april 2003kredita, svetska banka kredit za strukturno prilago|avawe, a evropska unija drugu tran{u...
TRANSCRIPT
April 2003
NARODNA BANKA SRBIJE
SADR@AJ: OSNOVNE OCENE...................................................................................................................................................................2
KURS DINARA, MONETARNI AGREGATI I KAMATNE STOPE ............................................................................3
KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE .............................................................................................................................4
TOKOVI KREIRAWA PRIMARNOG NOVCA ..................................................................................................................7
Kreirawe primarnog novca ......................................................................................................................................................7
Kreirawe nov~ane mase.............................................................................................................................................................8
MONETARNI AGREGATI.................................................................................................................................................... 11
Primarni novac ....................................................................................................................................................................... 11
Nov~ana masa M1 ..................................................................................................................................................................... 11
Nov~ana masa M2 .....................................................................................................................................................................12
Nov~ana masa M3 .....................................................................................................................................................................12
Uticaj sezonskih faktora na kretawe nov~ane mase M1 ......................................................................................14
[tedwa stanovni{tva .............................................................................................................................................................16
Analiza uticaja deviznog kursa na tra`wu za novcem ......................................................................................................16
Likvidnost banaka ...................................................................................................................................................................19
KAMATNE STOPE ................................................................................................................................................................21
Beogradska berza ......................................................................................................................................................................23
Pojam valutne supstitucije i weni pokazateqi .............................................................................................25
CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA .......................................................................................28
Kretawe cena ............................................................................................................................................................................29
Privredna aktivnost ...............................................................................................................................................................31
Doma}a tra`wa.........................................................................................................................................................................35 Zarade i ukupna primawa stanovni{tva...........................................................................................................................36 Zaposlenost ...........................................................................................................................................................................37 Investiciona aktivnost......................................................................................................................................................38
ME\UNARODNO OKRU@EWE ...........................................................................................................................................39
Konjunkturna kretawa .............................................................................................................................................................40
Kamatne stope...........................................................................................................................................................................41
Tr`i{ta valuta .......................................................................................................................................................................44
Tr`i{ta akcija........................................................................................................................................................................45
Srbija i me|unarodno okru`ewe ...........................................................................................................................................45
Boks: Evropska unija � pro{irewe posle pro{irewa�...................................................................................47
ME\UNARODNA PORE\EWA............................................................................................................................................48
Nezavisnost centralne banke .........................................................................................................................................48 Neki aspekti nezavisnosti Narodne banke Srbije .................................................................................................51
EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM ..........................................................................................................53
Boks: Harmonizacija ekonomskih odnosa sa inostranstvom u dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Gore...........................................................................................................54
Platni bilans...........................................................................................................................................................56 TABELARNI PRIKAZ...........................................................................................................................................................61
Ekonomski pregled April 2003.
2
OSNOVNE OCENE
Prvo tromese~je 2003. godine
karakterisali su pad proizvodwe, rast nezaposlenosti, pad zarada i usporen priliv sredstava u buxet Republike Srbije. Pad ekonomske aktivnosti uticao je da se projektovana stopa rasta BDP-a revidira sa 5% na 4% za ovu godinu. I pored nepovoqnih tendencija u realnom i fiskalnom sektoru, kao i neravnote`e u teku}em platnom bilansu, rast cena bio je ni`i od o~ekivanog, uz mawu depresijaciju dinara, koja je prouzrokovana porastom tra`we za devizama.
Proces politi~kih i ekonomskih reformi
mogao se nastaviti jedino ukoliko se okon~a obra~un sa organizovanom spregom kriminalaca, ratnih zlo~inaca, politi~ara i korumpiranih dr`avnih ~inovnika. Tragi~no ubistvo premijera Srbije podstaklo je do sada najefikasniju akciju hap{ewa kriminalaca i wihovih sau~esnika u svim sferama dru{tva.
U takvim okolnostima, Vlada Srbije je ispoqila re{enost da nastavi sa sprovo|ewem ekonomskih i politi~kih reformi. Me|unarodna zajednica je pokazala spremnost da pru`i pomo} na tom planu. Tako je konstituisana dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore primqena u Savet Evrope. Me|unarodni monetarni fond je odobrio isplatu dve zaostale tran{e kredita, Svetska banka kredit za strukturno prilago|avawe, a Evropska unija drugu tran{u makroekonomske pomo}i.
Proces stvarawa ujediwene Evrope se,
sude}i prema izve{taju Evropske komisije, ne}e zaustaviti sa pridru`ivawem deset novih ~lanica. Zapadni Balkan je ponovo vra}en na listu spoqnopoliti~kih prioriteta Evropske unije, i to ne samo u kontekstu politi~ke stabilnosti u regionu nego i sa stanovi{ta perspektive wegovog ulaska u porodicu evropskih zemaqa.
Ekonomski pregled April 2003.
3
KURS DINARA, MONETARNI AGREGATI I KAMATNE STOPE
U prvom tromese~ju ove godine vo|ena je
umereno restriktivna monetarna politika, tako da su cene ostvarile rast ni`i nego {to se to o~ekivalo. Uz dnevne fluktuacije, koje su bile rezultat poja~ane aktivnosti na Me|ubankarskom tr`i{tu deviza, kurs dinara je u izvesnoj meri depresirao. Usled smawenog priliva po osnovu kreditnih i finansijskih transakcija, koji je bio nedovoqan za pokri}e teku}eg deficita platnog bilansa, zabele`en je pad deviznih rezervi banaka i Narodne banke Srbije. U posmatranom periodu pove}ana je pokrivenost primarnog novca i nov~ane mase deviznim rezervama.
Eskontna stopa Narodne banke Srbije je po~etkom godine sni`ena na 9% i, prate}i tu tendenciju, aktivne i pasivne kamatne stope banaka tako|e su zadr`ale opadaju}i trend u tom periodu.
Neto zadu`ewe dr`ave kod centralne banke zabele`ilo je porast. Kreditna aktivnost banaka bila je umerenija nego u drugoj polovini pro{le godine.
Prelazak platnog prometa u banke, otvarawe jedinstvenog ra~una Trezora kod centralne banke, kao i reforme u oblasti fiskalnog sektora, imaju za ciq racionalizaciju u upravqawu javnim prihodima.
To }e doprineti smawewu mase novca koja je dnevno u opticaju i onemogu}iti zadr`avawe novca u kanalima platnog prometa, dok }e a`urnije izmirivawe obaveza uticati na poboq{awe likvidnosti dr`ave, ali i ostalih subjekata, pre svega privrede. Tako }e se smawiti i potreba za kratkoro~nim pozajmicama dr`ave za odr`avawe teku}e likvidnosti.
U narednom periodu o~ekuje se pove}awe kreirawa novca po osnovu deviznih transakcija. Mogu} je i porast kamatnih stopa u bankarskom sistemu, usled, u kratkom periodu, pove}awa stope izdvajawa obavezne rezerve banaka, kao i zbog toga {to je na prvoj i drugoj aukciji tromese~nih zapisa Trezora postignuta diskontna stopa prema{ila o~ekivanu stopu.
U~e{}e kredita datih privredi i stanovni{tvu u BDP-u mnogo je ni`e od proseka za Evropsku uniju, a tako|e i znatno ni`e nego kod zemaqa kandidata za ulazak u tu evropsku integraciju. Nedostaju}a legislativa, kao i nova institucionalna re{ewa, ~ije se usvajawe uskoro o~ekuje, obezbedi}e daqi rast kredita i podsta}i razvoj novih finansijskih instrumenata, uz istovremeno pove}awe finansijske discipline i efikasniju procenu rizi~nosti potencijalnih zajmotra`ilaca.
Ekonomski pregled April 2003.
4
KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE
U okviru politike rukovo|eno
fleksibilnog kursa dinara, tokom prvog tromese~ja 2003. godine do{lo je do izvesnog smawewa kako nominalne, tako i realne me|unarodne vrednosti nacionalne valute. Opadawe spoqne vrednosti dinara bilo je prouzrokovano ne{to ve}om tra`wom deviza na Me|ubankarskom tr`i{tu deviza, koju je Narodna banka Srbije amortizovala prodajom deviza na fiksing-sastancima. To je imalo za posledicu i odre|eno smawewe deviznih rezervi zemqe.
U prva tri meseca vrednost dinara je opala u odnosu na sve najva`nije svetske valute. Tako, na primer, vrednost dinara u odnosu na evro smawena je za 4,6%, a u odnosu na ameri~ki dolar za 2,0%.
Istovremeno, nominalni efektivni kurs dinara opao je za 3,6%. Realni efektivni kurs dinara je smawen za 3,0%, usled ne{to ve}eg smawewa nominalnog efektivnog kursa nacionalne valute u pore|ewu sa pozitivnom razlikom izme|u doma}e i inostrane inflacije. Relativno mala razlika izme|u nivoa nominalnog i realnog efektivnog kursa dinara u prvom tromese~ju posledica je ja~awa procesa konvergencije izme|u doma}e i inostrane inflacije. U prvom tromese~ju ove godine doma}a inflacija, merena cenama na malo, bila je ve}a za svega 0,6% u odnosu na inostranu.
U prethodna dva broja Ekonomskog pregleda Narodne banke Jugoslavije (sada Narodne banke Srbije) testirali smo, na osnovu empirijskih podataka, eventualnu precewenost kursa dinara sa aspekta pariteta kupovnih snaga. Do{li smo do zakqu~ka da takva precewenost ne postoji, jer su cene dobara i usluga u na{oj zemqi uglavnom ni`e u pore|ewu sa cenama izra`enim u istoj valuti u drugim zemqama.
Zatim smo ukazali na ~iwenicu da su velike razlike u tro{kovima `ivota, iskazanim u istoj valuti, po pojedinim
Realni efektivni kurs dinara* (decembar 1994 = 100)
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
12
1998.
3 6
1999.
9 12 3 6
2000.
9 12 3 6
2001.
9 12 3 6
2002.
9 12 3
2003.
*Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa
depresijacije realne vrednosti dinara.
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
Nominalni kurs dinara* (decembar 2000 = 100)
80
85
90
95
100
105
110
115
120
12
2000.
3 6
2001.
9 12 3 6
2002.
9 12 3
2003.
* Opadawe indeksa indikator je smawewa vrednosti dinara, a
porast indeksa pove}awa vrednosti dinara.
80
85
90
95
100
105
110
115
120
Nominalni efektivni kurs
Vrednost dinara u evrima
Vrednost dinara u SAD dolarima
Ekonomski pregled April 2003.
5
gradovima i zemqama u svetu, kao i tendencija visokih realnih apresijacija i realnih depresijacija nacionalnih valuta, dobar argument u prilog tvrdwi da se u tr`i{nim ekonomijama cena deviza na deviznim tr`i{tima, po pravilu, ne formira na osnovu stabilnog i/ili nepromewenog nivoa realnog kursa nacionalne valute. U nas je, me|utim, jo{ uvek dosta rasprostrawena pojava da se tendencija realne apresijacije/depresijacije dinara izjedna~ava sa pojmom precewenosti/potcewenosti nacionalne valute. U pomenutim brojevima Ekonomskog pregleda utvrdili smo poziciju Beograda u odnosu na druge gradove sveta: po osnovu tro{kova `ivota slu`benika Ujediwenih nacija u tim gradovima1; prema komparativnim cenama popularnog Mekdonaldsovog �big mek� hamburgera izra`enim u evrima2; u odnosu na analizu tro{kova `ivota doma}eg stanovi{ta koju dva puta godi{we izra|uje Economist Intelligence Unit.
U ovom broju Ekonomskog pregleda ukazuje se detaqnije na analizu cena Mekdonaldsovog �big meka� u izabranim gradovima sveta koju je londonski nedeqnik The Economist objavio 24. aprila 2003. godine (podaci se odnose na 22. april).3
I na osnovu ove analize zapa`a se da su cene hamburgera, kao reprezentanta tro{kova `ivota, po pojedinim gradovima sveta veoma razli~ite, {to navodi na zakqu~ak da pariteti kupovnih snaga ne mogu biti precizan kriterijum za ocenu adekvatnosti nivoa deviznog kursa nacionalne valute. Drugo, bogate zemqe imaju relativno vi{e cene u odnosu na siroma{ne, a to zna~i da je, sa stanovi{ta pariteta kupovnih snaga, kurs nacionalne valute u razvijenim zemqama precewen, a u nerazvijenim zemqama potcewen. Tre}e, Srbija spada u grupu zemaqa sa
1Izvor: Veb sajt UN. 2Izvor: Mekdonalds, Beograd. 3Za razliku od beogradskog predstavni{tva Mekdonaldsa, koji raspola`e podacima o cenama �big meka� u zemqama Evrope izra`enim u evrima, The Economist daje cene tog proizvoda u izabranim gradovima sveta iskazane u ameri~kim dolarima.
Cena Mekdonaldsovog "big mek"
hamburgera u svetu(april 2003, u SAD dolarima)
0,0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 5,5 6,0
Kina
Rusija
Argentina
Brazil
Poqska
Bugarska
Makedonija
Srbija
Austrija
^e{ka
Hrvatska
Japan
Meksiko
Ma|arska
Kanada
Slovenija
Turska
J. Koreja
SAD
Zona evra
V. Britanija
[vedska
Danska
[vajcarska
Norve{ka
Island
Izvor: The Economist, London.
Ekonomski pregled April 2003.
6
relativno niskom cenom hamburgera. Od 65 izabranih zemaqa sveta cena hamburgera se u Srbiji nalazi na 43. mestu: najvi{a je u Islandu, gde iznosi 5,79 dolara, dok je u Srbiji 1,77 dolara. ^etvrto, cena �big meka� u Srbiji je stabilna u pore|ewu sa drugim zemqama. Relativna pozicija Srbije u odnosu na druge evropske zemqe u analizi londonskog The Economist-a od aprila 2003. godine ista je kao ta pozicija prema podacima beogradskog Mekdonaldsa iz septembra i decembra 2002. godine. Posmatrano u odnosu na evropske zemqe navedene u oba izvora, cena hamburgera u Srbiji je bila vi{a jedino u odnosu na Bugarsku, Poqsku, Rusiju i Ukrajinu.
Interesantno je napomenuti da je usled visokog pove}awa vrednosti evra u odnosu na dolar tokom 2002. godine cena hamburgera u zemqama Evropske unije ve} po~etkom 2003. prevazi{la wegovu cenu u Americi. Me|utim, i pored toga, u proteklom delu 2003. nastavqena je tendencija porasta vrednosti evra u odnosu na dolar. To zna~i da promene pariteta kupovnih snaga u pro{losti ne mogu biti pouzdan kriterijum za ocenu predstoje}ih kretawa deviznih kurseva.
Ukupne devizne rezerve Srbije smawene su sa 3.063,4 miliona dolara krajem 2002. na 2.800,4 miliona dolara krajem marta 2003. godine ili za 8,6%. Rezerve kojima rukuje Narodna banka Srbije opale su sa 2.280,1 milion na 2.113,1 milion dolara (minus 7,2%), dok su rezerve poslovnih banaka opale sa 783,3 miliona na 687,3 miliona dolara (minus 12,3%).
[to se ti~e smawewa vrednosti srpskih deviznih rezervi u prvom tromese~ju, treba pre svega ukazati na ~iwenicu da je ono relativno malo u odnosu na ostvareni porast deviznih rezervi u 2002. godini. Drugo, smawewe deviznih rezervi nije bilo prouzrokovano porastom ponude dinara, nego smawewem priliva deviza usled opadawa priliva inostrane pomo}i i uvoza kapitala koje je, kako se ocewuje, privremenog karaktera. [tavi{e, smawewe koli~ine dinara u opticaju bilo je ve}e od smawewa deviznih rezervi
Kretawe deviznih rezervi NBS (kumulativne promene u milionima SAD dolara)
0
300
600
900
1.200
1.500
1.800
2.100
2.400
2.700
3.000
3.300
3.600
3.900
4.200
4.500
4.800
1 3
2001.
5 7 9 11 1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
0
300
600
900
1.200
1.500
1.800
2.100
2.400
2.700
3.000
3.300
3.600
3.900
4.200
4.500
4.800
Priliv u devizne rezerve
Prodaja na Me|ubankarskom tr`i{tu deviza
Devizne rezerve
Ekonomski pregled April 2003.
7
zemqe. U~e{}e deviznih rezervi Narodne banke Srbije u primarnom novcu zemqe, tokom posmatranog perioda, poraslo je sa 164,2% na 196,2%, dok se to u~e{}e u nov~anoj masi M1 uve}alo sa 116,2% na 118,1%.4
Najzna~ajniji izvori priliva u devizne rezerve Narodne banke Srbije bili su: neto priliv sredstava po osnovu mewa~kih poslova (188,6 miliona dolara), privremeni platni promet u devizama sa Crnom Gorom i Kosovom i Metohijom (74,9 miliona dolara, neto) i sredstva osigurawa nove devizne {tedwe gra|ana kod banaka deponovana u Narodnoj banci Srbije (33,2 miliona dolara). Promene me|uvalutnih odnosa uticale su na pove}awe deviznih rezervi za 24,2 miliona dolara najvi{e usled porasta vrednosti evra u odnosu na ameri~ku valutu.
Na odliv sredstava iz deviznih rezervi kojima rukuje Narodna banka Srbije najve}i uticaj su imale wene intervencije na Me|ubankarskom tr`i{tu deviza (479,0 miliona dolara, neto), pla}awa po osnovu kamate (43,3 miliona dolara) i tro{kova alimentirawa stare devizne {tedwe (8,8 miliona dolara).
TOKOVI KREIRAWA PRIMARNOG NOVCA
Kreirawe primarnog novca
Primarni novac u prvom tromese~ju 2003. godine karakteri{e povla~ewe po osnovu neto devizne aktive Narodne banke Srbije i kreirawe po osnovu neto doma}e aktive. To je bilo suprotno kretawima u prvom tromese~ju 2002. godine, kada je po osnovu neto devizne aktive primarni novac kreiran, a po osnovu neto doma}e aktive povla~en. Neto devizna aktiva Narodne banke Srbije je u prvom
4Izvor: Veb sajt Narodne banke Srbije, tabela: Stawe deviznih rezervi i pokrivenost monetarnih agregata.
Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara)
-10.000
0
10.000
20.000
30.000
40.000
50.000
3
2001.
9 3
2002.
9 3
2003.
Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva
Ekonomski pregled April 2003.
8
tromese~ju smawena za 10.640 miliona dinara, a neto doma}a aktiva pove}ana za 4.267 miliona, {to je uticalo da se primarni novac smawi za 6.373 miliona dinara ili 9,2%. Neto devizna aktiva je uticala na smawewe primarnog novca za 15,4%, ali je neto doma}a aktiva uticala na wegovo pove}awe za 6,2%.
U okviru neto devizne aktive, bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije smawene su za 7.320 miliona dinara ili 167 miliona dolara ra~unato po teku}em kursu, odnosno 192 miliona dolara po kursu od kraja 2002. godine. S druge strane, devizna pasiva Narodne banke Srbije je pove}ana za 3.320 miliona dinara, pre svega po osnovu pove}awa deviznih depozita banaka kod Narodne banke Srbije.
Kad je re~ o neto doma}oj aktivi, neto doma}i krediti su pove}ani za 8.723 miliona dinara, dok je ostala neto aktiva smawena za 4.456 miliona. Neto zadu`ewe dr`ave kod Narodne banke Srbije je pove}ano za 8.394 miliona, i to u najve}oj meri po osnovu smawewa depozita dr`ave. Naime, krediti dr`avi su u ovom periodu pove}ani za 2.533 miliona dinara, dok su depoziti dr`ave kod Narodne banke Srbije smaweni za 5.861 milion. Neto zadu`ewe banaka kod Narodne banke Srbije je tako|e pove}ano − ali za svega 261 milion, i to po osnovu smawewa blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije koje su kupile banke.
Smawewe ostale neto aktive u prvom tromese~ju uzrokovano je uglavnom pove}awem obaveza po internim odnosima i privremenom platnom prometu u devizama, tj. po osnovu pove}awa obra~unskih kategorija u bilansu Narodne banke Srbije.
Kreirawe nov~ane mase U prvom tromese~ju je, kao rezultat
restriktivne monetarne politike, zabele`eno smawewe nov~ane mase i ukupnih depozita banaka u odnosu na kraj prethodne godine. Povla~ewe novca ostvareno je smawewem neto inostrane aktive, dok je po osnovu neto doma}e aktive banaka do{lo do kreirawa novca.
Doprinosi delova aktive stopi rasta primarnog novca (u procentnim poenima)
2002, po tromese~jima 2003.
I II III IV I
Neto devizne rezerve 25,2 -1,3 19,9 3,3 -15,3 Neto doma}a aktiva -8,6 14,5 -2,0 4,1 6,2
Doma}i krediti -14,7 13,7 -3,1 3,1 12,6
Neto potra`ivawa od dr`ave
-6,7 13,8 -0,8 0,7 12,1
Neto potra`ivawa od banaka
-9,0 0,7 -1,1 2,8 0,4
Neto potra`ivawa od ostalih sektora 0,9 -0,8 -1,2 -0,5 0,1
Ostala aktiva (neto) 6,1 0,8 1,0 1,1 -6,4
Primarni novac 16,6 13,2 17,8 7,4 -9,2
Neto doma}a aktiva NBS (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)
2002. 2003. Dec. Jan. Feb. Mart
Neto devizne rezerve 62.335 60.032 56.018 51.695 Neto doma}a aktiva 6.989 8.825 6.396 11.256
Doma}i krediti 9.834 14.654 13.929 18.557
Neto krediti dr`avi 9.439 15.130 14.393 17.833
Neto krediti bankama 1.311 337 318 1.572
Neto kred. ost. komit. -916 -813 -782 -848
Ostala aktiva, neto -2.845 -5.829 -7.533 -7.301
Primarni novac 69.324 68.857 62.414 62.951
Gotov novac u opticaju 43.719 38.972 38.748 36.917
Bankarske rezerve,
u tome: 25.605 29.885 23.666 26.034
slobodne rezerve 9.762 13.762 6.510 5.136
Struktura depozita (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)
0
20.000
40.000
60.000
80.000
100.000
120.000
140.000
160.000
180.000
200.000
1 3
2001.
