antic neke pesme

7/28/2019 Antic neke pesme

1/43

SAVRENSTVO VATRE

Miroslav Anti

Znam da ja nisam u svemu samo ovek.I sad sam upotrebljen tek uz put.

Nevolje je u tome o ne znam kako da prepoznamgde sam udeen tako neverovatno nesreno

da upetljavam sebe u pretakanje venosti u venosti svemu pristajem da sam posuda,

da sam ram koji obmanjuju da je ikona,

da sam ikona koju varaju da je boja,

da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se ta je.

Da li ste odgonetnuli to volebno, to sloeno,to nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?

Ako te uprlja blato i otruje gorina

oni to sigurno ine iz njima asnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.A vatre: da sagori sve to joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorini da je ea.Oni u tome vide istotu dobrih obiaja.

Sve ima svoj stvaralaki sjaj i krepost.Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolazi i ta guta.I zato, sve to ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasuivanje,Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.


2/43

SENKA

Miroslav Anti

Zbog svega to smo najlepe htelihou da uz mene noas krene.

Ma bili svetovi crni,ili beli,ma bili putevi hladni,ili vreli,nemoj da ali ako svene.

Hou da drzi moju ruku,

da se ne boji vetrai mraka,uspravna i kad kie tuku,jednako krhka,jednako jaka.

Hou uz mene da se svije,korake moje da uhvati,pa sa mnom boli smeh da pijei da ne eli da se vrati.

Da sa mnomispod crnog nebapronae hleba komadi beli,pronae sunca komadi vreli,pronae ivota komadi zreli.

Ili crkne,ako cri trebazbog svega to smo najlepse hteli.


3/43

PORUKA

Miroslav Anti

Kad prou zore,kad zaspe kie,i nas odavno ne bude vie,ovo je, moj daleki sine,poruka za tvog jo daljeg sinai za ker najdaljih naih kerikroz mnogo nadanja i godina,

za snove arene i beskrajne,pegave pahulje buduih zora,

za avrljanja,kikoti tajnei za sva pitanja bez odgovora.

Kad svenu zore,kad zgasnu kie,i nas odavno ne bude vie,reci nek budui lepe sanjaju,zamoli da udno lepo sanjaju,

naredi da bolje od nas sanjaju,pomozi im da tanije sanjaju,ako ne sanjaju - daj im da sanjaju,vii da sanjaju,sanjaj da sanjaju,

dok u njihovim detinjim grudimapokojna naa srca odzvanjajui ujui kujui odjekuju

kao zvonici meu ljudima.Kai im:onamo,blizu neba,planina jedna na sve njih eka.Mi smo je zidali od sna i hlebada se uspentramo u svetlost nekad.


4/43

Mi smo je digli.A nikad stigli.Za ljudski vek je ogromna bila.I posrui - u vis smo pali,sa oiljcima najlepih krila.

Kad minu zore,kad umru kie,i vidi: nema nas nikada viereci im da smo se ko ljudi sloili:mene podelili,tebe podelili,njih smo pomnoili.

Ovo je, moj daleki sine,osmeh i apat za tvoga sina

i za ker njegovih najdaljih kerikroz bezbroj nadanja i godina.I elja da se neto produi.

Da se pre odui.

Da se ne odui,ve da se alje,od njih jo dalje,mnogo dalje.

Reci im: onamo, blizu nebajo divnih treba,jo jakih treba,naivnih trebai udnih treba.

Davno smo s mukom sve to sreivali.Sad smo na kraju i to sredili.Klinci su mame i tate nasleivali.Sad smo mi, roditelji, decu nasledili.

Zato im na uho promrmljaj tie,kad zore izgorekad splasni kie

- nas sutra mora tamo negdezajedno s njima da imaza jednu obinu mrvu najglasnije,


5/43

za jednu obinu mrvu najasnije,za jednu obinu mrvu najvie.

Mislim da je ovo najpatriotskija pesma koju je Mika Anti ikad napisao.Pozdrav za malecku, Milenu 9, kortikala, die happy i ostale Mikine sledbenike koje

nije mrzelo da kucaju njegove pesme ovde i tako ih ponovo dovedu u ivot.

Poruka

Admin3 Oct 2007>>Miroslav Anti

PORUKA

Miroslav Anti

Kad prou zore,kad zaspe kie,i nas odavno ne bude vie,ovo je, moj daleki sine,poruka za tvog jo daljeg sinai za ker najdaljih naih kerikroz mnogo nadanja i godina,

za snove arene i beskrajne,pegave pahulje buduih zora,

za avrljanja,kikoti tajnei za sva pitanja bez odgovora.

Kad svenu zore,kad zgasnu kie,

i nas odavno ne bude vie,reci nek budui lepe sanjaju,zamoli da udno lepo sanjaju,naredi da bolje od nas sanjaju,pomozi im da tanije sanjaju,ako ne sanjaju - daj im da sanjaju,vii da sanjaju,sanjaj da sanjaju,
http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/poruka/http://poezija.profusehost.net/author/admin/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/poruka/http://poezija.profusehost.net/author/admin/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/


6/43

dok u njihovim detinjim grudimapokojna naa srca odzvanjajui ujui kujui odjekuju

kao zvonici meu ljudima.

Kai im:onamo,blizu neba,planina jedna na sve njih eka.Mi smo je zidali od sna i hlebada se uspentramo u svetlost nekad.

Mi smo je digli.A nikad stigli.

Za ljudski vek je ogromna bila.I posrui - u vis smo pali,sa oiljcima najlepih krila.

Kad minu zore,kad umru kie,i vidi: nema nas nikada viereci im da smo se ko ljudi sloili:mene podelili,tebe podelili,njih smo pomnoili.

Ovo je, moj daleki sine,osmeh i apat za tvoga sinai za ker njegovih najdaljih kerikroz bezbroj nadanja i godina.I elja da se neto produi.

Da se pre odui.

Da se ne odui,ve da se alje,

od njih jo dalje,mnogo dalje.

Reci im: onamo, blizu nebajo divnih treba,jo jakih treba,naivnih trebai udnih treba.


7/43

Davno smo s mukom sve to sreivali.Sad smo na kraju i to sredili.Klinci su mame i tate nasleivali.Sad smo mi, roditelji, decu nasledili.

