aritmije i ekg -...

Aritmije i EKG

Prof. dr Dragan Gvozdid

2020-21.

Vežba 15

1

Sažetak:

• 1) Poremedaji stvaranja i/ili sprovođenja impulsa u srcu dovode do aritmija, koje mogu izazvati težak poremedaj cirkulacije i uginude životinje

• 2) Aritmije se mogu dijagnostikovati metodom elektrokardiografije (EKG)

• 3) EKG je metoda kojom se na površini tela vrši registrovanje razlika u električnom potencijalu tokom širenja talasa depolarizacije i repolarizacije u srcu

2

• 4) Kada se registruje EKG, u analizi aritmija, poželjno je pridržavati se slededeg redosleda:

– Odrediti frekvencu rada srca

– Odrediti da li postoji ritmičnost

– Odrediti osobine P talasa

– Odrediti osobine QRS-T kompleksa

– Odrediti odnos P talasa i QRS-T kompleksa

3

Aritmije

• Aritmije se mogu podeliti u dve grupe:

• 1) Poremećaji stvaranja impulsa u srcu, – Nomotopni poremedaji

• Sinusna tahikardija, bradikardija, aritmija, ekstrasistola

– Heterotopni poremedaji • Aktivna heterotopija

– Ekstrasistole

– Paroksizmalna tahikardija

– Lepršanje i treperenje pretkomora i komora

• Pasivna heterotopija

4

2. Poremećaji sprovođenja impulsa - srčane blokade

• Blokade I, II ili III stepena

• Podela prema mestu nastanka:

– Sinuaurkularne blokade

– Intraaurikularne blokade

– Atrioventrikularne blokade

– Intraventrikularne blokade

– Monotopne ili politopne blokade

• Ritmične i sporadične blokade

5

Ishemija

• Ukoliko su periodi aritmije učestali i/ili dugotrajni, dolazi do poremedaja u protoku krvi – pad krvnog pritiska i ishemije

• Težak poremedaj cirkulacije koji dovodi do ishemije mozga duže od 15 sekundi izaziva privremeni gubitak svesti – sinkopu, a duži prekid cirkulacije dovodi do uginuća životinje

6

Postupak sa životinjom

• Životinja - što mirnija (uz manuelno obuzdavanje)

• Štipaljke i kožu ovlažiti gelom

• Standardni položaj za snimanje kod pasa - desni lateralni ležeći položaj

• Za životinje koje se opiru držanju u ovom položaju (mačke) - sternalni ležeći položaj

• Kod velikih životinja - stojeći položaju sa težinom tela ravnomerno raspoređenom na sve četiri noge

7

Karakteristike EKG-a:

• Na zapisu EKG-a se razmatraju sledede karakteristike:

• Talasi - Otkloni (bilo pozitivni ili negativni) u odnosu na izoelektričnu liniju

• Kompleksi - Više talasa zajedno

• Segmenti - Ravna linija između talasa ili kompleksa

• Intervali - Segment i talas(i) zajedno

12

Kada se registruje EKG u analizi aritmija, poželjno je pridržavati se slededeg redosleda:

1. Odrediti frekvencu (učestalost) rada srca

2. Odrediti da li postoji ritmičnost pojavljivanja odgovarajudih talasa (ritam)

3. Odrediti osobine P talasa

4. Odrediti osobine QRS-T kompleksa (trajanje i oblik)

5. Odrediti odnos između P talasa i QRS-T kompleksa

15

Kolika je frekvencu (učestalost) rada srca?

• Frekvenca može biti normalna, povišena ili snižena:

16

ODREĐIVANJE FREKVENCE RADA SRCA BROJANJEM VELIKIH KVADRATA

60 sec/min : 0,20 sec (po velikom kvadratu) = 300 velikih kvadrata u minuti (brzina registrovanja 25 mm/sec)

Frekvenca = 300 / 5 (broj velikih kvadrata) = 60 otkucaja/min između 2 R zupca

ODREĐIVANJE FREKVENCE RADA SRCA BROJANJEM MALIH KVADRATA

60 sec/min : 0,004 sec (po malom kvadratu) = 1500 malih kvadrata u minuti (brzina registrovanja 25 mm/sec)

1500 / 25 = 60 otkucaja/min

ODREĐIVANJE FREKVENCE RADA SRCA KOD POSTOJANJA ARITMIJA

Različito trajanje RR intervala Odrediti broj R talasa na tzv. “6-second strip“ delu EKG-a Dobijeni broj R talasa pomnožiti sa 10 da bi se dobio prosečan broj otkucaja srca u minuti

0.2sec

1sec

Karakteristika EKG Fiziološke vrednosti

Frekvenca

(impulsa/minuti)

Fiziološki je 70-160/min kod pasa, 120-240/min kod mačaka

Broj impulsa/minuti je obično odraz učetalosti komornih kontrakcija

Ritam Fiziološki je prisutan sinusni ritam, javlja se fiziološki respiratorna

aritmija

Odrediti RR i PP interval, fiziološki postoje konzistentne vrednosti

ovih intervala

P talas Fiziološki je kod pasa amplituda do 0,4 mV, trajanje je do 0,04 sec, P

talas je pozitivan u II derivaciji i aVf odvodu, pozitivan ili izostaje u I

odvodu;

Kod mačaka amplituda P talasa je do 0,2 mV u II i aVf odvodu, ne

traje duže od 0,04 sec (zavisi od frekvence);

Kada se registruje treba obratiti pažnju na: visinu (amplitudu), oblik i

položaj; da li svakom QRS kompleksu prethodi P talas?

