ashton,frederick - 04-lun i gospodari cikaga

8/10/2019 Ashton,Frederick - 04-Lun i Gospodari Cikaga

1/100

\

FREDERIK ETON

BROJ 7 180 DINARA


2/100


3/100

r [ LU N -K R A U PONOI ]

1986.

F. Eton

LUNI GOSPODARIIKAGA

^ X-1 0 0


4/100

Urednik izdanjaGRADIM iR PAANOVI

RecenzentPAVLE POPOVI

Izdaje i tampa: Novinska, izdavaka i tamparska radna organizacija DNEVNIK, OOUR IZDAVAKA DELATNOST, Bulevar 23. oktobra31 Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj iro-ra-una; 65700-603-6350. Direktor NiRO DNEVNIK: JOVAN SMEDEREVAC, RukovodilacOOUR Izdavaka delatnost: ILUA VOJNOVI,Glavni i odgovorni urednik OOUR: TODOR U-RI, Urednik Redakcije knjiga: MiLORAD PRE-

DOJEVI. Sekretar Redakcije: ZDENKA KARA-BASIL, Tehniki urednik: JULI ARVANITIDIS,Korektori: ANELKA S ILAK I SOFUA IA


5/100

F. Eton

LUNI GOSPODARI

IKAGAk3unce je zalazilo kad je brodKojba uplovio u Toledo. Posle sunanog i vedrog julskog dana poveta-rac sa severa doneo je veernju sve-inu. Jezero Iri polako je tamnilo, agradska svetla su treperila baca

jui odsjaj na povrinu vode.Sa broda se iskrcae dva putnika,

nosei svoje lake kofere. Prvi, visoki mukarac koji nije mogaoimati vie od trideset pet godina,

iako su mu tamnosmeu kosu arale srebrne niti, kretao se gipkim,skladnim pokretima. Drugi, irokog lica, srednjeg rasta, ali nekakoetvrtast, oito vrlo snaan, iao jetekim korakom. Obojica su bili olienje snage i vedrine, ali toliko razliiti po izgledu da nisu mogli ostatinezapaeni. Bili su to Donald Sikerti Samjuel Makferson.

Posle veere u hotelskom restoranu, Sikert i Makferson pooe daproetaju Toledom. Ili su jednomulicom da bi zaobili luke maga-cine i izbili na severni kraj grada,poznat po nonim lokalima uzobalu jezera.

- Ja nikada neu shvatiti tamoneku biologiju alosnim glasomree Makferson.

Sikert se smejao.- Ne treba ni da se trudi - ree

zastavi. - Dosta je da zna da jeovo putovanje- zaista vano.

Nastavie etnju utei. Sikert jerazmiljao o ovom svom putovanju.Da li e stii na vreme? Koliko zla

moe nastati ako ne uspe da ureditu stvar! Jo pre godinu dana, jednootkrie do koga je doao u svojojbiolokoj laboratoriji kod Sten-mora, uasnulo ga je kao da je video samu smrt. Tada je unitio sve

podatke o tom otkriu. Ali jednavest o radovima dr Dejn Vitington,profesorke Nortvestern univerziteta u Cikagu, upozorila ga je da jeova naunica na putu da doe doistog otkria.

A ako se to dogodi, oveanstvoe strepeti od jo jedne opasnostine manje od hidrogenske bombe.Ona to ne sme otkriti, makar morao uiniti i ono najgore, razmiljao je Sikert. Pitao se kako izgledata ena. Mora da je stara, nervoznai zla.

Iz misli ga prenu nagli Makferso-nov trzaj koji ga povue u jednukapiju.

- Sta se dogaa? - apatomupita Sikert.

- Iz onog automobila izala suetiri oveka i sklonila se u kapijesa obe strane ulice, kao da postavljaju zasedu odgovori Makferson.

Na pedeset metara odatle nalaziose noni lokal iji je ulaz osvetlja-vala arena svetlea riba Posle nekoliko minuta otuda izie snaanovek, ije etvrtasto ali lepo licena asak osvetli ulina vetiljkaIao je prema zasedi. Bilo je kasnokad je primetio napadae. Ve suga bili zgrabili za ruke. Prvo dvo

jica, a zatim jo dvojica napadaapokuae da ga savladaju. Jedanmu prebaci mantil preko glave i


6/100

ovek posmu. Tada se umeae Si-kert i Makferson.

- Sta se dogaa ove? - upitaSikert

Niko ne odgovori, ali jedan napada potee revolver. Makferson jebio brL Njegov kolt opali zaglu

nim treskom i ovek i^ e . Ostalatrojica odskoie i potegoe oruje.Napadnuti ovek se oslobodi mantila i otkotrlja se iza automobila

Ve se u njegovoj ruci nade revolver. Gaao je dobro I iza ugla izaejedan od nap^aa teturajui se poasfalta Drei se za trbuh jaukao

je. a onda se sruL Preostala dvanapadaa i^gubie se iza ugla.

Negde se uo zvuk policijske zvidaljke.-- Sklonimo se odavde! Ne mo

ramo da se objanjavamo sa policijom obrati se nepoznati Sikertu,koji ga je radoznalo posmatrao.

- Izgleda li vam da je to pametno posle svega - upita ovajpokazujui na dva mrtva oveka

- Pomogli ste mi i ne elim davas uvuem u neprilike, ali ja neuda ekam - odgovori nepoznati iotra ka svom automobilu.

Sikert i Makferson ga stigoe ismestie se na zadnje sedite velikih luksuznih kola. koja krenuenaglo i odmah poveae brzinu. Sa-vie za ugao, zatim pooe u pobonu ulicu, opet skrenue i naoe

se u reci kola na bulevaru.- Sada biste mc^li da zaustaviteree Sikert.

- Dozvolite da vam na dostojannain zahvalim odgovori nepoznati i uspori vonju, a zatim potraimesto za parkiranje.

Nae ga blizu luksuznog nonoglokala, koji se tek otvarao. Kad iza-

doe, nepoznati prui ruku i predstavi se: '- Ja sam Piter GkJrvald, inae

vlasnik mlinova i skladita ita ivim u Cikagu, a ovde sam poslovno.

Sikert mu se predstavi k ^ dr Kri-stofor Spens. To ime je bilo poznatou naunom svetu. Sikert je pod tim

imenom i doktorirao na temu izoblasti biologije, a sada se njimekoristio prilikom putovanja Niko usvetu nije slutio da se pod imenompoznatog naunika krije Lun, kraljponoi Makferson je znao kako dase predstavi kad iije ovo Lunovo

Ime I zato proguna neto nalik naMaklnto.- Uinite ml ast 1 poimo da

neto popijemo - predloi Gorvald.- Sa zadovoljstvom odgovori

SikertNjega je zanimalo zato su ona

etvorica napala ovog oveka, ijipostupci odaju da ga napad nijemnogo uzbudio.

Smestie se u prostranu lou. Vi-delo se da ef sale dobro poznajeGorvalda, jer ga doeka sa naroitoponiznim osmehom I preteranomutlvou. Dobro pie i podnoljivamuzika stvarali su pogodne usloveza razgovor.

- Ko vas je to napao? - upitaSikert

- Gangsteri Ko bi drugi!? Znate,

ja ne plaam jednom udruenjukoje nadzire trgovinu lto^n 1titifarmere. Oni su me opomenuli isada su pokuali da tu pretnju ostvare - odgovori Gorvald.

- I vi ne traite zatitu policije?- primetl Sikert.

- To ne bi koristilo. Braniu sesam. Ali ovoga puta sam bez pratnje. Znate, kod Ribe ima jednazgodna mala... Pratnja je bila suvina Ali neko me prlmetio i javiobandi - objanjavao je Gorvald.

Muzika prest^e, a onda gromoglasno odjeknu tu i cela salautihnu. Poinjao je program. Napozornici se pojavi dvadeset devo-

jaka Njihova oskudno pokrivenatela zanjihae se prvo u laganom

ritmu i uz tihu muziku, ^ ondatempo Igre poe da se ubrzava..Zategnuti delovi kostima na igra

icama su se kidali i padaU, a svetiose smanjivalo, stvarajui udnu viziju ovaploenog izazova i zanosa.

- Uh, vih! - uzvikivao je Makferson, poskakujui i sam na seditu.


7/100

u paiizi nastavie ra^ovor.- Morate me posetiti kad doete

u Cikago ree Gorvald dajui Si-kertu i Meikfersonu svoje posetnice.- Ovaj program nam nee dozvoliti da porazgovaramo.

- Na voz kree dosta rano i

treba da se odmorimo ree Si-kert.Pozdravie se sa Gorvaldomi, koji

ree da e ostati jo jedan sat i ponovo ih zamoli da ga posete u i-kagu.

II

U._ ' lazei u veliku ^radu Nortve-stern univerziteta Sikert je bio uzbuen vie nego da kree u borbuprotiv hiljadu najstranijih gangstera. Hoe li ga dr Dejn Vitingtonrazumeti? Je li ona ena takvog karaktera i morala da e se odreinaune slave u interesu ove-

anstva? Kako izgleda? Sta e rei?I Dejn je znala mnogo o Sikerto-vom radu. iako samo kao o radu drSpensa. Izmenjali su i nekoliko pisama. Jo pre pet dana Sikert je na

javio svoj dolazak u ikago i izrazio elju da se sretne sa profesor-kom. Ona je bila oduevljena i odgovorila je telegramom adresovanimna Sikertov hotel u Njujorku: Oduevljeni smo vaom posetom Ci-kagu. Biemo sreni ako svratite uNortvestern univerzitet.

Ali on je strepeo od ovog susreta.Znao je da e. moda, jo jedno njegovo nauniko ime nestati. Svet ese uditi zato' je dr Spens, tajizvrsni i ve slavni biolog nestao. Akoliko je napora Sikert. odnosno

progonjeni Lun, kralj ponoi, uloioda postane dr Kristofor Spens!On zastade pred vratima kancela

rije sekretara fakulteta. Nekolikominuta je bio nepomian i samo jeduboko disao. A onda odluno zakuca Sekretarica je bila obave-tena da e engleski naunik pose

titi univerzitet i odmah mu poe ususret On joj se predstavi.

- Izvolite, gospoica dr Vitington vas oekuje. Ah, )bie iznenaena - veselo ree punaka de-.vojka

- Ona zna da dolazim. Cime e

biti iznenaena? - upita Sikert.- Ah, ovaj... - zbunjeno promuca sekretarica pocrvenevi.

- Nisam hteo da vas uznemirimsvojim pitanjem, ali bih hteo daznam ime u nekoga iznenaditi,da se i sam ne bih iznenadio -ree Sikert i blago se osmehnu de-vojci.

Ona se ohrabri i odgovori tihim,

poverljivim glasom;- Svi poznati naunici su stari,sem vas i ...

Njene rai prekide otvaranjevrata

- Gospodin dr Spens... - jedvauspe da izusti sekretarica.

Na vratima je stajala Dejn. Iznenaeno je gledala ovaka koji jetakoe zastao kao paralisan. Onaje bila jedno od uda prirode. Njenaprirodno plava kosa, slina bojizlata odudarala je od krupnihcrnih oiju. Najskromnija odeanije mogla da sakrije savrenstvonjenog tela Dejn Vitingon nije semogla svrstati u obrasce ni antike,ni moderne, ili bilo koje druge le-pote. Ona je spadala u onu jedinst

venu kategoriju u n i v e r z a l n elepote.A Sikert je oekivao usedelicu

zlobnog i^leda runu...Njeno imenaenje nije bilo ma

nje. Nije je muilo pitanje kako izgleda ovek koji e stii. Jednostavno ga je zamiljala kao staroggospodina Muilo ju je hoe li pri

stati da odri nekoliko predavanjanjenim studentimaAli sada se dogaalo neto novo,

neobino za nju i za ovakav trenutak. Pred njom je stajao ovek vitkog stasa, ali o^omne snage, kojanije mogla da izbegne oima enevine posmatranju.


8/100

Za oboje je ovaj trenutak mogaoda bude nepijatan zbog vidljive zbunjenosti, ali bio je divan zbog prijatnog iznenaenja Prvi napor da seoslobode izvesne paralizovanostiurodio je vanrednim plodom. DrDejn Vitington je pniila ruku, a

Donald Sikert, za nju dr Spens, kroio je hitrim pokretom i prihvatioje proprativi to uglaenim naklonom ali i srdanim stiskom.

- Izvolite u moj kabinet - jednostavno ga povede Dejn.

Seli su u fotelje koje ih prijatnoosveie hladnoom koe kojom subile presvuene.

- Je li va obiaj da govorite

onako kako mislite i elite li davam se ovek obraa onako kakomisli? - upita Sikert

Ona pouta nekoliko trenutakagledajui ga pravo u prodorne i paljive oi.

- Ne uvek - odgovori ona. - Alimislim da sa vama mogu da govorim iskreno. I elim da mi kaete

sve tano kako mislite. Ipak, udnomi je vae pitanje.- Doao sam da sa vama reizgo-

varam o jednom naunom problemu. Zamiljao sam vas drugaijei iznenadio sam se kad sam shvatioda na vratima stoji dr Dejn Vitington.