5 7 9 11 1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
Dinarski depoziti Devizni depoziti
Ekonomski pregled April 2003.
9
U martu ove godine, u odnosu na kraj prethodne, neto inostrana devizna aktiva banaka smawena je za 13.619 miliona dinara. Pri tom su smawene ukupne bruto devizne rezerve i kod Narodne banke Srbije i kod poslovnih banaka, dok su obaveze prema inostranstvu ne{to pove}ane.
Neto doma}a aktiva banaka je u prvom tromese~ju pove}ana za 8.749 miliona dinara, i weno stawe na kraju marta iznosilo je 62.387 miliona dinara. To je rezultat, pre svega, rasta kredita banaka privredi, dok je ostala neto doma}a aktiva zabele`ila smawewe.
Smawewu nov~anog agregata M3 u ovom periodu za 2,6% doprinelo je smawewe neto inostrane devizne aktive banaka za 7,2 procentna poena, dok je rast ukupne neto doma}e aktive banaka uticao u pravcu pove}awa za 4,6 procentnih poena.
U okviru neto doma}e aktive banaka, neto potra`ivawa banaka od javnog sektora su, na kraju marta, ne{to pove}ana u odnosu na kraj prethodne godine, mada je neto stawe i daqe negativno, s obzirom na to da je stawe depozita dr`ave kod bankarskog sektora ve}e od stawa kredita koje je dr`ava koristila od banaka. Rast depozita dr`ave je rezultat kako buxetskog priliva, tako i prihoda od privatizacije i kredita koje je dr`ava dobila iz inostranstva. U prva tri meseca zabele`en je porast kako kredita Narodne banke Srbije, tako i kredita banaka dr`avi, mada je intencija da to budu samo kratkoro~ne pozajmice koje treba da se vrate do kraja godine, kao i da se dr`ava zadu`uje prvenstveno na finansijskom tr`i{tu. Budu}i da je emitovawe dr`avnih vrednosnih papira po~elo polovinom aprila, mo`e se o~ekivati da }e u narednom periodu izostati rast direktnih kredita banaka dr`avi.
Posle intenzivne kreditne aktivnosti u drugoj polovini pro{le godine, kreditna aktivnost banaka u prvom tromese~ju bila je umerenija. Krediti banaka drugim komitentima, osim dr`ave, pove}ani su za 13.221 milion dinara ili 8,5% u odnosu na kraj prethodne godine. Mada je kreditna
Doprinos delova aktive stopi rasta M3 (u procentnim poenima)
2002, po tromese~jima 2003.
I II III IV I
Neto devizna aktiva 34,3 -3,7 7,0 0,6 -7,2
Neto doma}a aktiva -9,5 15,3 10,3 7,5 4,6
Doma}i krediti -10,3 14,5 14,7 8,1 7,4
Neto potra`ivawa od dr`ave
-14,3 7,1 -2,3 3,6 0,3
Krediti ostalim sektorima
3,8 7,0 17,0 4,2 6,9
Stanovni{tvu 0,6 2,0 2,7 2,4 0,9
Privredi u dinarima 3,2 6,2 11,9 0,5 4,6
Privredi u devizama 0,1 -2,0 2,4 1,1 1,3
Ostalo -0,1 0,7 0,0 0,2 0,1
Kupqene obveznice stare devizne {tedwe 0,1 0,1 0,0 0,2 0,2
Kratkoro~ni din. krediti dr`ave bankama
0,1 0,4 0,1 0,0 0,0
Ostala aktiva, neto 0,8 0,8 -4,4 -0,5 -2,8
Nov~ana masa (M3) 24,7 11,6 17,3 8,2 -2,6
Neto doma}a aktiva banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)
2002. 2003.
Dec. Jan. Feb. Mart Neto devizna aktiva 136.826 133.662 129.924 123.207
Neto doma}a aktiva 53.638 52.403 54.849 62.387
Krediti 145.532 144.569 153.213 159.576
Neto krediti dr`avi -10.304 -10.030 -13.392 -9.804
Kod NBS 9.439 15.130 14.393 17.833
Kod posl. banaka -19.743 -25.160 -27.785 -27.637
Kred. drugim sektor. 155.356 154.056 165.868 168.577 Stanovni{tvu 16.021 15.863 16.867 17.746
Privr. u dinarima 70.892 77.635 78.352 79.744
Privr. u devizama 64.567 56.535 66.629 67.104
Ostalo 3.876 4.023 4.020 3.983
Ostala aktiva, neto -91.894 -92.166 -98.364 -97.189
Ukupni depoziti (M3) 190.464 186.065 184.773 185.594
Dinarski depoziti 110.708 102.977 99.419 98.272
Devizni depoziti1) 79.756 83.088 85.354 87.322 1)Bez stare devizne {tedwe.
Struktura nov~ane mase(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)
0
10.000
20.000
30.000
40.000
50.000
60.000
70.000
80.000
90.000
100.000
12
2001.
3 6 9 12
2002.
3
2003.
Gotov novac Depozitni novac
Ekonomski pregled April 2003.
10
ekspanzija u izvesnoj meri usporena, porast kredita u prvom tromese~ju mo`e se oceniti kao visok u odnosu na nivo projektovan za celu ovu godinu. Od ostvarenog porasta kredita u prva tri meseca oko 70%, ili 8.852 miliona dinara, odobreno je privredi. Posmatrano po teku}em kursu dinara, izvestan porast je zabele`en i kod deviznih kredita privrede, ali tu nije re~ o realnom rastu, ve} je to rezultat promene intervalutarnih odnosa.
Krediti stanovni{tvu zabele`ili su porast od 1.725 miliona dinara ili 10,8% u odnosu na kraj prethodne godine, dok su krediti drugim komitentima bili na nivou sa kraja prethodne godine. Pri tom se gotovo ceo porast odnosi na dugoro~ne kredite, {to ukazuje da su banke otpo~ele i sa kreditirawem stambene izgradwe.
Lo{i signali dolaze sa podru~ja dospelih nenapla}enih potra`ivawa, kako kad je re~ o kreditima, tako i kad je re~ o kamatama. Dospeli nenapla}eni krediti privredi u neto iznosu (umaweni za ispravke vrednosti) u prvom tromese~ju su zabele`ili rast od 1.360 miliona dinara, tako da je stawe neto nenapla}enih kredita od privrede u martu ove godine ~inilo 4,9% stawa ukupnih kredita odobrenih privredi, dok je to u~e{}e na kraju prethodne godine iznosilo 3,7%. U istom periodu, neto dospela nenapla}ena potra`ivawa po kamatama od privrede pove}ana su za 242 miliona, {to zna~i da se od privrede u prvom tromese~ju nije naplatilo preko 1,5 milijardi dinara. Pri tom je porast ispravki vrednosti kredita privredi, dakle iznos koji su banke ve} otpisale, iznosio 774 miliona dinara. Takva kretawa ukazuju na izvesno, mada ne i zabriwavaju}e, pove}awe finansijske nediscipline, kao i na potrebu stalne bonitetne kontrole banaka i blagovremenog preduzimawa mera, ukoliko bi se takvo stawe daqe pogor{avalo.
Sektorski raspored dinarskih kredita banaka
Sektorski raspored dinarskih depozita po vi|ewu i oro~enih depozita
Stanovni{tvo
22%
Dr`ava
14%
Privreda
53%
Ostali
sektori
11%
3. 2002.
Stanovni{tvo
23%
Privreda
42% Ostali
sektori
18%
Dr`ava
17%
3. 2003.
Stanovni{tvo
10%
Privreda
76%
Vanprivreda
4%Dr`ava
10%
3. 2002.
Privreda
61%
Dr`ava
22%
Vanprivreda
3%Stanovni{tvo
14%
3. 2003.
Ekonomski pregled April 2003.
11
MONETARNI AGREGATI
Primarni novac
Primarni novac je u prvom tromese~ju 2003.
godine smawen za 6.373 miliona dinara ili 9,2% u odnosu na kraj 2002, i to pre svega po osnovu deviznih transakcija Narodne banke Srbije, i na kraju marta je iznosio 62.951 milion dinara. U wegovoj strukturi zabele`ene su ve}e promene, koje su u znatnoj meri bile sezonskog karaktera; gotov novac u opticaju je smawen za 6.802 miliona, uglavnom usled sezonskih faktora, dok su rezerve banaka pove}ane za 429 miliona dinara.
To zna~i da je po osnovu smawewa gotovog novca u opticaju do{lo do pove}awa sredstava na `iro-ra~unima banaka, ali je, s druge strane, zabele`eno povla~ewe novca sa `iro- -ra~una banaka po osnovu pove}ane prodaje deviza od strane Narodne banke Srbije na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu. Pored toga, u skladu sa pove}awem stope obavezne rezerve, znatan iznos sredstava sa `iro-ra~una banaka se odlio na ra~une obavezne rezerve kod Narodne banke Srbije, tako da su slobodna sredstva banaka u znatnijoj meri smawena. U okviru rezervi banaka, izdvojena dinarska obavezna rezerva je pove}ana za 8.034 miliona, dok su slobodne rezerve smawene za 4.626 miliona dinara. Nov~ana masa M1
Nakon sporijeg rasta nov~ane mase M1 u posledwem tromese~ju 2002. godine, u prvom tromese~ju 2003. zabele`eno je weno smawewe od 8.549 miliona dinara ili 9,0%, a weno stawe na kraju marta je iznosilo 86.432 miliona dinara.
Nov~ana masa M1 je po osnovu deviznih transakcija zabele`ila povla~ewe, dok je po osnovu kredita banaka ostvareno weno kreirawe. Posmatrano realno, deflacionirano rastom cena na malo, M1 je u prvom tromese~ju
Primarni novac (struktura po sektorima)
Slobodne
rezerve
16%
Izdvojena
obavezna
rezerva
21%
Gotov novac u
opticaju
63%
3. 2002.
Izdvojena
obavezna
rezerva
31%
Gotov novac u
opticaju
59%
Slobodne
rezerve
8%
Opozivi
depoziti
banaka u
dinarima
2%
3. 2003.
Ekonomski pregled April 2003.
12
smawena za 10,6%, dok je u istom periodu pro{le godine pove}ana za 19,8%.
Stepen pokrivenosti M1 deviznim rezervama Narodne banke Srbije u posmatranom periodu iznosio je 147,1%.
[to se ti~e strukture nov~ane mase, gotov novac u opticaju zabele`io je smawewe od 6.802 miliona i krajem marta je dostigao iznos od 36.917 miliona dinara. U~e{}e gotovog novca u opticaju u ukupnoj nov~anoj masi krajem marta, mada jo{ uvek relativno visoko � 42,7%, bilo je ni`e nego u istom mesecu 2002. godine, kada je iznosilo 46,4%. Relativno visoko smawewe gotovog novca u opticaju u prvom tromese~ju ove godine mo`e se objasniti uticajem sezonskih faktora.
Posmatrano po sektorima, najve}e smawewe M1 zabele`eno je kod nov~anih sredstava stanovni{tva, pre svega po osnovu smawewa gotovog novca u opticaju. Smawewe transakcionih depozita zabele`eno je tako|e kod privrede i kod ostalih sektora.
Nov~ana masa M2
Nov~ani agregat M2, koji, pored M1, obuhvata oro~ene i druge dinarske depozite, kao i hartije od vrednosti, u prvom tromese~ju je smawen za 12.776 miliona dinara, ili 11,5%, i krajem marta je iznosio 98.272 miliona dinara. To zna~i da je, pored smawewa M1, zabele`eno i smawewe dinarskih oro~enih depozita.
Nov~ana masa M3
Monetarni agregat M3 je u prvom tromese~ju smawen za 4.870 miliona dinara ili 2,6% i krajem marta je dostigao iznos od 185.594 miliona dinara. Mawe apsolutno i relativno smawewe M3 u odnosu na M1 i M2 posledica je odre|enog rasta deviznih depozita, pre svega devizne {tedwe, {to je delimi~no kompenziralo ve}e smawewe nastalo
Nov~ana masa po sektorima
Privreda
35%Ostali
sektori
8%
Stanovni{tvo
i gotov novac
u opticaju
57%
3. 2002.
Stanovni{tvo
i gotov novac
u opticaju
52%
Ostali
sektori
8%
Privreda
40%
3. 2003.
Ekonomski pregled April 2003.
13
po osnovu dinarskih depozita. Stepen pokrivenosti M3 deviznim rezervama Narodne banke Srbije iznosio je na kraju prvog tromese~ja 68,5%, a u istom periodu prethodne godine 75,9%. U strukturi M3 nisu zabele`ene zna~ajnije promene u odnosu na prvo tromese~je 2002. godine. U~e{}e M1 je ne{to pove}ano − sa 46,2% na 46,6%, u~e{}e dinarskih oro~enih depozita ostalo je na istom nivou, 6,2%, dok je u~e{}e deviznih depozita smaweno − sa 47,6% na 47,2%.
Ekonomski pregled April 2003.
14
Sezonska komponenta M1
90%
95%
100%
105%
110%
1 7
1994.
1 7
1995.
1 7
1996.
1 7
1997.
1 7
1998.
1 7
1999.
1 7
2000.
1 7
2001.
1 7
2002.
1 7
2003.
Uticaj sezonskih faktora
na kretawe nov~ane mase M1
Sezonska komponenta vremenske serije predstavqa uzrok jednog dela varijacija kretawa te serije. Postupak desezonirawa vremenske serije vr{i se radi identifikacije wene sezonske komponente i wenog eliminisawa iz originalne serije, kako bi se omogu}io uvid u kretawe ostalih, relevantnijih komponenti te serije i na taj na~in olak{ala wena analiza i sa~inila realnija procena wenog budu}eg kretawa.
Za desezonirawe nov~ane mase M1 primewena je metoda X-12 Regarima.
U posmatranom vremenskom periodu, od januara 1994. do decembra 2002, uo~en je zna~ajan uticaj
sezonskih faktora na originalnu seriju, s tim {to se taj uticaj postepeno smawivao, ali i mewao u pogledu strukture. Posmatrani period mo`e se analizirati kroz tri karakteristi~na potperioda:
Kretawe sezonske komponente M1 po mesecima
94%
97%
100%
103%
106%
109%
1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.
Mart Maj Septembar Oktobar Decembar
Ekonomski pregled April 2003.
15
1) U prvom potperiodu, od januara 1994. do decembra 1998, najja~i pozitivan uticaj na M1 imala je sezonska komponenta u decembru, a najja~i negativan uticaj uo~en je u martu. Uticaj i jedne i druge komponente vremenom se postepeno smawivao;
2) U toku 1999. i 2000. do{lo je do promene uticaja sezone po mesecima. Najja~i pozitivan uticaj
u ove dve godine uo~en je u oktobru 1999, sa blagim porastom u 2000. godini. U ovom potperiodu nosilac pozitivnog uticaja sezone bila je poqoprivredna proizvodwa. Otkup poqoprivrednih proizvoda uticao je na porast nov~ane mase, budu}i da je 1999. godina bila rodna, a dodatni impuls za izbijawe poqoprivrede u prvi plan posledica je bombardovawa, koje je izazvalo pad ostalih privrednih aktivnosti. Najja~i negativan uticaj iskazala je sezona u maju, nakon ~ega je nastavqeno smawivawe uticaja sezonske komponente;
3) Posledwi potperiod, od januara 2001. do decembra 2002, karakteristi~an je po tome {to je
sezonska komponenta najja~i pozitivan uticaj imala u septembru, a najizra`eniji negativan uticaj u maju. U septembru 2002. do{lo je do ponovnog bla`eg porasta uticaja sezone na porast M1, tako|e usled otkupa poqoprivrednih proizvoda.
Prema prognozi za 2003. godinu, sezonska komponenta ima slabiji uticaj, s tim {to }e on biti
najizra`eniji u septembru i maju, kao {to se to vidi na grafi~kom prikazu. Na osnovu toga se mo`e zakqu~iti da sa razvojem instrumenata monetarne politike uticaj sezonske komponente na nov~anu masu slabi.
Ja~i pozitivan sezonski uticaj u decembru mo`e se objasniti uobi~ajenom intenziviranom
aktivno{}u privrednih subjekata na kraju godine, kada, zbog porasta obima pla}awa i regulisawa wihovih finansijskih obaveza, dolazi do pove}awa tra`we za novcem i ve}e kreditne aktivnosti banaka.
S druge strane, ve}i negativan uticaj u prvom tromese~ju mo`e se objasniti umerenijom
privrednom aktivno{}u i smawewem tra`we za novcem koji su pra}eni umerenijom kreditnom aktivno{}u banaka.
Ekonomski pregled April 2003.
16
[tedwa stanovni{tva
Stawe dinarske {tedwe stanovni{tva na kraju marta 2003. godine iznosilo je 3,7 milijardi, a stawe devizne {tedwe 52,7 milijardi dinara. U odnosu na stawe u istom periodu prethodne godine, dinarska {tedwa je pove}ana za 70,3%, a devizna za 41,3%. Ukupna {tedwa u odnosu na kraj prethodne godine pove}ana je za 6,12 milijardi dinara, od toga devizna za 6 milijardi, a dinarska za 120 miliona dinara.
Najve}e interesovawe i daqe postoji za deviznu {tedwu. Kod dinarske {tedwe najve}i rast bele`i {tedwa na godinu dana, za koju su kamatne stope najvi{e (videti odeqak o kamatnim stopama): prose~na ponderisana u martu 2003. godine iznosila je kod ve}ine banaka 2%, dok je kod pojedinih banaka dostizala i 3% na mese~nom nivou. Stawe {tednih depozita sa takvim oro~ewem krajem marta je iznosilo 533,2 miliona dinara. Po obimu depozita sledi dinarska {tedwa oro~ena na {est meseci, a zatim {tedwa oro~ena na preko tri godine. Analiza uticaja deviznog kursa na tra`wu za novcem
Analizu tra`we za novcem, ovog puta,
izvr{ili smo s ciqem da ispitamo mogu}i uticaj deviznog kursa na kretawe tra`we za novcem. Uticaj deviznog kursa ispitivali smo na uzorku od 75 mese~nih opservacija, u periodu od januara 1997. do marta 2003. godine.
Primenili smo standardne ekonometrijske procedure, kao i u ranijim analizama na ovu temu. Error correction model i Johansen-ova procedura dali su odgovaraju}e, povoqne koeficijente relevantnih varijabli kako u smislu wihove veli~ine, tako i kad je re~ o wihovim predznacima. Koristili smo slede}e
Nova {tedwa (u milionima dinara)
2002. 2003.
Dec. Jan. Feb. Mart
Dinarska 3.551,2 3.545,1 3.677,4 3.671,4
Devizna 46.672,6 49.002,1 51.354,6 52.673,6
Ukupno 50.223,8 52.547,2 55.032,0 56.345,0
[tedwa stanovni{tva(u milionima dinara)
0
5.000
10.000
15.000
20.000
25.000
30.000
35.000
40.000
45.000
50.000
55.000
12
2001.
3 6
2002.
9 12 3
2003.
0
5.000
10.000
15.000
20.000
25.000
30.000
35.000
40.000
45.000
50.000
55.000
Dinarska Nova devizna
Kretawe tra`we za novcem(stope rasta u %)
-0,3
-0,25
-0,2
-0,15
-0,1
-0,05
0
0,05
0,1
0,15
0,2
4
1997.
7 10 1 4
1998.
7 10 1 4
1999.
7 10 1 4
2000.
7 10 1 4
2001.
7 10 1 4
2002.
7 10 1
2003.
Originalna Ocewena
Ekonomski pregled April 2003.
17
varijable: realnu nov~anu masu5, nominalni efektivni kurs dinara, o~ekivanu inflaciju i kamate sa Beogradske berze. Nominalni efektivni kurs smo uzeli kao aproksimaciju za o~ekivanu apresijaciju. Tako|e smo koristili indeks industrijske proizvodwe, kao pokazateq realne ekonomske aktivnosti. U ranijim istra`ivawima za taj pokazateq smo uzimali BDP, ali s obzirom na to da se ne raspola`e podacima za BDP za 2003. godinu, odlu~ili smo se za indeks industrijske proizvodwe kao wegovu aproksimaciju6. To je ujedno i razlog {to smo u Johansen-ovu proceduru za utvr|ivawe kointegracione veze izme|u varijabli, pored D57, uvrstili i sezonske dummy varijable. Logaritamsku transformaciju koristili smo za serije realne nov~ane mase i industrijske proizvodwe.
Ln RM1= 1,5084 ln EA - 0,0006 INF + 0,0246 KURS - 0,0537 BB (1)
se (0,2961) (0,0009) (0,0162) (0,0293),
pri ~emu je:
RM1 � realna nov~ana masa,
EA � indeks ekonomske aktivnosti,
INF � o~ekivana inflacija,
KURS � nominalni efektivni kurs dinara,
BB � kamata sa Beogradske berze.
Dugoro~na tra`wa za novcem, prikazana navedenom jedna~inom, pokazuje da je koeficijent dohodovne elasti~nosti 1,5. Kada do|e do pove}awa ekonomske aktivnosti za 1%, realna tra`wa za novcem }e se pove}ati za 1,5% u uslovima nepromewenog kursa, inflacije i kamata.
Da bismo do{li do error correction modela, uvrstili smo reziduale iz dugoro~ne jedna~ine u model sa diferenciranim podacima.
5M1 deflacionirana indeksom cena. 6Koeficijent korelacije BDP-a i industrijske proizvodwe iznosi 83,4%. 7Dummy varijabla sa nenultim vrednostima od januara 2002. do sada, kao uticaj likvidacije ~etiri velike banke na nov~anu masu.
Ekonomski pregled April 2003.
18
∆ln RM1 = 0,1366 ∆lnIND + 0,004 ∆KURS t-2 � 0,004 ∆BB � 0,013 ut-1 � 0,259 D28 + 0,171 D49
t (2,516) (2,197) (-4,261) (-1,983) (-5,219) (3,442) se 0,054 0,315 0,001 0,052 0,000 0,001 R2 = 0,488 R2(a) = 0,449 SER= 0,049 DW = 1,69 Q(18) = 11,369
(0,936) Na kratak rok, najve}i uticaj, posle realne
ekonomske aktivnosti, ima kurs na drugoj docwi. To nam govori da, ukoliko do|e do apresijacije deviznog kursa, o~ekivani prinos od dr`awa deviza }e se smawiti, pa }e stoga subjekti stranu valutu mewati za doma}u; otuda i pozitivan predznak ovog parametra. Wegova veli~ina, koja iznosi 0,004, pokazuje nam da }e pri rastu apresijacije za 1% tra`wa za novcem, posle dva meseca, porasti za 0,004% uz nepromewene ostale varijable.
