lista sa nepoznatim rijeĉima i

izrazima iz te lekcije, kojima bi uĉenik trebalo da vlada nakon što je lekcija obraĊena. Nepoznate

rijeĉi su podijeljene u ĉetiri grupe: glagoli, imenice, pridjevi i prilozi i izrazi. U grupi izrazi su

sadržani frazeologizmi. Vježbe koje slijede su razliĉite, ali dominiraju vježbe rekognitivnog tipa.

U sljedećoj vježbi uĉenicima se skreće pažnja da izrazi mit jm.gut auskommen (slagati se

s nekim) i mit etw. gut auskommen (izlaziti na kraj s neĉim), iako se razlikuju po tome da li je

objekat osoba ili stvar, imaju potpuno razliĉito znaĉenje. Ovo je jedan od rijetkih zadataka gdje

je pažnja na analizi znaĉenja.

Slika 6: Blick 1 AB, s.52/14b

Sljedeći primjeri pokazuju dominirajući tip vježbi u radnoj svesci. U prvom primjeru

uĉenici na osnovu konteksta biraju odgovarajući izraz iz liste i dopunjavaju reĉenicu, vodeći

raĉuna o vremenu i redu rijeĉi u reĉenici.

Slika

7: Blick 1 AB, s.73/30

Drugi primjer su zadaci u kojima je parafrazirano znaĉenje ili opisana situacija u kojoj se

izrazi koriste, uĉenici bi trebalo da ih napišu u odgovarajućem obliku.


1.3.Nemački jezik za 4. razred gimnazije

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd 2002.godine objavio je Nemački jezik za

IV razred gimnazije ĉiji su autori Aleksandra Begović, Zuzana Popov i Persida Ćuić.9 Udžbenik

je namijenjen uĉenicima ĉetvrtog razreda gimnazije, bez obzira da li uĉe njemaĉki kao prvi ili

kao drugi strani jezik.

Gradivo je podijeljeno u 10 tematskih jedinica. U okviru svake tematske jedinice je veći

broj jedinica. Nažalost, s obzirom na fond ĉasova njemaĉkog jezika u srednjim školama,

nemoguće ih je sve obraditi, pa autori nastavnicima ostavlja mogućnost da,“ u dogovoru sa

đacima, sami odaberu tekstove koje će obrađivati.“ (Nemaĉki jezik:5)

Nakon svakog uvodnog teksta nalazimo zadatke kojima se provjerava globalno i detaljno

razumijevanje teksta, a potom slijede gramatiĉke vježbe.

Zastupljeni su razliĉiti tipovi tekstova prilagoĊeni interesovanjima i uzrastu uĉenika. I

ovdje nailazimo na prilagoĊene književne tekstove, i to kako one savremene, namijenjene

iskljuĉivo tinejdžerima, tako i odlomke iz djela istaknutih njemaĉkih pisaca, kao i jedan tekst M.

Twaina.

9 Za analizu je korišteno drugo izdanje iz 2004.godine

Za razliku od druga dva udžbenika, ovdje su zastupljene samo tri jeziĉke vještine. Naime

uz udžbenik ne dolazi drugi prateći materijal, pa tako, iako se na nekoliko mjesta u zadacima

javlja izraz „poslušajte“, u ovom udžbeniku nisu zastupljene vježbe kojima se vježba vještina

slušanja.

Prema rijeĉima autora (Nemački jezik:5) akcenat je na komunikaciji, pa nema mnogo

gramatiĉke graĊe. Kao razlog navode ĉinjenicu da se radi o završnom razredu. Gramatiĉki dio se

objašnjava uz pomoć primjera iz teksta, a potom slijedi nekoliko vježbi za uĉvršćivanje

strukture.



>Na koji naĉin su frazeologizmi prezentovani? (Da li preko teksta, vježbi, eksplicitno ili

implicitno?)

Slika 9: Zastupljenost frazeologizama po temama u udžbeniku Nemački jezik

Prosjeĉan broj frazeologizama u ovom udžbeniku je 34, što je za jedan više nego u

Blicku. Najviše frazeologizama nalazimo u temi „Studium-Beruf“(48), u kojoj su frazeologizmi

poput auf eigene Faust (na vlastitu ruku), etw. in Einklang bringen (dovesti u sklad). Potom

slijedi tema „Familie“ (46) u kojoj, kao i u Blicku, imamo frazeologizme kojima opisujemo

odnose u porodici i šire eine große Rolle spielen (igrati veliku ulogu), sich mit jm.(nicht so) gut

verstehen (dobro ili loše slagati se s nekim). Najmanji broj frazeologizama je u temi „Sprache“

11%

11%

6%

8%

12%13%

10%

8%

7%

14%

Schule

Reisen

Sprache

Auto

Geld

Familie

Liebe

Probleme

Biotechnologie

Studium

(19), uglavnom su to frazeologizmi koje koristimo kada opisujemo kako i zašto uĉimo strane

jezike npr. die Ärmel hochkrempeln (zasukati rukave), zum Vergnügen (radi zabave).