PR interval Fiziološki je kod pasa 0,06 - 0,13 sec, kod mačaka je 0,04 - 0,09 sec

Konstantnog trajanja, trajanje PR intervala je obrnuto proporcionalno

frekvenci rada srca

QRS kompleks Fiziološki traje do 0,05 sec kod pasa i manje od 0,04 sec kod mačaka,

amplituda R talasa je 0,5-3,0 mV kod pas i maksimalno 0,9 mV kod

mačaka

Konstantnog trajanja, R talas pozitivan u odvodima II i aVf

ST segment Fiziološki depresija je ve više od 0.2 mV, a elevacija ne više od 0.15 mV

T talas Fiziološki najčešće pozitivan, može biti negativan ili dvofazan,

maksimalna amplituda kod pasa nije viša od ¼ amplitude R talasa, kod

mačaka 0,3 mV

QT interval Fiziološki kod pasa traje 0,15 - 0,25 sec, kod mačaka 0,12 - 0,18 sec

Konstantnog trajanja, obrnuto proporcionalan frekvenci rada srca

ANALIZA EKG-A KOD ARITMIJA

1. Odrediti FREKVENCU rada srca (normalna, povišena ili snižena)

2. Odrediti da li postoji RITMIČNOST pojavljivanja odgovarajudih talasa (ritam) - odrediti trajanje RR intervala - jednaki ili nejednaki RR intervali

3. Odrediti OSOBINE P TALASA Normalan izgled P talasa (pozitivan i zaobljenog vrha u II derivaciji) – normalno stvaranje i širenje impulsa iz SA čvora P talas koji ima oštar vrh - ektopični centar u miokardu pretkomora P talas negativan u II derivaciji - impuls koji je nastao u predelu AV čvora (obično njegov gornji deo) Izostanak P talasa – sinoaurikularna blokada II ili III stepena, lepršanje ili treperenje pretkomora (uočava se više f-talasa umesto jednog P talasa)

4. Odrediti OSOBINE QRS KOMPLEKSA (TRAJANJE I OBLIK): Normalno trajanje QRS kompleksa - aktivnost miokarda komora u fiziološkim granicama; talas depolarizacije koji se širi kroz komore potiče iz SA čvora ili iz bilo kog ektopičnog centra iznad Hisovog snopa Proširen QRS kompleks sa različitim deformacijama – postojanje ektopičnog centra ispod Hisovog snopa (Tavarine grane ili miokard komora) ili oštedenja komornog

sistema za sprovođenje impulsa (blokade neke od Tavarinih grana)



5. ODNOS IZMEĐU P TALASA I QRS KOMPLEKSA: Fiziološki - na jedan P talas nadovezuje se jedan QRS kompleks, sa konstantnim PR intervalom Ukoliko je vreme pojave QRS kompleksa nakon P talasa različito Produžen PR interval - AV blokada I stepena Različiti PR intervali - AV blokada III stepena - kontrakcija pretkomora -SA čvor - Kontrakcija komora - AV čvora ili nižih ektopični centari

5. ODNOS IZMEĐU P TALASA I QRS KOMPLEKSA: Pojava P talasa nakon kojih izostaje QRS kompleks i T talas - AV blokada III stepena Postepeno produženje PR intervala sa pojavom izostanka jednog QRS-T kompleksa -Wenkebachova periodika (Mobic tip blokade II) Skraden PR interval (i obično negativan P talas u II derivaciji) - stvaranje impulsa u AV čvoru koji se šire kako na prekomore tako i na komore


ZADATAK 1 Izračunati frekvence kontrakcije pretkomora, komora i frekvencu rada srca, karakteristike P talasa, QRS kompleksa i njihov odnos (brzina registrovanja 50 mm/sec). Anamneza. Standardno preoperativno registrovanje EKG-a kod mužjaka psa rase buldog, starosti 4 godine.

1. Frekvenca rada srca?

2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?

6. Dijagnoza (zaključak)

ZADATAK 1.

Odrediti:

Uniforman, predhodi svakom QRS kompleksu

6 (R talasa u 30 kvadrata) x20 =120/min

Iregularan (ubrzava, usporava)

Uniforman

Konzistentan

Sinusna aritmija, česta kod brahiocefaličnih rasa

ZADATAK 2.

