antika'' duci simonović

7/23/2019 ''ANTIKA'' Duci Simonović

http://slidepdf.com/reader/full/antika-duci-simonovic 1/73

100

Izvod iz knjige „Filozofski aspekti modernog olimpizma“, autorLjubodrag Simonović, „Lorka“, Beograd, 2001.

MODERNI I ANTIČKI OLIMPIZAM

Kuberten je imao isti onaj odnos rema !e"enskoj #ivi"iza#iji koji

su evroski ko"onija"ni zavojeva$i ima"i rema drevnim #ivi"iza#ijama.%itajući njegove rasrave o anti$kom svetu sti$e se utisak da se radi o"ja$ka&u koji revrće o anti$kim iskoinama ne bi "i rona&ao ne&to&to će mu doneti dobit. 'a raz"iku od oni! vr"i! redstavnika (evroske#ivi"iza#ije( koji su "ja$ka"i materija"na bogatstva, Kuberten je "ja$kaoanti$ko du!ovno b"ago, koje ima svoju ravu vrednost samo u okviru#ivi"iza#ije u kojoj je nasta"o, da bi ga beso&tedno kasaio i rekrajao unastojanju da od njega stvori sredstvo za obra$un s eman#iatorskimnas"e)em modernog dru&tva. Sama uotreba izraza (o"imijske igre(skrnav"jenje je anti$ke tradi#ije. Kuberten koristi taj izraz ne zato &to jebio insirisan anti$kim du!ovnim nas"e)em, već zato &to mu jeizg"eda"o da on ima (sve$arski karakter(, &to zna$i da je u njemu videosvojevrsni dekor za me)unarodna sortska takmi$enja koja je nastojaoda organizuje i institu#iona"izuje. *jegova o"iti$ka kon#e#ija k"ju$ jeza razumevanje njegove o"imijske ideje, a samim tim i njegovogodnosa rema anti#i. Kuberten ne te+i (obnav"janju anti$ki! o"imijski!igara( zbog razvoja sorta, već da bi dorineo (razvoju na#iona"nesnage( ran#uske i njenoj ko"onija"noj eksanziji. -o je rvobitna rizma

kroz koju Kuberten sag"edava (anti$ko nas"e)e( i kriterijum o komevr&i odabir onoga &to je (ri!vat"jivo( za moderno doba. e"enskadu!ovnost nema za Kubertena ku"turnu, već rakti$no/o"iti$kuvrednost on je ne sag"edava u kontekstu du!ovnog razvoja modernogdru&tva, već u kontekstu ostvarivanja neku"turni! i antiku"turni!o"iti$ki! i ekonomski! #i"jeva v"adajuće bur+oaske (e"ite(. ti"itarizam$ini o"azi&te, a ozitivizam misaonu rizmu kroz koju Kubertensag"edava anti$ku r$ku.

"Obnavljanje antičkih olimpijkih i!aa"

-eza da moderne o"imijske igre redstav"jaju (obnav"janje

anti$ki! o"imijski! igara( zauzima #entra"no mesto u modernojo"imijskoj mito"ogiji. S!odno njoj, Kuberten je dobio titu"u (obnovite"ja(3"Le Rénovateur"4. 5o 6imovom s!vatanju, Kuberten je od samogo$etka ostavio za!tev da moderne o"imijske igre treba daodgovaraju vremenu u kome nastaju. 7n (nije +e"eo da izgradimuzejsku ruinu( koja će biti (koija antike(. -o ne zna$i da anti$keo"imijske igre, kao i anti$ko dru&tvo, nisu bi"e insira#ija za Kubertena.Iz antike, te (visoke ku"ture $ove$anstva(, Kuberten će, o 6imu,



101

reuzeti s"edeće (o"imijske ideje( 8 (s"av"jenje raznika u znaku mira,osvećivanje idea"izmu i zadatak da se dosegne "judsko savr&enstvo(.9to se ti$e sadr+aja igara, on je treba"o da bude (moderan(, &to zna$ida bude izraz vremena u kome nastaje, da njemu s"u+i i da se menjazajedno sa njim.#$% Budući da je za Kubertena ro&"ost neistori$na, on

ne (obnav"ja( anti$ko o"imijsko nas"e)e, već uzima iz (ro&"osti(, kojamu je na do!vat ruke, ono &to je (korisno( za obezbe)ivanjenesmetanog razvoja (rogresa( i istovremeno odba#uje ono &to taj(rogres( ometa. 9to se ti$e :a"terove interreta#ije Kubertenovogodnosa rema anti$kom o"imizmu,#&% 5rokoova s ravom tvrdi da je:a"ter ogre&no razumeo Kubertena 8 njegov #i"j nije bio (restaura#ijak"asi$ne o"imijske ideje(, već ostizanje odre)enog vasitnog e;ektareuzimanjem (formalnih elemenata( starogr$kog o"imizma. #'% <adise o o"iti$kom instrumenta"izovanju anti$kog o"imizma, a ne ooku&aju obnav"janja !e"enskog du!ovnog nas"e)a. Kuberten idea"izujeantiku da bi njenu idea"izovanu s"iku iskoristio za stvaranjeodgovarajućeg du!ovnog za"e)a za ribav"janje modernom o"imizmuoreo"a (ku"turnog( i za obra$un s eman#iatorskim nas"e)em !e"enske#ivi"iza#ije, koje je utkano u gra)ansko dru&tvo, i kao eman#iatorskonas"e)e $ove$anstva redstav"ja conditio sine qua non njegovograzvoja. Istovremeno, Kuberten nastoji da, out -ena, !e"enskodru&tvo rika+e kao (idea"ni svet( kome treba stremiti u odnosu rema(sivi"u( svakodnevnog +ivota,#(% &to zna$i da stvori du!ovno ribe+i&tekoje treba da reduredi $oveka da se u te+nji za bo"jim svetom okreneka budućnosti. Idea"izovani anti$ki svet reuzima u"ogu (drugog sveta(koji, out uizingovog srednjeg veka, ostaje nerikosnoveni i

nedosti+ni uzor modernom svetu.Kuberten se nerestano oziva na izvorne anti$ke tradi#ije ive"i$a nji!ov (besmrtni du!(, a"i je to bio rasisti$ki du! s"obodni!e"ena, a ne (interna#iona"isti$ki( 3ko"onija"ni4 du! monoo"isti$kogkaita"izma. =nti$ke o"imijske igre bi"e su ob"ik du!ovne integra#ijee"ena i demonstra#ija rasne (sueriornosti( i rasne eksk"uzivnosti uodnosu rema (varvarskim( narodima. *a anti$kim o"imijskim igramamog"i su da u$estvuju samo ($istokrvni( e"eni od us"ovom da nisuosu)ivani i da nisu uvredi"i bogove. =nti$ki o"imizam nije te+iog"oba"izmu, niti je bio ob"ik du!ovnog orob"javanja drugi! naroda, već je bio ov"a$enje grani#e izme)u (#ivi"izovanog( sveta i (varvara(.

:oderni o"imizam nastoji da bude sveobu!vatni i g"oba"an du!ovniokret, i u tome je s"ed !ri&ćanske doktrine kao univerza"isti$keideo"ogije iz $ega roisti$e (o"imijsko misionarstvo( jezuitisti$kog tia.7n je nastao kao kruna ideo"ogije 3ko"onija"nog4 bur+oaskog(interna#iona"izma( i kao takav je sredstvo za ostizanje odre)eni!g"oba"ni! o"iti$ki! i ekonomski! #i"jeva. >eć su rve zvani$ne7"imijske igre, koje su 1?@A. godine odr+ane u =tini, oganizovane ouzoru na romanizovane o"imijske igre koje redstav"jaju obra$un sizvornim re"igioznim i rasisti$kim du!om o"imijski! igara, &to zna$i da je otuna besmis"i#a ozivati se, i sa tog asekta, na (izvornu $istotu(anti$kog o"imizma i o"azeći od takvi! tradi#ija stvarati, u modernom



102

dobu, (#rkvu( u kojoj će se (besmrtnom du!u antike( / (k"anjati svinarodi(.#)%

5o modernoj o"imijskoj doktrini !e"enski svet nema dinamikusvog razvoja i na"azi se u istoj vremenskoj ravni kao, uosta"om, i $itavaro&"ost $ove$anstva. Kuberten o otrebi uzima iz tog sveta ono &to

mis"i da mo+e da mu koristi za njegovu o"imijsku ideju ne vodećira$una o konkretnom istorijskom trenutku u kome je ojava, o kojoj jere$, nasta"a / bez $ega se ne mo+e razumeti njena riroda. Sve ono &tosmatra da je uotreb"jivo za njegovu kon#e#iju Kuberten di+e na nivomita i reba#uje u moderno doba, ne obraćajući a+nju na istorijskudistan#u koja nas de"i od antike. 7n govori o (obnav"janju anti$ki!o"imijski! igara( u +e"ji da oka+e da ostoji neosredna du!ovna vezaizme)u anti$kog o"imijskog du!a i moderni! o"imijski! igara.(*adistorijski( karakter (anti$kog o"imizma( izraz je nastojanja da semodernom o"imizmu ribavi mitski karakter i na taj na$in mu seobezbedi ve$nost. 6r+eći se neistorijskog ristua anti#i Kuberten je(revideo( da je u samom !e"enskom dru&tvu do&"o do degenera#ijeizvornog 3re"igioznog4 o"imijskog du!a, koja je zao$e"a jo& u dobaSo"ona korumiranjem igara,#*% da bi bi"a okon$ana makedonskimosvajanjem i u rimskom eriodu. (Besmrtni du! antike( uokojen je usamom anti$kom dru&tvu. >eć u njemu se (rave o"imijske igre( se"e us;eru mita koji ostaje osnov kritike usostav"jene (o"imijske(rea"nosti. omerovska e"ada, retvorena u "egendu, ravo je izvori&tervobitnog o"imijskog du!a koji će u samoj r$koj biti izvitoeren iuni&ten. 5ostajanjem r$ke rimskom rovin#ijom o"imijske igre gubesvetost i ostaju, organizovane o rin#iu panem et circences,

bana"na demonstra#ija rimskog (interna#iona"izma( i kao takvez"ouotreba !e"enskog ku"turnog nas"e)a za du!ovno integrisanje3ko"onizovanje4 okoreni! naroda u rimsku imeriju.

Kuberten je njegov odnos rema anti$kim o"imijskim igrama i!e"enskoj #ivi"iza#iji odredio stvaranju ozitivnog $oveka i ozitivnogdru&tva. tom kontekstu jedan od Kubertenovi! k"ju$ni! stavova g"asida su se stari r#i (ma"o osvećiva"i razmi&"janju, a jo& manjeknjigama(,#+% &to ostaje o"azi&te za njegov obra$un s !e"enskomdu!ovno&ću i umno&ću. *astojeći da oduzme $oveku mogućnost da sesu$e"ji s ostojećim svetom, Kuberten izba#uje iz !e"enske ku"ture /du!ovne ko"evke zaadne #ivi"iza#ije / sve ono &to usmerava $oveka da

ostavi su&tinska itanja o njegovom "judskom bivstvovanju, o svetu iodnosu rema njemu. Sto+eri anti$ke re"igije 3"ozoje4 nisu bi"i samoo"imijska i druga bori"i&ta 36e", Istam, Korint4, gimnazije i a"estre,već re svega !ramovi, sveti"i&ta, misterije, ku"tovi, akademije,ozori&ta, trgovi, redavanja sosta, re$ esnika, de"a vajara iar!itekata, omerovi eovi i akordi !ar;e... Samo u svet"u togdu!ovnog i umnog +ivota mo+e se rodreti u dubine anti$kog oimanja+ivota i o"imijske misterije. Svodeći +ivot e"ena na rimitivni te"esniagona"ni aktivizam, Kuberten nije ni mogao da u o"imijskim igramavidi najvi&i re"igiozni #eremonija" koji je redstav"jao krunu du!ovnog+ivota i "ozoje +iv"jenja anti$kog sveta i kao takvim vr!una# anti$kog



103

agon/a. 7 tome :i"o& Curić 8 (Der, svi ob"i#i !e"enskog rosvetnog +ivotarazvijaju se u s;eri agonske aktivnosti, kao najobi"nijeg izvori&ta s"ave8 ioezija, i muzika, i or!estika, i s"ikarstvo, i vajarstvo, i neimarstvo, i"osoja, i o"itika, te i ob"i#i mora"nog ona&anja. = svojnajkon#entrisaniji izraz na"azi"a je agonisti$ka vo"ja u ravoj agonisti#i,

tj.u stadionskim, !iodromskim i muzi$kim nadmetanjima o ve"ikimnarodnim svetkovinama.((#,% e"enski kosmos un je bogova kojisimbo"izuju ne samo bogatstvo +ivotni! ob"ika, već i kom"eksnost$oveka i bogatstvo njegovog rirodnog, emotivnog, du!ovnog iinte"ektua"nog bića. -ek u #e"okunosti !e"enskog +ivota idea"i i rin#iitog sveta dobijaju svoj uni smisao. Samo nji!ovo kriti$ko romi&"janje,o"azeći od konkretnog tota"iteta u kome su nasta"i 3dak"e kaokonkretne istorijske ojave4, mo+e da nam otkrije nji!ov !umanisti$kinaboj koji mo+e da bude insira#ija za $oveka modernog doba.Kuberten nije mogao da rimeni ovaj metod ne samo zbog toga &to bina taj na$in doveo u itanje vrednost anti$ki! mitova koje je nastojaoda iskoristi za gra)enje svog o"imizma, već &to bi, istovremeno, doveou itanje "egitimnost modernog o"imizma kao (!umanisti$kog(okreta. 5okaza"o bi se da je moderni o"imizam samo (!umanisti$ka(maska sveta koji, navodno, te+i da revazi)e. nastojanju da odmodernog o"imizma stvori kako sveobu!vatni re"igiozni og"ed nasvet, tako i sveobu!vatni na$in +iv"jenja, Kuberten je uk"onio sa 7"imasve one bogove koji dovode u itanje njegov rigidni uti"itarni og"ed nasvet i njegovog ozitivnog $oveka koji je ote"otvorenje tog sveta. -rebaimati u vidu da je rin#i (v"adati u g"avama(, to zna$i stvaranjekaraktera i svesti "oja"nog i uotreb"jivog 3ozitivnog4 gra)anina,

kori&ćenjem romantizovani! mitova i roizvo)enjem mito"o&ke svesti,najva+niji ostu"at Kubertenove (uti"itarne edagogije(. Kuberten seobra$unava s eman#iatorskim nas"e)em !e"enske #ivi"iza#ije i oduboga"jenog i oskrnav"jenog o"imijskog mita stvara o"azi&te zauob"i$avanje (istorijske redstave( o anti$kim o"imijskim igrama i!e"enskom dru&tvu. Iskonstruisana imita#ija, koja nastoji da ribavimito"o&ku dimenziju (nadvremenskim( i (ve$nim( vrednostima nakojima o$iva kaita"izam, ostaje osnov za rekonstruk#iju origina"a.

=nti$ka re"igija redstav"ja vr!una# anti$ke du!ovnosti i+ivotnosti. Bogatstvo ku"tni! radnji i nerestani agona"ni aktivizam izraz je bogatstva +ivotni! ob"ika i intenzivnog do+iv"javanja +ivota. Kuberten

$itav +ivot i samog $oveka nastoji da odredi modernom o"imizmu kaotota"itarnoj du!ovnoj si"i koja ne te+i samo da stvori ozitivno jednoum"je i da (o$isti( biće $oveka od svega "judskog &to mo+e dadovede u itanje eksanziju kaita"izma i nerikosnovenu domina#ijubur+oazije nad radnim (masama(, već nastoji da ga osakati i na tajna$in mu zauvek oduzme mogućnost da (ovrati( svoju "judskost. Kao;anati$ni 5rokrustov s"edbenik, Kuberten "i&ava $oveka Erosa, ma&te,emo#ija, uma... 7no &to je najva+nije, Kuberten je odba#io s"obodarskeimu"se !e"enske ku"ture i to ne samo rometejski mit, već i kriti$kumisao koja je dove"a u itanje osnovne odnose i vrednosti na kojima setaj svet teme"jio. *i nerikosnoveni autoritet bogova nije mogao da



104

sre$i da se u !e"enskom dru&tvu stvori otor neravdi i da se serazvije kriti$ka misao. :i"o& Curić navodi da se (već i u samimHomerovim pesmama bogovi podvrgavau !ivo kritici, time &to i"i7"im"jani rekoravaju jedni druge(, i"i se ("judi +a"e na nji!ovusvireost(, &to (svedo$i o s"obodoumnosti tada&njeg jonskog

dru&tva.(#-% *ajvi&i !umanisti$ki domet !e"enskog sveta je njegovasosobnost da na teme"ju eman#iatorski! mogućnosti koje su u njemustvorene iznedri misao koja dovodi u itanje sam taj svet, razotkrivajući"a+i i neravdu koje su u njemu v"ada"e, i ru+i mogućnost za njegovorevazi"a+enje. -ek na osnovu su$e"javanja stvarnosti i v"adajućeideo"ogije, s jedne strane, i mis"i koja je nastoja"a da, su$e"javajući se sostojećim svetom, os"obodi $oveka i digne ojam humanuma na vi&inivo, s druge strane, moguće je doseći do rave rirode anti$kog!umanizma. kratko, s"obodarski agon istinska je bit !e"enskog!umanizma. onome &to je ru+a"o mogućnost za revazi"a+enje!e"enskog sveta8 bu)enje svesti o univerza"nim stvara"a$kim moćima io s"obodarskom dostojanstvu $oveka / da je s"oboda najvi&a vrednostza $oveka / na"azi se ono najbo"je od !e"enske ku"ture i to je seme koje je u modernom dru&tvu rok"ija"o i da"o rave "odove. Dedan odnajva+niji! zadataka modernog o"imizma je da zauvek zatres"obodarsko seme antike i da se i na taj na$in obra$una sas"obodarskim tradi#ijama $ove$anstva i s"obodarskim dostojanstvom$oveka. Kada se oziva na (besmrtni du! antike(, Kuberten nema u vidueman#iatorske imu"se !e"enske ku"ture, već konzervativni du!anti$ki! o"imijski! igara. B"iskost izme)u izvornog anti$kog i modernog

o"imizma je u tome, &to i jedan i drugi nastoje da budu $uvariro&"osti. Kuberten je oku&ao da u modernom dru&tvu uk"onirotivre$je koje je jo& u anti#i bi"o usostav"jeno izme)u izvornogkonzervativnog du!a o"imijski! igara i eman#iatorski! tenden#ijakoje su, ogotovu sa ojavom demos/a na o"iti$koj ozorni#i e"ade,o$e"e da se razvijaju. tom smis"u mo+e biti re$i o (kontinuitetuanti$kog o"imijskog du!a( u modernom dobu8 uz omoć (besmrtnogdu!a antike( moderni o"imizam ostaje bastion mi"itantnogkonzervativizma.

Mo.eni i antički olimpijki pa!ani/am

=nti$ki o"imizam $inio je sredi&te du!ovnog kosmosa u okviru

koga se odvijao $itav +ivot polis/a u kome nije bi"o raz"ike izme)ure"igioznog i svetovnog +ivota. 7 tome iste" de Ku"an+ 8 (I tako, uvreme mira i u vreme rata, re"igija se me&a"a u sve os"ove. 7na je bi"asvuda risutna, ona je obmotava"a $oveka. 6u&a, te"o, rivatan +ivot, javan +ivot, obedi, svetkovine, sku&tina, sudovi, bitke, sve je bi"o odv"a&ću ove gradske re"igije. 7na je urav"ja"a svim radnjama $ove$jim,raso"aga"a svim trenu#ima +ivota njegova, utvr)iva"a sve njegove



105

obi$aje. 7na je urav"ja"a "judskim bićem sa tako aso"utnom v"a&ću, danije ni&ta ostaja"o &to bi bi"o izvan nje.(#$0% :oderni o"imizam nastajei razvija se u vremenu u kome se $ovek eman#iovao od re"igije i ukome je do&"o do razdvajanja re"igioznog od svetovnog +ivota. Kubertenoku&ava da ovrati status re"igiji kao dominirajućoj du!ovnoj si"i, a"i

ne !ri&ćanskoj, već aganskoj. tom smis"u Kuberten nastoji darearmi&e mit i ku"t koji su, zajedno sa agonskim aktivnostima,redstav"ja"i (g"avni e"emenat !e"enskog du!ovnog ostojanja( i bi"i(#entra"na odredni#a u vasitanju !e"enskog naroda i u ojav"jivanjusvi! ob"ika njegova du!ovnog izra+avanja(.#$$% :oderni o"imizamodrazumeva8 mit o anti$kim o"imijskim igrama, ku"t ostojećeg svetai agona"nu aktivnost u vidu sorta. Kao ku"t ostojećeg sveta modernio"imizam nastoji da ostane njegov sveobu!vatni i nerobojni du!ovnisvod. njegovom okri"ju nastaje ku"t mi&ićavog te"a u bori"a$komnaonu koji ostaje simbo"i$ni ojavni ob"ik ostojećeg sveta. anti#i o"imijske igre bi"e su jedan od najva+niji! sto+era re"igijekao jedine i nerikosnovene du!ovne si"e u modernom dobu one suna$in nametanja bur+oaskog og"eda na svet koji se ojav"juje uodnosu rema okretima 3idejama4 koji te+e iskoraku iz ostojećegsveta i u odnosu rema eman#iatorskim tekovinama modernogdru&tva koje ru+aju objektivne mogućnosti za taj iskorak. :odernio"imizam ostaje kamen teme"ja# nove (ozitivne( re"igije koja(revazi"azi( !ri&ćanstvo na taj na$in &to se obra$unava s njegovim!umanisti$kim idejama, ogotovu s idejom o bo"jem svetu. tomsvet"u mo+e biti re$i i o (obnav"janju besmrtnog du!a antike( koji je,onovnim organizovanjem o"imijski! igara, nanovo izbio u rvi "an da

bi sa istorijske ozorni#e otisnuo sve ono eman#iatorsko &to je ume)uvremenu stvoreno i omogućio novi o$etak u razvoju #ivi"iza#ijekoji odgovara vremenu u kome je bi"a usostav"jena nerikosnovenadomina#ija rodovske aristokratije nad demosom. Kubertenovo"imizam ostaje kana" utem koga se osakaćena !e"enska ku"tura(re"iva( u savremeno doba da bi se u njemu udavi"a ideja budućnosti. Iovom ri"ikom treba imati u vidu da je o"imizam jedan od odgovoraaristokratije i bur+oazije na mogućnosti koje radni#ima, u borbi rotivkaita"izma, ru+a eman#iatorsko nas"e)e $ove$anstva i razvojdemokratski! institu#ija. 7"imizam je rvorazredno o"iti$ko sredstvoza du!ovnu integra#iju radnika u usostav"jeni oredak. Bez obzira na

romene, "judi treba zauvek da ostanu u du!ovnom !orizontukaita"isti$kog dru&tva. *ije s"u$ajno &to rin#i (v"adati u g"avama(redstav"ja (kategori$ki imerativ( Kubertenove (uti"itarne edagogije(.5utem o"imizma treba usaditi ne samo u svest, već u biće $oveka du!koji v"ada svetom i stvoriti od njega "oja"nog i uotreb"jivog odanika. 6u!ovno jedinstvo anti$kog sveta zasniva"o se na jedinstvudr+ave i re"igije. anti#i s"av"jenje bogova istovremeno je i s"av"jenjedr+ave kao jedino mogućeg i nerikosnovenog ob"ika u kome seobezbe)uje zajedni$ki +ivot "judi. Ku"an+ 8 (*i r#i ni <im"jani nisu zna"iza one +a"osne konFikte koji su bi"i tako $esti u drugim dru&tvimaizme)u Grkve i 6r+ave. ="i to je do&"o jedino otuda, &to je u <imu, kao i



106

u 9arti i =tini, 6r+ava bi"a od"o+na re"igiji. -o ne zna$i, da je ikada bi"okakvo te"o sve&teni$ko, koje bi nametnu"o svoje gosodstvo. Staradr+ava nije se okorava"a kakvom sve&tenstvu, ona je bi"a od"o+nasamoj svojoj re"igiji. 7va 6r+ava i ova re"igija bi"e su otuno sme&ane jedna s drugom, tako, da je bi"o nemoguće, ne samo i omis"iti na

kakav konFikt izme)u nji!, već $ak ni raz"ikovati i! jedne od druge(.#$&% Kuberten je (razre&io( sukob izme)u dr+ave i #rkve na taj na$in,&to i! je detronizovao kao v"adajuće integrativne si"e dru&tva i nanji!ovo mesto usto"i$io zakone koji v"adaju u +ivotinjskom svetu /rog"a&avajući bur+oaziju za njene nosio#e, :7K za svetog $uvaranji!ovog ku"ta, dok njegova de"a ostaju svojevrsni (sveti sisi( kojiokazuju ut kojim $ove$anstvo treba da ide. anti#i +ivotinjski svet jesurotnost "judskoj zajedni#i i u tom smis"u je negativni osnov polisa.Kuberten rog"a&ava zakone koji va+e u +ivotinjskom svetu za vr!ovne inerikosnovene. *e "judska, već +ivotinjska zajedni#a, u kojoj jeusostav"jena ni sa $im ograni$ena domina#ija ja$i! 3bur+oazije4 nads"abijima, osnov je dru&tvene integra#ije. 7tuda Kuberten, kada govorio anti#i, ima u vidu eriod u kome jo& nije do&"o do u$vr&ćivanjainstitu#iona"ne strukture polisa i u kome je bi"a usostav"jenaneograni$ena v"ast rodovske aristokratije nad demosom. Kuberten +e"ida umesto o"iti$kog ustrojstva dru&tva, koje se zasniva nazajedni$kom egzisten#ija"nom interesu i razumu gra)ana, usostavirirodno/ravno ustrojstvo koje se zasniva na bio"o&ko reroduktivnimvezama 3orodi#a, rasa4 i na tiranskoj moći v"adajuće bogata&ke (e"ite(. anti$koj re"igiji ostoja"a su dva sveta8 "judski i bo+anski. 7tome :i!ai"o Curić 8 ( najmanju ruku, dve su osnovne ta$ke na kojima

je gr$ka re"igija naro$ito insistira"a. 3...4 5re svega, gr$ka re"igija jeok"anja"a najveću mogućnu a+nju razgrani$enju izme)u "judskog ibo+anskog sveta, ukaziva"a je na ograni$enost, ro"aznost i ni&tavnost"judske egzisten#ije u ore)enju s bo+anskom. r$ka re"igija je g"eda"ana $oveka re svega kao na smrtnika, za nju je smrtnost bi"a najdub"jaunutra&nja odredni#a "judske rirode. 'bog toga je ona to"iko oziva"ana umerenost, zbog toga je ona to"iko oominja"a $oveka da se nenadmeće s bogovima, da se dr+i svog, "judskog nivoa, da ne te+i za timda ostane 'evs. S druge strane, gr$ka re"igija je ve"i$a"a $u"no/te"esnustvarnost, bi"a je ovozema"jski usmerena, otvr)iva"a je +ivot na ovomsvetu.(#$'% Kod Kubertena nema udvajanja sveta na ovozema"jski i

onozema"jski, ogotovu ne su$e"javanja izme)u zema"jskog inadzema"jskog, ro"aznog i ve$nog, "a+nog i istinskog. 5ostoji samo jedan svet 3+ivot4 koji je istovremeno ote"otvorenje idea"a sveta kometreba te+iti. Kuberten 8 (e"enizam je iznad svega ku"t !umanosti unjegovom ostojećem +ivotu i njegovo stanje ravnote+e. I nemojmodozvo"iti da gre&imo u tome, jer to je bi"a ve"ika novost u s!vatanju svi!naroda i vremena. Svuda drugde ku"tovi se teme"je na te+nji ka bo"jem+ivotu, na ideji o nagradi nakon smrti i na stra!u od kazne za onog ko jeuvredio bogove. ="i, ovde je sada&nje ostojanje ono &to je sreća.(#$(%:oderni o"imizam redstav"ja tota"itarni i aso"utizovani ku"tostojećeg sveta. 5osredstvom o"imijske s;ere ne otvr)uje se



107

besmrtnost nebeskog, već besmrtnost ovozema"jskog sveta umestove"i$anja bo+anskog, do"azi do obogotvorenja ostojećeg sveta. anti$koj kosmogoniji $ovek je roizvod kosmi$ki! 3bo+anski!4si"a / koje su stvori"e +ivot na zem"ji. Svet 3+ivot, kosmos4 je moguć bezzema"jskog +ivota i $oveka koji je samo rivremeni stanovnik na "aneti

stvoren neu!vat"jivom vo"jom bogova. >e$na i svemoguća bo+ja vo"jaizvori&te je zema"jskog +ivota i osnov (ve$nog( ostojanja $oveka3du&e4. %ovek je (igra$ka bogova( 35"aton4, &to zna$i da bez obzira &ta$inio bo+ja vo"ja od"u$uje &ta će biti s njim. <adi se o okrutnoj igribogova u kojoj se iskazuje nji!ova aso"utna moć nad $ovekom injegova ni&tavnost. Bo+anski svod ostaje demonstra#ija otuneodre)enosti $oveka usostav"jenom oretku i ubijanje dostojanstva$oveka kao s"obodarskog bića i stvarao#a 3svoga4 sveta. Kubertenovakon#e#ija teme"ji se na so#ija"nom darvinizmu8 $ovek je (+ivotinja(koja nije stvorena aktom nadzema"jske vo"je, već je roizvod evo"u#ije+ivoga sveta u kome dominira borba za ostanak. 7tuda je zaKubertena besmis"eno svako nastojanje da se logos izdigne iznadostojećeg sveta i da oku&a da se odnosi rema njemu sa asektaentiteta koji su roizvod te+nje $oveka da dore do istinskog. =nti$ka#ivi"iza#ija o"o$a"a je $ovekov ut ka svetu koji se uzdi+e iznadzema"jskog Kuberten nastoji da skrene $oveka sa tog uta i zauvek gazatvori u ostojeći svet.

5o anti$koj teoriji o nastanku sveta stanje nereda je rvobitno iono od"ikuje +ivotinjski svet. 5rvi zadatak bogova 3ran4 bio je dausostave red $ime je stvorena osnovna retostavka za usostav"janjeanti$kog kosmosa. Kosmi$ki red, koji se sastoji u !armoni$nom

jedinstvu de"ova sa #e"inom, ostaje najvi&i idea" zema"jskom redu. %ak je i "judsko te"o ojavni ob"ik kosmi$kog oretka. 5o 5"atonu su bogovi(imitirajući s;eri$ni ob"ik univerzuma( do&"i do toga da g"ava $ovekanajvi&e odgovara bo+anskom i da je kao takva (gosodar svega &to je unama(.#$)% 6ominira !o"isti$ki ristu8 "eota je u !armoniji kojaostaje na$in sajanja $oveka sa bo+anskim. >ide"i smo da je i kodKubertena red osnovni egzisten#ija"ni rin#i, a"i kod njega nije3geometrijski ustrojeni4 kosmos izvori&te, okvir i idea" sveta kome $ovektreba da te+i, već +ivotinjski svet u kome v"ada (ravo ja$ega(. 'aKubertena je (!armonija sestra oretka( a estetika, koja imainstrumenta"ni i dekorativni karakter, ob"ik je sajanja $oveka sa

v"adajućim du!om. Euritmija, kao najvi&i du!ovni izraz (omirenja($oveka sa ostojećim svetom, ostaje ut ka b"a+enstvu. :e)utim,umesto na stati$nom anti$kom redu, Kuberten insistira na dinami$komredu koji odgovara rogresisti$kom du!u kaita"izma i koji se teme"ji nanerestanoj borbi za ostanak. tom kontekstu ojav"juje se i njegovamaksima mens fervida in corpore lacertoso8 nabrek"i mi&ići simbo"i$nisu izraz eksanzivne snage kaita"izma.

I ored rin#iije"ni! raz"ika, Kubertenova o"imijska ideja b"iska je rakti$no/o"iti$kom du!u anti$ke re"igije. 7 tome :i!ai"o Curić8(to"iko, ne treba se $uditi tome &to je gr$ka re"igija ridava"arvorazrednu va+nost rakti$noj strani vere u boga, &to je ku"t igrao



108

tako va+nu u"ogu u njoj, &to se ona gotovo oistovećiva"a s verskimobredima. Sa stanovi&ta dr+ave, to je bi"o nejotrebnije i najumesnije.9ta drugo mo+e da os"u+i kao ouzdaniji znak da su gra)ani odanidr+avi nego $injeni#a da oni uredno obav"jaju odre)ene ku"tne radnje,da rinose +rtve, $itaju mo"itve, evaju obo+ne esmeH 3...4 -ome je

mnogo dorine"o to &to gr$ka re"igija nije zna"a za dogmatiku. Iako jeima"a za sobom autoritet dr+avne v"asti, ona nije o"aga"a ravo naisk"ju$ivu nad"e+nost u itanjima vere, niti je uo&te te+i"a za tim da sedokoa "judski! du&a. staroj r$koj nije bi"o nikakvi! sveti! knjiga ukojima su svi mog"i naći autoritativan obraza# re"igioznog iskustva, niti je bi"o ma kakvi! strogo utvr)eni! u$enja koja su svi mora"i daisovedaju, koja su svi mora"i da ri!vate bez ogovora.(#$*% anti#iku"tne radnje su ob"ik iskazivanja otune okornosti v"adajućemoretku, i u tom smis"u odgovaraju Kubertenovom o"imizmu kao (ku"tuostojećeg +ivota( sa kojim se iskazuje o&tovanje (rasi( i (zastavi(.Kuberten u jednom od svoji! os"ednji! razmatranja o o"imijskoj ideji3(Filozofski osnovi modernog olimpizma(4 konstatuje8 (5rva su&tinskakarakteristika starog kao i modernog o"imizma je da je on re"igija.7b"ikujući svoje te"o ve+banjem kao &to vajar ob"ikuje ki, anti$ki at"eta je iskazivao o&tovanje bogovima. %ineći isto, moderni at"eta s"avisvoju zem"ju, svoju rasu, svoju zastavu(.#$+% 7vde se vidi da nemao&ti! vrednosti, koje simbo"izuju anti$ki bogovi, koje treba du!ovno daujedine u$esnike o"imijski! igara i kojima oni iskazuju o&tovanje, većse radi o obezdu!ov"jenoj borbi o"imija#a, svedeni! na uku te"esnost,za svoju zem"ju, rasu i zastavu. 7no &to i! (ujedinjuje( je rat, a neo&tovanje vrednosti koje nadi"aze ostojeći svet. Boreći se za obedu

na o"imijskim igrama anti$ki at"eta iskazivao je o&tovanje bogovimakoji su redstav"ja"i sto+ere rasne, ku"turne i o"iti$ke integra#ije e"enau odnosu rema (varvarima(. modernom dobu borba za obedu nasortskom o"ju ostizanjem većeg rezu"tata ostaje najvi&i ob"ik ku"tneradnje sa kojom se s"avi ostojeći svet. Kuberten s"edi Konta o kome jeokon$ana (teo"o&ka( i (metazi$ka( ;aza u razvoju $ove$anstva iusostav"jena (ozitivna( 3i kona$na4 ;aza u kojoj v"ada ozitivi um kojise zasniva na besogovornom (o&tovanju $injeni#a(. 7n ne te+istvaranju re"igioznog, nego ozitivnog $oveka ne dru&tva u kome ćedominirati teo"o&ka svest, već dru&tva koje će se zasnivati naozitivnom jednoum"ju. 7bra$unavajući se s najva+nijom inten#ijom

=rno"dove edagogije da se utem sorta i te"esnog dri"a stvore(mi&ićavi !ri&ćani(, Kuberten je okazao da njemu nije sta"o da razvije,nego da uk"oni re"igioznu svest kod bur+oaske m"ade+i da bi, outit"era, utem sorta i te"esnog dri"a dobio ($isti materija"( od kogamo+e da stvori (novog $oveka( koji se ne "a&i boga, niti imaodgovornost rema "judima. *e stvaranje re"igiozne, već aktivisti$ko/;anati$ne svesti, koja se teme"ji na ozitivnom 3izvr&i"a$kom4 karakteru,redstav"ja krajnji #i"j Kubertenove (uti"itarne edagogije( i osnovnjegovog religio athletae. *i&ta ne sme da sutava osvaja$ko/t"a$ite"jsku moć bur+uja koji se ne rukovodi verom u si"e koje nadi"azeostojeći svet i"i o&te"judskim vrednostima, već nezaja+"jivom



109

o!"eom koja redstav"ja ote"otvorenje ovozema"jskog v"adajućegdu!a. Kuberten se ne za"a+e za oredak koji se zasniva na obi$ajnim,re"igioznim, mora"nim i"i zakonskim normama, već za oredak koji sezasniva na (ravu ja$ega( i rirodnoj se"ek#iji. 7"imizam ostaje nesamo najvi&a re"igiozna sve$anost osvećena ve"i$anju ku"ta ostojećeg

sveta, i kao takva najvi&a integrativna (du!ovna( si"a ostojećeg sveta,kao &to je to bi"o u anti#i, već sredstvo za uk"anjanje svi! drugi!du!ovni! ob"ika koji mogu da ograni$e samovo"ju v"adajuće k"ase8 onostaje ozitivisti$ki ku"t koji ro+dire svu du!ovnost. 7$istiti svet odnas"aga teo"o&kog i metazi$kog, kao i kriti$kog uma i ideje budućnosti,to je jedan od najva+niji! za!teva Kubertenovog o"imizma.

smerenost ka idea"izovanoj ro&"osti kao izvori&tu (ravi!vrednosti( i otuna odre)enost $oveka usostav"jenom oretkuredstav"ja jednu od najva+niji! sona koja saja antiku i Kubertenovo"imizam. anti$koj r$koj nije ostoja"a ideja rogresa ni novogsveta. Izraz prokop# ozna$ava dobro obav"jeni osao. (Budućnost( sesvodi na redstojeće 3neminovne4 doga)aje koji u "inearnom nizu s"ede jedni za drugima i koji redstav"jaju u$vr&ćivanje veza sa ro&"o&ću injeno g"orikovanje. 7no &to je bitno već se odavno odigra"o isvakodnevni +ivot svojevrsna je koija tog de&avanja. 5rib"i+iti koijuorigina"u, &to zna$i nastojati da svakodnevni +ivot &to vi&e "i$i namito"ogizovani idea" nekada&njeg (ravog( +ivota, najvi&i je izazov zagra)anina. %ovek se ne odnosi rema svetu, niti sebe s!vata kaonjegovog stvarao#a. Svet se zbiva o neu!vat"jivoj 3samo4vo"ji bogova,a +ivot je nerestano su$e"javanje $oveka sa sostvenom bezvredno&ćui ro"azno&ću u odnosu rema ve$nom kosmi$kom oretku $ija je

de"otvorna moć ote"otvorena u o"imijskim bogovima. 7"imijske igresu jedna od obogotvoreni! niti koje unose red u !aosu zbivanja svetaodvijajući se u sen#i Kronosovog brda koje je simbo" trajanja u zadatomi ve$nom 3o"imijskom4 vremenu u kome nema budućnosti. (Svetiritam( odvijanja o"imijada ne ozna$ava razvoj dru&tva ni vremenskitok, već neumitni s"ed doga)aja koji revazi"aze #ik"us ra)anja iumiranja obi$ni! smrtnika i redstav"ja ritmi$no u"siranje besmrtnogbo+anskog bi"a koje uda!njuje svetu +ivot i odre)uje kontinuitet+ivotnog toka. strogoj 3ritua"noj4 ;ormi o"imijski! igara og"eda sebeznade+no nastojanje $oveka da sre$i uda"javanje "judskog sveta odnjegovog bo+anskog izvori&ta i njegovo rib"i+avanje neumitnom kraju.