Iako se u sadržaju samo na jednom mjestu poslovice pominju eksplicitno, u samom

udžbeniku nailazimo i na druge zadatke u kojima se pominju konkretne vrste frazeologizama.

Tema „Geld“ (Nemački jezik:80) poĉinje listom na kojoj se nalazi deset poslovica. Od uĉenika

se oĉekuje da naprave skalu od 1-10 po stepenu važnosti i obrazlože svoj izbor. (up.s.19)

Poslovice u ovom sluĉaju imaju funkciju da motivišu uĉenika i zaintrigiraju ga za temu,

podstaknu na komunikaciju. Nemamo teoretsko obrazloženje poslovica, od uĉenika se ne

zahtijeva da pokušaju pronaći ekvivalente u maternjem jeziku, niti se u daljnjoj obradi teme ove

poslovice ponovo pominju, što znaĉi njihova upotreba bi trebalo da ostane na receptivnom

nivou. Sliĉan poĉetak imamo i kada je u pitanju tema „Liebe“. (Nemački jezik:120)

Slika10: Nemački jezik, s.120

Prvo se od uĉenika traži da prevedu ove izraze, a potom da ih komentarišu. Njihova

funkcija je i u ovom sluĉaju da privuku pažnju uĉenika i motivišu ga za daljnji rad. U daljnjoj

obradi teme ovi izrazi se više ne pominju i od uĉenika se ne oĉekuje da ih upotrijebe u

odreĊenom kontekstu.

U okviru teme „Studium-Beruf“ (Nemački jezik:176/7) uĉenici imaju zadatak da

analiziraju i sami napišu pismo kojim apliciraju na odreĊeno radno mjesto. U prvom dijelu

zadatka se objašnjava šta je sve potrebno kada konkurišemo za neki posao, potom se navode

dijelovi pisma i primjer pisma na osnovu kojeg uĉenici rješavaju zadatak u kome dopunjavaju

odreĊene reĉenice sa izrazima koji se ĉesto upotrebljavaju u ovom tipu pisama.

Slika 11: Nemački jezik, s.177/4

Nakon što završe ovaj zadatak, od uĉenika se traži da sami sastave formalno pismo i

upotrijebe ove izraze, što znaĉi da ovdje imamo primjer produktivne upotrebe frazeologizama. U

okviru iste teme „Studium-Beruf“ imamo zadatak u kom se eksplicitno pominju frazeološki

parovi.

Slika 12: Nemački jezik, s.183/1

Od uĉenika se oĉekuje da uvrsti date frazeološke parove u reĉenice. Koji par odgovara u kojoj

reĉenici uĉenik zakljuĉuje na osnovu konteksta. U tekstu koji prethodi ovim vježbama se ne

pominje ni jedan od ovih frazeoloških parova. Ostali frazeologizmi u udžbeniku su uglavnom

sadržani u tekstovima.






kontekstom, parafrazom ili slikom)


Slika 13: Zastupljenost frazeologizama po vještinama- Nemački jezik

Kao i u Blicku i ovde se najveći broj frazeologizama nalazi u samim tekstovima, ali ako

se skoncentrišemo na zadatke u kojima se javljaju frazeologizmi, onda je oĉigledno da je bitan

cilj ovog udžbenika sticanje komunikativne kompetencije, kao što to autori i navode u

predgovoru. (Nemački jezik:5) Vještina slušanja je potpuno zapostavljena. I ovdje se oĉekuje da

uĉenici frazeologizme tretiraju poput obiĉnog vokabulara. Od uĉenika se ne oĉekuje da

frazeologizmima ovladaju receptivno, izuzetak ĉine odreĊeni pragmatiĉni frazeologizmi poput:

ich finde/meine,dass... (smatram/mislim da); ich bin der Meinung... (mišljenja sam); meiner

Meinung nach...(po mom mišljenju) (Nemački jezik: 12:80) ili već navedeni izrazi koji se koriste

u pismu aplikacije.(up.s.14)

Nakon nekih tekstova nalaze se objašnjenja nepoznatih izraza, ĉesto se u njima radi o

frazeologizmima. U nekim sluĉajevima autori pokušavaju te izraze opisno objasniti, a u nekim

daju prevod na srpski. U sljedećem zadatku frazeologizam se nalazi u naslovu i predstavljen je

slikom. Zadatak uĉenika je da naprave dijalog od datog teksta koji je napisan spojeno.