Zato im na uho promrmljaj tie,kad zore izgorekad splasni kie

- nas sutra mora tamo negdezajedno s njima da imaza jednu obinu mrvu najglasnije,za jednu obinu mrvu najasnije,za jednu obinu mrvu najvie.

Mislim da je ovo najpatriotskija pesma koju je Mika Anti ikad napisao.

Pozdrav za malecku, Milenu 9, kortikala, die happy i ostale Mikine sledbenike kojenije mrzelo da kucaju njegove pesme ovde i tako ih ponovo dovedu u ivot.

No commentadd comment

Drugarska pesma

Admin3 Oct 2007

>>Miroslav Anti

DRUGARSKA PESMA

Miroslav Anti

Nita ti ne razume,moj najroeniji blesane,uobraeni prine

to te je ivot razmazio.Da zna kolike sam noiuznemirene i besanedrhtao kraj tvog uzglavlja,pokrivao te i pazio.

Ti si za mene jo uvekpare tek roenog mesa:
http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/poruka/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/poruka/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/drugarska-pesma/http://poezija.profusehost.net/author/admin/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/poruka/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/poruka/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/drugarska-pesma/http://poezija.profusehost.net/author/admin/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/


8/43

onaj musavko to vritii celu kuu potresa.

Ja sam te, lepoto moja,nauio da hoda.

Svima sam plaao piekad su ti zubi nikli.Ja sam ti dao ivot.Nije te donela roda.

A sad smo se, odjednom,jedan od drugog odvikli,kao da sve to kaemzaista ne razumei kao da sve to umemti tri p**a bolje ume.

U redu, pametna glavo.Ja sam te ljuljao, kupao,ponosio se tobom,nemute rei sricao,i dosta svoje mladostizbog tebe sam polupaoi kad je u svet trebalonisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,

moj naduvenko mili,da bi tvoj ivot vredeoi dani valjani bili.

Danas, kad rodjendan slavi,sve u sveane tortepobacati kroz prozorna uas rodbine cele.Ti zna: ja sam tvoj otac.Mi smo od takve sorteto ne sme da zadrhtikad odapinje strele.

Moda jo nije kasno.Jednom se mora rei:i drugarski i tunoi grubo i srnei.


9/43

Propustio sam godine,ispustio te iz ruku.Sve tvoje slabe ocenemoljakanjem sam reio.Veito sam se svadjao

kad te drugi istuku.Bio si moje mezimei tu sam najtee pogreio.

etrnaest ti je godinai zar te stvarno ne vreada stalno za tebe podmeemi duu i glavu i lea?

Hou da jasno kaekad misli da bude mukarac.

Zar treba i sutra da reavamsve to ti odraslom fali?Tata, kripi u brakuna posludaj za dzeparacA ja ti i dalje pomaemjer te volim i alim.

Ne estitam ti roendan.Mi smo se uzalud borilii stvarali smo uda,a nita nismo stvorili.

I evo, danas ti dajemre roditeljsku i muku:ako ne postane ovekna ovoj, tek zapoetojarobnoj stazi ivota- moram ti razbiti njuku.Makar oenjen bio,makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.To za deake nije.Al sutra, odrasli prine,videe kako se bije.

No commentadd comment
http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/drugarska-pesma/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/drugarska-pesma/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/drugarska-pesma/#commentshttp://poezija.profusehost.net/2007/10/03/drugarska-pesma/#comments


10/43

Nepovratna pesma

Admin3 Oct 2007

>>Miroslav Anti

NEPOVRATNA PESMA

Miroslav Anti

1.

Nikad nemoj da se vraa

ako stvarno u svet kree.

Nemoj da mi neto petljaNemoj da mi hoe-nee.

Opasno je kao munja,opasno je kao metakkad u tebi veno kunjai unja se tvoj poetak.

Svud se staje.

Svud se moe.Samo ne u iste koe.

2.

Ne guvaj se, ne sapliio sopstveni repi trag.

ta ti znai staro sunce?Stare staze?Stari prag?

To je ono za im moeda se pati.To je ono emu moesrce dati.
http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/nepovratna-pesma/http://poezija.profusehost.net/author/admin/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/http://poezija.profusehost.net/2007/10/03/nepovratna-pesma/http://poezija.profusehost.net/author/admin/http://poezija.profusehost.net/category/miroslav-antic/


11/43

Al ako se ikad vrati,mora znati:tu e stati

I ostati.

3.

Oima se u svet tri.Glavom rije mlako vee.Od reke se ovek uika morima da potee.Od zvezda se ovek uida zapara nebo sjajem.

I od druma: da se muii vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmijaopasno je kao metak,kad u tebi veno klijai arlija tvoj poetak.

Nek ti elo zore ore.

Ti za koren nisi stvoren.

Ceo ti je svet otvoren.

4.

Pa daj, budi takvo udoto ne ume nita malo,ve kad krene - kreni ludo,ustreptalo,radoznalo.

Ko zna kud e?Ko zna zato?Ko zna ta te tamo eka?

Sve su elje uvek beljekad namignu iz daleka.


12/43

Pa ako se i pozlati,il sve teko,gorko plati,uvek idi samo napred.

Nikad nemoj da se vrati.

ODLUKA

Miroslav Anti

ivot je sve neto iz poetka.

Jue i prekjue sutra ne vrede.Nema na svetu dva ista petka,dve iste nedelje,dve iste srede.

Pa emu onda razoaranja?Ako je jedna ljubav - orak,Odmah se drukije i lepe sanja.I kad si najvie tuan i goraknekih se novih oiju setii shvatis da leti divnije leti.

Ko je to video da deak pati?Da kunja kmezav i da plae?Svaki put mora iznova znatida voli bolje, da voli jae.Ne da se vadi.Ne da se tei.Ve da se istinski do neba smei.

Nema na svetu dve iste srede,dva ista utorka,

dva ista petka.Sve nove ljubavi drukije vrede.ivi se svaki put iz poetka.ivi se da se nikad ne pada.Da bude snaniji posle oluje.I da se u tvom srcu ve sadaStotinu zlatnih zvezda unapred uje.


13/43

AROBNA PESMA

Miroslav Anti

1.

esto te tako vidim.

Istina, kao u nekojdalekoj srebrnoj magli.Ali divno te vidim.