- Neto slino se dogodilo i meni- ozbiljno i otvoreno ree ona

- Mene nije zbunilo to to steneobino lepi... Jedna druga misaome zbunila - nastavi Sikert Umomentu kada sam zagledao uvae oi osetio sam da vi ne moetenaneti zlo ni jednom oveku a kamoli itavom oveanstvu.

Ona poblede.

- Na ta mislite?- Doao sam zbog vaih istraivanja. Milim da ste vi na putu daotkrijete neto o emu ja ve dostaznam - odgovori Sikert i njegovpogled zaroni u dubinu njenihoiju.

Ona poblede jo jae.

- Ja pretpostavljam.. ini mi se... Uh, to je strano! - uzviknu onai pokri lice rukama

- Jeste li nekom saoptili vaemisli? Odgovorite bez uzbuenja ishvatite a je ovo jedan od sudbonosnih momenata - ree Sikert

glasom koji je bio molba i zapovest- Ne... Nisam se usudila! Oni bime opkolili i naterali da nastavim..Bdeli bi nad svakim podatkom...Ubrzali bi istraivanja... - govorila je isprekidanim glasom, trudeise da povrati staloenost

Sikert joj se osmehnu.- Vi govorite istinu! - izree on

svoj zakljuak.

- Da to je istina! Ali moj mir jeuniten...Njene rei Sikert prekide usta-

jui. I ona nehotino ustade. Naoese jedno pred drugim. On zgrabinjene ruke i prie joj tako da se njihova tela dodirnue. Brzim pokretom on zadra njenu glavu da mune izmakne i poljubi je u lice. Aonda poe da joj ljubi ruke.

Ja sam srean!... Ta stranastvar se nije dogodila!... DivnisteL.. - govorio je isprekidano.

Ona je bila nemona da se odbrani.

- Oprostite mi, molim vas! To jebilo zbog radosti. A trebalo je... -ree Sikert putajui je i naglo pre-kinuvi reenicu.

- Da me... onemoguite? upita ona pogaajui ta je jo hteoda kae njen gost

- Da - tiho odgovori Sikert, paponovo sede u fotelju.

Posmatrali su jedno drugo jonekoliko trenutaka. Pogledi su bilitopli, neni, prijateljski. Oni su bilisvesni da je tog trenutka stvorenonjihovo veno prijateljstvo. Ali nisu

slutili da je izmeu njih nestala iona minimalna ograda koja odvajai najbolje prijatelje, upravo, iji nestanak ih pretvara u neto drugo.

- Kad samo pomislim kako tomora biti strano! - ree Dejn.

- Video sam to. Stranije je odsvega na svetu. Kupio sam starog.

6


9/100

krezubog psa. Spustio sam ga u tukomoru... po^ Sikert i z^tade.

- Je li trajalo dugo? upitaDejn.

- Svega etiri minuta. Pas je nestao, a citomorf, tako sam nazvaoto usisno udovite, samo se poveao i za nekoliko minuta promenioboju. Uzimao sam samo deli cito-morfa i stavljao ga na neku od ivotinja. Oit bi ivotinja nestala zaetiri minuta - priao je DonaldSikert.

Mlada naunica ga je paljivo sluala i retko postavljala po neko pitanje. Sikertovo nauno otkrie iznenadilo je monstruoznou pojave

koju je otkrio i njega samoga. Dejnje u svojim istraivanjima samonaslutila rezultat stvaranja udnesimbioze jednog modificiranog virusa sa ivim elijama. A to se dogaalo samo u dodiru takvog virusa itoplokrvnih ivih bia. Sve elijetakvih organizama naglo su se ra-strojavale i naputale svoje funkcije u organizmu, naglo menjale veliinu i munjevito se pretvarale unovi oblik, koji vie nije imao niegzajednikog sa preanjim ivimbiem.

Tako je jedan oblik normalnogivota prelazio u drugi, udovian ibesmislen, gotovo brzinom eksplozije. Jedna kaplja, odnosno'esticatog brzo stvorenog oblika u dodiru,na primer, sa telom oveka unitavala ga je za oko etiri minuta. Materija organizma je i dalje ivela i

jedan deh otrgnut od nje i prenetna novo ljudsko telo postajao jenovi inicijator imitenja, koje jeopet trajalo samo etiri minuta

- Ako bi se iz prskalice iz avionaprosula neka koliina citomorfa naveliki grad, svako toplokrvno bie

bilo bi uniteno za vrlo kratkovreme - zakljui Sikert i piutaNa licu mu se odraavao doivljaj

te vizije uasa- A ta se dogada kasnije? -

upita Dejn posle nekoliko minuta- Ta udovina tvorevina ima

jednu osobinu koja je ini pogod

nom da postane oru^e ak i pojedinaca. a u svakom sluaju dr^va unekom besmislenom rata Citomortnije opasan za onoga ko ga proizvodi i upotrebi - odgovori Sikert

- Znai, 'postoji sredstvo zatite- upade Dejn i na licu joj se

ukaza traak neuie.- Ne, zatite nema! Ali prirodaima svoj unutranji smisao i cito-form se mnoi samo u mraku i utoku noi Sa prvim sunanim zracima sve elije izumiru, a virus izlu-en iz njih pretvori se u nekodljivuparu - objasni Sikert

- A delii'koji se zadre u mranim prostorijama?

- Takode nestaju za najvie etrdeset osam sati, ako nemaju dovoljno hrane. A kako hrane riemoe biti, jer citomorf uniti svatoplokrvna iva bia do kojih moeda stigne, obavezno nestaje.

- To je ipak uteno - primetiDejn.

- Zavisi od toga kako se posma-tra - nastavi Sikert. - Kako je cito-

jnofr oveija tvorevina, produktlaboratorijskih ukrtan ja, i priprema, ovek moe da ga upotrebiprotiv drugih ljudi, a da se pri tomene plai da e i sam biti uniten.Zbog toga je, moda, to oruje opasnije od hidrogenskih i drugih nuklearnih bombi. One e, upotrebljene uveem broju, zagaditi radioaktiv-

nou celu zemaljsku kuglu. A citomorf bi za kratko vreme unitio itav ljudski rod u jednoj zemlji, ili na

jednom kontinentu, a posle ne bibilo nikakve opasnosti za one kojidou na opustelo zemljite ob

jasni Sikert i zagleda se u jednutaku na zidu.

- Zato ste tu pojavu nazvali citomorf? - upita Dejn.

- Kako vam je poznato, citomor-foza je promena na ivoj eliji zavreme njenog razvoja. Re je stvorena od grkih rei citos, to znaielija ili uplje telo, i rei morfozis,koja znai promena. I zar sutinanije ba u toj citomorfozi? - odgovori Sikert.


10/100

- Da, taj naziv nauno sasvimodgovara. Ali ne biste pogreili nida ste to nazvali citomort - tunose osmehnu Dejn.

- Istina je! To su stvarno eH}esmrti - sloi se Sikert'

- Sada isuvie znam o celoj

stvari - doade Dejn i ostade zamiljenaNekoliko minuta kasnije Sikert

prekide njeno razmiljanje:- Da ne govorimo vie o tome.

Dakle, vi ete unititi sve beleke iprestati sa ispitivanjima u tompravcu?

- Nikakvih beleaka nije bilo.Tajna citomorfa bie, bar to se

mene tie, zauvek zakopana - odgovori ona.Topli Sikertov pogled govorio je

mnogo. Iz njegovih oiju zraila jesrea

Dogovorie se o predavanjima iposetama laboratorijama, a ondaSikert upita:

- Hoete li mi pokazati i ivot uCikagu?

Ona se osmehnu. Gledala ga jenekoliko trenutaka.Dogovorili smo se da govorimo

ono to mislimo i zato moram dakaem da ste postavili pitanje nakoje postoji samo jedan odgovor -ree lako porumenevi.

- A taj je?- Mislim da bih bila srena da

sa vama dugo i o svemu razgovaram. ..

- Onda veeras dolazim po vas.Vi razmislite o tome kuda da poemo. Recite mi svoju adresu -zakljui Sikert.

Ona pronae u svojoj bibliotecisveiu sa planom grada i obeleimu zgradu kod Dekson parka

- ekau vas. doktore Spense,

tano u dvadeset i jedan as - reepruajui mu ruku radi (^rotajaOdlazio je radostan. Cikago mu

je izgledao divan grad. Trebalo jesamo da pouri i kupi dobra novakola nekoliko sitnica i nekolikoodela jer je njegov prtljag, donet izEngleske, bio vie nego skroman.

8

Ali je zato ekovna knjiica na imedr Spensa bila overena na velikikonto jedne poznate banke u Nju-

jorku.Samjuela Makfersona nae u ho

telu.- Sve ide kako treba Tako mi hi

ljadu morskih zvezda, kue su divne! Ali to je pravo rasipnitvo -uzdahnu mornar.

- Da vidim ta si naao - reeSikert i nagnu se nad velikom kartom sa planom grada.

Makferson poreda kljueve isvaki od njih postavi na plan grada

- Ovde je Frenklin park. Velikavila opkoljena vrtom i dobro ogra

ena nametena i lepa Zakupninani manje ni vie nego dvesta dolaranedeljno - objanjavao jesmrknuto.

- To nije tako mnogo - primetiSikert

Mornar nastavi da izlae rezultatsvog prepodnevnog poslovanja Bio

je naao mali apartman u Velinghotelu pored samog trga kod Brid-

porta, zatim stan na jedanaestomspratu velike etmaestospratnezgrade u predgrau Viting, blizuobale jezera Mi^en i na kraju kuicu pored reke Cikado, na samomzapadnom izlazu iz grada kod LaGrana

- To e biti dovoljno - zakljuiSikert. - Koje si gnezdo odabraoza sebe?

- Nijedno! Odgovori Makferson.- Biu tamo gde se dogovorimo.Evo brojeva telefona Na jednom odtih mesta uvek e me nai. A voleobih da me se ee seti, a ne kakose to deava u Londonu.

- U redu, staro mome! Bio samse reio da se ne razdvajamo, alineto se dogodilo...

- Neto ozbiljno? - tre se mor-mar.- Isuvie ozbiljno, ali lepo i do

bro. Posao zbog koga smo doliovamo okonan je na najbolji na^n- odgovori Sikert.

- Dakle, moemo na put? poskoi Makferson.


11/100

- Ba zato ne moemo. Ona jedivna...

- Ko je divan, milion mu orkana? Valjda nije divna ta maroranaunica?

- Da, ona je divna - odgovoriSikert zamiljeno.

- A ja sam se uplaio da nijeneka devojka Zna. ovde ima lepih,ali se ne zna koja nije posestrimanekog gangstera - odahnu Makfer-son. - Bolje je razgovarati i sa nekom zlobnom, starom naunicom,nego sa ikakim gerlama...

Sikert se smejao. Obue se ipozva Makfersona da pogleda novakola, pa da obiu stanove u kojima6 provesti nekoliko narednih nede-Ija. Usput je upozoravao svog drugada proveri nije li pobrkao neko odimena pod kojima su bili iznajmljeni stanovi. Samo je vila kod Fren-klin parka bila zakupljena za drKristifora Spensa.

- Ja ne mogu da zapamtim tvojebiljke, elemente i druga uda

nauke. Ali brojeve, imena i adresepamtim. Ako hoe, mogu ti napamet nabrojati adrese svih mojihpoznanika...

- I poznanica... upade Sikert.- Neka bude i to... Dakle, tako

mi svih mora, znam najmanje hiljadu adresa u dve stotine primorskih gradova i pristanita - braniose Makferson od sumnje da bi mogao pobrkati imena.

'ejn i njena sekretarjca bilesu otile i jedna ena je spremala iistila kabinet i biro. Uskoro i ona

napusti ovaj sprat i u poluosvetlje-nim hodnicima nastade tiina. Jedan mrav i malo pogrbljen ovek,koji je mogao imati oko dvadeset iosam godina, ali ije lice je biloispresecano izrazitim borama, po

javi se na kraju hodnika. Oslukivao je nekoliko trenutaka, a onda

prie vratima biroa kroz koji se ulazilo u kabinet dr Dejn Vintington.

Brzo otkljua i ue. a onda sigurnim pokretima zavue ruku pod fotelju u kabinetu. Otud izvadi dvekutije spojene kablovimei, odvoji

jednu od druge i stavi ih pod kaput

A onda rukom napipa minijaturnimikrofon zadenut za prednju, donju ivicu fotelje.

Bio je to jedan od slubenika,Nortvestern univerziteta. Niko nijeznao ni ta on radi. niti je koga tozanimalo, jer, su se odavno naviklida ovaj ovek zavrava as tehnike poslove po zahtevima profesora i naunika, as prisustvuje razgovorima na naune teme, ili sebrine o parkovima oko univerziteta. Zvao se Entoni Braun, ali svisu ga znali samo kao oveka koganazivaju mister En. Retko bi koji odprofesora, asistenata i drugih ljudisa univerziteta znao da kae je li toEn ime ili prezime.