0%

80%

5%

15%

Slušanje

Čitanje

Pisanje

Govor

Slika 14 : Nemački jezik, s. 72

Kao i u Blicku, ni ovdje se ne poštuje se frazeološki trokorak.




Slika 15: Zastupljenost frazeologizama u odreĊenom tipu teksta- Nemački jezik

U Nemačkom jeziku nailazimo na veliki broj razliĉitih tipova tekstova. Uglavnom se radi

o autentiĉnim tekstovima, većinom novinskim ĉlancima (36%), koji su ĉesto preuzeti iz ĉasopisa

namjenjenih mladima koji uĉe njemaĉki jezik, kao što je na primjer JUMA.

I ovdje imamo veći broj tekstova koji su prilagoĊeni potrebama nastave (23%), kao i

književnih tekstova (14%). Za razliku od Blicka, gdje su svi književni tekstovi bili preuzeti iz

knjiga namjenjenih tinejdžerskoj populaciji, ovdje nailazima na odlomke iz razliĉitih literarnih

žanrova. Tu su izmeĊu ostalog odlomak iz „Homo Fabera“ M. Frisch (s.130), „Deutsch in 30

6%

36%

14%6%

23%

5%3%

7%

Intervju

Članak

Književni

Anketa

Didaktizirani tekst

Pjesma

Pismo

Ostalo

Jahren“ M. Twain (s.50), „Unverhoffter Reichtum“ M. von der Grün (s.88), a imamo i odlomak

iz romana „Moons Geschichte“ (18) N.Meister koji se nalazi i u Blicku (LB s.70).



Slika 16: Tipovi frazeologizama u udžbeniku Nemački jezik

Najzastupljeniji tip frazeologizama u ovom udžbeniku su kolokacije zum Schluss (na

kraju), zur Feier des Tages (za srećan kraj), potom slijede idiomi den Geist aufgeben (izdahnuti,

u znaĉenju umrijeti), im Geld schwimmen (plivati u parama); funkcionalni glagolski spojevi sich

Mühe geben (potruditi se), Rücksicht auf jn. nehmen (imati obzira prema nekome); pragmatiĉni

frazeologizmi weiß ich nicht (ne znam), echt wahr?(zaista) i ustaljene fraze das schafft er

(uspjeti će), jm. nicht ausstehen können (ne podnositi nekoga). Iako postoji razlika u redoslijedu

zastupljenosti po procentima radi se o istih pet grupa koje su se izdvojile i u Blicku, a vidjećemo

kasnije i u deutsch. com 3. Na grafici vidimo da su se po svojoj zastupljenosti u ovom udžbeniku

izdvojile i poslovice koje se u druga dva udžbenika uopšte ne pominju, time se potvrĊuje teza

veće zastupljenosti poslovica u udžbenicima istoĉnoevropskih autora u poreĊenju sa

udžbenicima koji su nastali u Njemaĉkoj ili zapadnim zemljama. (up. Baur/ Chlosta, 1997)

1.3.5.Vježbe

Uglavnom se frazeologizmi javljaju u vježbama rekognitivnog tipa, gdje je zadatak

uĉenika da dopune rijeĉi odnosno informacije koje nedostaju, ili u vježbama reproduktivnog

14%

35%

8%

16%

11%

4%

4%3%

5%

FVG

Kolokacija

Ustaljena

Idiom

Pragmatični frazeologizmi

Poslovice

Frazeološki par

Krilatica

Ostalo

karaktera u kojima bi uĉenici trebalo da shvate njihovo znaĉenje, ali ne zalazeći u neke dublje

analize. Zadaci produktivnog tipa su i ovdje slabije zastupljeni, a kao primjer za ovaj tip vježbi

možemo navesti pisanje formalnog pisma (Nemački jezik:176/7). (up.s.13-14) .

