1

Šaud 3

07.11.2015.

2

Šaud 3

Prezentovan u Grimiznom Krugu 07.11.2015.

Prezentuje

Adamus® kanališe Dţefri Hopi

uz pomoć Linde Benjo

Slobodno delite ovaj tekst u celosti, na ne-komercionalnoj

bazi, bez naknade, uključujući ove napomene.

Sva druga korišćenja moraju biti odobrena napismeno od

Dţefri Hopi, Golden, Kolorado.

Vidite kontakt stranicu na vebsajtu: www.crimsoncircle.com

© Copyright 2015 Geoffrey Hoppe

Golden, Colorado USA 80403

Sve slike su od Dejv Šemela

Vidite dodatne slike ovde

Slušajte audio ili gledajte video ovog Šauda on-line

3

Šaud 3

VAŢNA NAPOMENA: Ova informacija verovatno nije za vas ako

niste preuzeli potpunu odgovornost za vaš ţivot i vaše kreacije.

* * *

(Posvećeno Pitu Gibonsu, dugogodišnjem učesniku Šauda koji je napravio prelaz

29.10.2015.)

Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus Suverenog Domena.

Dobrodošli, drage Šaumbre. (Sandra mu donosi kafu) Ah! Kao po narudţbi -

magično, intuitivno. Gracias (publika govori "Je!" i aplauz) Hvala ti. Mm. Mogu li

dobiti malo vanile?

SANDRA: Malo čega?

ADAMUS: Vanile.

SANDRA: Odakle? (smeh)

ADAMUS: Eh, iz tvog zadnjeg dţepa? Lokalne prodavnice? To ne... molim vas,

nemoj... (smeh)

Dragi moji prijatelji, barem se moţete nasmešiti i smejati. Sada - govorim vam kraj

ovde na početku - ali kada se više ne moţete smejati povodom toga, kada se ne

moţete nasmešiti povodom toga, to je izgubljen slučaj. Uistinu jeste. Onda cela ova

stvar gde ste usred istinske psihoze (smeh) je... iznenada ste zarobljeni u realnosti. To

više nije samo igra.

Oh, i koliko vas zna ljude koji se ne mogu smejati povodom ţivota? Ne mogu. Oni to

shvataju toliko prokleto ozbiljno. Oni se ne mogu nasmešiti i smejati i nemaju oči

koje sijaju. Ne vi. Ne niko od vas, ali koliko ljudi znate - prijatelja i rodjaka - oh, oni

su toliko zarobljeni u ovoj psihozi ţivota, a ţivot jeste uistinu postao psihoza za tako

mnogo ljudi.

Vratiću se na to kasnije, ali za sada, dobrodošli na naše sveto okupljanje. I moram da

pitam zašto je reč "sveti" tako slična reči "zastrašujući"? (smeh) Premestite dva

4

jednostavna slova i imamo zastrašujući. Zašto je to isto tako strašno kao što je i

sveto? Mm. To jeste zastrašujuće, zato što vi idete izvan norme.

Vi idete izvan svog treninga, izvan svih pravila. Vi idete izvan svega što vam je

rečeno da je normalno, zato što, prilično prosto, vi više ne moţete podneti normalno.

Ne moţete. Vi znate da postoji nešto više, i postoji, ali kako stići tamo? Kako stići

tamo, veliko je pitanje. Vi to znate, u vašem svakodnevnom ţivotu, imali ste to.

Završili ste sa tim. Vi znate da postoji nešto više. Vi toliko gubite strast, postajete

toliko premoreni, iscrpljeni - samo osećam vaše energije - toliko vam je muka od

svega toga. Vi ne ţelite da umrete, ali više zapravo ne ţelite da ţivite, ne tako.

To je razlog što se, zapravo, moţete još uvek smejati. Vi znate da postoji više. Vi se

moţete šaliti povodom toga, zato što znate da je to jedna velika psihotična iluzija. I

jeste. Oh! Iznerviraću neke ljude danas. To moţda budete vi (smeh). Da. Namerno.

Iritiranje s predumišljajem. "ISP" - iritiranje s predumišljajem.

LINDA: Šta je tu novo? (smeh)

ADAMUS: Uradiću to malo bolje danas nego što sam to radio u prošlosti. Uradiću to

malo više. Malo iritiranja s predumišljajem, zato što (a) to je ono što vam treba, (b) to

je ono što ţelite i (c) to je ono što ja volim da radim (smeh). Dakle tu smo.

Reći ću neke stvari koje neće baš dobro proći izvan naše Šaumbra porodice širom

sveta.

LINDA: Auu.

ADAMUS: I to će biti izvadjeno iz konteksta, izopačeno i izvrnuto i sve drugo. Ali,

za sve one koji će poslati e-mailove kasnije, vi već znate da će biti nešto istine u

onome što kaţem. To je razlog što... (Linda glasno uzdiše) što će to... (Adamus se

smeje) mislim da nam treba unapred snimljen aplauz, smeh, sve drugo. Dobijamo

uzdisanje ovde. "Oh! Anksioznost, agonija - šta će on reći danas?" Radiću ono što vi

ţelite da radim i što vi ţelite da radite (Linda opet uzdiše) - proboj (aplauz i neki

uzvikuju "Jee!").

LINDA: Vi sada tapšete. Sada tapšete!

ADAMUS: Dakle kaţem vam odmah, reći ću nekoliko stvari koje će biti izvadjene iz

konteksta. Ali, prijatelji moji, postoji malo, oh, postoji mnogo istine u svemu tome. U

svemu tome.

Pit

5

Pre nego što budemo išli dalje, takodje bih voleo - Pit hoće - da pričam malo o

njegovom prelasku preko, zato što se dogodilo nekoliko stvari. I Pit je ovde. Ja mu ne

govorim iza njegovog mrtvog tela (Adamus se smeje, nešto smeha u publici). To je

smešno - okej, iritacija broj jedan. "Oh! On govori o mrtvim ljudima." Vi ćete svi

umreti. Smejte se povodom toga. Pit se smejao kada je prešao preko.