III

okuavala je da pevui jednu,novu pesmu, otvarala svoju torbicuda vidi je li ponela potrebne sitnicei uzgred prebacivala samoj sebi:

- Dejn, devojko, emu toliko

uzbuenje?! Istina, on je veliki naunik, divan ovek i lep mukarac...Ali, Dejn, zaboga, ponaa se kaoiparica!

Bila je obuena i potpunospremna za izlazak gotovo itav satranije. 2elela je da on to pre doe,iako je znala da e on postupititano po dogovoru. Moda zbog te

elje nije ni razmiljala kad je2

z-vonilo zvono na ulazu. Poverovalaje da to dolazi dr Spens i otvorilane pogledavi kroz oko na vratima Ugledala je dva oveka u sivim odelima

- Koga traite? - upitala je nezadovoljnim glasom.


12/100

- Doli smo kod vas progovori jedan i naglim pokretom jegumu i ue za njom.

Drugi brzo pritvori vrata iosvrnu se da vidi je li nj^ov pratilac onemoguio Dejn. Bio je zadovoljan videvi kako je ovaj drispretnim zahvatom i pritiska jojusta akom.

- Ne smete vikati, jer emo bitiprinueni da vas onemoguimo -ree dajui znak da je odvuku u sptuvau sobu.

- ta hoete od mene? - pitalaje mlada naunica prestraenimglasom.

- Nita vam se nee dogoditi,

samo ako budete pametni, ^limoda porazgovaramo sa vama i vaimgostom odgovori jedan napada.

Novi Sikertov automobil se be-umno zaustavi pred kuom u kojoj

je stanovala dr Vitington. Prvi izideMakferson i prieka da Sikert zakljua automobil.

- To je ovde ree Sikert. Tise proetaj 1 uzmi taksi. Naiemose sutra.

- Dosauj se ti sa tom tvojombabom, a stari morski vuk e naikakvo jagnjece - odgovori Makferson i eretski odmahnu rukom.

Sikert se zagonetno nasmei iue kroz veliki ulaz pored vra-tarske glomazne osmospratne kueza stanovanje. Lift ga odnese na

peti sprat i on se na,e pred vratima stana. Pogleda ploicu sa natpisom dr D. Vitington. Proverikoliko je sati. Nedostajala je jo nekoliko sekundi do devet uvee. Onpozvoni.

Otvori mu mukarac i duboko sepokloni. Sikert se neprijatno iznenadi, jer je. ko zna zato, zamiljao

da Dejn stanuje sama. Zato za-stade oekujui.- Doktor Spens? upita muka

rac.- Da. Traim gospoicu Dejn

Vitington - odgovori Sikert.- Ona vas oekuje, izvolite -

odgovori nepoznati.

10

Sikert pomisli kako bi bilo prijatnije da ga je saekala sama domaica, kako nalau stari, dobri obiaji kad se radi o pozvanom gostu.

Ali siimnja se nije javljala i on. ulazei u veliku sobu koja je bila kombinacija kabineta i salona za primanje, proe pored oveka, koji zalupivrata Jedna velika zavesa od tavanice do poda mogla se pomeriti dazakloni radni sto i velike vitrinepime knjiga Sikertov pc^led poepo sobi i zaustavi se na oveku koji

je stajao blizu vrata tako postavljenkao da je u zasedL Drao je ruke udepovima i imao tamne naxjari,iako je bila no i soba osvetljena

blagim i prijatnim svetlom.Sikert se instinktivno okrenu iugleda oveka koji mu je otvoriovrata Ovaj je drao u ruci velikiautomatski revolver, na kom se video priguiva.

- O-ho! Ovde doekuju vrlo ljubazno! - ree mirno.

Ali tada pomisli na Dejn.

- Gde je ona? upita otro i prodornim pogledom oinu napadae.- Samo bez nesmotrenosti, go

spodine Spense! Svaki pokuaj otpora moe se zavriti vaom smru- upozorio ga ovek sa rukama udepovima.

- A ti se, pseto gangstersko, izraava uglaeno! - viknu Lun, jersada vie nije bio ni naunik, ni

Donald Sikert; bio je kralj ponoi,najopasniji ovek Evrope, a sadamoda i Sjedinjenih Drava.

Njegov skok Je bio neoekivan iudarac pogodi neznanca takvomestinom da ovaj odlete ka debelojzavesi, otkide je i ostade da nepomino lei pod hrpom teke tkanine.

Ali drugi napada se nalazio izalea i bio je vian iznenaenjimaTeki revolver pade na Lunovuglavu i on se srui na debeli tepih.

Kad je doao svesti Sikert ugledaoveka koji je pekirom brisao ustaiz kojih je tekla krv. Mrtio se i trudio da ne jaukne od bola.


13/100

- Platie mi za ovo... jedva prozbori gledajui Sikerta oima punimmrnje.

- Kad mi se drugi put nade nadomaku pesnice, poveae se tvojakolekcija izbijenili zuba. Ali ovajnapad... - htede Lun da kae joneto, ali ga prekide pokuaj gangstera da ga udari., Iako vezano, Sikertovo telo senekakvom udnom snagom pokrenu i uspravi iz fotelje, a zatimodbaci tako da se njegova glavazari u napadaev trbuh. Ovaj jeknupadajui.

- Sta se opet dogaa?! - viknudrugi nepoznati ovek ulazei i vo

dei vezanu Dejn.Sikert se obr^ova kao da ga jeneko oslobodio iz ruku razbojnikaDakle, Dejn nije izdajnik, pomislipokuavajui da se podigne sapoda.

- Ubiu ga... svakako u gaubiti... - stenjao je povredeni podiui se.

- Umiri se, Vinse! Treba obavitiposao, a onda emo videti koga daubijemo - opomenu ga onaj postavljajui Dejn u fotelju.

A zatim prie Sikertu, ugura muu usta svilenu maramu naenu udevojinoj garderobi i poveza takoda nije mogao da izgovori ni reL

- Idi u kupatilo i operi se - reeoveku koji je gunao drei se jed

nom rukom za stomak a drugomopipavajui lice.Ovaj poslua i uskoro se ulo u-

tanje vode. Za to vreme drugi napada prie telefonu, okrenu ga t&oda vezani Sikert i Dejn ne moguvideti broj koji bira i uskoro dobivezu.

- Sve je u redu... Da, da, prema

planu... ekamo - govorio je u prekidima, sluajui onog sa drugogkraja ice.

Petnaestak minuta kasnije ulose zvono na vratima. Osam ljudiunese veliki sanduk. Bili su u radnim odelima sa oznakama neke ver-ovatno izmiljene firme. Jedan iz

vue iz torbe nekakav gumeni predmet, pd koga su polazile dve pokretne gumene cevice. Zadenu ihSikertu u nos i nekoliko puta utoku dva minuta lagano pritisnupredmet Sikert je zaustavio disanje, ali je ovek sa predmetom bio

vet i primeti to odmah.Jednostavno, grubo udari kole-nom u Sikertov trbuh i pridraspravu jo nekoliko minuta. Lunoseti da gubi svest

Isto uinie i sa Dejn.- Spakujte ih i kreite! ree

jedan od novodollh i pomoe da sertve smeste u sanduke.

Nosili su ih niz stepenite.

- Molim vas odkrinite vrata dane sputamo sanduke. Knjige suteke - ree gangster vratarki.

- Kuda seli svoje knjige gospoica Vitington? upita vratarka

- Nama je reeno da ih prenesemo u magacin Univerziteta -ogovori gangster i produi sa ljudima koji utovarie sanduke u specijalni kamionet, slian onima kojiupotrebljavaju raznosai namirnica.

IV

o 'nog momenta kad se rastaood svog druga mornar Makfersonpree ulicu i nae se tano pred jednim kafe-restoranom.

Lokal je bio gotovo prazan i onsede tako da kroz ogromni prozor,na kome pomeri kraj zavese, moeda gleda ulicu. Primeti da se odatlelepo vidi kua u koju je uao Sikert.

Bar u videti onu babu kadkrenu, pomisli i mahnu kelneru.

Narui dupli rum i kafu, pa se

zavali u obloeno sedite. Vreme jeprolazilo i on htede da izie. A tadaprimeti kamionet iz koga su istova-rali dva velika sanduka Sad jeimao nov predmet za posmatranje ion ostade sedei.

Kad primeti da posle desetakminuta ljudi opet iznose one san

11


14/100

duke, on se zamisli. Iznenada odluida Izgleda ta se to dogaa alikamionet ve bee spreman dakrene. Dok on dobaci novac za piei izie napolje, kamion et ode.

Mikfersonov pogled se zaustavina Sikertovim novim kolima

Znai, on je jo uvek gcre. pomislii, uputi se prema ulaiu u velikuzgradu. Prie vratar kinom prozor-etu i kucnu.

- Molim Vis, da li su dr Dejn Vi-tington i jeci m gospodin izali? -upita kad punaka ena zakrili svo

jim telom prozore.- Ne, nisu izali. B pre neko

liko minuta odneli j u iz njenog

stana knjige u velikim sanducima.Ona mora d.i je jo i . ek gore -odgovori vratarka naj'jubaznije iuz to osmotri snaanorj inornara.

- Molim Vi,s da je p; zovete i upitate da li n 'gu dobit: preko telefona gospodf ia dokto ra Spensa -zamoli Makf )rson.

Vratarka 'climnu gl :'/om i ue usobicu, iz koj^ se zaii kiko zujanjetelefonskog -rojanik-'..- Ne javi; i se - rse vratarkavraajui se vlakfersonu.

- Ali mor i da su tamo! uzbueno primeU on i nekoliko trenutaka je griztio donju 'isnu, a zatimotra ka liftu.

Dugo je zvonio na vratima stanagledajui u ploicu sa natpisom

Dr D. Vitington. Ali niko se nijejavljao. Pritisnu kvaku, ali vrata saautomatskom bravom bila su sesama zakljuala. On se zaleteprema vratima. Drvo popusti i veliki komad vrata odlomi se zajednosa bravom. Makferson utra usobu.

Ve na prvi pogled shvati ta se

desilo. Tragovi krvi i otrgnuta za-vesa pokazivali su da je Lun vodioborbu sa napadaima.

A ja, prokleti lenjivac, jednakornjaa i nesrenik, ispijao samkonjak! - prebacivao je Makferson samome sebi. ta da uradim unepoznatom gradu? Cikago nije

12

pusto ostrvce da ga ovek pretraiza jedan dan. Ko je mogao napastiDonalda i staricu? pitao je zbunjeno.

Prie telefonu i pozva policiju.- Odmah emo poslati nae

ljude. Ne dirajte nita u stanu -odgovori mu deurni.

Nekoliko minuta kasnije tri policajca uoe u stan i postavie sepred vratima. Makfersonu rekoeda sedne pored zida.

- Nareeno nam je da nita nediramo dok ne stigne inspektorFederalnog istranog biroa, jer tonije obina otmica - objasni policajac.

Maiferson je utao razmiljajuikakve li e komplikacije nastati. Alitaj njegov muni poloaj izmeni dolazak itave grupe agenata, detektiva i inspektora. Predvodio ih jeinspektor Henri Hjuston, ovek pedesetih godina.

Vinim okom zapaao je detalje usobi. Odmah primeti izgubljeni zub

jednog od otmiara i naredi tehniaru da ga briljivo stavi u specijalnu kutijicu. Ostalima samo dadeznak da ponu posao. Blesnue blic-lampe fotografskih aparata, a itavstroj strunjaka zapoe pretraivanje stana. Uzimali su otiske, ispitivali svaki centimetar poda, skidalimrlje krvi i stavljali ih u posebnekutije sa preparatima, snimali deta

lje i beleili sve to bi izgledalo zanimljivo.Ali Makfersonu je taj posao izgle

dao prilino besmislen. Smena sumu bila i pitanja inspektora Hju-stona, koji ga je sasluavao kao daod toga kako je ime Makintoovojmajci - tako je u pasou glasiloMakfersonovo ime - zavisi otkri

vanje otmiara.Konano inspektor poe da pita iono to je mornara moralo da iznenadi.

- Je li ovaj sastanak u stanu lepemis Vitington imao privatni ilinauni karaJiter? - glasilo je prvopitanje.


15/100

- Rekoste lepe mls Vitington?Zar je ona lepa? zfiudio se Mak-ferson.

- Vi je niste nikad videli? - pitao je dalje inspektor Hjuston.

- Ne, nisam je video. Mi smo tekdoputovali. Jutros ju je prvi put vi

deo i gospodin doktor Spens - odgovori Makferson.- Pogledajte ovaj aJbum - ree

inspektor i prui ruku ka stolu.Makferson ga otvori i ugleda foto

grafiju divne devojke. - Je li to fotografija od pre dva

desetak godina? - upita iznenaenlepotom Dejn Vitington.

- Ne. ovee! Ta fotografija je

stara najvie godinu dana Gtospo-ica Vitington je jedna od najlepihdevojaka Cikaga odgovori inspektor.