U zadacima u kojima se konkretno pominju poslovice nastavniku se pruža mogućnost da

sa uĉenicima podrobnije obradi ovu temu. Nastavnik bi mogao, recimo, u prvoj fazi

senzibilizacije da pronaĊe odgovarajuće slike uz poslovice i napravi radni list gdje bi zadatak

uĉenika bio da povežu sliku i poslovicu. U drugoj fazi, fazi kontekstualizacije, zadatak uĉenika

bi bio da date poslovice dopune u odreĊeni kontekst. Treći korak je kontrastivna analiza,

pronalaženje odgovarajuće poslovice ili ekvivalentnog izraza u maternjem jeziku. Potom bi

uĉenici mogli osmisliti i neku situaciju ili dijalog u kojoj bi produktivno upotrijebili ove izraze. I

za kraj igra-pantomimom predstaviti poslovicu. (ideja up. Dornbusch/ Sartingen /Meireles,1996)

Slika17: Nemački jezik, s.80/1

1.4. deutsch. com 3

Ovo je novi udžbenik u upotrebi tek od ove školske godine (2011./2012.), a njegovi su

autori Sara Vicente, Carmen Cristache, Lina Pilypaitytė, te Gerhard Neuner kao izdavaĉ.

Namijenjen je omladini, a autori pokušavaju sprovesti u stvarnost jednu od osnovnih ideja

Zajedniĉkog evropskog referentnog okvira za jezike – višejeziĉnost. (up.deutsch.com 3 LB:3).

Svjesno se aktiviraju znanja usvojena u maternjem ili nekom drugom stranom jeziku i tako se

koriste prednosti pozitivnog transfera iz jednog jezika u drugi.

Udžbenik sadrži mnoštvo modernih tipova tekstova i naĉina komunikacije (blog, post,

web stranice), teme su bliske mladima i predstavljaju sastavni dio njihove svakodnevnice.

Dvanaest tema je podijeljeno u šest modula. Svaka lekcija je podijeljena na ĉetiri dijela. U

dijelovima A i B se uvodi i vježba novo gradivo, dio C sadrži informacije vezane za njemaĉku

kulturu ili neke druge teme pogodne za mlade (tu su tekstovi iz magazina, pjesme,ĉlanci), a dio

D je ustvari pregled gradiva i važnijih rijeĉi iz te lekcije na jednom mjestu.

Osnovni cilj je komunikativna kompetencija, podstiĉu se interkulturalno uĉenje,

višejeziĉnost, te samostalno uĉenje, vježbaju se sve ĉetiri jeziĉke vještine, a što se tiĉe

progresivnosti, autori su svjesno suzdržani, ona je sistematska, ali postepena.

Na kraju udžbenika se nalazi dodatak sa nepoznatim rijeĉima poredanim hronološki,

dakle po stranama na kojima se prvi put pojavljuju i abecedna lista nepravilnih glagola.

U radnoj svesci svakoj lekciji je namjenjeno 9 stranica sa vježbama za utvrĊivanje novog

gradiva i ponavljanje starog i jedna stranica sa zadacima za samokontrolu. Nakon svakog modula

(dvije lekcije predstavljaju jedan modul), nalazi se takozvani „plato“ sa vježbama za sve vještine,

projektom i portfoliom „to sad znam“. U dodatku su rijeĉi po lekcijama, rješenja, liste sa

strategijama za uĉenje i CD sa tekstovima za slušanje vezanim za plato, vježbe izgovora i korisni

izrazi.



>Na koji naĉin su frazeologizmi prezentovani?( Da li preko teksta,vježbi, eksplicitno ili

implicitno?)

Slika 18: Zastupljenost frazeologizama po temama u deutsch.com3

Prosjeĉan broj frazeologizama po temi je 50, što je znatno više od broja u druga dva

udžbenika. Najveći broj frazeologizama se nalazi u temi „Kommunikation“ (ĉak 73), veliki broj

njih daje nam odgovor na pitanje kada, poput ab und zu (tu i tamo), zum ersten Mal(po prvi put),

im Notfall (u sluĉaju nužde), zu/an Weihnachten (za/na Božić). Najmanje frazeologizama imamo

u temi „Zukunft“ (32), a možemo ih iskoristiti kada govorimo o budućnosti i planovima za nju

npr. keine Ahnung haben( ne imati pojma), im Laufe der/des...(tokom), jm. die Daumen drücken

(držati palĉeve). Većinom su frazeologizmi sadržani implicitno u tekstu i to podjednako u

tekstovima za ĉitanje i vježbama, a najviše ih pronalazimo u tekstovima za slušanje. Uglavnom

je rijeĉ o anketama i intervjuima, pa vjerovatno autentiĉnost govornika doprinosi većem broju

frazeologizama u ovim tekstovima. Ni u ovom udžbeniku se frazeologizmi ne pominju

eksplicitno u sadržaju.






kontekstom, parafrazom, slikom?)