Ispitivawem Granger-ove kauzalnosti, pokazalo se da nominalni efektivni kurs dinara ima uticaja na realnu tra`wu za novcem od druge do desete docwe, {to je dokazao i kratkoro~ni model tra`we za novcem.
Veli~ina pode{avaju}eg parametra iznosi 1,3%. O~igledno je da dugoro~na neravnote`a ima uticaj na kratkoro~no kretawe tra`we za novcem. Smisao testirawa kointegracije sastoji se u ispitivawu postojawa zajedni~kog kretawa nestacionarnih vremenskih serija, odnosno da li postoji sila privla~ewa koja }e obezbediti da razlika u kretawu posmatranih serija ostane konstantna tokom vremena. Uticaj {okova ili promena na neku od wih na dugi rok kompenzuje taj pode{avaju}i parametar, tako da na kratak rok ne dolazi do promena u zajedni~kom kretawu posmatranih varijabli. Mo`emo re}i da }e se odstupawe tra`we za novcem od dugoro~ne neravnote`e u prethodnom periodu korigovati za 1,3% u teku}em periodu.
Zanimqivo je i to da inflacija na kratak rok nema zna~ajan uticaj na tra`wu za novcem. Kurs je bio u ve}em delu perioda (do kraja
8,9 Dummy varijable uzimaju nenulte vrednosti u oktobru i decembru 2000. godine, kao odraz politi~kih promena i liberalizacije cena u tom periodu i wihov uticaj na celokupna privredna kretawa.
Oceweni reziduali modela korekcije gre{kom
-0,15
-0,1
-0,05
0
0,05
0,1
0,15
71997.
11 3 71998.
11 3 71999.
11 3 72000.
11 3 72001.
11 3 72002.
11 32003.
Ekonomski pregled April 2003.
19
2000. godine) reper za stvarnu inflaciju, jer je ve}ina cena bila administrativno kontrolisana i ve{ta~ki odr`avana na niskom nivou, dok kamate nisu imale pravu tr`i{nu vrednost. Zna~aj uticaja kursa na drugoj docwi efekat je inflatornih o~ekivawa. Apresijacija deviznog kursa dovodi do pove}awa tra`we za novcem ve} posle dva meseca. To je i bio razlog {to su privredni subjekti na osnovu kretawa kursa odre|ivali strukturu svog portfeqa, {to, pored valutne strukture, podrazumeva i odnos izme|u finansijske i realne aktive.
U modelu nema autokorelacije, a iznos koeficijenta korelacije je relativno nizak (R2=0,488), {to zna~i da bi se u ovaj model mogao uvrstiti i uticaj drugih varijabli, ili da, jednostavno, model bez ukqu~ivawa uticaja deviznog kursa daje boqe rezultate. U ranijim poku{ajima dobijali smo boqe rezultate bez kori{}ewa varijable nominalnog efektivnog kursa, ali smo se ipak opredelili da prika`emo i wegov eventualni uticaj.
Likvidnost banaka
Tokom januara 2003. godine, nakon prelaska platnog prometa u banke, zadr`ana je relativno visoka likvidnost banaka, koja je zatim u februaru i martu znatnije smawena. Posebno visoko smawewe likvidnih nov~anih sredstava zabele`eno je na `iro-ra~unima banaka i opozivim depozitima, dok je znatnije pove}ana gotovina u blagajnama banaka, s obzirom na to da su one sada, umesto ZOP-a, postale glavni snabdeva~i gotovim novcem gra|ana i privrede. Likvidna sredstva banaka smawewa su uprkos znatnijem smawewu gotovog novca u opticaju i, po tom osnovu, vra}awu nov~anih sredstava na ra~une banaka, kao i smawewu nov~anih sredstava dr`ave kod Narodne banke Srbije, a pove}awu kod banaka. Osnovni razlog smawewa likvidnih sredstava banaka bio je poja~ana kupovina deviza na Me|ubankarskom tr`i{tu deviza i pove}ano izdvajawe obavezne rezerve u martu po osnovu pove}awa stope wenog izdvajawa.
Likvidnost banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)
2002. 2003.
Dec. Jan. Feb. Mart Sredstva na `iro-ra~unima
11.289 8.445 6.447 5.239
Opozivi depoziti banaka u dinarima
2.850 5.868 2.253 1.295
Izdvojena obav. rezerva kod NBS
11.466 15.572 14.966 19.500
Obav. rezerva kori{}ena za likvidnost
4.377 551 2.190 1.398
Ekonomski pregled April 2003.
20
Na kraju prvog tromese~ja slobodne rezerve banaka iznosile su 6.534 miliona dinara, pri ~emu su sredstva na `iro-ra~unima i opozivi depoziti bili pribli`no isti, a gotovina u blagajnama u dvostruko ve}em iznosu od iznosa sredstva na `iro-ra~unima. U odnosu na kraj 2002. godine, slobodne rezerve su smawene za 7.605 miliona dinara ili 54%, s tim {to je najve}e smawewe zabele`eno kod sredstava na `iro-ra~unima banaka (sa 9.547 miliona u decembru 2002. na 1.586 miliona dinara u martu 2003. godine, tj. za 83%).
Da bi sterilisala vi{ak likvidnih sredstava banaka, Narodna banka Srbije je prodavala sopstvene blagajni~ke zapise i pove}ala stope obavezne rezerve. Pored toga, Narodna banka Srbije je dopunila minimalne uslove kreditne sposobnosti banaka, tako da banke koje ne ispuwavaju utvr|ene uslove ne mogu da se zadu`uju kod Narodne banke Srbije (izuzimaju}i kredite za odr`avawe dnevne likvidnosti), niti da kupuju blagajni~ke zapise i devize, kao ni da deponuju vi{kove likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije.
U prvom tromese~ju, banke su imale u proseku mawu dinarsku obaveznu rezervu u odnosu na propisanu, dok je devizna obavezna rezerva bila ne{to ve}a. Izdvojena dinarska obavezna rezerva na kraju marta (posle wenog pove}awa u martu sa 20% na 23%) iznosila je 19.500 miliona dinara i u odnosu na kraj pro{le godine pove}ana je za 70,1%. Prose~no izdvojena obavezna rezerva u martu, u odnosu na decembar pro{le godine, pove}ana je za 13,8%, ali je pove}ano i weno kori{}ewe, budu}i da mnoge banke na ra~unima nisu imale dovoqno slobodnih sredstava. Devizna izdvojena obavezna rezerva na kraju marta iznosila je 9.704 miliona dinara i, kao i u ranijim periodima, bila je u proseku tokom celog perioda ve}a od obra~unate.
Stopa likvidnosti banaka, data kao odnos zbira prose~nog stawa sredstava na `iro- -ra~unima i u blagajni i opozivih depozita prema prose~nim kratkoro~nim izvorima sredstava, znatnije je smawena, sa 17% u januaru na 7,2% u martu.
Prose~na stopa likvidnosti banaka
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Sredstva na `iro-ra~unima banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)
2.000
3.000
4.000
5.000
6.000
7.000
8.000
9.000
10.000
11.000
12.000
1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
2.000
3.000
4.000
5.000
6.000
7.000
8.000
9.000
10.000
11.000
12.000
Ekonomski pregled April 2003.
21
KAMATNE STOPE
Eskontna stopa Narodne banke Srbije iznosila je 9,5% na godi{wem nivou zakqu~no sa 10. januarom 2003. godine, a po~ev od 11. januara utvr|ena je na nivou od 9%. Na istom nivou ostala je i u naredna ~etiri meseca.
Tendencija pada prose~ne ponderisane mese~ne kamatne stope na kredite banaka nastavqena je i u 2003. godini. U martu je ta stopa iznosila 1,17% mese~no, {to odgovara godi{wem nivou od 14,68%, a u decembru 2002. godine je iznosila 1,50% (19,16% godi{we).
Ako se posmatraju bruto cene (tro{kovi) po kreditu, tj. ako se kamatnoj stopi doda stopa naknade, dobija se potpuna slika uslova odobravawa kredita. Posmatrano na taj na~in, mese~ni bruto iznos prose~ne ponderisane kamatne stope na plasmane kretao se od 1,77% (22,95% godi{we), u decembru 2002, do 1,43% (18,20% godi{we), u martu 2003. godine.
Kretawe kratkoro~nih i dugoro~nih kamatnih stopa ukazuje na inverziju krive prinosa. Nagib te krive se i daqe smawuje i pribli`ava nuli (po apsolutnoj vrednosti u martu nagib iznosi 0,1). Prose~na ponderisana kamatna stopa na kratkoro~ne kredite je tokom prvog tromese~ja opala za 0,33 procentna poena, a na dugoro~ne kredite je, u uskim rasponima, oscilirala i na kraju prvog tromese~ja je, u odnosu na decembar prethodne godine, smawena za 0,1 procentni poen na mese~nom nivou. Pri tom je obim kratkoro~nih plasmana i daqe znatno ve}i u odnosu na obim dugoro~nih.
Kamatne stope banaka na plasmane bile su realno pozitivne: u martu je ponderisana aktivna kamatna stopa na mese~nom nivou bila za 0,77 procentnih poena iznad stope rasta cena na malo.
Mese~na ponderisana kamatna stopa banaka na ukupne depozite od decembra 2002. godine bele`i pad − sa 0,22% (2,62% godi{we) na 0,16% (1,90% godi{we) u martu 2003.
Ponderisane kamatne stope na kredite banaka
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
1 2 3
Mart 2003.
Decembar 2002.
Kratkoro~ni Dugoro~ni krediti
%
Kamatne stope (na godi{wem nivou)
2002. 2003.
Dec. Jan. Feb. Mart
Eskontna stopa 9,50 9,00 9,00 9,00
Ponderisana aktivna, ukupno 19,16 16,02 16,67 14,68
Na kratkoro~. kred. banaka 19,71 16,29 18,03 15,21
Na dugoro~. kred. banaka 12,43 11,65 10,09 11,13
Ponderisana pasivna, ukupno 2,62 2,02 1,97 1,90
Stanovni{tvo 3,83 3,35 3,31 2,86 Pravna lica 2,38 1,78 1,71 1,66 Kamatna mar`a 16,54 14,00 14,70 12,78 Cene na malo 8,56 9,84 8,11 4,81 Na Beogr. berzi 32,21 30,40 33,65 27,72
Ekonomski pregled April 2003.
22
Kada se iskqu~e kamatne stope na depozite po vi|ewu, kao i na `iro i teku}e ra~une (na koje banke ne pla}aju kamatu ili je ona veoma niska), dobija se realniji prikaz kamatne stope na depozite stanovni{tva. Prose~na ponderisana kamatna stopa na te depozite realno je pozitivna: u martu je iznosila 1,15% mese~no (14,41% godi{we).
Premija na rizik pove}ava se u skladu sa rastom perioda do dospe}a. Tako {estomese~na kamatna stopa na dinarske depozite kod jedne od vode}ih banaka po obimu oro~enih depozita, izra`eno na godi{wem nivou, iznosi 7,3%, a dvanaestomese~na 8,56%. Dvanaestomese~na kamatna stopa je iznad nivoa teku}e {estomese~ne kamatne stope, dakle sadr`i dodatnu pozitivnu terminsku premiju. Na osnovu podataka izra~unata je o~ekivana kamatna stopa u slede}em {estomese~nom periodu i ona iznosi 9,89%. Na isti na~in dolazimo do implicitnih kamatnih stopa za ostale ro~nosti.10 Premija na rizik kod {estomese~nog oro~avawa iznosi 2,51 procentni poen, na dvanaestomese~no oro~avawe 2,59 procentnih poena i na dvadeset~etvoromese~no oro~avawe 5,19 procentnih poena. Iz toga izvodimo zakqu~ak da se u skladu sa rastom ro~nosti pove}ava i premija na rizik.
10Deqewem kamatnih stopa za period oro~ewa − dvanaestomese~ne sa {estomese~nom − dobijamo budu}u (implicitnu) {estomese~nu kamatnu stopu. Zatim po konformnoj metodi prera~unavamo na godi{wi nivo.
Kamatne stope na kredite i
kretawe cena (na mese~nom nivou)
0,0
1,0
2,0
3,0
4,0
1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
0,0
1,0
2,0
3,0
4,0
Eskontna stopa
Ponderisana aktivna kamatna stopa
Cene na malo
%
Implicitne terminske kamatne stope
Za period oro~avawa Godi{wi nivo % %
Tromese~na teku}a 1,46 6,05 Tromese~na po isteku perioda od tri meseca
2,07 8,56
[estomese~na teku}a 3,57 7,30 [estomese~na po isteku perioda od {est meseci
4,81 9,89
Godi{wa teku}a 8,56 8,56 Godi{wa po isteku perioda od godinu dana 13,75 13,75
Godi{wa po isteku perioda od dve godine
15,08 15,08
Teku}e kamatne stope
Broj dana
Mese~ni nivo
Za period oro~avawa
Godi{wi nivo
% % %
3 meseca 91 0,50 1,47 6,05
6 meseci 182 0,60 3,57 7,30
12 meseci 365 0,70 8,56 8,56
24 meseca 730 0,90 23,49 11,13
36 meseci 1095 1,00 42,12 12,43
Ekonomski pregled April 2003.
23
Kada se ukrste podaci o oro~enim depozitima i kamatnim stopama, vidi se da deponenti (investitori) na na{em tr`i{tu preferiraju rok od 12 meseci. Na drugom mestu su depoziti oro~eni na {est meseci, zatim sa rokom preko tri godine, pa depoziti oro~eni na tri meseca.
Razlika izme|u aktivne i pasivne kamatne stope − kamatna mar`a − u martu 2003. godine iznosila je 1,01 procentni poen na mese~nom nivou (12,78 procentnih poena godi{we); u decembru 2002. godine ta razlika je iznosila 1,28 procentnih poena (16,54 procentna poena godi{we).
Beogradska berza
Trgovawe na Beogradskoj berzi u prvom tromese~ju 2003. godine karakterisalo je pad obima prometa i ukupnog broja transakcija. U tom periodu realizovan je promet u vrednosti od 18,2 milijarde dinara, ostvaren kroz 22,5 hiqada transakcija. U odnosu na prethodno tromese~je promet je smawen za 19,1%, a broj transakcija za 21,1%. U ukupnom obimu prometa u prvom tromese~ju najve}i udeo, 31,3%, imale su obveznice preduze}a.
Prose~na ponderisana kamatna stopa na komercijalne i blagajni~ke zapise i certifikate o depozitu (kratkoro~ne hartije od vrednosti) u martu je iznosila mese~no 2,10% (27,72% godi{we). U odnosu na decembar 2002. to je ni`e za 0,3 procentna poena na mese~nom nivou. Prose~na ro~nost plasmana u prvom tromese~ju iznosila je 30 dana.
Izvestan rast prose~ne ro~nosti plasmana u odnosu na prethodno tromese~je i pad prose~ne ponderisane kamatne stope na kratkoro~ne hartije od vrednosti uslovili su rast prose~ne mese~ne vrednosti indeksa Beogradske berze na kratkoro~ne hartije od vrednosti u prvom tromese~ju ove godine. Prose~na vrednost tog indeksa u prva tri meseca iznosila je 215,02 bazna poena, {to je iznad prose~ne vrednosti za prethodno tromese~je (212,4 bazna poena), kao i iznad
Kamatne stope na kredite i depozite
kod banaka i kamatna mar`a
(na mese~nom nivou)
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
Ponderisana aktivna kamatna stopa Ponderisana pasivna kamatna stopa Kamatna mar`a
%
Ponderisana kamatna stopa
na komercijalne i blagajni~ke zapise
i certifikate o depozitu
(na mese~nom nivou)
2,0
2,5
3,0
3,5
4,0
1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
2,0
2,5
3,0
3,5
4,0
Ekonomski pregled April 2003.
24
prose~ne vrednosti za celu 2002. godinu (213,26 baznih poena).
Prose~na ponderisana kamatna stopa na blagajni~ke zapise Narodne banke Srbije oscilirala je tokom prvog tromese~ja i na kraju tog perioda je, u odnosu na decembar prethodne godine, porasla za 2,18 procentnih poena na godi{wem nivou, tako da je u martu iznosila 12,48% (1% mese~no).
Ako godi{wi prinos na obveznice za izmirewe obaveza po osnovu stare devizne {tedwe uporedimo sa kamatama na deviznu {tedwu kod banaka, uo~i}emo da je godi{wi prinos na obveznice povoqniji. Prinos na obveznice sa rokom dospe}a za godinu dana (31. maj 2004) iznosi oko 14%, dok kamatna stopa na oro~enu {tedwu na godinu dana u evrima iznosi 5,5%.
Stopa prinosa na obveznice obrnuto je proporcionalna ceni i broju dana do wihovog dospe}a. Na krivoj prinosa zapa`amo da kriva do 2006. godine ima uzlazni trend, na {ta uti~e wihova cena, koja opada sa pove}awem perioda do datuma dospe}a obveznice. Kriva je u drugom delu opadaju}a, tj. pokazuje inverziju prinosa. Na takvo kretawe krive uti~u pogodnosti trgovawa koje se nude vlasnicima tih obveznica, tj. trgovina po wihovim nominalnim vrednostima i pre roka dospe}a (kupovina akcija preduze}a i banaka u procesu privatizacije, kao i nekretnina u dr`avnoj svojini), {to uti~e na rast wihove cene i wihov prinos ~ini ni`im.
Emisija dr`avnih zapisa Republike Srbije po~ela je 15. aprila ove godine. Do sada su odr`ane tri aukcije tih hartija od vrednosti, ~iji je rok dospe}a tri meseca. Diskontna stopa ostvarena na aukcijama je iznad nivoa kamatnih stopa na blagajni~ke zapise Narodne banke Srbije (na prvoj aukciji iznosila je 13,73%, na drugoj 18,6% godi{we).
Krive prinosa na obveznice stare devizne {tedwe
6,00
8,00
10,00
12,00
14,00
16,00
18,00
20,00
5/31
/04
5/31
/05
5/31
/06
5/31
/07
5/31/08
5/31/09
5/31
/10
5/31
/11
5/31
/12
5/31
/13
5/31
/14
5/31/15
5/31/16
Rok dospe}a
God
i{w
i pr
inos
do d
osp
e}a
Decembar 2002.
Mart 2003.
%
Ekonomski pregled April 2003.
25
Pojam valutne supstitucije i weni pokazateqi
Pojam valutne supstitucije Valutna supstitucija naj~e{}e se naziva "dolarizacija", jer ukazuje na {iroko rasprostrawenu
upotrebu ameri~kog dolara na tr`i{tima {irom sveta. U na{oj zemqi je funkciju nezvani~nog supstituta doma}e valute do pro{le godine imala nema~ka marka, koju je zamenio evro, pa bi se kao sinonimi za valutnu supstituciju kod nas mogli koristiti termini "markizacija" ili "eurizacija".
Pokazateqi valutne supstitucije Uobi~ajena mera za utvr|ivawe postojawa valutne supstitucije na nekom tr`i{tu jeste tzv.
tradicionalni indeks dolarizacije (Traditional Dollarisation Index), DI, koji predstavqa odnos depozita u stranoj valuti (FCD) i {ire definisane nov~ane mase (BM), koja obuhvata novac u opticaju u doma}oj valuti (LCC), ukupne doma}e depozite (depoziti po vi|ewu u doma}oj valuti (LCD) + oro~eni depoziti u doma}oj valuti (LTD)) i devizne depozite (FCD).
Vrednost tradicionalnog indeksa dolarizacije koji u Srbiji prelazi 30% upu}uje na zakqu~ak da je valutna supstitucija kod nas zna~ajno prisutna.
Na osnovu razli~itih funkcija novca, pravi se razlika izme|u imovinske i valutne supstitucije.
Indeks bilansne (imovinske) supstitucije (Asset Substitution Index), ASI, predstavqa u~e{}e depozita u stranoj valuti u ukupnim depozitima:
ASI = FCD/(BM�LCC)
Taj pokazateq bilansne supstitucije ukazuje na izra`eniju sklonost ka dr`awu strane nego doma}e valute, {to je i obja{weno su{tinom ovog vida supstitucije, koji isti~e funkciju novca kao mere vrednosti. U posmatranom periodu, prose~na vrednost ovog indeksa iznosila je 57%.
Tradicionalni indeks dolarizacije DI = FCD/BM
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
122000.
32001.
6 9 12 32002.
6 9 12 32003.
Ekonomski pregled April 2003.
26
Indeks valutne supstitucije (Currency Substitution Index), CSI, predstavqa u~e{}e stranog gotovog novca u opticaju (FCC) u ukupnom novcu u opticaju:
CSI = FCC/(FCC+LCC).
U odnosu na ostale pokazateqe dolarizacije, taj indeks je imao najvi{u prose~nu vrednost (90%) u periodu od decembra 2000. do marta 2003. godine.
Naj{ira mera dolarizacije je tzv. jedinstveni indeks dolarizacije (Comprehensive Dollarisation Index), CDI:
CDI = (FCC+FCD)/EBM.
To je sveobuhvatan pokazateq dolarizacije; uzima u obzir sve pojavne oblike stranog novca i mogu}e ga je izra~unati samo ukoliko se raspola`e podacima o visini FCC. Dobija se kao odnos ukupnog stranog novca (gotovog i depozitnog) i naj{ire definisane nov~ane mase EBM. EBM se sastoji iz M3+FCC.
Radi prevazila`ewa prepreka u odre|ivawu vrednosti FCC u Srbiji, osloni}emo se na realne podatke. Pokazalo se da je, usled potpunog nepoverewa u bankarski sistem u proteklom periodu, stanovni{tvo samo ~uvalo ogromnu koli~inu deviza, pri ~emu je kao dominantna valuta i nosilac valutne supstitucije bila nema~ka marka. Na osnovu izve{taja o koli~ini nema~kih maraka konvertovanih u evro u periodu od januara do maja 2002. godine, dobijeni su podaci koji }e slu`iti kao aproksimacija FCC u daqoj analizi, s tim {to }e se u~e{}e ostalih stranih valuta u ukupnom FCC smatrati zanemarqivim.