Nastavak razgovora odnosio sena nezanimljive detalje i inspektorzakljui reima:

- Molim vas da ostavite svojuadresu da bismo vas mogli naiSiako nam budete potrebni.

U tom momentu u sobu nahru-pie novinari Policajci su se muilida ih odre na odstojanju.

- Jeste li vi iz policije? - upitajedan novinar trei za Makferso-nom.

- Ne! Ja sam Tarzanov tata! -odgovori mornar i pouri ka stepenitu.

- ekajte! Sta ste to rekli? -zvac je novinar.- Ne pribliavajte se. ujedam! -

viknu Makferson i pokaza zube.Novinfu* zastade taman toliko da

se Makferson izgubi na zavijutkustepenita. Besposleni posmatraiu hodniku glasno se nasmejae.Novinar uperi svoj fotografski aparat prema njima, ali ne stie da

kljocne, a sva lica se uozbiljie. ,

I^ad:, se osvestio i otvorio oi, Lunse nae pred jednim ovekom ije

je lice bilo zaklonjeno tamnim nao-arima koje su imtJe oblik maske iskrivale ak i dobar deo ela Sedeo

je iza paravana koji mu je zaklanjao ruke i telo. &snad ivice paravana nalazila mu se samo glava

Lun oseti da je vezan i to na naro

it nain. Oko pojasa mu se nalazioveliki elini obru uvren zaudobnu fotelju na kojoj je sedeo.Mogao je da dohvati cigarete, po-meri noge i da uradi sve to moeovek iz seceg poloaja

On osmot;i sobu. Prozori se nisuvideli. a nije Fe moglo pogoditi da liih ima iza tekih zastora koji su prekrivali dva zida VideJa su se samo

velika vrata debelo obloena koom.- Zato sam doveden ovamo? -

upita Lun.- Doktoi e Spense, ja vas molim

da nam oprostite... - poe da govori ovek iza paravana,

- A u ije ime govorite? - prekide ga Lun.

- To sada nije vano. Ol^asni-emo vam kasnije - nastavi maskirani.

- Gde je gospoica Dejn Vitington? - opet ga prekida Lun.

- Ona je bezbedno. Nee joj sedesiti nita zlo. ako vi budete prihvatili nae uslove. U protivnom mo-raete umreti i vi i ona - odgovorimaskirani kao da se radi o najjednostavnijoj stvari

- Obj snit* mi vge n.!love t b.-treii Lun tak ode mirno.

On je osecao da ima protivnikakoji radi na .sigurno i sa kojim neeii tako lako. Ali imao je jednu prednost: protivnik nije znao sa kakvimzarobljenikom ima posla nije slutioda dri vezanog Luna kralja ponoi, od koga su drhtali zloinci

Londona- Sasluajte ovaj razgovor -ree ovek iza paravana i ukljuimagnetofon sa trakom na kojoj jebio snimljen prvi razgovor Dejn iLuna

Ve prve reenice bile su dovoljne da se Lunu najei koa, a krv

13


16/100

jiirne as u glavu a as u grudniko. Crveneo je i bledeo guei se ikripei zubima Ali utap je slua

jui as svoj, a as glas divne de-vojke.

- Jeste li razumeli ta elimo? upita ovek iza paravana.

- Nisam - odgovori Lun.- Doktore Spense, ne elite! Vivrlo dobro znate da nas zanima ci-tomort'. Vi nam moete odrei uslugu da objasnite celu stvar, ali doie trenutak kad neete izdrati isve ete rei. Tek kad vai podacibudu provereni u laboratoriji i cito-morf bude proijsveden, Dejn i vibiete slobodni - nastavi maski

rani- A zatim ete likvidirati nekakvog doktora Spensa, jer neete dozvoliti da i nekom drugom otkrijetajnu smrtonosne pojave - dobaciLun i nasmeja se glasom koji je odavao prezir i odlunost.

- Ima naina da se obezbedite -primeti ovek iza paravana.

- Uzalud traite vreme. Nikadaneete saznati tajnu citomorfa Nikada je neete saznati, bar ne odmene! gotovo je vikao Lun nagi-njui se napred koliko mu je to dozvoljavao elini pojas.

- Daemo vam vremena da razmislite. A da bi to razmiljanje bilopotpunije, pogledajte ovu sliku. Nas

ne vide iz te prostorije, ali mi sistemom ogledala vidimo svaki detalj.Bie zanimljivo za vas. doktoreSpense - ree ovek iza paravanai pritisnu jedno dugme.

Velika zavesa otkri polovinu zidaiza njegovih lea. Maskirani povue sto zajedno sa paravanom iLun ugleda veliko tamno staklo,koje se zatim osvetli. Na staklu pro-

mera tri sa tri metra ukaza se Dej-nina slika. Stajala je uz jedan etvrtasti stub. a ispred nje je bio nekakav paravan. Iznad paravana joj jebila samo glava

Bila je sama u sobi i gledala jepreko paravana nekud u deo sobekoji se nije odravao na udnom

14

ekranu ispred Lima A tada paravan ispred nje poe da se uklanja,kax> da klizi po inama

Lun se tre pokuavajui daustane i oseti bol u pojasa Nemono je zurio u sliku koja se ukazala Dejn je bila sasvim gola

- Neu da vredam vaa osea-nja Odlazim da ne moram gleda;tiovu zanimljivu scenu. Vi ostanite iposmatrajta Razmislite malo realnije i kaite mi ta ste odluili -ree ovek iza paravana i ispniiruku ka najbliem delu zavese nadrugom zidu.

Kraj zavese dovue do sebe imugnu iza nje. Lunu se uini da je

video mravo i malo pogrbljenotelo.Na staklu se videla gola Dejn.

Njeni divni oblici isticali su se jovie zbog stidg, koji se odraavaona njenom licu dok se muila da seoslobodi i zakloni. Ali njene ruke subile vezane oko stuba.

Lun bi skrenuo pogled i ne bi se

koristio prilikom da posmatra savrenstvo gole Dejn, ali je strepeo odonog to je moglo da se dogodi izato je budno motrio u ekran nazidu.

Tada do njega odnekud iz blizinedopre sasvim jasan glas:

- Gospoice Vitington, hoete liodgovarati na pitanja koja emovam postaviti?

- Neu da odgovaram. Vi ste zloinci i radite svoj zloinaki posaoviknu ona.

Njene divne, gole grudi pokre-nue se pokazujui svoju vrstinu.Lice joj dobi tvrd izraz, koji nijeumanjivao njenu lepotu.

- Znate li tajnu citomorfa? - pitao je nepoznati glas.

- Ne znam nita o tome. I neuda znam! - odgovori ona i skrenuglavu u stranu.

A tada Lun ugleda jednog oveka,koji joj se priblii nosei u ruci bi.Lun ga je video samo s lea

- Poni! - ulo se nareenje izzvunika pored vezanog Luna


17/100

Covek SS biem podie ruku izamahnu. Lun stisnu zube tako daga z a b o li vilice. Bi olnu divnotelo mlade muinice. Krvavabrazda ucrta se od njenog levogramena pa ukoso preko grudi Ona

jauknu. Sledei udarac pogodi je

preko bedara i krvava brazda opetoznai jainu zamaha- S ^ a je dosta! - naredi glas

nevidljivog.Covek sa biem se okrenu. Lice

mu je bilo maskirano tcunnim nao-arima i maramom navuenom dousta eir natuten do ncu)ara skrivao mu je boju kose.

- Hoete li govoriti, Dejn? -

ponoAd se pitanje.- Negde sam ula va glas, raz-bojnie! Ko ste vi? pitala ]e Dejnumesto odgovora

- Neete pogoditi - odgovoriovek, ali se osealo da pokuavada promeni glas.

- Jednom ete odgovarati za sveovo - dodade Dejn.

- Kaite, hoete li govoriti -ponovi nepoznati svoj zahtev.- Nikada! Moete me ubiti - vi

knu devojka- Pogledajte onda staklo na zidu

pred vama ta vidite? - nastavinepoznati.

- Vidim doktora Spensa... Sediu fotelji i neto posmatra - odgovori Dejn.- To on vas gleda Ali ta jo vidite? nastavi glas nevidljivog.

Dejn preblede i vrisnu:- Ne! Kristofore, dragi, zmija.

Ali tada se svetla ugasie i svenestade.

ta li je znailo ono zmija? -pitao je Lun gotovo skren onim to

je doiveo za ovih nekoliko trenutakaTada se iza zavese prebaci ka

paravanu isti onaj mravi ovek.Lim je goreo u vatri ogorenja

- Jeste li videli sve to? - upitanepoznati dok su njegove tamnenaoari svetlucale odbijajui svetio.

- Video sam .. To je srednji vek,povampiren u praksi gangtera -odgovori Lun.

- Ovo je samo deli onoga toeka vas i Dejn. Tek toliko da vampokaem da se ne alimo - reemaskirani

- Zato je ona spomenula zmiju?- upita Lun.- To je jedan naivan trik. Dok

ste vi sedeli ovde. ona vas je videlana istom ovakvom ekranu - pokaza ovek na tamno staklo. - Alipri tom je videla i neto to sestvarno nije dogodilo. Na njenomekranu izgledalo je da se sa ove tavanice sputa jednom niti po sre

dini vezana kobra Izgledalo je daemo vam je spustiti na glavu...- Ona je zbog toga vrisnula?- Da zbog toga.. I pokazala je

da vas voli. Zar nije rekla: Kristofore. dragi, zmija!? Mislim da zbogtakve ene treba popustiti. Videliste njeno telo...

- Sluajte! - prekide ga Lun.

Ovog trenutka osuujem vas nasmrt Niko vas nee spasti. Bietemrtvi za manje od jedan sat. Dauvam ansu da beite samo ako meoslobodite u roku od pet minuta

- O-ho! To je da ovek umre odsmeha smejao se maskirani.

A onda poe da se zabavlja Pogleda na sat.

- Evo. ve je proao minut. Ubrzajte tu vau smrt, jer je predugo dase eka itav sat podsmevao seovek zlurado.

- Ja se drim svoje rei. Poslepet minuta osuda stupa na snagu- odgovori mirno Lun.

Sedeo je skrstivi ruke na pojasu.- Mogao bih da pomislim da

imate u depu revolver, ali lino

sam vas detaljno pretresao. Ostavio sam vam samo cigarete. Uz toste vezani za tu specijalnu stolicu- zanovetao je i izrugivao se maskirani, traei cigarete i palei

jednu.- Smrt e doleteti na moj znak

- nasmeja se Lun.

15


18/100

- u ovu zgradu ne moe doletetini komarac.

Vi ste glupi!- Evo ve je pet minuta... Eno! Smrt dolazi! - pokaza

Lun rukomovek se instiktivno okrenu. To

je bio eljeni momenat Lun zavuedva prsta u rukav na levoj ruci i hitro zamahnu. Tanka kajna zafijukakroz vazduh. Maskirani ovek seuhvati za lice. Izmeu njegovihprstiju potee krv. Bezglasno se za-tetura i pade naputajui svoj zaklon iza paravana Lun je sada dp-bro video da je to jedan mrav, poguren ovek.

Trebalo je raditi brzo. On ispruiruku i dohvati svoju cipelu. Nekoliko trenutaka baratao je oko potpetice. a onda otuda izvadi jednu sloenu napravu. Bio je to jedan od njegovih praktinih izuma: minijaturni alat izraen od najboljeg specijalnog elika. Dijamantima ojaane builice, testerice za gvoe i

razna seiva behu sloeni tako dase sve to moglo smestiti u naroitopodeenu potpeticu elegantne veernje cipele.

Pronae najtanji deo metalnogpojasa i poe da ga testeriebrzim pokretima. Znoj mu se slivaoniz lice, ali je uspeh bio na pomolu.Posle etvrt sata metal je bio prese-en i Lun se oslobodi.

Prie ubijenom oveku i skidemu naoare, a onda ga osmotri.Kama je bila probila slepoonicuiznad samog uha i prodrla u mozak. Zatim mu pretrai odelo. Nekoliko dokumenata otkri njegovo ime.Zvao se Entoni Braun. Ali jedna kartica sa fotografijom ubijenog iznenadi Luna.

Bila je to stalna propusnica u i-kaki biro Centralne obavetajneagencije. Lun je stavi u dep i potrai dalje. Uze napunjeni automatski revolver i sveanj kljueva, a zatim prie stolu i sa malog magnetofona skide traku sa snimljenim razgovorom.

Sada je bio spreman za borbu ipoe prema zavesi iza koje je ranije nestao Braun. Otkri vrata inae se u hodniku obloenom bakarnim ploama Pomisli kako jeudno to je on obloio zid bakrom.

Ali tada mu sinu jedna misao i on

izvadi svoju kamu i omota joj drkuskutom kaputa, pa je prinese bakru. Varnice sevnue; ploe su bilespojene sa elektrinim vodovima

kretao se paljivo da ne bi dotakao zidove. Na uglu gde je hodnikskretao udesno, zau signalnozvono. Baci pogled napred i primetisiunu foto-eliju koja je ukopavala signal. On izvadi revolver i

potraNa sledeem uglu se sudari sajednim ovekom, koji je takoetrao drei revolver u ruci. Opa-lie skoro u istom trenutku, ali Lunje bio za deli sekunde bri i precizniji.