Na nogama ti izmeod sedam svetlosnih milja.

U ruci ona lampau koju, posle Aladina,umesto duha zatvaraobrise veitog vremena.

I ujem, apue: sezame.I svet se pred tobom rasklapa.

2.

Dodirom tvojih misliprostori sebe otkrivaju.

Duina tvog vidatinja i pokree krvotokjo nenaetih svetova.

Leti na arobnom ilimui die se za pticama

tamo gde je sve prozirno,sve u jednoj dimenzijikao na deijem crteu,al ima neeg ljudskog,dubljeg od oveanstva.

Tamo te ekam budanu svom kosmikom snu.


14/43

3.

Nikad ti nisam rekao

koliko do suza volimtvoju travu glavukoja u sumrak miriena sapun i jesenji vetar.

Glavu u kojoj stanujusamo visoke boje,ogromne, nedostine,

sposobnu da razumespirale nebeskih ognjeva,

geometriju snai hrabrost novih Ikarakoji e krenuti sutraka nepoznatim suncimabrzinom prema kojoj jesvetlost obino puzanje.

4.

Sine moj, i ja letim.Kao sto ptica ne ostavljaotiske krila u vazduhu,tako se i ja kreemverujui u onoto bih hteo da vidim,a ne to stvarno vidim.

Moda to znai uiu unutranjost tiine.

Moda to znai postiiono sto ne moe svako:

da zivot ne bira nas,vec mi njega da biramo.


15/43

5.

Ja sam svoja najudnija,najlepa putovanja,prevalio kroz pusto

ove vetrovite glave.

I tu su stali beskrajio kojima i ne sluti.

Biti putnik kroz mudrost,to znai: baviti sevratolomijom bezumlja.

Ne srljajui, ve - drhtavo,dostojanstvenom nenou

jedne predivne lude.

6.

Zato beim od kue.

Naes me kako sedimu restoranu kraj rekei muim se da oljutim

sa ela i sa mislizemljinu teu amotinje,jednolikost ivotai otupelost zanosa.

U besteinskom stanjuvina i tihe muzike,odlepim se i lebdim.

Lebdim nad samim sobom.Tako zamiljam nebo.

7.

Onda prie i kae mi :tata, idemo kui.


16/43

Ostavljam na stolu osmehi prepunu pepeljarumalih dogorelih krila.

Otvaram vrata i ulazim.

Ne u svet, ve u sebe.

I ne prolazim dalje,nego u sebi ostajem.

8.

Kau: jo nita ne shvatasa svojih trinaest godina.

Oslonjen o zid kie,sisam kotice vazduhai smekam se u sebi.

Znam mnoge roditelje,potpuno liene oneizuzetne ozbiljnostikojom se svom sinumoe postati sin.

Ne boj se. Ja te potujem.Evo ti ruka i vodi me,pazljivo, da se ne uplasepegave oci liscau baricama oktobra.

9.

I dok hodamo tako,hteo bih da te zamolim:preleti beskonanost,prestigni vreme i matu,

al nikad ne zaboravikako se koraa po zemlji.


17/43

Dodirni rukama grivedalekih dvojnih zvezda,nek ti se damari uskladesa eksplozijom pulsara,

al nikad ne zaboravikako se koraa po zemlji.

Poetak poetka je svuda.Kraj kraja je u nama.

10.

Posle zvezdanih letova

valja imati mestogde moe da se spusti.

Jer ljudska srca su niska,zasaena ko jagode.

U redu, idemo kui,gde su svici kometenaeg malenog kosmosa,

gde smo nainili sebi

milimetarske beskraje,a ipak dovoljno glomazneda se u njima, nepanjom,jedan od drugoga, zauvek,otkinemo i skliznemosvako u svome pravcu.

Ja daleko od tebekao Alfa Kentaura.Ti daleko od menekao sazvee Vlaia.

11.

Pronai nove svetovei izatkaj im nebo.


18/43

I podari im vazduhda ive i da diu.

Al nikad ne zaboravikako se koraa po zemlji.

Samo se tako moemojedan drugom pribliiti.

etiri ulice tamo,i tri ulice ovamo,i jedva primetan osmeh,i iste, iskrene oi,

to je prostranstvo bezdanakoje bih hteo da premostim

od moje zvezde do tvoje.

MIT O PTICI

Miroslav Anti

PRVI DEO

IKo u ramenima osea zemljinu teukao prikriveni bol,pripada potomstvu onih to su u drevna vremenaznali za vetinu lebdenja:onoj potpuno drukijoj vrsti naih predaka,ne ovih to nas doseu krvlju iznutra,ve nekih prozranih to nas dotiu samo spoljausnama zlatnim kao venost.

To je taj rodoslov od kojeg smo nasledilineizleivo muenje da mislimo.I u amanet dobili zenicu to ne sabirai ne odailje utiske,nego je ulo sa iskustvima jednog sutra.Jedno je: gledati vidom, a drugo: videti vid.


19/43

II

Teko je danas i opisati te nae udnovate pretke

obrasle vetrom i svetlou.Jedino nas jo zagrljaji pomalo podseajuna njihov nain letenja.Ili to, kad neoekivano otkrijemo u sebimogunost da stvaramo takve oblikeiz kojih - kad se primakne uho i oslune -dopire lepet krila.Ako se i znalo za postolja u njihova doba,to nisu bila uporita i temelji, ve katapulti.U prevelikoj strasti da prevaziu sve to toneispisivali su pesme u prostoru pomou takvih dimenzija

koje nas dovode na samu ivicu panike.Ve tada bili su: sutra. Ve tada bili su: mi.

III

U znak seanja na te predivne, jake ljude,pokuao sam jednog sumraka dole na obali reke

da i sam uobliim neto potpuno neogranieno.Da smislim takvu vrstu strogosti i istotekoja bi od fantastinog stvorila uverljiv gest.Pokuao sam da nauim svoje delo da misli.Da ima belu radoznalost.Usudio sam se da naem odgonetkuda li smo oblikovanjem neega oduzeti od sebeili smo sebi vraeni.

IV

Ali pre same odluke da priem samom inu stvaranjavaljalo je da utvrdim da li postoji, ili ne,suprotno klube svesti.Bio sam duan da ispitam da li roenje nije


20/43

ili roenje jesteobina senzacija premotavanja ivog.Morao sam da oljutim prethodnu opnu sebe.Trebalo je da odloim sva druga ve izuena uenjai budem spreman da razjasnim da li je stvarno poetak

ba tako - na poetku.