On je nedavno doneo polu-svesnu odluku govoreći da on uistinu ţeli da radi sa

svakim od vas, sa svima vama. Kako bi on mogao biti u najboljoj sluţbi? Pogledao je

na svoj ţivot, pogledao je na svoje doba, pogledao je na svoje telo - njegovo telo

predaka - i rekao: "Ja mogu najbolje da radim i pomognem Šaumbrama sa druge

strane." On je to rekao, uprkos svemu o čemu smo pričali povodom utelovljenog

prosvetljenja, on nije osećao da je to za njega. I to je u redu. Vi ne morate to da

izaberete. To zapravo nije cilj.

On je rekao "To nije za mene. Ja sam spreman." I Pit nije bio uplašen od smrti. Ono

malo straha što je postojalo, mogao je da prevazidje. I tako, vrlo mirno, on je prešao

preko.

I vaţna stvar je da se istinski prelaz desio četiri dana pre nego što je njegovo fizičko

telo umrlo. Vi niste mrtvi, ne prelazite preko kada vaše fizičko telo ode. Prelazak

preko se dešava pre toga, čak i u slučaju skoro svih, što biste vi zvali, katastrofalnih

nesreća, čak i u slučaju nasilja, rata, takvih stvari. Postoji spoznaja iz duše da će njen

ljudski uslov okončati to izraţavanje pre nego što se to desi.

Mnogi ljudi sanjaju o njihovoj sopstvenoj smrti pre nego što umru. Ja ne pričam o

onim snovima gde vi padate, padate, padate na tlo. Ali oni, u nekom smislu, isprobaju

smrt pre nego što umru. Da, to im daje neku vrstu spoznaje, udobnost kada konačno

naprave prelaz. Ne sve detalje, nego samo istinski prelaz. Dakle Pit je otišao četiri

dana pre nego što je njegovo telo umrlo.

Zamislite kako je to bilo Pitu, koji je imao veliki osmeh na licu, koji gleda na telo i

govori "Idi! Idi! Završi! Napolje! Odlazi!" I ovde su, na njegovu frustraciju, doktori

pokušavali da oţive telo. Doktori su pokušavali da shvate šta nije u redu, i naravno,

nisu mogli, zato što zapravo ništa nije bilo pogrešno; to je prosto bilo Pitovo vreme.

Porodica se okupila i izrazila neke nejasne i neiskrene suze, koje... (smeh) Dan

iritacije! (još smeha) Okej (Adamus se smeje) idemo. Okej? Vreme je za malo

iskrenosti ovde.

LINDA: Ooh!

ADAMUS: Koliko vas je bilo na sahrani i lilo krokodilske suze koje nisu bile baš

tako iskrene? Koliko vas zna druge ljude koji su otišli na sahranu, a samo nedelju,

6

dve dana pre smrti te osobe govorili kakav je on kučkin sin (Linda uzdiše) i oni odu

na sahranu "Oh! Oh! Oh!" (pravi se da plače)

To nije nešto posebno uznemirilo Pita. Nije bila velika stvar. On je već otišao izvan

toliko mnogo porodičnih veza. Već prevazišao. Ali čudna je stvar gledati, i govorim

vam ovo - to je nekako nadrealno - zato što su neki od vas već imali nekakvo iskustvo

sa tim. Ali čudno je gledati sebe - ne ţelim da kaţem da vi gledate dole, to je neka

vrsta ljudskog pravila - nego vi ste nekako tu i nekako niste. Vi ste nekako u sobi, ali

nekako niste. Na neki način, kao što je Pit danas ovde, ali je takodje sa mnom na

drugoj strani, nekako na oba mesta. I doktori - bum, bum, bum, udaraju po vašim

grudima i zabadaju igle u vas - a vi ste kao "Samo me pusti da idem."

I porodica se okupila sa suzama, ali stvarno, budimo iskreni, pitajući se o testamentu.

(Adamus se kikoće) Edit, to je istina. To će se desiti. Znate, to je ono što ljudi rade

"Buuhuu - ali šta je sa testamentom?"

Dakle...

LINDA: Hmm. (Adamus se smeje)

ADAMUS: Ah! Dobro. Dakle Pit, gledajući dole, zapravo skoro nestrpljiv, čekajući

da otpusti telo i čak i pre nego što jeste, dolazi na drugu stranu i uvidja "Ovo je više

realnost nego ono na drugoj strani." Naravno, ja sam bio tamo. Naravno, druge

Šaumbre koje su otišle pre u prošlih osam do deset godina pogotovo, koje su otišle

pre da rade baš istu stvar - da budu tu, da budu tu za druge Šaumbre koje će ići u

njihovo utelovljeno prosvetljenje; da budu tu zato što jeste teško ostati ovde. Pit će

vam to reći odmah. To je veoma teško. I uopšte nema srama zbog odlaska na drugu

stranu. Nema pravog bola u smrti, ako se iko od vas bojao toga. Nema lošeg. Nije da

se Pit oseća nekompletan, uopšte. On se oseća veoma, veoma kompletan.

I on shvata da se tu gde je sada ne radi o uzašću. On se moţda nikad neće vratiti radi

još jednog ţivota. Ne mora. Ne radi se o uzašću. Zapravo se zaista ne radi o

prosvetljenju, nekako ne. Samo se radi o biti u Ja Jesam. I Pit, sada neizmerno srećan

na obe strane vela, ovde da bude ovde za svakoga od vas ko izabere da ostane. A ako

ne izaberete, nema srama u tome.

Pit je imao neizmerno olakšanje od fizičkog tela. Njegovo telo je bilo posao za njega,

kao što je za mnoge od vas. Ali više nego išta drugo, Pit je osetio olakšanje što je

slobodan od toliko mnogo ograničenja ljudskog uma.

Sada, ljudski um ne umire, ili ne odlazi, kada biće ode. I zapravo, čak i kada telo

umre, kada fizičko telo stane, um zapravo - ljudski deo svesti, ljudski um - zapravo

nastavlja neko vreme. Ne integriše se odmah, ako osoba nije sasvim svesna. Potrebno

je neko vreme.