Kurum bee pogodio tano u sastav obrva oveka koji je i mrtav

prepreavao hodnik. Lun ga preskoi i nae se u velikoj prostorijislinoj ekaonici iz koje su vodilatroje vrata. Iza jednih se pojaviruka sa revolverom. Lun odskoi ustranu i uhvati zaklon iza masivnefotelje, ali uzgred opali dva puta.Iza vrata neko jauknu i zaue sekoraci oveka koji bei.

Negde se zau motor snanog vo

zila. Lun doe do prozora i pogledau visokim zidom ograeno dvorite.Stie da vidi kako dva oveka uvu-koe Dejn u furgon kamioneta slinog hladnjai. On razbi prozor inaniani, ali pogodi samo jednu odduplih zadnjih guma. A tada kamionet ve zae za ugao zgrade kagvozdenoj kapiji ija se ivica videla.

Lun obie prazne prostorije inae onu u kojoj je ranije bila vezana Dejn. Ali tamo ne bee nikogivog. Pree u drugu prostoriju, ijisu prozori gledali na ulicu.

Jedna luksuzna kola se zausta-vie ispred zgrade i etiri ovekautrae kroz ulaz. Peti ostade napo-


19/100

Iju. Lun primeti mainsku pukupod njegovim tankim ogrtaem.

Nije mu ostajalo nita drugo doda trai spas u bekstvu. Bio je pri-metio da krajnji prozor jedne dvorine prostorije stoji blizu krovajedne nie zgrade. Otra tamo i otvori ga. Gonioci ga ugledae kad jeve bio skoio. Zakasneli kurumifijuknue iznad njega Lun skoi nazemlju i potra ka izlazu.

- Stoj! - viknu mu rteko sakrova.

To su gonioci dolazili za njim. Alion utra u jedan hodnik i ugledanekakvu mranu uliicu. Zapamtinjen naziv, da kasnije po planu pro

nae zgradu u kojoj je bio zatvoren.Gonioci su pristizali. On se okrenu,otvori vatru iz revolvera, da bi ihzadrao. Nije hteo da pogodi, jer jemislio da to mogu biti i policajci.

Otra do jednog ugla i skrenudesno, pa kad naie na sledeiugao, opet skrenu.

Nae taksi i odveze se u blizinunovog stana uz obalu jezera u predgrau Viting.Plati vozau i peke ode do stana.Poinjala je zora. *

Dugo je telefonirao traei Mak-fersona, ali ni sa jednog broja nedobi odgovor. Umoran 1 ogoren,zabrinut i pun sumnji zbaci odelosa sebe i oprui se na postelji.

VI

u momentu kad je iziao izstana u kojem su gangsteri savladali Luna i Dejn i gde je policijavodila istragu. Samjuel Makfersonje obilazio none lokale ikaga.Oseao je da je izgubljen, nemoani nesrean. On bi u Londonu potraio poznanike i saznao ko je to napao Luna. Ali ovde nije znao nikoga.

Kad bih makar nekog poznavao, pomisU i tog trenutka seti seoveka koga su on i Sikert upoznali

u Toledu. Njegovo izvanredno pamenje adresa i imena pokazalo seovoga puta kao vrlo korisno. Onuze taksi i odveze se do stana Pi-tera Gorvalda.

Vratar velike vile dugo nije hteoda ga prijavi.

- Gazda ne prima u ovo doba,razumete li! opirao se.

- Ali mene e primiti. Veruj, pri-jako, on e ti razbiti tu tvojunjuku, ako sazna da nisi najavionjegovog prijatelja Samjuelsona -navaljivao je Makferson.

- Onda ekajte. Koga da najavim? - pokolebao se vratar.

- Kai da gospodina Gorvalda

moli da ga primi na koji trenutaknjegov novi poznanik iz Toleda -objasni Makferson.

Nestrpljivo je ekao pogledajuina sat, koji je pokazivao da se pribliava pono. Vratar se opet pojavi iotkljua kapiju. - Gazda vas oekuje - ree nevoljno.

Uskoro se Makferson nae u malom salonu prizemlja Dok je ekao,sa sprata se ula pesma Veseloj drutvo gostilo se kod bogataa. U

jednom trenutku glasovi se pojaae. po emu Makferson zakljuida su se otvorila vrata iza kojihtraje gozba i da to dolazi Gorvald. Izaista Gorvald se pojavi.

- O to ste vi! - uskliknu. -Imamo drutvance. Hoete li da

nam se pridruite?- Uinio bih to vrlo rado, ali nemogu. Jedna nevolja me goni kvama - odgovori Makferson trudei se da bira rei.

- Samo mi kaite - zaintere-sova se Gorvald.

- Nestao je moj gospodar, doktor Spens - ree mornar.

- Kako je nestao? Valjda je naao kakvu zgodnu...

- Nije to. Otet je nasilno. Policijavodi istragu. Moete sve saznati odinspektora Hjustona iz FIB-a -poe da pria Makferson.

U najkraem obliku, ali jasno,ispria ta se dogodilo. Gorvald je

17


20/100

paljivo sluao. Poufa nekoliko trenutaka i odlui:

Pokuau da saznam ko jemogao da se interesuje za iedm^stranog naunika i gospoicu Vi-tington. Ja imam dosta prijateljei,ali mi treba malo vremena. Javite

se sutra, a ja u pokuati da netosaznam odgovori Gorvald.Makferson zahvali i ode malo

ohrabren. Znao je da jedan bogatakome je Lun spasao ivot moe uiniti mnogo.

*

__^od prve telefonske govorniceMakferson se seti da bi trebalo daproveri je li moda Lun u nekom odnovih stanova. Zvao je svaki broj, iputao da telefon dugo zvoni, alisve je bilo uzalud. Oblaci briga opetzamutie njegove misli i on odluida negde veera, jer tek je sada oe-tio prazninu u elucu. Pri tome po

misli da li je veerao Lun. Ili je.moda, u smrtnoj opasnosti? A akoje ve mrtav?

Ostao bih zauvek u Cikagu i ubijao jednog po jednog iz te bandeotmiara! zakljui mornar kadpomisli da je njegov drug vemoda mrtav.

Onako smrknut i zamiljen uejedan noni restoran i naruieru. Za susednim stolom sedeo jesuvonjav mladi u pomalo iznoe-nom odelu. Veerao je zalivajui

jelo dugim gutljajima piva. Kad jebio gotov, pozva kelnera da plati aonda odjednom poblede. Njegoveruke ubrzano su se kretale pretraujui depove. Do Samjuela do-pree rei:

- Izgleda da sam zaboravio novanik. Molim vas primite u zalogumoj asovnik.

- To ovde nije uobiajeno. Morate platiti - odgovori kelnermrtei se.

- Ali moj asovnik vredi najmanje osam dolara. Vratiu se za pola

18

sata i doneti novac - molio je mladi.

- Predmete ne primamo.Znate... mogu biti i ukradeni drsko odgovori kelner.

Makfersonu je bilo ao mladia iustade. Prie stolu i obrati se mladiu:

- Hej, Do, kako si, stari prijatelju? ree pruajui ruku.Mladi je prihvati u neprilici i

smeteno.- Dobro sam... Ba sam veerao

i pozvao kelnera... - pozbori.- A nikako! Veeras ja plaam.

Sta pije? - upita i prui kelnerudva dolara. - Ovo je za vas da nas

bogovski poastite - dodade sme-ei se.Kelner uze napojnicu i nakloni se

oekujui porudbinu.- Veeru sam naruio sedei tu

za susednim stolom. Donesite mi jeovamo, a uz to flau najboljeg vina.Da preemo na vino? - upita mladia.

- Ja sam popio ve mnogo piva i

ostao bih kod piva - odgovori mladi.- Onda i jednu flau najboljeg

piva - doc^e Makferson kelneru.Ovaj otrsi ka anku.Mladi pogleda Makfersona i

pocrvene.- Ne seam se da smo se sreli -

ree tiho.- Onda da se upoznamo. Ja sam

Mak Semjuelson, propali mornar,sada pratilac najboljeg oveka nasvetu, koji je nestao. Inae deavalomi se to zbog ega ste vi momentalno u neprilici. I ne jednom i ne u

jednoj luci sveta. Budimo, sto mugromova i orkana, jedan asak prijatelji, ili moda zauvek - izdekla-mova Makferson.

- Ja sam Deni Eting skromnose predstavi mladi. Kelner doneseveeru za mornara i pie za obojicu. Makferson brzo zavri i poerazgovor. Priao je mladiu o svo

jim brigama.- To je delo jedne od dve najsna

nije ikake bande - primeti mla


21/100

di ve odobrovoljen Makfersono-vom jednostavnou i iskrenou.

- Brzo bih ja naao te bande, aline poznajem nikoga. Dva dana uCikagu nije dovoljno - zakljuiMakferson.

utali su neko vreme pijui vino

i pivo. A tada Makferson upita mladia:- A ime se vi bavite, ako moete

da mi kaete?- Bio sam voza trkakih auto

mobila. Ali sam izbaen. To je dugapria. Ukratko:'hteli su da zaosta-nem kad mi se naredi, a da vozimkao lud kad se to drugima prohte.Nisam pristao i najurili su me -

ispria Deni Eting.- To znai da ste bez posla - pri-meti Makferson.

- Da... I u tekom poloaju.Imam paralisanu sestru i bolesnumajku. Jedino sam ja zaraivao.Moja mala uteevina je ve prikraju - iskreno objasni Eting.

Mornar je utao nekoliko minuta, a onda upita:

- Hoete li da radite kod meneza sto dolara na sedmicu?

Mladi je utao. U njegovimoima italo se podozrenje. Nijebilo ni udo, jer je ponuena sumabila preterana.

- Moram znati kakav je posao.Ne bih hteo da se upletem u neto. , .- ree konano.

- Razumem vas. Neu uiniti nita to bi vas dovelo u nepriliku.Moj obraun sa gangsterima je posebna stvar. Vi biste vozili jednakola, ako to uopte zatreba. Inaebiste mi pomagali da se malo snaem u Cikagu - objasni Makferson.

- Onda prihvatam - pristade

mladi. - Ali mislim da je previsoka suma za tako sitne usluge.- Pa to ne moe trajati dugo, jer

im naem svog prijatelja doktoraSpensa mi emo otputovati - do-dade Makferson.

- Kad i gde da se javim na posao? - upita mladi.

- Vi ste, dragi mladiu - ve naposlu. Za prvu sedmicu plaamodmah - odgovori mornar i nepri-metno odbroja sto dolara.

Gurnu ih mladiu u ruke i podieau.

- U tu ast da popi emo. A ondada obiemo jo neki okal - reeotpivi.

Kad platie i izaoe iz restoranana ulici ih doeka prodava jutarn

jih izdanja novina. Makferson kupijedne i otvori ih. Na prvoj strani nalazila se senzacionalna vest:

OTMICA EVROPSKOG NAUNIKA DOKTORA SPENSA IPROFE-SORKE Dr DEJN VITINGTON

Sino pre devet aova neko jenapao profesorku Nortvestem univerziteta dr Dejn Vitington i njenog gosta znamenitog naunika napolju biologije doktora KristoforaSpensa, koji je prekjue doputovaou Cikago. Napad je izvren u stanumlade naunice. Nju i njenog gostanapadai su savladali tek posleogorene borbe, to je ostavilo tra

gove u stanu poev od jednog slomljenog zuba do pokidanih zastora. ..

Novinar je dalje nagaao, citiraoizjave inspektora i vratarke, ali nijekazao nita interesantno. 2Lakljui-vao je reima:

...Oito je da su dvoje cenjenihnaunika iz nepoznatih razlogaoteti i odneseni iz kue pomou dvavelika drvena sanduka. Da li suivi?

Makferson pokaza novine svomnovom poznaniku.

- Tu pie ono to sam ispriao- ree tuno.

Mladi prelete pogledom prekokrupnih naslova i redova vesti. Doslovna podudarnost sa onim to mu

je novi poznanik ispriao uvrstinjegovo poverenje. On nae i jojednu potvrdu. Ksalo je da je pratilac otetog naunika Makinto prviotkrio otmicu.

- To je uasno! Kada emo se osloboditi svih tih bandi? - ree zabrinutim glasom.

19


22/100

Koreiali su jedan pored drugogzamiljeni. Naidoe na jedan nonilokal i sidoe u bar. Naoe pri

jatno mesto u {lupraznom baru iporuie pie.

- Kad bih samo znao odakle daponem i koga da zgrabim reeMakferson iizdalinuvi.

- Ja mislim da su u tu stvar um-eani ili Strani ili Trova reemladi.

- A koji su to? zainteresova semornar.