Naime, u navedenom periodu je za evro zameweno preko 8 milijardi nema~kih maraka, {to je u potpunosti prema{ilo o~ekivawa Narodne banke Jugoslavije i Evropske unije koje su predvi|ale iznos od 3 do 5 milijardi maraka. Ta~an iznos nema~ke valute je 8,24 milijarde, od ~ega je u evro konvertovano u gotovini 5,74 milijarde, a na {tedwu je ulo`eno 1,3 milijarde. Pravna lica su na ra~une polo`ila 300 miliona, a ostatak od 900 miliona maraka zamewen je za dolare, {vajcarske franke i ostale valute. U tom trenutku, ukupna suma konvertovana u evro iznosila je ~ak 20% BDP-a. To ukazuje na veliki udeo gotovine i visok stepen dolarizacije, {to }e u nastavku biti prikazano.
U odnosu na zemqe u okru`ewu, navedeni podaci o u~e{}u konvertovanih maraka u BDP-u (u Srbiji) daleko su ve}i: u Hrvatskoj je zameweno 4,6 milijardi (8,5% BDP-a), u Sloveniji oko 2 milijarde (4% BDP-a) i u BiH oko 1 milijarda (7% BDP-a).
Na oba grafikona je prikazano da je uvo|ewe nov~anice apoena od 5.000 dinara, 21. avgusta 2002. godine, uticalo na smawewe dolarizacije u narednom mesecu.
Jedinstveni indeks dolarizacije
CDI = (FCC+FCD)/EBM
70%
75%
80%
85%
90%
95%
12
2000.
3
2001.
6 9 12 3
2002.
6 9 12 3
2003.
Ekonomski pregled April 2003.
27
Efekti monetarne politike
Pozitivni efekti monetarne politike u uslovima prisustva dolarizacije mogu se videti kroz
pra}ewe odnosa gotovog i depozitnog novca. Ukoliko se u gotov novac ukqu~i i strani efektivni novac, prema izvr{enim aproksimacijama za posmatrani period, rezultati su o~igledni.
Uprkos lo{oj situaciji od koje se po~elo, odnos gotovog i depozitnog novca se sa protekom vremena poboq{ava. Dinarski depoziti su se pove}ali usled remonetizacije, a devizni usled porasta nove devizne {tedwe. Napomiwemo da je zbog evazije poreza i postojawa sive ekonomije, koja se zasniva na gotovinskim pla}awima, koli~ina gotovog novca u opticaju jo{ uvek visoka. Re{ewe ovog problema le`i u reformi zakonske regulative i propisa iz ove oblasti, kao i u razvoju finansijskih instrumenata.
Odnos gotovog i depozitnog novca(LCC+FCC)/(LCD+FCD+LTD)
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
3,5
4,0
4,5
5,0
12
2000.
3
2001.
6 9 12 3
2002.
6 9 12 3
2003.
Ekonomski pregled April 2003.
28
CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA
Pod uticajem mera monetarne politike, inflacija je u prvom tromese~ju 2003. godine osetno smawena u odnosu na 2002. i ranije godine. Naro~ito je bio usporen rast cena proizvo|a~a industrijskih proizvoda. Cene proizvo|a~a poqoprivrednih proizvoda u prva dva meseca bile su u padu, dok su tro{kovi `ivota imali umeren rast.
Industrijska proizvodwa je na po~etku godine zabele`ila osetan pad, ali su nepovoqne tendencije bile izra`ene i u delu poqoprivredne proizvodwe, zbog slabije setve ozimih useva i su{e u tom periodu. Tako|e su gra|evinska proizvodwa i saobra}ajna aktivnost (u dru{tvenom sektoru), prema procenama, iskazale slabije rezultate od o~ekivanih. S druge strane, procewuje se da i daqe raste realni obim prometa u unutra{woj trgovini i spoqnotrgovinskom sektoru, kao i proizvodwa malih i sredwih preduze}a u privatnom i me{ovitom sektoru vlasni{tva.
Bruto priliv sredstava u buxete bio je na po~etku godine, prema preliminarnim podacima, usporen, zbog ~ega }e u narednim mesecima biti neophodna poja~ana naplata javnih prihoda i otklawawe dela fiskalnog deficita sredstvima iz donacija i doma}ih izvora, ukqu~uju}i i emitovawe kratkoro~nih hartija od vrednosti (dr`avnih zapisa).
Realne plate su, nakon znatnog pro{logodi{weg rasta, imale nepovoqnija kretawa od sezonski uobi~ajenih, {to je svakako rezultat slabqewa privredne aktivnosti.
Posle izvr{ene korekcije odgovaraju}ih propisa, proces privatizacije u Republici Srbiji se nastavqa. On nije prekidan ni u periodu dok je trajalo vanredno stawe, tako da se u ovoj godini o~ekuju znatna sredstva od prodaje dru{tvenih i dr`avnih preduze}a. Neophodno je ta sredstva produktivno investirati, kako bi se podstaklo o`ivqavawe doma}e ekonomske aktivnosti i ubla`ila recesija.
Ekonomski pregled April 2003.
29
Kretawe cena
U prvom tromese~ju 2003. godine ostvareno je daqe usporavawe rasta op{teg nivoa cena i tro{kova `ivota, i to dinamikom povoqnijom od projektovane u ovoj godini. Cene na malo su u Republici Srbiji u prva tri meseca porasle za 1,8%. Odlukom o monetarnoj politici za 2003. godinu, aran`manom za produ`eno finansirawe sa MMF-om i projekcijama buxeta u ovoj godini predvi|ena je inflacija od 9%, prema 14,8%, koliko je rast cena na malo iznosio u 2002. godine.
Bazna inflacija (core inflation) u prva tri meseca imala je ne{to ve}i rast od ukupne inflacije i iznosila je 2,1%, budu}i da su cene robe koja nije predmet me|unarodne razmene (nontradable goods) ne{to sporije rasle.
Rast cena u prvom tromese~ju evidentiran je kod slede}ih proizvoda i usluga: povr}a i vo}a; jagwe}eg mesa; dela prehrambenih proizvoda; dela tekstilnih proizvoda ({tof, tkanine od viskoze, xemperi, ~arape, mu{ke ko{uqe, mu{ki mantili, zavese itd.); dela name{taja; porcelanskih proizvoda i emajliranog posu|a; {tedwaka; kompakt- -diskova; bicikla; dela zanatskih i komunalnih usluga (voda za doma}instva i izno{ewe sme}a); obaveznog osigurawa, uplate za obdani{ta i dr.
Kod niza proizvoda i usluga je u ovom periodu evidentiran pad cena. Ni`e cene u martu ove u odnosu na decembar pro{le godine imali su: deo prehrambenih proizvoda (p{eni~no bra{no i hleb, zamrznuto testo, dodaci jelu, vo}ni sokovi i sirupi, koko{ija jaja i dr.); deo vo}a i povr}a (pasuq, jabuke, naranxe i dr.); tele}e i sviwsko meso, mesne prera|evine, slanina i sviwska mast; mleko i mle~ni proizvodi; jestivo uqe; {e}er; kuhiwska so; posteqno platno; mu{ki i `enski xemperi; deo `enske, mu{ke i de~ije ode}e; posteqina i pe{kiri; znatan deo proizvoda obu}arske i ko`arske industrije; topli podovi i deo proizvoda od plastike; kolor televizori i muzi~ke linije; bojleri, fri`ideri i
Bazna i ukupna inflacija u Republici Srbiji (stope rasta u %) XII 2001.
XII 2000. XII 2002. XII 2001.
III 2003. XII 2002.
Cene na malo Ukupna inflacija 40,7 14,8 1,8 Bazna inflacija 18,4* 6,0 2,2
Tro{kovi `ivota 43,3 11,8 1,2 Cene robe 38,5 8,3 0,3 Cene usluga 93,1 40,1 7,0
Cene proizvo|a~a u industriji
29,1 6,1 0,4
Cene proizvo|a~a poqopr. proizvoda**
26,0 - 2,9 - 1,0
Izvor: Podaci NBS (Centar za istra`ivawa), SZS i RZIS. * Efekat porasta poreza procewuje se na 5 procentnih poena. ** Podaci za januar-februar 2003.
Kretawe bazne i
ukupne inflacije(indeksi, decembar 2000 = 100)
100
104
108
112
116
120
124
128
132
136
140
144
148
152
156
160
164
168
1 3
2001.
5 7 9 11 1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
100
104
108
112
116
120
124
128
132
136
140
144
148
152
156
160
164
168
Bazna inflacija Ukupna inflacija
Kretawe cena (stope rasta u %)
-1
2
5
8
11
14
17
20
23
26
29
6
2000.
9 12 3
2001.
6 9 12 3
2002.
6 9 12 3
2003.
-1
2
5
8
11
14
17
20
23
26
29
Cene na malo
Tro{kovi `ivota
Cene proizvo|a~a u industriji
Ekonomski pregled April 2003.
30
zamrziva~i; deo lekova; deo {kolskog pribora; auto-gume i deo pribora za automobile; deo gra|evinskog materijala (osim cementa); deo zanatskih proizvoda i usluga i dr.
Tro{kovi `ivota su u prva tri meseca imali umeren rast od 1,2%. Relativno br`e su rasli tro{kovi stanovawa, tro{kovi higijene i nege zdravqa, kao i tro{kovi obrazovawa, kulture i razonode.
Cene proizvo|a~a u industriji su u prva tri meseca gotovo mirovale. Wihov rast iznosio je 0,4%.
Posmatrano po nameni robe, uo~ava se da su ne{to br`i rast imale cene proizvo|a~a robe za li~nu potro{wu (0,9%) u odnosu na sredstva rada (0,5%), dok su cene materijala za reprodukciju opale za 0,1%.
Procewuje se da }e cene proizvo|a~a industrijskih proizvoda u narednim mesecima imati rast koji }e na godi{wem nivou biti ispod o~ekivanog, naro~ito ukoliko se daqe unaprede mere postupnog ja~awa deviznih rezervi i obezbedi efikasna primena instrumenata monetarnog upravqawa i o~uvawa vrednosti doma}e valute.
Cene proizvo|a~a poqoprivrednih proizvoda su u prva dva meseca ove godine bile u blagom padu. Prema podacima zvani~ne statistike, ove cene su u februaru bile za 1% ni`e nego u decembru 2002, {to je doprinelo usporavawu ukupne inflacije. To posredno, tako|e, pokazuje dobru snabdevenost tr`i{ta poqoprivrednim proizvodima na po~etku godine.
Posmatrano po proizvodima, evidentiran je pad cena stoke za klawe (goveda i sviwa), industrijskog biqa, vo}a, `ivine i jaja, dok su − usled tro{kova dr`awa zaliha − pove}ane cene p{enice, kukuruza i krompira, ali i ranog povr}a.
Cene industrijskih proizvoda u trgovini
na veliko su u prva tri meseca imale porast koji je iznosio 0,9%. Relativno sporiji rast veleprodajnih cena registrovan je kod prehrambenih u odnosu na neprehrambene proizvode.
Kretawe cena koje se iskqu~uju iz
bazne inflacije (indeksi, decembar 2000 = 100)
90
110
130
150
170
190
210
230
250
270
290
12
2000.
3 6
2001.
9 12 3 6
2002.
9 12 3
2003.
90
110
130
150
170
190
210
230
250
270
290
Energija
Hleb i bra{no
PTT usluge
Lekovi, komun. usluge i saobra}aj
Kretawe kursa dinara i cena (indeksi, decembar 2000 = 100)
9095
100105110115120125130135140145150155160165170
1 3
2001.
5 7 9 11 1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
9095100105110115120125130135140145150155160165170
Nominalni kurs dinara
Realni kurs dinara
Cene na malo
Ekonomski pregled April 2003.
31
Cene ugostiteqskih usluga su u prva tri meseca imale br`i rast od cena na malo, tro{kova `ivota i cena proizvo|a~a industrijskih proizvoda. Prema podacima zvani~ne statistike, cene ugostiteqskih usluga su pove}ane za oko 2,0%.
Procewuje se da }e cene na malo u narednih nekoliko meseci ubrzati rast, naro~ito usled korekcije cena elektri~ne energije. I pored toga, o~ekuje se da }e ukupna inflacija u narednom tromese~ju ostati u projektovanim okvirima.
Privredna aktivnost
Industrijska proizvodwa. Prema podacima zvani~ne statistike, industrijska proizvodwa je u prva tri meseca ove godine bila u osetnom padu, {to nedvosmisleno potvr|uje da ja~aju recesione tendencije. To je nepovoqno, s obzirom na to da industrijska proizvodwa bele`i pad upravo u periodu kada se intenzivira proces privatizacije, mada se ne iskqu~uje ni obrnuta veza (�tranziciona recesija�). Ostvarivawe projektovanog realnog rasta BDP-a u 2003. godini od oko 4% podrazumeva primenu anticikli~nih makroekonomskih mera u nemonetarnim segmentima ekonomske politike.
Prema podacima zvani~ne statistike, industrijska proizvodwa je u Republici Srbiji u prva tri meseca bila za 4,8% ni`a nego u istom periodu 2002.
Na osnovu desezoniranih podataka, nivo industrijske proizvodwe je u martu bio za 4,4% mawi nego u decembru 2002. godine, a za 5,0% mawi nego u martu 2002.
Posmatrano po nameni robe, uo~ava se da je u svim namenskim grupama do{lo do pada proizvodwe. Pri tom je u Republici Srbiji relativno ve}i pad proizvodwe ostvaren u proizvodwi sredstava rada (−21,4%) u odnosu na proizvodwu repromaterijala (−3,8%) i robe {iroke potro{we (−4,4%).
Od svih grana industrije, rast je ostvaren samo u proizvodwi derivata nafte,
Industrijska proizvodwa u
Republici Srbiji (indeksi, 2001 = 100)
80
85
90
95
100
105
110
115
1 3
2000.
5 7 9 11 1 3
2001.
5 7 9 11 1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
75
80
85
90
95
100
105
110
115
Desezonirani podaci Originalni podaci
Ekonomski pregled April 2003.
32
elektroprivredi, preradi obojenih metala, brodogradwi, preradi hemijskih proizvoda i industriji sekundarnih sirovina.
S druge strane, ostale industrijske grane (wih 20), koje ~ine preko 60% ukupne industrije, imale su ve}i ili mawi pad proizvodwe; najve}i pad zabele`en je u proizvodwi ugqa, rudnicima i proizvodwi obojenih metala, industriji nemetala, metaloprera|iva~kom kompleksu, proizvodwi elektri~nih ma{ina i aparata, proizvodwi gra|evinskih materijala, drvnoj industriji, tekstilnoj industriji, industriji ko`e i obu}e, prehrambenoj industriji, proizvodwi sto~ne hrane, duvanskoj industriji i proizvodwi celuloze i papira, kao i u proizvodwi raznovrsnih proizvoda.
Ocewuje se da je zaustavqawe pada
industrijske proizvodwe mogu}e ukoliko se anticikli~ne makroekonomske mere blagovremeno primene i usmere na efikasniju upotrebu sredstava iz privatizacije, inokredita i SDI, kao i na ubrzawe realizacije programa sanacije i restrukturirawa doma}ih preduze}a.
Poqoprivredna proizvodwa. S obzirom na
ispodprose~nu jesewu setvu, a uva`avaju}i nivo razvijenosti vodoprivredne infrastrukture, fizi~ki obim poqoprivredne proizvodwe }e prevashodno zavisiti od hidrometeorolo{kih uslova, kao i od kvaliteta setve prole}nih kultura, stepena primene agrotehni~kih mera i modela finansirawa otkupa tr`i{nih vi{kova kqu~nih primarnih i prehrambenih proizvoda.
I pored uspe{ne setve {e}erne repe, o~ekuju se slabiji rezultati u proizvodwi ove kulture, budu}i da su prole}ni mrazevi uni{tili deo ovih useva i uticali da se setveni radovi delimi~no obnove.
Snabdevenost doma}eg tr`i{ta primarnim poqoprivrednim proizvodim bi}e, u narednim mesecima, uglavnom zadovoqavaju}a, uz mogu}i delimi~an porast izvoza agrarnih proizvoda, imaju}i u vidu tr`i{ne vi{kove i prelazne zalihe iz 2002. godine. Klawe stoke (pre svega junadi, sviwa i `ivine) u klanicama je u
Ekonomski pregled April 2003.
33
~etvrtom tromese~ju pro{le i na po~etku ove godine bilo znatno pove}ano, i prema broju grla i prema wihovoj bruto te`ini.
Nedostatak primarnih poqoprivrednih proizvoda i proizvoda prehrambene industrije bi}e, svakako, dopuwen uvoznom ponudom.
Promet robe, kako u trgovinama na malo,
tako i u trgovinama na veliko, nije zabele`io znatniji rast u prva tri meseca 2003, s obzirom na to da je rast potro{a~ke tra`we bio usporen i pored dobre ponude. Tome su delimi~no doprineli problemi vezani za pla}awa ~ekovima gra|ana i po~etni problemi nakon prelaska platnog prometa u poslovne banke, kao i drugi faktori koji su uticali na ukupnu privrednu aktivnost. S obzirom na to da je predvi|eno uvo|ewe fiskalnih kasa, kako bi se stalo na put sivoj ekonomiji, o~ekuje se i postupno smawewe poreza na promet, koji trenutno iznosi 20% i ve}i je u odnosu na dr`ave u okru`ewu.
Bezgotovinsko pla}awe kod nas je i daqe na niskom nivou, tako da }e uvo|ewe nove nacionalne platne kartice (�Dinakard�) biti jedna od mera koja }e doprineti wegovom ja~awu. Ina~e, tr`i{na inspekcija u Republici Srbiji je procenila, na osnovu kontrole koju je obavila u maloprodajnim objektima, da ~ak ~etvrtina prodavaca i daqe ne izdaje ra~une i pored stroge zakonske regulative.
Procewuje se da }e nakon ukidawa
vanrednog stawa u Republici Srbiji porasti promet robe u trgovini na malo i veliko, kako robe doma}e proizvodwe, tako i robe iz uvoza, ~ija je ponuda, u novim megamarketima izgra|enim po SDI modelu, raznovrsna i obimna.
Mada zvani~ni podaci o gra|evinskoj
aktivnosti u Srbiji u 2003. godini nisu dostupni, ocewuje se da je gra|evinska aktivnost u padu, zbog nepovoqnih zimskih uslova i dejstva drugih faktora. Prema na{im procenama, obim ove aktivnosti je daleko ispod potencijalnog u svim oblastima, ukqu~uju}i i izvo|ewe gra|evinskih radova u
Obim prometa robe
u trgovini na malo(indeksi, decembar 2001 = 100)
50
60
70
80
90
100
110
120
3 6
2000.
9 12 3 6
2001.
9 12 3 6
2002.
9 12
Originalni podaci
Desezonirani podaci
Ekonomski pregled April 2003.
34
inostranstvu. Pozitivna kretawa su ostvarena samo kod putne privrede, budu}i da se intenzivira izgradwa i popravka puteva.
O~ekuje se da sa privatizacijom dru{tvenih
firmi u gra|evinarstvu one prestanu da budu ko~nica daqeg razvoja ove grane industrije. Wihovom privatizacijom otvara se mogu}nost za intenzivniji i brz oporavak ne samo te grane nego i doma}e privrede u celini. Jedan od problema u gra|evinarstvu predstavqa i veliki broj radnika koji rade na �crno�. Sa po~etkom gra|evinske sezone, krajem marta, zapo~eta je i akcija suzbijawa ove pojave, u saradwi sa Ministarstvom za rad i zapo{qavawe, obilaskom aktivnih gradili{ta u Srbiji. Kao naro~ito zna~ajno treba pomenuti uvo|ewe licencirawa gra|evinskih firmi i usvajawe novog Zakona o planirawu i gradwi gra|evinskih objekata, {to }e ubrzati proceduru izdavawa dozvola za gradwu.
Saobra}aj, kao jedna od zna~ajnih grana doma}e privrede, ima i daqe nizak obim aktivnosti, ~emu su, pored ostalog, doprineli i slabqewe industrijske i gra|evinske proizvodwe. Nakon kona~nog konstituisawa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, Ministarstvo za saobra}aj Republike Srbije je preuzelo nadle`nosti i poslove me|unarodnog drumskog saobra}aja, bilateralnih i multilateralnih sporazuma, bezbednosti saobra}aja i ostalih poslova koje je ranije obavqalo Savezno ministarstvo za saobra}aj. U martu je usvojen Predlog zakona o telekomunikacijama, koji podr`ava konkurenciju i predstavqa pribli`avawe zakonodavstvu Evropske unije u toj oblasti. Tako|e je i zvani~no potpisan ugovor o kupovini 29% akcija Telekoma Srbije od italijanskog partnera, ~ime je Republika Srbija, sa 80% akcija, postala ve}inski vlasnik. Nastavqa se izgradwa najzna~ajnijih putnih pravaca (Koridor 10 i dr.), {to je od zna~aja kako za razvoj doma}eg saobra}aja, tako i za razvoj me|unarodnog tranzita.
Na osnovu kretawa na doma}em tr`i{tu, ocewuje se da postoje uslovi za postupno o`ivqavawe saobra}ajne aktivnosti u narednom periodu.
Kretawe proizvodwe u
industriji i obima prometa u
trgovini i saobra}aju (indeksi, decembar 2001 = 100)
40
50
60
70
80
90
100
110
120
130
140
6
2000.
9 12 3 6
2001.
9 12 3 6
2002.
9 12 3
2003.
40
50
60
70
80
90
100
110
120
130
140
Industrijska proizvodwa
Realni promet u trgovini na malo
Saobra}aj tonski (km)
Saobra}aj putni~ki (km)
Ekonomski pregled April 2003.
35
Turisti~ka aktivnost je, prema preliminarnim zvani~nim podacima, na po~etku ove godine bila slabija u odnosu na isti period prethodne. Tome je svakako doprinelo i zao{travawe me|unarodne situacije i drugi Zalivski rat, a sasvim kratkoro~no i po~etak borbe protiv organizovanog kriminala u nas. Ocewuje se da je u prvom tromese~ju dolazak turista mawi za oko 10% i da su no}ewa gostiju mawa za oko 5% u odnosu na isto tromese~je 2002. Od ukupnog broja dolazaka i no}ewa gostiju u ovom periodu, mawi udeo dolazaka i no}ewa ostvarili su gosti u aran`manima turisti~kih (putni~kih) agencija u odnosu na individualne aran`mane.