12%

10%

7%

6%

9%

5%6%

10%

11%

8%

8%

8%

Kommunikation

Kulturen

Kunst

Literatur

Generationen

Zukunft

Wissenschaft und Technik

Konsum

Helden und Vorbilder

Slika 19: Zastupljenost frazeologizama po vještinama u udžbeniku deutsch.com3

U zadacima su zastupljene sve ĉetiri vještine, mada je akcenat na govoru i sticanju

komunikativne kompetencije. Slušanje je najviše zastupljeno, a najmanji procenat

frazeologizama se nalazi u zadacima kojima se vježba vještina pisanja, što je i logiĉno s obzirom

da su ovi zadaci produktivnog karaktera i da su uĉeniku dati samo impulsi koji bi trebalo da mu

pomognu.

Na kraju svake lekcije (dio D) nalazi se lista izraza Das kann ich jetzt. U ovoj listi su

sadržane reĉenice i fraze koje bi uĉenik, nakon što je lekcija obraĊena, trebalo aktivno da koristi

u svom rjeĉniku, a prethodno su uz pomoć tekstova i zadataka više puta pomenute i

upotrijebljene.

Sticanje komunikativne kompetencije je osnovni cilj, što se tiĉe stilistike od uĉenika se

oĉekuje da su u stanju da napišu kraće forme tekstova poput postova na forumima, izvještaje,

zapise u dnevnik, kritike, dakle forme koje oni koriste. Za razliku od Blicka i Nemačkog jezika,

gdje je pismo jedna od formi kojom bi trebalo ovladati, u ovom udžbeniku se forma pisma ne

obraĊuje, iako se u prvoj lekciji pominje kao jedan od medija putem kojih možemo komunicirati.

Razlog tome je ĉinjenica da su savremeni mediji danas ovaj oblik komunikacije skoro potpuno

bacili u drugi plan i kako mladi ljudi tako i starije generacije se njime sve manje koriste.

Neke frazeologizame koji se nalaze u tekstovima za ĉitanje autori opisno objašnjavaju

pored ili na kraju teksta i tretiraju ih kao nepoznate rijeĉi. Na poĉetku lekcije „Die Senioren –

Studenten-WG“ imamo nekoliko kolokcija prikazanih slikom, koje uĉenici treba da upotrijebe da

bi uz pomoć njih i prikazanog oglasa napravili hipoteze o sadržaju teksta koji slijedi. I u ovom

52%33%

3% 12%

Slušanje

Čitanje

Pisanje

Govor

primjeru frazeologizmi su poslužili kao motivacija, uvod u temu, kao što je to bio sluĉaj i sa

poslovicama u Nemačkom jeziku.

Slika 20: deutsch.com LB, s.45

U okviru teme „Freundschaften“ nalazi se istoimena pjesma Hansa Manza u kojoj se

javlja šest idioma, i to je jedini primjer u udžbeniku gdje se frazeologizmi eksplicitno

pominju.(up.s.25) Nakon ĉitanja uĉenik pokušava da zakljuĉi njihovo znaĉenje uz pomoć datih

perifraza, a zatim traži njihove ekvivalente u maternjem jeziku. Ovo je jedini udžbenik u kome je

donekle ispoštovan frazeološki trokorak.(up.s.26-27)




Slika 21: Zastupljenost frazeologizama u odreĊenom tipu teksta u deutsch.com 3

12%

37%

8%6%

5%

8%

7%

4%

4% 9%

Intervju

Članak

Književni tekst

Letak

Web sajt

Post

Recenzija

Blog

Pjesma

U ovom udžbeniku dominiraju autentiĉni tekstovi, prednjaĉe novinske forme ĉlanak i

interviju, ali pronalazimo i književne tekstove, te za razliku od druga dva udžbenika ĉitav niz

novijih, široko rasprostranjenih tipova tekstova karakteristiĉnih za današnje komunikacijsko

društvo, poput sadržaja raznih web stranica, postova i blogova. To nam pokazuje da su autori pri

izboru tekstova vodili raĉuna o potrebama kako savremenog svijeta, tako i o interesovanjima

mladih ljudi današnjice. Stiĉe se utisak da su autori takoĊe vodili raĉuna o dužini tekstova i

njihovoj težini. Nemamo obimnije tekstove, od po nekoliko stranica, kakvi su se mogli pronaći u

Blicku i Nemačkom jeziku, koji ĉesto demotivišu uĉenike i oduzimaju puno vremena za obradu.