- To ne zna niko. uje se samoda postoje dve bande, koje su naj

jae i ve osvajaju pozicije. Priajuda jednu vodi neko sa nadimkom

Trova, a drugu Strani. Izgleda davode i meusobno borbu - priaoje Eting.

- Stotinu mu kopnenih gusara!- huknu Makferson. - A keiko biovek doao do nekog iz bande?

- To je opasno. Ali pr/a kockarnica ili javna kua su mesta od kojih se moe poeti. Sve te jazbine supod kontrolom gangstera. Ali i prodaja ita. kladionice, hoteli... pristanite... Uopte. na svakom korakumogu se sresti pojave koje su delogangstera. Eto. sada ih interesuju inaunici. Mislio sam da se bar tonee dogoditi - padajui u vatrunastavljao je Eting svoju priu.

k^vitala je zora kad izadoe izbara Makferson svrati do telefonske govornice i dozva taksi. Uzemladievu adresu i ree mu da ega zvati, ako mu zatreba, a ondapoe ka kuici kod La Grana.

Od briga, popijenog vina i umora

mutilo mu se u glavi Zato pouri odtaksija pored ograde i otkljua zamraenu kapiju. Uskoro je hrkao po-luobuen i ispruen na irokomkauu.

Probudi ga zvonjenje telefona.On se tre. Bunovno je sluao neverujui uima. To je mogao zvoniti

20

samo Lim, ili je neka greka. Ta mi-stio ga rasani i on zgrabi slualicu.

- Halo! - prodera se u strahuda se veza ne prekine.

- Jesil li ti to. Same? - upita poznati Lunov glas.

- Da, da, Samjuel Makferson.

stara budala! To si ti... doktore? -zavri uzdravi se.U slualici se zau smeh.- Sluaj, stari! poe Lun.- Ah! Pa ti si iv! prekide ga

Makferson i njegov gromoglasnismeh otkri radost, ali sprei razgovor za itav minut.

- Alo, Same! Posluaj ta ti kaem. Moja kola je odvezla policija.

Ne elim da sada idem po njih.Ima ekove i poi da kupi druga.Izaberi neupadljivu mainu stari

jeg modela, koji se esto susree, alikoja je jaka i brza. A onda doi pomene. I zapamti: nikome ni rei otome da sam se oslobodio - zakljui Lun.

- Ni policiji?- N i-k ome! Objasniu ti kad

doe - zavri Lun i spusti slualicu.Pola sata kasnije prodava auto

mobila udio se to jedan ovektrai stariji model i brzu registraciju. Ali on ipak pohvali praviukus ljubitelja dobrih i skromnihkola i naredi da se iz magacinadoteraju jedna zaista odlina kola,ija je i cena uinila da malo zastare neproata.Pola sata kasnije mornar je biopred biroom za registraciju vozila.

A ve nakon jednog sata stajao jepred etrnaestospratnicom i potoosmotri jezero i uzgred okolinu,ue unutra. Lift ga odnese do etrnaestog sprata. na kome je za sebeiznajmio sobicu jo onda kada je

uzeo stan za Luna. Odatle se javi iobjasni zato nije svratio direktno.- Ti postaje odlian igra skri

valice - nasmeja se Lun. - ekajme dole kod automobila.

Primicalo se podne kad se njihdvojica naoe pred kuom PiteraGorvalda.


23/100

VII

e videla ui-e oseala ni

oslednja slika kojunila je da Dejn vie niuvredu zbog poniavanja i svlae

nja pred vezivanje uz stub ni boloveod udaraca biem. Ona je doivljavala viziju smrti divnog oveka nadkojim se sputala otrovna zmija raz

jarena vezivanjem i sporim sputanjem sa tavanice.

Dejn je grabila pruenu odeu ioblaila se mehanikim, gotovo -nesvesnim pokretima Covek porednje opet joj veza ruke i htede da je

odvede u dnigu prostoriju, ali utom momentu utra jedan od razbojnika.

- Neto se dogodilo! - viknu ipokrenu jedan prekida.

Veliko staklo na zidu se osvetli iukaza se prostorija u kojoj je pre

jedva pola sata, videla doktoraSpensa nad kojim se uvijala ja

rosna kobra. Ali sada njega nijebilo. Lepo se videlo da na podu leimrtav ovek. Ona ga poznade.

- To je mister En! - uviknu razrogaivi oi. *:

Sada joj postade jasno odakle jepoznavala glas zloinca koji je ispitivao i koji je nareivao muenje.

- On e oslobodio! Ubio je efa- viknu jedan od maskiranih.

Te rei dooe kao melem na ranjenu duu i Dejn sva uzdrhta uzbuena radou. Taj divni ovek je ihrabar, i moan. On je uinio netogotovo nemogue - oslobodio se izove strane kue.

Njenu radost pomutie dva stra-ara. Zgrabie je za ruke i odvu-koe ka vratima. inilo joj se da ese svi sruiti i polomiti glave niz stepenite. Ona je pokuavala da seotrgne, ali straari su bili jaki igrubi. Ona zau revolverske hice iprestade da misli o sebi i svom otporu. Sada ju je interesovalo ta sedogaa sa ovekom koga je neiz-merno cenila i koji joj se sviao

vie od svih ljudi. Nije priznavalada ga voli snanom ljubavlju, koja

je ubrzana i oplemenjena zajednikom patnjom.

Ugledala ga je kako se pomaljana prozoru drei revolver u ruci.Tada se vrata za njom zatvorie.Kamionet krenu propraen hicima.

Ali bilo je kasno i Dejn shvati da jeodvode nekud dalje. Ipak, njena radost je bila ogromna. On je slobodan i borie se za nju.

- Kako vas je samo rasterao! -ree ona straarima, koji su sedelipored nje i udarali je ramenima prilikom iznenadnih skretanja automobila.

- Nee dugo. Ve je opkoljen. Najbolje to mu se moe desiti je da gaizreetaju mainskim pukama -nasmeja se jedan od njih.

- Kad im nije uspelo da gazadre vezanog, jo manje e munakoditi slobodnom - dodadeDejn prkosno i uuta.

Vonja je trajala itav sat, a kad

se kola zaustavie Dojn nije znalagde se nalazi. Kamionet je biouteran u nekakvu halu.

Dok su je vukli kroz jedna vi atau nekakav vlani hodnik Dejn seosvrtala kao da trai pomo. Alioko nje su se videle samo okrnjenecigle golih zidova. Konano je uve-doe u jednu zasvoenu podrumsku prostoriju, iroku jedvatri a dugaku etiri metra. U ugluje bio nekakav memljiv leaj, a pored njega stoi nainjen od sanduka.

*

Inspektor Hjuston je spavao teknekoliko sati kad ga probudiuporno zvonjenje telefona. Njegovaena je nezadovoljno gunala neotvarajui oi. Inspektor uzdahnu ipodie slualicu.

- Da, ovde Hjuston - javi se nervozno.

21


24/100


25/100

Dejn je utala dok straar nijeiziao, a onda se obrati onome koji

je iao da se obavesti ta da uinesa njom.

- Verujem da znate ta se dogaa sa otmiarima - ree muuprevi pogled u njegove tamnenaoari.

- Znam! A sada uti! - prodrase gangster..- A znate li ta biste mogli dobiti

ako me oslobodite? - upita Dejn.- Rekao sam da uti! - opet

viknu zloineic.- Pola miliona dolara u novani

cama i nakitu nije za odbacivanje- ipak dodade Dejn.

Gangster ne ree nita.- Mene i engleskog naunika

oteli su da bi saznali jednu naunutajnu. Ali ne znaju da ja imam gotovog novca i skupog nakita, skrivenog na jednom mestu. To sadaznate samo vi - nastavi ona smiljeno.

- Kad vas pritegnu, kazaete sve- prozbori gangster.

Dejn primeti da dn*posledtajUreenicu izgovara na sasvim prîô-jan nain i tihim glasom. - '

- Ono to ne znaju nee ni traiti od mene. Ali vi Mi^te da vaseka pola miliona dolara. Pretpo-stavljam' , ste sada *ha: dunosti.

Ali, kad^budete smenjeni, moeteme pi^teti i odvesti negde nanepoznato mesto - nastavljala je

ona.- Ne pokuavajte da mi podvaljujete enskim lukavstvom - upadegangster.

- Vi potcenjujete samog sebe.Pogledajmo injenice. Ja ne znamni ko ste ni kako izgledate. Kad meotmete, kazau vam kako da uzmete taj novac i nakit. Meni ovdepreti smrtna opasnost. Ali i vi memoete ostaviti u takvoj opasnosti i

ja u umreti ako vi ne budete dobilinovac. Onda ete jednostavno javitipoliciji, ili me osloboditi na nekidrugi nain. Ostaje samo da otputu-

jete negde daleko i mirno proivite- zavri Dejn.

- Ali moji e me unititi - primeti gangster.

- Sve e se to pripisati doktoruSpensu, ili nekom drugom. Vailjudi nee ni pomisliti da ste me vioslobodili..

Njene rei prekide dolazak dragog gangstera i ona uuta Videla je

kako ovaj stavlja na sto dve flaevode i jedan hleb.Ostavie je bez rei. Sa zasvoene

tavanice svetlela je bledoutom svet-lou jedna gola pranjava sijalica

Dejn obie svoj zatvor. Zaviripod leaj i odmeri sve uglove. Osmotri teka vrata, okovana zaralimpolugama Gurnu ih, ali ona se nepomerie ni za deli milimetra, to

je bio znak da su spolja sputeni teki zasuni.

Ovamo nisu dopirali nikakvispoljni zvuci, ali Dejn je s vremenana vreme neto ula. Dugo nije mogla da shvati kakav je to um. Ostade zamiljena Prenula bi se samokad se um opet javljao. Konanose doseti. Kleknula je na zemlju i

^rirlenila uho oslukujui.Isôd prostorije u kojoj je bila zat-vp-ena-prolazila je kanalizacija I^dîbl sd odnekud naglo povealopriticanje vode, ovde se to ulo kaonejasan um. Trudila se da to zabo-t vi 1 uze komadi hleba da utoliglad koja ju je muila. A onda se uviebetom i san je savlada. Liila jena biser usred ljigave i muljem

okruene koljke.VIII

.. ^ ovinari su bili prodrli u dvorite i dva policajca su se gotovo gu-ala sa njima.

- Eno razbijenih prozora! - pokazivao je jedan novinar i snimao.

- A tamo su tragovi kuruma!To je bila borba! - vikao je drugi.

Kad ugledae inspektora na vratima prema dvoritu, formalno pre-gazie policajce i opkolie Hju-stona.

23


26/100

- Ko e sve ubijen? - pitao je visoki nadmeni novinar.

- Je li istina da je ubijeni Braunradio za Centralnu obavetajnuagenciju? - gotovo cvllei raspitivao se mali elavi reporter izvirujui izmeu ostalih.

- Kakva je to bila muionica sastaklima?

- Gde je mis Vitington? Jesu li jeopet odveli?

- Je li uhvaen neko od otmiara?

Pitanja su zasipala u neredu, alisu potvrivala da novinari znajugotovo sve, ili vie od samog inspektora.

- Ko vam je napriao sve te gluposti? - upita inspektor.- Hoete li dati izjavu, ili neete?

- opet upita visoki novinar.- Nee biti nikakve izjave! - jed

nostavno doviknu inspektor.- Znai, da se oslonimo na sopst-

vene izvore - zakljui neko meunovinarima.

- Nosite se do stotinu avola proguna tiho Hjuston i vrati se uzgradu.

*

Ve u jedanaest sati izioe van-redna izdanja svih dnevnih listova.Ponavljali su se podaci o otmici, aonda je sledila serija lanaka, ko

mentara i reportaa. Svi su imalipodatke - dobijene od dr Spensa.Ali ba to je dalo snagu potpune

istine svemu onome to je Spenssaoptio redakcijama aljui umnoene fotografije i pisma.

Telegrafske agencije, radio-sta-nice i televizija prenosili su vesti oovim dogaajima irom sveta. Hi

ljade listova donosile su ogromnefotografije mlade i lepe naunice.Uzbuenje je raslo.

Amerika policija mobilisala jesve svoje snage da to pre nauotetu naunicu. Ali polovina agenata je pod tim izgovorima trailadoktora Kristofora Spensa.

24

IX

D oekao ih je sa izuzetnom radou i panjom. Oi Pitera Gor-valda prosto su sijale dok je poz

dravljao Luna.- Kakva radost. Budite pozdravljeni u mom domu gospodo! - vikao je steui im ruke.

- Zaista je prijatno sresti jednogoveka koji se raduje naem dolasku - ree Lun sedajui u duboku, skupocenu fotelju.

- Ala ste ih potpraili, doktore!- oduevljavao se Gorvald. - Ali

ni ja nisam proveo uzalud ovih nekoliko sati od posete gospodinaSamjuelsona.

- Zaista? - zainteresova se Lun.- Da, doktore! Uspeo sam pone

to da saznam. Ba pre pet minutajavili su mi kojoj je bandi pripadaoubijeni gangster Slezar. On je o-vek takve vrste da nita ne predu-zima bez nareenja svojih efovaodgovori Gorvald.