7

Pit je bio iznenadjen što, čak i nakon što je telo umrlo, um je još uvek bio tu, još uvek

brbljao, i on je bio kao "Pa, telo je mrtvo. Zar ne bi trebao um, zar ne bi misli trebale

stati?" Ne, one se mogu nastaviti. Za Pita, samo nekoliko dana; za druge, godinama -

mnogo godina - posle toga; za sve vas, za sve vas, to će biti lako. Stvari uma će

odmah stati, zato što vi dolazite do razumevanja nečega nazvanog svest.

Jedna od - Pit ima nekoliko interesantnih stvari da kaţe, i zapravo bi voleo da svraća

na Šaude često - ali jedna od stvari koje je on uvideo, i to je bilo sasvim duboko,

rekao je "Ţivi ţivot punim plućima ili odlazi. Apsolutno ga ţivi do maksimuma" i on

je na prelasku uvideo da je jedna od stvari koje je on radio u njegovom ţivotu bila da

se uzdrţava. Svi ljudi se uzdrţavaju u raznim stepenima.

Ţivite do maksimuma. Ţivite bez uzdrţavanja. Ţivite kao što ste videli u ovom

predivnom videu.* To je ţivot. To je ţivot.

*Misli na "Viva la Vida" izvedba Dejvida Gareta i puštena baš pre kanalisanja.

Bez uzdrţavanja. "To nije vaţno", rekao mi je Pit. "Nije vaţno šta drugi ljudi misle o

vama. Stvarno nije, zato što su njihovi sudovi beznačajni. I sve što oni misle o vama

bazirano je na njihovoj definiciji šta oni misle da oni treba da budu i šta vi treba da

budete. Ţivite ţivot do apsolutnog maksimuma. Ludo, ako drugi to tako zovu. To nije

vaţno. Neodgovorno - što znači neodgovorno prema drugim ljudima. Odgovorno

prema sebi, ali neodgovorno, ne mareći za druge ljude. Ţivite do maksimuma ili

odlazite."

I zamolio me da ukaţem na ovo danas, zato što je on otišao. On je znao da nije ţiveo

svoj ţivot do maksimuma, i nije osećao da bi fizički ili finansijski mogao. Zato je

otišao i srećan je što jeste, srećan što nije to razvlačio sledećih pet, deset, dvadeset

godina.

Ţivite potpuno ili odlazite

Ţivite vaš ţivot do apsolutnog maksimuma ili odlazite. To je teško, zato što će većina

ljudi reći "Pa, pokušaću. Samo ću pokušati i nastaviću." Kao što je Pit odmah opazio,

to je patetično. Patetično je kada nastavljate na iste stare načine čak i kada znate

bolje. Patetično je kada ste uplašeni da ţivite potpuno. Patetično je kada ţivite sitno,

kada ţivite malo. Ţivite potpuno ili odlazite, tačno kao što je on uradio - ili odlazite -

jer naposletku vi samo frustrirate sebe. Naposletku, vi suštinski, na neki način,

stvarno osudjujete sebe kada ţivite laţno, kada ţivite sitno.

Tu ulazi zastrašujuće i sveto. Ono što vi radite je sveto. Zaista jeste. Ali je

zastrašujuće, i to je stvar koju moţda niste očekivali kada ste ušli u sve ovo. To je

zastrašujuće zato što se vaše telo povremeno oseća drugačije. Vi se pitate šta mu se

8

dešava, a naročito za Šaumbre, oko 99% onoga što se dogadja vašem telu su

prilagodjavanja u više stanje svesti. Ne radi se o tome da ste vi bolesni. Vi ćete se

razboleti, ali to je neka vrsta otpuštanja i čišćenja. I znam da je to grozan osećaj.

Ponekad se osećate kao da ćete umreti. Vi mislite u vašem umu "Šta nije u redu sa

mnom? Šta sam uradio pogrešno?" Ništa. To je prilagodjavanje. I ako vi odete, vaše

telo vas izneveri, jedina stvar koja će se dogoditi je da ćete umreti, a umrećete

ionako. Dakle hajde da se smejemo povodom toga. (Adamus se smeje, ali niko drugi)

Eh, teška grupa. (Adamus se opet smeje) Ah! Kada se moţete smejati povodom

smrti, sa vašim problemima je gotovo.

Ali to je zastrašujuće zato što, čak i od fizičke smrti, strašnije je šta će se desiti ovde

gore (pokazuje na um). Sa telom se zapravo lakše baviti nego sa onim što se dogadja

ovde gore. A stvari počinju da se menjaju i postaju čudne i to je dezorijentišuće i to je

zastrašujuće i vi se pitate da li radite ispravnu stvar. Osećate se kao da zapravo

postajete paranoični. Zapravo niste, ali osećate kao da jeste, i osećate kao da su sve

vaše misli lude. Ništa od organizacije u umu, kontrole, ništa od starih trikova više ne

funkcioniše. A onda je to očajan osećaj. Osećaj je veoma očajan. Šta ćete uraditi?

Naravno, ono što vi pokušavate da uradite je da se vratite, da idete unazad, da se

vraćate onome što ste radili pre, a vi znate da to ne funkcioniše. Vi znate da to ne

funkcioniše.

Onda se osećate kao da ste u ovom mračnom ambisu, praznini sa ničim, i jeste. To je

teško mesto za biti u njemu. To je zaista teško mesto, ali baš tada dolazite do toga da

znate vaše Sopstvo najbolje. Ne vas kao u vašoj ljudskoj personi, nego tada dolazite

do toga da znate Ja Jesam. Tada otkrivate, kao što je Pit otkrio, "Ja postojim. Čak i u

ovom ništavilu, ja postojim." To je to.