Sta"nost ;orme ostaje otvrda du!ovnog kontinuiteta i o$uvanje vezesa kosmi$kim +ivotnim vre"om, out (svete vatre( u !ramovima.(Sveti ritam( odr+avanja o"imijski! igara ojav"juje se kao nerekinutiegzisten#ija"ni i du!ovni "ana# koji ovezuje sada&njost sa ro&"o&ću /bez budućnosti. Istovremeno, igre su ob"ik otku"jivanja bogova sa$im se ne sti&ava samo nji!ov gnev i obezbe)uje nji!ovab"agonak"onost, već se odr+ava nji!ova zainteresovanost za ostanak"judskog sveta. 5"atonov stav da je ($ovek igra$ka bogova( zna$i da subogovi zainteresovani za ostanak "judskog sveta sve dot"e, dok i! "judizabav"jaju i dok to godi nji!ovoj ta&tini. *e izazivaj bogove / to jesu&tina anti$kog gnothi seauton. Isku&avati vo"ju bogova, koji imaju



110

"judske od"ike me)u kojima dominira sujeta i osveto"jubivost, zna$idovesti u itanje ostanak zajedni#e. 7dnos moćni! rema demos/u,ogotovu rema robovima, ostaje rizma kroz koju se sag"edavaodnos bogova rema "judima. Istovremeno, stra! od nestanka / ri$emu g"ad, bo"esti, rirodne katak"izme i neogode imaju karakter

simbo"i$ni! ojava koje redskazuju uni&tenje / nagoni $oveka dasta"no iskazuje okornost bogovima. I Kuberten insistira na o$uvanju(svetog ritma( odvijanja moderni! o"imijski! igara, a"i on nije vezan niza rirodni, ni za re"igiozni oredak. :oderni o"imizam je ku"tostojećeg +ivota i kao takav "i&en je svake rirodnosti i svetosti. 7n jebez/sadr+ajni i samim tim astraktni ritam u"siranja egzisten#ija"nogbi"a kaita"izma u g"avama "judi, &to zna$i nametnuti oku&aj uvo)enjareda u du!ovni !aos koji stvara kaita"izam sta"nim obra$unom sumom i eman#iatorskim nas"e)em modernog dru&tva. tomkontekstu (sveti o"imijski ritam( nosi"a# je kontinuiteta jednoum"ja ina$in stvaranja jednoobraznog karaktera / umesto tradi#iona"ni!re"igija. 7"imijske igre su (;estiva" ro"eća( i (m"adosti(, &to zna$ionovno ra)anje +ivotne snage kaita"izma, a nji!ov (sveti ritam(simbo"i$ni je izraz neraskidivog "an#a umiranja i ra)anja8 smrt $ovekaostaje osnovni us"ov ostanka oretka. Kuberten nagove&tava ovudija"ektiku u njegovom 3emitovanom4 govoru na zatvaranju na#isti$ki!7"imijski! igara, kada govori o o"imijskim igrama kao (razumevanju(koje je (sna+nije nego sama smrt(.#$,% 5oredak je ve$an / $ovek jero"azan i njegov +ivot ima smis"a jedino uko"iko je dorineo razvojuneminovnog (rogresa(. 7tuda Kuberten daje takav zna$ajosvećenosti $oveka de"u koje ve"i$a v"adajući du!8 ono ostaje na$in

da se $ovek soji sa (bo+anskim(. 9to se ti$e mita o ro&"osti, on imainstrumenta"ni karakter i s"u+i Kubertenu da se obra$una s idejombudućnosti. 5o !e"enskom s!vatanju sveta sama egzisten#ija dru&tva imarivremeni karakter8 dru&tvo se out bio"o&kog organizma razvija iroada. Smrtnost $oveka i ro"aznost $ove$anstva osnovni je us"ovbesmrtnosti bogova i nero"aznosti kosmi$kog oretka. %ovek je;ata"no odre)en bo+anskim 3kosmi$kim4 zakonima iz $ega roisti$eegzisten#ija"ni esimizam. erak"itovo panta rei svojevrsni je usud, jer je budućnost neizvesna. 7no uućuje na ro"aznost i njenu tragiku, daono &to ro)e ne mo+e vi&e da se vrati, da je rou&teno zauvek

izgub"jeno. <adi se o rotoku zbivanja u kome se $ovek na"azi i kome jeodre)en. Starenje, kao gub"jenje +ivotne snage &to vodi u smrt,najva+niji je emirijski osnov za s!vatanje menjanja 3romene4.7s"anjajući se na (neuni&tivi( du! kaita"izma i Kontovu "ozoju,Kuberten os"oba)a $oveka anti$ke tragike i nudi mu nezaustav"jivi(rogres( u kome treba da rona)e smisao +ivota i obezbedi ve$nost /iz $ega roisti$e egzisten#ija"ni otimizam. I kod Kubertena je risutan;ata"izam, a"i ne katak"izmi$ki 3koji je risutan i u !ri&ćanstvu4, većrogresisti$ki8 $ovek je beznade+no odre)en !odu (rogresa( kojiroisti$e iz eksanzivne i neuni&tive biti kaita"isti$kog oretka / koji jeote"otvorenje rirodnog oretka u najneosrednijem ob"iku i $iji se !od



111

meri kvantitativnim oma#ima u kojima nestaje kva"itet i samim tim"judsko. =nti$ku tragiku i !ri&ćansko rok"etstvo zamenjuje (rok"etstvorogresa( 3ork!ajmer J=dorno4.

anti$koj kosmogoniji $ovek je ro)eni gre&nik. 7n ne snosiodgovornost zbog svoji! 3ne4de"a, već zbog toga &to je $ovek / smrtno

biće. %itav njegov +ivot ostaje svojevrsni obred okajavanja izvornoggre!a i isku"jivanja o rin#iima kosmi$ke ravde8 ogre&enje,ravi$nost, o$i&ćenje 3H$bris, %ike, &atarsis4. 'a Kubertena $ovek nijegre&nik, već najvi&i ob"ik u razvoju +ivog sveta. 7n je "i&io $ovekah$bris/a, a samim tim i o$i&ćenja i uta ka obo+enju 3ekstaza4, i na tajna$in se obra$unao s eti$kim 3re"igioznim4 bićem e"ena i s tragikomnjegove eti$nosti. #$-% nastojanju da uk"oni ograde koje sutavajuv"adajuću samovo"ju, Kuberten je ukinuo anti$ki normativni svod iaso"utizovao rin#i koristi. 7n os"oba)a $oveka 3bur+uja4 (gre!a( dabi ga os"obodio odgovornosti za njegova 3ne4de"a, i u tom kontekstu seobra$unava s idejom o "i$noj odgovornosti koja je za$eta u dobaro#vata anti$ke demokratije. mesto borbe izme)u dobra i z"a,dominira borba za ostvarivanje interesa v"adajuće k"ase koja je s onustranu dobra i z"a8 ekasnost u o$uvanju usostav"jenog oretkanajva+niji je kriterijum o kome se odre)uje &ta je (isravno( de"anje.*ema ni$ega &to ograni$ava go"u moć, jer se ona teme"ji na (ravu ja$ega( koja je osnov rirodne se"ek#ije koja je, oet, osnov rasnog(usavr&avanja( i dru&tvenog (rogresa(. (Etika si"e( ostajenerikosnoveno izvori&te o"imijskog mora"a.

K1betenova "1tilitana pe.a!o!ija" i antička paideia

nastojanju da izgradi ozitivnog $oveka, Kuberten je odba#ioosnovne rin#ie na kojima se zasniva starogr$ka paideia u kojoj je donajvi&eg izra+aja do&"o !umanisti$ko nas"e)e !e"enske #ivi"iza#ije / koje je bi"o i osta"o jedan od najva+niji! izvori&ta samosvesti modernog$oveka.

=nti$ka paideia ima re"igioznu rirodu. Kosmos u kome v"adajubogovi i mit o bo+anskoj rirodi $oveka redstav"jaju osnov "judskog

samoreoznavanja i du!ovni okvir ostojećeg sveta koji se ni umis"ima ne sme reći. 7tuda za!tev za (samosav"a)ivanjem( $inisu&tinu rin#ia gnothi seauton iz koga roisti$u o&ti ostu"ati anti$ke

paideiae8 (ni&ta odvi&e( 3meden agan4 (mera je ono najbo"je( 3metronariston4 (dr+i se grani#e( 3 peras epitelei4 (rik"oni se redbo+anstvom( 3 prosk$nei to theion4 (sav"a)uj ambi#iju( 3th$moukratei4.#&0% ovoreći o =ristote"ovoj "ozoji :i!ai"o Curić konstatuje8(5o sebi se razume da ovaj za!tev za razvijanjem samosvesti, ovajza!tev za osmi&"javanjem v"astitog ostojanja utemsamoograni$avanja ima dub"ji re"igiozni smisao. okviru =o"onovere"igije, itanje odnosa rema samom sebi bi"o je nerazdvojno



112

ovezano s itanjem odnosa rema vi&em od sebe.(#&$% Kubertenovao"imijska doktrina redstav"ja odba#ivanje re"igioznog osnova anti$ke

paideia/e. *jegova (uti"itarna edagogija( najvi&i je ob"ik u kome seojav"juje ideo"ogija eksanzionisti$kog i rogresisti$kog du!akaita"izma. rin#iima anti$kog gnothi seauton Kuberten s ravom

vidi 3normativne4 grani#e raksi bur+uja koga tera nared nezaja+"jivag"ad za sti#anjem bogatstva, a samim tim grani#e (rogresu(.(7smi&"javanje v"astitog ostojanja utem samoograni$avanja( najgore je svetogr)e za Kubertenovog (ozitivnog( bur+uja.

S!vatanje kosmosa kao !armoni$ne, geometrijski ustrojene #e"ineu kojoj je usostav"jeno otuno jedinstvo de"ova sa #e"inom, osnov jeanti$kog s!vatanja mesta $oveka u kosmosu, a samim tim i njegovogbića kome odgovara edago&ki mode" koji je s"ika $oveka g"edano izkosmi$ke ersektive, i kao takav je najvi&i re"igiozni i +ivotni izazov.6u!ovna i te"esna veza $oveka sa kosmosom osnovna je retostavkaza dovo)enje $oveka u otuni sk"ad sa kosmosom, a to zna$idosezanja do njegove rirode u kojoj se og"eda njegova ni&tavnost isvemoć bogova. =nti$kom s!vatanju kosmosa i kosmi$ke su&tine$oveka odgovara !o"isti$ki ristu $oveku kao jedinstvenom te"esnom,eti$kom i estetskom biću, iz $ega s"edi rin#i !armoni$nog razvoja"judski! moći koji redstav"ja jedan od osnova anti$ke euritmije.Istovremeno, te"esno ve+banje ostaje svojevrsna s"u+ba bogovima, na&ta ukazuje i sam Kuberten tvrdeći da je anti$ki at"eta (ob"ikujući svojete"o ve+banjem kao &to vajar ob"ikuje ki( / (iskazivao o&tovanjebogovima(. #&&% 6ominira du!ovnost te"esnog okreta koja roisti$e iz(re"igioznog osećanja( koja ro+ima $itav +ivot. mesto insistiranja na

mi&ićavom te"u, kao &to je to s"u$aj kod Kubertena, najvi&i izazov zate"esno ve+banje je geometrijski ustrojena te"esna roor#ija kojaodgovara idea"u zatvorenog i kona$nog sveta i koja redstav"ja osnovrasnog samoreoznavanja e"ena. >"adajući mode" te"esnog idu!ovnog, kao i sam rin#i !armoni$nog razvoja te"esnog i du!ovnog,izvedeni su iz v"adajućeg og"eda na svet koji je roisti#ao iz same biti!e"enskog dru&tva i nastojanja da se o$uva usostav"jeni oredak8anti$ka ku"tura te"esnog ima"a je konzervativni karakter. kratko,te"esni razvoj odrazumeva du!ovni i karakterni razvoj, odnosno,ostaje na$in vasitavanja $oveka. !e"enskom svetu ojav"juju servi obrisi edago&kog mode"a koji će se u modernom dobu razviti u

ob"iku (te"esne ku"ture( koji, razume se, ima svoj ravi smisao samo ukontekstu ukune !e"enske ku"ture, odnosno, konkretnog tota"iteta!e"enskog dru&tva. Imerija"isti$ki bur+uj nije ote"otvorenje anti$kogkosmosa u kome dominiraju bogovi koji simbo"izuju unutra&njebogatstvo i konFiktnost "judske rirode, već redstav"ja ote"otvorenjedu!a kaita"izma koji sakati $oveka i svodi ga na one osobenosti kojeru+aju mogućnost za eksanziju kaita"izma. -e"o je u jedinstvu saosvaja$ko/t"a$ite"jskim karakterom8 $ovek je (o$i&ćen( od svi! oni!osobenosti koje mogu da ga zaustave da grabi nared, kao i dausostavi kriti$ku distan#u rema ostojećem svetu i stvori ideju bo"jeg



113

sveta. Sort i te"esni dri" ostaju oru)a sa kojima se $ovek rikiva zaostojeći svet.

7d rvorazrednog zna$aja za razumevanje anti$kog($ovekobivstva( je to &to je ($ovek $ija se s"ika otkriva u de"ima ve"iki!rka o"iti$ki $ovek.3...4*ajveća de"a !e"enstva su someni#i

jedinstveno ve"i$anstvene dr+avotvornosti za koju se borba nerekidnovodi kroz sve stunjeve razvitka, od !erojstva omerovi! esama do5"atonove autoritarne dr+ave v"adara/zna"a#a, u kojoj individuum iso#ija"na zajedni#a na t"u "ozoje biju svoju os"ednju bitku. Budući!umanizam mora se bitno orijentisati rema toj osnovnoj $injeni#i ukarakteru sveko"ikog gr$kog vasitanja da su !umanitet,($ovekobivstvo(, r#i sta"no bitno veziva"i za svojstvo $oveka kaoo"iti$kog bića.(#&'% Kuberten odba#uje =ristote"ov ojam humanitas/au kojem je $ovek odvojen od +ivotinje dr+avno&ću.#&(% 5o"azi&tenjegove doktrine nije bo+anski ustrojeni kosmos, ni polis u komedominiraju "judski zakoni, već dru&tvo kao +ivotinjski $oor u kome semesto od sun#em obezbe)uje sta"nom i beso&tednom borbom zaostanak. Kubertenov $ovek 3bur+uj4 nije o"iti$ko biće, već vi&i ob"ikzveri, zver nad zverima, koja je ote"otvorenje eksanzivne snagemonoo"isti$kog kaita"izma. Iz njegovi! o$iju izbija, kao kodna#isti$kog (nat$oveka(, og"ed (ve"i$anstvene zveri( 3it"er4 koja jesremna da na znak svoji! gosodara &$ea +rtvu.

umanizam je, o Degeru, jo& u anti$kom dobu s!vatan kao(oznaka za ideju $ovekovog obrazovanja(. 'a novo doba, (ojam!umanizma o$iva na svesnoj vezi na&eg obrazovanja sa k"asi$nomstarinom. = ta veza, oet, zasnovana je samo na $injeni#i da na&a ideja

(o&teg( $ovekovog obrazovanja vodi orek"o uravo iz anti$ke#ivi"iza#ije(. #&)% *astojeći da istakne se#i$ne osobenosti rka uodnosu rema 7rijentu, Deger zak"ju$uje8 (*ji!ovo otkriće $oveka nijeotkriće subjektivnog ja, nego je sti#anje svesti o o&tim bitnimzakonima $oveka. 6u!ovni rin#i rka nije individua"izam nego(!umanizam(, ako je dozvo"jeno tu re$ svesno uotrebiti u tom njenomizvornom anti$kom smis"u. umanizam do"azi od humanitas. -a re$ jekasnije, od vremena >ara i Gi#erona, dobi"a i drugi, vi&i i stro+i smisao,ored starijeg i vu"garnog zna$enja !umanitarnoga, koje ovde ne do"aziu obzir 8 ona ozna$ava vasitanje $oveka za njegov istinski ob"ik, zaravo $ovekobivstvo. -o je rava gr$ka aideia, takvu kakvu je jedan

rimski dr+avnik osećao kao uzor. 7na ne o"azi od ojedin#a nego odideje. Iznad $oveka kao bića $oora, kao i iznad $oveka kao navodnoautonomnog ja stoji $ovek kao ideja, i tako su na njega sta"no g"eda"ir#i kao vasita$i, a i kao esni#i, umetni#i i istra+iva$i. ="i $ovek kaoideja zna$i 8 $ovek kao o&teva+eća i obavezujuća s"ika roda. 6avanjee$ata ojedin#u ob"ikom zajedni#e, koje smo sozna"i kao bitvasitanja, kod rka sve svesnije o"azi od takve s"ike $oveka i, u borbikoja se ne smiruje, najzad dovodi do takvog "ozo;skog zasnivanja irodub"jivanja rob"ema vasitanja kakvo, u og"edu rin#iije"nosti isigurnosti #i"ja, ina$e nigde nije ostignuto.(#&*% Kuberten ne o"azi od(autonomnog ja( ni vrednosnog mode"a $oveka, već od k"asni!



114

osobenosti bur+oazije i radnika koje su ste$ene u ro#esu evo"u#ije 8bur+uj ima osobenosti zveri, a radnik osobenosti re+ivara / struktura+ivotinjskog sveta osnov je strukture dru&tva. :oderni o"imizam kao(ku"t !umanosti( 3ostojećeg sveta4 ne zasniva se na veri u odre)enenad"judske i"i o&te"judske vrednosti, već na +iv"jenju u ostojećem

svetu koje se svodi na nerestanu borbu za domina#iju i ostanak. 7nne (ozna$ava vasitanje $oveka za njegov istinski ob"ik, za ravo$ovekobivstvo(, već nastoji da uni&ti sve ono u $oveku &to mu ru+amogućnost da stvori redstavu o sebi kao $oveku i stekne s"obodarskodostojanstvo. Kuberten odba#uje (ideju $ovekove rirode( do koje survi do&"i sosti,#&+% a samim tim i teoriju obrazovanja koja se na tojideji razvi"a. %ovek o Kubertenu nema se#i$nu rirodu. 7n o"azi odrirode, a"i ojam f$sis/a vezuje za +ivotinjski svet, a ne za $oveka, kao&to je to bio s"u$aj u sosti#i. (ivotinjska( riroda $oveka ne roisujeravi"a koja treba o&tovati, već sadr+i ograni$enja koja treba revazići.<adi se, naime, o tome da je $ovek ("enja +ivotinja( &to uućuje naograni$enost izvornog 3+ivotinjskog4 karaktera $oveka. "avni zadatakKubertenove (uti"itarne edagogije( nije o"emenjivanje 3ku"tivisanje4+ivotinjske rirode $oveka, već njen razvoj utem te"esnog dri"a 3rin#i(većeg naora(4 sa kojim se otiskuje i degeneri&e instinktivna riroda$oveka i razvija beso&tedni osvaja$ko/t"a$ite"jski karakter.

anti$koj paideia/i vasitanje i obrazovanje $ine nerazdvojnu#e"inu. 5o"azi&te je idea" $oveka u odnosu rema kome se odre)ujeisravnost "judskog de"anja / koji je simbo"i$no ote"otvorenje v"adajući!dru&tveni! odnosa i vrednosti koji $ine izvori&te anti$ke re"igije i kojiredstav"jaju osnov rasnog samoreoznavanja e"ena. %ovek kao biće

u koje su bogovi uda!nu"i svoje raznovrsne bo+anske moći i nastojanjeda se usostavi nji!ovo !armoni$no me)udejstvo, izvori&te jeuniverza"ni! edago&ki! rin#ia koji su sredstvo za karakternu,du!ovnu, inte"ektua"nu i te"esnu izgradnju $oveka kao #e"ovite "i$nosti.*a toj osnovi razvio se kako aristokratski edago&ki mode", koji jedominirao u !e"enskom (srednjem veku(, tako i gra)anski mode"vasitanja, za$et od strane sosta, koji će ostati, s rodorom demosana o"iti$ku s#enu e"ade, v"adajući ob"ik vasitanja i koji će svoj najvi&ii najsistemati$niji ob"ik dobiti u 5"atonovoj i =ristote"ovoj "ozoji.ovoreći o anti$koj paideia/i Kuberten konstatuje8 (:i&ići su dobi"izadatak da obave osao mora"nog vasita$a. -o je, u modernim

us"ovima, rimena jednog od najkarakteristi$nijeg rin#ia starogr$ke#ivi"iza#ije8 stvoriti od mi&ića najva+niji ;aktor u mora"nomobrazovanju(. I da"je8 (... nije du! taj koji stvara karakter, već te"o.%ovek antike je to znao, a mi to s dosta muke onovo u$imo(.#&,%*ikada u e"adi nisu (mi&ići bi"i vasita$i(, kao &to to tvrdi Kuberten. -ateza treba da stvori i"uziju o ne/normativnom karakteru anti$ke

paideiae, koja treba da ribavi (!e"enisti$ki( "egitimitet njegovoj(uti"itarnoj edagogiji( / koja insistira na vasitanju bez obrazovanja. I umode"u vasitanja anti$ke ratni$ke aristokratije, urkos tome &to jete"esna snaga bi"a g"avna od"ika arete ko"enovića, o&tovanje zadatogvrednosnog 3re"igioznog4 mode"a, kao i obi$aja, redstav"ja najvi&i



115

imerativ. 9to se ti$e gra)anskog vasitanja, 5"atonov stav da(sremno te"o ne mo+e svojom va"jano&ću u$initi du&u dobrom iizvrsnom dok, obrnuto, izvrstan du! mo+e omoći te"u da se usavr&i(,#&-% na najsa+etiji na$in izra+ava osnovu gra)anske arete. svojojana"izi !e"enske ku"ture :ozes adas isti$e izvanredno zna$ajnu raz"iku

izme)u paideia/e kao (odgoja( 3'ildung4 i (treninga( kao njegovesurotnosti. omerovi juna#i bi"i su svesni da noblesse oblige i da morada sav"adaju vite&ko dr+anje i vite&ku savr&enost u koju nije sada"osamo biti dobar na de"u 3u borbi4, već i na re$ima. adas navodi rimervasitanja 7disejevog sina -e"ema!a od koga se nastoji naraviti(aristokrata koji je svestan svoje odgovornosti(. tom smis"u se oomerovom de"u mo+e govoriti kao o (bib"iji rka(.#'0% Kubertenov(ku"t !umanosti( odrazumeva vasitanje 3stvaranje karaktera4 bezobrazovanja, &to jasno uućuje na to da on odba#uje !umanisti$konas"e)e antike. Kod njega nema bi"o kakvog normativnog osredovanjaizme)u $oveka i sveta. "avno sredstvo za vasitavanje deteta su(oko"nosti( 8 $ovek je od detinjstva zagnjuren u ostojeći svet u komev"ada beso&tedna borba za ostanak. *e razvoj $oveka kao ku"turnogbića, već razvoj beso&tednog bori"a$kog karaktera uni&tavanjem"judske samosvesti redstav"ja osnovnu inten#iju Kubertenove(uti"itarne edagogije(. 7tuda u izvornoj Kubertenovoj (uti"itarnojedagogiji( nema mesta za gimnastiku, dok 3(;ran#uski(4 boks dobijarvorazrednu u"ogu u vasitavanju bur+oaske m"ade+i. Kuberten jenerestano sakatio anti$ku du!ovnost da bi, kao i na#isti, do&ao do$oveka koji nije (oterećen( umom i du!om / koji mogu da budurereka za usostav"janje otune domina#ije v"adajućeg oretka nad

$ovekom. (Besmrtni du! antike( ne redstav"ja ku"turni most koji sajamoderno sa !e"enskim dru&tvom, već sredstvo za usostav"janjeneosredne veze izme)u osvaja$ko/t"a$ite"jske rakse anti$ke rodovskearistokratije i imerija"isti$ki nastrojene bur+oazije. 5rin#i ("eog i dobrog( 3kalokagathia4 redstav"jao je u!e"enskom dru&tvu najvi&i izazov kako za aristokratski, tako i zagra)anski mode" vasitanja. ovoreći o ka"okagatiji, :i"o& Curićkonstatuje da se radi o (se#i$nom !e"enskom ojmu robov"asni$kek"ase( koji odrazumeva (te"esnu "eotu udru+enu s mora"nimzdrav"jem(. I da"je8 (7vaj ojam okazuje da e"eni ne be!u ni eti$ki niesteti$ki jednostrani8 "eo i dobro ok"aaju se u najvi&oj instan#iji, tako

da se oni ojav"juju kao narod koji je u svojoj esteti#i u isti ma! i eti$an,a u svojoj eti#i i esteti$an(.#'$% &alokagathosa krasi"o je sna+no isk"adno razvijeno te"o, inte"igen#ija, obrazovanje, du!ovnost, osećanjeodgovornosti za zajedni#u, kao i aktivno sude"ovanje u javnom +ivot.#'&% <adi se o atinskom mode"u vasitanja u kome do"azi doro+imanja te"esnog i estetskog sa inte"ektua"nim i mora"nim.Kritikujući Lakon#e zbog jednostranog te"esnog vasitanja =ristote"zak"ju$uje8 (5rema tome, na rvom mestu treba da stoji "emenito juna&tvo, a ne div"ja$nost. Der niti je vuk niti i jedna druga zver u stanjuda ru+i "eu borbu. -o mo+e samo dobar $ovek. 7ni koji dou&taju dase de$a#i suvi&e razviju u tom rav#u, zanemarujući neo!odno



116

obrazovanje, stvaraju uistinu od nji! obi$ne radnike sosobne samo za jednu gra)ansku du+nost, a i u tome su, kako smo rek"i, gori oddrugi!.(#''% =nti$ko s!vatanje sveta i o"o+aja $oveka u njemumisaoni je i du!ovni osnov anti$kog odnosa rema "judskom te"u. *ebezumni i nedu!ovni agona"ni te"esni aktivizam, kako to !oće Kuberten,

već te"esna ku"tura redstav"ja osnov anti$ke te"esne agonistike. =tinskikalokagathos, ote"otvorenje atinskog vasitnog idea"a, su&ta jesurotnost Kubertenovom ozitivnom $oveku ote"otvorenom u "ikugrabe+"jivog i mi&ićavog bur+uja.

9to se ti$e muzike, ona je u anti$koj paideia/i ima"a rvorazrednizna$aj. ovoreći o starogr$koj umetnosti, Deger konstatuje da su (re$ iton i, uko"iko de"uju re$ju i tonom i"i i jednim i drugim, ritam i !armonijaza rke su rosto snage koje ob"ikuju du&u, jer ono &to je od"u$ujuće usvoj paideia je de"atni e"ement, koji kod obrazovanja du!a ostaje jo&va+niji nego u agonu te"esni! sosobnosti.(#'(% 6a bi i"ustrovao zna$ajkoji su e"eni ridava"i muzi#i :i"o& Curić navodi mit o 7r;eju (kojimagijom zvukova reobra+ava kosmi$ki oredak, riitom"juje zveri,okreće drveće i kamenje i, naos"etku, svoju dragu +enu, Euridiku,otima iz kand+i smrti. Kad su to"iko rodr"i u duboke tajne muzi$keumetnosti, onda nije $udnovato &to je u nji! muzika, u &irem zna$enjute re$i, obe"e+ava"a #e"okuan razvitak du!ovnog +ivota, &to je izraz(muzi$ki $ovek( 3...4, u surotnosti sa (nemuzi$kim $ovekom( 3...4,ozna$avao obrazovana $oveka uo&te, i &to je ona, u u+em zna$enju tere$i kao tonska umetnost, ima"a #entra"an o"o+aj, i o svojoj ne samoesteti$koj, nego i zio"o&ko/eti$koj ;unk#iji, bi"a vezana sa svima"emenitim iso"javanjima nji!ova unutra&nja +ivota i vr&i"a jak

mora"no/vasitni uti#aj.(#')% :uzika u Kubertenovoj (uti"itarnojedagogiji( ne s"u+i zato da (ob"ikuje du&u(, već da dorinese stvaranju(ku"turnog( dekora o"imijskim igrama kao ku"tnoj redstavi i stvori(sve$arsku( atmos;eru koja treba da izazove (re"igiozno uzbu)enje( kodrisutni!. 9to se ti$e ob"ikovanja karaktera, to se ne osti+esav"adavanjem umetni$ke ve&tine ni razvojem muzi$kog $u"a, većisk"ju$ivo bori"a$kim te"esnim aktivizmom i te"esnim dri"om kojiodrazumeva otiskivanje i sakaćenje instikata, emo#ija, $u"a, du!a...*astojeći da se obra$una sa svim onim &to mo+e da os"abi beso&tedniosvaja$ko/t"a$ite"jski karakter bur+uja i razbije njegovu ;anati$nu svest,Kuberten odba#uje dionisko i or$ko, kao i anti$ki poiesis. 7n, out

it"era, ne +e"i da stvara (miro"jubive estete(, već (nove "jude( kojeod"ikuje ($e"i$no te"o( i og"ed (ve"i$anstvene zveri(. Kuberten nastojida reuzme o"iti$ko, a da odba#i ku"turno nas"e)e anti$kogaristokratskog vasitanja.

7d izvanredne va+nosti je i to &to je anti$ko dru&tvo bi"o par e(cellence erotska zajedni#a u kome je dominirao (ederasti$ki eros(3uko4 / o $emu će kasnije biti vi&e re$i. 7tuda je briga o te"esnomizg"edu i te"esnom okretu bi"a od rvorazrednog zna$aja. 'a raz"iku odKubertenovog (mi&ićavog te"a(, u anti#i dominira idea" !armoni$norazvijenog te"a umesto ($e"i$ne( $vrstine i eks"ozivne mi&ićne snage,u anti#i je najvi&i izazov ostići gikost udova, kao i mekoću i sk"adnost



117

okreta. <ukovodeći se (rogresom( Kuberten odba#uje anti$ki rin#imetron ariston, kao i aristokratski rin#i ordre et mesure aso"utizujerin#i (većeg naora( i insistira na dua"izmu te"a i du!a, kao i naizgradnji ku"ta mi&ićavog te"a koje je simbo"i$no ote"otvorenjeeksanzivne moći kaita"izma. 7n ne nastoji da te"esnim ve+bama

(vaja te"o( da bi $oveka doveo u du!ovni i te"esni sk"ad sa kosmosom,kao &to se to $ini"o u anti$kim gimnazijama i a"estrama, već da bistvorio borbeni i obezdu!ov"jeni karakter bur+uja koji treba da okorisvet. 'a raz"iku od antike u kojoj gosodarenje nad sobom3samosav"adavanje4, kao osnovni us"ov gosodarenja nad drugima,odrazumeva o&tovanje rirodni! otreba, odnosno, dovo)enjete"esni! otreba u sk"ad sa rirodnim otrebama, kod Kubertena segosodarenje nad sobom svodi na otiskivanje i sakaćenje rirodni!otreba. (Ku"t intenzivni! te"esni! ve+bi( svodi se na mu$enjesostvenog te"a $ime se osti+e otiskivanje erotskog bića $oveka ireobra+aj seksua"ne energije u osvaja$ko/t"a$ite"jski aktivizam.Kubertenov odnos rema te"u 3$oveku4 osredovan je i !ri&ćanskim3jezuitskim4 ;anatizmom, na &ta nedvosmis"eno ukazuje i njegovkon#et edagogije te"esnog za vek.#'*% anti#i te"esno zdrav"je je najva+nija reokua#ija $oveka inajva+niji zadatak te"esnog ve+banja. ovoreći o rangiranju najvi&i!vrednosti kod e"ena 9e;o"d navodi (staru esmu( koja je nasta"a uanti#i8 ")a smrtnika zdravle e nava!nia stvar, * zatim dolazi negova+zika gra-a, * na trećem mestu e bogatstvo, steeno bez prevare, * ana etvrtom mladost u koo u!iva sa priatelima."#'+% Kubertenodba#uje rin#i te"esnog zdrav"ja, koji reu&ta (s"abima(, obra$unava

se s maksimom mens sana in corpore sano i rog"a&ava rin#i mensfervida in corpore lacertoso za o"azi&te njegove (uti"itarneedagogije(. I na rimeru odnosa rema zdrav"ju vidi se ravi karakterKubertenove (natura"isti$ke( kon#e#ije. mesto zdravog te"a, koje jenesosredna riroda za $oveka i najneosredniji ob"ik ostojanja$oveka kao rirodnog bića, Kuberten insistira na (bori"a$kom( i(sna+nom( karakteru koji se sti$e utem rin#ia (većeg naora( i kojise svodi na beso&tedni obra$un s rirodnim bićem $oveka. Do& je=ristote", govoreći o odgajanju de#e, uozorio na ogubnostrekomernog te"esnog narezanja8 (S"o+i"i smo se, dak"e, u tome dagimnastiku treba rimenjivati i kako je treba rimenjivati. Sve do

uberteta treba rimenjivati "ak&e ve+be, izbegavati rinudni re+imis!rane i rinudne naore da ne bi sre$i"i razvoj. Ima ouzdani!dokaza da to mo+e da se dogodi8 me)u o"imijskim obedni#ima moguse naći samo dvoji#a i"i troji#a koji su obedi"i i kao de$a#i i kao odras"i"judi, jer su im naorne ve+be, dok su ve+ba"i kao de#a, is#r"esnagu.(#',% I da"je8 (*aime, za dobre te"esne osobine, kakve gra)anitreba da imaju, kao i za zdrav"je i ra)anje de#e nije korisna at"etskakonstruk#ija kao ni ona koja za!teva odveć ve"iku brigu i"i koja je odvećs"aba, već neka na sredini izme)u ovi! dveju. -e"o treba da budereka"jeno, a"i ne reteranim naorima i ne samo u jednom rav#u kaote"o at"eta, već za sve os"ove koji sadaju u de"okrug s"obodni! "judi.