- Znai, ta banda je bila um-eana u otmicu. Ali zato? - upitaLun.

- To ni ja ne shvatam - zamiljeno odgovori Gorvald.

Lunu nije bilo ni na kraj pametida daje objanjenje, a naroito neono pravo. eleo je da se ne govori

o uasnoj tajni nauke. To je bio irazlog vie da ne stupi u kontakt sapolicyom.

- Sta se zna o efovima tog Sle-zara? - upita domaina.

- Zna se mnogo i nita Presvega mogu da kaem da sam proitao sve izvetaje u vanrednim izdanjima listova. Moj zakljuak je da

celu stvar vodi Trova - objasniGorvald.- Ko je taj?- Ni to se ne zna. Postoje dve naj

jae bande, koje deluju odavde, aliimaju filijalu u Los Anelesu, Las

Vegasu i ko zna gde jo. Na elujedne je neko koga nazivaju Trova.


27/100

Drugu vodi nekakav Strani - priao je Gorvald.

- Kako se moe znati da Slezarpripada Trovau, a ne Stranom, ilinekom drugom tipu njihove vrste?- smejui se upita Lun.

- To je duga pria Ja u vam je

izneti ukratko - ree Gorvald. -Vi nesumnjivo, znate o gangste-rizmu kod nas ono najvanije i uoptim crtama. Ali e vas modaiznenaditi injenica da gangsterske delovanje tera poslovne idruge ljude da se pokore, ili da seslue istim sredstvima

- Mislite gangsterskim sredstvima? upade Lun.

- Da, ba to mislim. Gangsterskiuticaj je toliko jak da itav ivotnosi njegove tragove...

Gorvald je nastavljao svojustranu, iako prilino poznatupriu.

Retki su gangsteri koji napadajubanke i sa mainskim pukamavode bitke sa policijom. Savremeni

gangster je drugaiji. Neka za toposlui primer A1 Kaponevog Sin-dikejta. On je udruio svoje gangstere tako da deluju kao velika trgovaka organizacija. Posle A1 Kapo-neove smrti lanovi Sindikejta sunastavili da posluju. Imaju sposobne administratore i finansijere,sainjavaju godinji obraun, deledividende i slino. To je zapoelo

jo u vreme prohibicije i vercova-nja alkohola.Pie su zamenili opijumom i raz

nim drugim drogama, ali i to je suvie opasno i samo je deo poslova.Na to se nadovezuju tajne kockarnice, javne kockarnice, nadziranje i ucenjivanje malih lokala,praonica rublja... Teko je nabro

jati sve te poslove u koje su dubokoumeani gangsterski prsti. Cak nifizike radnike na pristanitima ieleznikim stanicama ne putajuda mirno liju znoj. Uzimaju ih podsvoju zatitu i ovi moraju svakogmeseca da plate lanarinu. Inaebivaju prebijeni i izbaeni s posla.

Gangsterske voe i njihove porodice ive, raskonim ivotom bogataa Imaju svoje vile i jahte, Geoni-ari su u ktiapnim preduzeima ibankama. Za njih rade najbolje ad-vokatske kancelarije. Ali, za svakisluaj tu je i vojska plaenih ubica.

- A kakvi su meusobni odnosiefova bandi? - umea se Lun.- Oni se lino ne obraunavaju.

Njihovi plaeni ljudi vode as tihias oruani rat. Poneki voa gangstera padne izreetan kurumima.

Ali to se dogaa samo neopreznima. Za neke voe gangstera znase ve decenijama, ali nikada imnije uinjeno nita naao. Nemadokaza - nastavljao je Gorvald.

Nije hteo da mui svoje goste dugim prianjem o onom ime sepune novine mnogih zemalja. Ko nezna za A1 Kaponea, ili njegovuposmrtnu osvetu nad Tuhijem?! Koliko je puta pomenuto ime njujor-kog gangstera Frenka Kostela injemu slinih! Gorvald je hteo

samo da doe do jednog zakljuka.- Sve to ini da i ja, kao industrijalac, moram da plaam straare,da nosim oruje i da se esto posluim metodama koje nisu... - reedajui nekakav znak rukom.

- To je uasno! - primeti Lun.- Uasno je to to se ljudi u tak

vim uslovima izjednaavaju po

mnogo emu sa gangsterima. Ionda se desi da jedan ve bogat o-vek i sam postane gangster, jer, branei e od ostalih, stvara svojubandu - odgovori Gorvald.

- A policija? - upita Makfer-son.

- Od nje je mala korist. Ona ras-vetljava obine zloine i greke gra

ana. Ali u gangsterske poslove sene mea. Zar nije bilo mnogo slua-eva da je otkrivena saradnja ne-tog policajca sa gangsterima? Akoliko je neotkivenih primera! Gde

je onda sigurnost? odgovarao jeGorvald ponovo punei ae viski

jem.

25


28/100

- Razgovor nas je odveo od onogto s momentalno najvie zabri-nji.. - primeti Lun.

- Istina je doktore! potvrdiGorvald - Ja sam cd vaeg prijatelja saznao neke detalje. Preko svo

jih ljudi oslunuo sam malo ta sepria Govori se da se ostali gangsteri smeju nekom Vinsu Pirsonuzbog izbijenog zuba. On je Trovaevovek.

- Gde bi ga ovek mogao nai upita Lun.

- To je teko rei Postoji jednajazbina, upravo velelepna jazbinana izlazu iz predgraa Mejvud Po-kazau vam to na planu grada Di

van bar, mnogo dama, diskretnakockarnica i slino. Tamo se estovia Don DL To je ovek malograsta, proelav... Lako ga je prime-titi po oteenom donjem kapkukoji visi otkrivajui suzno i mutnooko. Ali prii mu nije lakp. titi gauvek najmanje desetak revolveraa- objasni Gorvald.

- Kakva je njegova uloga u ovojstvari? - upita Lun.

- To je teko znati. Ali veruje seda je on jedan od glavnih u bandi,ako nije to u stvari Trova. U tomlokalu, koji ima romantino imeRaj Bufala Bila, via se i Vins. Dane pripada bandi malog Dona, nebi tamo navratio vie od jedanput uivotu - nastavi Gorvald.

- Vi ste sakupili dosta obavete-nja i mi vam dugujemo mnogo -ree Lun ustajui.

- Kad bi se znalo da sam ih japrikupio, brzo bi me otpratili naonaj svet. Ionako je u izgledu da mesmaknu. Videli ste to u Toledu -smejao se (?.;;rvald.

Bilo j ' udno kako ovaj ovek

primi, iii okrvno stvari od kojihmu zsvitii ^r. otLuii i ] : cferson htedoe da se

lozdravo.jJlGorvald ih zaustavi- I*:; iviogu dozvoliti da sad

odcto. .'j3mo zajedno, a onda bibilo r jjkoije da se odmorite. Imami baz>n iza vile. Kupaemo se i pro-

dremaM na suncu. Danju ionako nemoete ui u Raj - uporno je pozivao Gorvald

Prihvatie poziv. Domain ih uvede u raskonu trpezariju. Posluivale su ih livrejisane sluge. Sve toLuna i mornara podseti na eng

leske obiaje i osetie da e im boravak u ovoj kui biti prijatan. Zaudi ih samo to u trpraariju neue niko od lanova Gorvaldoveporodice. Lun na zgodan naindade na znanje domainu da mu jeao to ne vide nikog od porodice.

- Ja nemam nikoga. Nisam seenio, a sada je kasno - smejui seobjasni Gorvald.

Najbolje vino koje se moglo nabaviti u Cikagu, a koje su pili uz ruak, stvaralo je raspoloenje. Sviao im se ovaj robusni Gorvald, ijesu svetle oi odavale neko unutranje oduevljenje. Snani etreseto-godinjak bio je visoko podian,imao iroka ramena i snano vtelo,a crna kosa i tamne oi odudaralisu od jo uvek svee i nenaboranekoe. ncjLun ga je ocenio kaoo^neg psihologa, ali #.ii3ekrupuloznQga/4!-veka, ije moralne norm-taistastoje pod uticajem okollne^oMeka-kav unutranji instinkt gonio jeLima da sa interesova^ijem pratiGorvaldove rei i da ga' prouava.

Zbog toga prihvati poziv da se

odmore kod bazena, kupajui se isunajui.- Raunam da bi ensko drutvo

danas povredilo vae raspoloenje- ree Gorvald. - Inae mogaobih pozvati nekoliko lepih dama.

- Mislim da je najbolje da seodmorimo u tiini - odgovori Lun.

Uskoro su se na njihovim telimasuile kapljice vode, a njih J;rojicasu dremali dok je najmanje hiljaduagenata i policajaca trailo udnogdoktora Spensa

Posle kraeg sna Lun se probudi.Pogleda Gorvalda i Makrersona.ija su se snana tela znojila nasuncu, a zatim se tiho spusti u ba

26


29/100

zen. Otpliva na drugu stranu i sedeu jednu stolicu za sunanje. Gledao

je zamiljen u bistru vodu.Jedna odluka sazrevala je u

njemu.

Jo kako! Disao bih slobodnije.Mislim da ba Trova ima nameruda stavi apu na mlinsku industrijui trgovinu itom u Cikagu. A to zadire u moje interese - odgovorivedro i sa izrazom iskrenosti.

'pratajui se od Pitera Gor-valda i zahvaljujui za gostoprimstvo, Lun upita:

- Koji su izvori prihoda Trova-eve bande?

- To sam gotovo zaboravio davam kaem. Moda e vam koristiti.Glavni izvor prihoda Trovaeve

bande dolazi iz Las Vegasa. Mislimda je to i najosetljivije mesto u kojebi se moralo udariti odgovoriGorvald.

- Koliko mi je poznato, gangsteri ne ele da se remeti mir u Las

Vegau. Tamo se i najvei neprijatelji iz razliitih bandi smekaju jedan drugom. Sva ubistva dogaajuse na drugim mestima - primeti

Lun.- Izgleda da ste vi odlino infor-misani, doktore Spense - nasmejase domain.

- Koja je taka tamo zanimljiva?- upita Lun.

- Pogledajte malo oko hotelaFlamingo. Njega je podigla bandaBugsi i Majer. Poslove je vodioBen Bugsi Sigel. Nije se snalazio pa

je ubijen, ali ne u Las Vegasu. Nasle-dio ga je Gas Grinbaum. Kasnije jenaen izmasakriran zajedno sa enom u svojoj kui u Arizoni. Sadase ne zna tano ime onog ko vodiFlamingo i desetak drugih hotelai lokala, ali je gotovo sasvim sigurno da su tamo umeani prstiTrovaa i njegovih ljudi. Pogledajte

tamo - zavri Gorvald, a pri tomsu mu oi svetlele kao da se radujeto e neko uznemiriti bandu i njenog vou Trovaa.

Lun to glasno i primeti:- Izgleda da bi vas radovalo da

neko stane na ulj Trovau i njegovima.

(^ledea tri sata Lun i njegovdrug obilazili su trgovake radnje.Spremite i prostor oko zadnjegsedita njihovog automobila punilisu najrazliitijim predmetima. Bilo

je tu, istina, neto pia i hrane. Ali

svako bi teko predvideo emu eto koristiti. Bilo je tu kompleta pozo-rine minke, radnikih konbine-zona i sportskih odela, elektrinihureaja, baterija i alata, gipsa,voska, reiznih vrsta platna, hemika-lija, plastine materije i koe, me-rakih instrumenata, fotografskihureaja za mranu komoru i boja,od onih za kosu i minku do nitro-laka za automobile... Ni savestanpopisiva. ne bi le >sastavio listusvega toga, a jo i se iznenadioonome to je inilo aajvei deo nabavke.

- Ostaje da nabavimo pisaumainu i jo neke sitnice - zakljuiLun ulazei u veliku robnu kuu.

Nekoliko minuta kasnije njihova

kola zaustavie se pred vilom kodFrenklin park& Lun ih doveze dozadnjih vrata, koja su bila zaklonjena od pogleda sa svih stranaNjih dvojica unesoe nakupovanepredmete i oznojeni potraie kupar-tila u prizemlju i na sprata

Ve se primicalo vee kad iza-oe. Ali sada niko, pa ni roenemajke, ne bi u ova dva oveka prepoznao dr Spensa i njegovog pratioca Samjuelsona.

Lun je imao tamniju boju koe,riu kosu bez sedih vlasi, nov obliknosa i nekoliko oiljaka koji su sasvim izmenili njegov pogled. Lice mu

je bilo punije i glas promenjen.

27


30/100

A Meikferson nije m og^ sebe daprepozna u ogledalu. Njegova ku-trava kosa ^da je bila prava isjajno crna. Dva dobro rasporeena mleuiea su mu ulepavalalice. a nos je dobio lepi izgled, jersu se izgubile sitne rupice nastale

davno pod suncem i vetrovima Njegova gruba koa na licu bila je svet-lija i mlada.

- Hteo bih da ovakav i ostanem- smejao se u udu.