V

Bio sam na putu da otkrijemposlednju slobodu bezazlenosti:razmak izmeu pripadanja i pripadanja,

izmeu izdvajanja-od i izdvajanja-u.Kad jednom dospem do toga, rekoh sebi,da vie ne inim nasilja,jer nemam razloga da primoravam stvarina neto drugo no to oduvek jesu,prevazii cu pravljenje i razumeti stvaranje.Prevazii u umetnost. Imau ivi dokazgde je poetak i kraj kugle.

VI

Zatim sam oprao tabane, elo i oi u reci.Moja veernja molitva bila je sva od sumnje.Zar izuavanje stvaranja nije uporno raspitivanjeo svetovima to i ne znaju za protoplazmu,a ipak ive i ipak su od neega?Moda su tu negde, pored, a mi ih nismo svesni,jer iz njih dopire neto to nazivamo: prazno?

Moda smo mi njima: nita.Moda smo mi njima: prazno?Koliko puta su proli kroz nas,a i ne znamo njihovu nameru?Koliko puta smo proli kroz njih,a i ne znaju nau nameru?Da li je oblik oblik, ili je neto drugo oblik?


21/43

VII

Poklonio mi se vatar. Poklonila se tiina.I sumrak se poklonio. Ovo su njihove rei:Kako da naete granice i proitate krajeve,ako ih uporno traite na mestu gde ih nema?Svako je dno - svemir neemu ispod njega.Svako je nebo - pliak neemu iznad njega.Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?U provinciji barskog biljai trska je primer za ogromno.Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.

Ko hoe da opipa rubove neka ne istee ruke.Treba presaviti um.Moda vi i znate da letite,ali jo niste probali na sve mogue naine.

VIII

Poklonio sam se vetru. Poklonio se tiini.Mislim da sam razumeo.itava stvar je, znai, u vatrometu hitrinekojom se emituje i prima um u povratku.Zato se kae da dosezanje nije nita drugodo - prepoznavanje sopstvene poruke.Zato se kae da je prostor: iskustvokojim nas je dodirnuo sopstveni dodirkad nam se vratio iz budunosti.Moda me je to sunce pozlatilo na zalasku:bio sam udno smiren, sa riim oreolom kose.

Bio sam spreman za stvaranje.

IX


22/43

Celog ivota opsedala me je eljada stvorim sebi ivu pticu.Pticu koja je samo jednom.Moda je trebalo da to pokuam ranije.Bio sam dete i, vrlo nepogreivo,

dospevao sam do svega u ta umem da poverujem.Oblikujui bezoblija, uzimao sam aku niega.I nita nisam dodavao. I nita nisam oduzimao.A imao sam uvek na dlanu neto novo.Kakva maginost materijala!Kakva udesna linija!Kakva rasko boja i povrina, senki i svetlosti!Celog ivota opsedala me je eljada stvorim pticu drukiju od svih ostalih.

X

Naputajui detinjstvo, sve vie sam se hvataoza sadrine koje se mogu zarobitii sauvati kao dokaz.Nekad mi je bilo vano da sebi pokaem sebe.Docnije mi je sve to postalo nedovoljno.Pred kraj deakog doba ve sam umeo da se ponaam

namerno, kao izloba.Nekad su me privlaile samo tajansvene nauke.Sada sam stojao opinjen pred arolijom obinog.Kako nisam imao nieg sem peska,ja sam ga pokvasio u vodi i umesio pticu,jer odjednom sam vatio da umem takve stvari.Zinuo sam, isukao sam ma iz svoje kime:udahnuo sam mojoj ptici elino seivo umesto krila.

XI

Sve sam to inio neujno, sporo i neprimetno.Malo sam nakrivio glavu, zatim sklopio oi:razmiljao sam o pesku to se talasa i prosipa,a ipak ima svoj mir, i povezanost, i sigurnost,


23/43

jer niko ga nije uhvatio da uri.Naiu nepogode.I on ih utia svojom teinom.Prolaze stolea.I on ih nadivi i zatrpa.

Niu i sahnu civilizacije.I on im poravna tragove.ta posle vredi najvea bina vekova,ako okolo nema gledalita?Smrt nije zavretak predstave,ve nedostatak publike.

XIIEto zato se neke stvari umeju polako, kao pesak,dok se prislanja uho na gluvi prostor oko sebei oslukuje zvuk koji nas ini drukijima od ostalih.Samo onaj, ko nije uhvaen da uri,moe se uzvisiti nad poetkom i krajem,i biti vladar jednog predela,istraiva lepote ili runoe stvari oko sebei vojskovoa sna.Ko uri - zakasnie. iroko zauenih zenica

ostae zauvek pobeen. Zauvek samo podanik.

XIII

Budi oprezan, rekoh sebi. Budi isuvie oprezan.Valjanost pomnog motrenja na takve oblike zbivanjakoji se izlue jednom, pa bezbroj puta umnoe,

zove se: mogunost mogueg.Tako ti dokau sve, a zatakaju objanjenjekako nastaje linost.U mnotvu istih klikera dete e svaki razlikovati.Ne zna da kae po emu. Ne zna to ni da nazove.Dete ne zna vajarstvo, ali prepoznaje oblike,jer im pripada.


24/43

Budi oprezan da se ne svrsta u onoto ne zasluuje ak ni da bude opovrgnuto.

XIV

Iz daleka, zvezde se uju kao vasiona.Iz daleka, ptice se uju kao jato.Iz daleka, ljudi se uju kao oveanstvo.Nije dovoljno samo uti.Treba se setiti uima.Treba imati smisla za beskonanost blizine.Ko nema takvo uho - nema sluha.

Ko nema sluha - nisam siguran da je iveo.

XV

I rekao sam sebi jo i ovo:nauio si napamet kako se dogaaju razlikeizmeu tkiva leoparda i tkiva ananasa,

i ta je ono zbog ega belutak nije pahuljicaniti ameba - medved.Odbaci sva druga uenja i odlui da dokuizato je linost - linost.U prevelikoj zabludi da stalno otkriva tajne,promaklo ti je da odgonetne javnost oko sebe.Nauio si napamet samo otkria mudrih,umesto da si uio ta to mudri prikrivaju.Sad, rekoh sebi, budi oprezan.Ne odgonetaj tajnu, nego in odgonetanja.