118

7vo treba da va+i odjednako i za mu&kar#e i za +ene.(#'-% 6a je jo& ue"adi stvorena te"esna ku"tura, u kojoj je rvorazredni zna$aj imaozdravstveni asekt koji je ostao osnov za kritiku o"imijski! igara,govori i iokratova kritika boksa 3kao o"imijske dis#i"ine4 zbognjegovog ogubnog dejstva na menta"no zdrav"je boksera. Kubertenov

odu&ev"jeni odnos rema boksu, kao najautenti$nijem izrazu du!akaita"izma, okazuje ko"iko je njegova edago&ka doktrina retrogradnau odnosu rema !umanisti$kom nas"e)u antike. Kubertenovo ozivanje na antiku rob"emati$no je i zbog toga&to je, sudeći o Burk!artu, u anti#i v"ada"o s!vatanje (da je karakter u#e"ini uro)en, neiskvar"jiv kod dobri! i neorav"jiv kod "o&i!, aobrazovanje osredstvom vasita$a i dadi"je samo je sekundarna stvar,urkos tome &to se ve"ika zas"uga za ostanak neke ve"ike "i$nostiridaje takvim, a na rimer, ne samo =!i" nego i Dason va+e kaovasitani#i irona, koji se u mitu redstav"ja kao idea"an "iku$ite"ja.(#(0% Kuberten smatra da se "judi raz"ikuju o svojim rasnimkarakteristikama, koje su rase stek"e tokom borbe za ostanak, a"i oneimaju re"ativni zna$aj budući da je $ovek o svojoj rirodi ("enja+ivotinja(. (Sort nije u rirodi $oveka(, tvrdi Kuberten, jer je usurotnosti sa rin#iom (manjeg naora( koji va+i za +ivotinje. 7tudaKuberten daje rvorazredni zna$aj vasitanju8 osnovni #i"j (uti"itarneedagogije( (revazi"a+enje( je +ivotinjske rirode $oveka stvaranjembeso&tednog i ostojanog bori"a$kog karaktera. Budući da se ozitivni$ovek na"azi s onu stranu dobra i z"a, kod Kubertena nema (dobrog( i("o&eg(, već samo (sna+nog( i (s"abog( karaktera, s tim &to je be"a rasa,o"i$ena u bur+oaskoj (e"iti(, redodre)ena na (sna+ni( bori"a$ki karakter

na osnovu svog rasnog nas"e)a koje je stek"a u borbi za ostanak. 7no&to je najva+nije, stvaranje bori"a$kog karaktera odrazumeva, oKubertenu, obra$un s du!om i umom, a samim tim s ku"turnimnas"e)em $ove$anstva. 7n nastoji da stvori (novog $oveka( kojiodgovara novom 3ozitivnom4 dobu i eksanzionisti$kim interesimaevroski! ko"onija"ni! metroo"a.

Iz instrumenta"nog odnosa koji Kuberten ima rema $ovekuroisti$e i njegova kon#e#ija (usavr&avanja(. anti#i (usavr&avanje(odrazumeva dovo)enje $oveka u sk"ad sa kosmi$kim oretkom kojiredstav"ja nedosti+ni idea" 3bo+anskog4 savr&enstva. Budući da jesavr&enstvo od"ika ve$nosti, te+eći savr&enstvu $ovek te+i ve$nosti.

5o&to je zema"jski svet osu)en na roast, te+nja ka savr&enstvu neodrazumeva borbu za o$uvanje ostojećeg, ogotovu ne za stvaranjesavr&enog sveta, već $injenje takvi! de"a koja će $oveka rib"i+itikosmi$kom savr&enstvu. 5ri tome, $ovek je okrenut ka ro&"osti budućida su o anti$kom s!vatanju "judi sve nesavr&eniji kako se uda"juju odsvog 3bo+anskog4 rabitka. (e"ja za usavr&avanjem( u anti$koj r$kojima konzervativni, a ne (rogresivni( karakter, kao &to je to s"u$aj samodernim o"imizmom. rkos tome &to se oziva na (rogres(,Kuberten odba#uje ideju budućnosti. 7krenutost ka idea"izovanojro&"osti ostaje izvori&te (ravi!( i (ve$ni!( vrednosti koje simbo"izuje"amen o"imijske bak"je koji (nikada ne sme da se ugasi( 3it"er4. Kod



119

Kubertena idea" isravnog de"anja nije vrednosno zasnovan, većroisti$e iz "ogike koju nameće sam +ivot koja se svodi na borbu zaostanak i koja se na"azi s onu stranu dobra i z"a. (savr&avanje(, kao(revazi"a+enje +ivotinjskog u $oveku(, ostaje uni&tavanjes"obodarskog dostojanstva i svo)enje $oveka na de!umanizovanog

juri&nika v"adajućeg oretka. Istovremeno, +e"ja za usavr&avanjem usortu vezana je za ostizanje rezu"tata koji imaju (objektivnu(kvantitativnu sravnjivost i koji odrazumevaju aso"utizovani rin#iu$inka 8 (moderni( sort obra$un je s erotskim, eti$kim i estetskimbićem $oveka. *a osnovu nji! moguće je usostaviti (iramidu use!a(3Kuberten4 na $ijem vr!u se na"azi obedni$ka (e"ita(.

Kuberten je b"izak anti#i u tome &to njegov edago&ki kon#etima rasisti$ki karakter. Kuberten8 (r$ka je bi"a kon;edera#ija gradova uosnovi koje je nasta"a jedna ideja, ona o sueriornosti rase i njenojredodre)enosti. Samo to je bi"o dovo"jno a da se rotiv tu)ina digne jedna trenutno ujedinjena r$ka a"i, to su bi"i "odovi nji!ovoggenija...(#($% I Kubertenov bur+uj ote"otvorenje je rasni! kva"iteta be"erase / ona je (naj$istija, najinte"igentnija i najja$a( #(&% / koji je $ine(sueriornom( u odnosu rema drugim rasama i daju joj za ravo daokori svet. (%istota krvi( jedna je od najva+niji! od"ika 3be"e4 rase, a(borba za $istotu be"e rase ostaje najva+niji zadatak njeni! $"anova(3Kuberten4. -e+nja ka (savr&enstvu( ostaje te+nja ka ostizanju rasneer;ek#ije u odnosu rema (ni+im rasama( koje odgovaraju(varvarskim( narodima antike. 7tuda (uti"itarna edagogija(redstav"ja najva+niji segment Kubertenove o"imijske "ozoje, a ne3kriti$ka4 so#ija"na teorija.

Mo.eni i antički "pot"

Kuberten je jo& na tzv. (osniva$kom kongresu( o"imijski! igara,1?@M. godine, izneo stav koji ukazuje na njegov mito"o&ko/roagandisti$ki odnos rema anti$kom (sortu(8 (r$ko nas"e)e jetako ve"iko, gosodo, da su svi oni koji su u modernom svetu oto$e"i s

zi$kim ve+banjem, o"azeći od jednog od njegovi! brojni! asekata,mog"i "egitimno da se ozovu na r$ku u kojoj su svi 3asekti zi$kogve+banja4 bi"i obu!vaćeni.(#('% Kuberten i ovde rimenjuje njegovorobani metod8 stvara utisak da je !e"enska te"esna ku"tura izvori&temoderne te"esne ku"ture i sorta, da bi sveo anti$ku te"esnu ku"turu na(svoju( te"esnu ku"turu i sort i na taj na$in im ribavio "egitimnost(ku"turnog( i (ve$nog(. Istovremeno, Kuberten izbegava da uka+e nadru&tvenu us"ov"jenost !e"enske te"esne ku"ture, jer ona na taj na$inrestaje da bude (nadistorijska( 3mito"o&ka4 i ostaje konkretnaistorijska ojava $ija je bit neraskidivo vezana sa dru&tvom u kojem jenasta"a i u kojem jedino mo+e da bude s!vaćena na ravi na$in. tom



120

kontekstu Kuberten (revi)a( da je jo& u anti#i usostav"jena raz"ikaizme)u stadionskog 3!iodromskog4 i gimnasti$kog agona, koja bi3samo us"ovno4 odgovara"a dana&njoj ode"i na sort i te"esnu ku"turu, istvorena ideja o istinskoj te"esnoj ku"turi koja je otvori"a rostor zausostav"janje kriti$ke distan#e rema o"imijskim igrama i o"imijskim

takmi$arima. =nti$ki svet ne oznaje rogresisti$ki rin#i citius, altius, fortius/ na kome se zasnivaju moderne o"imijske igre. anti#i ne ostojirin#i u$inka, ni kriterijumi za njegovo merenje i sravnjivanje. 'araz"iku od anti$kog (sorta(, u modernom sortu (u$inak koji mo+e dase kvantikuje( ostao je (kriterijum za prihvatane 3 /nerkennung4dru&tveni! sistema( 35roko4, &to je os"edi#a vezanosti v"adanja saindustrija"iza#ijom ri $emu ne dominiraju za!tevi za s"obodom iravdom, već za zadovo"javanje rivatizovani! otreba utem te!ni$kiekasne birokratske organiza#ije. (Sort je simbo"i$ka mani;esta#ijaove "egitima#ije utem uma 30ernunft 4, $ije je odre)enje svedeno zaotima"no ri"ago)avanje sredstva #i"ju.(#((% 7snovni smisao(takmi$enja( na anti$kim o"imijskim igrama nije bio ostizanje većegrazu"tata 3rekorda4, već obeda. mesto u ob"iku brojeva, istorijaanti$ki! o"imijski! igara ojav"juje se u ob"iku "iste obednika / koju će,u etom veku re n.e, sastaviti iija iz E"isa, i koju će douniti isistematizovati =ristote". izvornom ob"iku, na njima je dominiraomora" ratni$ke aristokratije8 borbe su vo)ene do redaje i"i smrti. Sve&to vodi do obede, sem ovre)ivanja (meki! de"ova te"a( 3o$i, o"niorgani4, bi"o je dozvo"jeno, uk"ju$ujući i udaranje rotivnika dok je ovaj"e+ao na zem"ji, kao i se#ija"ni (za!vati( sa kojima su "om"jeni rsti,

od"akti#e i otko"eni#e, zg"obovi, rebra, k"ju$ne kosti i vratni deoki$me... bistvo rotivnika bio je "egitimni na$in do"a+enja do obede.#()%

Ideja o "i$nom dostignuću, bez koje se ne mo+e zamis"iti3moderni4 sort, ne ostoji u anti$kom dru&tvu. 5obeda nije izraz"judski! moći i u tom smis"u "judsko dostignuće, već je izraz bo+je vo"je.*a to uućuje :i"o& Curić8 (S"ava 6orieja, najm"a)eg 6ijagorina sina,koji je u 7"imiji obedio triut, na Istmu sedam uta i u *imeji &estuta, be&e to"ika da ga =tenjani kao ratnog zarob"jenika, za vreme5e"ooneskog rata, usti&e s"obodna ne nanev&i mu uvrede, jer su unjegovim obedama na"azi"i rst bo+ji.(#(*% Isto je i sa te"esnim

osobenostima, sa snagom i brzinom 8 one nisu svojstvo $oveka, većbo+anski dar. *ema s"obodne vo"je, "i$ne ini#ijative, "i$nog dostignuća i"i$ne odgovornosti8 $ovek je (igra$ka bogova(. Smisao borbe za obedunije razvoj "judski! moći, već sti#anje (s"ave( zadobijanjem bo+anskemi"osti koja obezbe)uje obedu i sa kojom se sti$e (besmrtnost(. 5indaru svojim einikijama ne ve"i$a obednike kao "jude, već kao bo+jeizabranike i redmet bo+anske mi"osti.#(+% B"iskost anti$kog iKubertenovog kon#eta je i u tome &to smisao sortskog takmi$enjanije, u krajnjem, razvoj individua"ni! moći $oveka, već osvaja$ko/t"a$ite"jske moći (gosodarske rase(.



121

anti$kom dru&tvu $ovek nije eman#iovana individua i kaotakav konstitutivni $ini"a# 3gra)anskog4 dru&tva, već je riadnik polisai kao takav zoon politikon 3=ristote"4. S!odno tome $ovek se nao"imijskim igrama ne takmi$i kao ojedina#, nego kao redstavnik

polisa. Istovremeno, o"imijske igre ob"ik su rasne integra#ije e"ena u

odnosu rema (varvarima(, &to zna$i da im je stran rin#i (jednakostina startu( na kome se zasniva moderni sort. gr$kom agonu nijebitan ojedina# i "i$no dostignuće, već je bitna rasa koja se ojav"jujeod aristokratskim vrednosnim oreo"om 3aristokratsko arete kao osnovanti$kog fairpla$ /a4. <adi se o agon/u koji te+i stvaranju gosodara,odnosno, odgajanju e"ena kao gosodarske rase. -e+iti da se budeisred svoji! sunarodnika istovremeno odrazumeva da se bude iznad(varvarski! naroda(. anti#i agon je najvi&i ob"ik ku"turnog iso"javanja$oveka i kao takav okazate"j njegove bo+anske rirode, dok je kodKubertena o"imizam obra$un s ku"turnim nas"e)em $ove$anstva iuk"anjanje svi! #ivi"iza#ijski! ograda (zverinjoj rirodi( $oveka3bur+uja4. Kuberten ukida modernog gra)anina i odba#uje s!vatanje okome je $ovek zoon politikon. *ije vo"ja gra)anina, koja se zasniva nanjegovim neotu)ivim ("judskim ravima(, osnovna integrativna snagadru&tva, već je to tiranska moć v"adajuće k"ase koja se zasniva na(ravu ja$ega( ne o"iti$ka, već je +ivotinjska zajedni#a osnov i idea"dru&tvenog strukturiranja. (Sortska reub"ika(, koju Kuberten nudiobesrav"jenima, nije rototi o"iti$kog organizovanja dru&tva kometreba te+iti, već je sredstvo arazitski! k"asa sa kojim treba (nau$iti(ot"a$ene da besogovorno ri!vate oredak u kome v"adaju ja$i. KodKubertena nema o&teg dobra8 k"asni interes je iznad interesa dru&tva.

9to se ti$e o"imijski! igara, na njima se $ovek ne ojav"juje kaoeman#iovana individua, već kao igra$ka v"adajućeg so#ija"nodarvinisti$kog i rogresisti$kog du!a koji utem rasnog 3na#iona"nog4,k"asnog i o"nog ko"ektiviteta ukida individuu i od $oveka, u vidu(sortiste(, stvara ;anatizovanog juri&nika8 dizanje zastave na jarbo"simbo"izuje obedu v"adajućeg oretka i oraz "judskog.

=nti$ke o"imijske igre imaju ku"tni karakter i redstav"jaju najvi&ire"igiozni obred. 5oredeći mora"ni "ik modernog s anti$kim (sortistom(Kuberten konstatuje8 (:ora"ne kva"ika#ije 3at"ete4 u anti$kom dobubi"e su us"ov"jene re"igioznim za!tevima. >erujemo da će se to oetsamo nametnuti u na&em vremenu. Kako o"imijade sti$u sve veći

ug"ed, tako će se razvijati okret da im se uka+e o&tovanje 3ako takomo+e da se ka+e4 3mora"nim, rim.aut.4 $i&ćenjem u$esnika istvaranjem rave e"ite koja je dostojna takve izuzetne ri"ike.(#(,%=nti$ko religio athletae odrazumeva mora"no $istunstvo8 (izabranikbogova( mogao je da ostane samo onaj at"eta koji nije osu)ivan i kojinije uvredio bogove. *a o"imijskim bori"i&tima olimpioniki se ojav"jujukao ;anati$ni 'evsovi ok"oni#i i kao riadni#i iste rase, k"ase i o"a.*ji!ovi me)usobni odnosi svedeni su na ritua"no iskazivanje o&tovanja jedni! rema drugima kao redstavni#ima najvi&i! vrednostiusostav"jenog sveta i bor#ima za te vrednosti. (6ru+enje( bora#aosredovano je u"ogom koju su dobi"i i koju moraju dos"edno da



122

odigraju da ne bi bi"a dovedena u itanje ozbi"jnost i na taj na$innad"judski karakter vrednosti koje redstav"jaju. 5obednik jeidea"izovano ote"otvorenje vo"je bogova8 ve"i$anje obednika ostajeve"i$anje bogova. Samim tim &to je (izabranik bogova( sve &to je sanjim u vezi, orodi#a u rvom redu, mora da dobije onu vrednost koja

odgovara ve"i$ini bo+anske od"uke / na &ta ukazuju 5indarove o"imike.>rednosti koje se riisuju obedniku ne ristaju $oveku, već samoobedniku, &to zna$i onome ko je izabranik bogova. 5obednik jesimbo"i$ni redstavnik i ote"otvorenje aristokratske 3v"adajuće4 aretekoja se ne teme"ji na s"obodo"jub"ju i $oveko"jub"ju, već na v"asto"jub"ju i$asto"jub"ju. 5obeda nije dokaz "judski! moći, već ob"ik u kome $ovekiskazuje svoju otunu i beznade+nu ot$injenost tradi#iona"nimdru&tvenim strukturama i vrednostima. 5obe)ujući $ovek roizvodiv"adajuće odnose i na taj na$in okove sa kojima rikiva sebe zaostojeći svet. bistvom (rotivnika(, &to je sastavni deo anti$ki! kao imoderni! o"imijski! igara, $ovek na simbo"i$an na$in ubija svoje"judsko dostojanstvo i iskazuje otunu bezvrednost u odnosu remav"adajućem oretku koji se ojav"juje u ob"iku svemoćne o"imijskeo"igar!ije. *ije s"u$ajno &to do kritike o"imijski! igara i o"imijski!obednika do"azi u vreme usona anti$ke demokratije. kaita"isti$kom dru&tvu uk"onjen je bo+anski 3normativni4 svodkoji je us"ov"javao re"igioznu 3du!ovnu4 rirodu anti$kog agona koji jeimao ograni$avajući, a ne eksanzionisti$ki karakter. (<e"igiozniza!tevi( koje Kuberten, o"azeći od antike, ostav"ja modernom at"eti,ustvari su obra$un s anti$kim religio athletae koji je izraz najvi&egre"igioznog 3"ozo;skog4 rin#ia gnothi seauton. Kuberten insistira na

strogoj ritua"noj ;ormi o"imijski! igara nastojeći da stvori (re"igioznoosećanje( out onoga koje je ostoja"o u anti#i. 5ri tom, on(zaborav"ja( da za to nedostaju bogovi koji simbo"izuju normativni svodkoji je nerikosnoveno o"azi&te u odre)ivanju ona&anja "judi ikriterijum za raz"ikovanje dobrog od "o&eg, anti$ki svet koji je uotunosti ro+et re"igijom, kao i anti$ki $ovek koji je ;ata"no odre)enbo+joj vo"ji. 6a bi izazvao (osećanje uzvi&enosti( #(-% u $oveku,Kubertenu nedostaje vrednost koja nadvisuje ostojeći svet i koja mo+eda ga (izvede( iz njega. Kubertenovo religio athletae svedeno je nasredstvo za ;anatizovanje $oveka, za ubijanje njegove "judske "i$nosti i3kriti$ke4 svesti i za njegovo otuno ot$injavanje v"adajućem oretku.

7no &to $ini sonu izme)u anti$ki! i moderni! o"imijski! igara jenji!ov be"i#iozni du!8 igre su svojevrsni ratni$ki turnir na kome se borbane vodi oru+jem, nego te"ima i kao takve su obra$un s a#isti$komsve&ću i rirema za rat. 7tuda beso&tedno (riva"stvo(, kojeodrazumeva sremnost na ubistvo (rotivnika(, redstav"ja g"avnuosobenost sortskog (dru+enja(.

5o :i"o&u Curiću, (agonska aktivnost( je, (ored mita i ku"ta, bi"ag"avni e"emenat !e"enskog du!ovnog ostojanja i #entra"na odredni#au vasitanju !e"enskog naroda i u ojav"jivanju svi! ob"ika njegovadu!ovnog izra+avanja(.#)0% =nti$ki o"imizam sveobu!vatni jere"igiozni og"ed na svet i odgovarajući na$in +iv"jenja, a o"imijske igre



123

jedan od najva+niji! ritua"ni! ob"ika ote"otvorenja tog du!a, odnosno,re"igiozni obred osvećen 'evsu, bogu rata i vr!ovnom o"imijskombogu. Kao takav, anti$ki o"imizam je kruna anti$kog agona. 7"imijskeigre su vr!una# aktivisti$ke integra#ije !e"enskog sveta / du!ovne,ratni$ke, erotske... 7ne su, kao i druge s"i$ne mani;esta#ije, svojevrsni

ob"ik u$estvovanja u javnoj s"u+bi koja je bi"a obavezna. =nti$ki demosnije (masa(, za raz"iku od rimskog arazitskog plebsa. Iz toga roisti$ebitna raz"ika izme)u starogr$ki! o"imijski! igara i rimski!g"adijatorski! borbi 8 rve su ob"ik aktivisti$kog integrisanja e"ena radio$uvanja oretka, dok su druge ob"ik asivizovanja (masa(. Kubertenovoj kon#e#iji sadr+ana su oba rin#ia8 sort je sredstvo zarazvoj borbenog 3osvaja$ko/t"a$ite"jskog4 karaktera bur+uja i sredstvoza a#ikovanje 3deo"itizovanje4 radnika.

anti$kom dru&tvu nasta"e su dve vrste agona 8 aristokratski igra)anski. ovoreći o aristokratskom agonu :i"o& Curić konstatuje 8(5ravi #i"j nadmetanja bio je samo obeda, i nju su smatra"i kaovr!una# zema"jske sreće, jer je obedniku zajam$ava"a ono &to je uosnovi #i"j +ivota svakome e"enu8 biti redmet div"jenja za +ivota iredmet s"av"jenja os"e smrti. Dedno vreme agona"na s"ava bi"a jebezma"o jedina s"ava u e"ena, i ona je smatrana za najveću sreću nasvetu.3...4Gi"j nadmetanja, dak"e, nije bi"o koristo"jub"je, nego$asto"jub"je, +udnja za rvenstvom i od"ikom, ono &to je omer izraziona usta "ikijskog junaka io"a!a, koji je sinu "auku, kad ga jeoremao na -roju, nare)ivao 8 svagda najbo"ji biti i od"i$an izme)udrugi!. 3I"ijada >I 20?, I N?M4. tom sti!u kratko i ta$no izra+en jevasitni #i"j vite&kog "emstva.(#)$% 7"imijska agonistika u svom

izvornom smis"u sada u (!erojsko s!vatanje +ivota(.#)&% "edano u&irem so#ija"nom kontekstu, o"imijska agonistika ima vi&estrukurirodu i odrazumeva 8 borbu izme)u riadnika aristokratije zarvenstvo 3(s"avu(4 borbu za o$uvanje nerikosnovene v"astiaristokratije nad demosom borbu za du!ovnu integra#iju !e"enske kaogosodarske rase u odnosu rema (varvarima( i o$uvanjerobov"asni$kog oretka, kao i borbu za domina#iju izme)u polisa iborbu za o$uvanje atrija"!a"nog oretka.

Dedna od najva+niji! osobenosti !e"enskog dru&tva je da sedru&tveni o"o+aj sti$e ro)enjem. =ristokratski agon nije borba zazadobijanje, već za otvrdu dru&tvenog statusa i u tom smis"u je na$in

ve"i$anja oretka koji obezbe)uje rivi"egije o ro)enju. (S"ava( jerivi"egija ko"enovića i kao takva je u"azni#a za svet o"imijski! bogova,a o"imijska nadmetanja beso&tedna borba za o$uvanje aristokratskogstatusa nakon smrti, sa $im će se izbeći od"azak u ad i sudbinaobi$ni! "judi. 7"imij#i nisu rijate"ji, već smrtni nerijate"ji u borbi zasti#anje mesta u ve$nosti. mesto da su polis i du!ovni svod koji $ineo"imijski bogovi osnov "judskog samoodre)enja i osrednik uusostav"janju me)u"judski! odnosa, u modernom o"imizmu +ivotinjskisvet i rin#i rirodne se"ek#ije osnov su (samosvesti( $oveka iosrednik u usostav"janju (me)u"judski!( odnosa 8 Kubertenov agonima so#ija"no darvinisti$ki karakter. Bur+uj ne te+i sti#anju (s"ave( sa



124

kojom treba da obezbedi ve$nost u drugom svetu, već te+i obedi sakojom će uk"oniti svoje suarnike iz +ivotne (utakmi#e(. (Da$i ostaju,s"abiji bivaju odstranjeni( 3Kuberten4 / to je su&tina moderne o"imijskeos"ani#e koja odgovara v"adajućem du!u monoo"isti$kog kaita"izmakoji je izra+en u rin#iu8 (ni&ti konkuren#iju( Budući da je za

Kubertena rirodna se"ek#ija nosi"a# (rogresa(, koji je sudbinska si"akojoj je $ovek beznade+no odre)en, razum"jivo je zbog $ega Kubertensa takvim odu&ev"jenjem govori o ratu8 on u njemu vidi najvi&i inajneosredniji ob"ik de"ovanja zakona rirodne se"ek#ije. anti#i se u;ormi borbe ojedina#a za sti#anje mesta na 7"imu odvija borbav"adajuće k"ase za o$uvanje rivi"egija u modernom dru&tvu se odrividom sortskog nadmetanja odvija borba arazitski! k"asa rotiveman#iatorskog nas"e)a $ove$anstva i $oveka kao univerza"nogstvara"a$kog bića s"obode. tom kontekstu, Kuberten se obra$unava stakmi$enjem koje ne odrazumeva e"imina#iju i domina#iju $oveka nad$ovekom, ogotovu s takmi$enjem koje odrazumeva razvojuniverza"ni! stvara"a$ki! moći $oveka i koje otvara mogućnost zarevazi"a+enje ostojećeg i stvaranje novog sveta. *astojeći da od anti$kog dru&tva stvori idea" ozitivnog svetakome moderno dru&tvo treba da te+i, Kuberten stvara s"iku anti$kogkao beskonFiktnog dru&tva koje nema dinamiku razvoja, ogotovu neonu koja je us"ov"jena sukobom izme)u so#ija"ni! k"asa i grua, kao nisukobom izme)u novog i starog. :e)utim, v"adajući anti$ki agon nijeimao dija"ekti$ki karakter8 iz sukoba ne s"edi revazi"a+enje ostojećegsveta i stvaranje novuma. njemu se ne radi o odnosu izme)u(starog( i (novog(, već o uk"anjanju jednog 3ret!odnog4 drugim, kao

&to je to s"u$aj (zamene( matrijar!ata atrijar!atom. 5ojam (starog( uanti#i ne dobija svoje odre)enje u odnosu rema (novome(8 ono ses!vata kao vre"o +ivota koje utem mito"o&kog ve"a dobija ku"tnikarakter. tom smis"u (staro( je simbo" ostojanosti u odnosu remaneizvesnoj budućnosti. Kod Kubertena dominira aso"utizovanarogresisti$ka "ogika koja, na teme"ju so#ija"no darvinisti$ki! zakona,ostaje od $oveka otu)ena sudbinska moć8 on je okovao (rogres(kvantikovanjem uni&tavajući mogućnost novuma. 7sednutnastojanjem da sa$uva k"asni oredak, Kuberten nije bio u stanju dauo$i egzisten#ija"ni rizik koji v"adavina aso"utizovanog rin#iakometi#ije i u$inka nosi u sebi.

Kuberten revi)a da je jo& u anti#i do&"o do sukoba izme)uaristokratskog i gra)anskog vasitnog 3obrazovnog4 mode"a koji se zbiou ob"iku borbe izme)u (mu&kog idea"a( ratni$ke aristokratije i("ozo;skog $oveka( 8 (Sort i"i du!, u tom i"i/i"i "e+i sva udarna snaganaada( / konstatuje Deger.#)'% -ako Kseno;an (nije kadar da, kao5indar, u svakoj o"imijskoj obedi, bi"o u rvanju i"i esni$enju, u tr$anjui"i ko"skim trkama, vidi otkrivenje obednikove bo+anske arete. (7ntada u igrama zauzima o$asno mjesto, grad mu is!ranu daje od javni!dobara, jo& k tome za nagradu rima drago#jeni ok"on. 5objednik utr#i konja $ast istu ima a mene dostojan nije( / uzvikuje on / (jer na&egznanja moć, od snage "judi i konja, ona je ja$a. Luda "i suda znositi



125

tje"esnu snagu iznad b"agorodna uma, to nio&to ravedno nije. Der ako je netko od svi! u &akanju ja$i, u etoboju dobar i"i u !rvanju vje&t i"i ubrzini nogu...od toga urava grada neće ostati bo"ja 3...4. S"aba&na jeradost &to grad obasja kad netko obijedi u igrama kod oto$ića 5isa od toga rizni#a gradska neće ostati veća(.(#)(% Insistiranje na (o"isu i

njegovoj sreći kao meri"u svi! vrednosti( risutno je i kod -irteja. njegovim sti!ovima (du! o"iti$ke etike( je ustao rotiv (starovite&kogidea"a(.#))% (Kasnije je, u ime o"isa, ve"i$ana ravda kao najvi&avr"ina, kad je ravna dr+ava do&"a na mesto stare. Sad u ime o"isaKseno;an rok"amuje svoj novi ob"ik arete, du!ovno obrazovanje 3...4.7n nadi"azi sve ranije idea"e, utaajući i! u sebe i odre)ujući i! sebi.Snaga du!a u dr+avi stvara ravo i zakon, va"jan oredak i b"agostanje.Kseno;an je -irtejevu e"egiju svesno uzeo za uzor i u njen ob"ik, takoodesan za njegovu svr!u, u"io novu sadr+inu svog mi&"jenja. S timstunjem je razvoj o"iti$kog ojma arete dostigao svoj #i"j 8 !rabrost,razboritost i ravednost, najzad mudrost / to su osobine koje su jo& za5"atona zbir gra)anske arete. Kseno;anovoj e"egiji ta nova (du!ovnavr"ina( ove soa 3...4, koja će igrati tako ve"iku u"ogu u "ozo;skoj vr"ini,o rvi ut isti$e svoj za!tev za va+enje. i"ozoja je otkri"a svoj zna$ajza $oveka, to jest za o"is. $injen je korak od $istog sag"edavanjaistine do retenzije na kritiku i rukovo)enje "judskim +ivotom.(#)*% IEuriid se bori rotiv tradi#iona"nog re#enjivanja at"eta kod rkaoru+jem koje reuzima od Kseno;ana, a i 5"atonova kritika kori&ćenjaomerovi! mitova za vasitanje s"edi istu kriti$ku nit.#)+% Kubertennastoji da rikrije da je jo& u anti$kom dru&tvu do&"o do detronizovanjaaristokratski! vrednosti, od koji! on nastoji da stvori nerikosnoveni

nadistorijski idea" $oveka koji se ojav"juje u ob"iku robov"asni$ke,aristokratske i bur+oaske (gosodarske rase(. 7vakva interreta#ijaantike s"u+i Kubertenu da se obra$una s gra)anskim idea"om $ovekakoji je jo& u ran#uskoj gra)anskoj revo"u#iji dobio o&te$ove$anskikarakter i normativno je uob"i$en u neotu)ivim (ravima $oveka igra)anina(. Dezdeći na kri"ima aganizovanog i de!umanizovanog!ri&ćanstva Kuberten je iz anti$kog doseo u moderno doba. *i&ta bitnose nije desi"o i"i, njegovim re$ima kazano, (romeni"a se samo ;orma,su&tina je osta"a ista(. #),% %ovek gubi samosta"nost, koju je stekao umodernom dobu, i nanovo ostaje igra$ka 3novi!4 bogova. ore)enjus antikom Kuberten je najb"i+i sartanskom mode"u vasitanja koje je

bi"o svedeno na vojnu obuku. =ristote"ov sud o sartanskom vasitanjukao (jednostranoj dresuri za rat( izra+ava bit Kubertenove (uti"itarneedagogije( koja je namenjena bur+oaskoj om"adini. 'a raz"iku odSarte u kojoj je v"adao mi"itaristi$ki ustrojeni ko"ektivizam, koji jeodrazumevao visok steen so"idarnosti i sremnosti na +rtvovanje radio&teg dobra, Kuberten insistira na domina#iji rin#ia rirodnese"ek#ije koji odrazumeva gramzivost i (rirodno ravo( ja$i! da t"a$es"abije.

Kuberten je (revazi&ao( anti$ki aristokratski i gra)anski mode"vasitanja tako &to je, rukovodeći se so#ija"no darvinisti$kimevo"u#ionizmom na koji je naka"em"jen jezuitski i ma"ogra)anski du!



126

bur+uja, odba#io nji!ovu eman#iatorsku bit. Kuberten se obra$unava sku"turnim nas"e)em anti$ke paideia/e i usostav"ja (odnos( sa antikomna nivou nedu!ovnog i neumnog osvaja$ko/t"a$ite"jskog aktivizma. ovakvom Kubertenovom odnosu rema anti#i og"eda se njegovonastojanje da izgradi (uti"itarnu edagogiju( u kojoj dominira vasitanje

bez obrazovanja i sa kojom će stvoriti novu (gosodarsku rasu( koju, unjenom nastojanju da okori svet, ne sutavaju o&te/"judski obziri. -o je osnov Kubertenovog rokrustovskog odnosa kako rema anti#i i!ri&ćanstvu, tako i rema -omasu =rno"du i modernoj edago&koj mis"i.Kuberten je s!vatio da normativni svod anti$ke paideia/e, sa svojimza!tevom da se $ovek besogovorno odredi bo+anskim si"ama kojerevazi"aze ostojeći 3zema"jski4 svet, otvara mogućnost zausostav"janje grani#a samovo"ji v"adajućoj (e"iti(, &to on o svaku #enunastoji da izbegne. *ije s"u$ajno &to je Kuberten u (!erojskom dobu(anti$ke r$ke, u kome je bi"a usostav"jena otuna domina#ijarodovske aristokratije nad demosom, rona&ao izvori&te svogo"imizma. 7svaja$ko/t"a$ite"jski karakter robov"asni$kog i rasisti$kogoretka antike (rirodni( je osnov modernog o"imizma kao ideo"ogijemonoo"isti$kog kaita"izma. njemu je aristokrata Kuberten rona&aouzor za (!umanisti$ko( uteme"jenje o"imizma koji će biti otvr)en usrednjovekovnom (vite&kom( kodeksu. Gi"j vasitanja nije razvojs"obodarske i stvara"a$ke "i$nosti, već sti#anje odgovarajućeg k"asnogstatusa. mesto $oveko"jub"ja i s"obodo"jub"ja / koji se u modernomdobu ojav"juju u ob"iku idea"a s"obode, jednakosti i bratstva /$asto"jub"je i v"asto"jub"je ostaje okosni#a njegove e"itisti$ke ideo"ogije.7tuda okoravanje (ni+i! rasa(, beso&tedna "ja$ka radni! s"ojeva i

sremnost na +rtvovanje +ivota radi odbrane oretka 3dvoboj kao(odbrana $asti(, rat kao (igra(4, redstav"jaju najva+nije od"ike aretebur+uja. (>ite&ki idea"i(, na koje se Kuberten oziva, samo su maska zagramzivog i nemora"nog bur+uja.

rkos tome &to u stvaranju mode"a (svog( $oveka ima u viduratni$ku aristokratiju, Kuberten ne o"azi od stati$nog aristokratskogsveta u kome je sve odre)eno strogim obi$ajnim, eti$kim i estetskimkanonima, već od dinami$kog bur+oaskog sveta koji te+i eksanziji. 7nnastoji da od o"imizma stvori novu (dinami$ku( 3Brendid+4 re"igiju kojaodgovara du!u novog vremena i koja neće da ograni$ava, već dauk"anja rereke koje mogu da sutaju razvoj kaita"izma. :oderni

o"imizam ideo"ogija je bur+uja koji !ita da o"ja$ka svet jezdeći na va"uindustrijske revo"u#ije i kaita"isti$ke eksanzije i koji ru&i svenormativne 3obi$ajne, mora"ne, ravne, re"igiozne4 ograde koje ga utome sutavaju. *ova osvajanja stvaraju u njemu novu snagu iz kojeroisti$e sve veća g"ad za sti#anjem / i tako ad in+nitum. Kuberten se usvom o!odu ka modernim o"imijskim vr!ovima ne rukovodibo+anskim uzorima ni roduktivisti$kom snagom kaita"izma, ogotovune s"obodarskim te+njama i stvara"a$kim moćima $oveka, većnajrimitivnijim ma"ogra)anskim motivima8 (vo"ja za moć( koja sezasniva na gramzivosti osnovna je okreta$ka snaga u (razvoju($ove$anstva. :oderna o"imijska ideja u svom izvornom ob"iku te+i



127

mi"itarizovanju evroske bur+oazije utem sorta radi use&neko"onija"ne eksanzije 8 ko"onija"ni o!odi bez dobre sortske riremeredstav"jaju, o Kubertenu, (oasnu neromi&"jenost(. 7"imijske igre,kao svojevrsni vite&ki turnir na kome će se naći najbo"ji redstavni#i(#ivi"izovani! na#ija(, redstav"ja najvi&i ob"ik du!ovne integra#ije nove

(gosodarske rase( radi okoravanja sveta.'a raz"iku od omerovi! junaka, Kubertenov bur+uj "i&en je erosa,sontanosti, ma&te... 7n je usresre)en na samo jednu (so#ija"nudu+nost(8 odbraniti o svaku #enu usostav"jeni oredak i omogućitinjegovu eksanziju. <igidnost njegovog ozitivnog $oveka us"ov"jena jei rirodom oretka za koji se bori, koji je uk"onio kva"itet i samim tim"judsku osebnost i individua"nu raz"i$itost. 6ominira jedinstvo ikvantitet, &to zna$i ozitivno jednoum"je i obra$un sa stvara"a$kom"i$no&ću. Kod Kubertena nema sontanosti i neredvidivosti uona&anju, &to redstav"ja najva+nije karakterne od"ike anti$ki! "ikova.>o"untarizam Kubertenovi! !eroja ima uti"itarni karakter i strogo jera#iona"an 8 oni se rukovode maksimom (znati da bi se redvide"o,redvideti da bi se de"ova"o(. Istovremeno, Kuberten je ukinuo bogove ibogata&ku (e"itu( rog"asio nosio#em v"adajuće moći. 'a Kubertena$ovek nije (ni&tavan( u odnosu rema bogovima, već sti$e (vrednost(kao rodu+ena ruka zakona evo"u#ije koji se ojav"juju u ob"ikueksanzivnog du!a kaita"izma. tom kontekstu Kuberten dajervorazredni zna$aj (ve"ikim "judima( kao nosio#ima (rogresa( isimbo"i$nom ote"otvorenju (vo"je za moć(, od koji! se samo ma"i brojmo+e o!va"iti (mi&ićavim te"om( / &to svakako ne va+i za (o#a(moderni! o"imijski! igara koji je bio +ivi dokaz ogre&nosti teorije za

koju se sa to"iko +ara za"agao. Kod Kubertena $ovek i njegov +ivot nisuobjekti kosmi$ke moći, $ija je de"atna snaga ote"otvorena u bo+joj vo"ji,već su ote"otvorenje i nosio#i du!a kaita"izma koji je izraz rirodni!zakona u neosrednom ob"iku. Kuberten ne g"eda na dru&tvo 3i $oveka4kao na bio"o&ki organizam, već kao na ote"otvorenje neuni&tivi!rirodni! zakona. 7stanak $oveka obezbe)uje se utem besmrtnogoretka koji odrazumeva ve$ni #ik"us ra)anja i umiranja. 7$ig"edno jeda Kuberten ravi raz"iku izme)u smrti 3te"a4 i nestanka. Smrtnost$oveka ostaje us"ov besmrtnosti usostav"jenog sveta 3oretka4, &tozna$i ve$nog obnav"janja kosmi$kog #ik"usa u kome se $ovek ojav"jujekao (otro&ni materija"( rogresa 8 $ovek je smrtan / oredak je ve$an.