Dakle sveto, da; zastrašujuće, vrlo. Vrlo. I interesantna stvar je, vi ste ţilava grupa,

zato što vi nastavljate da traţite više (smeh). I vi nastavljate da se smejete. Dvoje se

smejalo. Vi nastavljate da traţite više. To je teško, prijatelji moji, ali mi ćemo imati

mali razgovor za par meseci. Mislim da sam spomenuo pre nekoliko Šauda da ću 14.

februara pričati i reći: "Gde smo? Kako vam ide u vašem dopuštanju realizacije

prosvetljenja?" I koristim ove reči veoma paţljivo - dopuštanje realizacije. Ne radi se

o radu na tome. Ne radi se o radu na tome.

Vaše ljudsko ja ne moţe i ne treba da pokušava to da uradi. Radi se o dopuštanju. I

kako se vi borite sa tim, kako vi radite na tome, kako vi rintate na tome, i kako

frustrirani postajete. Radi se o dopuštanju toga.

Zvuči prosto, ali je zeznuto, zato što to zahteva poverenje, puštanje, dopuštanje.

Dopuštanje čega? Saznaćete. Saznaćete.

Dakle uzmite dubok udah sa tim.

9

Pitanje

Imam pitanje. Trebaće nam ovde tabla za pisanje, Linda kreni sa mikrofonom. Ovo je

moje najbolje vreme...

LINDA: O-o!

ADAMUS:... kada radimo pitanja i odgovore sa Šaumbrama.

LINDA: O-o!

ADAMUS: Da. Znam da biste vi voleli da samo sedite i slušate mene, ali ja ţelim da

dobijem informacije od vas.

Dakle, dobar dubok udah. Pitanje je, dok se Linda priprema sa mikrofonom - i molim

vas bez makio odgovora ovde. Uzgred, to je još jedna od stvari koje je Pit spomenuo.

Čim je prešao preko bilo je "Oooh! Imao sam mnogo makia." I to je kao - stvarno

Pit? Stvarno? Da. I zapravo on je rekao, jedna od najboljih stvari koju moţete učiniti

je da uvidite vaš sopstveni makio i smejete mu se. Uvidite vaš sopstveni makio.

Okej, pitanje: koja je najveća stvar o kojoj brinete u vašem svakodnevnom ljudskom

ţivotu kao ljudi? Najveća stvar o kojoj brinete u vašem - da li bi ovo zapisala (ka

Ted) - u vašem svakodnevnom ljudskom ţivotu, briga koja okupira toliko mnogo

vremena i opsesije u vašem svakodnevnom ljudskom ţivotu?

LINDA: I srećan rodjendan, Endi.

ADAMUS: Srećan rodjendan, Endi (aplauz). Srećan rodjendan, i još mnogi da dodju.

ENDI: Koje je bilo pitanje? (smeh)

ADAMUS: Da li ti kanališeš Pita?! (još smeha) O čemu najviše brineš? Što se tiče

tvog ljudskog ja, svakodnevnog ţivota, o čemu najviše brineš?

ENDI: Na nesreću brinem o dobrobiti drugih. I dolazim do uvida da treba da se

bavim sobom.

ADAMUS: Okej. Briga o drugima. I koliko tvog vremena provodiš brinući o

drugima?

ENDI: Pola ili više.

10

ADAMUS: Ooh! Auć! Ode još jedan dobar ţivot. Briga o drugima.

ENDI: Da!

ADAMUS: Da! (smeju se) Mm. Hjuston imamo problem. Okej, dobro. Samo mi daj

tvoj intuitivni osećaj, zašto ovo radiš?

ENDI: Osećao sam da moram da spasem svet.

ADAMUS: Od čega?

ENDI: Ispostavilo se da moram da ga spasem od sebe (smeh).

ADAMUS: Dobro. Daću ti malu pomoć za ovo. Mnogo vremena provedeno brinući o

drugima - odlično odvraćanje paţnje od sebe. "Brinuću o svetu" - pf, za šta, ne znam

- "Brinuću o svetu da bih mogao odvratiti svoju paţnju sa sebe." Uu, to je zapravo

briljantno kreativno odvraćanje paţnje. Koliko si pomogao svetu sa svom brigom?

ENDI: Nimalo.

ADAMUS: (smeje se) Koliko si mu odmogao?

ENDI: Uh, mislim da je moţda bilo nekih perioda kada sam učinio to...

ADAMUS: Nimalo. Nimalo. Ne.

ENDI: Uopšte ne?

ADAMUS: To uopšte nema nikakav efekat.

ENDI: Hvala ti.

ADAMUS: Da, da.

ENDI: Otarasi se barem krivice, zar ne?

ADAMUS: Da. Da. Pa, krivica, ili neko bi rekao "Isuse! To je bilo mnogo vremena i

nije otišlo nigde." Dakle moglo bi biti krivice u tome. Da. Okej.

ENDI: Da.

ADAMUS: Odlično. Ali recimo koja je jedna mala stvar sa kojom sebi dopuštaš da

budeš opsednut povodom sebe? O čemu brineš - kada odvojiš to malko vremena da

brineš o sebi - povodom čega si zabrinut?

11

ENDI: Moje radosti u budućnosti.

ADAMUS: Okej.

ENDI: I radeći to, naravno, eliminišem je u sadašnjosti.

ADAMUS: Da! Dobro.

ENDI: Učim! Učim! (smeh)

ADAMUS: Ali nekako je zabavno kada to uvidiš. Znate, kada moţete da se smejete

tome, to je zabavno. To je kao "Oh čoveče! Gledaj šta radim - brinem o radosti u

budućnosti tako da je nemam sada. Budućnost nikad ne dolazi. Ja nemam radost.

Umesto toga brinuću o drugim ljudima." (smeh)

ENDI: Vrlo dobro. Da.

ADAMUS: Da! Ne, i čim to uvidiš, to je zapravo veoma zabavno, zato što iznenada

više nisi ulovljen u to. Da. Onda je to samo igra.

ENDI: I onda stvari počinju da se dogadjaju.

ADAMUS: Počinju. Dobro. Srećan rodjendan.

ENDI: Hvala ti.