Privatizacija hotela u Srbiji se nastavqa i wom su obuhva}ene najve}e turisti~ke agencije. Srpska turisti~ka ponuda zasniva se na individualnom turizmu i aktivnim odmorima, budu}i da nisu razvijeni kapaciteti za masovni turizam. Poseban akcenat u razvoju turizma u nas stavqa se na bawski, zimski, zdravstveni, kongresni, seoski, sportski i druge vidove turizma.
O~ekuje se da }e nakon ukidawa vanrednog
stawa u Republici Srbiji do}i do postupnog o`ivqavawa turisti~ke aktivnosti, tim pre {to je prakti~no zavr{en drugi Zalivski rat, koji je u velikoj meri nepovoqno uticao na turisti~ku delatnost u svetu. Ipak, ne bi trebalo ra~unati na brzi oporavak me|unarodnog turizma, imaju}i u vidu razmere {irewa virusa SARS (netipi~ne upale respiratornih organa).
Doma}a tra`wa Bruto prihodi i rashodi javnog sektora.
Usled usporene privredne aktivnosti na po~etku ove godine, usporen je i bruto priliv sredstava u buxete. Poja~anom buxetskom disciplinom i naplatom svih doma}ih buxetskih prihoda, popuwavawem dela deficita iz donacija i delimi~no iz kredita Narodne banke Srbije (do granica predvi|enih aran`manom za produ`eno finansirawe), emitovawem kratkoro~nih hartija od vrednosti
Kretawe bruto napla}enih
javnih prihoda(stope rasta realno, u %)
-80
-60
-40
-20
0
20
40
60
80
1 32000.
5 7 9 11 1 32001.
5 7 9 11 1 32002.
5 7 9 11 1 32003.
-80
-60
-40
-20
0
20
40
60
80
Bruto napla}eniPrihodi javnog sektora
Prihodi socijalnog osigurawa
Ekonomski pregled April 2003.
36
(dr`avnih zapisa) Republike Srbije, situacija se u pogledu uravnote`ewa prihoda i rashoda javnog sektora postupno poboq{ava.
Prema posledwim raspolo`ivim podacima, ukupno raspore|eni javni prihodi, ukqu~uju}i prihode socijalnog osigurawa, u prva tri meseca su u Republici Srbiji iznosili 107,3 milijarde dinara ili nominalno za 1% mawe nego u istom periodu 2002, {to ukazuje da je priliv na po~etku ove godine ni`i od sezonski uobi~ajenog.
Zbog usporenog priliva javnih prihoda, nadle`no Ministarstvo finansija i ekonomije emitovalo je dr`avne zapise u iznosu od 500 miliona dinara sa rokom dospe}a od 91 dan, uz relativno visoku kamatnu stopu, 13,73%, na godi{wem nivou na ove prvoklasne hartije od vrednosti.
Na osnovu navedenog, ocewujemo da je u
narednim mesecima potrebno ulo`iti znatne napore u pravcu ja~awa ukupne privredne aktivnosti, {to je, uz dobru fiskalnu disciplinu, jedini trajniji model koji mo`e omogu}iti boqu popunu javnih fondova i postupnu redukciju fiskalnog deficita iz doma}ih neinflacionih izvora. Bez tih mera bi svakako bilo te{ko obezbediti projektovane ukupne buxetske prihode za pokri}e javnih izdataka.
Ina~e, projekcijama buxeta za ovu godinu ukupni konsolidovani javni rashodi predvi|eni su na nivou od 45,4% BDP-a Republike Srbije, pri ~emu bi ukupan fiskalni deficit iznosio 4,1% BDP-a.
Zarade i ukupna primawa stanovni{tva
Prose~na neto zarada za mart u Republici Srbiji iznosila je 10.126 dinara, a prose~na bruto zarada 14.579 dinara. Nakon januarskog pada od 18,1%, u februaru su neto zarade zabele`ile rast od 9,5%, da bi u martu ponovo do{lo do wihovog pada od 2,3%, tako da kumulativan pad u prvom tromese~ju iznosi 12,4%. Sezonski pad, koji je karakteristi~an
Struktura javnih prihoda u Republici Srbiji (januar-mart 2003) Iznosi u mln dinara
Iznos jan. - -mart 2003.
Indeksi (isti
period 2001=100)
Struktura (u %)
Porez na dohodak, dobit i kap. dobit 15.462,9 125,0 14,41
Porez na fond zarada 2.843,1 113,4 2,65
Porez na imovinu 2.902,8 59,0 2,70
Porez na dobra i usluge 37.506,4 119,5 34,95
Carine 5.615,0 129,4 5,23
Jednokratni porezi na ekstraprofit 11,1 0,01
Doprinosi za socijalno osigurawe 31.117,4 115,8 29,00
Takse i dr. 1.738,2 82,2 1,62
Drugi prihodi 5.586,6 92,6 5,21
Donacije 593,9 50,2 0,55
Prihodi od privatizacije 1.301,3 1,21
Prihodi po drugim osnovama 2.636,3 17,5 2,46
Bruto prihodi 107.315,1 99,0 100,00
Izvor: Podaci Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije - Uprave za javna pla}awa.
Realne plate i realni
devizni kurs (indeksi, decembar 2000 = 100)
40
60
80
100
120
140
160
1 3
2000.
5 7 9 11 1 3
2001.
5 7 9 11 1 3
2002.
5 7 9 11 1 3
2003.
40
60
80
100
120
140
160
Realne neto zarade Realni efektivni devizni kurs
Ekonomski pregled April 2003.
37
za prvi mesec, ove godine je bio znatno izra`eniji zbog toga {to su mnogi poslodavci, usled straha od mogu}ih problema vezanih za prelazak platnog prometa u banke, januarske plate ispla}ivali ve} u decembru. Ina~e, u odnosu na mart 2002. neto zarade bele`e nominalan rast od 23,4%, odnosno realni rast od 11,0%.
Budu}i da su nominalna i realna primawa zaposlenih u posledwa tri meseca u padu, ocewuje se da je potro{a~ka tra`wa u padu, {to je uticalo u pravcu smirivawa inflacije.
Zaposlenost
Prema preliminarnim podacima, u Srbiji je krajem marta 2003. bilo registrovano oko 1.811 hiqada zaposlenih, {to je za 3,0% mawe nego godinu dana pre. U okviru toga, broj �samostalaca� procewuje se na oko 430 hiqada ili za 13% vi{e nego u martu 2002. U istom periodu broj nezaposlenih je porastao za 18,3%, tako da wihov ukupan broj krajem marta ove godine iznosi 946 hiqada. Stopa nezaposlenosti ima rastu}u tendenciju i pri takvim procenama iznosi preko 30%, mereno odnosom broja nezaposlenih prema zbiru zaposlenih i nezaposlenih.
Umawena projekcija rasta dru{tvenog proizvoda za ovu godinu, svakako }e se na kratak rok negativno odraziti i na zaposlenost. Ipak, na sredwi i dugi rok, obra~un sa organizovanim kriminalom, iskorewivawe korupcije i poboq{awe efikasnosti sudstva mogu pozitivno uticati na privrednu aktivnost, pa samim tim i na zaposlenost.
Me|u zaposlenima postoji jo{ uvek veliki tehnolo{ki vi{ak, {to }e u narednom periodu stvoriti dodatne probleme. Radi stimulisawa samozapo{qavawa, u toku je otvarawe preduzetni~kih centara u organizaciji Zavoda za tr`i{te rada. Svrha toga je da se promovi{e preduzetni{tvo i nezaposlenima pru`i pomo} da zapo~nu sopstveni posao osnivawem radwi i malih i sredwih preduze}a. Centri pru`aju neophodne informacije o
Kretawe broja zaposlenih u
Republici Srbiji(u hiqadama)
1.700
1.740
1.780
1.820
1.860
1.900
1.940
1.980
11
2001.
1 3 5 7 9 11
2002.
1 3
2003.
Ekonomski pregled April 2003.
38
uslovima registracije preduze}a, a predvi|eni su i programi obuke iz oblasti informati~kih tehnologija, marketinga, menaxmenta i finansija. Ponuda ukqu~uje i program samozapo{qavawa, uz nov~anu pomo} (36.000 dinara po osobi). Centrima se mogu obratiti svi koji se na evidenciji Zavoda vode kao nezaposleni ili kao vi{ak zaposlenih u preduze}ima koja se restrukturiraju. Investiciona aktivnost
U ovoj godini se o~ekuje veliki priliv sredstava po osnovu privatizacije oko 1.500 dr`avnih i dru{tvenih preduze}a, koji bi, prema procenama Vlade Republike Srbije, iznosio oko milijardu evra, gde se svakako ima u vidu i poja~an priliv stranih direktnih investicija. To }e omogu}iti intenzivniju investicionu aktivnost, naro~ito ukoliko se ve}i deo sredstava od privatizacije usmeri u produktivne investicije i o`ivqavawe proizvodwe i zaposlenosti u malim i sredwim privatnim preduze}ima. Potrebna stopa investicija, merena odnosom investicija u fiksne fondove i realnog BDP-a, u sada{wim uslovima u nas, iznosila bi preko 25%, ali ona u ovoj godini ne}e biti dostignuta usled poslovnih gubitaka i niskih neto profita u znatnom delu industrije i ostale privrede (posebno dru{tvenog sektora koji jo{ nije privatizovan). Prema raspolo`ivim zvani~nim podacima, stopa investicija u fiksne fondove je u 2002. godini iznosila 13,8%, a u 2003. godini je procewena na 15,2% BDP-a.
Ekonomski pregled April 2003.
39
ME\UNARODNO OKRU@EWE
U prvom tromese~ju 2003. godine otklowena je neizvesnost u pogledu po~etka i ishoda rata u Iraku, {to }e povoqno uticati na perspektive svetske ekonomije. Ipak, te{ko}e koje su postojale i pre izbijawa tog sukoba, a koje su ometale br`i globalni rast privrede, nisu otklowene wegovim zavr{etkom. Zbog toga je MMF revidirao nani`e prognoze privrednog rasta u svim najva`nijim regionima u svetu. MMF smatra da }e Amerika prevazi}i trenutne ekonomske te{ko}e i da }e biti pokreta~ novog ciklusa privrednog rasta u svetu.
Ina~e, najva`nije centralne banke u svetu vode ekspanzivnu monetarnu politiku kako bi doprinele ubrzawu privrednog rasta. Efekti monetarne politike su, me|utim, ograni~eni, a to se najboqe ose}a u evro zoni i Japanu gde je neophodno preduzeti i obimne strukturne reforme.
Na valutnim tr`i{tima, kao i na tr`i{tima akcija, do{lo je do stabilizacije prilika. Dolar se, nakon kratkotrajnog porasta u odnosu na evro, ponovo vratio na nivo koji je imao pre izbijawa rata u Iraku. Vrednost ameri~kih berzanskih indeksa je u blagom porastu, dok su evropski indeksi, kao i japanski, znatnije opali.
U novonastalim me|unarodnim okolnostima Srbija ne mo`e naro~ito da profitira, ali ni da izgubi. Pad cena nafte mo`e, donekle, da popravi spoqnotrgovinsku poziciju Srbije. U prvom tromese~ju 2003. godine primetan je zastoj u ekonomskim reformama, koji je izazvan, izme|u ostalog, i tragi~nim ubistvom premijera Srbije u martu. I pored toga, postoji optimizam, budu}i da su vlasti re{ene da nastave sa reformama i da me|unarodna zajednica ispoqava spremnost da pomogne.
Ekonomski pregled April 2003.
40
Konjunkturna kretawa
Ono {to je na po~etku i tokom ~itavog
prvog tromese~ja 2003. godine najvi{e brinulo me|unarodne tr`i{ne subjekte i ekonomske analiti~are nije se, na sre}u, ostvarilo. Nije se ostvario katastrofi~ni scenario rata u Iraku, sa posledicama u vidu globalne recesije, koju bi izazvao skok cene nafte na 50 i vi{e dolara po barelu, kako su predvi|ali pojedini ekonomski analiti~ari.
Ispostavilo se, naime, da pomenuti blitzkrieg u re`iji ameri~ke vojne supersile i nije tako lo{ za perspektive svetske ekonomije. U prilog toj tvrdwi dovoqno je navesti podatak da je u prvoj nedeqi rata cena barela nafte smawena za ~itava 24%, {to je najve}i nedeqni pad cene nafte jo{ od prvog Zalivskog rata 1991. godine. Isto tako, najpoznatiji ameri~ki berzanski indeks Dow Jones zabele`io je rast od 8,4%, {to predstavqa wegov najve}i nedeqni rast u posledwih 20 godina. Takva kretawa na tr`i{tu akcija i cena nafte samo su potvrdila ~iwenicu da tr`i{te uvek najvi{e optere}uje neizvesnost, a po~etak rata ozna~io je i kraj neizvesnosti i nagovestio povoqnija kretawa na svetskom tr`i{tu.
Ono {to je sigurno jeste da du`ina i ishod rata ne}e otkloniti mnogobrojne probleme strukturne prirode, sa kojima se i pre po~etka rata suo~avala svetska privreda. Najzna~ajniji od wih i daqe su uveliko prisutni. U SAD, to je pre svega poquqano poverewe potro{a~a, rastu}a nezaposlenost i visoki dugovi stanovni{tva. Ohrabreni brzim i visokim rastom cena akcija sredinom i krajem devedesetih godina pro{log veka, ameri~ki gra|ani su se sve vi{e zadu`ivali, pretvaraju}i se tako iz {tedi{a, ~ija je prose~na neto {tedwa iznosila 2,6% BDP-a, u du`nike. Usled toga je ve} u 2000. godini deficit privatnog sektora dostigao iznos od 5,2% BDP-a i, uprkos postepenom poboq{awu, taj deficit jo{ uvek iznosi 1,4% BDP-a. Ukupan ameri~ki dug izvan finansijskog sektora rastao je tokom pro{le godine po
Godi{wi rast Ostvareno Projekcija Projekcija u % 2002. 2003. 2004.
MMF Nezavisni ekonomisti MMF Nezavisni
ekonomisti
BDP (svetski) 3,0 3,2 4,1
Industrijski razvijene zemqe 1,8 1,9 1,5 2,9 2,3
SAD 2,4 2,2 2,2 3,6 3,3
Japan 0,3 0,8 0,7 1,0 0,8
Nema~ka 0,2 0,5 0,4 1,9 1,6
Britanija 1,6 2,0 1,9 2,5 2,5
Evro zona 0,8 1,1 1,0 2,3 2,1
Azija (novoindustrija- lizovane zemqe) 4,6 4,1 4,5
Latinska Amerika
Brazil 1,5 2,8 1,9 3,5 3,0
Centralna i isto~na Evropa 2,9 3,4 3,0 4,3 3,6
Svetska trgovina 2,9 4,3 6,1
Cene nafte (u SAD dolarima)* 2,8 24,2 � 19,4
Potro{a~ke cene
Industrijski razvijene zemqe 1,5 1,9 2,0 1,7 1,7
SAD 1,6 2,3 2,3 2,3 1,8
Evro zona 2,3 2,0 1,8 1,5 1,5
Japan � 0,9 � 0,7 � 0,6 � 0,6 � 0,5
Libor ({estomese~ni u %)
Depoziti (u SAD dolarima) 1,9 1,7 3,5
Depoziti (u evrima) 3,3 2,4 2,5
Depoziti (u jenima) 0,1 0,1 0,3
Izvor: IMF World Economic Outlook, april 2003, Economist IntelligenceUnit (mese~ne prognoze), World Outlook, Institute for International Economics, Washington.
* Prosek cena engleskog brenta, teksa{ke nafte i nafte iz UAR. Prose~na cena nafte u dolarima po barelu iznosila je 25,00 dolara u 2002. Predvi|a se prosek od 31 dolara u 2003. i 25 dolara u 2004.
Ekonomski pregled April 2003.
41
najbr`oj stopi u posledwih 13 godina i trenutno je dvostruko ve}i od ukupne vrednosti ameri~ke proizvodwe. I pored navedenih te{ko}a, koje predstavqaju prepreku br`em privrednom rastu, a kojima mo`emo pridodati i daqi rast spoqnotrgovinskog i buxetskog deficita − jasno je da je ameri~ka privreda jedina koja mo`e pogurati globalni privredni rast, s obzirom da se to od posustale evropske, kao i od nemo}ne japanske ekonomije, svakako ne mo`e o~ekivati.
Evropa se suo~ava sa sli~nim problemima kao i SAD, ali woj nedostaje fleksibilnost u makroekonomskoj politici da bi mogla da odgovori svim izazovima. Konvencionalno shvatawe da }e evropske ekonomije izbe}i posledice pucawa berzanskog mehura u SAD, zbog toga {to mnogo mawi procenat Evropqana poseduje akcije i zbog toga {to je evropsko stanovni{tvo mawe zadu`eno, pokazalo se kao pogre{no. Investicije u Evropi su u padu od sredine 2000. godine, a evropski finansijski sistem, u kome dominiraju banke, u poprili~noj je krizi. Bankarski profiti su se znatno smawili, broj nelikvidnih kompanija je porastao, a pad vrednosti akcija istopio je bankarske rezerve. Uz to treba imati u vidu i ~iwenicu da je tr`i{te radne snage i robe jo{ uvek veoma rigidno, da monetarna politika Evropske centralne banke nije dovoqno agresivna, kao i da fiskalna politika ne stimuli{e, ve}, naprotiv, ograni~ava privredni rast kao posledica krutih pravila Pakta o stabilnosti.
Ukoliko se prihvati ekonomska teorija prema kojoj je svaki rast nacionalne ekonomije ni`i od 2% − budu}i da on ne dovodi do pove}awa zaposlenosti � zapravo recesija, onda }e ovo biti druga godina zaredom kako su ekonomije evro zone u recesiji. MMF je za 2003. godinu u evro zoni prognozirao privredni rast od 1,1%, od ~ega u Nema~koj svega 0,5%, u SAD dvostruko ve}i, 2,2%, a u Japanu 0,8%.
[to se samog Japana ti~e, privredni polet koji je bio aktuelan krajem 2002. godine pokazao se kao kratkotrajan. BDP je u nominalnom iznosu mawi nego {to je bio u 1997. godini, dok realni privredni rast u posledwoj deceniji iznosi samo 1% godi{we. Tokom devedesetih cene poslovnog prostora smawile su se za 80%, a berzanski indeks je izgubio tri ~etvrtine svoje vrednosti. Doma}a potra`wa je u znatnom padu, a posle ~etiri godine uzastopnog pada cena, deflatorna o~ekivawa se podrazumevaju. Me|utim, ~ak i kada bi se sa problemom deflacije iza{lo na kraj, to bi u japanskoj privredi mogao biti samo po~etak re{avawa problema, koji zahtevaju opse`ne reforme, i to istovremeno monetarne, fiskalne i strukturne.
U ovom trenutku, za kratkoro~ni oporavak svetske ekonomije najva`nije je bilo zaustaviti daqi rast cene nafte, koja je predstavqala najve}u prepreku globalnom rastu. SAD }e, kao i uvek do sada, biti pokreta~ globalnog privrednog rasta. Na dugi rok, me|utim, pove}awe trgovinskog deficita SAD, koje podrazumeva br`i privredni rast u ostalim regionima, nije odr`ivo i zbog toga preterano oslawawe na ekonomsku snagu SAD nosi sa sobom i svoje rizike. Ipak, taj rizik mora da se prihvati zbog slabosti drugih privreda u odnosu na ameri~ku i nemogu}nosti da neka od wih bude novi pokreta~ globalnog rasta.
Kamatne stope Tokom prvog tromese~ja 2003. godine
ameri~ka centralna banka (FED) nije mewala kamatnu stopu (Fed funds rate) po kojoj banke iz sistema federalnih rezervi odobravaju kredite, tako da je ona ostala na nivou od 1,25% − najni`em u posledwih 40 godina. U `eqi da stimuli{e privredni rast, FED je od po~etka 2000. godine vodio takvu monetarnu politiku koja je
Ekonomski pregled April 2003.
42
omogu}ila zna~ajno pove}awe likvidnosti u sistemu, {to se vidi iz podatka da je monetarna baza za 17% ve}a nego {to je bila krajem 1999. godine. Tako je monetarna baza u decembru 1999. iznosila 593,1 milijardu dolara, a krajem februara 2003. pove}ala se na 691,4 milijarde dolara.11 U toj meri ekspanzivna, monetarna politika je predstavqala jedan od uzroka {to je posledwa recesija bila najbla`a u istoriji SAD, jer je pove}ana likvidnost potro{a~ima omogu}ila da ne smawuju svoju potro{wu, dok je pove}ana ponuda novca odr`avala kamatne stope niskim, tako|e stimuli{u}i potro{wu. Niske kamatne stope, me|utim, ne moraju nu`no da podrazumevaju i ekonomski prosperitet za svakog pojedinca. Prema mi{qewu Xemsa Glasmana, ekonomskog analiti~ara u X. P. Morgan Flemingu, o{tar pad kamatnih stopa smawuje prihode onima ~iji su prihodi odre|eni visinom kamatnih stopa (prvenstveno starijim osobama). Zvani~nici FED-a vi{e puta su isticali da im, osim targetirawa visine kamatne stope, na raspolagawu stoje i drugi instrumenti monetarne politike u situaciji kada se kamatne stope pribli`e nuli. Tako npr. FED ima mogu}nost da kupuje dugoro~ne dr`avne obveznice, pove}avaju}i na taj na~in ponudu novca, i da uti~e na smawewe dugoro~nih kamatnih stopa.