7tuda je sremnost na smrt osnovni ob"ik iskazivanja okornostioretku i kao takav najva+nija karakteristika kako aristokratske, tako ibur+oaske arete.

5obednika na anti$kim o"imijskim igrama ne odre)uje njegovasnaga, brzina i sretnost, nego to &to je izabranik bogova, isto kao &tobrzinu i rava# kretanja stre"e i"i ko"ja na boji&tu ne odre)uje snaga isretnost bor#a, nego samovo"ja svemoćne o"imijske o"igar!ije.(%ovek je igra$ka bogova(, tvrdi 5"aton, &to zna$i da je svet bo+jeigra"i&te. Kod Kubertena nema aso"uta koji nadi"azi ostojeći svet,budući da on s"edi rogresisti$ku "ogiku za koju je budućnost otvorena i(rirodne( zakone koji odrazumevaju sta"nu borbu za mesto od



128

sun#em. Kuberten insistira na "i$noj ini#ijativi, a"i je ona svedena nade!umanizovani i denatura"izovani roduktivisti$ki aktivizam, ri $emudrugi "judi, svedeni na (riva"e(, s"u+e kao sredstvo za razvijanjeindividua"ni! moći. svakom s"u$aju, Kubertenovi uzori nisu anti$ki juna#i, out ektora, koji se rukovode "emenito&ću8 Kubertenova

("ozoja vo"je( ostaje "ozoja ni sa $im ograni$ene gramzivosti isamovo"je moćni!. anti#i se u o"imijskim nadmetanjima, kao i u te"esnimve+bama, og"eda tragika "judske egzisten#ije. =nti$ki juna#i su tragi$ne"i$nosti koje u svom najvi&em uz"etu do+iv"javaju svoj tragi$ni kraj. Kubertenovom gnothi seauton nema beznade+nog su$e"javanja $ovekasa njegovom sudbinom, već se $ovek (miri( sa njom i to na taj na$in danikada ne ostane svestan tragi$nosti svog o"o+aja u ostojećemsvetu8 tragedija je uk"onjena iz Kubertenovog rogresisti$kog iotimisti$kog kosmosa. Kubertenov ozitivni $ovek ne te+i vi&em /onom &to nadi"azi ostojeći svet / već te+i većem ru&eći sve ogradekoje ga u tome sutavaju. *jegov og"ed nije okrenut ka nebu, nego karostorima sveta koje +e"i da osvoji i o"ja$ka. 7n nema odgovornostired bogovima, koji simbo"izuju stati$ni i zatvoreni svet u kome je$ovek tragi$ni s"edbenik svoje sudbine koja je zadata nji!ovom vo"jom,već red nezaustav"jivom (rogresom(. Kubertenov kosmos nemaso"jni! grani#a i na bur+uju je da, razvojem svoji! osvaja$ki! it"a$ite"jski! moći, ro&iri njegove !orizonte. =nti$ki o"imizam je, usvom izvorom smis"u, na$in dokazivanja otune i beznade+neokornosti $oveka bo+anstvima koja v"adaju svetom, a to zna$ismrtnosti i ni&tavnosti $oveka u odnosu rema besmrtnosti i svemoći

bogova. ovoreći o So;ok"ovom s!vatanju tragedije :i"o& Curić ukazujena (tragi$no samosaznanje $ovekovo, koje de"jsko gnothi seautonrodub"juju do saznanja da su "judska snaga i zema"jska sreća svojomni&tavno&ću s"i$ne sen#i(.#)-% Kubertenov ozitivni $ovek ne su$e"javase sa svojom sudbinom beznade+no nastojeći da se is$ua iz njeni!ruku, već sa ;anati$nom od"u$no&ću nastoji da izgradi sve vi&e bedemeoko sveta u kome +ivi i koji do+iv"java kao jedini mogući rostor +ivota i(sreće(. Kubertenova maksima mens fervida in corpore lacertosoizra+ava jedinstvo $oveka sa ostojećim svetom i istovremeno jesimbo"i$no ote"otvorenje so#ija"no darvinisti$ke i rogresisti$ke rirodekaita"izma. 'a njega "judska egzisten#ija, $iji je nosi"a# bur+uj, nije

ni&tavna jer se u njoj ote"otvoruje v"adajući du! ostojećeg sveta. -o sevidi i o izg"edu sortiste 8 on nije uka"u"jen u geometrijski &ab"on,out anti$kog at"ete, niti "i&en te"esnosti, kao okorni !ri&ćanin, već(u#a( od 3mi&ićne4 snage.

Kubertenova doktrina obra$un je i s aristokratskim rin#iomordre et mesure. *eumerenost u osedovanju i gosodarenju osnovna je snaga (rogresa(. (Krik strasti( 3Kuberten4 o"imijskog obednikaizraz je neukrotive eksanzionisti$ke moći oretka / na $emu se zasnivanjegova egzisten#ija. Eks"ozivna mi&ićna snaga i vo"ja da se o svaku#enu ide da"je g"avne su od"ike (novog $oveka(. Kaita"isti$kaeksanzija osnov je o"imijskog otimizma i ideje o (usavr&avanju(



129

$ove$anstva. modernom o"imizmu usostav"jeno je jedinstvostrem"jenja 3gramzivost i neumerenost4 bur+uja sa v"adajućimeksanzionisti$ko/rogresisti$kim du!om kaita"izma. <adi se odinami$noj ravnote+i8 bur+uj ostaje nosi"a# moći koja v"adakaita"isti$kim kosmosom, a njegova neuto"jiva o!"ea motor

(rogresa(. k"onjeno je sve ono &to mo+e da ga odseti da jeograni$eno "judsko biće, da ga zastra&i i ukroti, ogotovu ono &to mo+eda mu razvije osećanje so"idarnosti i to"eran#ije. Kod Kubertena nemaodnosa $oveka rema samome sebi utem odnosa rema vi&em odsebe, jer ne ostoji bi"o kakva vrednost koja nadi"azi ostojeći svet ikoja osreduje izme)u +ivota i idea"a sveta kome treba te+iti. 5otunouk"aanje $oveka u ostojeći svet, bez nade u bo"ji svet, najvi&i jeizazov za Kubertenovu (uti"itarnu edagogiju(. Kod Kubertena ostoji(samoograni$enje( sortom i te"esnim dri"om 3rin#i (većeg naora(4,a"i se sa njim uni&tava igra$ka riroda $oveka i umnost i dobija se"oja"ni i uotreb"jivi gra)anin 3odanik4. Isto tako, Kuberten insistira na(samoograni$enju( bur+oazije u kontekstu nji!ove du+nosti da sa$uvajuusostav"jeni oredak, i (samoograni$enju( ot"a$eni! u kontekstunji!ove du+nosti da rade i da besogovorno odnose neravdu.

Kuberten je s!vatio da je eksanzija kaita"izma najva+niji us"ovnjegovog ostanka. 7snovni smisao njegove euritmije je da usostavi jedinstvo strem"jenja v"adajuće k"ase sa v"adajućim eksanzivnim irogresisti$kim du!om kaita"izma 3aso"utizovani rin#i u$inka4, zaraz"iku od antike gde je bo+anski svod ograni$avajući rin#i koji na"azisvoj izraz u maksimi gnothi seauton, &to (iak ne umanjuje vita"nizna$aj tragedije(#*0% i njegovog (borbenog +ivotnog stava( u odnosu

rema (asivnom mora"u mistike(.#*$% Budući da su (igra$ke bogova( ida ni&ta ne zavisi od nji!ove vo"je, anti$ki !eroji se ona&aju kao danema &ta da izgube. 7ni se ne bore da sa$uvaju svet, jer on riadabogovima i jer je osu)en na roast. %ovek u anti#i nije bio u jedinstvusa sobom jer ni&ta nije bi"o njegovo, uk"ju$ujući i njegove ("judskeosobenosti(. 5indar se u svojim einikijama za!va"juje aritama,za&titni#ama umetnosti8 ('a sve, &to god je "ijeo i "juko kod "judi Jvama od sr#a za!va"iti treba J "jeotu, mudrost i "emenitost J $ovjeksmatra darom neba(.#*&% -o va+i i za snagu, brzinu i druge osobenostikoje $ine anti$ko arete 8 one nisu osobenosti svojstvene $oveku, već sueksk"uzivno svojstvo i svojina bogova koje oni o svom na!o)enju

(daruju( ojedin#ima kao svojevrsne ukrase sa kojima se okazuje dasu oni redmet bo+anske mi"osti. Isto je sa obedni#ima na o"imijskimigrama 8 obeda je izraz nak"onosti bogova sa kojom se okazujeni&tavnost $oveka i nji!ova ve"i$ina. 5indar ne ve"i$a obednike, većbo+ansku vo"ju koja i! je udostoji"a obede. va"osevima oobedni#ima i nji!ovim di$nim re#ima on nastoji da oka+e da su onio svom orek"u b"iski bo+anskom izvori&tu +ivota i da su dostojnibo+anske mi"osti. Istovremeno, tragika anti$ki! junaka us"ov"jena je inji!ovim beznade+nim nastojanjem da se utem (s"avni! de"a( rib"i+ebogovima i da na taj na$in izbegnu oni+enje koje i! $eka uodzemnom svetu, u kome će se nji!ova (senka koja utuje u ad i



130

koja je uko ni&tavi"o(#*'% naći me)u senkama obi$ni! i rezreni!smrtnika. omerski $ovek na"azi se izme)u 7"ima i ada i u odnosurema tim s;erama s!vata i +ivi svoj +ivot. Kuberten je ukinuo obe tes;ere i samim tim je ukinuo anti$ku dija"ektiku i dramatiku +ivota.Kubertenov bur+uj nije tragi$ni !eroj u svetu koji je osu)en na roast,

već otimisti$ni 3ozitivni4 !eroj koji se ojav"juje kao ote"otvorenjev"adajućeg rogresisti$kog du!a kaita"izma koji je osu)en na ve$nost.7n reuzima zadatak koji je u anti#i bio rivi"egija bogova8 da budenosi"a# nerikosnovene moći kaita"isti$kog kosmosa, a"i i da ga sa$uvaod nerijate"ja koji je svakim danom brojniji i oasniji. Sve rea"nijamogućnost roasti oretka u kome arazitska (e"ita( ima v"ast nadradnim (masama( us"ov"java rigidni odnos rema bur+uju 8 Kubertenov!eroj sveden je na ;anati$nog bor#a za interese bogata&ke (e"ite(.7tuda se, za raz"iku od anti$ki! !eroja koji oseduju rotivre$neosobenosti "judske rirode, Kubertenov (nerotivre$ni( bur+uj ojav"jujekao simbo"i$no ote"otvorenje (rogresivnog du!a( bogata&ke (e"ite(koja mora nerestano da otvr)uje svoju (sueriornost( da bioravda"a (rirodni( osnov svoje domina#ije nad (ni+im rasama(,radnim (masama( i +enom. anti#i dokazivanje rasne sueriornostiima da"eko &iri sektar i ojav"juje se u bogatoj raznovrsnosti ku"turni!ob"ika. 'a raz"iku od e"ena koji su (zna"i za jedan kosmos u kome susva de"a i strasti na"azi"e odjeka(,#*(% kod Kubertena sve je odre)enorazvoju osvaja$ko/t"a$ite"jske moći bur+oazije u kojoj on vidi ratni$kukastu. 7tuda je anti$ka Sarta najb"i+a Kubertenovom mode"u dru&tva,s tim &to kod Kubertena ne dominira asketski du! i so"idarnost, već du!nezaja+"jive o!"ee koji je okreta$ka snaga (rogresa(.

7no &to Kubertena najvi&e rib"i+ava anti#i je svo)enje agona naborbu izme)u "judi za domina#iju uz bezus"ovno o&tovanje v"adajućegoretka, &to zna$i da je isk"ju$ena borba ot"a$eni! rotiv moćni! zas"obodu, ogotovu borba za ukidanje oretka t"a$enja. Borba rotivbogova, koji simbo"izuju nerikosnovenu v"ast "ja$ka&ke (e"ite( nadradnim (masama(, najgori je z"o$in kako za v"adajuću (e"itu( anti$ker$ke, tako i za Kubertena. B"iskost izme)u anti$kog i modernogo"imijskog agon/a je i u tome &to se on ojav"juje kao univerza"nirin#i +ivota. =nti$ki agon ota"jivao je nerestanu i nemi"osrdnuborbu izme)u gr$ki! polisa koja je dove"a do s"ab"jenja, degenera#ije iroasti !e"enskog sveta. :otorna snaga to"iko isti#anog i !va"jenog

(!e"enskog genija( dove"a je !e"enski svet do uni&tenja. Deger u svojoj"1aideia" ukazuje na (bezobzirnu me)usobnu borbu gr$ki! gradova( na (bruta"nu uni&tite"jsku omamu s kojom su r#i ratova"i jedni rotivdrugi!(, kao i na (besmis"eno uni&tavanje sami! sebe u trenutku kadasu nji!ova zem"ja i nji!ova #ivi"iza#ija sa svi! strana bi"e iz"o+ene svevećem ritisku tu)i!, nerijate"jski! naroda(.#*)% =nti$ki o"imizam bio je du!ovni svod od kojim se odvija"a beso&tedna borba izme)u gr$ki! polisa koja će dovesti do roasti !e"enskog sveta, a o"imijske igrerasirivanje ratnog o+ara koji je rogutao !e"ensku #ivi"iza#iju.*edostatak verovanja u sostvene "judske moći i sosobnost darona)u razumno re&enje koje treba da sre$i uni&tenje i omogući



131

zajedni$ki ostanak, trasirao je ut koji i! je odveo u rova"iju. 6a jeKuberten bio stvarno a#ista, on bi u sudbini !e"enskog sveta videouozorenje kuda vodi agon koji je motivisan te+njom za domina#ijom ieks"oata#ijom i za koji je rat (najvi&i isit mu&ke zre"osti(. :e)utim, iza Kubertena $ovek nije stvara"a# svoje istorije, već je beznade+no

odre)en (sudbini( 3(rogresu(4. :ito"o&ka svest i ira#iona"izamzajedni$ke su osobenosti anti$kog i Kubertenovog og"eda na svet.7tuda je Kuberten na rvo mesto stavio obra$un s kriti$kim umom iidejom s"obode / nas"e)em ran#uske gra)anske revo"u#ije i nema$kek"asi$ne "ozoje / jer oni otvaraju mogućnost da $ovek, o"azeći odo&te/"judski! interesa, stvori razumnu a"ternativu ostojećem svetu.

Telo i .1h

5o Kubertenu, u gr$kom (sortu( ostoja"o je ne&to do $ega nikonije do&ao ni u srednjem veku, ni u modernom dobu / a &to imaizvanredan dru&tveni i nau$ni zna$aj. <adi se o s"edećem ostu"atu8(%ovek se ne sastoji iz dva de"a / te"a i du&e 3soul48 ostoje tri 3de"a4 /te"o, du! 3mind4 i karakter nije du! taj koji stvara karakter, već je tote"o. %ovek antike je to znao, a mi to s dosta muke onovo u$imo.( #**%<adi se o jednom od najogubniji! uutstava Kubertenove (uti"itarneedagogije( / na kome se teme"ji gra)anska teorija i raksa tzv.(te"esne ku"ture( veka i sorta / koje izdvaja te"esno ve+banje izs;ere ku"ture i svodi ga na istrument za razvoj bori"a$kog karaktera iobezdu!ov"jenje $oveka. Kuberten "i&ava te"o osnovni! rirodni!osobenosti i svodi ga na redmet obrade i eks"oata#ije du&a gubibo+anski karakter i ostaje sredstvo sa kojim v"adajući oredak v"adanad te"om $oveka, dok du! ostaje drugo ime za karakter.

anti#i ostoje dve s;ere 8 rostor ve$nog u kome borave bogovii rostor rivremenog zema"jskog +ivota u kome borave "judi. 'a"judske du&e, nakon smrti te"a, koje je (grob du&e( 3<eba#4, redvi)en jeodzemni svet mraka i u+asa. Izvo)enje du&a na sun#e i u tomkontekstu nastojanje da se utem (s"ave(, koja se sti$e obedom nao"imijskim igrama, obezbedi ve$nost u oreo"u bo+anske besmrtnosti /najvi&i je izazov za smrtnika. Borba za obedu, kao vr!ovni kosmi$ki

3egzisten#ija"ni4 zakon, osnovni na$in je da se rivu$e a+nja bogova istekne nji!ova nak"onost. 5out ;anati$ni! !ri&ćana koji se takmi$e uatnji da bi se izbori"i za &to bo"je mesto za u"azak u raj, e"eni se boreza sti#anje rvenstva da bi obezbedi"i mesto u ve$nosti. %itav +ivotostaje svojevrsna s"u+ba bogovima, &to je jedan od ovoda zaKubertenovu tvrdnju da je (anti$ka re"igija bi"a re"igija bez knjiga(.7tuda to"iko bogatstvo i intenzitet agona"ni! aktivnosti. 7no &to je u!ri&ćanstvu $injenje (dobri! 3bogougodni!4 de"a(, u anti#i je to $injenje(!erojski! de"a( / u koje sada obeda na o"imijskim igrama koja je jedan od na$ina da se obezbedi (besmrtnosti u s"avi i u misti$nomtrajanju du&e( ve$nost.#*+% (S"ava( ostaje e!o !erojskog +ivota koji



132

ve$no odzvanja me)u o"imijskim vr!ovima obezbe)ujući smrtnom$oveku besmrtnost / i u tom smis"u uskrsnuće du&e u ve$nosti. 'aKubertena ovozema"jski +ivot nije o"azna stani#a na utu ka 7"imu,već je o$etak i kraj uta. :e)utim, Kuberten, out antike i!ri&ćanstva, ravi raz"iku izme)u smrti $oveka i njegovog nestanka.

Smrt ne zna$i nestanak uko"iko je $ovek dorineo (rogresu( / &toostaje na$in sajanja $oveka sa ve$nim. mesto u bogu 3bogovima4,$ovek ostvaruje ve$nost u (rogresu(. Insistirajući na zna$aju (ve"iki!"judi( Kuberten uućuje na to da je i o njemu (s"ava( ta u kojoj seote"otvoruje ve$ni ostanak 3(ve"ikog(4 $oveka. su&tini, modernio"imijski aganizam ne nastoji da obezbedi ve$nost $oveku, većostojećem svetu. 7"imijske igre nisu mesto na kome ojedin#i sti$u(s"avu( koja im obezbe)uje ristu 7"imu, već mesto na kome se s"aviostojeći svet. 'bog toga kod Kubertena nema !eroizovanja sortista nive"i$anje nji!ovi! rezu"tata. 7ni su samo sredstvo sa kojim modernio"imijski sve&teni#i 3:7K4 izvode najvi&i re"igiozni ritua" osvećenve"i$anju ku"ta ostojećeg sveta.

7"imijske igre bi"e su borba izme)u polisa koja je osvećena'evsu, vr!ovnom autoritetu me)u bogovima od $ije od"uke 3mi"osti4zavisi sudbina polisa. *ije s"u$ajno &to su obedni#ima na o"imijskimigrama sugra)ani ru&i"i bedeme da bi u&"i u grad8 oni su bi"i simbo"i$noote"otvorenje 'evsove vo"je i kao takvi izas"ani#i koji donose polisudokaze njegove mi"osti 3obedni$ki mas"inov vena#4. :o+e se reći da seu 5indarovoj tvrdnji da su (bogovi rijate"ji igara( na"azi k"ju$ zaodgonetanje karaktera anti$ki! o"imijski! igara. 7ne su u svomizvornom smis"u bi"e osmrtne ritua"ne igre koje su bi"e organizovane u

s"avu a"og junaka, out oni! koje su nakon smrti 5atrok"aorganizovane isod trojanski! zidina, sa $ime je treba"o da se rivu$ea+nja bogova i izmo"i da rime du&u umr"og u svoje okri"je.Isku&avanje vo"je bogova osta"a je sta"na odredni#a o"imijski! igara8obeda ostaje znak da je bo+anska nak"onost ria"a onome ko jeobedio, &to je bio dodatni motiv da bi se nastavi"o sa ratovanjem.Istovremeno, o"imijske igre su ut koji vodi $oveka ka njegovombo+anskom izvori&tu. 7snovni smisao 5indarovi! einikija je da is"etumito"o&ku nit koja će da soji obednika sa bo+anskom ro&"o&ću i nataj na$in mu obezbede ve$nost.

'a raz"iku od sosta, koji od $ovekovom rirodom

odrazumevaju (jedinstvo te"a i du&e, a"i re svega unutra&njenastrojenje $oveka, njegovu du!ovnu rirodu(,#*,% Kuberten o"azi oddua"izma te"a i du&e tvrdeći da (du&a ima otrebu da mu$i te"o da biono bi"o okornije(. anti#i se gimnasti$ki trening ojav"juje kao(obrazovanje du&e(#*-% kod Kubertena se sort, kao beso&tednaborba te"ima, ojav"juje kao osnovni na$in stvaranja 3sado/mazo!isti$kog4 karaktera. (Dedinstvo( te"esnog i du!ovnog okreta uanti#i ojav"juje se kao odre)enost smrtnog te"a besmrtnombo+anskom du!u / ne i "judskoj du&i. Bo+ji du! je ona snaga kojauda!njuje +ivot te"u, a (s"ava(, koja se sti$e (dobrim de"om(,obezbe)uje $oveku mesto na 7"imu. -e"esni izg"ed i okret izraz su



133

du!ovnog okreta, odnosno, ote"otvorenje nastojanja da se bude u jedinstvu sa kosmosom. eometrija, roor#iona"nost, sk"adnost /osnov su umetni$kog rikazivanja i mimeti$kog imu"sa. <adi se ozadatom vrednosnom i estetskom obras#u 3koji je svoj meta;ori$ki izrazdobio u o"imijskom kosmosu4 koji te+i o$uvanju usostav"jenog

oretka. tom smis"u mo+e se govoriti i o (jedinstvu( te"a i du!a uKubertenovoj kon#e#iji. anti#i dominira idea" !armoni$nog jedinstvate"a sa kosmosom u kome se iskazuje otuna ot$injenost $ovekausostav"jenom oretku. =nti$ka te"esna ku"tura odrazumevageometrijski ob"ikovano te"o koje ostaje simbo"i$ni izraz bo+anskogustrojstva kosmosa. -o najjasnije do"azi do izra+aja u umetnosti u kojojdominira (umetnikova vera da u savr&enom ob"iku "e+i rototi svega"judskog, samog bo+anstva(.#+0% -e"o koje se ojav"juje na anti$kimvazama s"ikoviti je izraz !e"enskog s!vatanja kosmosa i o"o+aja$oveka u njemu. 7tuda na njima ne dominira mi&ićna snaga, većroor#iona"nost i gra#ioznost. (>ajanje te"a( ostaje ritua"noiskazivanje okornosti bogovima i uzdizanje $itavog bića $oveka kanjima, s"i$no !ri&ćanstvu u kome su mo"itve ritua"ni na$in uzdizanjadu&e ka bogu. Istovremeno, anti$ka te"esna ku"tura sredstvo je zadu!ovnu i rasnu integra#iju e"ena i u tom smis"u izraz je nji!ove(sueriornosti( u odnosu rema (varvarima(. <asna eksk"uzivnost neiskazuje se te"esnom 3mi&ićnom4 snagom, nego osećajem za meru3metron ariston48 sirova snaga i neroor#iona"no mi&ićavo te"o od"ikasu robova. Isto je i sa srednjovekovnim aristokratskim kriterijumima8osećaj za meru i e"egan#iju 3ordre et mesure4 eksk"uzivna je od"ikaaristokratije / u odnosu rema neumerenosti i nezgranosti kmetova.

kazujući na to da (zaadnja$ka umetnost nikada nije rebrodi"a( /(odvojenost te"a i du&e(, 9e;o"d nag"a&ava da (u gr$kom te"u, s drugestrane, svaki nerv, svaki okret odra+ava kretanje du&e na na$in koji sedanas sreće samo kod de#e i +ivotinja.(#+$% 6a "i je to onaj kva"itet koji$ini da je anti$ka umetnost (nerevazi)eni uzor( 3:arks4 umetnostimodernog dru&tvaH

Kuberten je b"izak 5"atonovoj "ozoji, o kojoj te"o nije integra"nideo individue, već se du! kao trans#endenta"ni entitet ojav"juje kaov"adar nad te"om. %ovek je ojavni ob"ik odnosa izme)u dve od $ovekanezavisne s;ere8 du!ovne i materija"ne. itanju je me!ani#isti$ki, a nedija"ekti$ki odnos. Besmrtna (du&a( ima rvenstvo nad smrtnim te"om,

kao &to je to u (2ime"/u, i ono mora da joj bude odre)eno.#+&% 6u&ase ojav"juje kao simbo" usostav"jenog sveta koji u ob"iku kosmi$kogoretka dobija "egitimnost ve$nog / u odnosu rema njegovimmaterija"nim ojavnim ob"i#ima koji su rivremeni. 6rugim re$ima,usostav"jeni nad"judski i od "judske rakse nezavistan oredak jeve$an / $ovek je ro"azan. Kosmi$ko 3bo+ansko4 ustrojstvo osnov jeovozema"jskog ustrojstva8 $ovek je bukva"no rikovan za nebeski svod.Kod Kubertena umesto bo+anskog dominira du! kaita"izma koji jeote"otvoren u mi&ićavom te"u sortiste, koje je u bori"a$kom naonu, stim &to se umesto du&e / karakter ojav"juje kao ste#i&te i uori&tev"adajućeg du!a u $oveku. Kuberten u (besmrtnom du!u antike(, koji



134

ima nad"judsku i nadvremensku dimenziju, vidi osvaja$ko/t"a$ite"jskidu! ratni$ke aristokratije !omerovskog doba, koji će se ojaviti usrednjem veku u ob"iku (vite&kog du!a(, a u modernom dobu u ob"iku(sortskog du!a(. :oderne o"imijske igre ostaju obnav"janje io$uvanje osvaja$ko/t"a$ite"jskog ku"ta ratni$ke aristokratije kao

(gosodarske rase(, ovog uta u ob"iku bur+uja koji te+i da okori $itavsvet. :e)utim, za Kubertena (besmrtni du! antike( nematrans#endenta"ni karakter, već je ojavni ob"ik ro#esa evo"u#ije kojinerestano roizvodi +ivotno t"e 3(oko"nosti(4 na kome se uvek iznovara)a (gosodarska rasa(. tom smis"u sort, kao ote"otvorenjev"adajući! dru&tveni! odnosa u ($istom( ob"iku, ostaje sredstvo zao"odnju $oveka so#ija"no darvinisti$kim i (rogresivnim( du!omkaita"izma iz $ega će nastati Kubertenov (novi $ovek(.

6ok u anti#i ostoji sontani odnos $oveka rema te"u, kojiroisti$e iz do+iv"javanja te"a kao de"a kosmosa i kao izvori&ta +ivotneenergije $oveka, kod Kubertena dominira instrumenta"ni odnos $ovekarema svome te"u koji je us"ov"jen rirodom kaita"isti$kog oretka. Sve je odre)eno mode"iranju koje se zasniva na kaita"isti$ki3z"o4uotreb"jenoj te!ni#i i nau#i8 kao &to je u anti#i te"esni izg"edtreba"o da bude u jedinstvu sa usostav"jenim kosmosom, tako je i kodKubertena te"esni izg"ed treba"o da bude u jedinstvu sa so#ija"nodarvinisti$kim i rogresisti$kim du!om kaita"izma. -e"o ostajesredstvo za stvaranje ozitivnog karaktera i ozitivne svesti $oveka,kao i sredstvo za demonstra#iju eksanzionisti$ke moći kaita"izma. -o je ona moć koju će Kuberten nastojati da obogotvori i koja us"ov"javaodnos $oveka rema svome te"u. %ovek je u "iku bur+uja ostao

sredstvo za ostvarivanje kaita"isti$kog (rogresa(. mesto anti$kog!o"isti$kog ristua te"u, Kuberten insistira na eksanzivnoj mi&ićnojsnazi i istovremeno se obra$unava kako s ao"onskom, tako i sdioniskom rirodom $oveka. 7n nije samo obezg"avio svog ozitivnog$oveka, već ga je "i&io erosa, emo#ija, ma&te, stvara"a$kog... anti#i ostoji organsko i du!ovno jedinstvo $oveka sarirodom. =nti$ki $ovek nije ov"adao rirodnim si"ama već je u v"astinji!ovi! +ivotvorni! i razorni! moći koje dobijaju bo+ansko ob"i$je.6odvoravanje bogovima rino&enjem +rtve izraz je nastojanja da sereduredi ogubno dejstvo rirodni! si"a i kao takvo je svojevrsnioku&aj ostvarivanja uti#aja na rirodne si"e. *e (osvajanje rirode( i

njena eks"oata#ija, već kroćenje rirode ostaje najvi&i dometaktivisti$kog odnosa $oveka rema rirodi, &to se og"eda i u anti$koms!vatanju dresure +ivotinja. 5egaz, kao ku"tna +ivotinja, simbo" jeukroćene snage rirode koja omogućava $oveku da se, u jedinstvu sanjom, vine ka bo+anskim rostorima. modernoj o"imijskoj re"igijiriroda gubi sveti karakter8 ona restaje da bude sedi&te bogova iostaje redmet iskori&tavanja. %ovek vi&e nema stra! od rirode i nenastoji da +ivi u sk"adu sa njom, već nastoji da ov"ada rirodom iostane njen (gosodar i osednik(. Kod Kubertena riroda je svedenana objekt eks"oata#ije, a"i se ojav"juje i kao izvor (u+ivanja(, &to je vidaristokratskog otora rema novonasta"im gradovima, u kojima #aruje



135

beda i r"jav&tina, i idea"izovanje seoskog +ivota kao simbo"a sokojnog+ivota koji se ojav"juje kao du!ovno okre"jenje za nove osvaja$ko/"ja$ka&ke odu!vate. 7tuda se u Kubertenovoj "ozoji re"ićunosta"gi$ni aristokratski vaaji za idi"i$nim seoskim +ivotom ibeso&tedni eks"oatatorski odnos rema rirodi, ogotovu u

ko"onijama. 'a raz"iku od moderne !umanisti$ke mis"i koja uov"adavanju $oveka rirodnim zakonima 3nauka i te!nika4 vidi i razvojstvara"a$ki! moći $oveka / $ime se otvara mogućnost za (skok iz#arstva nu+nosti u #arstvo s"obode( 3Enge"s4 u kome će (du!ovnobogatstvo biti mera "judskog bogatstva( 3:arks4 / Kuberten uov"adavanju rirodom vidi mogućnost za nagomi"avanje materija"nogbogatstva (e"ite(, kao i osnov za razvoj njene gosodarsko/t"a$ite"jskemoći. Instrumenta"ni i izrab"jiva$ki odnos rema rirodi osnov jeKubertanovog odnosa rema "judskom te"u. 7no nije !armoni$ni deorirode koje, kao takvo, treba o&tovati, već je svedeno na redmetobrade i sredstvo za ostizanje v"adajući! interesa. anti#i ku"t!armoni$no razvijenog te"a istovremeno je ku"t rirode 3kosmi$kogoretka4, dok je kod Kubertena re$ o ku"tu mi&ićavog te"a koje jesimbo"i$ni izraz razvojne snage kaita"izma koja se ojav"juje u vidu(rogresa( / koji ostaje ana"og bo+anskoj moći. <adi se o s"edu "ogikekoja u kvantitetu osedovanog vidi osnov samovrednovanja $oveka iosnov dru&tvene moći. Instrumenta"izovanje rirodni! zakona, u ob"ikute!nike i nauke, radi eks"oata#ije rirode, ostajeinstrumenta"izovanje $oveka i njegovog te"a radi ostvarivanja(rogresa(. =nti$ki odnos rema te"u aradigma je odnosa remarirodi. Do& je u anti#i (riroda u $oveku rekora$i"a svoju uku

(rirodnost((.#+'% Interretirajući 5"utar!ove stavove o anti$kojedagogiji Deger konstatuje8 (-e"esni trening i dresura +ivotinja dokaz suda se f$sis mo+e o"emeniti(.#+(% <adi se o o"emenjivanju kojeodrazumeva navo)enje $oveka na odre)eno ona&anje, &to se osti+eusostav"janjem v"asti nad njegovom instinktivnom rirodom.>asitanje se svodi na uka"u"jivanje $oveka u mode" gra)anina kojiodgovara rirodi v"adajućeg oretka. Kubertenova kon#e#ija(usavr&avanja( $oveka redstav"ja obra$un s idejom o o"emenjivanju"judske rirode. 7n uotreb"java izraz ("emenit( u istom smis"u u komegra)anska edagogija naziva boks ("emenitom ve&tinom(. -o je ob"ik(!umanizovanja( i estetizovanja ubi"a$ki! ve&tina kao simbo"a

v"adajuće dru&tvene moći.=nti$ko techne ne redstav"ja sav"adane rirodne zakone odstrane $oveka, već ob"ik u kome se iso"java bo+anska vo"ja kojasimbo"i&e de"atnu moć kosmosa. 5utem techne $ovek se ne os"oba)azavisnosti od rirode i ne ov"adava njome, već samo otvr)uje svojubeznade+nu ot$injenost bo+anskim si"ama. tom smis"u techne nemaroduktivisti$ki i os"oba)ajući, već re"igiozni i ograni$avajući karakter.Kuberten se ne nas"anja na anti$ko techne, već na modernu te!niku, ito na onu tenden#iju u njenom razvoju koja nastoji da od te!nike stvorisredstvo za iskori&ćavanje rirode i ot$injavanje $oveka. -o ostajeosnov Kubertenovog odnosa rema te"u $oveka, kao njegovoj