ADAMUS: Da. Dobro. Sledeći. O čemu najviše brinete u vašem svakodnevnom

ljudskom ţivotu? Za šta ste najviše zabrinuti? I uzgred, završićemo sa Pitom. On ţeli

da podeli svoje uvide.

Znate, vi umrete i iznenada vi ste filozof (smeh). On se smeje. Hajde. O čemu ti

najviše brineš?

DŢEJN: Mogu li imati dva odgovora?

ADAMUS: (smeje se) Moţeš ih imati osam ako ţeliš, i to će jedva obuhvatiti sve.

DŢEJN: Zdravlje i novac.

ADAMUS: Zdravlje i novac. Oh, dobro, dobro. Koliko tvog vremena provedeš

brinući o tvom zdravlju?

DŢEJN: Prilično dobru količinu.

12

ADAMUS: Koliko novca trošiš na stvari...

DŢEJN: Mnogo!

ADAMUS: (smeje se) I sada imamo problem sa novcem! Ha! Zabavno kako ovo

ispadne - zdravlje i novac. Šta se zapravo ovde dešava?

DŢEJN: Ja sebi odvraćam paţnju.

ADAMUS: Da. Da. Zašto?

DŢEJN: Zato što je to zastrašujuće.

ADAMUS: Tvoje zdravlje ili odvraćanje paţnje?

DŢEJN: Ţivljenje.

ADAMUS: Da, jeste.

DŢEJN: Prolazak kroz ovaj proces.

ADAMUS: Da. Moram da te pitam, o čemu brineš povodom tvog zdravlja? Mislim,

šta ti povodom tvog zdravlja uzrokuje da brineš? Da li si bolesna?

DŢEJN: Ne (smeju se).

ADAMUS: Vidiš, koliko ovo ima smisla?

DŢEJN: Pa, imam mnogo...

ADAMUS: Da li si ikad bila zaista, zaista, zaista, zaista bolesna? Mislim, vrsta

bolesti kao da ćeš sutra umreti?

DŢEJN: Ne.

ADAMUS: Prehlade, gripe?

DŢEJN: Povremeno.

ADAMUS: Da, da. Povremeno.

DŢEJN: Da.

13

ADAMUS: Male boginje?

DŢEJN: Verovatno.

ADAMUS: Da. Neki seksualni... ne, neću ići tamo (smeh). Ne. Dakle ti mi govoriš da

nikad zapravo nisi imala nikakav ozbiljan zdravstveni problem. Tvoja porodica - da li

ima mnogo zdravstvenih problema u tvojoj porodici?

DŢEJN: Neki od njih imaju. Da.

ADAMUS: Ne mentalnih. Fizičkih.

DŢEJN: Da.

ADAMUS: Da, okej. Ali bilo šta što se zaista ističe...

DŢEJN: M.S. (multipla skleroza)

ADAMUS: ... više od drugih? M.S. Okej. Da li ti imaš M.S.?

DŢEJN: Ne.

ADAMUS: Okej, dobro. Dakle ti provodiš sve ovo vreme opsednuta time i to te košta

mnogo novca. A onda moraš da radiš na nečemu što zaista ne ţeliš da radiš da bi

zaradila novac da platiš za zdravstvene opsesije, da ne bi ostala bez novca.

DŢEJN: Da.

ADAMUS: Da li ti shvataš da ovo nema smisla?

DŢEJN: Pa, imala sam mnogo telesnih stvari tokom prošlih pet godina. Mnogo bola

ţivca i takve stvari. Ali nije da sam imala rak...

ADAMUS: Šta su doktori rekli o tvom bolu ţivca?

DŢEJN: Oni nikad ne znaju šta nije u redu.

ADAMUS: Oh! Isuse! Ja imam psihičke moći! Ah! Šta se dogadja, Dţejn?

DŢEJN: Simptomi uzašća?

ADAMUS: (Adamus se smeje) Naravno. Da...

DŢEJN: Znaš, kao moje stopalo. Boli me stopalo zadnje dve i po godine.

14

ADAMUS: Da.

DŢEJN: I bez obzira šta radim, ono samo nastavlja da boli.

ADAMUS: Samo, bez mišljenja, sa čime je stopalo simbolično povezano?

DŢEJN: Kretanjem napred. Da, znam.

ADAMUS: Raditi šta?

DŢEJN: Kretanje napred.

ADAMUS: Kretanje... samo biti na Zemlji, biti uzemljen!

DŢEJN: Da, to je istina.

ADAMUS: Da, stabilizovan.

DŢEJN: Taban, da.

ADAMUS: Dakle imaš celu ovu stvar. To je interesantna igra, ako ti ne smeta da to

kaţem - moţda ću te iznervirati.

DŢEJN: Uopšte ne.

ADAMUS: To je interesantna igra. Ti ţeliš da izadješ.

DŢEJN: Da.

ADAMUS: Znam to.

DŢEJN: Da.

ADAMUS: Mi pričamo.

DŢEJN: Da.

ADAMUS: Ali ne znaš kako.

DŢEJN: Da.

15

ADAMUS: Okej. Danas ćemo ići u to, ali ti to nećeš verovati. Danas ćemo iskusiti

kako da izadjete. Ići ćemo u ceo ovaj vremeprostor ban izvan. Ti to najpre nećeš

verovati.

DŢEJN: Okej.

ADAMUS: I većina vas neće. Ali onda ćete početi da uvidjate "Oh, sranje! Ako su to

jedina vrata, proći ću. Ako je to jedini put izvan, ići ću tim putem", čak i ako to

izgleda kao jednosmerna ulica koja ide u pogrešnom pravcu, čak i ako izgleda da će

vas prolazak kroz ta vrata samo voditi da poludite. Ali šta je ludo? Šta je ludo? Ići ću

u to za momenat, to će zaista iziritirati ljude.

Okej. Mogu ti reći odmah. Gledaću te u oči - mračno je ovde, pa mi treba osvetljenje

- ništa fizički nije pogrešno sa tobom. Postoji samo nekoliko malih čudnih

neravnoteţa, ali one su vrsta koja se sama podesi. Nema ništa...