Na pj-voj poti Lun predade nekoliko ekspresnih pisama, a onda seodvezoe u centar grada i parkirae kola. koja su sada imala drugubo u i nov broj, a zatim svratie u

od ian restoran. Njihova nova, elegantna odela inila su da im se vratari i kelneri duboko klanjaju.

Sati su prolazili u tihom razgovoru. Makferson je morao da ponovi ranije data uputstva. a Lun mu

je detaljnije objanjavao neke tehnike stvari.

- Oseam se kao da sam miniran - smejao se mornar.

- Opasno je samo ako pogrei.Inae nema ega da se plai - ob

janjavao je Lun.Bilo je ve dvadeset i dva asa

kad se pojavie vanredna izdanjalistova. Lun kupi nekoliko novina injih dvojica platie raun i prese-lie se u kafanu. Zavalie se uudobnu lou, ka kojoj je strujao vaz-

duh iz erkondina- Svi su zagrizli - primeti Lungledajui krupne naslove.

itao je:TAJANSTVENI KRAU PONOI

PORUUJE... DR SPENS DOBIONOVOG SAVEZNIKA... GANGSTERIMA JE BAENA RUKAVICA...MOE LI SE OVAKVO PISMO

SHVATITI OZBIUNO?...To su bili naslovi senzacionalnihizvetaja o pismu koje je uputio nepoznati ovek. Ono je glasilo;

Redakcijama ikakih listova iasopisa

Otmica engleskog naunika drKristofera Spensa i amerike profe-

2$

sorke dr Dejn Vitington privuklaje moju panju i stvorila teku obavezu. Svaki poten ovek treba dapomogne ugroenima I ja smatramda treba da se umeam u nepo-tednu borbu. Zbog toga postavljamzahtev otmiarima: OsloboditeDejn Vitington u roku od dvanaestasova od trenutka objavljivanjaovog pisma. U protivnom ja linoosuujem na smrt sve otmiare.Kaznu u uskoro izvriti. Dolazim uCikago da zatitim dr Spensa i oslobodim dr Dejn Vitington! Napaugangsterske centre u Cikagu, Las

Vegasu, Mineapolisu, Detroitu i Nju-jorku.

Preporuujem otmiarima daozbiljno shvate ovaj zahtev i da sesete Falka, Majnarda, Hekate i desetine sebi slinih. Ni oni nisu ozbiljno shvatili upozorenje i nemajuvie priliku da se kaju.

Lun, kralj ponoi.Neki listovi su govorili o pismu

kao dobroj ali. drugi su izraavalisumnju u njegovu autentinost,trei pozivali policiju da onemogui i gangstere i udnog kraljaponoi. Ali svi su donosili sadrajpisma, a to je bila osnovna Lunovaelja. ii

- Ovo je mlaz ulja na vatru. Sadae pobesneti i gangsteri, i policija, ijavnost... Jo noas treba delovati.Predaemo i linu poruku - zak

ljui Lun obraajui se Makfer-sonu.- Gledaj, donose i tvoju biogra

fiju - pokaza mornar jednu stranicu lista.

Sve novine saoptavale su da donose podatke o prolosti i podvizima tajnastvenog Luna. U jednimse moglo nai nekoliko lanaka pre-tampanih sa malim izmenama izstarih londonskih novina koje suizvetavale o sukobima zloinaca ikralja ponoi u Londonu.

Makferson je itao:PRVA PRETNJA U ISTORUI

KRAUA PONOI.. LUN JE PRIPREMAN DA POSTANE ZLOI-


31/100

NAC... PRE DVE GODINE LONDONSKI LISTOVI OBJAVILI SU:

AKO ZLIKOVCI NE PRIHVATEULTIMATUM. U DVANAEST ASOVA POINJE RAT IZMEUNJIH I KRAUA PONOI.. KO JETAJANSTVENI LUN...

Ispod jednog od tih naslova pisalo je:

Prole su dve i po godine odonog dana kada se zavrila aferaoko DonaldS, Sikerta, nazvanogLun, kralj ponoi. Ceo svet je saznao da su tri velika gangstera pripremala Sikerta da postane savreni zloinac.

Oteto siroe raslo je meu gang

sterima. Oni su mu odredili uitelje,kolovali ga i nadzirali. Uio je kodistaknutih profesora i naunika, auz to i kod stranog gangstera Maj-narda Desetine fsJtira, nastavnikadudoa i diu-dicu, opsenara, onglera maioniara, obijaa, revolver-aa i strunjaka za vetine svihvrsta uili su oveka koji je trebaoda postane savreni zloinac. Uzelisu mu detinjstvo i mladost i nate-rali ga da ui, umesto da se igra iraduje.

A gangsteri su se radovali danukada e njihov uenik poeti da de-luje. Nauio je nekoliko jezika da bimogtio da dela irom sveta. I dok bion vukao za nos policije mnogihzemalja i Interpol, oni bi mirno na^

stavili da ucenjuju, krijumaredroge, vladaju podzemljem, kockarnicama i javnim kuama i postalibi stvarni gospodari mnogih gradova

Pripremili su mu i misterioznoime Lun, kralj ponoi.

I izvrili su prvi zloin-, opljakahsu jednu banku koristei se nekim

pronalascima genijalnog SikertaTamo su ostavili i nj^ov znak. kojije trebalo da on sam (tavlja prisvakom podvigu.

Ali Lun nije postao zlikovac.Postao je branilac pravde Pobedila

je nauka, pobedio je humanizamkoji ona neodoliivo zraL Donsdd

Sikert zavoleo je ljude i odluio dase bori protiv zlikovaca Drao jegangstere u uverenju da je njihov, apripremao je veliki obraun. I brzosu Majnard, Braun i Falko bilimrtvi. Umesto da postane voagangstera on ih je obezglavio.

A zatim je dolo do obrauna savelikom bandom otmiara devo-jaka u Londonu. One su spasene, aotmiari izginuli najvie u sukobima sa Sikertom. Ali on nije imaoprava da sam presuuje i naaose van zakona rt'ogonile su ga policije od engleskog Skotland jarda doInterpola. Ipak on je unitio ibandu ucenjivaa koju je vodila zlo

glasna Hekata odnosno otrovnalepotica Dijana Dani^n.To je ovek koji je uinio mnogo

za spokojstvo i miran ivot IjudL Alion je ostao usamljen i progonjen.Preti mu opasnost od razbojnikagangstera Mtifije. krijumara i raznih zloinakih organizacija Ah nemanja opasnost preti mu od policije. Za njim su izdate stalne, vene

poternice. Policija hoe da ga predasudu, da mu se sudi za desetine ubi-stava. A svaki ubijeni bio je gangster, ili ubica najgore vrste. Njih jeina^e ekala gasna komora elektrina stoUca fii veita robija

Lun je progonjen. Ipak on stupa uborbu bez straha To je potvrenomnogo puta Gangsteri e postupitipametno ako ne prenebregnu njegov zahtev. Uenili bi pametno daoslobode otetu dr Dejn Vitington.

Takav je Lun, kralj ponoi, takavje Donald Sikert Moda ga je toim6 nekad vrealo jer su mu gadali zloinci Ali on se njime sluikad stupa u borbu protiv zla kaoda ih opominje da e se njihovadela svakako kazniti. To ime post

alo je pojam...- Ovi su gotovo doslovce tampali sve ono to je nekad napisaoMarkin - ree na kraju Makfer-son.

Sada je Lun znao da je prvi potezuinjen po zamiljenom planu. A

29


32/100

sada treba delovati dalje. Lun seseti Dantona: Smelost, smelost ijo jednom smelost..

Pola sata kasnije njihova kola sezaustavie pred velikom zgradomna kojoj su se palila svetla reklameRaj Bufala Bila.

- Ovaj raj ima reputaciju pakla- primeti Lun.- Da mister Ouklende! vebao

je Makferson da upotrebljava novoime svog druga.

- Vrlo ste ljubazni mister Filde!- nasmeja se Lun i lako lupi Mak-fersona pesnicom u rebra.

- Od takvih ljubaznosti ovekumoe da pukne jetra - alio se no

vopeeni mister Fild.- Mislim da tvoju ne bi otkinulani granata manjeg kalibra. Modatvrdavski topovi primeti Lun.

- Stotinu mu... - poe Makferson jednu od svojih dugih psovki.

- Ali mister Filde! Zar nismodentlmeni? - opomenu ga Lun.

- To je teko zanimanje - uzdahnu mornar.

Uoe u veliki hol obloen mer-merom iz Tenesija. Desno je bila velika kafana, koja je sada bilaprazna i neosvetljena, a levo se silazilo ka luksuznom nonom lokalu,iz koga je dopirala muzika.

Sioe i sedoe u bar. Punakamikserka im se osmehnu. a ef salese nae u blizini i prie Lunu im

ga ovaj pogleda.- elite li lou, ili sto blizu podi-juma? - upita jo uvek malo nagnut i sa osmehom.

- Rezerviite nam jednu lou, aliza kasnije. Sami smo i priekaemomalo ovde - odgovori Lun.

ef sale se pokloni, klimnuvi glavom sa razumevanjem.

Posle nekoliko minuta prioebaru dve devojke luksuzno obuenei upadljivo naminkane. Doprati ih

jedan mladi, koji se izviji:- Moram da odem i nesrean

sam zbog toga.A zatim proe pored Luna i za

kai njegov lakat.

- Oh, oprostite! Nije bilo na-merno. Mogu li nekako popravitisvoju nespremnost? astade govorei mekim glasom.

- Nije nita. Hvala za ljubaznost- odgovori Lun.

- Ja sam pravi trapavko i jed

nom u dobiti zbog toga Smem li,kao dokaz prijateljstva, da vas upoznam sa mojom sestrom Helen i njenom prijateljicom. Ja sam Abel Pi-klis - avrljao je prilino ljupkomladi.

Lun mu prui ruku i predstavi sekao Ouklend, a onda mu predstavimornara. Za as je bilo sklopljenospontano poznanstvo sa devoj-

kama. Mladi se ponovo izvini iotra sasvim spretno i ne gurnuvinikoga, Lun se smekao posmatra-

jui Helen Piklins.Ona je bila visoka i lepa plavua.

Njenu lepotu je, za oveka odukusa, krnjila izvesna blaziranostpokreta i izraza lica. Telo joj je joimalo sveinu i obline jo nisu ste

zali uski mideri. Druga se zvalaTeri Lej i bila je neto nia, punija,izrazita crnka, Svaki as je gubilanauene manire blazirane enepostajala jednostavna, priprostasimpatina devojka Ali onda bi tosama primetila i njene trepavice bzaigrale, na licu bi se pojavio zavodniki osmeh, a oblo koleno bi sepodiglo izvirujui iz preuske ha

ljine.Dva nova gosta lokala zabavljalasu se avrljajui prijatno i posma-trajui okolinu. Njihove bogate na-rudbine pia odobrovoljie devojke i kelnere. A bogate napojniceprodavaicama cvea i cigaretapotvrivale su da su to prvi gosti.- Jeste 11oenjeni, dragi? - pitala

je Helena, apuui Lunu na uvo.- Jesam... Ali ena je... - poeLun.

- Ne smeta, dragi. Pitala samsamo onako - nastavi devojka svojglwi razgovor.

avrljala je jo neko vreme, neuspevi da sastavi nijednu pa

30


33/100

metnu miSu>, niti da postavi zanim-ljivo pitanje. Zat Lim pree u na-pad.

- Vi ste lepi, simpatini i veseli.Sviate mi se poe pruajui diskretno ruku ka njenom bedru.

- Oh, i vi ste lepi! uskliknudevojka i zagleda se u Limove oi.koje su je fascinirale oduzimajuijoj snagu.

- Hteo bih da nas dvoje porazgovaramo sami - uzdahnu Lua

- Kad bih znala da moj brat nijekod kue - odgovori devojka.

- A imali neka slobodna sobaovde? - upita Lun pogledavi katavanici.

- Moda i ima, ali samo zastalne i poznate goste - odgovoridevojka.

- Pa mi smo ve stalni i poznatigosti - nasmeja se Lun.

U tom momentu blizu loe senae ef sale. Lun mu dade znak ion prie. Diskretno pruena Lu-nova ruka sa dvadeset dolara hitrodotae kelnerdve prste.

- Moe li se nai neki mirnijikutak? - upita Lun tiho.Sef sale je nekoliko trenutaka

razmiljao, a onda se odlui.- Evo vam klju. Pokaite ga lift-

boju i on e vas odvesti na petisprat. Broj separea imate na ploicikljua, koja je ujedno i znak da vaspropuste - objasni apatom igurnu neprimetno tanki klju speci

jalne brave pravei pokrete kao dapopravlja neto na stolu.Poto plati raun i dade napoj

nicu, Lun povede drutvo poredbara. Naoe se kod lifta i poka-zae klju. Liftboj ih propusti bezrei i popee se do petog sprata.Tamo ih doeka uniformisani momak i otprati ih hodnik

ashton,frederick - 04-lun i gospodari cikaga

Documents