XVI

Dan, isuvie pognut, zalazio je za brdanatovaren obiljem ljubiastog i sivog.


25/43

Kakvo neverovatno slepilo, razmiljao samposmatrajui odlazak boja.Neto mi je govorilo da sam uspeoda obuhvatim dlanovima prostor prema spolja.Ne znam kako drukije da nazovem taj zagrljaj

to se prostire iz unutranjosti u svim pravcima.Neto mi je govorilo da dodirujem rubove obrisai da polako poinjem da razumem vajarstvo.

XVII

Postoje stvaraoci koji gospodare snovima.

Ne znam kako to ine, ali zaista sanjajuto to su sebi odredili.Meni nedostaje stanje razumne umetnosti.Ja nikada unapred ne znam ta u uistinu usniti.I uvek kad zaklopim oi - tonem u nered i haos.U unutranjost sna.Tako i ovog puta: potpuno nepripremljen,odjednom sam se sreo sa poetkom ivota,na poetku svog velikog i najudesnijeg sna.To je strana samoa.Jedino mesto gde dostojanstvo potpuno prestaje.

Poznanstvo sa sopstvenim delom.Prvi put bio sam istinski preplaen.

XVIII

Postoje stvaraoci iji se vid zadravakao brid dlana karateiste, zaustavljen i ukroen

tano na onoj skrami gde prebiva arolija.Ja vidim ispod koe vrstih i tamnih predmeta.Vidim zglobove prostora i nervni sistem vremena.Ne znam da vidim oblik, ako mu ne vidim bezoblije.Ne primeujem vidljivo bez njegovog nevidljivog.Svako me delo pri susretu ponovo do bezumlja zapanji.I ono koje sam prevaziao. I ono koje tek prevazilazim.Ko pristane na stvaranje, pristao je na uenje.


26/43

XIX

I mora pristati i na strah.Odjednom, usred arolije, pokosila me je slutnja:ta sam ja tome udu sto mi na dlanu pulsira?Tvorac?Ili tek uvar smisla?ta je to, to elijama tog bia kae: dosta je?Jesam li ja odluio da se dalje ne razlau?Jesam li ja odluio dokle mogu da rastu?Da li sam ikada primetio bar u nekom svom postupkuneiji krajnji cilj?

ta gospodari mojom mudrou? Mojim umeem?I slobodom?Nije li moja sloboda - sloboda da budem usmeren?Nisu li moje delo i moj ivot - tu zadatak?

XX

ija je ovo ptica?ta ja to prenosim? iju poruku?ta je to to mojoj ruci kae: dosta je?Jesam li ja odluio da vie nita ne dotiemi da je oblik zavren?Zato sam odjednom prestao da zgrem pesak i vodui dodajem ivotu jo ivota?Zato je svako moje delo tek zakasneli oblik misli?ijih misli?Ko je to ve usavrio sva moja savrenstva?

XXI

Odjednom mi se uinilo da me iz Mlenog putaodande, gde zvezde tonu u prastaru budunost,


27/43

izgubljeno iza obronaka prostora i vremenaposmatra neka iznurena svetlost: neto okruglo crno.Da, neko me je gledao.Neto je neim motrilo to to inim.Odjednom, nisam znao ta sam:

im upotrebim sebe, vidim - za dah pre toga,ve ono tamo crno mene je upotrebilo.Jesam li konano bio pred licem pravcakoji od mene bei prema - ovamo?

XXII

U dramaturgiji toga to u neznanju zovemo haosto tamo crno oko sigurno mora znati:ta sam bio pre mene,ta sam sad dok sam ja,i ta u biti kad ne budem.Mora znati i to: otkud meni darda inim ive stvari.Jesam li prorok? Kurir? Ili nekakav bog?Da li sam ja to probio izlaz u neko drugomnogo prostranije unutra?

XXIII

Da bih opisao to neto crno to me posmatrasa neporubljenih nebesa junog avgusta,bilo bi potrebno mnogo rei,- toliko je to crno usisalo govorau svoje utanje.

Da bih ga sagledao u celini,oko bih morao da izokrenem naopako,- toliko je to crno vezalo mnogobojnogu svoj vor.Da bih ga obuhvatio,morao bih da pristanem da i ono mene obuhvati,- toliko je to crno bilo unutranja umetnostokrenuta ka spolja.


28/43

Jesam li bio pred duhom neke drukije prirode?Jesam li bio ovde ili sam bio jo negde?Jesam li sada pre ili sam sada ve i posle?Kako se postie nae istinsko stanje:prisustvom ili neprisustvom?

XXIV

Poklonio sam se reci. I pesku sam se poklonio.Moja je dua, rekoh, raskoraena i razroka,a jedino mi vrsto tle: neravnotea u glavi.Zemlja je princip materinstva.

Ko e, ako ne moja mati, da mi objasnio koji smisao da se oduprem?Da se ne ponaam kao potokkoji ima uasan strah od potopa.Da se ne ponaam kao busenkoji ima uasan strah da e ga zakopati u zemlju.Da se ne ponaam kao plamiak sveekoji ima uasan strah od poara.Mogu li od vas da naucim kako se menja ritam pameti?Nedostaje mi, vidim, nekakva vaa vrsta boga.

XXV

Kad dodirujem prstima ukus talasa,u komeanju vode oseam poljubac svetlosti.Kad dodirujem prstima ukus belutka,u belom srcu vulkana oseam poljubac sazvea.Kad dodirujem prstima ukus svojih usana,

u dahu oseam poljubac neprolaznog.ta je sa oblikom svetlosti kad ue u oblik tame?Ima li linu ili bezlinu svest?ta je sa prirodom svetlosti kad ue u prirodu tame?Ima li linu ili bezlinu sadrinu?Kako da utvrdim ta sam:jednina ili mnoina?