DŢEJN: Kako?

ADAMUS: Pardon.

DŢEJN: Kako se same podese?

ADAMUS: Ti im dopustiš. Ti dopustiš telu da se podesi. Ono se podesi. Telo je

pametnije od uma. Telo je pametnije od uma. Dakle ti samo dopustiš. Uvek se dešava

da stvari krenu naopako sa nečijim telom od dana kad se rodi do dana kad umre.

Postoji nešto što je u procesu podešavanja. Postoje hemijski nivoi, elektromagnetni

nivoi. Postoje neravnoteţe izmedju organa. Ti ućutiš, ti im dozvoliš da se vrate u

balans, i one se vrate. One to rade automatski. To je lepota tela. Ali ti moraš biti

sposobna da dopustiš, a to je zastrašujuće, zato što je to kao, pa ako, znaš, ne

nadgledaš sve to, šta moţe poći naopako?

DŢEJN: Hm. Moglo bi postati gore.

ADAMUS: Pa, zapravo, jedino kada ti to nadgledaš onda stvari kreću naopako i ti

bankrotiraš i uzimaš sve ove... svaki put - jedna od ovih iritirajućih izjava - svaki put

kada uzmete dodatke ishrani, svaki put kada postanete opsednuti sa bilo kojom

drugom spoljašnjom terapijom osim masaţe, koja svima vama treba - poruka; tvoja

vrsta masaţe (ka Lari) - izuzev toga, svaki put kada ovo radite - kad uzimate pilule,

idete na ove čudne terapije, pijete kristalnu vodu i svo ovo ostalo sranje - vi govorite

svom telu da nemate poverenja u njega. (Linda se zgroţava) A telo je tako dobro,

tako pametno, ono će reći "Okej, sloţiću se sa tobom i izaći ću iz balansa zato što te

volim, a izgleda da je ovo ono što ti ţeliš." Dakle onda će vam se uvek dešavati ove

kapriciozne i čudne stvari. I idete kod doktora i on kaţe "Ništa nije pogrešno sa

16

tobom." Dakle vi idete kod drugog doktora dok ne nadjete onog koji je voljan da kaţe

"Nešto je pogrešno sa tobom", ali zaista nije! Dakle to je čudna stvar.

Mogu li te pitati, draga Dţejn?

DŢEJN: Da.

ADAMUS: Da li si spremna - mislim zaista spremna, kao ludo spremna, kao ljuto

spremna - da izadješ iz ovoga?

DŢEJN: Da!

ADAMUS: Ili je to okej?

DŢEJN: Ne, to nije okej.

ADAMUS: Okej. I da li si spremna, otprilike kao bez obzira na sve - Pit se sada

smeje i gleda te - da li si spremna da ţiviš ili da odeš? Ţivi ili... (Linda reaguje) Šta?!

Ţivi ili odlazi. Mislim napusti zgradu, napusti Grimizni Krug (smeh). Moram da

pitam to - da li si spremna da ţiviš ili da odeš? Da li si stigla do te tačke?

DŢEJN: Da! Pitam to sebe sve vreme.

ADAMUS: Okej.

DŢEJN: Spremna sam da ţivim.

ADAMUS: Da.

DŢEJN: Samo ne znam kako.

ADAMUS: Okej. Ići ćemo tamo. Ići ćemo tamo. I reći ćete: "Oh, ovo - ne. To neće

funkcionisati", a onda ćete uvideti da hoće. Da. Najpre će biti čudan osećaj. Učiniće

da se vaše telo oseća malo čudno.

DŢEJN: Divno. (smeh)

ADAMUS: Pa, onda se smej tvom telu. Ha, ha, ha, ha, ha! Znaš, stvarno, tako je

vaţno smejati se kada se ove fizičke stvari dešavaju. Kada ste na toj tački, kada se

moţete smejati sebi, čak i fizički, onda ste tu. Spremni ste za utelovljeno

prosvetljenje. Ali kada je telo veliki monstrum, uvek vam prouzrokuje anksioznost i

ometa vas, onda niste spremni za utelovljeno prosvetljenje.

Još par dobrih ovde. Da. Dejvid?

17

DEJVID: Da.

ADAMUS: Za šta si ti zabrinut na ljudskom svakodnevnom nivou?

DEJVID: Moju energiju ţivotne sile.

ADAMUS: Energiju ţivotne si... oh, kako je ona?

DEJVID: Pa, uţasno je i iskreno, ja nisam ţiveo. Ja sam... da.

ADAMUS: Ţivotna sila, misliš nemaš energije?

DEJVID: Da.

ADAMUS: Dangubiš okolo ceo dan?

DEJVID: Da.

ADAMUS: Da. Jedva moţeš skupiti energiju da dodješ na Šaud?

DEJVID: Ne, to je...

ADAMUS: To je dobro.

DEJVID: To je dobro.

ADAMUS: Okej, dobro.

DEJVID: Da.

ADAMUS: Teško je otići i u kupovinu?

DEJVID: Zapravo, uţivam u kupovini.

ADAMUS: Okej. Teško je izaći na dobar obrok u dobar restoran?

DEJVID: Ja uţivam da izlazim.

ADAMUS: Pa, isuse! Šta je ovde problem?! (mnogo smeha)

DEJVID: Znaš, ja... ali ne, ne radim to tako često. (Adamus se smeje) I...

ADAMUS: Zašto to ne radiš tako često?

18

DEJVID: Pa, stvar novca.

ADAMUS: Okej. Ovo je čudno.

DEJVID: Što je sranje, znam.

ADAMUS: Da, jeste. Jeste. Znaš, zapravo bi mogao imati dobar obrok u... Koldra mi

govori Tako Bel (publika kaţe "Uu") Ne? Bilo gde samo ne tu, ali, okej.