Slika 22: Tipovi frazeologizama u udžbeniku deutsch.com 3

Ponovo se javlja ista situacija kao i u prethodna dva udžbenika. Istih pet grupa

frazeologizama se izdvaja, a to su po frekventnosti od najviše do najmanje zastupljenog:

kolokacije Geld verdienen (zaraĊivati novac), zum Glück (na sreću); pragmatiĉni frazeologizmi

Herzlich Willkommen (srdaĉna dobrodošlica), Guten Morgen (dobro jutro); ustaljene fraze für jn.

da sein (biti tu za nekoga), das finde ich cool!( to je odliĉno); idiomi sich auf die Zunge beißen

(ugristi se za jezik), zu Stift und Papier greifen (zgrabiti papir i olovku) i ustaljeni glagolski

spojevi Notizen machen (hvatati bilješke), Verständnis haben (imati razumijevanja). Dominiraju

kolokacije: skoro pa su polovina pronaĊenih frazeologizama kolokacije (43%). Osim navedenih

8%

43%

13%

10%

23%

3%

FVG

Kolokacija

Ustaljena fraza

Idiom

Pragmatični

Ostalo

tipova frazeologizama, ostali tipovi se javljaju pojedinaĉno i njihov broj je skoro zanemariv (16

u cijelom udžbeniku).

1.4.5.Vježbe

Dominiraju vježbe reproduktivnog i produktivnog tipa, važno je da uĉenici shvate

znaĉenje i da upotrebljavaju odreĊene frazeologizme u komunikaciji. Vježbe za utvrĊivanje

forme u samom udžbeniku su slabije zastupljene u odnosu na druga dva udžbenika, a sliĉno kao i

u drugim udžbenicima vježbe kojima bi se analiziralo znaĉenje su najmanje zastupljene. I ovdje

se nastavniku nude mogućnosti da uĉenicima skrene pažnju na frazeologizme, recimo u pjesmi

„Freundschaften“ Hansa Manza. (LB:96)

Slika 23: deusch.com 3 LB, s.96

Prije ĉitanja pjesme nastavnik bi mogao da napravi memori sa frazelogizmima koji se

javljaju u pjesmi i odgovarajućim slikama. Nakon ĉitanja bi se, pored zadataka u udžbeniku,

mogao dodati i zadatak vezan za formu frazeologizama, npr. dopuniti prijedlog i pri tome

skrenuti pažnju uĉenicima da je rijeĉ o frazeologizmima:

1.Ergänzen Sie die entsprechende Präposition!

das letzte Hemd __(vom)_______Leib weggeben jn.__(im) Stich lassen

____(für)__ jn.__(durchs) Feuer gehen _(mit)_jm. Pferde stehlen können

sich __(für)_jn.___(in)__ Stücke reißen lassen

Moguće je i uĉenicima dati zadatak da frazeologizme u pjesmi zamjene nekim

nefrazeološkim ekvivalentom ili da ih upotrijebe u nekom drugom kontekstu. Kao igra bi se

mogla iskoristiti pantomima ili dati zadatak uĉenicima da crtežom predstave neki od

frazeologizama, potom drugi uĉenici pogaĊaju o kom frazeologizmu se radi.

Zadaci i vježbe u radnoj svesci

U radnoj svesci najviše su zastupljene vježbe dopunjavanja i povezivanja. U njima se

uvijek koriste frazeologizmi koji se javljaju i u odgovarajućoj lekciji u udžbeniku. Ne pravi se

razlika izmeĊu vježbi kojima se usvajaju obiĉne rijeĉi i onih u kojima se vježbaju frazeologizmi.

Slika 24: deutsch. com 3 AB, s.21/23

Vježbe su ĉesto vezane za vokabular iz D dijela u udžbeniku i imamo veliki broj vježbi sa

pragmatiĉnim frazeologizmima. U sljedećem primjeru uĉenici u okviru iste lekcije prvo imaju

zadatak kojim se vježba forma frazeologizama, onda analiziraju znaĉenje, zatim ih uklapaju u

kontekst, a potom imaju zadatak da ih produktivno upotrijebe.

Slika 24: deutsch. com 3 AB, s.34/16

Slika 25: deutsch. com 3 AB, s.38/30,31,32

Ovaj primjer odliĉno ilustruje kako bi frazeologizmi mogli biti integrisani u udžbenike.

Sve faze vježbanja su ispoštovane, uĉenici su svjesni znaĉenja izraza, usvojili su njihovu formu i

trebalo bi da su u stanju da ih samostalno produktivno koriste.

ZAKLJUČAK

Metodom analize sadržaja došli smo do 1 141-og frazeologizma u sva tri udžbenika.

Nakon što je na taj naĉin odgovoreno na pitanja koliko je neĉega sopšteno i šta je saopšteno,

pokušali smo formulisati odgovore na pitanja postavljena u kriterijumima. (up. 1.1.)