136

neosrednoj rirodi, i rema sortskoj te!ni#i. Kuberten ne insistira narazvoju ve&tine i stvara"a$ki! moći $oveka, već na razvoju bori"a$kogkaraktera i agresivnog musku"arizma, kao i na ku"tu (intenzivni!te"esni! ve+bi( sa kojima se sistematski sakati te"o i stvara sadisti$ko/mazo!isti$ki karakter. njegovoj (uti"itarnoj edagogiji( nema mesta

za rin#i mere i otima"nog naora, koji o"azi od o&tovanja te"esni!se#i$nosti, zdrav"ja i "i$nog integriteta $oveka. mesto stvara"a$kogte"a i du!a, stvara se osvaja$ko/t"a$ite"jsko te"o i ubi"a$ki du!, g"avneod"ike (gosodarske rase(, s tim &to je ri!vat"jiva samo ona ve&tinakoja omogućava razvoj i rea"iza#iju osvaja$ko/t"a$ite"jskog du!abur+uja. Dedina rava ve&tina koju treba da sav"ada riadnik(gosodarske rase( je bori"a$ka ve&tina, kao i te!nika ubijanja kojaodrazumeva sav"adavanje rukovanja oru+jem. Kuberten nema u vidute!niku koja se ojav"juje u ob"iku me!ani$ki! narava, u kojima suote"otvorene sav"adane rirodne si"e sa kojima $ovek urav"ja utemrazuma, već instrumenta"izovano te"o koje sti$e ubi"a$ku moć. bi"a$kikarakter 3sremnost na ubistvo4 i ubi"a$ka ve&tina 3sosobnost zaubistvo4 sa$injavaju ubi"a$ku moć koja redstav"ja g"avnu karakteristiku(vo"je za moć( bur+uja. 7ni se me)usobno us"ov"javaju8 razvojubi"a$kog karaktera odrazumeva razvoj ubi"a$ke ve&tine i obratno.Izme)u ubi"a$ke moći i ubi"a$kog karaktera nema umnog osredovanja,već se ojav"juje de!umanizovano i instrumenta"izovano znanje, kao imimeti$ki imu"si koji treba da oune erotske i du!ovne raznine idorinesu otunom sa+iv"javanju bur+uja sa ubi"a$kom ve&tinom.Kubertenova ideja o boksu na konjima redstav"ja vr!una# njegovogoimanja (jedinstva( rirode, $oveka i 3bori"a$ke4 ve&tine. 5riroda i te"o

ostaju te!ni$ko sredstvo za ostizanje ne"judski! e;ekata. anti#i $ovek je u jedinstvu sa te"esnom ve&tinom8 nemaosebne te!ni$ke s;ere koja se ojav"juje kao osrednik u odnosu$oveka rema rirodi i rema sebi, kao &to je to s"u$aj u modernomdobu. tom kontekstu nema te!ni$ke ra#iona"nosti ni rogresisti$kogrin#ia u$inka koji u rvi "an stav"ja ekasnost. 7tuda je u anti#iestetika, u kojoj do"azi do izra+aja nastojanje da se ostigne otunisk"ad sa kosmosom, najvi&i izazov. 6u!ovno jedinstvo sa kosmosomosti+e se utem te"esne !armonije8 odnos rema te"u osredovan jes"ikom geometrijski ustrojenog kosmosa. I Kubertenov ozitivni $ovekuk"aa se u kaita"isti$ki kosmos utem te"a i te"esnog izg"eda / mens

fervida in corpore lacertoso / koji odgovara dinami$kom irogresisti$kom du!u kaita"izma. Kuberten, out na#ista, ne insistirana te"u koje odgovara +ivotinji 3zveri4, već na ($e"i$nom te"u( komeodgovara ($e"i$na vo"ja(. -e"o je simbo"i$ni izraz (revazi"a+enja( ("enje+ivotinjske( rirode $oveka i istovremeno simbo" neuni&tiveeksanzivne snage v"adajućeg oretka.

modernom dru&tvu odnos rema te"u osredovan jekaita"isti$kim kosmosom 3industrijski mimezis, rin#i ra#iona"nosti iekasnosti4 koji se ojav"juje u ob"iku od $oveka otu)ene i nad $ovekomdominirajuće te!ni$ke s;ere koja je neosredni mimeti$ki imu"s, kao isverisutna "ogika +iv"jenja. 5utem nje kaita" v"ada $ovekom i



137

rirodom. Kao &to je u anti#i osredstvom s;ere o"imijski! bogova$ovek bio rob v"adajućeg oretka, tako je u kaita"izmu ostao roboretka osredstvom nauke i te!nike. anti#i su rirodne ojaveneosredni mimeti$ki imu"s i izraz (sontanosti(. Kubertenovo"imizam se os"anja na 6ekartovu me!ani#isti$ku "ozoju te"a i

rona"azi mimeti$ki imu"s u industrijskom i mi"itaristi$kom okretu.mesto rirodnog okreta i rirodnog te"a, dominira me!anika okreta,a te"o ostaje kavez te!ni$ke ra#iona"nosti. 7no &to je najva+nije,Kubertenov o"imizam ostaje v"adavina de!umanizovanog idenatura"izovanog uma u g"avama "judi. *ajvi&i (estetski( izazovostaje ekasno te"o koje odgovara visokose#ija"izovanoj ma&ini.Svo)enje te"a na ma&inu, a kretanja na me!aniku okreta,odrazumeva te!nizovani um, otisnuti i osakaćeni eros, kao iosakaćeno emotivno i du!ovno biće $oveka.

anti#i rirodni zakoni 3ojave4 se o"iti$ki instrumenta"izujuosredstvom o"imijski! bogova kod Kubertena je usostav"jenoo"iti$ko instrumenta"izovanje nauke i te!nike osredstvom o"imizma.mesto obogotvorenja rirode 3natura"na roizvodnja i si"e rirode4do"azi, osredstvom rogresisti$kog rin#ia citius, altius, fortius, doobogotvorenja te!nike koja u rukama kaita"a ostaje (misti$no(sredstvo za orob"javanje $oveka. -o je jo& jedno rotivre$jeKubertenovog o"imizma koji se (nas"anja( na antiku. (-e!ni$ka#ivi"iza#ija(, koja je us"ov"jena destruktivnom rirodom monoo"isti$kogkaita"izma, ostaje spiritus movens modernog o"imizma. 7tudaKuberten insistira na rin#iu citius, altius, fortius, koji ne ostoji uanti$koj r$koj, i o"azi od Kontovog ozitivizma i Le 5"eovog

(o&tovanja $injeni#a( / &to je u surotnosti s metazi$kim karakteromanti$ki! o"imijski! igara. Kuberten oku&ava da rekora$i izvornurirodnost $oveka, koju on ima kao ("enja +ivotinja(, tako &to ćesortom i te"esnim ve+bama da razvije u njemu otrebu za većimnaorom / &to zna$i gramzivi osvaja$ko/t"a$ite"jski karakter. (5otrebadu&e da mu$i te"o da bi ono bi"o okornije( ostaje oravdanje zaobra$un s erosom i za stvaranje mazo!isti$kog karaktera. 7v"adavanjete"om i njegovo instrumenta"izovanje odgovara odnosu rema rirodi. Kubertenovoj o"imijskoj doktrini se og"edaju obrisi novogantroo"o&kog mode"a koji odgovara eko#idnom du!u kaita"izma i kojiobe"e+ava ut od (takmi$arskog( do 3samo4destruktivnog $oveka.

anti$koj kosmogoniji dominira stati$ni geometrijsko/&ematski risturostoru. Kosmos je s;eri$no ode"jen i svaka s;era ima svoje od"ike,svr!u i simbo"i$nu vrednost. -akvom ustrojstvu kosmosa odgovaraustrojstvo anti$kog dru&tva, &to do"azi do svog najjasnijeg izra+aja kod5"atona. Do& se u anti#i stvaraju osebni rostori za te"esno ve+banje iborbu 3stadioni, !iodromi, gimnazije, a"estre4 / koji dobijaju statusku"tni! mesta, svojevrsni! !ramova u kojima se, utem gimnasti$ki!ve+bi, nastoji doći u sk"ad sa kosmi$kim oretkom i izazvati erotskizanos bogova. Budući da je $ovek (igra$ka bogova(, at"etska bori"i&taostaju bo+ja igra"i&ta na kojima rino&enjem darova bogove rvo trebana!raniti, a zatim im ru+iti ri"iku da se zabave igrajući se "judskim



138

sudbinama. 5rostor sveta ome)an je bo+anskim kosmosom iredstav"ja njegovu simbo"i$nu ovozema"jsku ojavu. -e"esni okret uanti#i izraz je dramatike +iv"jenja koja ima tragi$ni karakter jer se $oveknerestano su$e"java sa samovo"jom bogova8 +ivot je ozorni#abogova, a "judi nji!ove (igra$ke(. ivotni tok $oveka i dru&tva odgovara

(kretanju( 'enonove stre"e8 ona se uvek na"azi u istoj ta$ki. SudbinaIkara uućuje na to kuda vodi "et ka s"obodi. 6o+iveti svoje kosmi$kobivstvovanje kretanjem kroz rostor, vinuti se rema bogovima ido+iveti svoju tragi$nu sudbinu / to je najvi&i domet anti$kog $oveka.'a Kubertena kosmos nema geometrijsko/&ematsku rirodu 8 $ovek sene na"azi u zadatom i stati$nom rostoru, već u dinami$nom rostoru$ija je riroda us"ov"jena rogresisti$kim i eksanzionisti$kim du!omkaita"izma. 'a raz"iku od anti$kog zatvorenog kosmosa, kaita"isti$kikosmos je otvoren i ima eksanzivni karakter. <adi se o jedinstvenojs;ernoj strukturi rostora ri $emu je du! kaita"izma #entar u"sirajućemoći koja se &iri u svim rav#ima. Kubertenov Ikar nema ored sebemudrog 6eda"a, niti te+i da se vine ka izvori&tu svet"osti koji simbo"izujete+nju $oveka da revazi)e !orizonte ostojećeg i dore do novi!svetova. 7n se svodi na ti#u/grab"jivi#u koja se uvek iznova usmeravaka "enu rukovodeći se ubi"a$kom re&eno&ću i nezaja+"jivom o!"eom.Kuberten nema razumevanja ni za romantizam koji se razvija u*ema$koj nakon ran#uske gra)anske revo"u#ije, kao njen du!ovnireFeks. 7n se obra$unava s K"o&tokovim (kri"ima( koja se na"aze nanogama $oveka koji te+i da se os"obodi stega ;euda"nog dru&tva i da,vo)en ma&tom i verom u svoje "judske moći, o"eti ka novim rostorimada u njima dosegne do svoje istinske "judskosti.

9to se vremena ti$e, ono se u anti#i ne s!vata kao kretanjenared 8 trka je nebitna kao brzina kretanja kroz rostor i kao njegovo(sav"adavanje(, i u tom smis"u kao razvoj "judski! moći, već kao borbaza obedu sa kojom se sti$e (s"ava(. anti#i nema merenja vremenaradi odre)ivanja romena, već je ono otvrda ostojanostiovozema"jskog sveta 3ne i ve$nosti4. Isto je sa modernim o"imijskimigrama, s tim &to se one, nasurot egzisten#ija"nom esimizmu antike,zasnivaju na rogresisti$kom otimizmu. 5rotok vremena za rke zna$ida su sve da"je od svog +ivotnog izvori&ta, koje je i g"avno 3mito"o&ko4du!ovno ribe+i&te. *eromen"jivi ob"ik u kojem se odvijaju o"imijskeigre jedan je od na$ina odbrane (staroga( ritua"nim onav"janjem

izvorne o"imijske "iturgije. Stroga ;orma ostaje simbo"i$no vraćanje nabo+ansko izvori&te +ivota i naajanje !e"enske rase izvornom +ivotnom3kosmi$kom4 snagom / koja se obnav"ja na o"imijskim igrama. S"i$no jesa Kubertenom8 kod njega je 3idea"izovana4 (ro&"ost( izvori&te(ravog( +ivota koji dobija mitsku masku i ostaje sredstvo za izgradnjuku"ta ostojećeg +ivota. (Besmrtni du! antike( ostaje nad"judska3nadistorijska4 si"a koja nanovo dovodi $oveka do izvornog anti$kog+ivotnog vre"a.

Olimpi/am i Eo



139

e"ensko dru&tvo bi"o je par e(cellence erotska zajedni#a.Erotska b"iskost izme)u mu&kara#a redstav"ja"a je jednu od najva+niji!integrativni! sona !e"enskog dru&tva, a mu&ko te"o u bori"a$kom

naonu najvi&i erotski izazov. 7"imijske igre bi"e su rvorazrednaerotska mani;esta#ija. Sudar go"i! te"a u krvavoj +estini, sarovokativnim o"o+ajima i okretima, bi"a je dramati$na erotskaredstava i izuzetni erotski stimu"ans. Borbe go"i! de$aka 3efebi4redstav"ja"e su osebnu os"asti#u za ub"iku8 o"imijske igre bi"e su;estiva" ederastije. Budući da su o"imijski bogovi bi"i antroomor;ni ida su redstav"ja"i obogotvorenje osobenosti i sk"onosti e"ena, mo+ese retostaviti da su o"imijske igre bi"e vr!unska erotska redstava ikao takve svojevrsno (zavo)enje( bogova. 5ut u besmrtnost, utemobedni$ke (s"ave(, bio je o"o$an strasnim erotskim nabojem.

>e"i$ajući !e"ensko dru&tvo kao nedosti+ni uzor modernom dobu

Kuberten, out mnogi! drugi! gra)anski! !e"enista, zaobi"azi!omoseksua"ne i edo"i$arske (deta"je( iz anti$kog nas"e)a da ne biokvari"i s"iku idea"izovanog sveta u kome 3ma"o4gra)anin treba darona)e najvi&e domete "judskog i du!ovno ribe+i&te. *a anti$kimo"imijskim igrama, kao i u gimnazijama i a"estrama, u"sirao jeneskriveni erotski naboj 3koji je bio izvanredna rovoka#ija za seksua"nu;antaziju4 sa kojim Kuberten, utem njegove musku"arne edagogije3rukovodeći se jezuitizmom i rogresizmom4, o svaku #enu nastoji dase obra$una i da na taj na$in steri"i&e +ivotnu snagu !e"enskog dru&tva. anti#i te"esne ve+be nisu bi"e ob"ik sutavanja i obra$una sa erosom,već njegovo nerestano odsti#anje i o"emenjivanje. /reteg$mnastike odrazumeva gosodarenje nad instinktima, a"i ne iobra$un s erotskom rirodom $oveka, kao &to je to s"u$aj uKubertenovoj (uti"itarnoj edagogiji(. gimnazijama, ste#i&tuaristokratije, stari su se udvara"i m"adima koji su i! zavodi"i svojimte"ima. <adi se o te"esnom ve+banju kao svojevrsnoj "jubavnoj redigri inajvi&em ob"iku aristokratskog te"esnog agona. Kuberten tvrdi da su u!e"enskom dru&tvu (i stari i m"adi +ive"i u bratskoj zajedni#i( / &to ga nesre$ava da stav da je (bratstvo za an)e"e, a ne za "jude( rog"asi za jedan od najva+nij! rin#ia njegove o"imijske doktrine / a"i ne govorini&ta o rirodi ti! odnosa. rkos tome &to je u oravdavanju

edo"i$arski! odnosa u anti#i risutna !iokrizija, bitno je da se"jubavno zadovo"jstvo stav"ja u kontekst razvoja &iri! 3(rijate"jski!(4me)u"judski! odnosa. (Ljubavni odnosi( izme)u riadnika aristokratijeojav"juju se kao najvi&i ob"ik rasne i k"asne integra#ije, odnosno, kaonajneosredniji ob"ik stvaranja organskog jedinstva zajedni#e. 7dizuzetnog zna$aja je to &to se, s!odno anti$koj ku"turi, erotski odnosi nezasnivaju na sirovoj, već na rodu!ov"jenoj seksua"nosti. -o se og"eda uv"adajućem mode"u te"a i okreta koji su ovekove$eni u kiovima, nare"jema i s"ikama. rkos tome &to te"esnoj snazi daju rvorezrednizna$aj, gikost udova i te"a 3ono najva+nije o $emu se raz"ikuje te"oe"ena od te"a roba / koje je kruto i nezgrano4 redstav"ja osnov



140

ritmike erotskog okreta8 dominira te"esna dinamika i (mekoća(okreta. Istovremeno, sna+no i negovano te"o nije samo ob"ik isti#anjarasne eksk"uzivnosti i rasne sueriornosti u odnosu rema (varvarskimnarodima(, već i izraz kona$ne obede atrija"!a"ni! 3(svet"osni!(Jo"imijski!4 nad matrija"!a"nim 3!toni$kim4 bogovima.

anti#i je ostizanje erotskog naboja ovezano sa nastojanjemda se ob"ikuje te"o tako, da bude u !armoniji sa geometrijski ustrojenimkosmosom. 7tuda (vajanje te"a( u gimnazijama, out mani;esta#ijaobna+ene te"esne snage na o"imijskim bori"i&tima, ima ritua"nikarakter. -e"esno ve+banje ostaje ob"ik u"siranja erotskog naboja u$oveku i najvi&i ob"ik s"u+enja bo+anstvima, &to redstav"ja jedan odosnova anti$ke euritmije. Istovremeno, ono ostaje rea"izovanjenagonskog u re"igioznom ob"iku. anti#i dominira te+nja za otunimuk"aanjem $oveka u kosmos, ri $emu je te"esni sk"ad sa kosmosomosnovna retostavka za du!ovno jedinstvo sa kosmosom. =nti$kaestetika ojav"juje se kao jedinstvo erotskog i kosmi$kog. 7tuda je!armonija najva+niji estetski izazov. Budući da je najva+niji zadatakKubertenove (uti"itarne edagogije( otuno uk"aanje $oveka uostojeći svet, i Kuberten isti$e u rvi "an !armoniju u kojoj vidi(sestru oretka(. Istovremeno, ritam dobija izuzetan zna$aj budući daKubertenova kon#e#ija (rogresa( ima dinami$ki karakter. 7nsimbo"izuje otku#avanje +ivotnog bi"a kaita"izma i ve$no obnav"janjenjegove +ivotne snage koja se ojav"juje kao sudbinska moć.

Kuberten je dobro uo$io da je e"en radeći na svom te"u ustvariradio na svome du!u. (>ajanje te"a( ostaje re"igiozni ritua" sa kojim serea"izuje anti$ki rin#i gnothi seauton. -e"esne ve+be ostaju na$in

ot$injavanja 3odavanja4 bogovima / koje Kuberten zamenjuje sa(zem"jom( i (zastavom(. <adi se o nastojanju da se obogotvoriusostav"jeni oredak u ob"iku obo+avanja njegovi! najvi&i! simbo"a. modernom o"imizmu nema antroomor;ni! simbo"a koji redstav"jajuv"adajuću moć oretka, kao &to su to bogovi u anti#i. -u u"ogureuzimaju sortisti, s tim &to je nji!ovo te"o i izg"ed u otunostiodre)eno rirodi v"adajućeg oretka. Isto tako, u modernomo"imizmu ku"t te"a nema veze sa &irim re"igioznim kontekstom, kao &to je to bi"o u anti#i, već se zasniva na so#ija"no darvinisti$kom irogresisti$kom du!u kaita"izma, i na simbo"i$an na$in je izra+en uKubertenovoj maksimi mens fervida in corpore lacertoso. 6ominira

industrijski mimezis i me!aniza#ija te"a i u vezi s tim obra$un s erosomi s rirodnim otrebama $oveka. 5ored toga, u anti#i nije bi"o ni rin#ia(većeg naora(, već su dominira"i rin#ii (mera je ono najbo"je(3metron ariston4 i (ni&ta odvi&e( 3meden agan4, kao i rin#i ("eog idobrog( 3kalokagathia4. Kod Kubertena je mi&ićavo mu&ko te"o ubori"a$kom naonu, kao simbo"i$ni ojavni ob"ik v"adajućeg du!akaita"izma, najvi&i erotski izazov. tom kontekstu Kuberten nastoji dase obra$una s erosom koji usmerava $oveka ka razvoju njegovea;ektivne rirode i "judske b"iskosti, i da tu energiju retvori uokreta$ku snagu (rogresa(. 'a raz"iku od !e"enskog sveta koji sezasniva na geometrijski ustrojenom kosmosu $ija je moć ote"otvorena u



141

o"imijskim bogovima, Kubertenov svet se zasniva naeksanzionisti$koj moći monoo"isti$kog kaita"izma. 7svajanje sveta it"a$enje (s"abi!( osnovni je erotski stimu"ans. Ljubav rema ubi"a$kojmoći, kao sredstvu za usostav"janje domina#ije nad (s"abima(, ostajezamena za "jubav rema bogovima kao sudbinskoj si"i. 7tuda "jubav

rema oru+ju, kao najvi&em simbo"u osvaja$ko/t"a$ite"jske moćikaita"isti$kog sveta, redstav"ja vr!una# ("jubavnog( zanosa, a oru+jenajvi&i seksua"ni simbo" 3(;eti&(4. Seksua"na +e"ja se od detinjstvausmerava ka eks"ozivnoj mi&ićnoj snazi, uni;ormi, konjima... Igra saoru+jem zamenjuje igru sa enisom.

Kada su u itanju odnosi izme)u o"ova u anti#i, jedan odnajva+niji! argumenata rotiv "jubavi rema +enama, koja se na"azi u5"utar!ovoj rasravi o "jubavi, je da je ona (ni&ta drugo do rirodnask"onost(.#+)% uko navodi 5rotogena8 (5rotogen se oziva narirodnost odnosa izme)u mu&kar#a i +ene zato da bi okazao nji!ovunesavr&enost i da bi ozna$io o $emu se ti odnosi raz"ikuju od "jubavirema de$a#ima koja rezire te nu+nosti i stremi ne$emu mnogouzvi&enijem.(#+*% I da"je8 (5rema tome, ostoji samo jedna rava"jubav, a to je "jubav rema de$a#ima ona je rava zato &to u njojnema ru+ni! $u"ni! u+ivanja i zato &to obavezno odrazumevarijate"jstvo koje je neraskidivo ovezano sa vr"inom.(#++% Do& je uanti$koj r$koj razob"i$ena edo"i$arska demagogija. 7 tome uko8(6a;naj +igo&e "i#emerstvo ederasta. Ljubite"j de$aka vo"i da serikazuje kao "ozo; i kao mudra#, kao da u"akani =!i" nije ominjao5atrok"ova bedra, kao da So"on, govoreći o de$a#ima u #vetu m"adosti,nije oevao (kadi;enu mekotu nji!ovi! bedara i nji!ovi! usana(...(#+,%

Kuberten je odba#io kako natura"isti$ki zasnovani eros, tako i anti$kuedo"i$arsku doktrinu. 7dnos rema +eni okazuje da se u anti#i raviraz"ika izme)u seksua"nog odnosa kao zadovo"javanje $u"a i onog koji jeusmeren na ostvarivanje (vi&eg( odnosa izme)u "judi, koji je ovezansa idejom du!ovne b"iskosti. Kod Kubertena nema ni jednog ni drugog8seksua"ni odnos se svodi na te!niku o"odnje, ri $emu su $u"auk"ju$ena samo u onom obimu i na na$in koji treba da omogućio"o)enje. 9to se ti$e (rijate"jstva( koje se zasniva na !omoseksua"nojb"iskosti ono bi, dos"edno s"edeći Kubertena, mog"o da se ostvari usvetu an)e"a, a"i ne i me)u "judima jer oni ne mogu da budu (braća(,već samo (riva"i(. Kuberten nije edo"i$ar niti je njegova erotika

uvijena u "a&t "atonske erato"ogije. 7n ne vezuje eros za ($ednost(,već za mu+evnu snagu i odu&ev"java se mi&ićavim mu&kim te"om,vojnim aradama, konjima, oru+jem... Kubertenu je strana(ederasti$ka etika( 3uko4 koja, kao vi&i ob"ik rijate"jstva,odrazumeva omoć u nevo"ji, +rtvovanje u borbi, negovanje u starosti,mi"jenikovu obavezu da uzvrati "jubav i s"..#+-% *ije s"u$ajno &to suko"ektivni sortovi izba$eni iz Kubertenove (uti"itarne edagogije(. 7n je nastojao da sre$i da se u $oveku razvije osećanje so"idarnosti i natoj osnovi b"iskost izme)u "judi. Bezgrani$na gramzivost i samo+ivostnajva+nije su od"ike bur+uja. Kuberten odba#uje anti$ki ku"t (ratni$kogdrugarstva( koji se zasnivao na seksua"noj b"iskosti ratnika koju



142

simbo"i&e odnos izme)u =!i"a i 5atrok"a. Eros koji se (odu&ev"java saratni$kom vr"inom i mora"nom dis#i"inom( #,0% izba$en je iz moderneo"imijske mito"ogije. 5ostoji samo erotizovani riva"itet koji se zasnivana sudaru te"a koja simbo"izuju eksanzivnu moć kaita"izma. 9to seti$e (o&tovanja( me)u (bor#ima(, radi se o o&tovanju v"adajuće

3ubi"a$ke4 moći koja je ote"otvorena u (riva"ima(. anti#i eros jeodsti#aj za razvoj borbenosti kod Kubertena je to otiskivanje isakaćenje erosa iz $ega treba da roistekne (divna energija( koja će bitiusmerena na instrumenta"izovanje $oveka radi ostvarivanja interesav"adajuće (e"ite(. <atni$ka strast kod anti$ki! junaka izvire iz nji!ove+ivotne strasti koja se zasniva na o&tovanju i razvoju svi! te"esni!moći, a ne na nji!ovom sakaćenju. 7ni nisu sutani Kubertenovimma"ogra)anskim redrasudama i rogresisti$kom "ogikom3aso"utizovani rin#i u$inka, kvantikovanje, (rin#i većeg naora(,me!aniza#ija te"a itd.4, već nastoje da +ive unim +ivotom / koji jekratak i zato ga treba do+iveti &to intenzivnije / da bi se ostig"a (s"ava(i time obezbedi"a ve$nost. Kubertenova erotska energija nije samoagresivna, već i 3samo4destruktivna budući da je odnos $oveka rema$oveku i odnos $oveka rema sebi osredovan rin#iom (većegnaora( koji nema bi"o kakvi! so"jni! i"i unutra&nji! grani#a.Istovremeno, Kubertenov eros nije obeda nad rvobitnim neredom,kao &to je to bi"o u anti#i,#,$% niti je vraćanje rvobitnom neredu, već je obra$un kako s ku"turnim, tako i s rirodnim bićem $oveka. Kuberten je, kao &to smo vide"i, "i&io $oveka otrebe da vo"i i dabude vo"jen. Iz seksua"ni! odnosa uk"onjen je ne samo emotivni zanos,već i zanos arenja koji je karakteristi$an za +ivotinje / &to samo

ukazuje na ravu rirodu Kubertenove (rirodnja$ke( kon#e#ije.7"o)enje se izvodi b"okiranjem i otiskivanjem erotske rirode $oveka,kao i e"imina#ijom ma&te. ena je svedena na osednika materi#e,svojevrsni rasni 3na#iona"ni4 inkubator, mu&kara# na osednikamaterija"a za o"odnju, a seksua"ni odnos na uku me!aniku o"o)enja.Brak nije odnos eman#iovani! "i$nosti koje ovezuje "jubav i otrebada imaju orodi#u, već je institu#iona"izovani soj organa za aranje8suru+ni#i su svedeni na oru)e za rasnu reroduk#iju. 1ater familias seodnosi rema +eni i de#i kao protager , budući da o Kubertenu +ena netreba da ima ni "judska, ni gra)anska rava. Kuberten ne o"azi od$oveka 3gra)anina4 kao konstitutivnog segmenta dru&tva, već od

egzisten#ija"ni! interesa rase $ije su najvi&e vrednosti ote"otvorene uv"adajućoj (e"iti(.5o Kubertenu (Ediov kom"eks( nije moguć, a samim tim ni

o#eubistvo i osećanje krivi#e. 5orodi#a se ne zasniva na otrebi da sezadovo"ji seksua"ni nagon, već na otrebi da se obezbedi bio"o&kareroduk#ija rase i da se stvori ini#ija"na autoritarna struktura dru&tvakoja odgovara strukturi +ivotinjske zajedni#e i redstav"ja neosrednuvezu s njom. 5orodi#a, kao (osnovna će"ija dru&tva(, osnov jeorganizovanja dru&tva i sredstvo za razaranje dru&tvene strukture kojase zasniva na suverenitetu i jednakim ravima gra)ana. Budući da je zaKubertena orodi#a (rirodni( osnov dru&tvenog strukturiranja i teme"j



143

!ijerar!ije moći, u"oga o#a kao pater familiasa ima rvorazredanzna$aj. =utoritet pater familiasa ima rirodno/ravni karakter i o$ivana njegovoj te"esnoj snazi i oretku u kome ta snaga obezbe)ujedominirajući ekonomski o"o+aj. 7n je nosi"a# vo"je za moć i kao takav je nerikosnoveni gosodar nad +enom i de#om. 9to se ti$e odnosa

rema +eni, ona kao simbo" (s"abosti( ne zavre)uje da se za nju nekobori, ogotovu &to se odnos sinova rema maj#i ne zasniva naseksua"nom nagonu, već na mode"u odnosa koji dominiraju uatrija"!a"nom dru&tvu8 +ena je na#iona"ni 3rasni4 inkubator i s"u&kinja. Kubertenovoj kon#e#iji ota# i sinovi su savezni#i, a nji!ovo riva"stvozasniva se na borbi za mesto u !ijerar!iji moći. I ovde se vidi daKuberten nije dos"edan so#ija"ni darvinista8 izme)u o#a i sinova nemaborbe za seksua"nom domina#ijom nad majkom 3(+enkom(4, koja jekarakteristi$na za zveri. 7#eubistvo od strane majke i sina nije moguće, jer ono simbo"izuje obunu (s"abi!( rotiv nerikosnovenog autoriteta pater familiasa na kome se zasniva ostojeća !ijerar!ija moći udru&tvu. Sinovi se ne odnose rema o#u samo kao nekom ko je ja$i odnji!, već i kao simbo"i$nom ote"otvorenju v"adajuće moći. njima nesme da se stvori bi"o kakva netree"jivost rema o#u, jer ona mo+e dabude k"i#a obune rotiv v"adajućeg oretka8 ota# je nerikosnovenigosodar, vo)a i uzor. :oderni o"imizam redstav"ja erotizovani (ku"t ostojećegsveta(. *ije s"u$ajno &to Kuberten sa najvi&im zanosom govori o;ran#uskim ko"onija"nim osvajanjima i &to je osebno odu&ev"jen sami"itaristi$kim #eremonijama, koje su najvi&i ob"ik erotizovaneosvaja$ko/t"a$ite"jske moći kaita"izma. mesto ("jubavi rema bogu(,

najvi&i izazov ostaje "jubav rema zakonima evo"u#ije koji ukaita"isti$kom (rogresu( dosti+u svoj najvi&i i kona$ni ob"ik razvoja.6eerotiza#ija $oveka i odnosa izme)u "judi 3o"ova4 raćena je kodKubertena sa erotiza#ijom odnosa rema sortu 3naro$ito boksu4 isortistima kao simbo"i$nom ote"otvorenju du!a kaita"izma, ogotovusa erotiza#ijom o"imijski! igara. <itmi$no u"siranje mistikovanev"adajuće moći ojav"juje se u ob"iku mi"itaristi$ke ederastije8mar&iranje o taktu kora$ni#e, zastave, !isteri$na razdraganost...7"imijski sektak", sa svojom agresivnom koreograjom, redstav"jasvojevrsnu "jubavnu redigru u kojoj se nadra+uju $u"a i $ovek dr+i ustanju erotske naetosti. 7"imijske igre ostaju vr!unski ritua"

odavanja $oveka v"adajućem du!u kaita"izma, out anti$ki!o"imijski! igara na kojima se $ovek odavao o"imijskim bogovima.:e)utim, kod Kubertena je risutno deerotizovanje anti$ke te"esneku"ture utem jezuitskog uritanizma i rogresizma koji odrazumevakvantikovanje i industrijski mimezis. 7"imizam ostaje vr!una#de!umanizovanja i denatura"izovanja $oveka. Kuberten s"edi tenden#iju(deseksua"iza#ije organizma koja je otrebna dru&tvenom kori&ćenjuorganizma kao oru)a rada(,#,&% i ro&iruje je na bur+uja da bi od njegastvorio idea"no oru)e za rea"iza#iju eksanzionisti$ki! te+njimonoo"isti$kog kaita"izma. <azvoj kaita"isti$kog na$ina roizvodnje,koji se ojav"juju u ob"iku kvantikovanja i te!nizovanja me)u"judski!



144

odnosa i odnosa $oveka rema samome sebi, je ona moć sa kojom se(nadgra)uju( zakoni evo"u#ije. Sort ostaje kaita"isti$ki ob"ikdenatura"izovanja so#ija"nog darvinizma.

Kubertenov (Eros( b"izak je ;enomenu koji je :arkuze nazvao(nereresivnom sub"ima#ijom( u kojoj (so"ni oti#aji, ne gubeći svoje

erotske energije, nadi"aze svoj neosredni redmet i erotizirajunorma"no ne/erotske i rotuerotske odnose izme)u ojedina#a, iizme)u nji! i nji!ove oko"ine(.#,'% :e)utim, i ored insistiranja nasontanosti, kod Kubertena se radi o svojevrsnoj rinudi budući da(oko"nosti(, u kojima dete treba da se razvija, odrazumevajurimoravanje deteta da se ona&a na odre)eni na$in. 7tuda je razvojsado/mazo!isti$kog karaktera neminovna os"edi#a ro#esasub"ima#ije. Istovremeno, Kuberten oziva u omoć 3ozitivnu4 svestkoja treba da ubedi $oveka da je oredak nasi"ja neminovan i da jebesmis"eno surotstav"jati mu se. Dedan od najva+niji! zadataka sorta je da ukine dvojstvo izme)u +e"je i !tenja, u kontekstu nametnuteborbe za ostanak i domina#iju, i stvori od $oveka beskonFiktnu "i$nost.rkos tome &to Kuberten nastoji da ukine s;eru svesti i da, rekosorta i te"esnog dri"a, utoi $oveka u svakodnevni +ivot na nivounesvesnog, 3ozitivna4 svest se nerestano ojav"juje kao korektiv iuutstvo za ak#iju. -o je zato &to dru&tveni +ivot nije jednozna$an i &touvek iznova us"ov"java i rerodukuje otrebu $oveka za "judskomb"isko&ću i s"obodom.

Kod Kubertena ne dominira, kao &to je to bi"o u anti#i, stid i stra!,kao ni Eros koji za!teva (v"adanje sobom, uzdr+avanje i vernost(. #,(%k"onjena je normativna s;era koja omogućava da se $u"a odr+e (u

stanju mira i sokojstva(, da se ne robuje strastima, da se (dosegnetakav na$in +iv"jenja kojem su svojstveni otuno u+ivanje u samomesebi i"i savr&ena v"ast nad sobom(#,)%. Kuberten insistira na;anati$nom sado/mazo!isti$kom aktivizmu sa kojim se erotska energija,koja usmerava $oveka rema $oveku, reobra+ava u osvaja$ko/t"a$ite"jski aktivizam. <adi se o stvaranju ku"ta ostojećeg svetaagona"nim te"esnim aktivizmom 8 borbom izme)u "judi za obeduostizanjem većeg rezu"tata i te"esnim dri"om koji se zasniva narin#iu (većeg naora(. -e"esne ve+be ostaju obra$un s seksua"nom;antazijom i usmeravanje imagina#ije ka obedi i (rogresu( koji sesvodi na osvajanje sveta. -e"esna atnja ostaje ob"ik ra+njenja

erotske energije, svojevrsni rodu+eni orgazam, &to je risutno i koduizinge, s tim &to on ve"i$a krv, o$aj, smrt / kao rvorazredni erotskiizazov. Kubertenov bur+uj je u stanju sta"ne seksua"ne naetosti8seksua"ni nagon se (rea"izuje( u osvaja$ko/t"a$ite"jskom aktivizmu isamo/ka+njavanju te"a i retvara se u udarnu snagu nagona zadomina#ijom. Sort ostaje na$in sistematskog otiskivanja seksua"ni!otreba i usmeravanje (os"obo)ene( energije na izgradnju ;anati$nogbori"a$kog karaktera koji je usmeren rotiv sostvenog te"a i rotivdrugi! "judi. (Krik strasti( Kubertenovog o"imijskog obednika ostajenajvi&i ob"ik ra+njenja otisnutog erotskog bića $oveka, svojevrsniorgazam. Kuberten je dobro uo$io da emotivna veza izme)u "judi



145

dovodi u itanje ;anati$nu usresre)enost sortiste na #i"j koji je zadat.<azaranje istinski! me)u"judski! odnosa ostaje osnovni na$instvaranja aso#ija"nog ;anatika koji je usresre)en na obra$un sa svojimizvornim "judskim 3rirodnim4 otrebama i na razvoj eks"ozivnemi&ićne snage, ri $emu do"azi do razvoja sado/mazo!isti$kog

karaktera. Kubertenovom (!umanizmu( $ovek ostaje $ovekuredmet za i+iv"javanje otisnuti! i degenerisani! nagona. Kubertenu je otrebna erotska simbo"ika koja će integrisati "judekao rasu, k"asu i o" na nivou (ko"ektivnog nesvesnog(. :i&ićavo te"o ubori"a$kom naonu ostaje idea"izovani rasni mode" i simbo"eksanzivne snage kaita"izma. *abrek"i mi&ići odras"og mu&kar#a, koji je sreman da zada udara#, i isukani ma$, koji je sreman da rodre ute"o (rotivnika(, redstav"jaju najvi&e erotske simbo"e. Istovremeno,nabrek"i mi&ići (gosodarskog te"a( koje je sremno da osvoji svetostaju simbo"i$no ote"otvorenje ;a"usa u vr!un#u naona, a sadisti$konasi"je $oveka nad $ovekom najvi&i ob"ik seksua"nog (o&tenja(.Kubertenova (uti"itarna edagogija( insistira na eks"ozivnomra+njenju otisnute erotske energije i u tom smis"u na trans;orma#ijierotske energije u ubi"a$ku moć. Kubertenov odnos rema boksuuućuje na orgazmi$ki karakter njegove kon#e#ije8 (Boks je strugglefor life, redstava borbe za +ivot $ovek a+"jivo bira svoj trenutak,odabira mesto i tras / uućuje svom rotivniku udara# esni#om u kojiu"a+e svu svoju snagu i od"u$nost. Kakvo zadovo"jstvo, a o korisnosti jedne takve ve+be ne treba ni govoriti.(#,*% Kubertenovoj doktrini zadovo"jenje seksua"ni! otreba reneto je sa o"ja me)u"judskog 3"jubavnog4 odnosa izme)u mu&kar#a i +ene

na o"je borbe izme)u mu&kara#a za obedu. mesto "jubavne igremu&kar#a i +ene, Kuberten nudi beso&tednu sortsku borbu izme)u(rotivnika( umesto "jubavnog zanosa, Kuberten nudi borbeni;anatizam i obedni$ki zanos. rustra#ija zbog nezadovo"jeni!rimarni! nagona izvor su energije koja se utem te"esni! ve+bi isorta reobra+ava u anti"judski 3sado/mazo!isti$ki4 aktivizam. *arojdov na$in re$eno, Kuberten vr&i (reme&tanje nagonski! #i"jeva(, stim &to se sub"ima#ija seksua"nog nagona ne vr&i radom,#,+% većosvaja$ko/t"a$ite"jskim aktivizmom. 'a raz"iku od !ri&ćanstva kojeotiskuje nagonsku rirodu $oveka njegovom te"esnom asiviza#ijom isub"ima#ijom u vidu intenzivnog du!ovnog aktivizma 3du!ovne

onanije4, kod Kubertena u agona"nom te"esnom aktivizmu i te"esnomdri"u do"azi do otune rea"iza#ije seksua"nog nagona. Sort je sredstvosa kojim se erotska energija reobra+ava u agresivnu mi&ićnu energiju /koja ostaje motorna snaga (rogresa(.