Ono što ja čujem Dejvid - i ovo vaţi za sve vas, i Pit je toliko mnogo deo svega

ovoga - kada radite nešto što volite da radite, energija je prosto tu. Ali mnogo puta vi

ne znate šta vi zapravo volite da radite. Mnogo puta vi ograničavate sebe, zato što

kaţete da se radi o novcu, a ne radi se.

DEJVID: Tačno.

ADAMUS: To je otprilike kao Dţejnin problem - zdravlje i novac. Oni idu ruku pod

ruku. Ona troši mnogo na zdravlje tako da nema novca, zato što je to sve... a onda

ona mora da nadje posao i da radi sve ovo. Ovo je ludo. Mislim ovo je stvarno ludo,

ali znate šta? Svaki dan bilioni ljudi - kao otprilike šest biliona - širom sveta ustane i

radi baš ovo o čemu mi pričamo. Ali oni ne mogu da pričaju o tome zato što oni ne

shvataju. I oni se ne smeju povodom toga zato što su toliko ulovljeni u to. Ali mi smo

tu gde moţemo da pričamo o tome i da se smejemo povodom toga.

Pregledao sam te, ako nemaš ništa protiv, uradio sam mali pregled dok smo pričali.

DEJVID: Hvala ti.

ADAMUS: Da. I...

LINDA: Ooh! (smeh) Šta?!

ADAMUS: To je bio energetski pregled.

LINDA: Šta?!

ADAMUS: I to je bio... (smeh)

LINDA: Isuse!!

ADAMUS: Tebi nije smetalo. Malo...

DEJVID: Ne, zapravo...

19

ADAMUS: ... nenametljiv energetski pregled. Tvoj nivo energije je dobro. U redu je.

Zaista ništa nije pogrešno sa njim. To je - oh, i Linda, zapiši beleške - to je strast. To

je strast. I, za toliko mnogo vas, to je kao da ste uhvaćeni u srednjoj zoni, znate,

ţiveći ţivot koji je nekako uţasan, ţiveći neljudski ţivot i pitajući se zašto vas vaše

telo boli, gde je vaša energija i zašto ste bez novca. Prijatelji moji, ovo nema smisla,

nikakvog, i vi to znate.

DEJVID: Ja to znam.

ADAMUS: I ti se moţeš smejati povodom toga, i to je nekako...

DEJVID: Ha, ha, ha!! Ne više!

ADAMUS: I to je nekako zabavno. I st... ţelim ponovo da uradim našu Strast. Znam,

predavanje o Strasti je originalno uradio Tobajas. Moţemo uraditi Strast u dve,

moţda tri sesije.

LINDA: Ti imaš strast da ponovo uradiš sve što je Tobajas uradio.

ADAMUS: Apsolutno (Linda se smeje). Ali to je sada jedan od problema, strast.

Kada se vi ovako iscrpljujete kroz ţivot za koji znate da je psihotičan - ne vaš, ali

svet je psihotičan - kada to nije u redu, ali ne znate kako da izadjete, to će iscrpeti vaš

novac, vašu energiju, vašu strast, vašu radost i sve ostalo. Dakle hajde da to uradimo

ponovo. Da. Okej.

DEJVID: Hvala ti.

ADAMUS: Za Šaumbre. Da.

DEJVID: Hvala ti.

ADAMUS: A sada ću stvarno da iznerviram nekoga ovde - Linda.

LINDA: Haah! Zašto sam ja na tvom radaru?!

ADAMUS: Zato što će to biti besplatno predavanje.

LINDA: (kuka) Oooh!

DEJVID: Jeee! (publika kliče i tapše, Linda se smeje glasno) Jee! U redu!

ADAMUS: Okej.

20

LINDA: Oh! Nemamo ništa bolje da radimo! Uradimo to!

ADAMUS: Nemamo ništa bolje da radimo.

LINDA: Uradimo to! (nastavlja da se smeje)

ADAMUS: To je takva poenta. To je toliko nešto što je deo svih vas. Gledam po

sobi. Pokušavam da ne spominjem nikoga naročito, ali cela ova stvar - Dţejn, ti si to

toliko dobro izrazila - znaš "Brinem povodom mog zdravlja i brinem povodom mog

novca", ali onda moraš da radiš i to ti oduzima radost i strast. Ovo je Pitov Šaud na

toliko mnogo načina. Ţivi dobro ili odlazi. To je to. To je to. I mi smo na toj tački i

ovo je dobro - za mene. Za vas, to je uţasno. To je teško (smeh). Ţivi ili odlazi. Ţivi

potpuno, ţivi veliko, ţivi dobro. Ţivi u stilu ili odlazi. To se svodi na to, zato što ovaj

drugi način ne funkcioniše tako dobro.

Okej još dvoje. Brzo, brzo, imamo tako mnogo da uradimo danas. Da. Ah!

TIFANI: Oooh.

ADAMUS: Uhvatili smo te, zar ne?

TIFANI: Da.

ADAMUS: Mislila si da ćeš se sakriti tamo.

TIFANI: Tačno, u nekom smislu.

ADAMUS: Da, da, da.

TIFANI: Nije mi dozvoljeno da koristim moj makio, zar ne?

ADAMUS: Da. Ne, ne.

TIFANI: Okej. Hm...

ADAMUS: Mada ti moţeš raditi sve što ţeliš.

TIFANI: Znaš, to je dan Šauda. Dodjem ovde i ja sam u stilu ja ne brinem ni zbog

čega. Sednem ovde i sve moje... sve se rešava zaista dobro.

ADAMUS: Naravno.

TIFANI: Mislim, zaista, zaista dobro.

21

ADAMUS: Da.

TIFANI: Ali onda...

ADAMUS: Pre nego što stigneš ovde ili kada stigneš ovde?

TIFANI: Ne. Ne, na dan Šauda ja uvidjam kako je sve odlično.

ADAMUS: Onda treba da radimo ovo češće.

TIFANI: Da, svaki dan. (Adamus se smeje) Svaki dan. Ne, ozbiljna sam, zato što

sedim ovde i ti postaviš pitanje. To je u stilu ja nisam zabrinuta ni za jednu prokletu

stvar. Sve je fenomenalno. A ipak...