Frazeologizmi bi trebalo da budu sastavni dio nastave stranih jezika poĉevši od prvih faza

uĉenja. Već na samom poĉetku uĉenja bi trebalo utvrditi manji broj ustaljenih fraza koje se

javljaju u svakodnevnim situacijama i koje bi uĉenici trebalo da usvoje, tako da uĉenik koji ima

nivo B Zajedniĉkog evropskog referentnog okvira već posjeduje odreĊenu frazeološku

kompetentnost koju na ovom nivou samo produbljuje. Što se tiĉe frazeološkog optimuma

odnosno minimuma postoje dvije mogućnosti: s jedne strane možemo ga zanemariti i obraĊivati

frazeologizme onda kada nam se pojave u autentiĉnim tekstovima ili s druge strane oĉekivati od

autora udžbenika da jedan od kriterijuma za odabir tekstova u udžbeniku bude da sadrže

frazeologizme koji spadaju u frazeološki optimum ili minimum.

Uzimajući u obzir kriterijume za analizu i rezultate dobijene pojedinaĉnim analizama

možemo zakljuĉiti da ne postoji neko pravilo vezano za broj frazeologizama u okviru neke teme

i da sve zavisi od sluĉaja. Tako na primjer u sva tri udžbenika se obraĊuje tema Freundschaft, ali

je broj pronaĊenih frazeologizama u okviru ove teme razliĉit. Dok u Blick-u imamo samo 16

pronaĊenih frazeologizama u Nemačkom jeziku taj broj je duplo veći, a u deutsch.com skoro tri

puta veći (33 odnosno 47 frazeologizama). Najveći broj frazeologizama pronalazimo implicitno

u tekstu u sva tri udžbenika, vježbe u kojima se frazeologizmi eksplicitno pojavljuju u

udžbenicima su rijetke, a jedino u Nemačkom jeziku frazeologizmi se, taĉnije reĉeno poslovice,

pominju eksplicitno u sadržaju.

Što se tiĉe vještina zastupljenih u zadacima u kojima se javljaju frazeologizmi, sve zavisi

od cilja koji su autori udžbenika postavili kao osnovni. Tako na primjer u Blicku autori insistiraju

na globalnom razumijevanju, pa se u ovom udžbeniku velika pažnja poklanja vještini ĉitanja

odnosno razumijevanja pisanog teksta i vještini slušanja. Dok u deutsch.com dominira vještina

slušanja, u Nemačkom jeziku se ova vještina uopšte ne vježba.

U većini sluĉajeva se od uĉenika oĉekuje da frazeologizmima ovladaju receptivno,

postoji odreĊeni broj pragmatiĉnih frazeologizama koji se javljaju u svim udžbenicima kojima

uĉenik treba da koristi u svom govoru poput ich finde (smatram), meiner Meinung nach (po

mom mišljenju), ich bin der Meinung (mišljenja sam). Uglavnom se radi o izrazima koji se

koriste pri iznošenju vlastitog mišljenja i diskusijama. U udžbenicima se frazeologizmi obraĊuju

kao obiĉne lekseme, oni su sredstvo sticanja komunikativne kompetencije i od uĉenika se

oĉekuje da ih jednostavno nauĉi, bez nekih uputa kad i u kojoj situaciji su prikladni za upotrebu,

a kada nisu. Frazeološki trokorak nije u potpunosti ispoštovan ni u jednom od navedenih

udžbenika.

Kada je u pitanju zahtjev većine autora da se frazeologizmi obraĊuju u okviru autentiĉnih

tekstova, donekle je ispunjen. U sva tri udžbenika javljaju se autentiĉni tekstovi, ali su negdje

više, negdje manje zastupljeni. Uglavnom je rijeĉ o novinskim formama poput ĉlanka, intervijua

i ankete, a ima i književnih tekstova.

U sva tri udžbenika se izdvojilo pet istih tipova frazeologizama, a to su kolokacije,

idiomi, pragmatiĉni frazeologizmi, ustaljene fraze i funkcionalni glagolski spojevi, tako da bismo

mogli zakljuĉiti da bi nastavnik pri njihovoj obradi trebalo da skrene uĉenicima pažnju na ove

izraze. U zavisnosti od sklonosti i ciljeva autora u nekim udžbenicima neke vrste frazelogizama

imaju veće ili manje znaĉenje. Tako se poslovice u udžbeniku Nemaĉki jezik izdvajaju kao jedna

od frekventnijih grupa frazeologizama (up.s.23 i 28), a u druga dva udžbenika se uopšte ne

pominju. To je jedina veća razlika izmeĊu našeg domaćeg udžbenika i druga dva udžbenika koji

su objavljeni na njemaĉkom govornom podruĉju.