29/43

XXVI

Nae uenje nije sistem, rekoe oni.Ali moe postati znanost,ako ne bude bezglavo prihvaeno,ve stalno opovrgavano sa mnogo otroumlja.I tada oni, koji su njim nadahnuti,dokazujui u odbrani nepogreivost svoje vere,morae da se uspnu do takvih domaajakoji se zovu i: razumevanje.Nae uenje nije nikakva gotova nauka.Jer gotove su nauke uvek na strani one nosivosti

koja uspenije zavarava i opsenjuje istinom.Dokaz nije u istini. Ona je uvek istinita.Dokaz je u vetini upotrebljavanja istine.

XXVII

Uili su me zatim kako da mislim i kazujem.

Ne doticati oblik ljunka,nego oblik svojih prstiju u sadrini kamena.Ne udisati miris trave,nego miris svojih nozdrva u sadrini bilja.Ne oslukivati zvuk vetra,nego zvonjavu svoga uha u sadrini vazduha.Ne sagledavati sjaj meseine,nego blistavost svoga oka u sadrini svetlosti.Ne kuati ukus kie,nego ukus svog daha u sadrini vodenog.Premnogo rei utroeno je da se objasni

ta je sve potrebno utanju.

XXVIII


30/43

Mi nismo u dosluhu sa nebom, rekoe,i tee nam je da pronaemo pitanje nego odgovor.I mi se grimo u strahu i prevelikom neznanjupred onim crnim gore to usisava svetlost.Gledajte ovaj prirodni poredak oko nas,

to umnoavanje iskusnih nagona,ta krda istovetnog, taj stampedo ivota,to nelogino: logiku prirode.Pupoljci svih boja i oblika izleu iz svoje dueodmah u nepogreivom pravcu - prema suncu.Svaka nova kap izvora zna da sie ka recikao da tuda prolazi ko zna po koji put.I mi i vi preskoili smo prvu re.Sve oko nas je druga re, kao i ptica koju drite.

XXIX

Kako objasniti, rekoe, to to je elatin ikrevian plivanju im se izmresti?Kako objasniti to, to sve, bez ikakvog uenja,ima ve gotove navike?Svi poinju da ive tako zapanjujue sigurnokao da ih je neko pre toga dugo dresirao.

Moda je prolost samo zanemarena sadanjost?Moda je sadanjost samo zanemarena budunost?Moda je nepoznato samo zanemareno poznato?Idite, rekoe, i zavrite svoje delo.

DRUGI DEO

XXXTako je roena moja jedina ptica.U neukosti i strahu.U sumnji i panici peska. I gorkom priznanju vode.Isprva nije razumela da se kroz beskraj ne izlazi.To nisu nikakva vrata,- to je potpuo drukija vrsta vatljivog.


31/43

I kad joj nije uspelo da prestigne brzinu,ni da se lukavstvom provue ispod rubova bezgraninog,najzad se, u oajanju, setila suprotnog pravca.Onu, onakvu stvarnost, izvrnula je na nalije.I im se u sebe zagnjurila, izletela je iz sebe same.

XXXI

Posmatrao sam zadivljen taj in:videh kako se klube njenog prostora odmotava u levak,sliva kroz uvrnut oduak potpuno lien dimenzijai odande se istae i obrnuto namotava

na neto to se otvorilokao ivo prostranstvo susedne, ove stvarnosti.U svakom moru postoji drugo, suprotno more.U svakoj reci, reka to tee ka svom poetku.Nema mislenih imenica.Nema nevidljivog - ima samo nemonih oiju.Stvarno sam ja to video njen duh kako se raa.

XXXII

Pretoena u plazmu, u jedan od onih oblikakoji se zovu vlanim i mekim imenom: bie,u magnovenju je prola kroz taku bez veliinei postala je ptica:uspomena na perspektivu vrtloga.Uspomena, koja je svakim izdisajemsve vie gubila pamenje kroz svoje sopstveno grlo.Ona je disala!

U onoj drukijoj stvarnosti to je joj je bilo nepotrebno.Ona je disala!To znai da je poela da zaboravlja.


32/43

XXXIII

U redu, rekoh. Poznao sam vas, ptico.Sad vidim da vas nisam stvorio hotimiceniti mi se va izvanredni oblik iznenada dogodio.

Vi ste neto od mene samog, lepa ptico,i vraeni ste mi sasvim prirodnokao to su mi,kad sam roen,polako vraeni zubi,vrstina prljenova, radoznalost, ili dar govora.Vi ste vrhunac kretanja. Mog i vaeg.Zanemarivanje vremena. Mog i vaeg.Saetost bezbroj gipkosti u jedan beli gest.

XXXIV

Drao sam je eto, eto na svom drhtavom dlanu.Drao sam je paljivo, uurenu i mokru.Bila je meka i prozirna poput svetlosti kandila.Osetih kako vetar u mirisavom mlazupaperjasto treperi uz moje ui i nozdrveslavei svojim pra-apatom ovaj torestveni dan,

dan na koji se namotavaju prostori.O, zemljo, rekao sam,vidite ta smo stvorili vi i ja!Nainili smo krila to ne rastu iz tela,nego iz duha ove ptice.Nainili smo aroliju to nikad nee ostariti.Nainili smo bie koje je vrnjak venosti.

XXXV

Najtee mi je pala ona krhka munjevitostkojom je valjalo da je podsetimna samu sveanost letenja.Tu uvek postoje dva moda:- ili ja da joj pomognem,


33/43

- ili da sama shvati da je u ovom stanjuproglaena za neto to mi se inilo najpogodnijimda krstim imenom: pokretljivi vrh stvaranja.Nije lako nahraniti prostranstvo jedne take.to manji oblik - vea glad.

XXXVIIspraznio sam joj nebo. Pobio grabljivice.Dao sam joj slobodu da se poistoveti s vazduhom,da se pretope meusobno i promu jedno drugim.Sedite, rekao sam, tu kraj mene, uz vodu.Poslednja dunost tvorca je, pre blagoslova,

da malo pouti sa svojim delom.Uz tiinu volebno staje sve onoto je promaklo da se kae.Nemam nameru da vas uim, ptico mog ushienja.Mogu jedino da vas podsetimna neka naela krilatosti.Ostalo je u vama. Prisutno. Vi to znate.Mogu jedino da vas podsetim da ne znate da znate.

XXXVII

A ptica ree u svom dubokom utanju:nije strahota u tome to ne znam ta ve znam.Mnogo je vei uas to ne znam ta jo ne znam.U pepeljastim lukovimavetar se isparavao nad predelom,krunio se u kronjama i taloio na liukao gorka praina.