Evropska centralna banka (ECB) po~etkom marta 2003. godine smawila je svoju stopu refinansirawa za 0,25 procentnih poena, tj. sa 2,75% na 2,50%, tako da se ona sada nalazi na najni`em nivou od jeseni 1999. godine. Me|utim, po{to rast vrednosti evra u odnosu na dolar ima mawe-vi{e isti efekat na inflaciju kao i pove}awe kamatnih stopa, ekonomisti procewuju da je rast vrednosti evra u odnosu na dolar od decembra 2002. godine uveliko anulirao smawewe kamatnih stopa ECB. Po{to ECB odre|uje monetarnu politiku za 12 zemaqa evro zone sa razli~itim stopama ekonomskog rasta i inflacije, kamatna stopa od 2,50% ne odgovara podjednako svakoj od wih, a ponajmawe odgovara Nema~koj, ~iji je privredni rast
11Izvor: J. P. Morgan Fleming.
LIBOR na tromese~ne depozite u 2001-2003.
0
1
2
3
4
5
6
2001-1 2001-2 2001-3 2001-4 2002-1 2002-2 2002-3 2002-4 2003-1
EUR
USD
GBP
CHF
JPY
Izvor: International Financial S tat ist ics.
Ekonomski pregled April 2003.
43
veoma slab, a inflacija gotovo da i ne postoji. Nema~ka proizvede jednu tre}inu BDP-a evro zone, a zajedno sa Francuskom, koja je u sli~noj ekonomskoj situaciji, i vi{e od polovine. Zbog toga pojedini kriti~ari monetarne politike ECB predla`u da se ona relaksira u korist stimulisawa privrednog rasta u te dve najja~e evropske ekonomije, ~ak i po cenu da se izazove rast inflacije u mawim zemqama evro zone sa br`im privrednim rastom.
Ako bi se na zemqe evro zone pojedina~no primenilo Tejlorovo pravilo12, koje pokazuje koliko iznosi odgovaraju}i nivo kamatnih stopa za svaku zemqu sa nezavisnom centralnom bankom � uzimaju}i u obzir privredni rast, neuposlene kapacitete i stopu inflacije − kamatne stope bi u Nema~koj bile ne{to vi{e od 1%, a u [paniji blizu 7% u pore|ewu sa 2,50%, koliko odre|uje ECB za svih 12 zemaqa evro zone.
Japanska centralna banka dobila je novog guvernera, ali, po svemu sude}i, u wenoj monetarnoj politici ne}e biti radikalnog zaokreta. Dosada{wa monetarna politika te banke, koja se sastojala u pove}avawu likvidnosti u sistemu putem pove}avawa mese~ne kupovine dr`avnih obveznica, dovela je do znatnog rasta monetarne baze (preko 40% od marta 2001), ali je {iri monetarni agregat samo neznatno porastao (mawe od 6% u istom periodu), i to zbog slabe tra`we za investicionim kreditima preduze}a i oklevawa banaka da daju nove kredite dok istovremeno otpisuju nenaplativa potra`ivawa. Novi guverner japanske centralne banke je izjavio da je wen ciq pove}awe efikasnosti monetarne politike tzv. kvantitativnog popu{tawa, tj. pove}avawa koli~ine novca u opticaju. S tim u vezi, japanska centralna banka planira da, osim dr`avnih obveznica, po~ne da kupuje i druge hartije od vrednosti, kako bi olak{ala kreditirawe preduze}a, posebno malih, i kako bi pove}awem ponude novca podstakla tra`wu, umesto da se taj novac zadr`ava u kanalima bankarskog sistema.
12John Taylor, podsekretar u Ministarstvu finansija SAD.
Tejlorovo pravilo
Tejlorovo pravilo dobilo je naziv prema ameri~kom ekonomisti Xonu Tejloru sa Univerziteta Stenford (trenutno podsekretar u Ministarstvu finansija SAD), a odnosi se na metodologiju izra~unavawa optimalnog nivoa kamatne stope (Fed funds rate) koju kontroli{e ameri~ka centralna banka, kako bi se ostvarili ciqevi projektovanog privrednog rasta i inflacije.
Ovo pravilo po~iva na dva postulata: 1) teku}i u odnosu na targetirani nivo inflacije (inflation gap) i 2) stvarni u odnosu na potencijalni BDP (output gap). Uzimawe u obzir navedena dva postulata svedo~i o tome da je va`no dr`ati inflaciju pod kontrolom, uz istovremeno vo|ewe ra~una da odstupawe teku}e proizvodwe od wenog potencijalnog nivoa bude {to mawe. Tejlorovo pravilo sugeri{e da se kamatne stope pove}avaju kada je inflacija visoka ili kada je rast proizvodwe ve}i od potencijalnog, a u suprotnom − da se smawuju.
Iako se Ameri~ka uprava federalnih rezervi pri izra~unavawu ciqne Fed funds rate eksplicitno ne dr`i Tejlorovog pravila, za vreme mandata Alana Grinspena wene odluke u oblasti politike kamatnih stopa su mawe−vi{e konzistentne sa Tejlorovom teorijom.
Ekonomski pregled April 2003.
44
Tr`i{ta valuta
Na deviznim tr`i{tima nije bilo zna~ajnijih promena izazvanih po~etkom, a potom i brzim zavr{etkom ratnog sukoba u Iraku. Kratkotrajni rast dolara u odnosu na evro, nakon {to je postalo izvesno da }e do rata do}i, ubrzo je anuliran i sada se kurs dolara prakti~no vratio na nivo od 1,09 za 1 evro, kao i pre izbijawa tog sukoba. Ina~e, kurs dolara se tokom prvog tromese~ja ove godine kretao u rasponu od 1,05 do 1,11 za 1 evro.
Zbog neizvesnosti u pogledu posleratnog prosperiteta ameri~ke ekonomije, investitori su skloni da tra`e pribe`i{te u valutama sa vi{im prinosom, kao {to je evro, a da napu{taju valute sa niskim prinosom, kao {to su jen, {vajcarski franak i dolar. Zahvaquju}i tome, evro je dostigao ~etvorogodi{wi maksimum vrednosti u odnosu na jen, kao i jednoipogodi{wi maksimum u odnosu na {vajcarski franak. Rast vrednosti evra u odnosu na dolar i ostale valute ugro`ava konkurentnost evropskih izvoznika, mada, {to se rasta evra u odnosu na dolar ti~e, treba re}i da obim spoqnotrgovinske razmene evro zone sa SAD predstavqa svega izme|u 10 i 15% ukupne spoqnotrgovinske razmene i, sa tog aspekta, konkurentnost evropskih izvoznika ne bi trebalo da bude znatnije ugro`ena.
Evropska centralna banka ne daje nikakav nagove{taj da bi mogla uskoro da smawi svoju stopu refinansirawa, a po{to i FED okleva sa promenom kamatne stope dok privredna situacija ne postane jasnija − svi su izgledi da }e barem do kraja prvog polugodi{ta 2003. evro ostati valuta sa najatraktivnijim prinosom. Od najva`nijih svetskih valuta jedino britanska funta ima ve}i prinos od evra. Stoga je vrlo verovatno da }e do kraja prvog polugodi{ta 2003. vrednost evra u odnosu na ostale svetske valute ostati na sada{wem nivou ili }e pak neznatno porasti.
Nominalni efektivni kursevi
najva`nijih svetskih valuta (1990 = 100)
70
80
90
100
110
120
130
140
150
Jan. Mart
2002.
Maj Jul Sept. Nov. Jan. Mart
2003.
Izvor: Bank of England.
70
80
90
100
110
120
130
140
150
EUR USD JPY CHF GBP
Ekonomski pregled April 2003.
45
Tr`i{ta akcija
Kao {to smo to ve} naveli na po~etku, ono {to je najva`nije za kretawa na tr`i{tu akcija u prvom tromese~ju 2003. godine jeste otklawawe neizvesnosti u pogledu po~etka rata u Iraku, koja je nepovoqno uticala na raspolo`ewe investitora. ^im je ta neizvesnost otklowena, berzanski indeksi su zabele`ili rast vrednosti. Sva tri najva`nija ameri~ka berzanska indeksa, Dow Jones, Standard&Poor i Nasdaq, na po~etku aprila 2003. nalaze se na nivou koji je za oko 10% ve}i od najni`eg nivoa zabele`enog tokom ove godine. Dodu{e, taj nivo je jo{ uvek znatno ni`i od najve}ih vrednosti koje su ti indeksi zabele`ili na vrhuncu berzanskog buma po~etkom 2000. godine. Da li }e i u kojoj meri ameri~ki berzanski indeksi sa sada{weg nivoa po~eti da rastu − zavisi}e od brzine oporavka ameri~ke privrede, odnosno od ostvarenih profita korporacija.
Najva`niji berzanski indeksi u Evropi, nema~ki DAX i francuski CAC 40, bele`e pad od 10,5% u lokalnoj valuti u odnosu na po~etak godine, dakle znatno vi{e od ameri~kog Dow Jonesa, koji je zabele`io pad od 0,7% u istom periodu. Standard&Poor i Nasdaq od po~etka godine bele`e ~ak i rast od 0,1%, odnosno 4,6%. To zna~i da su akcije ameri~kih kompanija jo{ uvek atraktivnije za ulagawe od evropskih, a pogotovo od japanskih. Na Tokijskoj berzi indeks Nikkei 225 zabele`io je pad od 5,9% u odnosu na kraj 2002. godine.
Srbija i me|unarodno okru`ewe
Kretawa u me|unarodnom privrednom okru`ewu u prvom tromese~ju 2003, izuzimaju}i pad cena nafte − koji }e neznatno uticati na poboq{awe platnobilansne pozicije Srbije − nemaju ve}i uticaj na privrednu sliku zemqe, optere}enu unutra{wim te{ko}ama. Wu karakteri{u nagomilani i nere{eni strukturni problemi, zbog kojih proizvodwa ne raste, a strane
Kretawe vrednosti berzanskih indeksa u svetu u prvom tromese~ju 2003.
April 2003. Promene u %
2003. Najvi{a Najni`a 31. dec. 2002.
SAD (Dow Jones) 8.285,1 8.842,6 7.524,1 - 0,7
(S&P) 880,9 931,7 800,7 1,8 (Nasdaq) 1.396,7 1.461,0 1.271,5 4,6
Japan (Nikkei 225) 8.069,9 8.790,9 7.862,4 - 5,9∗
Nema~ka (Xetra Dax) 2.589,4 3.157,3 2.203,0 - 10,5
V. Britanija (FTSE 100) 3.753,4 4.009,5 3.287,0 - 4,7
Francuska (CAC 40) 2.743,9 3.210,3 2.403,0 - 10,4
Italija (BCI) 1.038,0 1.142,4 959,4 - 4,9
[vajcarska (Swiss Market) 4.272,1 4.965,3 3.675,4 - 7,7
* Promena vrednosti berzanskih indeksa iskazana je u nacionalnoj valuti. Izvor: The Economist, London, april 2003.
Kretawe cene teksa{ke nafte po barelu(u SAD dolarima)
16
19
22
25
28
31
34
37
Dec.
2001
Mart Jun
2002.
Sept. Dec. Mart
2003.
Izvor: Economist Intelligence Unit.
16
19
22
25
28
31
34
37
Ekonomski pregled April 2003.
46
direktne investicije usporeno priti~u. Takvom nezavidnom stawu u privredi treba dodati i jedan tragi~an doga|aj, smrt premijera Srbije u martu, ~ime je pove}an ionako veliki politi~ki rizik za strana ulagawa. Imaju}i u vidu postoje}e prepreke za strana ulagawa, od kojih su najve}e nedostatak institucija za wihovo osigurawe, nere{eni odnosi sa Londonskim klubom poverilaca, nedovoqna institucionalna za{tita investitora, spora i neefikasna administracija − sigurno je da ovaj posledwi tragi~ni doga|aj ne}e doprineti intenzivirawu stranih ulagawa.
I pored svih te{ko}a, dr`ava je pokazala re{enost da se obra~una sa organizovanim kriminalom.
[to se ti~e privatizacije, ona te~e svojim tokom: u pro{loj godini i po~etkom ove u Srbiji su privatizovana 294 preduze}a i ostvaren je prihod od 342 miliona evra, a tokom ove godine predstoji privatizacija duvanske i naftne industrije i restrukturirawe velikih sistema. Odobrene su dve zakasnele tran{e u okviru extended fund facility aran`mana sa MMF-om, kao signal investitorima da su reforme na pravom putu. Obezbe|en je i zajam od Svetske banke u iznosu od 80 miliona dolara za razvojne potrebe, i to pod veoma povoqnim, IDA, uslovima, a u planu je i donatorska konferencija u septembru, od koje se o~ekuju donacije u iznosu od 1 milijarde dolara.
Sve u svemu, postoji re{enost doma}ih vlasti da se nastavi sa zapo~etim reformama, kao i spremnost me|unarodne zajednice da prisko~i u pomo} kako bi se trenutne te{ko}e i zastoj u reformama prevazi{li i Srbiji omogu}ilo da krene putem integracije u Evropu.
Ekonomski pregled April 2003.
47
Boks: Evropska unija � pro{irewe posle pro{irewa�
Evropska unija � pro{irewe posle pro{irewa�
Detaqan izve{taj Evropske komisije, koji su 24. marta ove godine podneli Romano Prodi (predsednik) i Kris Paten (komesar za spoqne poslove), sa~iwen je u jednom od najte`ih i najspornijih perioda za Evropsku uniju. Pored postoje}ih podela u okviru »petnaestorice« u pogledu rata u Iraku, optere}uje, ni{ta mawe, i zabrinutost zbog uticaja koji }e novih deset pridru`enih zemaqa imati na zajedni~ku spoqnu politiku i bezbednost, kao i na funkcionisawe postoje}ih institucija Evropske unije.
I pored toga, sude}i prema tom izve{taju, proces stvarawa ujediwene Evrope ne}e se zaustaviti sa pridru`ivawem novih deset ~lanica. Atentat na premijera Srbije Zorana \in|i}a uticao je na to da se jugoisto~ni deo Evrope ponovo vrati na listu spoqnopoliti~kih prioriteta Evropske unije, i to ne samo u uobi~ajenom kontekstu stabilnosti na Balkanu ve} i sa stanovi{ta perspektive ulaska u porodicu evropskih zemaqa. Zemqe zapadnog Balkana −
Hrvatska, Srbija i Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija −
slede}e su na »dnevnom redu« pro{irewa, mada jo{ uvek nedostaje jasno definisana strategija (pre-accession strategy), sa precizno nazna~enim uslovima koje bi te zemqe trebalo da ispune kako bi zadovoqile kriterijume iz Kopenhagena i aquis communautare (zbirka legislative Evropske unije). Hrvatska je ve} podnela zahtev za pridru`ivawe, a to }e u~initi i Makedonija tokom godine.
Zemqe koje `ele da u|u u Evropsku uniju trebalo bi, svaka svojim tempom,
da po~nu da ispuwavaju kriterijume iz Kopenhagena − garantovawe demokratije,
funkcionisawe pravne dr`ave i obezbe|ivawe prava mawinama, kao i stvarawe tr`i{ne privrede, sposobne da se uhvati u ko{tac sa konkurencijom na tr`i{tu Evropske unije. Stav Gr~ke je da tako uop{teno formulisani ciqevi, bez definisawa jasne pre-accession strategije, koja }e pomo}i da se kona~no prekine lanac ekonomskog propadawa i korupcije na Balkanu, nisu dovoqni za postizawe stabilnosti u regionu.
Bli`e definisawe na~ina za pru`awe pomo}i zemqama zapadnog Balkana
predstavqa}e glavnu temu predstoje}eg samita Evropske unije u junu ove godine u Solunu.
Ekonomski pregled April 2003.
48
U~e{}e odgovaraju}ih faktora bitnih za
definisawe nezavisnosti centralne banke
mi{qewu centralnihb
8%
10%
18%
20%
22%
38%
45%
80%
0% 20% 40% 60% 80% 100%
Komunikacija bez ograni~ewa
Odsustvo finansirawa deficita
Pravila imenovawa i razre{ewa
zvani~nika centralne banke
Nezavisnost od politi~kih
institucija
Sloboda postavqawa ciqeva
Postojawe zakonski definisanih
ciqeva
Sloboda formulisawa monetarne
politike
Nezavisnost u kori{}ewu
instrumenata
Izvor: Vidi fusnotu 13.
ME\UNARODNA PORE\EWA
Nezavisnost centralne banke
Stepen nezavisnosti centralne banke u odnosu na vladu veoma je zna~ajan, zato {to, u slu~aju ve}eg uticaja dr`ave na monetarnu politiku, mo`e da do|e do ekspanzije novca i kredita, kao i prekomernog rasta inflacije. Preovla|uju}e je mi{qewe da iako centralna banka treba da sprovodi zakonom definisane ciqeve, da u kori{}ewu instrumenata radi realizacije istih u`iva punu nezavisnost. Nezavisnost centralne banke se, u tom smislu, mo`e definisati kao wena sloboda u sprovo|ewu pre svega monetarne politike. Ali, to ne zna~i da vlada nema pravo da monetarnu politiku razmatra ili u~estvuje u konsultacijama u pogledu sprovo|ewa monetarne i ostalih politika.
[ta s tim u vezi ka`u centralni bankari? Prema jednom istra`ivawu13, koje je obuhvatilo 60 centralnih banaka (23 iz razvijenih zemaqa i 37 iz zemaqa u razvoju i zemaqa u tranziciji), najve}i broj (80%) ispitanika (centralnih bankara), na osnovu iskustva iz sopstvene zemqe, opredelilo se za nezavisnost u kori{}ewu instrumenta monetarne politike
kao bitnog faktora nezavisnosti. Daleko mawi broj ispitanika, 22%,
smatra da sloboda u formulisawu ciqeva predstavqa va`nu odrednicu nezavisnosti, dok 38% wih nagla{ava zna~aj zakonski definisanih ciqeva (naravno uz punu slobodu u wihovom ostvarivawu). Centralne banke se veoma razlikuju u pogledu faktora koje smatraju bitnim. U okviru wih su ciqevi, zakoni, instrumenti, kao i finansirawe deficita, ali se procena wihovog zna~aja razlikuje u zavisnosti od zemqe i okolnosti. Generalno, postoje tri pristupa formulisawu ciqeva monetarne politike. Prema prvom, vlada centralnoj banci zadaje cenovnu stabilnost kao jedini ciq. Po drugom pristupu, centralnoj banci se zadaju prelazni ciqevi (re`im fiksnog deviznog kursa, stopa rasta nekog monetarnog agregata itd.). Na kraju, mogu}e je da dr`ava postavi vi{e ciqeva koji, izme|u ostalog, ukqu~uju i cenovnu stabilnost (kao i proizvodwu ili zaposlenost).
13Izvor: What does independence mean to central banks?, Ilhan Kocaker, The Central Bank of Turkey.
Ekonomski pregled April 2003.
49
Institucionalna (zakonom definisana) nezavisnost osnov je stvarne nezavisnosti, ali je ona bitna i iz drugih razloga. Najpre, ona pokazuje stepen nezavisnosti koji je parlament odredio centralnoj banci, i drugo, svi postoje}i poku{aji sistematskog definisawa nezavisnosti centralne banke bazirani su jedino na zakonskom aspektu nezavisnosti. Visok stepen i zakonske i stvarne nezavisnosti karakteristi~an je za neke industrijske, razvijene zemqe kao {to su Austrija, Nema~ka ili [vajcarska.
Postoji nekoliko faktora koji odre|uju zakonski aspekt nezavisnosti: − procedure za imenovawe i smenu guvernera centralne banke, − re{avawe konflikata izme|u centralne banke i vlade, − ciqevi centralne banke itd. Me|utim, zakonski status nezavisnosti centralne banke je samo jedan od elemenata koji
odre|uju stvarnu nezavisnost. Mnogi zakoni o centralnoj banci su nepotpuni i ostavqaju dosta prostora za slobodno tuma~ewe. Faktori kao {to su tradicija, li~ne osobine guvernera i ostalih visokih zvani~nika banke tako|e uti~u na nivo stvarne nezavisnosti centralne banke. ^ak i u slu~ajevima kada je zakon sasvim jasan stvarno stawe mo`e da se razlikuje.
Kao ilustraciju navodimo primer Argentine, u kojoj je stvarna nezavisnost centralne banke mnogo mawa od one koja je zakonom predvi|ena, {to je rezultat tradicije da guverner ponudi ostavku kada god do|e do smene vlade ili ~ak samo ministra finansija.
Te{ko je na}i neki sistematski, sveobuhvatan indikator institucionalne nezavisnosti. Najsveobuhvatniju meru predlo`ili su Cukerman, Veb i Nejapti1. Wihov indeks nezavisnosti obuhvata 16 razli~itih karakteristika, koje se odnose na nadle`nosti centralne banke u sprovo|ewu monetarne politike, na procedure u re{avawu konflikata izme|u centralne banke i vlade, zakonski definisan relativan zna~aj cenovne stabilnosti u okviru utvr|ivawa ciqeva centralne banke, strogo ograni~ene pozajmice vladi od strane centralne banke i procedure za imenovawe i razre{ewe guvernera centralne banke itd.
U slede}im tabelama prikazane su rang-liste tranzicionih i razvijenih zemaqa sa~iwene po osnovu dva indeksa institucionalne nezavisnosti:
− prvi, sveobuhvatniji indeks, LVAW, ra~una se kao ponderisani prosek za 16 varijabli. Svakoj od wih pridru`uje se broj izme|u 0 i 1, pri ~emu 0 ozna~ava minimalni, a 1 maksimalni stepen nezavisnosti;
− drugi indeks, LVES, predstavqa neponderisanu u`u verziju (~etiri karakteristike). Indeksi u prvoj tabeli pokazuju da najvi{i stepen nezavisnosti imaju Poqska, Jermenija,
Estonija i Litvanija. Tako|e, mo`e se uo~iti da je prose~an nivo institucionalne nezavisnosti centralne banke vi{i u zemqama u tranziciji nego u razvijenim zemqama. Tako je prose~an LVAW indeks za zemqe u tranziciji 0,52, a za razvijene 0,36. Razlike su jo{ izra`enije kada posmatramo prose~an LVES indeks � 0,74 u zemqama u tranziciji prema 0,29 u razvijenim zemqama.
1) Cukierman, Webb, Neyapti.
Ekonomski pregled April 2003.
50
Naravno, to ne odra`ava i nivo razlike izme|u stvarne nezavisnosti centralnih banaka te dve grupe zemaqa. Osnovni razlog je taj {to transformacija institucionalne u stvarnu nezavisnost zavisi od funkcionisawa pravne dr`ave, koje je znatno izra`enije u razvijenim zemqama sa dugom demokratskom i tr`i{nom tradicijom.