Na osnovu podataka dobijenih analizom ova tri udžbenika, mogli bismo zakljuĉiti da se

na osnovu frekventnosti odreĊenih frazeologizama, za bilo koji udžbenik može utvrditi

frazeološki optimum odnosno minimum, te se mogu osmisliti dodatni zadaci u vezi za lekcijom.

Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti frazeološkom trokoraku, te Lügerovoj tipologiji vježbi.(vidi

s.19ff) Na taj naĉin bismo integrisali u udžbenike saznanja do kojih su došli nauĉnici koji su se

bavili frazeodidaktikom poslednjih decenija.

Bibliografija

Primarna literatura

Begović, A.,Popov, Z., Ćuić, P. (2004): Nemački jezik za IV razred gimnazije. Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Fischer-Mitziviris, A., Janke- Papanikolaou, S. (2000): Blick 1, Mittelstuffe Deutsch für

Jugendliche und junge Erwachsene, Kursbuch. Max Hueber Verlag, Ismaning

Fischer-Mitziviris, A., Janke- Papanikolaou, S. (2000): Blick 1, Mittelstuffe Deutsch für

Jugendliche und junge Erwachsene, Arbeitsbuch. Max Hueber Verlag, Ismaning

Fischer-Mitziviris, A.,Janke- Papanikolaou, S. (2000): Blick 1, Mittelstuffe Deutsch für

Jugendliche und junge Erwachsene, Lehrerhandbuch. Max Hueber Verlag, Ismaning

Neuner, G. ed. (2011): deutsch.com 3, Kursbuch. Max Hueber Verlag, Ismaning

Neuner,G.ed. (2011): deutsch.com 3, Arbeitsbuch. (Lektionen 37-40). Max Hueber Verlag,

Ismaning

Sekundarna literatura

Avramović, Z.,Vujaĉić, M. (2009): Odnos kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja

školskih udžbenika. Teme, Vol: XXXIV, br. 2: 447-461. http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-

2010/teme%202-2010-02.pdf. (10. 09.2011)

Bierbaumer, S. (2006): Phraseodidaktik in DaF/Daz- Lehrwerken für Fortgeschrittene

LernerInnen. Eine Analyse der Lehrwerke em und Tangram. Magistarski rad, Univerzitet u Beĉu

Baur, S.R., Chlosta, C. (1996): Welche Übung macht den Meister? Von der Sprichwortforschung

zur Sprichwortdidaktik. U: Fremdsprache Deutsch 15: 17-24.

Vujanović, M. et al. (2007): Rečnik srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska.

Dornbusch, C.,Sartingen, K.,Meireles, S. (1996): „Descascar um abacaxi” =eine Ananas

schälen? Zur Didaktik von Phraseologismen im Sprachvergleich (brasilianisches)

Portugiesisch–Deutsch U: Fremdsprache Deutsch 15:36-41

DUDEN, Bd.11 (1992): Redewendungen und sprichwörtliche Redensarten. Idiomatisches

Wörterbuch der deutschen Sprache. Dudenverlag, Mannheim, Leipzig, Wien, Zürich

Hessky, R. (1992): Aspekte der Verwendung von Phraseologismen im Unterricht Deutsch als

Fremdsprache. U: Fremdsprachen lehren und lernen, Nr. 21. : 159-168.

http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2010/teme%202-2010-02.pdf

http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2010/teme%202-2010-02.pdf

Kühn, P. (1992): Phraseodidaktik. Entwicklungen, Probleme und Überlegungen für den

Muttersprachenunterricht und den Unterricht DaF. U: Fremdsprachen Lehren und Lernen

Nr.21. S.169–189.

Lüger, H.H. (1997): Anregungen zur Phraseodidaktik. U: Beiträge zur

Fremdsprachenvermittlung 32: 69–120

Možíšová, V. (2010): Analyse didaktischen Materials für Gymnasienaus phraseologischer Sicht.

Phraseologiebestand in Lehrwerken für Gymnasien. Diplomski rad,

Pedagoški fakultet, Univerzizet Masaryk, Brno. http://is.muni.cz/th/74933/pedf_m/

Diplomova_prace_2010.txt (12.07.2011.)

Wotjak, B. (1996): Redewendungen und Sprichwörter. Ein Buch mit sieben Siegeln? Einführung

in den Themenschwerpunkt. U: Fremdsprache Deutsch 15: 4–9.

http://is.muni.cz/th/74933/pedf_m/%20Diplomova_prace_2010.txt



ana Čabrić-Čiča analiza frazeologizama u udŽbenicima

Documents