Kod Kubertena se radi o !eteroseksua"nom odnosu8 "jubav remat"a$ite"jskoj moći istovremeno je odavanje $oveka toj moći. -o seotvoreno iso"java u Kubertenovom rin#iu (većeg naora( koji sesvodi na mazo!isti$ko i+iv"javanje na sostvenom te"u. :u$enjesostvenog te"a ostaje svojevrsno seksua"no o&tenje odavanjemv"adajućem du!u i kao takvo komenza#ioni ob"ik samozadovo"javanja.eteroseksua"nost je uteme"jena u sadisti$ko/mazo!isti$kom karakteru.



146

-"a$enje (s"abi!( i mazo!isti$ko odre)ivanje v"adajućoj moći ob"i#i su ukojima se iso"java otuna 3aktivisti$ka4 ot$injenost $ovekaostojećem oretku. Seksua"no otiskivanje ostaje na$in izgradnjemazo!isti$ke "i$nosti u kontekstu "i&avanja 3odno&enja bo"a, atnje4kao osnovne retostavke da bi se ostigao rojektovani rezu"tat8

otiskivanje erosa, $u"a, du!a, ma&te ostaje izvor (vo"je za obedom(.'a Kubertenov sado/mazo!isti$ki karakter nije tii$na ("jubav remamoćnima i mr+nja rema nemoćnima(, kao &to je to s"u$aj kod na#ista,#,,% već "jubav rema moćnima i rezir rema nemoćnima koji seizra+ava u instrumenta"izovanom (mi"osr)u(. :r+nja je rezervisana zaone od koji! Kuberten ima smrtni stra!8 za revo"u#ionarni ro"etarijat.

Kod Kubertenovog ozitivnog bur+uja nema neuroze budući da jeKuberten ukinuo normativnu s;eru i "i&io $oveka seksua"ni! otreba, asamim tim i ma&te. Idea"izujući anti$ki svet Kuberten konstatuje da je(ostojeći svet bio sreća(. #,-% njemu je već ostvareno ono $emu$ovek te+i, ta$nije, $ovek mo+e da te+i samo onome &to je većostvareno u ostojećem svetu. ovoreći o snovima rojd konstatuje8(Da, os"obe)eno svi! eti$ki! okova, sag"a&ava se i sa svima za!tevimaseksua"nog nagona, onima koje je na&e esteti$ko vasitanje davnoosudi"o, i onima koji se rotive svima mora"nim za!tevima ograni$enja. -e+nja za zadovo"jstvom / libido, kako mi ka+emo / bira svoje objektebez rereke, i to najradije zabranjene.( #-0% Kubertenovomozitivnom svetu nema mesta za ma&tu koja je rojek#ija otisnutog.Kubertenov ozitivni bur+uj sanja samo ono &to odgovara (rogresu( iinteresima evroski! ko"onija"ni! metroo"a. 5ozitivista Kuberten ukida,o romu, rojdovo (najveće otkriće(8 (konFikt izme)u mi&"jenja i

bivstovanja(. #-$% Kod Kubertena sve se odvija (iznad( rirode $ovekakoji je o svojoj rirodi ("enja +ivotinja(. 7n ne ra$una sa nagonskimotrebama, kao &to je to s"u$aj kod *i$ea, već sa (rogresom( kaonajvi&em steenu u kome se ojav"juje evo"u#ija. Ljudska rirodaodre)ena je rirodom kaita"isti$kog oretka8 bur+uj je najvi&i ob"ik urazvoju evo"u#ije i kao takav je ote"otvorenje kaita"isti$kog (rogresa(. Dednozna$nost i nerotivre$nost (rogresa( us"ov"java i jednozna$nost inerotivre$nost rirode ozitivnog $oveka u kome se sve na"azi u;unk#iona"nom jedinstvu i koji se istovremeno na"azi u ;unk#iona"nom jedinstvu sa (rogresom(. -o je su&tina Kubertenove euritmije. Kubertennastoji da se obra$una s #ivi"iza#ijskim ogradama koje sutavaju

(bori"a$ki instinkt(, &to zna$i instinkt za domina#ijom i osedovanjem.7n ima za Kubertena onaj zna$aj koji kod rojda ima Eros / kao izraz+ivotne energije i osnov ostanka $oveka. Kuberten ne te+i da (ukroti(instinkt destruk#ije i da ga usmeri rema drugim objektima i da ribaviegu v"ast nad rirodom, već da razvije gramzivost u $oveku 3bur+uju4 ina toj osnovi razvije njegov nagon za domina#ijom i osedovanjem. Kubertenovoj evo"u#ionoj i rogresisti$koj kon#e#iji nema mesta zarojdov instinkt smrti koji (dje"uje u svakom +ivom stvoru i te+isjedinjavanju i svo)enju +ivota na rvobitne uvjete ne+ive materije(.#-&% Budući da se u Kubertenovom (rogresu( izra+ava nezaustav"jivtok evo"u#ije +ivog sveta i da je $ovek najvi&i ob"ik u njegovom razvoju,



147

u njemu ne ostoji instinkt koji te+i da svede +ivot na rvobitne us"ovene+ive materije, već nerestano bukti +ivotna snaga koja se iso"java uob"iku (vo"je za moć(. kidanjem nagona za smrću, Kuberten je ukinuo isukob uzme)u Erosa i -anatosa. 9to se ti$e ("enje( +ivotinjske rirode$oveka, ona nije surotnost, već osnov za razvoj njegovog osvaja$ko/

t"a$ite"jskog karaktera. Kuberten odba#uje rojdovo (na$e"o *irvane(, atime i (nar#isti$ki Eros, rvi stuanj svake erotske i estetske energije,(koji, o :arkuzeu, (nastoji rije svega dostići smirenje(... -o je(smirenje u kojem osjeti"a mogu oa+ati i s"u&ati ono &to se otiskuje usvakida&njem radu i razonodi, ono u $emu zbi"ja mo+emo vidjeti, $uti iosjetiti ono &to jesmo i ono &to su stvari(.#-'% Kod Kubertenovog(nat$oveka( dominira naetost koja je us"ov"jena beso&tednimsakaćenjem "i$nosti $oveka i zada#ima koje eksanzivni kaita"izamostav"ja red bur+uja8 on je ;anatik koji je osednut +e"jom zaosvajanjem i bogaćenjem. 9to se ti$e smrti, ona je us"ov onovnogra)anja +ivotne snage oretka. (5rogres( je ve$an / $ovek je ro"azan injegov +ivot ima smis"a jedino uko"iko je dorineo njegovom razvoju.7n kao ojedina# nestaje u astraktnom ($ove$anstvu( koje seojav"juje kao uko oru)e (rogresa( sa kojim on uk"anja rereke nasvome utu.

Kubertenova doktrina u osnovi je b"iska rojdovoj kon#e#iji kojasvodi #ivi"iza#iju na reresiju nad nagonima, koja roisti$e iz (ve$iterimordija"ne borbe za ostanak... koja traje do dana dana&njeg(. Kodrojda raz"og zbog koga dru&tvo ograni$ava nagone ima ekonomskurirodu 8 budući da dru&tvo (nema dovo"jno sredstava da osigura +ivotsvojim $"anovima uko"iko oni ne rade, mora se ostarati da se broj ti!

$"anova ograni$i i da se nji!ove energije usmjere sa so"ni! dje"atnostina nji!ov rad(.#-(% Kod Kubertena ne dominira borba dru&tva zaostanak, nego borba izme)u ojedina#a, k"asa i rasa za ostanak. *eobezbe)ivanje ostanka radom, već obezbe)ivanje dominirajućego"o+aja arazitski! k"asa i nji!ovo bogaćenje "ja$kom radni! s"ojeva,redstav"ja o"azi&te Kubertenove doktrine. 5otiskivanje nagona nezasniva se na ekonomskim raz"ozima 3(oskudi#a(4, već roizi"azi izotrebe da se kod arazitski! k"asa razvije beso&tedni osvaja$ko/t"a$ite"jski karakter. =utoritet u dru&tvu ne konstitui&e se na osnovamaode"e rada, već na osnovama zakona evo"u#ije koji omogućavaju da ja$i v"adaju, a da im se s"abiji okoravaju. Kuberten ne o"azi od

#ivi"iza#ije, već oku&ava da vrati $ove$anstvo u (rirodno( stanje ukome ne va+e bi"o koje #ivi"iza#ijske norme koje ograni$avaju tiranijubogata&ke (e"ite( nad radnim (masama(, s tim &to je odnos izme)u "judiosredovan jezuitskim uritanizom i de!umanizovanom te!nikom.Kuberten se za"a+e za neograni$eno dejstvo nagona, a"i tako &to se onoojav"juje u ob"iku beso&tednog bori"a$kog karaktera i osvaja$ko/t"a$ite"jske rakse. <adi se o otiskivanju takvog iso"javanja nagonakoje vodi rib"i+avanju $oveka $oveku, i o usmeravanju iso"javanjanagona ka obra$unu $oveka 3sna+ni!, bur+oazije4 s $ovekom 3s"abi!,radnika4. Kuberten te+i ukidanju svi! normi i institu#ija kojeograni$avaju osvaja$ko/t"a$ite"jski karakter bur+uja, kao i odnosa i



148

normi koje ose&uju rea"iza#iju nagona u ob"iku razvoja me)u"judski!odnosa, &to zna$i osećanja so"idarnosti, rijate"jstva i "jubavi.5otiskivanje rimarni! otreba najva+nije je sredstvo za razvoj sado/mazo!isti$kog karaktera bur+uja ri $emu gramzivost ostajekomenza#ija za neostvarene rimarne otrebe. Kod Kubertena nisu

nagonska ograni$enja nametnuta oskudi#om i radom, kao &to je to kodrojda, već gramzivo&ću koja je ui"a u sebe nagonsku strukturu $ovekai retvori"a i! u otrebu za domina#ijom. 7n zadovo"jstvo ne ovezujesa zadovo"javanjem seksua"nog nagona, već sa zadovo"javanjemnagona za sti#anjem i t"a$enjem. Kod Kubertena nije seksua"ni nagon,već gramzivost +ivotni imerativ arazitski! k"asa koji roisti$e izso#ija"no darvnisti$kog ustrojstva dru&tva o kome riadni#iarazitski! k"asa imaju zverinju rirodu, &to zna$i da se nji!ov ostanakzasniva na otimanju. -o je osnov nagona za sti#anjem i gosodarenjem. gramzivosti je zverinja riroda $oveka do+ive"a kva"itetni skokosredstvom kaita"isti$kog rin#ia (rogresa(8 bur+uj je kaita"isti$kimutirana zver. Sort i te"esni dri", koji se zasnivaju na rin#iu (većegnaora(, najva+nije su sredstvo za trans;orma#iju ("enje( +ivotinjskerirode u aktivisti$ko/gramzivu rirodu i za stvaranje (gosodarskerase(. 9to se ti$e naretka, on se ne zasniva na radu, već nabeso&tednoj borbi za ostanak i domina#iju izme)u rasa u kojoj je be"arasa stek"a osobenosti koje je $ine (sueriornom( u odnosu rema(obojenim( rasama i koja je omogući"a da, u "iku (be"e( bur+oazije,ostane najvi&i i kona$ni ob"ik u razvoju +ivog sveta. Iz toga s"edi da je(rogres( moguć samo kao da"je (usavr&avanje( bogata&ko/"ja$ka&ke(e"ite(, &to ostaje osnov (usavr&avanja $ove$anstva(.

rojd je, out Kubertena, "i&io $oveka otrebe i sosobnosti davo"i i sveo ga na ubi#u, sadistu, zver... rojd8 (6e"ić rado ori#ane istine,koja se iza svega toga krije, jeste da $ovek nije krotko biće kome jeotrebna "jubav, a ume i da se brani ako ga neko naadne, već da sezbog svoji! nagonski! svojstava mora smatrati u ve"ikoj meri sk"onimagresiji. B"i+nji mu, stoga, ne redstav"ja samo mogućeg omaga$a iseksua"ni objekt, već i isku&enje da na njemu zadovo"ji svoju agresiju,da iskoristi bez naknade njegov rad, da ga bez njegove sag"asnostiseksua"no iskoristi, da risvoji njegovu imovinu, da ga onizi, da muri$ini bo", da ga mu$i i da ga ubije. omo !omini "uus. Ima "i kogod!rabrosti da orekne ovu izreku os"e svi! +ivotni! i istorijski!

iskustavaH 5o ravi"u, svirea agresija i&$ekuje neku rovoka#iju, i"istav"ja u s"u+bu neke zamis"i $iji bi se #i"j mogao ostići i b"a+imsredstvima. 5od oko"nostima koje su za nju ovo"jne, kada otadnudu!ovne kontra/si"e koje je obuzdavaju, iso"ji se i sontano, terazob"i$i $oveka kao div"ju zver, koja ne zna da &tedi sostvenu vrstu.Ko god se odseti grozota seobe naroda, rodora una, takozvani!:ongo"a od 6+ingis/Kanom i -imur/Lenkom, osvajanjanja Derusa"imakoje su izvr&i"i obo+ni Krsta&i, a i u+asa os"ednjeg svetskog rata,moraće red istinitosti ovoga g"edi&ta onizno da ogne g"avu.( #-)%5si!o"o&ki ro" $"anova arazitski! k"asa, koji odgovara rirodiv"adajućeg "ja$ka&kog oretka, ostaje kriterijum za odre)ivanje



149

(rave( "judske rirode. 6a stvar bude bizarnija, rojd nije samo sveo$oveka na ato"o&ki si!o"o&ki ro" $"anova arazitski! k"asa, već je tou$inio i sa +ivotinjama. Kuberten je b"izak rojdu8 agresija je rirodnaotreba $oveka i utem nje on osti+e jedinstvo sa svojim rirodnimbićem. :e)utim, dok rojd u agresivnim nagonima koji su dubinski

ovezani sa seksua"no&ću vidi nerestanu retnju ostanku #ivi"iza#ije irisi"javaju ku"ture da (mobi"izira svako moguće oja$anje( rotiv nji!,#-*% kod Kubertena stvaranje rirodnog stanja, u kome nesmetanode"uje (zakon ja$ega( i rirodna se"ek#ija, redstav"ja najstabi"nijeegzisten#ija"no stanje $ove$anstva8 u njemu se red i rogres na"aze uotunom i nerazru&ivom jedinstvu. 'a rojda je kaita"izam (najvi&i inajrazvijeniji ob"ik dru&tvene strukture( za Kubertena je kaita"izamnajvi&i ob"ik u razvoju +ivotinjskog sveta, a njegovo (usavr&avanje( sesvodi na uk"anjanje svi! eman#iatorski! tekovina $ove$anstva kojemogu da ugroze njegov nesmetani razvoj i na stvaranje (#ivi"izovanog(zverinjaka u kome je ukinuta ku"tura. 5o Kubertenu, uravoneograni$ena agresija omogućava kaita"izmu da re+ivi. rojd ne ravi raz"iku izme)u #ivi"iza#ije i ku"ture i u ku"turi vidireresivni normativni me!anizam koji dr+i agresivnu rirodu $ovekaod kontro"om, a ne i mogućnost za o"emenjivanje nagonske i zarazvoj se#i$ne "judske rirode. ovoreći o rojdu, rom konstatuje da je (k"ju$ni ojam njegovog sistema kontrola(. #-+% 5ri tome, rom ima uvidu so#ija"ni 3o"iti$ki4 karakter rojdove teorije8 (5si!o"o&ki ojamodgovara dru&tvenoj stvarnosti. Kao &to u dru&tvu manjina urav"javećinom, tako i si!om treba urav"jati omoću ega i suerega.7asnost od rodora nesvjesnog nosi sa sobom oasnost dru&tvene

revo"u#ije. 5otiskivanje je reresivni, autoritarni ob"ik za&tite unutarnjegi vanjskog status quo/a. -o je, bez sumnje, jedini na$in otoradru&tvenim romjenama. ="i rijetnja si"om, da bi se suzbi"a (oasnost(,otrebna je samo u autoritarnim sistemima, gde o$uvanje status quo/aredstav"ja najvi&i #i"j.( #-,% Svodeći rirodu $oveka na agresivnu idestruktivnu rirodu kaita"izma, rojdova teorija otvara vrata zausostav"janje tota"itarizma. 7stanak dru&tva moguć je samo uko"ikoostoje reresivne dru&tvene institu#ije koje mogu ekasno da dr+e$oveka od kontro"om. <azvojem kaita"isti$ke destruk#ije, kojaus"ov"java sve agresivnije i destruktivnije ona&anje $oveka, nameće seotreba za ovećavanjem reresije nad $ovekom. mesto da je

(ozitivna( energija $oveka usmerena na iskorenjivanje uzrokadestruktivnog ona&anja, ona je usmerena na stvaranje od (dru&tva(kon#entra#ionog "ogora kaita"izma / koji je osnovni generatordestruk#ije. ovoreći o rotivre$nostima rojdove teorije :arkuzekonstatuje8 (Samo, reud onovno okazuje da taj reresivni sistemzaista ne rje&ava sukob. Givi"iza#ija zaada u razornu dija"ektiku8 sta"naograni$avanja Erosa os"ab"juju kona$no +ivotne nagone i tako oja$avajui os"oba)aju one iste snage rotiv koji! su (mobi"izirani( / snagerazaranja.( #--% Kuberten u agresivnim nagonima vidi isto &to i rojd,a"i umesto za nji!ovo ograni$avanje, on se za"a+e za nji!ovunesmetanu rea"iza#iju 8 oni ostaju g"avno (antroo"o&ko( sredstvo za



150

obra$un s ku"turom i stvara"a$kim bićem $oveka. ograni$avanjuagresivni! nagona Kuberten, out *i$ea, vidi s"ab"jenje +ivotne snagev"adajuće k"ase koja se sastoji u tiranskoj vo"ji za moć koja je osnovnaintegrativna snaga dru&tva i nosi"a# rogresa. Kod Kubertena ostojisu$e"javanje izme)u nagona i #ivi"iza#ije uto"iko &to je #ivi"iza#ija sa

svojim normama i institu#ijama suta"a najva+niji nagon $oveka8 nagonza osvajanjem i domina#ijom. 7snovi zadatak o"imijske doktrine irakse je da uk"oni sve #ivi"iza#ijske ograde koje sutavaju razvoj vo"jeza moć nove (gosodarske rase(. Kuberten nije rotiv reresije, a"i jerotiv reresivni! institu#ija koje, u vreme usona (masa(, ograni$avajusamovo"ju v"adajuće k"ase i samim tim s"abe nji!ovu vo"ju za moć / kojuKuberten oistovećuje sa +ivotnom moći. 7n se orede"juje zaneosredni obra$un (e"ite( s (masama( ri $emu će doći do otunerea"iza#ije instinkta za gosodarenjem / koji je rivi"egija (gosodarskerase(. Kod Kubertena +ivotna snaga, u vidu agresivni! nagona, ostajemoć koja kida okove ku"ture i vodi $oveka ka uni&tenju svega "judskog.Kuberten nastoji da stvori #ivi"iza#iju bez ku"ture, ta$nije, #ivi"iza#iju ukojoj je uk"onjeno sve ono &to mo+e da o"emeni $oveka. tom smis"uKuberten se za"a+e za uk"anjanje svi! rereka koje ograni$avajuinstinktivnu rirodu $oveka i za ostvarivanje otunog jedinstva $ovekasa njegovom nagonskom rirodom, u kojoj nerikosnoveno dominiranagon za domina#ijom. Istovremeno, insistirajući na (rogresu(Kuberten je uneo u svoju kon#e#iju moć koja ru+a mogućnost da seov"ada rirodom i radni#ima, a"i koja istovremeno otiskuje idegeneri&e nagone budući da je nji!ova rea"iza#ija osredovanaaso"utizovanim rin#iom u$inka. ivotna energija $oveka, koja se

zasniva na njegovoj nagonskoj rirodi, renosi se na nauku i te!niku,g"avna oru)a ;ata"nog (rogresa(, i ostaje sredstvo za uni&tavanje+ivota. Sukob izme)u ida i ega ostaje ob"ik u kome superego, kaoote"otvorenje eksanzionisti$kog du!a monoo"isti$kog kaita"izma,uni&tava nagonsko i ku"turno biće $oveka. tom kontekstu,Kubertenova kon#e#ija ne oznaje rojdovu (ne"agodnost u ku"turi( jerse obra$unava kako s ku"turom, tako i s erotskim bićem $oveka8 onaredstav"ja (revazi"a+enje( kako in#esta, tako i svi! drugi! ob"ikaseksua"nog o&tenja.

5o"azeći od rojdove kon#e#ije o strukturi "i$nosti, mog"o bi se,samo us"ovno, reći da Kubertenova ("enja( +ivotinjska riroda odgovara

idu, a da osvaja$ko/t"a$ite"jski karakter redstav"ja ego / koji je odkontro"om superega koji je ote"otvorenje (rogresa( u $oveku i kojiusmerava ego da se obra$unava s njegovom nagonskom rirodom dabi se na taj na$in dobi"a energija koju će on trans;ormisati u osvaja$ko/t"a$ite"jsku raksu. :e)utim, kod Kubertena superego nemanormativnu rirodu i ne ojav"juje se u $oveku kao mora"na svest3savest4, već roisti$e iz +ivotni! (oko"nosti( i de"uje na $oveka utem"ogike odnosa koji se zasnivaju na (ravu ja$ega( i rirodnoj se"ek#iji.Budući da je Kuberten ukinuo istoriju (rogresom( i da je ro&"ost ibudućnost ostavio u istu vremensku ravan, kod njega se superego nezasniva na su$e"javanju izme)u ro&"og i budućeg, ogotovu ne na



151

su$e"javanju izme)u nu+nosti i s"obode, budući da je s"obodanemoguća. ovoreći o osećaju krivi#e koja se izra+ava kao (otreba zaka+njavanjem(, rojd konstatuje8 (Givi"iza#ija, dak"e, stje$e rev"ast nadojedin$evom oasnom +e"jom za agresijom time &to ga $ini s"abijim irazoru+ava ga usostav"janjem osrednika, unutar njega, koji ga

nadg"edava, kao &to garnizon nadg"edava osvojeni grad.( #$00%Kuberten je "i&io bur+uja odgovornosti za njegova 3z"o$ina$ka4 de"a, kaoi mora"ne svesti 3savesti4, i na taj na$in ukinuo je mogućnost zarojdovo (reobra+enje destruktivnosti u samoka+njavajuću savjest(.#$0$% :azo!izam njegovog (ozitivnog $oveka( ne roisti$e iz otrebeza samoka+njavanjem, već iz otrebe da (obedi( svoju ("enju(+ivotinjsku rirodu koja je ko$ni#a (rogresu(.

Kuberten nije (a#ist( out rojda koji, u ismu =jn&tajnu,konstatuje da a#isti oseduju (konstitucisku into"eran#iju remaratu(, #$0&% &to zna$i da usevaju da otisnu svoje instinkte, već uratu vidi najvi&i ob"ik rirodne se"ek#ije na kojoj se zasniva (rogres( i(usavr&avanje( be"e rase. 9to se ti$e !ri&ćanski! ideja da su ("judibraća(, ("jubi b"i+njeg svoga(, surotstav"janje nasi"ju 3(*e ubij(4,$injenje dobra kao najvi&i "judski izazov, a osebno da je $ovek, osvojoj biti (bo+ansko biće(, &to zna$i da ima ravo na dostojanstvo io&tovanje nezavisno od rasne riadnosti i dru&tvenog o"o+aja / oneredstav"jaju za Kubertena buda"a&tinu. 5o"azeći od rin#ia rirodnese"ek#ije i (zakona ja$ega( Kubertenova najva+nija zaovest g"asi8 udrib"i+njeg svog, ogotovu ako je s"abiji od tebe (*a terenu nemarijate"ja, već samo nerijate"ja( / jedno je od (z"atni! ravi"a( sortakoje je uteme"jeno u Kubertenovoj o"imijskoj doktrini. Sort je

rirema za rat i sve mora biti odre)eno razvoju beso&tednogbori"a$kog karaktera i ;anati$ne svesti. Kuberten u oku&ajua#ikovanja 3bur+oaske4 m"ade+i vidi najgori z"o$in, ogotovu ako seono nastoji ostići razvojem a;ektivne rirode $oveka i na njojzasnovani! me)u"judski! odnosa. Sada ostaje jasnije zbog $ega sekod Kubertena, kao i u gra)anskoj "ozoji igre, ne ominje "jubavnaigra. *e radi se samo o tome da se (do+iv"javanjem "jubavi uk"anjaotreba za i"uzijama(, kako to konstatuje rom, #$0'% već se dovodi uitanje me!anizam sa kojim se erotska energija reobra+ava uagresivno ona&anje i na taj na$in stvara beso&tedni bori"a$kikarakter. Kuberten je bio svestan da "jubav vraća $oveka njegovom

"judskom biću i razara be"i#iozni ;anatizam 3(takmi$arsku motiva#iju(4sa kojim on nastoji da ga zatruje. 7n naada devojke zbog nji!ovog(zavodni$kog ona&anja(, jer se seksua"na energija bur+oaske m"ade+iusmerava rema +eni i na taj na$in se razbija ;anati$na usresre)enostna osvaja$ko/t"a$ite"jski aktivizam. tom kontekstu treba sag"edati iKubertenovo od"u$no surotstav"janje u$e&ću +ena na javnimtakmi$enjima, kao i zajedni$kim igrama de$aka i devoj$i#a.

Kod Kubertena v"adajuća k"asa eksk"uzivni je nosi"a# vo"je za moći samim tim rogresa, &to zna$i da kod nje do"azi do eksanzijeagresivni! nagona i samim tim do eru#ije "ibida. <adne masereu&tene su na mi"ost i nemi"ost is#r"jujućem radu koji s"abi nji!ove



152

nagone i na taj na$in +ivotnu snagu, $ineći i! sve zavisnijim od (vo"je zamoć( bur+oazije urkos tome &to su oni nosio#i reroduktivni! ro#esa i&to sti$u znanja koja i! $ine sueriornim u odnosu rema nji!ovimgosodarima. 'ato je sort sredstvo za (dis#i"inovanje( radnikaistovremeno kada je sredstvo za razvoj osvaja$ko/t"a$ite"jskog

karaktera kod bur+uja. Kuberten ne usmerava, out mnogi! drugi!gra)anski! (!umanista(, $oveka na bekstvo od atnje, već tra+i odnjega da u tr"jenju neravde i u dodvoravanju svojim gazdamarona)e (sreću(. tom kontekstu, on se nas"anja na !ri&ćanskog$oveka koji u mu$enju te"a vidi najvi&i ob"ik (obede( nad svojimrirodnim bićem. Budući da nastoji da obogotvori ostojeći svetneravde i da uni&ti svaki otor $oveka rema njemu, Kuberten je od(u+ivanja( u tr"jenju neravde naravio najvi&i rin#i njegoveso#ija"ne teorije 8 stvaranje mazo!isti$kog karaktera kod ot"a$eni! jedan je od najva+niji! #i"jeva njegove (uti"itarne edagogije(. Sve ono&to se ojav"juje kao mogućnost za razvoj otora neravedenom svetuostaje u Kubertenovoj (uti"itarnoj edagogiji( sredstvo za integra#iju$oveka u ostojeći svet.

*a kraju treba reći i to da nije samo stra! od radni! (masa(us"ovio Kubertenovu !isteri$nu agresivnost. 5atu"jasti rast, iskav g"as,bo"ni debak" u vojnoj akademiji zbog te"esne in;eriornosti, i ono &to jenajva+nije / stra! od +ena, sve je to uti#a"o na ;ormiranje njegovogato"o&kog odnosa rema (s"abima(. *esosoban da osegne za;a"usom Kuberten, out *i$ea, ose+e za bi$em.

2tvaanje "po/itivno! čoveka"

7snovni #i"j Kubertenove o"imijske doktrine i rakse je stvaranjeozitivnog dru&tva stvaranjem (novog 3ozitivnog4 $oveka(. 7tuda(uti"itarna edagogija( zauzima #entra"no mesto u Kubertenovojo"imijskoj doktrini. Krajnji #i"j njegove o"imijske edagogije je kona$noi besovratno uni&tenje svega onoga &to mo+e da dovede u itanjeusostav"jeni k"asni oredak i stvaranje dru&tva u kome će bitirea"izovane ideje vodi"je ran#uske gra)anske revo"u#ije. Kubertenov(novi $ovek( redstav"ja zavr&ni ob"ik kaita"isti$kog degenerisanja

$oveka. rkos tome &to se obra$unava s normativnom s;erom,Kubertenova (uti"itarna edagogija( zasniva se na stvaranju mode"a$oveka koji ne o"azi od individua"ni!, inte"ektua"ni!, du!ovni!,emotivni! i te"esni! se#i$nosti $oveka, već od k"asnog, rasnog iatrija"!a"nog ustrojstva dru&tva. tom smis"u ona sadr+i dve osebneob"asti 8 edagogiju za v"adajuću bogata&ku (e"itu( 3bur+oaziju4 iedagogiju za ot"a$ene 3radne (mase(, (ni+e rase( i +enu4. Gi"j rveob"asti je stvaranje od evroske bur+oazije (gosodarske rase( koja ćebiti u stanju da zauvek odr+i domina#iju nad radni#ima i +enom i osvojisvet #i"j druge ob"asti je stvaranje (dobri! radnika(, okorni! (ni+i!



153

rasa(, kao i okorne +ene. 7"imijska edagogija ne o"azi odneotu)ivi! "judski! i gra)anski! rava $oveka, već od strate&ki!interesa monoo"isti$kog kaita"izma koji se ojav"juju u ob"ikuaso"utizovanog (rava ja$ega( ote"otvorenog u bur+oaskoj (e"iti(.*eremostivi egzisten#ija"ni antagonizam izme)u arazitski! k"asa i

ot"a$eni! us"ov"java beskomromisni i natura"isti$ki karakterKubertenove o"imijske edagogije 8 ot$injeni bukva"no imaju isti onajo"o+aj u odnosu rema v"adajućoj (e"iti( kao &to bi"jojedi imaju remazverima. 'ato Kuberten tvrdi da su "judi kao individue me)usobno samo(;orma"no( isti. 6rugim re$ima, "judi samo "i$e jedni na druge, a"i imajuraz"i$itu "judsku vrednost / zavisno od toga kojoj rasi, k"asi i o"uriadaju. *ji!ova (raz"i$itost( us"ov"jena je nji!ovim raz"i$itimdru&tvenim u"ogama koje im je nametnuo v"adajući oredak8 bogati suredodre)eni da osvajaju i v"adaju, a ot$injeni da rade. Iz togaroisti$e da (usavr&avanje( bur+oaske k"ase odrazumevaobo"j&avanje njeni! od"ika kao gosodarske rase 3k"ase4, dok(usavr&avanje( ot"a$eni! odrazumeva uni&tavanje nji!ovogs"obodarskog dostojanstva i razvoj (miro"jubivog( karaktera is"ugerajske svesti. Stvaranje (gosodara(, s jedne, i stvaranje(ku"tivisani!( robova, s druge strane / to je najva+niji (rakti$ni( #i"jKubertenove (uti"itarne edagogije(.

7no &to je zajedni$ko k"asnim edago&kim mode"ima, i &toostaje osnov (o&te/$ove$anskog( 3o"imijskog4 edago&kog mode"a, je to &to se oba obra$unavaju s umom, igra$kom rirodom $oveka3ma&tom, erosom, sontano&ću4, osećanjem za so"idarnost, kriti$kimumom, stvara"a$kim oten#ija"ima, s"obodarskim dostojanstvom,

mora"nim rasu)ivanjem 8 i jedan i drugi odgovaraju idea"u ozitivnog$oveka koji redstav"ja ukidanje eman#iatorskog nas"e)a $ove$anstva.Kubertenov humanité nije samo ukidanje normativnog mode"a$ove$nog koji je osnov "judskog samoreoznavanja, već i ob"ik te"esnei menta"ne degenera#ije $oveka. 5ato"o&ki si!o"o&ki ro"imerija"isti$kog bur+uja, koji se zasniva na nezaja+"jivoj gramzivosti,ostaje osnov menta"nog ro"a Kubertenovog (uzornog( gra)anina.Izvorna otreba $oveka za $ovekom retvara se utem Kubertenove(ut"iitarne edagogije( u (otrebu( $oveka da se sadisti$ki i+iv"java na$oveku, &to ku"minira u njegovoj (otrebi( da ubija "jude i u tomerona)e najvi&e (zadovo"jstvo(. I Kubertenov mode" odnosa pater

familiasa rema +eni jasno govori da Kubertenova (uti"itarnaedagogija( odrazumeva menta"nu degenera#iju $oveka8 Kubertenovbur+uj ne samo da ne nastoji, već nije u stanju da rema +eni imaemotivni i erotski odnos, i mo+e da se odnosi rema njoj jedino kaorema inkubatoru i objektu za seksua"no ra+njenje. ovoreći oKubertenovom odnosu rema +eni Bu"onj konstatuje da je Kuberten bio(neorav"jivi +enomrza#( #$0(% &to ukazuje na njegovu bo"nuosakaćenost koja je, ored osta"og, us"ovi"a Kubertenovo ro"iranjementa"ni! osobenosti njegovog uzornog bur+uja.

7snovno antroo"o&ko o"azi&te Kubertenove kon#e#ije je stavda je $ovek o svojoj rirodi ("enja +ivotinja(. -okom borbe za ostanak



154

be"a rasa, o"i$ena u evroskoj bogata&koj (e"iti(, do+ive"a je muta#iju istek"a osobenosti koje je $ine (sueriornom( u odnosu rema(obojenim rasama(. Bur+uj je za Kubertena samo jedan od istorijski!ob"ika u kome se ojav"juje bogata&ka (e"ita( i u tom smis"uote"otvorenje (gosodarske rase(. *jeni riadni#i su inte"igentniji,

te"esno sna+niji, imaju ($istu krv(, &to im omogućava da o$uvaju irazviju svoje ("emenite( rasne od"ike, i &to je najva+nije / osedujusueriorni bori"a$ki karakter. Bur+oazija, dak"e, ima genetskeredisozi#ije koje stvaraju osnov za revazi"a+enje njene ("enje(+ivotinjske rirode i razvoj gosodarskog karaktera, za raz"iku odriadnika radni! (masa(, (ni+i! rasa( i +ene / koji su genetskiredodre)eni da budu robovi. Kuberten je red sobom imao kao uzoranti$ko dru&tvo i mode" aristokratije i roba. 7tuda on to"iko insistira nesamo na eksk"uzivnom karakteru i svesti, već i na te"esnojeksk"uzivnosti bur+uja. so#ija"no darvinisti$kom kontekstu, radi se ostvaranju mode"a 3dresirane4 zveri i mode"a ov#e. 7snovna u"ogasorta je da kod (gosodarske rase( razvije gosodarski, a kodot"a$eni! odani$ki karakter 8 nji! sort treba da (nau$i( da o&tujuoredak u kome v"adaju ja$i i (usisa( i! u du!ovnu orbitu kaita"izmana nivou (#ivi"izovani!( robova. Imajući u vidu Kubertenovo nastojanjeda od o"imizma stvori univerza"no o"iti$ko sredstvo za re&avanje svi!so#ija"ni! rob"ema i obezbe)ivanje stabi"nog razvoja kaita"izma,mo+e se reći da je Kubertenova (uti"itarna edagogija( u svojoj bitiso#ija"na edagogija 3ro"aktika4, a njegova antroo"ogija samorireak njegove so#ija"ne 3o"iti$ke4 teorije.