Pitawe koje se ovde neizostavno postavqa je � da li nezavisnost centralne banke vodi ka ni`oj inflaciji?
Studije pokazuju da su, op{te uzev, stepen institucionalne nezavisnosti i inflacija negativno korelisani. Istovremeno je dokazano da ve}a nezavisnost centralne banke ne uzrokuje mawu stopu ekonomskog rasta. Ovo, na prvi pogled, sugeri{e da se pove}awem nezavisnosti centralne banke mo`e suzbiti inflacija bez negativnih efekata po ekonomski rast. Ipak, stvari nisu tako jednostavne.
Naime, smatra se da rangirawe centralne banke prema institucionalnoj nezavisnosti ne obuhvata problem u celini, s obzirom:
• da se zakonska nezavisnost mo`e znatno razlikovati od stvarne nezavisnosti;
• da indeksi institucionalne nezavisnosti ne obuhvataju ulogu li~nosti (kao {to su guverner ili ministar finansija) koje popuwavaju �rupe� u odgovaraju}im zakonima;
• da ne obuhvata, tako|e, elemente okru`ewa; tako, na primer, ve}e oslawawe na politiku baziranu na tr`i{tu (a ne na kontroli) mo`e znatno pove}ati nezavisnost centralne banke i bez zakonskog pro{irewa wenih prava.
U svakom slu~aju, pogre{no bi bilo zakqu~iti da centralna banka i monetarna politika imaju iskqu~ivi uticaj na inflaciju. Fiskalna politika, politika zarada i ostale politike su tako|e veoma bitne kada je u pitawu inflacija. Izgledi za cenovnu stabilnost su najboqi u zemqama u kojima guverner i ministar finansija blisko sara|uju. Tako|e, postoje i jo{ neki
Rang-lista tranzicionih i razvijenih zemaqa prema indeksu LVAW
Zemqa LVAW Zemqa LVAW
Poqska 0,89 Hrvatska 0,44
Jermenija 0,85 Irska 0,44 Estonija 0,78 Kazahstan 0,44 Litvanija 0,78 Holandija 0,42 Gruzija 0,73 Ukrajina 0,42 Moldavija 0,73 Makedonija 0,41 Belorusija 0,73 Australija 0,36 ^e{ka 0,73 Taxikistan 0,36
Nema~ka 0,69 Island 0,34 Ma|arska 0,67 Rumunija 0,34 [vajcarska 0,64 Luksemburg 0,33 Slovenija 0,63 [vedska 0,29 Slova~ka 0,62 Finska 0,28 Austrija 0,61 Velika Britanija 0,27 Uzbekistan 0,56 Turkmenistan 0,26 Mongolija 0,55 Azerbejxan 0,25
Bugarska 0,55 Italija 0,25 Kirgistan 0,52 Francuska 0,24 Albanija 0,51 Novi Zeland 0,24 Danska 0,50 [panija 0,23 Letonija 0,49 Japan 0,18 Rusija 0,49 Belgija 0,17 SAD 0,48 Norve{ka 0,17
Kanada 0,45
Rang-lista tranzicionih i razvijenih zemaqa prema indeksu LVES
Zemqa LVES Zemqa LVES
Jermenija 1,00 [vajcarska 0,40 Estonija 0,96 Holandija 0,37 Letonija 0,96 Australija 0,29 Litvanija 0,96 Island 0,29 Moldavija 0,96 Japan 0,27
^e{ka 0,96 Kanada 0,25 Poqska 0,92 Luksemburg 0,25 Kazahstan 0,92 [panija 0,25 Mongolija 0,92 Turkmenistan 0,25 Slova~ka 0,92 Norve{ka 0,21 Nema~ka 0,87 Finska 0,16 Ma|arska 0,79 Irska 0,16 Austrija 0,76 SAD 0,16
Belorusija 0,75 Belgija 0,08 Slovenija 0,72 Novi Zeland 0,08 Gruzija 0,68 Italija 0,04 Makedonija 0,68 [vedska 0,04 Hrvatska 0,60 Velika Britanija 0,04 Kirgistan 0,55 Azerbejxan NP Danska 0,52 Taxikistan NP Rumunija 0,51 Ukrajina NP
Francuska 0,51 Uzbekistan NP Rusija 0,47 Bugarska NP Albanija 0,47
Ekonomski pregled April 2003.
51
mawe o~igledni faktori koji imaju uticaja na inflatorna kretawa, kao {to je to, na primer, u slu~aju Nema~ke averzija tamo{weg stanovni{tva prema inflaciji, koja je rezultat iskustva nema~ke privrede sa hiperinflacijom iz dvadesetih godina pro{log veka.
Slu~ajevi, s jedne strane, Belgije, Japana, Maroka i Katara u kojima je nizak stepen nezavisnosti centralne banke pra}en tako|e niskom inflacijom, i, sa druge, Argentine, Nikaragve i Perua koji imaju izuzetno visoke stope inflacije i istovremeno natprose~nu institucionalnu nezavisnost svojih centralnih banaka ne idu u prilog dono{ewu univerzalnih zakqu~aka za sve zemqe.
Prema istra`ivawima Cukermana, Milera i Nejaptija14, koja su, pored nezavisnosti, ukqu~ila i neke dodatne faktore kao {to su op{ti stepen liberalizacije15 i ratne sukobe (kao ve{ta~ku varijablu), zakqu~eno je da stepen nezavisnosti centralne banke ima zna~ajnog uticaja na kretawe inflacije kada je kumulativni stepen op{te liberalizacije visok, dok, sa druge strane, za ni`i stepen op{te liberalizacije uticaj nezavisnosti centralne banke nije statisti~ki zna~ajan. Uticaj rata i liberalizacije doma}ih cena na inflaciju je uvek visok i pozitivan.
Biv{e socijalisti~ke zemqe su devedesetih godina sprovele zna~ajne reforme centralnih banaka. Op{te opredeqewe kreatora politike u tim zemqama bilo je da se centralnim bankama da zna~ajno vi{i nivo nezavisnosti od onog u razvijenim zemqama. Ipak, budu}i da se u tim zemqama zakon po{tuje znatno mawe nego u razvijenim zemqama, stvarna nezavisnost centralnih banaka ne postoji u onakvom stepenu kao {to se to mo`e zakqu~iti na osnovu stepena institucionalne nezavisnosti. Na prvi pogled, rezultati istra`ivawa pomenutih analiti~ara pokazuju da nezavisnost centralne banke nema zna~ajnog uticaja na inflaciju. Daqom razradom modela, me|utim, do{lo se do zakqu~ka da je to slu~aj samo u ranim fazama liberalizacije. Ali, uz visoku i dugotrajnu liberalizaciju, i u mirnodopskim uslovima zakonska nezavisnost i inflacija su zna~ajno i negativno korelisani. Jedan od razloga za pove}an zna~aj nezavisnosti centralne banke pri visokom stepenu liberalizacije le`i u porastu po{tovawa zakona u tranzicionim zemqama sa poodmaklim procesom liberalizacije, {to dovodi do smawewa jaza izme|u stvarne i institucionalne nezavisnosti. Preliminarna istra`ivawa pokazuju da mogu}nost skorog ulaska neke zemqe u EMU pozitivno uti~e na pove}awe nezavisnosti centralne banke.
Neki aspekti nezavisnosti Narodne banke Srbije Narodna banka Srbije je samostalna monetarna ustanova koje je odgovorna za monetarnu
politiku, stabilnost valute, kao i za finansijsku disciplinu. Prema postoje}em zakonu, Narodna banka sara|uje sa republi~kom vladom u pogledu utvr|ivawa ciqeva ekonomske politike i, u okviru svojih nadle`nosti, ima slobodu u kori{}ewu instrumenata za ostvarivawe definisanih ciqeva. Guvernera bira skup{tina na period od pet godina. Sve eventualne sporove razre{ava skup{tina. Postoje}im zakonom je, jo{ uvek, predvi|ena mogu}nost odobravawa kredita dr`avi za potrebe pokrivawa buxetskih deficita, u visini od
14Central bank reform, liberalization and inflation in traznition economies - an international perspective, by Alex Cukierman, Geoffrey P. Miller and Bilin Neyapti. 15Stepen liberalizacije obuhvata: liberalizaciju doma}ih cena, ukidawe dr`avnih monopola u trgovini, liberalizaciju spoqnotrgovinskog re`ima, ukqu~uju}i i stepen konvertibilnosti doma}e valute, privatizaciju preduze}a i reforme u bankarskom sistemu.
Ekonomski pregled April 2003.
52
10% planiranog godi{weg prihoda buxeta, s tim {to ukupan iznos tih kredita ne mo`e da bude ve}i od 15% porasta dinarskih plasmana Narodne banke.
Kao i kod najve}eg broja drugih zemaqa, tako i kod nas postoje izvesna odstupawa stvarne u odnosu na zakonski definisanu nezavisnost. Devedesetih godina, u periodu �fiskalne dominacije�, krediti dr`avi su odobravani automatski, dakle, u znatno ve}em iznosu od zakonom definisanog i za posledicu smo imali visoku inflaciju, praksu vi{estrukih deviznih kurseva, razvijeno crno tr`i{te, odnosno privredni ambijent ~ije su glavne karakteristike bili � veoma visok pad proizvodwe, zaposlenosti i standarda stanovni{tva.
U periodu od 2001. godine, kada je uspostavqena makroekonomska stabilnost, rast kredita dr`avi je bio ograni~en kako monetarnom projekcijom centralne banke, tako i sporazumom sa MMF-om. To, naravno, ne zna~i da umesto �fiskalne dominacije� imamo �monetarnu dominaciju�, ve} svedo~i o postojawu koordinacije izme|u monetarne i fiskalne politike, zahvaquju}i kojoj su i ostvareni ciqevi utvr|eni monetarnom projekcijom za 2002. godinu.
U 2002. godini izostalo je usvajawe novog zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, ~iji je nacrt, izme|u ostalog, predvi|ao i ve}u nezavisnost centralne banke. Me|utim, zahvaquju}i nezavisnosti u sprovo|ewu instrumenata monetarne politike, tokom godine je vo|ena ~vrsta monetarna politika, koja je doprinela ne samo vra}awu poverewa javnosti u centralnu banku i poslovne banke ve} i ostvarivawu ciqeva ekonomske politike u 2002. godini.
Iz svega navedenog mo`emo zakqu~iti da je stepen stvarne nezavisnosti Narodne banke na zadovoqavaju}em nivou. To je posledica stava zvani~nika centralne banke, koji je izuzetno bitan, pogotovo u situacijama gde zakon nije u dovoqnoj meri precizan i jasan, kao {to je to slu~aj sa na{im va`e}im Zakonom, u kome nisu precizno definisane nadle`nosti kod utvr|ivawa ciqeva monetarne politike i wenog sprovo|ewa.
Ekonomski pregled April 2003.
53
EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM
Politi~ka nestabilnost i ka{wewe u usvajawu Ustavne poveqe dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore uticali su na pogor{awe poslovne klime u doma}oj privredi i usporili daqu integraciju u me|unarodne institucije. Nastavak sprovo|ewa programa ekonomske stabilizacije na po~etku godine nije pratila podr{ka MMF-a sredstvima iz aran`mana za produ`eno finansirawe za period do 2005. godine, budu}i da je povla~ewe sredstava bilo uslovqeno pre svega stvarawem dr`avne zajednice. Tek po~etkom aprila, konstituisana dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora primqena je u Savet Evrope, a u posledwoj dekadi aprila odobrene su i dve zakasnele tran{e MMF-a u vrednosti od 137 miliona dolara. Odluku o tome Odbor direktora je doneo posle ispuwewa tra`enih uslova (usvajawe Ustavne poveqe i dono{ewe rebalansa buxeta Srbije, kako bi se pru`ila potvrda da su obezbe|ena sredstva za finansirawe organa dr`avne zajednice, imaju}i u vidu da Srbija u tome u~estvuje sa oko 95%)16. Pri tom su ~lanovi misije ove me|unarodne finansijske institucije ocenili da ne treba mewati postoje}u ekonomsku politiku u zemqi.
Tokom prva tri meseca 2003. godine zabele`en je deficit platnog bilansa Srbije17 u iznosu od pola milijarde dolara. U strukturi deficita teku}eg bilansa, u pore|ewu sa istim periodom prethodne godine, robni deficit je pove}an za preko jedne petine, kao i odliv po osnovu pla}awa kamata, dok je priliv po osnovu teku}ih transfera smawen. Na formirawe deficita, kao i u prethodnoj godini, najvi{e je uticao robni deficit, zabele`en pri ve}em nivou spoqnotrgovinske razmene. Izvoz je u periodu januar-mart pove}an za 42,3%, a uvoz za 28,7%. Porast izvoza robe i usluga Srbije (44,8 %) bio je ve}i od porasta uvoza robe i usluga (28,7%) u pore|ewu sa istim periodom 2002.
16Prema rebalansu buxeta, koji je 28. marta usvojila Vlada Srbije, deficit buxeta i wegovo u~e{}e u dru{tvenom proizvodu ostali su isti, ali se predvi|a da }e prihodi, pre svega od privatizacije, a verovatno i priliv stranog kapitala, biti mawi. O~ekuje se da se obezbedi podr{ka od 230 miliona evra u vidu donacija ili kredita pod koncesionalnim uslovima za finansirawe finansijskog gepa. 17Od ove godine, nakon usvajawa Poveqe dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, kojom su sankcionisana dva nezavisna monetarna sistema i dve nezavisne centralne banke, pre{lo se na pra}ewe platnog bilansa Republike Srbije.
godine, pa je deficit robe i usluga pove}an u mawem procentu, za 16,2% (sa 726 na 844 miliona dolara). Me|utim, izra`eno u evrima deficit je smawen za oko 5%.
U prvom tromese~ju me|uvalutni odnosi evra i dolara imali su efekat na platnobilansna kretawa Srbije, pre svega na dinamiku robne razmene. U tom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, evro je apresirao prema dolaru oko 23%. Istovremeno, dinar je nominalno depresirao u odnosu na evro za 4,6%. Prose~an kurs dolara, u istom periodu, sni`en je sa 69,4 na 58,9 dinara. Kao posledica takvih kretawa kurseva. a s obzirom na ~iwenicu da je u ukupnom uvozu udeo pla}awa u dolarima ve}i nego u izvozu, ostvaren je neto pozitivan efekat na robna kretawa. Naime, izvoz Srbije je dolarski pove}an za 42%, a u evrima za oko 16%, dok je porast uvoza u evrima (24%) mawi nego u dolarima (29%), {to je uticalo na marginalno smawewe deficita izra`eno u evrima.
Smawen priliv po osnovu kreditnih i finansijskih transakcija, pre svega zbog smawewa porasta nove devizne {tedwe i mewa~kih poslova u zemqi18, u pore|ewu sa istim periodom prethodne godine, bio je nedovoqan za pokri}e teku}eg deficita, pa je finansirawe izvr{eno i iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Me|utim, posle martovskog smawewa, devizne rezerve su, zahvaquju}i sredstvima MMF-a, ponovo pove}ane, tako da su krajem aprila zvani~ne devizne rezerve dostigle iznos od 2,4 milijarde dolara.
18Smawewe porasta nove devizne {tedwe ne odra`ava realno kretawe, po{to je u januaru prethodne godine polagana nova devizna {tedwa radi zamene IN valuta u evro; neto otkup je imao usporenu dinamiku zbog preno{ewa platnog prometa u banke (ka{wewe u isplati stimulacija mewa~ima na po~etku godine).
Ekonomski pregled April 2003.
54
Boks: Harmonizacija ekonomskih odnosa sa inostranstvom u dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Gore
Harmonizacija ekonomskih odnosa sa inostranstvom u dr`avnoj
zajednici Srbije i Crne Gore
Na osnovu Polaznih osnova za preure|ewe odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine, posle vi{emese~nog ka{wewa, po~etkom 2003. doneta je Ustavna poveqa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore. Skup{tina Srbije i Crne Gore, kao najvi{e pravno telo, odlu~uje o Ustavnoj poveqi1 i donosi zakone i druge akte o ~lanstvu Srbije i Crne Gore u me|unarodnim organizacijama i o pravima i obavezama koji proisti~u iz tog ~lanstva, uz prethodnu saglasnost nadle`nih organa dr`ava ~lanica.
U predstavni{tvima Srbije i Crne Gore u me|unarodnim organizacijama, Ujediwenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradwu, Evropskoj uniji i Savetu Evrope, dr`ave ~lanice su predstavqene na paritetnoj osnovi, po principu rotacije. Na~in predstavqawa i zastupqenost ~lanica u me|unarodnim finansijskim organizacijama utvr|uje Savet ministara2, uz saglasnost nadle`nih organa ~lanica.
U domenu ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u skladu sa Zakonom o sprovo|ewu Ustavne poveqe, Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom preuzelo je poslove saveznih ministarstava, drugih saveznih organa i organizacija u delu iz nadle`nosti dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore. Krajem aprila, na nivo Republike Srbije pre{li su Uprava carina, Devizna inspekcija i Slu`ba za spre~avawe prawa novca.
U okviru pregovora o harmonizaciji ekonomskih odnosa, harmonizacija carinskih sistema je prioritet i preduslov za zakqu~ivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Evropskoj uniji. Akcioni plan haarmonizacije carinskih sistema podrazumeva precizno utvr|ivawe pozicija i carinskih stopa koje }e va`iti na nivou zajednice Srbije i Crne Gore, ukqu~uju}i i dinamiku po kojoj }e se vr{iti to usagla{avawe.
Do sredine maja je harmonizovano oko 95% carinskih pozicija (8.600, dok je oko 500 wih ostalo neusagla{eno). U tekstilnoj industriji1 dogovorene su iste stope, usagla{ene su gotovo sve stope u energetici, ali dogovor jo{ nije ostvaren kod proizvoda metalskog kompleksa. Predstavnici vlada Srbije i Crne Gore dogovorili su se da u po~etnoj, trancicionoj fazi ne}e primewivati jedinstvenu carinsku tarifu u poqoprivredi imaju}i u vidu razli~it polo`aj i potrebe dve dr`ave. (Srbija je u okviru svog sistema poqoprivredu {titila od uvoza putem carina, dok Crna Gora nije, jer wena poqoprivreda u zajedni~koj poqoprivrednoj proizvodwi u~estvuje sa oko 3%.) U poqoprivredi, od 1.087 proizvoda koji podle`u carini, jedinstvena carina je usagla{ena za oko 950 pozicija., dok }e se ostatak carina usaglasiti nakon dve godine.
Usagla{avawe carinskih tarifa i stvarawe zajedni~kog tr`i{ta podrazumeva otklawawe restrikcija u trgovini izme|u Srbije i Crne Gore1. Srbija i Crna Gora su se dogovorile da ne}e biti poreza ni carina na robu doma}eg porekla koja dolazi iz jedne u drugu ~lanicu dr`avne zajednice, ~ime }e se obezbediti nesmetani protok robe, me|utim, postoje razliike u pogledu carinskog postupka izme|u wih. Nakon stupawa na snagu Carinskog zakona Crne Gore aprila ove godine, izme|u Srbije i Crne Gore definisana je carinska granica dokle god se wihovi ekonomski sistemi ne budu uskladili, pa se vladinim uredbama obe dr`ave reguli{e me|usobni robni promet kako bi se spre~ili nepotrebni tro{kovi i gubitak carinskog prihoda. Uredbama o prometu robe izme|u ~lanica dr`avne zajednice ne}e se olak{ati promet robe iz jedne dr`ave u drugu, jer se predvi|a slo`enija procedura, ali }e se suziti prostor za krijum~arewe robe i {irewe sive ekonomije.
Ekonomski pregled April 2003.
55
Poseban problem predstavqaju sporazumi o slobodnoj trgovini, koji su, na ranijem
saveznom nivou, sklopqeni sa odre|enim brojem zemaqa iz regiona i koje Crna Gora ne primewuje, jer su wene carinske stope ni`e od odobrenih preferencijala u ovim sporazumima.
[to se ti~e fiskalnog agenta i predstavqawa u me|unarodnim finansijskim organizacijama, Savet ministara dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore doneo je o tome odluku, uz saglasnost ministarstava finansija i centralnih banaka ~lanica. Naime, prema Nacrtu ugovora, koji je sa~inila Narodna banka Srbije, a potvrdila i zvani~no overila Vlada Crne Gore, za fiskalnog agenta MMF-a odre|ena je Narodna banka Srbije. Tako|e je predvi|eno da se u raspodeli sredstava MMF-a primeni isti kqu~ koji je va`io i pri deobi obaveza prema Pariskom klubu (Srbiji pripada 94,12% a Crnoj Gori 5,88%). Predvi|eno je i osnivawe garantnog fonda, sa sredstvima u visini jednogodi{wih obaveza Crne Gore prema MMF-u, tako da Narodna banka Srbije, kao fiskalni agent Srbije i Crne Gore, mo`e biti sigurna i obezbe|ena u pogledu urednog servisirawa tih kredita. Na tako izdvojena sredstva Crna Gora ima pravo na kamatu. Kod Svetske banke, gde je fiskalni agent Crna Gora, a najve}i deo kredita se odnosi na Srbiju, potrebno je da se reguli{e pitawe garantovawa obaveza.
U ovoj godini dospevaju kamate prema Svetskoj banci i nekim poveriocima Pariskog kluba, a veliki anuiteti nas tek o~ekuju. Zato je neophodno re{iti pitawe podele zate~enih dugova, posebno prema Londonskom klubu, sa kojim jo{ nisu obavqeni pregovori o reprogramu duga, a gde postoji garancija zajedni~ke dr`ave, odnosno solidarno jemstvo.
Jo{ nije razre{eno ni pitawe platnog prometa, ali je izvesno da }e, ukoliko Evropska unija prihvati postignuti stepen usagla{avawa carinskih stopa, to biti dovoqno za kvalifikovawe Srbije i Crne Gore za izradu feasibility study u procesu pristupawa Evropskoj uniji.