Polako, kazao sam. Pitanje vam je prevelikoi jo se nisam usudio da razmiljam o njemu,a kamo li i da ga objasnim.Duan sam da vam saoptim deset zavetanja.Ne o letenju, nego o dostojanstvu vaih krila.Ostalo je va posao.


34/43

XXXVIII

Prvi amanet ptici:

im ste se zadesili u jednom ovakvom unutra,znai da ste morali nekako ui.Zato se kae: ne istraivati ovde i tamo,nego trenutak dodira - vrata izmeu.Ne izuavati oblik. Ni obris. Nego netou pretapanju iz udi u ud materije.Ne izuavati ton. Ni zvuk. Nego: eho.Ne spektar. Ne boju. Nego toime se prozrano dri za sebe: ravnoteu.Ne tkivo pre ivota i tkivo posle ivota,nego sam in prelivanja iz jedne svesti u drugu.

Ne arhitekturu. Ni opeku. Izuavati otvore.Izuavati usta prostora. Dah.

XXXIX

Drugi amanet ptici:Isto odelo, gledano iz raznih pobuda,

moe da bude promaaj ili da bude arolija.Ista daljina, merena raznim potrebama,moe da bude tu negde, ili da bude ak tamo.Ista svetlost za nekoga je melem,za nekog opekotina.Ne menjaju se gibanja, vreme i bezgraninost.Ne menjaju se rei, nego njihovo znaenje.Kad jedna kola svrgava drugu kolu,ona se tano uspravlja na ruevinama stare:koristi isti materijal,samo ga drugaije razmeta.

Ne menjaju se temelji. Ne menjaju se uenja.Jedino to se menja, to su - uitelji.

XL


35/43

Trei amanet ptici:Sve se moe dokazati putem ve proverenih uenjaili umovanja to se tek naziru,ali stvari ce ipak teci onim brzinamakojima putuje vaa misao.

Primite zato s rezervom dokaze jednog nosorogada je lebdenje lake ili tee izvodljiv posao,makar on posvetio takvoj dirljivoj nauciitav svoj preozbiljni i uvaeni ivot.Postoji neto to se ne da nauiti.Ko moe govoriti liu kako se menjaju boje?Ko vatri da bude topla i izvoru da bude pitak?Gde se to zvezda kolovala da sija?Koji nas to uitelj uputio u disanje?Silom se ne moe biti ni krilat, ni darovit.

XLI

etvrti amanet ptici:Obaj je da se postavi jedno i jo jednoi razmilja o njihovoj slinosti ili razlici.Mi sebi moramo nai drukije pravilo poredjenja.Mi zato uzimamo jedno

i uporedimo ga s njim samim.Unutra bei napolje. Spolja uranja u dubinu.To nazivamo mudrou kosmikog gesta.Pre svakog polaska prvo prevalite rastojanjeizmeu ovde i ovde.Izmeu prvog koraka i njega samog.

XLIIPeti amanet ptici:Osloboditi sebe od robovanja slobodi,to jo uvek ne znai i raskid s tradicijom.Raskinuti s tradicijom,To jo uvek ne znai: imati u rukama neko znanje.Imati u rukama znanje,


36/43

to jos uvek nije i posedovanje vlastitog miljenja.Imati svoje miljenje,to jo uvek nije i otuenje od navika.Otuenje od navika,to jo uvek nije i objava rata.

Objava rata jo uvek nije i pobeda.Pobeda jo uvek nije i istorija.Istorija - to jo uvek nije i venost.Venost - to jo uvek nije i sloboda.

XLIII

esti amanet ptici:Sa neskrivenim potovanjemodnosite se prema onimakoji ne misle kao vi.Samo njih smatrajte vrednima.Ko misli kao vi,oduzima vam sposobnost vijanja vetrai druge sline pokretljive vetine.Ne uzimajte ga za sagovornikada svojom beslovesnou ne obezvredismisao vae pobede.

Sa neskrivenim potovanjemodnosite se prema onimakoji su dostojni da ih prevaziete.

XLIV

Sedmi amanet ptici:

Pravi i veliki letai, ti, koji su nam uzori kojima najvie verujemo,moraju na vreme da se povuku s neba,jer zablenuti u lepotu svoga umeasmetaju onima koji dolaze.Mrtvo drvee je ugalj.Mrtav ugalj je vetar.Mrtva vatra je pepeo


37/43

iz kojeg nie korenje novog drvea.Zato se veliki mudri letai na vreme povlaei ne guvaju nebo.

XLV

Osmi amanet ptici:Za vreme vaeg posmatranjasve su arolije normalno stanje uma.Zato tvrditi nekomda su plavi gleeri Grenlanda smei,ako ih je on video ruiaste?

Oni si, ustvari, isto to: isto beli.Neka za vreme vaeg posmatranjapurpur crvenog cvea sto se utineodoljivo podseana zeleno sivilo ljubiastog.Mogunost nemogueg postie se kad uman stvorizgubi oseanja za prepreke i tvrdo,izmigolji se svim zahvatima, ak i vetrui zauvek prestane da se bavi dijalogom.

XLVI

Deveti amanet ptici:Ko samo razgleda sebe kao celinu,taj moze biti i odmaknuto radoznaoda bi neprestano posmatrao obe svoje sutinei razumeo kako to pravac ka ovamovodi u onom pravcu.

Ali ko sebe hoe kao celinu i da obuhvati,taj mora podjednako ispunjavati obe zapreminei biti vrlo spolja u jasnoi nejasnogi vrlo unutra u nejasnoi jasnog.Iz ovog stanja sebe, to je jo uvek tamo,dospeti u ono stanje sebe, to je ve sasvim ovde.To nazivamo dostojanstvom svih stvari.


38/43

XLVII

Deseti amanet ptici:Pokreite se kroz razum bez saplitanja. Glatko.Bez namere. Naprezanja. Optereenja. I prisile.Ne predviajte unapred dubinu nijednog zamaha.Misle li da ste ukopani - ukopana je njihova misao,jer nije u stanju da vas prati.I placite i smejte se zbog iste stvari. U isti mah.U isti mah se i vraajte i odlazite tamo i ovamo.Istodobno zaboravljajte i pamtite.Letenje je onaj trenutak, kad shvatite

da vas u svemu svako moe zamenitisamo ne u sopstvenoj besmrtnosti.Ja to najbolje znam. Ja ta umea nisam umeo.Strahovito sam ukopan. Strahovito sam smrtan.