Kuberten nag"a&ava da je najveća =rno"dova zas"uga to &to je od

te"esni! ve+bi 3sorta4 stvorio sredstvo za mora"nu izgradnju $oveka3bur+uja4 / &to ostaje nerikosnoveni uzor za Kubertenovu (uti"itarnuedagogiju(. >e"i$ajući =rno"dovu edagogiju, Kuberten konstatuje8(:i&ići su dobi"i zadatak da obave osao mora"nog vasita$a. -o je, umodernim us"ovima, rimena jednog od najkarakteristi$niji! rin#iastarogr$ke #ivi"iza#ije 8 stvoriti od mi&ića najva+niji ;aktor u mora"nomobrazovanju(. #$0)% I da"je8(.. nije du! taj koji stvara karakter, već jeto te"o. %ovek antike je to znao, a mi to s dosta muke onovo u$imo(.#$0*% <adi se o jednom od najogubniji! uutstava Kubertenove(uti"itarne edagogije( / na kojem se teme"ji $itava teorija i raksa tzv.(te"esne ku"ture( veka, kao i sorta / koje izdvaja te"esno ve+banje iz

s;ere ku"ture 3&to je rimenjeno i u tzv. (te"esnom vasitanju( u&ko"ama4 i svodi ga na istrument za razvoj de!umanizovanogbori"a$kog karaktera. :e)utim, Kubertenova tvrdnja da (nije du! tajkoji stvara karakter, već je to te"o( otuno je besmis"ena jer osnovKubertenove edagogije nije o&tovanje i sontani razvoj rirodni!otreba i osobenosti te"a, već nji!ovo sakaćenje utem odre)eni!te"esni! ve+bi da bi se na taj na$in dobio odre)eni karakter. <adi se onormativnom mode"u koji se nameće $oveku od detinjstva u vidu(oko"nosti( koje odrazumevaju beso&tednu borbu za ostanak u kojoj$ovek mora da t"a$i druge / i"i da bude t"a$en, kao i o te"esnimve+bama koje se svode na mi"itaristi$ki dri". -e"esne ve+be 3dri"4 na



155

kojima Kuberten insistira rojek#ija su v"adajuće ideo"ogije kojaredstav"ja obra$un s eman#iatorskim nas"e)em gra)anskog dru&tvabez koga nema ni moderne 3eman#iovane4 "i$nosti. 7ne ostajusredstvo sa kojim v"adajući oredak nastoji da otisne i osakati oneosobenosti $oveka 3organizma4 koje su us"ov za razvoj #e"ovite i istinski

srećne "i$nosti i od njega stvori oru)e za ostizanje anti"judski!3antidru&tveni!4 #i"jeva. Stvaranje (novi! "judi( koji su "i&eni "judskostiosnovni je #i"j Kubertenove edagogije. Kuberten je odu&ev"jen =rno"dom jer je u njegovoj re;ormite"esnog vasitanja u <agbiju rona&ao izvori&te ko"onija"ne snagebritanske imerije. ovoreći o =rno"du Kuberten konstatuje8 (Bio je jedan od ve"iki! Eng"eza koji je, sredinom [email protected], u$inio ve"ika de"a zadobrobit $ove$anstva. =rno"d je, naime, nastojao da u sortu rona)enajveću okreta$ku snagu u "judskom vasitanju / ne&to do $ega nikoranije nije do&ao. Isto tako, bio je rvi koji je nastojao da utem njegaizgradi $oveka i gra)anina ne samo te"esno, već mora"no i so#ija"no. -ako se on os"u+io sortom kao najde"otvornijim i najouzdanijime"ementom te"esnog i du!ovnog usavr&avanja koje $ovek, kada je uitanju razvoj m"adi!, ima na raso"aganju(. <adi se o ($udesnomreobra+aju &ko"skog obrazovanja( u Eng"eskoj, (koji je rvi i osnovniuzrok razvoja svi! oni! moći od koji! je britanska imerija u os"ednjevreme ima"a koristi(. #$0+% Kuberten, na tragu edagogije -omasa=rno"da, do"azi do zak"ju$ka da su (mi&ići i karakter( ono najva+nije zaone koji !oće (da osvoje svet(. ('bog $ega to(, ita se Kuberten, (&tose u >e"ikoj Britaniji okaza"o tako use&no, ne bi mog"o da se rimeniu ran#uskojH( #$0,% anati$ni na#iona"ista Kuberten osednut je

idejom da obezbedi ran#uskoj (vodeću u"ogu me)u na#ijama(. 5utemrirodnog i"i bo+anskog zakona jedna visokorazvijena industrijska#ivi"iza#ija mora da zadobije ko"onija"no #arstvo da bi do&"a do sirovina ida bi okaza"a svoju snagu. ovom og"edu Kuberten se svrstava udu!ovnu tradi#iju Bara, obinoa i Lioteja. -reća ;ran#uska reub"ika je,o Bu"onju, (isuni"a njegove +e"je(. #$0-% eriodu do 1@1O. godineKuberten, o Bu"onju, zastua stanovi&ta (mi"itantnog imerija"izma(.#$$0% 7n ne zagovara ratnu odmazdu rotiv *ema$ke, jer će na tajna$in obe zem"je samo izgubiti, već red"a+e *ema$koj da saran#uskom ode"i =;riku i =ziju. #$$$% Kuberten stvara svojuedagogiju za bur+oasku (e"itu( u nastojanju da stvori ko"onija"ne

;a"ange koje imaju (svetu misiju( da osvoje svet. 'bog toga je zaKubertena a#isti$ko vasitanje bur+oaske m"ade+i najveći z"o$in.(:om#i koji u$e da komanduju na utakmi#ama, u$e da komandujuIndij#ima( / osnovni je (edago&ki( ostu"at Kubertenove o"imijskeedagogije namenjene (gosodarskoj rasi(. #$$&%

7snovni smisao Kubertenove (uti"itarne edagogije( nijestvaranje (zdravog te"a(, već stvaranje ozitivnog karaktera i svesti iodre)eni! me)u"judski! odnosa, u krajnjem / ozitivnog dru&tva. 7tudakod Kubertena ro#es vasitanja 3stvaranje (ozitivnog( karaktera4ret!odi ro#esu obrazovanja. (5rva me)u istinama koje je Kubertenusvojio( $itajući =rno"da jeste, o Bu"onju, (istina da je vasitanje



156

va+nije od obrazovanja.3...4 7n je tu raksu ri!vatio bez ikakvi!ograda 8 Kuberten !va"i britanski &ko"ski sistem zato &to je u njemuvasitanje omoću koga se stvaraju mu+evni "judi i izgra)uju "i$nosti jake vo"je dobi"o rednost nad obrazovanjem koje ru+a znanje iobogaćuje du!. >asita$ev zadatak (ne sastoji se u tome da stvara

robove, nego gosodare / gosodare koji mnogo ranije nego &to im tozakon riznaje ostaju s"obodni da se s"u+e onim &to je odre)eno i daga z"ouotreb"javaju(.( #$$'% Bu"onj konstatuje da je najva+nijeKubertenovo edago&ko ravi"o, koje je usvojio od =rno"da, da (m"adićsam odre)uje svoju sudbinu(. Iz toga, o Bu"onju, s"edi da (s"obodamora da odredi odnose izme)u u$enika(. #$$(% (S"oboda( ostaje(rirodno ravo( ja$i! da okore s"abije ne vodeći ra$una o nji!ovime"ementarnim "judskim i gra)anskim ravima. 5o Kubertenovoj doktrini$ovek se ne ra)a s"obodan, već kao gosodar i"i rob, zavisno od togakojoj k"asi, rasi i o"u riada i to je neromen"jivi osnov dru&tvenogstrukturiranja. Iz toga s"edi da je besmis"eno 3&to za uti"itaristuKubertena zna$i (&tetno(4 vasitanje koje te+i stvaranju s"obodni! "judi.<adi se o nastojanju da se stvore "judi koji su "i&eni osećanja zaso"idarnost i to"eran#iju, kao i mora"ne odgovornosti za svoje ostuke.7no &to je za Kubertena bi"o od najvećeg zna$aja u =rno"dovojedagogiji je davanje rivi"egije te"esno ja$im u$eni#ima da sirovomsnagom rimoravaju s"abije u$enike da im se okore, i odba#ivanjerava s"abiji! da se surotstave t"a$enju. 9ko"a ostaje svojevrsni(#ivi"izovani( zverinjak i kao takva rirema bur+oaske om"adine zaisunjavanje njene najva+nije (so#ija"ne du+nosti(8 usostav"janjenerikosnovene v"asti nad radni#ima i +enom i ostvarivanje (ko"onija"ne

misije(. Kao &to smo vide"i, su&tina Kubertenovog e"itizma svodi se na(rirodnu se"ek#iju( / (u ko"ed+ima je kao i u svetu 8 s"abe "i$nosti bivajuodstranjene(. #$$)% Sort ostaje trening za +ivot i na$in vr&enja(rirodnog odabira( da bi se ;ormira"a (e"ita( najsna+niji! inajbeskruu"ozniji! koji će biti okreta$ka snaga u ko"onija"nojeksanziji i g"avna snaga za obezbe)ivanje so#ija"nog mira kod kuće. 7tome r"ike 5roko 8 (6a bi u$vrstio sort kao institu#iju, da birakti$no rimenio njegove dis#i"inirajuće ;unk#ije / !ijerar!ijskomi&"jenje, kontro"u ma&te i sontanosti, sremnost za izvr&avanjezadataka / i da bi ososobio gra)ansku ran#usku za birokratiza#iju i zavo)enje imerija"isti$ke o"itike, Kuberten je nastojao da na

me)unarodnom "anu uvede me!anizam koji je -omas =rno"d use&norimenio na odru$ju javni! &ko"a / konkurenciu(. #$$*% Kuberten8(5reostaje jedno sredstvo8 me)unarodno takmi$enje. njemu "e+ibudućnost. :ora"i bi se usostaviti kontakti izme)u m"ade ;ran#uskeat"etike i na#ija koje se već du+e bave sortom. :ora"o bi se obezbeditida se ovi kontakti redovno obnav"jaju i da 3nji!ov4 ug"ed ne budedoveden u itanje.( #$$+%

=rno"dovoj edagogiji Kuberten će ronaći jo& jedan deta"j kojiće ostati osnov njegove edagogije 8 (Sortiste uvek iznova u$e sameoko"nosti, tako da im neminovnost nare)enja, kontro"e, oretka ostajeo$ig"edna(. #$$,% Boreći se za rimenu =rno"dovog vasitnog sistema



157

u ;ran#uskim &ko"ama, Kuberten konstatuje da u gruama koje se;ormiraju na osnovu konkuren#ije m"adi u$e ono &to je ri!vat"jivo i zadru&tvo 8 da ri!vate oredak u kome v"adaju stariji, inte"igentniji,sna+niji. #$$-% (Kva"itet( Kubertenove edagogije je u tome &to on nenastoji da uti$e neosredno na svest "judi 3de#e4 roagiranjem

odre)eni! normi, već tako &to će i! dovesti u (oko"nosti( koje će i!rimorati da se ona&aju na takav na$in 3&to zna$i da od detinjstvari!vate takve me)usobne odnose4 koji će dovesti do stvaranjakaraktera "oja"nog i uotreb"jivog gra)anina / &to će ostati osnov nakoji će se naka"emiti odgovarajuća normativna svest. 7 tome *i$e8 (*e(orav"jati( "jude, ne govoriti im o kakvom mora"u, kao da je dat bi"okakav (mora" o sebi( i"i neki idea"an ti $oveka uo&te8 nego stvaratiokolnosti u kojima su ai ludi neophodni 8 ovima će s nji!ove stranebiti otreban jedan mora" koji sna!i 3i"i, bo"je re$eno, izvesna telesnoduhovna disciplina4, i oni će ga rema tome i imati( #$&0% Kuberten jeb"izak *i$eu, s tim &to on daje oseban zna$aj navi#i da se ona&a okomandama 8 (6e$a#i koji do"aze u regimentu, već dobro uoznati sinstrumentima sorta, i o&to su navikli da se pona3au pokomandama, oseduju dvostruku rednost ne samo da već znaju deoonoga &to bi treba"o da nau$e, nego u$e reosta"o mnogo "ak&e nesamo da su bo"je rirem"jeni za sav"adavanje naora, nego će, za nji!,naor biti manji.( #$&$% 7ko"nosti, &to zna$i beso&tedna borba zaostanak, ukidaju svaku mogućnost izbora i nameću $oveku ostojećioredak kao jedino moguć. (7$ig"ednost( isk"ju$uje kako znanje, tako irazmi&"janje o uzro$osti, rividu i su&tini, "a+nom i istinskom, dobrom i"o&em... 'a Kubertena je +ivot koji se zasniva na rin#iu rirodne

se"ek#ije i (rava ja$ega( izvori&te sorta. 7n ostaje neosredni3(sontani(4 ob"ik stvaranja od dru&tva (#ivi"izovanog( $oora, &toostaje osnov (neutra"nosti( Kubertenove (uti"itarne edagogije(. Ljuditreba da ostanu nerijate"ji re nego &to se u njima razvije "judskost,da bi na zverinji karakter bi"a nasa)ena odgovarajuća normativna svest/ bez ikakvog "judskog otora. Kubertenova edagogija ne o"azi oddru&tva kao zajedni#e ravnoravni! i b"iski! "judi 3s"oboda, jednakost,bratstvo4, već od egzisten#ija"ni! za!teva koje red $oveka ostav"jakaita"isti$ko dru&tvo. (Borba svi! rotiv svi!( i ($ovek je $oveku vuk(,kao najva+niji +ivotni rin#ii kaita"isti$kog dru&tva, odre)uju karakter(uzornog gra)anina( kome odgovara odre)eni (mode"( te"a i te"esnog

okreta kome treba te+iti.Kuberten tvrdi da njegova edagogija ima za #i"j razvoj karaktera$oveka nezavisno od vrednosni! orede"enja. (I krimina"#i su !rabri( /konstatuje Kuberten. *ije s"u$ajno &to Kuberten oredi krimina"#e, a nebor#e za s"obodu, i riadnike v"adajući! k"asa8 beso&tedni agresivni i"ja$ka&ki menta"itet je zajedni$ko svojstvo krimina"a#a, aristokrata ibur+uja. Kao &to o 9i"eru (vasitanje utem umetnosti ostajevasitanje za umetnost(, tako vasitanje utem bezumnog bori"a$kogte"esnog aktivizma ostaje vasitanje za ubijanje i roizvodnju(toovskog mesa( 3B"o!4. Izvorno stanovi&te Kubertenove (uti"itarneedagogije(, da je (bitka na >ater"ou dobijena na sortskim o"jima



158

ko"ed+a Itona(, na najbo"ji na$in uućuje na osnovni smisaoKubertenove o"imijske doktrine. *a$in na koji se sti$e i razvija (sna+navo"ja( i sti$e (!rabrost( od od"u$ujućeg je zna$aja za stvaranje "i$nosti.5odva"a Kubertenovog (objektivizma( je u tome &to nisu mi&ići, već jeriroda te"esni! ve+bi i na$in te"esnog ve+banja, ta$nije, odnos $oveka

rema $oveku i odnos $oveka rema samome sebi, vi)en u#e"okunosti njegovog "judskog razvoja, ono &to uti$e na stvaranje"i$nosti $oveka. 'ato je boks osnovna dis#i"ina Kubertenove uti"itarneedagogije i g"avno sredstvo za vasitanje de#e od najni+eg uzrasta, ane gimnastika i"i "aninarenje, ogotovu ne umetnost. *ije s"u$ajno &toKuberten, koji se ina$e nerestano oziva na antiku, nigde ne ominjemuziku kao sredstvo za vasitanje $oveka. 7no &to je za Kubertenanajva+nije je da sre$i da se u $oveku razvije osećanje zajedni&tva iso"idarnosti / g"avni raz"og &to je Kuberten bio $ak i rotiv ko"ektivni!sortova. Homo homini lupus, to je o"azi&te Kubertenove (vrednosnoneutra"ne( kon#e#ije. 5rin#i (rirodne se"ek#ije( redstav"ja su&tinu Kubertenovog(takmi$enja(. 5otreba $oveka da razvije svoje univerza"ne stvara"a$kemoći, i na toj osnovi stekne o&tovanje u zajedni#i, (retvara se( utemsorta u (otrebu( $oveka da (bude bo"ji od drugi!( tako &to će seboriti rotiv nji! i obe)ivati i! 8 sort ostaje simbo"i$ni ob"ik borbe zadomina#iju uk"anjanjem s"abiji! iz borbe za mesto od sun#em. 7nostaje na$in obra$una s ku"turnim i s"obodarskim bićem $oveka, istvaranje egoisti$ni! ojedina#a kojima je $ovek (rotivnik( i kao takavsredstvo za zadovo"javanje rivatni! interesa. mesto da je $ovek,osredstvom njegove s"obodarsko/stvara"a$ke rakse, $oveku og"eda"o

njegove "judskosti on osredstvom sorta ostaje 3krivo4 og"eda"one"judskog. Egzisten#ija"na "ogika koja va+i u +ivotinjskom svetu ostajeosnovno izvori&te i uori&te sorta. Sa njim treba revazići ("enju(+ivotinjsku rirodu $oveka i stvoriti od $oveka svojevrsnu nad/zver kojase ojav"juje kao najvi&i ob"ik u razvoju +ivog sveta. ovoreći o =rno"du,Kuberten isti$e da je su&tina njegove edagogije stvaranje takvi!me)u"judski! odnosa koji odgovaraju so#ija"no darvinisti$kom mode"u+iv"jenja, &to zna$i besogovorno ot$injavanje $oveka egzisten#ija"noj"ogi#i kaita"izma. 7tuda je za njega boks 3zajedno sa ves"anjem sakojim se razvija vo"ja za (većim naorom(4, (osnov ekasne i ra#iona"neku"ture( koji de#a 3uk"ju$ujući i devoj$i#e4 treba da o$nu da

ura+njavaju, (za raz"iku od većine drugi! ve+bi(, (već od osme idevete godine(. Kuberten ima u vidu tzv. (;ran#uski boks( u kome seudar#i ne zadaju samo rukama, kao &to je to s"u$aj u (eng"eskomboksu(, već i nogama. #$&&% 6a je boks, (taj ni mu&ki sort(, bioneresu&na insira#ija za Kubertenov ma&toviti du! okazuje i njegovoza"aganje da se zvani$ni rogram izvo)enja Betovenove (%evetesimfonie(, osebno njeno (jedinstveno na"e(, douni redstavom ukojoj će biti izvedeno (neko"iko divni! naada$ki! bokserski! stavova(.#$&'% I kad je u itanju boks Kuberten samo konstatuje ($injeni#u( da (iu m"adima i u $oveku ostoji bori"a$ki instinkt( koji je (norma"an( istoga ri!vat"jiv. ('bog toga(, zak"ju$uje Kuberten, (vasitanje de$aka



159

nije otuno uko"iko nije u izvesnoj meri ovezano s bori"a$kimsortovima(. #$&(% 7$ig"edno je da se ne radi o s"obodarskom i"istvara"a$kom (bori"a$kom instinktu(, već o instinktu za okoravanjem it"a$enjem s"abiji! / koji dominira u so#ija"no darvinisti$kom ikosmo"o&kom antroo"o&kom mode"u. Bokser je za Kubertena, kao i za

it"era, jedan od najautenti$niji! (#ivi"izovani!( ojavni! ob"ika(nat$oveka(. >ide"i smo da se Kubertenova (uti"itarna edagogija( neobra$unava samo s kriti$kom sve&ću, već nastoji da stvori takavkarakter $oveka koji će odba#iti kriti$ku svest kao &to organizamodba#uje strano te"o. 7brazovanje koje odgovara takvom vasitnommode"u se ne sastoji u razvoju samosvesti $oveka i u razvoju njegovi!stvara"a$ki! moći, već u utvr)ivanju jedinstva $oveka sa ostojećimsvetom i uk"anjanju ne samo svake 3kriti$ke4 mis"i koja mo+e da naru&ito jedinstvo, nego i otiskivanje i uni&tavanje svega onoga u $oveku &tomo+e da iznedri takvu misao. 7brazovanje ostaje sredstvo zasakaćenje "judske individua"nosti da bi $ovek mogao da bude uguran uka"u Kubertenovog (ozitivnog $oveka(. 5ro#es obrazovanja mora bitiu jedinstvu sa stvorenim karakterom, &to zna$i da je iz njega izba$enrazvoj kriti$ke svesti i menja"a$kog odnosa rema ostojećem svetu. Sanjim se vizija mogućeg zatvara u !orizont ostojećeg sveta. Savetujućina#iste &ta treba da urade da bi u$vrsti"i v"ast Kuberten ;ormu"i&e stavkoji izra+ava su&tinu njegove (uti"itarne edagogije( i redstav"ja$arobnu ;ormu"u za re&avanje svi! so#ija"ni! rob"ema8 (*e mo+e seuse&no v"adati u institu#ijama uko"iko se ret!odno ne v"ada ug"avama.( #$&)% Kubertenova edago&ka doktrina redstav"ja

raskidanje veze izme)u edagogije i ku"ture, koju će usostaviti sosti,koja redstav"ja kamen teme"ja# moderne edagogije8 ona ne te+iizgradnji svestrano razvijeni! "i$nosti, već je svedena na dresuru sakojom se roizvode te"esno, karakterno i du!ovno osakaćeni "judi. it"erov kon#et edago&ke re;orme i stvaranje (novog $oveka(redstav"ja iz"aganje su&tine Kubertenovog edago&kog kon#eta imode" njegove edago&ke rakse. it"er8 (:oj ve"iki obrazovni osaoo$injem s om"adinom. 5og"edajte ove momke i de$ake Kakavmaterija" 7d toga mogu da stvorim novi svet. :oja edagogija će bitinemi"osrdna. :ekoća mora biti od"u$no odstranjena. mojimordensburgen će izrasti om"adina koja će restraviti svet. oću moćnu,

gosodarsku, odva+nu, nemi"osrdnu om"adinu. Kod nje ni&ta ne sme dabude s"abo i ne+no. S"obodna, ve"i$anstvena zver uvek iznova mora daseva iz nji!ovi! o$iju. oću da moja om"adina bude sna+na i "ea.otrebiću sve moguće zi$ke ve+be da bi! je izgradio. oću at"etskuom"adinu. -o je rvo i najva+nije. *a taj na$in ukidam !i"jade godinadosada&njeg "judskog razvoja. -ako imam $isti, "emeniti rirodnimaterija" red sobom. -ako mogu da stvorim novo.( I da"je 8 (*ećunikakvo inte"ektua"no obrazovanje. 'nanjem uroa&ćujem om"adinu.*ajradije im dou&tam da u$e samo ono &to oni, s"edeći svoj igra$kinagon, s"obodno vo"jno usvajaju. ="i, da ov"adaju sobom, to morajunau$iti. :oraju mi nau$iti da u najte+im robama obede stra! od



160

smrti. -o je stuanj !erojske om"adine. *a njemu izrasta stuanjs"obodni! "judi, koji su mera i sredi&te sveta, stvara"a$ki "judi, "judi/bogovi. mojim ordensburgen će divni bogo/$ovek koji gosodarisobom stajati kao s"ika ku"ta i riremati om"adinu za do"azeći stuanjmu&ke zre"osti.( #$&*% *a s"i$an na$in it"er govori u "4ein &ampf"u8

(*arodna dr+ava nije $itav svoj obrazovni rad u rvom redu uteme"ji"ana uumavanju go"og znanja, nego na odgajanju, kao dren, zdravogte"a. -ek onda do"azi na red izgradnja du!ovni! sosobnosti. ( I da"je 8(*arodna dr+ava mora oći od retostavke da je jedan ne ba& nau$noobrazovan, a"i zato te"esno zdrav $ovek s dobrim, $vrstim karakterom,isunjen odva+no&ću i sna+nom vo"jom, vredniji za narodnu zajedni#unego jedan umni s"abić.( #$&+% *a#isti$ka edago&ka doktrina gotovo je istovetna sa izvornom inten#ijom Kubertenove (uti"itarneedagogije(. 7tuda nije s"u$ajno &to su na#isti ima"i to"iko razumevanjaza Kubertenovu doktrinu. svom ismu it"eru, od 1N.marta [email protected], Kuberten ne krije svoje odu&ev"jenje zbog (simatija( koje suna#isti okaza"i za njegovu edagogiju8 (Ekse"en#ijo, bio sam dubokoganut osetom koju mi je u$inio dr+avni ministar .Eser u ime i ona"ogu >a&e ekse"en#ije, i +urim da zbog toga izrazim svoju za!va"nost.*ema$ka se time / i to na najdivniji na$in / ridru+uje mojem jubi"ejukoji je 20. januara ove godine bio sve$ano ros"av"jen na niverzitetu uLozani, ovodom $ega sam ozvan da zaokru+im edeset godinaostvarenog rada koji se sav, na ovaj i"i onaj na$in, odnosi na re;ormu iusavr&avanje vasitanja. *ema$ka je vi&e uta okaza"a simatije zataj rad, i ja joj za to dugujem najdub"ju za!va"nost. ko"iko mi u ro"ećemoje obnov"jeno zdrav"je dousti, imaću u vidu mogućnost da

iskoristim tako "jubazan oziv koji mi je dostav"jen u ime >a&eekse"en#ije, i koji je jo& jedan dokaz b"agonak"onosti koji treba ridodationima koje sam već rimio. :o"im >a&u ekse"en#iju da izvo"i rimitiizraze mog o&tovanja i duboke odanosti.( #$&,% *astojeći da sedodvori na#istima Kuberten, u svom intervjuu koji je objav"jen ovodomodr+avanja na#isti$ki! Ber"inski! o"imijski! igara, s"edi na#isti$kinatura"izam i insistira na (kriku strasti( obednika. *ije s"u$ajno &toKuberten govori o (kriku strasti( u kontekstu g"orika#ije na#isti$ki!7"imijski! igara i na#isti$kog re+ima8 on je u otunom sag"asju sa(og"edom ve"i$anstvene zveri( koji od"ikuje it"erove (arijev#e(. (Krikstrasti( ostaje svojevrsni (zov div"jine( i ovratak u rirodno 3zverinje4

stanje u kome su uk"onjene sve #ivi"iza#ijske ograde (nat$oveku( kojemogu da ga oko"ebaju u njegovoj ;anati$noj re&enosti da zagosodarisvetom. Kuberten i na#isti bi"i su jedinstveni u najbitnijem 8 trebastvoriti (novi svet( stvaranjem nove (gosodarske rase( koja će sezauvek obra$unati s eman#iatorskim tekovinama $ove$anstva iusostaviti tota"nu i ve$nu v"adavinu be"e bur+oaske (e"ite( nadradni#ima, +enom i (ni+im rasama(. svojoj (1oslanici nosiocimaolimpiske bakle( Kuberten s odu&ev"jenjem ozdrav"ja ra)anje (novog(;a&isti$kog sveta8 (5re+iv"javamo sve$ane $asove, jer oko nasvaskrsavaju neo$ekivani doga)aji. 6ok se, kao u jutarnjoj mag"i, otkriva



161

ob"ik 3nove4 Evroe i nove =zije, izg"eda da će najzad $ove$anstvouvideti da kriza s kojom se bori jeste re svega kriza vasitanja(. #$&-% Dedan od g"avni! raz"oga &to je Kuberten svu svoju isanuzaostav&tinu overio na#istima i &to i! je naimenovao za ($uvare(njegove o"imijske ideje, #$'0% uravo je nji!ova neskrivena

(simatija( za njegovu edago&ku doktrinu. Kubertenovi tekstovi koje jeobjavio u na#isti$kim g"asi"ima, u kojima savetuje na#iste kako daiskoriste sort i te"esne ve+be za stvaranje ("ee arijevske rase(, kao injegov 3emitovani4 govor sa kojim je okon$ana na#isti$ka 7"imijada,nedvosmis"eno uućuju na b"ikost Kubertenovog i na#isti$kog og"edana svet. ni&tavanje du!ovnosti, ku"turne svesti i stvaranje od $oveka;anati$nog juri&nika kaita"a koga ne ograni$avaju bi"o kakve#ivi"iza#ijske norme, "judsko dostojanstvo i "judska osećanja, zajedni$ko je obema ideo"ogijama. Kubertenovo nastojanje da utem sortski!redstava uni&ti ku"turne tradi#ije $ove$anstva odgovara vanda"skimna#isti$kim irovima na kojima su sa"jeni mi"ioni knjiga.

<az"ike u edago&kim mode"ima Kubertena i na#ista roisti$u izrirode Kubertenovog i na#isti$kog eksanzionizma8 Kubertenov mode"bur+uja odgovara ko"onija"izmu koji te+i osvajanju i iskori&ćavanjurirodni! resursa eks"oata#ijom (ni+i! rasa(, na $emu se zasnivanjegova (#ivi"izatorska( u"oga it"erov mode" (arijev#a( odgovarageno#idnoj rirodi na#isti$kog eksanzionizma. 7tuda roisti$u i raz"ikeu s!vatanju o"imizma 8 Kubertenov o"imizam otvara mogućnost zadu!ovnu integra#iju (ni+i! rasa( u usostav"jeni oredak it"er nesamo da odba#uje svaku mogućnost da se (ni+e rase( uk"ju$e udu!ovnu orbitu (gosodarske rase( utem o"imizma, već u njemu vidi

eksk"uzivno sredstvo za rasnu integra#iju i mi"itariza#iju (arijeva#a( radiuni&tenja (ni+i! rasa(. 7tuda na#isti$ki mode" o"imijski! igara tra+iuteme"jenje u izvornom rasisti$kom karakteru anti$ki! o"imijski! igarai dobija naziv (5acionalsocialistike borilake igre(3(5ationalsozialistische &ampfspiele"4, koje je treba"o da se zauvekodr+avaju na (5emakom stadionu( 3(%eutsche 6tadion(4 u *irnbergu3na kome je treba"o da bude mesta za M00 000 g"eda"a#a4 i $ija jeizgradnja bi"a overena vodećem it"erovom ar!itekti ="bertu 9eru.#$'$% Kuberten o"azi od bur+uja kao redstavnika arazitski! k"asakoje sa rezirom g"edaju na rad i kojima su (ni+e rase( neo!odne kaoradna snaga. (=rijev#i(, ak, nisu samo (gosodarska rasa( za koju će

raditi robovi, već i (radni narod( koji je svojim radom u stanju daobezbedi sostvenu egzisten#iju i (rogres(. 7vde se jasno vidi raz"ikaizme)u Kubertena (e"itiste( i it"era (ou"iste(. Kuberten insistira nak"asnim raz"ikama i na sortu kao sredstvu za mi"itariza#iju bur+oazije iza a#ika#iju 3deo"itiza#iju4 radni! s"ojeva na#isti insistiraju narasnoj i na#iona"noj integra#iji (nema$kog naroda( 3%eutsche 0olk 4 i nasortu kao ob"iku njegove mi"itariza#ije. mesto Kubertenovog strogograzdvajanja bur+oazije i aristokratije, s jedne strane, i radni$ki! (masa(s druge, kod na#ista ostoji jedinstvo (nema$kog naroda( i (vo)e( &to je izra+eno u maksimi (7in 0olk ein F8hrer9( 5ored toga, rototina#isti$kog (nat$oveka( nije (interna#iona"ni( aristokrata koji se



162

ojav"juje u "iku gentlemen/a, kao &to je to kod Kubertena, već mitskagura Sig;rida koji je ote"otvorenje rasnog du!a (arijeva#a(. 5ored(niskog orek"a( 3Bu"onj4 na#isti$ki (nat$ovek( ima, o Kubertenovojdoktrini, i tu manu &to kod njega ne dominira individua"izam i egoizam,već ko"ektivisti$ki du! (drugarstva( 3&ameradschaft 4 i o+rtvovanja za

(narodnu zajedni#u( 30olksgemeinschaft 4 koja dobija onaj karakter za(arijev#a( koji je polis imao za anti$kog $oveka. 'a raz"iku od Kubertenakoji insistira na individua"nim i surotstav"ja se ko"ektivnim sortovima,na#isti insistiraju na ko"ektivnim sortovima koji ostaju sredstvo zastvaranje (borbene zajedni#e( 3&ampfgemeinschaft 4 ri $emu(zajedni$ki 3rasisti$ko/mi"itaristi$ki4 du!( ostaje na$in ot$injavanjaojedin#a ko"ektivu koji je odre)en vr!ovnom autoritetu 3F8hrer /u4.Kuberten u svojoj edagogiji o"azi od bur+uja koji već oseduje(e"itisti$ku( svest i zato insistira na razvoju individua"nog bori"a$kogmenta"iteta. tom kontekstu aristokratski mode" (vite&tva( uzor je zaKubertenovu edagogiju. 7n je u rvom redu nastojao da razvijeborbenog i samoini#ijativnog bur+uja, a ne organiza#iju kojoj će on bitiodre)en. -o je jedan od osnovni! raz"oga zbog kojeg je Kuberten biorotiv ko"ektivni! sortova.

Kubertenov ozitivni bur+uj redstav"ja obra$un i s !ri&ćanskimmode"om $oveka. mesto !ri&ćanske skromnosti i smernosti, kodbur+uja dominira du! agresivnog e"itizma i nadmenosti umesto du!aokorni! / du! gosodara umesto asketizma / o!"ea umestodu!ovnosti / materija"no bogatstvo umesto ku"ta du!a / ku"t mi&ićavogte"a umesto strem"jenja ka drugom svetu / beskrajno ve"i$anjeostojećeg sveta umesto gre!a i isku"jenja / ukidanje mora"nog

rasu)ivanja i odgovornosti umesto !ri&ćanskog bogo$oveka,Kubertenov (nat$ovek( ostaje obogotvorenje ozitivnog $oveka. Kuberten je rona&ao gradivni materija" za svog (nat$oveka( uarazitskim k"asama za koje je karakteristi$na (zverinja riroda(,(gosodarski( status i osvaja$ki ;anatizam. *jegov (novi $ovek( rezu"tat je ukr&tanja osakaćenog i obez"i$enog anti$kog (!eroja(,srednjovekovnog viteza, eng"eskog d+ent"mena, mi"itantnog jezuite,o!"enog bur+uja, *i$eovog i na#isti$kog (nat$oveka(, dak"e,riadnika (gosodarske rase( koja je tiranskom si"om sti#a"a v"ast ibogatstvo. Ljubav rema oru+ju i rezir rema radu $ine g"avne (vr"ine(bogata&ke (e"ite( koja je od osvajanja i "ja$ke stvori"a vr!ovni rin#i

+ivota. 7d nji! Kuberten stvara !erojske "i$nosti koje ostaju najvi&iuzor bur+oaskoj m"ade+i. 7ni su sinteza najbo"ji! rasni! od"ika i kaotakvi ersonika#ija idea"izovanog mode"a riadnika (gosodarskerase(. 7tuda je (snaga krvi( jedna je od najva+niji! izvori&ta osvaja$ko/t"a$ite"jske snage be"e rase, a o$uvanje ($istote krvi( osnovni redus"ovrasne ostojanosti i rasne domina#ije. :e)utim, (ve"iki "judi( modernogdoba ne #re svoju snagu samo iz svoji! rasni! korena, i"iaristokratskog nas"e)a, već iz eksanzionisti$ke snage monoo"isti$kogkaita"izma 3du! (rogresa(4. osnovi se radi o neosrednominstrumenta"izovanju bur+oaske m"ade+i od strane kaita"isti$ki!



163

monoo"a radi ko"oniza#ije sveta i ostvarivanja tota"itarne v"asti nadradnim (masama( i +enom. Stvaranje od evroske bur+oaske m"ade+i utem sorta imi"itaristi$kog te"esnog dri"a (gosodarske rase(, koja će biti u stanjuda se zauvek obra$una s eman#iatorskim tekovinama $ove$anstva i

da od sveta stvori kon#entra#ioni "ogor zaadno/evroski! ko"onija"ni!metroo"a, osesija je sa kojom je Kuberten bio zaoku"jen $itavog+ivota. *jegova o"imijska ideja redstav"ja most koja sajaviktorijansku Eng"esku i imerija"isti$ku ran#usku sa na#isti$kom*ema$kom, a ovu s dana&njim 3ameri$kim4 (novim svetskimoretkom(.