1Povequ su usvojile Narodna skup{tina Republike Srbije, na sednici od 27. januara 2003, Skup{tina Republike Crne Gore, na sednici od 29. januara 2003, i Savezna skup{tina, na sednici Ve}a gra|ana od 4. februara 2003. i na sednici Ve}a republika od 4. februara 2003. godine. 2Ovla{}ewa Saveta ministara utvr|ena su ~lanom 33. Ustavne poveqe dr`avne zajednice, a ~lanom 13. Zakona institucije koje su 4. februara postale institucije Republike Srbije. 3Prema va`e}oj Carinskoj tarifi, Srbija je imala tri puta ve}e carinske stope na tekstilne proizvode (od 1 do 30%), a u Crnoj Gori od 0 do 10%. Posle kona~nog usagla{avawa carinskih stopa za tekstilne proizvode, taj raspon je su`en od 0 do 22%.
Ekonomski pregled April 2003.
56
Platni bilans
Prema preliminarnim i, delimi~no, procewenim podacima platnog bilansa Srbije za period januar-mart ove godine, deficit teku}ih transakcija iznosio je 519 miliona dolara, {to predstavqa pove}awe od 186 miliona ili 55,9% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe iz Srbije, u odnosu na prvo tromese~je 2002. godine, iznosio je 584,4 miliona dolara ili vi{e za 42,3% (sa podru~ja centralne Srbije iznosio je 348,8 miliona ili vi{e za 36,6%, a sa podru~ja Vojvodine 235,7 miliona ili vi{e za 51,7%), dok je izvoz iz Crne Gore (57,2 miliona dolara) pove}an za 11,9%. Porastu izvoza srpske privrede umnogome su doprinela otvorena tr`i{ta za plasman robe, pre svega poqoprivrednih proizvoda u Evropsku uniju (u toku su pregovori o izvozu tekstila).
Nosioci porasta izvoza Srbije bili su proizvo|a~i poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda (od toga, najve}i deo odnosi se na izvoz {e}era)19 i `ivih `ivotiwa. Pored izvoza hrane, porast bele`i i izvoz gvo`|а i ~elika, proizvoda od metala, ma{ina i transportnih ure|aja i raznih gotovih proizvoda.
U regionalnoj orijentaciji robne razmene Srbije, u posmatranom periodu je primetna preorijentacija izvoza ka razvijenim zemqama i zemqama u tranziciji, uz znatno smawewe izvoza u zemqe u razvoju. Izvoz Srbije u razvijene zemqe Zapada (283,8 miliona) porastao je za 43,3%, izvoz u zemqe u tranziciji (288,4 miliona) za 55,7%, dok je izvoz u zemqe u razvoju (12,2 miliona) smawen za 55%. Uvoz sa sva tri regionalna podru~ja
19Da bi nekim balkanskim zemqama, me|u kojima i zajednici Srbije i Crne Gore, pomogla da revitalizuju industriju {e}era, EU je tim zemqama politi~kom odlukom odobrila izvoz {e}era pod povoqnim uslovima, odnosno bez pla}awa odre|enih da`bina. EU je, me|utim, u maju suspendovala tu povlasticu Srbiji zbog zloupotreba u prometu.
Platni bilans Srbije, januar-mart (u milionima SAD dolara)
2002. 2003.
(I-III) (I-III) Robna razmena, neto � 765 � 930 Izvoz 411 584
Uvoz � 1.176 � 1.514
Usluge, neto 39 86
Bespovratni transferi, neto 95 132
Faktorske usluge, neto 0 � 36
Teku}i transferi, neto 298 229
TEKU]E TRANSAKCIJE, SALDO � 333 � 519
KREDITNO-FINANSIJSKE TRANSAKCIJE, SALDO 758 211
Strane direktne investicije 160 -21
Kori{}ewe sred. i dug. kredita, neto 131 36
Kratkoro~ni krediti i depoziti, neto � 13 10
Odlo`eno pla}awe uvoza nafte i gasa 99 15
Ostali priliv kapitala* 381 171
GRE[KE I PROPUSTI** 133 43
UKUPAN BILANS 558 -265
PROMENE DEVIZNIH REZERVI � 558 265
Narodna banka Srbije (porast-) � 308 168
Komercijalne banke (porast-) � 250 97
Izvor: Narodna banka Srbije. *Obuhva}ena nova devizna {tedwa, deo mewa~kih naslova, avansi po osnovu izvoza i dr. **Pored standardnih gre{aka, obuhvata robni deficit
stanovni{tva, kratkoro~ne trgovinske kredite (akreditive) i me|uvalutne promene.
Robna razmena Srbije (u milionima SAD dolara)
-1.200
-800
-400
0
400
800
1.200
1.600
2.000
I
2001.
II III IV I
2002.
II III IV I
2003.
-1.200
-800
-400
0
400
800
1.200
1.600
2.000
Uvoz
Saldo robne razmene
Izvoz
Ekonomski pregled April 2003.
57
registrovao je porast: iz razvijenih zemaqa (757,1 milion dolara) za 29,6%, iz zemaqa u tranziciji (862,2 miliona) za 26,5% i iz zemaqa u razvoju (94,9 miliona) za 38,4%.
Spoqnotrgovinski deficit Srbije je u prvom tromese~ju dostigao 929,9 miliona dolara, {to znatno nadma{uje vrednost izvoza, i za 164 miliona ili 21,5% ve}i je nego u istom tromese~ju prethodne godine.
Visok rast uvoza ostvaren u Srbiji (28,7%) odraz je ne samo liberalnijeg trgovinskog re`ima i priliva zvani~ne pomo}i ve} i pove}ane kreditne aktivnosti banaka, dok je u Crnoj Gori uvoz zabele`io skroman porast, 3,8%. Ukupna vrednost uvoza Srbije i Crne Gore iznosila je 1.670,4 miliona dolara i za jednu ~etvrtinu je ve}a nego u istom periodu pro{le godine.
Srbija je koli~inski uvezla sirove nafte vi{e za 0,5%, a vrednosno ~ak za 50% (pove}awe sa 113,6 na 171,4 miliona dolara). Ukupan uvoz naftnih derivata Srbije registrovao je skroman rast (sa 7,8 na 9,2 miliona dolara), dok je u Crnoj Gori bio znatno ve}i (sa 8,4 na 42,5 miliona dolara). Uvoz prirodnog gasa je smawen i u Srbiji i Crnoj Gori. Posmatrano po nameni proizvoda, izvoz robe
{iroke potro{we Srbije je pove}an za 50% (sa 152 na 230 miliona dolara), a najvi{e na podru~je razvijenih zemaqa; izvoz robe za reprodukciju pove}an je sa 223 na 267 miliona ili za 20%, a opreme sa 35 na 87 miliona dolara. U okviru ukupnog uvoza Srbije, uvoz robe {iroke potro{we, koji sa jednom petinom u~estvuje u ukupnom uvozu, pove}an je sa 203 na 297 miliona dolara, uvoz opreme za 45,8%, dok je porast uvoza materijala za reprodukciju bio najmawi (sa 757 na 902 miliona) ili 19%.
Saldo usluga od po~etka godine (86 miliona dolara) udvostru~en je usled br`eg rasta prihoda u odnosu na rashode. Po osnovu kamata u ovom periodu je ostvaren neto odliv od 36 miliona dolara, dok ga u istom periodu prethodne godine nije bilo.
Me|unarodna pomo} u robi i novcu (bespovratni transferi), na osnovu procene,
Robna razmena SCG, januar-mart (u milionima SAD dolara)
2002. 2003. Indeks (I-III) (I-III)
IZVOZ 463,4 641,9 138,5 Crna Gora 51,2 57,2 111,9 Srbija* 410,7 584,4 142,3
Dr`avna zajednica 1,5 0,3 15,4
UVOZ 1.334,1 1.670,4 125,2 Crna Gora 148,4 154,1 103,8 Srbija* 1.176,3 1.514,3 128,7 Dr`avna zajednica 9,5 2,1 21,7
SALDO -870,7 -1.028.6 118,1
Crna Gora -97.2 -96,9 99,7 Srbija* -765.6 -929.9 121,5 Dr`avna zajednica -7.9 -1,8 21,7
Izvor: SZS. *Bez podataka za Kosovo i Metohiju.
Robna razmena Srbije, januar-mart (u milionima SAD dolara)
2002. 2003. Indeks (I-III) (I-III)
IZVOZ 410,7 584,4 142,3 Razvijene zemqe 198,1 283,8 143,3 Zemqe u razvoju 27,3 12,2 44,8 Zemqe u tranziciji 185,3 288,4 155,7
UVOZ 1.176,3 1.514,3 128,7 Razvijene zemqe 584,3 757,1 129,6 Zemqe u razvoju 58,8 94,9 138,4
Zemqe u tranziciji 523,3 862,2 126,5
SALDO -755,7 -1.129,8 149,5 Razvijene zemqe -386,2 -473,3 122,6 Zemqe u razvoju -31,5 -82,7 262,5 Zemqe u tranziciji -338,0 -573,8 169,8
Izvor: SZS.
Ekonomski pregled April 2003.
58
iznosila je 132 miliona prema 95 miliona dolara u istom periodu prethodne godine.
Neto priliv po osnovu teku}ih transfera iznosio je 229 miliona dolara, {to je za 69 miliona ili 23,2% mawe nego u isto vreme prethodne godine.
Na osnovu kreditno-finansijskih transakcija ostvaren je pozitivan ukupni bilans od 211 miliona dolara, prema 758 miliona u istom periodu prethodne godine. Kori{}ewe sredworo~nih i dugoro~nih kredita je smaweno sa 137 na 58 miliona, jer, za razliku od 2002. godine, u prvom tromese~ju nisu kori{}ena sredstva MMF-a. Otplate glavnice duga su iznosile 22 miliona dolara (uglavnom kredita za opremu i reprodukciju). Istovremeno su pove}ane otplate po neizmirenim obavezama za uvoz nafte i gasa, kao i za drugu robu i usluge iz prethodne godine (trgovinski krediti), {to je uobi~ajena sezonska pojava u prva dva meseca. To se odrazilo na pove}awe intervencija Narodne banke Srbije na Me|ubankarskom deviznom tr`i{tu u tim mesecima. Odlo`ena pla}awa po osnovu nafte i gasa su znatno smawena i iznosila su krajem marta svega 15 miliona dolara. Po osnovu direktnih inostranih ulagawa do{lo je do neto odliva od 21 milion dolara zbog otkupa Telekoma (isplate prve dve tran{e od po 30 miliona dolara) i skromnog priliva od tenderske prodaje preduze}a i novih inostranih ulagawa. Ostali priliv kapitala, posebno po osnovu nove devizne {tedwe polo`ene u ovom periodu, a koja poti~e od deviza tezaurisanih u zemqi, tako|e je iskazao smawewe. Gre{ke i propusti (43 miliona dolara) u ovom periodu obuhvataju uglavnom trgovinske kredite (akreditive), me|uvalutne promene, robni deficit stanovni{tva i kwigovodstvene gre{ke.
Na osnovu teku}ih i kreditno-finansijskih transakcija ostvaren je negativan ukupni bilans od 265 miliona dolara (prema suficitu od 558 miliona u istom periodu prethodne godine). Stoga su devizne rezerve Narodne banke Srbije smawene za 168 miliona, a rezerve banaka za 97 miliona dolara.
Ekonomski pregled April 2003.
59
Po~etkom maja odobren je kredit Svetske banke po IDA uslovima za strukturno prilago|avawe dru{tvenog sektora u Srbiji (u oblasti rada, zapo{qavawa, penzionog, invalidskog i socijalnog osigurawa i zdravstva). Kori{}ewe prve tran{e od 40 miliona dolara predvi|eno je u maju, a po~etkom juna i slede}e u istom iznosu. U junu se o~ekuje i druga tran{a makroekonomske pomo}i Evropske unije, u okviru koje vi{e od polovine sredstava predstavqa poklon.
Pregovori za regulisawe na{ih potra`ivawa iz inostranstva su u toku. Pored duga biv{eg SSSR-a od oko 1,3 milijarde klirin{kih dolara, tu je re~ i o 200 miliona dolara potra`ivawa od Kube i oko 100 miliona dolara od Angole, a duguju nam tako|e Etiopija, Sirija, Al`ir i Sudan. Dugogodi{we sankcije Ujediwenih nacija uvedene Iraku stopirale su naplatu oko 1,5 milijardi dolara komercijalnog duga, koji srpska preduze}a, ali i preduze}a iz ostalih biv{ih jugoslovenskih republika, potra`uju od te zemqe. U pitawu su dugovi jo{ od kraja osamdesetih godina nastali zbog nemogu}nosti da gra|evinske firme, koje su u to vreme na podru~ju Iraka izvodile velike radove, naplate ono {to su realizovale.
Krajem februara stupila je na snagu odluka o odmrzavawu dela sredstava blokiranih na ra~unima u SAD, koja su, kao posledica ekonomskih sankcija, bila zamrznuta u ameri~kim bankama vi{e od jedne decenije, a pripadaju preduze}ima i bankama sa teritorije Srbije i Crne Gore. Posle odluke o odmrzavawu (ameri~ke Kancelarije za kontrolu inostranih sredstava), ta sredstva su sada slobodna na ra~unima i stoje na raspolagawu vlasnicima, ukoliko se u vezi sa wima ne vodi sudski spor i nema drugih potra`ivawa.
12
2000.3 6
2001.9 12 3 6
2002.9 12 3
2003.
0
500
1.000
1.500
2.000
2.500
Mese~na pokrivenost uvoza
deviznim rezervama NBS (u milionima SAD dolara)
Uvoz
Rezerve
Ekonomski pregled April 2003.
60
Izabrani monetarni i devizni pokazateqi (stawe na kraju perioda)
2002. 2003. Stopa rasta
Dec. Jan. Feb. Mart. mart 2003. feb. 2003.
Primarni novac u mln dinara1) 78.196 77.846 71.308 67.458 -5,4
@iro-ra~uni banaka u mln dinara2) 14.139 14.313 8.700 6.534 -24,9
Gotov novac u opticaju u mln dinara 43.719 38.972 38.748 36.917 -4,7
Nov~ana masa M1 u mln dinara3) 111.652 114.113 114.111 107.898 -5,4
Nov~ana masa M2 u mln dinara4) 130.238 129.300 127.675 122.958 -3,7
Devizne rezerve NBS u mln SAD dolara 2.280 2.266 2.182 2.113 -3,2
Ukupne devizne rezerve (NBS + + posl. banke) u mln SAD dolara 3.063 3.067 2.965 2.800 -5,6
Hartije od vrednosti NBS prodate na tr`i{tu u mln dinara5) 1.549 2.422 2.459 1.288 -47,6
Eskontna stopa NBS6) 9,50 9,00 9,00 9,00
Prose~na kamatna stopa na tr`i{tu novca6) 32,21 30,40 33,65 27,72
Prose~na kamat. stopa na hartije od vrednosti NBS6) 10,33 9,97 11,72 11,48
Stopa inflacije u Republici Srbiji (u %)7) 14,8 15,1 14,7 14,1
Vrednost EUR u odnosu na dinar 61,52 62,41 63,29 64,38 1,7
Vrednost USD u odnosu na dinar 58,98 57,73 58,66 60,18 2,6
Izabrani pokazateqi u % P r o m e n e
od 1. do 31. marta 2003.
Gotov novac u opticaju/M1 39,2 34,2 34,0 34,2 0,3
Devizne rezerve NBS/M1 120,5 114,8 112,2 117,9 5,7
Ukupne devizne rezerve/M1 161,8 155,3 152,4 156,2 3,8
Devizne rezerve NBS/tromese~ni prosek uvoza8) 416,8 447,6 430,3 418,6 -11,7
Ukupne devizne rezerve/tromese~ni prosek uvoza8) 560,0 605,9 584,7 554,8 -29,9
1) Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBS i hartije od vrednosti NBS. 2) Ukqu~eni i opozivi depoziti. 3) Ukqu~eni depoziti dr`ave. 4) Ukqu~eni svi dinarski depoziti. 5) Stawe prodatih hartija od vrednosti na kraju odgovaraju}eg dana. 6) Na godi{wem nivou. 7) Godi{we stope, mesec prema istom mesecu prethodne godine. 8) Obuhvata posledwa tri raspolo`iva podatka na kraju odgovaraju}eg dana.
Ekonomski pregled April 2003.
61
Bilans Narodne banke Srbije
(kraj perioda, u milionima dinara)
2002. 2003.
Dec. Jan. Feb. Mart
Neto devizne rezerve 62.335 60.032 56.018 51.695
Neto devizne rezerve u evrima (mln) 1.013 962 885 817
Bruto devizne rezerve1) 134.491 130.942 127.991 127.171
Bruto devizna pasiva2) -72.156 -70.910 -71.973 -75.476
Neto doma}a aktiva 6.989 8.825 6.396 11.256 Doma}i krediti 9.834 14.654 13.929 18.557 Neto potra`ivawa od dr`ave 9.439 15.130 14.393 17.833 Krediti 20.720 24.035 23.083 23.253 Dinarski krediti 20.720 24.035 23.083 23.253 Devizni krediti 0 0 0 0 Depoziti (-) -11.281 -8.905 -8.690 -5.420 Dinarski depoziti -5.122 -4.463 -4.382 -1.134 Devizni depoziti -6.159 -4.442 -4.308 -4.286 Neto potra`ivawa od banaka 1.311 337 318 1.572 Krediti 3.131 2.917 2.926 2.984 Ostali dinarski krediti 962 785 767 762
Devizni krediti 2.169 2.132 2.159 2.222 Devizni krediti u evrima (mln) 35 34 34 35 Depoziti (-), od ~ega -1.820 -2.580 -2.608 -1.412 dobrov. upis blag. zapisa NBS -1.549 -2.422 -1.789 -1.008 Neto potra`ivawa od ostalih sektora -916 -813 -782 -848 Krediti 1.014 1.133 1.122 1.113 Dinarski krediti 1.014 1.133 1.122 1.113 Devizni krediti 0 0 0 0 Depoziti (-) -1.930 -1.946 -1.904 -1.961 Ostala aktiva (neto) -2.845 -5.829 -7.533 -7.301
Primarni novac 69.324 68.857 62.414 62.951 Gotov novac u opticaju 43.719 38.972 38.748 36.917 Rezerve banaka 25.605 29.885 23.666 26.034 Obra~unata obavezna rezerva 15.843 16.123 17.156 20.898 Izdvojena obavezna rezerva
11.466 15.572 14.966 19.500 Kori{}ena OR (+), vi{e izdvojena OR (-) 4.377 551 2.190 1.398 Slobodne rezerve
9.762 13.762 6.510 5.136 Opozivi depoziti 2.850 5.868 2.253 1.295 @iro-ra~un i blagajna 11.289 8.445 6.447 5.239 Kori{}ena OR (-), vi{e izdvojena OR (+) -4.377 -551 -2.190 -1.398
Primarni novac prema na{oj ({iroj) definiciji3) 78.196 77.846 71.308 67.458
1) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.
2) Iskqu~ene dugoro~ne devizne obaveze prema inostranstvu i nepodeqene devizne obaveze SFRJ. Ukqu~ene devizne obaveze prema doma}im bankama i rezidentima. 3) Ukqu~eni i depoziti nebankarskog sektora kod NBS i hartije od vrednosti NBS.
Ekonomski pregled April 2003.
62
Monetarni pregled1) Konsolidovani bilans banaka
(kraj perioda, u milionima dinara)
2002. 2003.
Dec. Jan. Feb. Mart
Neto devizna aktiva2) 136.826 133.662 129.924 123.207
Aktiva 180.694 177.253 173.908 168.534
NBS 134.491 130.942 127.991 127.171 Poslovne banke 46.203 46.311 45.917 41.363 Pasiva (-) -43.868 -43.591 -43.984 -45.327 NBS -39.331 -38.857 -39.455 -40.241 Poslovne banke -4.537 -4.734 -4.529 -5.086
Neto doma}a aktiva 53.638 52.403 54.849 62.387 Doma}i krediti 145.532 144.569 153.213 159.576 Neto potra`ivawa od dr`ave -10.304 -10.030 -13.392 -9.804 Krediti 25.198 30.602 30.040 30.128 Dinarski 23.497 28.822 28.145 28.030 NBS 20.720 24.035 23.083 23.253 Poslovne banke 2.777 4.787 5.062 4.777 Devizni 1.701 1.780 1.895 2.098 NBS 0 0 0 0
Poslovne banke 1.701 1.780 1.895 2.098 Depoziti (-) -35.502 -40.632 -43.432 -39.932 Dinarski depoziti -19.530 -26.323 -28.256 -24.686 NBS -5.122 -4.463 -4.382 -1.134 Poslovne banke -14.408 -21.860 -23.874 -23.552 Devizni depoziti -15.972 -14.309 -15.176 -15.246 NBS -6.159 -4.442 -4.308 -4.286 Poslovne banke -9.813 -9.867 -10.868 -10.960
Kratkoro~ni din. krediti dr`ave bankama -83 -83 -83 -83 Obveznice stare devizne {tedwe 563 626 820 886 Krediti nevladinom sektoru 155.356 154.056 165.868 168.577 Stanovni{tvu 16.021 15.863 16.867 17.746 Neprofitnim instit. koje slu`e
stanovni{tvu u din. 3.362 3.470 3.465 3.501
Neprofitnim instit. koje slu`e stanovni{tvu u deviz. 514 553 555 482
Privredi u dinarima 70.892 77.635 78.352 79.744 Privredi u devizama 64.567 56.535 66.629 67.104
Ostala aktiva, neto -91.894 -92.166 -98.364 -97.189 Nov~ana masa (M3) 190.464 186.065 184.773 185.594
Nov~ana masa (M2)3) 110.708 102.977 99.419 98.272 Nov~ana masa (M1) 94.981 90.581 88.298 86.432
Gotov novac u opticaju 43.719 38.972 38.748 36.917 Depoziti po vi|ewu 51.262 51.609 49.550 49.515
Dinarski oro~eni depoziti 15.727 12.396 11.121 11.840 Devizni depoziti4) 79.756 83.088 85.354 87.322
1) Za neto deviznu inostranu aktivu primewen je teku}i kurs SAD dolara. Kod deviznih pozicija u neto doma}oj aktivi kori{}eni su bilansni podaci, tj. primewen je zvani~ni kurs na kraju
odgovaraju}eg perioda.
2) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.
3) Ukupni dinarski depoziti.
4) Bez stare devizne {tedwe.