XLVIII

Da li da vas nazovem uiteljem, gospodine,upitala me je ptica nekakvim mirisavim osmehomdok je u vetru njuila dah tekih vlanih senkii mirkala u gumenu daljinuto se skraivala i rastezala podno bregova.Uitelj umee daruje da bude svima korisno,a vi ste tako munjevito izveli svoje stvaranjei niste ak ni meni rekli kako me ljutitesa same granice prostora.Za sve to ne znate, unapred pogaate odgovorebez straha da li ce biti tani

i bez radoznalosti zato su zaista tanimnogo docnije kad se proue ili dokau.Vi ne pravite jata,nego poseban sluaj krilatosti.Mogu li da vas nazovem uiteljem, gospodine?


39/43

XLIXAko ste uitelj, objasnite mi neke stvari.Mogu ja divno da verujem u to to ne znam ta je.

Zar ne verujem i u sebe, iako ne znam ta sam?Ali potrebno mi je znanje zato verujem.Zato me bacate uvis?Zato mislite da sam iva?Zato mislite da sam ptica?I zato mislite da sam krilata?Moda jedino zato to ste u meni primetilida sam toliko opinjena slobodomda mi je neudobno i to to pripadam sebi.

L

Po emu neto,to je privremeno nainjeno od peska,kao ja,mora i da misli kao pesak: privremeno?Po emu i najstarije moje pitanjemora da bude mlae od boanskih pitanja svemira?

O emu nas dvoje govorimo dok utimo?O stvaranju ivota?Ili o stvaranju ve stvorenog?Da li je isto: isto? Ili je isto: razliito?

LI

Strahovito sam meka i neotporna.Oseam se kao plima i oseka.Moda jedan kamen misli o meni da sam runai ljigava,kao sto ja to mislim za sipu ili abu.Moda se sipa i aba gade mene i kamenajer smo im jednako tvrdi.Htela bih da ispravim neke pogreke nauenog.


40/43

Da sa ozbiljnosti oljutim proizvoljno.Da odgonetnem ono to se smatra mistinim.Ja sam primila svih vaih deset zavetanja,ali ona su vae, a ne moje iskustvo.Ako mi date svoje prezime

i primorate me na svoju misao,ime u onda rasti?

LII

I ovako je rekla: ja nemam rodoslova,ali mi je neshvatljivo da sam dola iz niega.

Ja nisam ni pesak ni voda. Nisam vie ni vi.Ovo iz ega vam govorim,taj paperjasti oblik ptice,- to je tek privremeno moje stanje.Ne bojim se ivota. Bojim se to se ne seamkoliko sam ve puta bila mrtva.Ne bojim se ni smrti.Bojim se to u opet zaboraviti da sam ivela.

LIII

udno je to sa stvaranjem ivota,priznao sam joj umorno.Ne, nemojte me zvati uiteljem.Samo sam sluajni uenik svetlosti.Poao sam na severda negde izuim teak zanat livca vetra.To je bojena umetnost oblikovanja misli dahom

i mnogi je ovde svrstavaju u pesnitvo,ali je razlika u vetini neizdisanjasuvinih rei.Ovo je prvi put da vajam.Prolazei niz reku pomolio sam se vetrui svetlost me je primetilai pomogla mi da vas stvorim.Izabrao sam uitelja koji je preiveo svoju smrt.


41/43

LIV

Na onoj strani horizonta, gde je ve mrak,kotrljaju se prve zvezde.Milionima godina alju nam stalno sveu svetlost.To njihovo iskustvo pamti: ta je nita.Pamti kako drvo zatrudni.Da li je pela predak ili potomak svoje due.Dokle vreme zri.Kako se mogu nabrojati sva ula ilovae.U ta je smetena bezgraninost.Nisam vam govorio svoju istinu,

nego istinu svetlosti.Otac neznanja je: neu da saznam.Otac znanja je: moram.Najvee misli dogaaju se u procepu.Oslunite i uete: postoji neto kao pra-govor.Bio sam pritenjen. Ja sam morao to da nauim.

LVNije li najzad vreme, rekoh ptici,da vas bacim u nebo?Vi tamo pripadate.Verujte, priznao sam,jedva sam uspeo da vas nainim.Sad vie nemam snage ni da se obradujem.Laku no, rekao sam.I bacio sam je uvis:letite u istoti, ptico moja!

Ne znam pravedniju poastkoju bih mogao da vam darujem.Nainila je krug nad mojom glavomkao da crta auru. I odletela.U ogledalu vode liio sam na boga.


42/43

LVI

Poto sam napokon uspeo da zanemarim neke udnosti,

da zanemarim navike i oseajnost postupkai da izbegnem zamkama samodopadljivih nauka,da zanemarim boju i delotvornost oblika,vreme trajanja prostora i njegovu istotu,da zanemarim pitanje: ta je sadraj bia,od ega se to pravi,da zanemarim pitanje: da li ja uokvirujem razum,ili je razum to to uokviruje mene,- bilo je najzad vreme da shvatim i smisao igre.I mislim da sam ga shvatio.

LVII

Jedino, moda je trebalo da joj poneto kaemi o runoi. O zlu i smrti.O kvarljivosti materije.Ali bio sam divno ist i bezazlen tih godina.Bavio sam se neogranienim poverenjem u lepo.

Bio sam taj to se raspituje o snu.Imao sam sva nemogua ulakoja se mogu dogoditi u prvoj mladosti.U prevelikom zanosu, zbog mrve savrenstva,dogaalo se da poinim obilje neoprostivih greaka.Najvea od njih je bila to sam se bavio znacima,umesto da pazim na predznak.

LVIIIVodeni vetar u zamrenoj mrei reke.Vetar vazduha u najeenom perutanju lia.Veliko vreme rastanka: u pliacimaribe su veerale tiinu.Negde daleko u brdima kao da jezbog mene i zbog ptice neto plakalo.


43/43

Kia.Kakav naporan dan za uenja i za odluke!

antic neke pesme

Documents