Analiziraj EKG zapis kod slededeg pacijenta: Koker španijel, 14 godina. Anamneza: 3 dana povrada i ima epizode sinkope.

ZADATAK 2.

Odrediti:


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


Sinusna bradikardija. Bradikardija je često povezana sa povedanim tonusom vagusa ili nekim sistemskim bolestima. Ovakva frekvenca je normalna kod dobro treniranih velikih rasa pasa.

Terapija: treba nadi osnovni uzrok promene. Može da se terapira antiholinergicima.

40/min, bradikardija

Regularan


Uniforman

Konzistentan

ZADATAK 3.

Analiziraj EKG zapis pacijenta.

Anamneza. Labrador, 7 godina star, blede sluznice, kolabirao u dvorištu.

ZADATAK 3.

Odrediti:


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


Sinusna tahikardija. Najčešdi poremedaj ritma kod pasa i mačaka. Uzrok mogu da budu bol, strah, šok, anemija, hipoksija, fizički napor. Terapija: treba nadi osnovni uzrok promene.

12x20=240/min, tahikardija

Regularan


Uniforman

Konzistentan

ZADATAK 4. Analiziraj EKG zapis kod slededeg pacijenta: Cavalier King Charles Spaniel, 9 godina, hospitalizovan zbog hronične srčane insuficijencije.

ZADATAK 4.

Odrediti:

Sinusni ritam sa jednom atrialnom ekstrasistolom (prevremenom). Prevremene ekstrasistole su obično ektopične. Ceo PQRST kompleks je prevremen. Vidi se duža postekstrasistolna pauza.

Terapija: pratiti pacijenta da bi se na vreme uočilo atrijalno treperenje ili fibrilacija.


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


8x20=160/min, tahikardija

Iregularan

Iregularan u četvrtom kompleksu, ostali bez promena

Uniforman

Duži u četvrtom kompleksu

ZADATAK 5. Analiziraj EKG zapis kod slededeg pacijenta: Doberman, 4 godine star. Letargičan, lako se zamara.

ZADATAK 5.

Odrediti:

Fibrilacija pretkomora (lat. arhytmia perpetua). Veliki broj f tala-sa koji nastaju u pretkomorama blokiraju širenje normalnih talasa depolarizacije u pretkomorama i samo pojedini f talasi su sposobni da aktiviraju AV čvor i pređu na komore. Komore se nedovoljno pune krvlju jer su kontrakcije

pretkomora nedovoljne, a frekvenca komornih kontrakcija je prevelika, što zajednički dovodi

do sniženja minutnog volumena


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


12x20=240/min

Iregularan

Nema jasnog P talasa

Uniforman ali je R-R interval iregularan i nepravilan

Neuočava se jasan P-R interval

ZADATAK 6 Analiziraj EKG zapis kod slededeg pacijenta: Mačka, 10 godina stara, hipertrofična kardiomiopatija i slabost srca.

ZADATAK 6.

Odrediti:

Sinusni ritam sa dva komorna prevremena kompleksa. Zato što su kompleksi prevremeni, komore su refraktarne na impuls iz SA čvora. Učestali poremedaji mogu da dovedu do smanjenja minutnog volumena.


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


8x20=160/min

Iregularan

Kod dva kompleksa nema P talasa, ostalo regularno

Dva kompleksa iregularna nakon čega sledi duža pauza, ostalo u granicama normale

Regularan

ZADATAK 7 Analiziraj EKG zapis pacijenta. Anamneza. Foks terijer, 13 godina star, stigao u bolnicu zbog 24 časovne slabosti i kolapsa

ZADATAK 7.

Odrediti:

AV Blok drugog stepena (Mobitz Type II). SA impulsi se stvaraju, ali svaki tredi impuls prolazi AV čvor.

4x20=80/min Na osnovu P talasa 11x20=220

Iregularan

Uniforman, nedolazi do pojave QRS kompleksa nakon svakog P talasa

Svakom kompleksu predhodi P talas

Konzistentan


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


ZADATAK 8. Analiziraj EKG zapis pacijenta. Anamneza. Pacijent asimptomatičan.

ZADATAK 8.

Odrediti:

Produženi P-R interval ukazuje na to da je prolazak impulsa kroz AV čvor usporen, AV blok prvog stepena


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


7x20=140/min

Regularan

Regularan

Regularan

Produžen

ZADATAK 9.

Analiziraj EKG zapis pacijenta.

Anamneza. Pacijent asimptomatičan

ZADATAK 9.

Odrediti:

Produženi P-R interval ukazuje na to da je prolazak impulsa kroz AV čvor usporen, kombinacija AV bloka prvog i drugog stepena


2. Ritam?

3. P talas?

4. QRS kompleks?

5. PR interval?


5x20=100/min

Regularan

Regularan

Regularna

Produžen

PITANJA?

aritmije i ekg -...

Documents