Q Q Q

#$% Gar" 6iem, "7rneuerung der :l$mpischen 6piele", 8Gar" 6iem, 6er7"Rmis#!e edanke, <eden und =u;stze, 22.s, Gar"/6iem/Institut,KT"n, 1@AN.#&% oredi8 <udo"; :a"ter, %er ":l$mpismus" 1ierre de ;oubertin,rsg. Gar"/6iem/Institut, KT"n, 1@A@.#'% oredi8 r"ike 5roko, Sozio"ogie der 7"Rmis#!en Sie"e, M1.s,Kurz. .5.#(% svom eseju "Les eunes gens de 1laton" -en konstatuje da je(ovaj moderni svet to"iko tu+an, jer je to"iko #ivi"izovan(. 3-aine ,Essaisde #ritiUue et d( !istoire, SetiVme Edition,1OO.s, Librairie a#!ette et

G/ie, 5aris, [email protected] istom eseju -en tvrdi da je (antika m"adost sveta( iuućuje nosta"gi$ni oziv da se (okrenemo rema tim divnim godinamakoje nismo do+ive"i i da u+ivamo u njima bar utem usomena(. 3Isto,1OA.s.4 ovoreći o anti$kom $oveku, -en konstatuje da je ("jubav remaravdi, koja je u rirodi $oveka, u dubini nji!ovog sr#a...( 3Isto, [email protected]#)% oredi8 5ierre de Goubertin, 7"Rmis#!e Erinerunngen,[email protected],Wi"!e"m Limert >er"ag, Ber"in,1@PA. 7"imijske igre su vezane zaobedu nadzema"jski! nad !toni$kim bogovima obedu atrijar!atanad matrijar!atom za ko"oniza#iju sredozem"ja 3magna <recia4 i zadu!ovnu integra#iju e"ena kao (gosodarske rase( u odnosu rema(varvarima( za odbranu dominirajućeg dru&tvenog o"o+aja ratni$ke

3rodovske4 aristokratije od $ijim atronatom i u $iju $ast se organizujuo"imijske igre. 7ne se rvobitno odr+avaju svake osme godine, kao iitijske igre u 6e"ma. 5o nekim mi&"jenjima 3eng"eski etno"og razer4do toga je do&"o iz re"igiozni! raz"oga budući da se verova"o da je to"ikootrebno razdvojenim du&ama da se soje. 5indar eva o izbav"jenjudu&e (u devetoj godini(. -ada 5erse;ona krive du&e nanovo izvodi nasun#e od koji! ostaju (divni kra"jevi i brzi trka$i i ve"iki esni#i(. 3Kod8Gar" 6iem, We"tges#!i#!te des Sorts, I.knj. 2O2.s. Gotta >er"ag,Stuttgart, [email protected] svakom s"u$aju radi se o godini sun#a, a igre seodr+avaju u avgustu i"i setembru, u vreme unog mese#a. Kasnije,ubrzanjem tema +ivota i razvojem me)u"emenski! odnosa, do"azi do



164

otrebe da se skrate eriodi izme)u o"imijski! svetkovina. 5o arisu,do usostav"janja rvi! o"imijski! igara u anti#i je do&"o nakon(eks"ozije( stanovni&tva u r$koj, &to je dove"o do nji!ovog ise"javanjai ko"onija"izovanja mediteranskog rimorja. 5ored jezika, re"igija je bi"ag"avna sona koja je oveziva"a rke. -o je osnovni raz"og &to su ve"iki

re"igiozni ;estiva"i u domovini 3u 7"imiji, 6e"ma, 6e"osu, Eidaurusu,*emeji, Istamu Korintskom4 dobi"i na zna$aju uravo tokom i"ineosredno nakon ko"oniza#ije. 7ni si riv"a$i"i osetio#e iz svi! krajevagr$kog sveta, od ju+ne ran#uske do Grnog :ora. 'a neke je to biosvojevrsno !odo$a&će za druge, otvr)ivanje nji!ove riadnosti!e"enskoj #ivi"iza#iji. *akon mnogi! vekova, većina je do"azi"a jedino dabi u+iva"a u ve"ikom doga)aju. 6va su osnovna raz"oga, o arisu, zbogkoji! je do&"o do ovezivanja at"etike sa re"igioznim ;estiva"ima. 5rvo,r#i su bi"i veoma antroomor;ni u svom s!vatanju bogova i smatra"isu da ono &to njima samima $ini zadovo"jstvo 3muzika, drama, at"etika4$ini zadovo"jstvo i bogovima. Istovremeno, oku"janja sortista izuda"jeni! gradova neminovno je nametnu"o otrebu da sestandardizuju ravi"a na igrama. aris smatra da je ovezanost at"etikei re"igiozni! ;estiva"a dove"a do toga da se $esto reteruje u isti#anjuzna$aja ove ovezanosti. omerovo rikazivanje at"etike okazuje datakva ovezanost nije ostoja"a u vremenu koje je on oevao u svojimde"ima. Igre o kojima on govori u ( =liadi( su deo ogrebni! sve$anosti$iji je smisao da se zaostav&tina mrtvog 5atrok"a ode"i izme)unajva"janiji! !eroja. :nogi gr$ki at"etski susreti nisu ima"i veze sare"igioznim ;estiva"ima. 6a bi otkreio tu tezu aris navodi o!ode="eksandra :akedonskog na kojima su u devetnaest s"u$ajeva odr+ani

at"etski susreti i to sve radi zabave trua, s izuzetkom jednog koji je biodeo ogrebni! sve$anosti. 9to se ti$e at"etskog rograma i njegovi!ravi"a, oni su bi"i bezus"ovno ri!vaćeni u $itavom gr$komsvetu.%injeni#u da se o"imijski rogram i ravi"a nisu menja"a vi&e od!i"jadu godina aris obja&njava mogućim uti#ajem re"igije budući da su#eremonija"i osvećeni bo+anstvima izuzetno konzervativni. 3oredi8arris .=, Sort in ree#e and <ome, 1O/1N,Gorne"" ni.5ress, It!a#a,*eX York, [email protected] 7 zna$aju nadmetanja za rke i&e i :i"o& Curić8(Ko"iko su r#i vo"e"i svoje agona"ne igre uo&te, okazuje ovaj s"u$aj.Kad su 10.000 gr$ki! "aćenika, koji se u vojs#i Kira :"a)ega bora!urotiv njegova brata, =rtakserksa II :nemona, os"e stra&ni! naora i

svakojaki! neri"ika onovo ug"eda"i more, za kojim su to"iko +ude"i, ina&"i se u -raezuntu, !e"enskom gradu, gde su $u"i svoj jezik, rva im je stvar bi"a da za!va"e (6ivu sasio#u za svoje sasenje i erak"uutniku za srećan ut i osta"im bogovima kako se be!u zavetova"i(.Smatra"i su da će to najbo"je u$initi ako rirede gr$ke igre. Izabra&eSartan#a 6rakontija da udesi trka"i&te i da urav"ja igrom. *admeta!use u kratkom i da"ekom tr$anju, rvanju i esni$enju.(3:i"o& Curić,")naa nadmetana za <rku prosvetu", 8 :i"o& Curić, 7g"edi iz gr$ke"osoje i umetnosti, [email protected]. Savremenik srske knji+evne zadruge,Beograd, [email protected]



165

#*% Do& je So"on roisao da se obedniku na istamskim igrama (dajesto dra!ama, a obedniku u o"imijskim igrama et stotina dra!ama(,&to je redstav"ja"o rotivuvrednost za et stotina ova#a.3oredi85"utar!,S"avni "ikovi antike, @P. s,I. knj.:ati#a srska,*oviSad,1@?N.4

#+% 5ierre de Goubertin,":l$mpia", 8 5ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi#Idea, [email protected].#,% :i"o& Curić, Istorija !e"enske knji+evnosti, 22?.s. nastojanju daidea"izuje anti$ku r$ku, :i"o& Curić se s"u+i orobanim ostukomgra)anske !e"enistike8 rog"a&ava rea"no&ću ono &to se ojav"juje kaoidea" vasitanja koji je bio o"azi&te za kriti$ki odnos rema ostojećemsvetu. Istim ostukom se s"u+i i 9e;o"d. 5oku&avajući da objasni ($udo(k"asi$ne umetnosti stari! rka > i I> veka re n.e, 9e;o"d navodi sedamredus"ova,od koji! je drugi (zdrava,"emenita riroda rka, nji!ovazi$ka gra)a, ph$sis. Samo r#i su već rimeti"i da se nji!ov og"edraz"ikovao od og"eda drugi! naroda,da su im o$i bi"e izrazito"ee.'a!va"jujući osećanju za meru, izbegava"i su izoa$enosti do koji! je mog"o da do)e rekomernim ve+banjima i suvi&nim uzbu)ivanjima.6r+anje im je bi"o s"obodno i nikakvi rete&ki radovi nisu i!reoterećiva"i.( 3Kar" 9e;o"d, K"asi$na r$ka, 1P.s. (Bratstvo jedinstvo(,*ovi Sad,[email protected] ovoreći o gr$kom odnosu rema rirodi Deger konstatuje8 (r#i imaju uro)en smisao za to &to odgovara(rirodi(. 5ojam rirode, koji su rvo oni skova"i, nesumnjivo jeroistekao iz nji!ove osebne du!ovne nastrojenosti. :nogo re nego&to je nji!ov du! stvorio tu misao, nji!ovo oko je stvari već osmatra"oonim og"edom kojem se ni jedan deo sveta nikad nije rikazivao kao

odvojen za sebe, ojedina$an, nego uvek samo u$vr&ćen u +ivuovezanost #e"ine iz koje je dobijao o"o+aj i smisao. -o osmatranjenazivamo organskim, jer ono to &to je ojedina$no s!vata kao deo jedne #e"ine. *agon gr$kog du!a za svesnim s!vatanjem zakonastvarnosti,koji se o$ituje na svim odru$ijima +ivota, u mi&"jenju, govorui de"anju, kao i u svim vrstama umetni$kog uob"i$avanja, ovezan je stim $u"om za rirodnu, izras"u, izvornu, organsku strukturubivstva.(3>erner Deger,5aideia,10.s.46o kakvog besmis"a mo+e da vodiidea"iza#ija antike okazuje i Burk!art. (vodnoj re$i( za svoju(1ovest grke kulture( Burk!art de"i rase i narode na ("ee( i (ru+ne(ri $emu rasna ziognomika koja se riisuje e"enima ostaje

nadistorijski i univerza"ni kriterijum za odre)ivanje "judske "eote.Biti(dosta visok, $vrst, b"edo"ik, s dobro ob"ikovanim &akama i stoa"ima(,imati (g"avu osrednje ve"i$ine(,(jaki vrat(,(sme)u,ta"asastu kosu(,($etvrtasto "i#e( i to (sa ri"i$no jakim jagodi$nim kostima(,("eoizvijene usne(, (rav nos(, (og"ed sjajan, moćan( / to je s"ika ("eerase( 3oredi8 Burk!art Dakob,5ovest gr$ke ku"ture,tom I>,N.s.IK 'orana Stojanovića,*ovi Sad, 1@@2.4 Stvaranju rasnog mita e"ena jedorineo i :i"o& Curić. (iva rakti$ka etika e"ena i #e"okuna nji!ovaumetni$ka ku"tura osniva se na nji!ovu agona"nom nagonu, tj. nagonuza utakmi#om, nadbijanjem, nadmetanjem, og"edanjem. Sve ojave!e"enskoga +ivota, so"ja&njega i du!ovnoga, razvija!u se u atmos;eri



166

agonistike, kojom ni jedan narod u istoriji nije bio ro+et u to"ikoj merikao e"eni. *ji!ov agonisti$ki +ivot bio je og"eda"o rasni! od"ika,m"ada$ke sve+ine i "eote i otonja gra)anske ve"i$ine.(3:i"o& Curić,('na$aj nadmetanja za r$ku rosvetu(,u8 :i"o& Curić, 7g"edi iz gr$ke"osoje i umetnosti, 1@@.s. Savremenik srske knji+evne zadruge,

Beograd, [email protected] s"i$nom tonu i&e i =ni#a Savić/<eba#8 (Der !e"enski je genije tvora# najvi&eg tia $oveka, i najotunijeg, do sada,kosmosa(. 3e"enski vidi#i, P.s. SK', Beograd, [email protected] *i Deger nijeos"obo)en rasni! redrasuda.*jegovo odu&ev"jenje Sartom neroisti$e samo iz toga &to je u njoj individua bi"a u otunostiodre)ena dr+avi,već i zbog dorskog orek"a Sartana#a odak"e 5indar(uzima svoj idea"ni ti "avog $oveka visoke rase, kakvim zami&"ja nesamo omerovog :ene"aja nego i na#iona"nog junaka =!i"eja i rostosve ("avokose 6anaj#e( !erojske ro&"osti !e"enstva(. 3oredi8 >erner Deger, 5aideia, OO.s.4#-%Kod8:i"o& Curić,isto,NP.s,kurz.:.C.#$0%iste" de Ku"an+,6r+ava starog veka,200.s,Beograd,1?@O.#$$%:i"o& Curić,Istorija !e"enske knji+evnosti,22?.s.#$&%iste" de Ku"an+,6r+ava starog veka,200,201.s.#$'%:i!ai"o Curić,umanizam kao o"iti$ki idea",1AO.s,Srska knji+evnazadruga, Beograd,1@A?.#$(%5ierre de Goubertin,":l$mpia",kod8:a#="oon D,-!is reatSRmbo",[email protected]. =nti$ka r$ka iz doba re So"ona, u kojoj je bi"ausostav"jena nerikosnovena v"adavina rodovske aristokratije nadradnim s"ojevima, je za Kubertena ote"otvorenje srećnog +ivota kojiostaje nedosti+ni uzor za $oveka modernog doba. ovoreći o

so#ija"no/ekonomskom stanju u =tini u tom eriodu 5"utar! konstatuje8(= kako je tada i nejednakost izme)u siroma!a i bogata&a dostig"anajvi&i steen, grad se na"azio u veoma mu$nu o"o+aju,i $ini"o se da jeuvo)enje tiranide jedino sredstvo da se u$ini kraj neredima i da seusostavi mir. Der #eo je narod bio du+nik bogata&a. Dedni su obra)iva"izem"ju i &esti deo ri!oda mora"i davati bogata&ima, zbog $ega su senaziva"i !ektemeri 3tj.sestinari4 i kmetovi a drugi su dava"i u za"ogsvoja te"a i ostaja"i robovi overi"a#a, te su mora"i i"i kod kuće robovatii"i su kao rob"je rodavani u inostranstvo. :nogi su bi"i rimorani darodaju i svoju de#u 3jer to nijedan zakon nije zabranjivao4 i"i da zbogsvireosti overi"a#a be+e iz otad+bine. = mnogi i najja$i zbija!u se u

redovima i jedni druge oziva!u da to du+e ne odnose, nego daizaberu za vo)u over"jiva $oveka,zatim da one kojima je na imanjestav"jena zabrana os"obode, a naos"etku da onovo izvr&e ode"uzem"je i, uo&te, da sasvim izmene datada&nji ustav.( 35"utar!,S"avni"ikovi antike,I knj, N?.s. :ati#a srska, *ovi Sad,1@?N.4 Iz ovog jasnos"edi da je uravo u eriodu koji Kuberten idea"izuje do&"o doorganizovanja i borbe ot"a$eni! rotiv tiranije bogata&ke o"igar!ije, aza s"obodu i ravdu. -o je tako)e ($injeni#a( o anti$koj stvarnosti, a"iona ne odgovara mitu o anti$kom dru&tvu sa kojim Kuberten nastoji dastvori idea" (beskonFiktnog( dru&tva kome treba te+iti / da bireduredio borbu ot"a$eni! rotiv neravde i obra$unao se s idejom



167

o bo"joj budućnosti. Ina$e, esiodova ideja ravde redstav"jaizvanredno o"azi&te za kritiku Kubertenove kon#e#ije8 (5rimi to k sr#ui s"u&aj ravdu, zaboravi svaku si"u jer to je obi$aj koji je "judimaroisao 'evs8 ribe i div"je +ivotinje i kri"ate ti#e treba da se jeduuzajamno, o&to me)u njima ne ostoji ravda. ="i "judima je on dao

ravdu,ono najvi&e od svi! dobara.(3Kod8 >erner Deger,5aideia,[email protected] ravde, koja je bo+anski uteme"jena, jav"ja se i u (:disei(.3oredi8 >erner Deger,5aideia, [email protected] Intersantan je, u ovom kontekstu,i 5itagorin komentar, koji navodi <uso,o o"imijskim igrama kaoaradigmi anti$kog sveta8 (5rizor sveta, ka+e 1itagora, na"i$i na rizoro"imijski! igara8 jedni odignu dućane i mis"e jedino na svoju dobitdrugi stav"jaju na ko#ku svoj +ivot da bi stek"i s"avudok se treći, oet,zadovo"javaju g"edanjem igara, i ovi os"ednji nisu najgori.(3Kod8an/ak <uso, Emi",2AM.s.4#$)%5"ato,2imeus,-!e Go""e#ted 6ia"ogues o; 5"ato,MM.d.e.11NP.s,5rin#enton niversitR 5ress,Sevent! 5rinting,1@NP.#$*%:i!ai"o Curić,umanizam kao o"iti$ki idea",1AP,1AM.s.#$+%5ierre de Goubertin,2he 1hilosophic Foundation of 4odern:l$mpism,85ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi# Idea,1P1.s.#$,%5ierre de Goubertin,"6peech b$ 'aron de ;oubertin at the ;lose of the 'erlin :l$mpic <ames",u85ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi#Idea,1PO,1PA.s.#$-%oredi8=ni#a Savić/<eba#,e"enski vidi#i,21.s,Srska knji+evnazadruga, Beograd,1@AA.#&0%Kod8:i!ai"o Curić,umanizam kao o"iti$ki idea",1O1.s.#&$%Isto,1O2.s.

#&&%5ierre de Goubertin,"2he 1hilosophic Foundation of 4odern:l$mpism",u8 5ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi# Idea,1P1.s.#&'% Deger,5aideia,12.s.#&(%oredi8Deger,5aideia,[email protected].#&)% Deger, 5aideia,1OA,1ON.s.#&*% Deger,5aideia,11,12.s.#&+%oredi8Deger,[email protected].#&,%5ierre de Goubertin,"6peech b$ 'aron de ;oubertin at the ;lose of the 'erlin :l$mpic <ames",u85ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi#Idea,A,N.s.#&-% Deger,isto,POO.s.

#'0%oredi8:oses adas,e"enistis#!e Ku"tur,NO.s.""stein,Wien,1@?1.#'$%:i"o& Curić,Istorija !e"enske knji+evnosti,MN1.s.#'&%oredi8Dakob Burk!art,5ovest gr$ke ku"ture,I> tom,IK 'oranaStojanovića, *ovi Sad,1@@2.#''%=ristote", 5o"itika,1PP?bO, 2AO.s.Ku"tura,Beograd, 1@N0.#'(% Deger,isto,1P.s.#')%:i"o& Curić,Istorija !e"enske knji+evnosti,1O2.s.#'*%oredi85ierre de Goubertin,"L> éducation ph$sique au ?? si@cleAla

peur et le sport",u85ierre de Goubertin,-eQtes #!oisis,I tom,PNM.s.#'+%Kar" 9e;o"d,K"asi$na r$ka,1O.s.kurz. K.9.(Bratstvo/jedinstvo(,*oviSad,1@NP.



168

#',%=ristote", 5o"itika,2AO.s.#'-%=ristote",isto,2OO.s.#(0%Burk!art,isto,PM.s.#($%5ierre de Goubertin,LZ Evo"ution ran#aise sous "a -roisiVme<eub"iUue,POO.s.

#(&%5ierre de Goubertin,istoire universa""e,u85ierre deGoubertin,-eQtes #!oisis,I tom,POM.s.#('%5ierre de Goubertin,"6peech b$ 'aron de ;oubertin at the ;lose of the 'erlin :l$mpic <ames",u85ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi# Idea,A.s.#((%oredi8r"ike 5roko,Sozio"ogie der 7"Rmis#!enSie"e,11P.s,anser, :un#!en,1@N1,kurziv .5.#()%oredi8ardiner *orman,=t!"eti#s o; t!e =n#ient Wor"d,212/221.s.G"arendon, 7Q;ord,1@P0.#(*%:i"o& Curić,")naa nadmetana za grku prosvetu",u8:i"o&Curić,7g"edi iz gr$ke "osoje i umetnosti,Savremenik srske knji+evnezadruge,Beograd,1@PA, 210/211.s.#(+%5indar,7de i ;ragmenti,:ati#a !rvatska,'agreb,1@O2.#(,%5ierre de Goubertin,"/ 4odern :l$mpia",u85ierre de Goubertin,-!e7"Rmi# Idea,P1.s.#(-%oredi8 r"ike 5roko,Sozio"ogie de 7"Rmis#!en Sie"e,MP.s.#)0%:i"o& *.Curić,Istorija !e"enske etike,NM.s.#)$%:i"o& Curić,")naa nadmetana za grku prosvetu",u8:i"o&Curić,7g"edi iz gr$ke "osoje i umetnosti,21P,21M.s.#)&%:i"o& Curić,Istorija !e"enske knji+evnosti,?0.s.#)'%oredi8 >erner Deger,5aideia,@@.s.#)(% Deger,isto,@@.s.

#))% Deger,isto,@@.s.#)*% Deger,isto,@@.s.#)+% Deger,isto,@@,100.s.#),%5ierre de Goubertin,n 5rogramme,[email protected]!aiQ,5aris,1??N.#)-%:i"o& Curić,So;ok"ove tebanske tragedije,P0.s.*arodnaknjiga,Getinje,1@OO.#*0%=ni#a Savić/<eba#,e"enski vidi#i,2M.s.Srska knji+evnazadruga,Beograd, 1@AA.#*$%=ni#a Savić/<eba#,isto,22.s. #*&%5indar,7de i ;ragmenti, 7"imijska I>,102.s.

#*'%>erner Deger,5aideia,A0.s.#*(%=ni#a Savić/<eba#,e"enski vidi#i,A.s.#*)%oredi8 >erner Deger,5aideia,[email protected].#**%5ierre de Goubertin,"6peech b$ 'aron de ;oubertin at the ;lose of the 'erlin :l$mpic <ames",u85ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi#Idea,A,N.s.#*+%=ni#a Savić/<eba#,e"enski vidi#i,10N.s.#*,%>erner Deger,5aideia,[email protected].#*-%>erner Deger,isto,1A2.s.#+0%Kar" 9e;o"d,K"asi$na r$ka,1P.s.(Bratstvo/jedinstvo(,*ovi Sad,1@NP.



169

#+$%Kar" 9e;o"d,isto,1P.s.#+&%5"ato,2imeaus,-!e Go""e#ted 6ia"ogues o; 5"ato,PM.#.11AO.s,MM.d.e11NP.s. 5rin#enton nivesitR 5ress,Sevent! 5rinting,1@NP.#+'%oredi8ajo 5etrović,Suvremena "ozoja,1?A.s.9ko"ska knjiga,'agreb, 1@N@.

#+(%>erner Deger,5aideia,1A2.s.#+)%:i&e" uko,Istorija seksua"nosti, Staranje osebi,22P.s.5rosveta,Beograd,1@??.#+*%:i&e" uko,isto,22M.#++%:i&e" uko,isto,22O.s.#+,%:i&e" uko,isto,22O.s. mesto da stvari nazove ravim imenom ina taj na$in uka+e na nji!ovu ravu 3edo"i$arsku4 rirodu Deger,govoreći o Sokratovom interesovanju za m"adiće, i&e8 (Imao je o&trooko za m"adost koja stasava i u tome mu niko nije bio ravan.( 3>erner Deger,5aideia,2MN.s.4 Sudeći o K"eantu, na koga se oziva 5"utar!,(Sokrat v"ada svojim "jubim#em dr+eći ga samo za u&i,a drugi "jubavni#i!vataju ga za mesta koja on ne dira,za trbu!,stid i gr"o(. 3oredi85"utar!, S"avni "ikovi antike,I knj.11N.s.:ati#a srska,*ovi Sad,1@?N.4 5oarisu, nagost takmi$ara nije bi"a karakteristika najraniji! at"etski!takmi$enja. $esni#i igara koje je oisao omer nose svojevrsne&or#eve, &to se mo+e videti i na vazama iz ranijeg erioda. 7va raksa je nastav"jena i sa institu#iona"izovanjem o"imijski! igara 3NNA. god.re n.e.4. *a odba#ivanje odeće resudno će, o arisu, uti#ati s"edećidoga)aji. *a o"imijadi iz N20. god. jednom takmi$aru, koji je obedio,sao je ojas u toku trke. :is"eći da je on obedio zato &to je istr$aotrku bez ojasa, s"edeći takmi$ari su odba#i"i svoje ojaseve. 6rugi

doga)aj se zbio na 1anataenaikim igrama 31anathenaic <ames4 u=tini. Dednom od u$esnika u tr#i je sao ojas, on se na njega sa"eo iri adu smrtno ovredio. Sudija je reagovao tako &to je zabranio da seubuduće nosi ojas. 3or.8arris .=,Sort in ree#e and <ome,[email protected],Gorne"" ni. 5ress, It!a#a,*eX York,[email protected] arisov zak"ju$ak da su r#i(uvek bi"i sremni da se javno skinu( i da na taj na$in (istaknu svojuosebnost u odnosu rema varvarima(, 3Isto, 20.s.4 b"i+e je obja&njenjurave rirode o"imijskog nudizma nego navedeni raz"ozi. *e samo nao"imijskim igrama, na kojima su i treneri mora"i biti go"i, već i ugimnazijama i a"estrama risutno je ve+banje go"i! m"adića. <adi se ouniverza"nom rin#iu na kome se teme"jio odnos rema te"u i koji je

va+io i van o"imijski! bori"i&ta. 37 gimnazijama i kod8 :oses adas,e"enistis#!e Ku"tur, ?1.i da"je.4#+-%:i&e" uko,isto,Istorija seksua"nosti, Staranje o sebi,2OP.s.#,0%=ni#a Savić/<eba#,5red"atonska erato"ogija,@0,@1.s.K' *ovogSada,1@?M.#,$%oredi8 :i&e" uko,isto,2MP.s.#,&%erbert :ar#use,Eros i #ivi"iza#ija,[email protected],*arijed,'agreb,1@AO.#,'%erbert :ar#use,isto,@.s.#,(%:i&e" uko,isto,[email protected].#,)%>idi8:i&e" uko,Istorija seksua"nosti,Kori&ćenje "jubavni!u+ivanja,P1.s.



170

#,*%5ierre de Goubertin,1réface / B.'.A4a 4éthode,u85ierre deGoubertin,-eQtes #!oisis,III tom,1?2.s.#,+%oredi8Sigmund rojd,*e"agodnost uku"turi,[email protected].<ad,Beograd,1@??.#,,%Eri! rom,Bekstvo od s"obode,20?.s.*o"it,Beograd,1@NP.

#,-%5ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi# Idea,[email protected].#-0%Sigmund rojd,vod usi!oana"izu,1OA.s.kurz.S..Kosmos,Beograd,1@AM.#-$%Eri#! romm,>e"i$ina i grani#a reudovemis"i,P2.s.*arijed,'agreb,1@?A.#-&%Kod8 Eri#! romm,isto,1P2.s.#-'%erbert :ar#use,Cmetnost u ednodimenzionalnomdru3tvu,u8Estetska dimenzija, 12P.s.9ko"skaknjiga,'agreb,1@?1,Kod8:i"an Kangrga,5raksa,vrijeme, svijet, MPM.s.*o"it, Beograd,1@?M.#-(%Kod Sigmund rojd,vod u si!oana"izu,2NP.#-)%oredi8Sigmund rojd, *e"agodnost u ku"turi,MN.s.#-*%oredi8erbert :ar#use,Eros i #ivi"iza#ija,M2.s.#-+%Eri#! romm,>e"i$ina i grani#a reudove mis"i,1M.s.#-,%Eri#! romm,isto,1M,1O.s.#--%erbert :ar#use,Eros i #ivi"iza#ija,M2.s.#$00%Kod8Eri#! romm,isto,1P0.s.#$0$%Eri#! romm,isto,1P0.s.#$0&%Kod8Eri#! romm,isto,1PP.s.od.S..#$0'%Eri! rom,'dravo dru&tvo,OP.s.<ad,Beograd,1@AP.#$0(%oredi8Iv/5jer Bu"onj,7"imijski du! 5jera de

Kubertena,10P.s.*arodna knjiga,Beograd,1@?M.s.#$0)%5ierre de Goubertin,"2he :l$mpic <ames of DEG",u85ierre deGoubertin,-!e 7"Rmi# Idea,11.s,6is#ourses and EssaRs,Gar"/6iem/Institut Ed.,5ub.and GoR bR Kar" o;mann >er"ag,S#!orndor; beiStuttgart,1@AN. :arks reoru$uje radni$koj m"ade+i (telesnovaspitane, onakvo kakvo se daje u gimnasti$kim &ko"ama i reko vojni!ve+bi(, dak"e, ono koje je stvoreno u gra)anskom dru&tvu i koje jerivi"egija aristokratske i bur+oaske m"ade+i, da bi te"esno oja$a"i irazvi"i borbeni k"asni du! &to, u krajnjem, treba da omogući osvajanjev"asti. 'a raz"iku od gra)anski! edagoga koji te"esno vasitanjeretostav"jaju du!ovnom razvoju, :arks (du!ovno vasitanje( stav"ja

na rvo mesto, odnosno, te"esno vasitanje sag"edava u kontekstu#e"ovitog "judskog razvoja. -e"esne ve+be nisu sredstvo za stvaranjekaraktera (uzornog gra)anina(, već sredstvo za razvoj s"obodnog$oveka. >asitanje radni$ke m"ade+i nosi u sebi imu"s "judskeeman#ia#ije, &to je rezu"tat :arksovog s!vatanja da se ro"etarijat nebori za isunjenje osebni! k"asni! interesa, &to je karakteristi$no zabur+oaziju u ret!odne k"ase, već za rea"iza#iju o&te/"judski! interesa.(5overavajući( ro"etarijatu (misiju( da os"obodi $oveka 3$ove$anstvo4od tiranije, te"esno vasitanje radni$ke m"ade+i dobija s"obodarskikarakter. <adnik se, dak"e, jo& nije os"obodio v"adajući! ob"ika te"esnogvasitanja, a"i se odnosi rema njemu kao rema sredstvu koje će



171

3zajedno sa "aćenim roizvodnim radom,du!ovnim i o"ite!ni$kimobrazovanjem4 (uzdići radni$ku k"asu znatno iznad nivoa vi&i! i srednji!k"asa(. Sueriornost radni$ke m"ade+i se zasniva na #e"ovitom razvoju"i$nosti &to otvara mogućnost da reuzmu neosredno urav"janjeukunom dru&tvenom reroduk#ijom. itanju je ragmati$na "ogika

koja,(u datim us"ovima(, o"azi od (op3tih zakona, na $ije o&tovanjerisi"java dr+avna v"ast(, a (srovo)enjem u +ivot( radni$ka k"asa(retvara u svoje oru)e tu v"ast koja se sada iskori&ćava rotiv nje(.ra)anske institu#ije treba da ostanu oru)e radni$ke k"ase za borburotiv kaita"isti$kog oretka. 3oredi8 K.:aks, "=nstrukcie delegatima1rivremenog centralnog veća", 8K. :arQ/.Enge"s,6e"a,2N.knj.1ON,1O?.s. 5rosveta, Beograd, 1@[email protected]. K.:.4 :e)utim, uko"iko je ravi #i"j revo"u#ionarne borbe ro"etarijata nije osvajanje v"asti, aogotovu ne njeno o$uvanje uz uotrebu institu#ija gra)anskog dru&tva3Enge"sov stav o (odumiranju( institu#ija gra)anskog dru&tva uso#ija"izmu4, ostav"ja se itanje kako je moguće ostvariti s"obodu$oveka uotrebom sredstava koja o svojoj rirodi sre$avaju $ovekada razvije svoje istinske "judske moćiH zmimo za rimer te"esne ve+bekoje :arks reoru$uje radni$koj m"ade+i8 radi se o mi"itaristi$komdri"u, odnosno, o (dis#i"inovanju( deteta koje se svodi na otiskivanjeseksu"anosti, $u"nosti, sontanosti, ma&tovitosti. 6e#a se svode naobez"i$ene izvr&io#e te"esni! ve+bi koje se svode na imitiranje radama&ina i koje su, o svojoj rirodi, obra$un sa svim onim u $oveku &toru+a mogućnost za razvoj du!ovno bogate "i$nosti / osnovni raz"ogzbog koji! i! je gra)anska edagogija te"esnog vasitanja koristi"a zastvaranje (uzornog gra)anina(. ravo o"azeći od :arksovog

eo!a"nog stava da $ovek menjajući svet menja sebe, mo+e seostaviti itanje ko"iko se svet ustvari romenio uko"iko je $ovek ostaou du!ovnom !orizontu gra)anskog dru&tvaH 3oredi8 LjubodragSimonović, Sort, kaita"izam,destruk#ija, 10M, 10O.s. Lorka, Beograd,1@@O.4 :arks se, u "&apitalu", oziva na <oberta 7vena i njegov(;abri$ki sistem( iz kojeg je onik"a (k"i#a vasitanja budućnosti, koje ćeza svu de#u iznad izvesnog doba starosti sajati roizvodni rad snastavom i gimnastikom, i to ne samo kao metod za ovećavanjedru&tvene roizvodnje, nego i kao jedini metod za roizvo)enjesvestrano razvijeni! "judi(. 36e"a,I t,21.knj.M2?.s. 5rosveta,Beograd,1@[email protected] 7 ;ormiranju "judskog karaktera i "anovima za obuku

de#e,u koje sada i sti#anje zdravog te"a kao osnovnog us"ova srećnog+ivota,vidi i8 <obert 7Xen, *ovi og"edi na dru&tvo i drugi radovi,9ko"ska knjiga, 'agreb,1@?0.#$0*%5ierre de Goubertin,(6peech b$ 'aron de ;oubertin(/ at t!e 5arisGongress 1?@M,u85ierre de Goubertin,-!e 7"Rmi# Idea,A.s.#$0+%5ierre de Goubertin,LZ Evo"ution ran#aise sous "a -roisiVme<eub"iUue,PP1. s,E.5"on,*ourittet G/ie,5aris,1?@A.#$0,% Yves/5ierre Bou"ongne,5ierre de Goubertin,7in 'eitrag zu einer issenschaftlichen Cntersuchung seines Lebens und seinesIerkes,86ie 'ukun;t der 7"Rmis#!en Sie"e,[email protected]/DurgenS#!u"ke,5a!"/<ugenstein,KT"n, 1@NA.



172

#$0-% Yves/5ierre Bou"ongne,isto,@0.s.#$$0% Yves/5ierre Bou"ongne,isto,@1.#$$$% Yves/5ierre Bou"ongne,isto,@0.s.#$$&% Kod8 Ljubodrag Simonović, 7"imijska odva"a, M?.s.#$$'% Iv/5jer Bu"onj, 7"imijski du! 5jera de Kubertena, N? s.5od. Lj.S.

#$$(% Yves/5ierre Bou"ongne, 7in 'eitrag zu einer issenschaftlichenCntersuchung seines Lebens und seines Ierkes, 8 6ie 'ukun;t der7"Rmis#!en Sie"e,[email protected].#$$)% Kod8 Iv/5jer Bu"onj, 7"imijski du! 5jera de Kubertena, [email protected].#$$*% r"ike 5roko,Sozio"ogie der 7"Rmis#!en Sie"e,P?.s.kurziv8.5.anser, :un#!en,1@N1.#$$+% r"ike 5roko,isto,P?.s.#$$,% r"ike 5roko,isto,[email protected].#$$-% 5ierre de Goubertin,"/re 2he 1ublic 6chools a FailureJ",kod8r"ike5roko, isto,[email protected].#$&0% ridri! *i$e,>o"ja za moć,1?N.s.kurz..*.5rosveta,Beograd,1@N2.#$&$% 5ierre de Goubertin,"La Force 5ationale et le 6port",<evue des6euQ :ondes,1@02,-ome SetiVme,@2P.s.kurz.5.d.K.#$&&% 5ierre de Goubertin,"Les échelons d> une éducationsportive",u85ierre de Goubertin,-eQtes #!oisis,III tom,MMP.s.#$&'% 5ierre de Goubertin,"/rts,letters et sports",u85ierre deGoubertin,-eQtes #!oisis,II tom,[email protected].#$&(% 5ierre de Goubertin,":l$mpic Letters", 8 -!e 7"Rmi# Idea,AP.s.#$&)%5ierre de Goubertin,"Les sources et les limites du progr@ssportif",u85ierre de Goubertin,-eQtes #!oisis,I tom,[email protected].#$&*%ermann <aus#!ning,"<asprKche mit Hitler", 8 ajo Bernett,

*ationa"sozia"istis#!e Leibeserzie!ung, 2O, 2A.s. Kar" o;mann,S#!orndor; bei Stuttgart, 1@N1.#$&+%Kod8er!ard >innai,(Leibeserziehung als =deologie(, 8 Sort inder K"assengese""s#!a;t,12.s. Izd. er!ard >innai, is#!er -as#!enbu#!>er"ag, rank;urt a.:.1@N2.#$&,%Kod8ans Doa#!im -ei#!"er,";oubertin und das %ritte Reich",SortXissens#!a;t,1@?2,12314,O2.s.#$&-%(>reme(, 21.ju"i [email protected].#$'0%Gar" 6iem, Iz8 7"Rmis#!e =kademie,6ortmund,[email protected]/20,u8Gar" 6iem, 6er 7"Rmis#!en edanke,<ede und =u;stze,Gar"/6iem/Institut KT"n, [email protected]. 12N.

#$'$%oredi8ajo Bernett,Sorto"itik im 6ritten <ei#!,NP.s,Kar"o;mann >er"ag, S#!orndor; bei Stuttgart,1@N1.

Q Q Q

antika'' duci simonović

Documents