ADAMUS: Ipak.

TIFANI: A ipak...

ADAMUS: Ipak.

TIFANI: ... to nije uvek istina.

ADAMUS: Okej. Reci mi onda stvari...

TIFANI: Ali to je nekako posramljujuće i zaista ne ţelim da pričam o tome.

ADAMUS: O, da, da. Dakle kako bi iko mogao biti posramljen zbog Šaumbri koje

gledaju iz celog sveta? (smeh)

TIFANI: To je malo posramljujuće.

ADAMUS: Da kaţem to na drugi način. Kada je neko zaista otvoren i istinoljubiv,

svako to oseća i to pomaţe svakome.

TIFANI: Istina.

ADAMUS: Dakle pogledaj šta ti radiš da spaseš svet.

TIFANI: To je istinita priča. U redu.

ADAMUS: Oh! To je bila pogodba nekog drugog, ne tvoja (smeh).

TIFANI: Dakle istina je kada udjem u tu zaista glupu opsesivnu brigu, to je povodom

starenja.

22

ADAMUS: Šta je pogrešno sa tim?

TIFANI: Ţelim da budem mlada i lepa zauvek.

ADAMUS: Okej, ali to nije, mislim, zašto je to... mislio sam da ćeš nam reći nešto...

TIFANI: Nemam ideju zašto.

ADAMUS: ... zaista sočno.

TIFANI: Ne znam zašto je to vaţno.

ADAMUS: Mislim, samo starenje?

TIFANI: Da!

ADAMUS: Dakle šta radiš povodom te stvari starenja?

TIFANI: Pa, pokušavam da ostanem mlada na svaki način na koji mogu.

ADAMUS: Kako to radiš?

TIFANI: Osećam se mlada.

ADAMUS: Kako to radiš?

TIFANI: Hm...

ADAMUS: "Ja sam mlada, ja sam mlada, ja sam mlada." (Adamus se smeje)

TIFANI: Vodim brigu o mojoj koţi i trčim i radim jogu.

ADAMUS: Okej.

TIFANI: I igram.

ADAMUS: Da.

TIFANI: Dakle osećam se mlada. To je tako luckasto.

ADAMUS: Mogu li biti zaista otvoren sa tobom?

TIFANI: Molim te.

23

ADAMUS: Ne (Adamus se smeje).

TIFANI: Molim te.

ADAMUS: Ali ti zlostavljaš sebe.

TIFANI: Aha.

ADAMUS: Zašto?

(ona pauzira)

Mislim, čak i mentalno...

TIFANI: Iz nekog razloga ja...

ADAMUS: Samo-mentalno zlostavljanje, najveća stvar.

TIFANI: Da.

ADAMUS: Ali onda ponekad radiš to na druge načine, ali zašto?! Bum! Bum! Bum!

Bum!

TIFANI: Mislim da je to samo navika. Slaţem se sa tobom, to je zlostavljajuće.

ADAMUS: Okej. Ali ja ću ukazati...

TIFANI: Barem smatram to sve smešnijim.

ADAMUS: Dobro. Dobro. Barem se smej tome...

TIFANI: Da, smejem se.

ADAMUS: ... pre nego što mlatneš sebe (Adamus se smeje).

TIFANI: Smejem se. Smejem se. I kao što sam rekla, na dan Šauda dodjem i samo

sam - sve je odlično. Mislim, pogledam na sve i ja zaradjujem novac. Zabavljam se.

Radim samo onaj posao koji ţelim da radim. Imam sve ove predivne prijatelje.

ADAMUS: Da.

TIFANI: Mislim, sve je odlično.

24

ADAMUS: I, ali šta je sa anksioznošću, blizu depresije ponekad? Odakle to dolazi?

Zašto je to tu? Zašto je zlostavljanje tu?

TIFANI: Mislim da je to zato što moram da se bavim sa drugim ljudima (smeh,

pogotovo od Linde). Da smo samo ja i moji prijatelji, onda bi bilo lako.

ADAMUS: Da.

TIFANI: Ali drugi ljudi kaţu stvari i misle stvari i rade stvari, a onda ja postanem

malo, ja postanem malo...

ADAMUS: Neću poverovati u taj odgovor, ako nemaš ništa protiv.

TIFANI: Okej.

ADAMUS: To je dobar izgovor, ali - mislim, to je delimično tačno, drugi ljudi zaista

mogu uzeti tvoju energiju - ali ja vidim da su tvoji najmračniji periodi kada si sa

sobom. I kao...

TIFANI: Okej, kako to da zaustavim?

ADAMUS: Dobro pitanje (ona se smeje).

TIFANI: Ja sam spremna.

ADAMUS: Oh, ti ţeliš da ja odgovorim!

TIFANI: Da.

ADAMUS: Ah, okej.

TIFANI: Da, ja ţelim da ti...

ADAMUS: Ići ću u to ubrzo, ali ţelim da ti uvidiš da ti, kao i mnogi drugi, napraviš

taj jedan korak napred a onda maltretiraš sebe, i osećaš se kriva zato što praviš korak

napred. To nema smisla. Okej? To je psihotično.

TIFANI: Hm.

ADAMUS: Dobro. Hvala ti. I hvala ti za tvoju otvorenost.

TIFANI: Hvala.

ADAMUS: Još jedan i onda Pit.

25

LINDA: Još jedan.

ADAMUS: Da.

LINDA: Okej.

ADAMUS: Svi mi dobijamo ovo dobro starenje. Dakle ne radi se zapravo o starenju.

Postoji mnogo drugih stvari. Da.

SAMUEL: Da. Povodom čega ja brinem?

ADAMUS: Da.

SAMUEL: Eh. Kako ja primam i kako sam primio mnogo.

ADAMUS: Vrlo dobro. Odlično.

SAMUEL: I...

ADAMUS: I... hajde.

SAMUEL: Pa, ja sam povezan sa tim kako se to završilo, pravljenje koraka napred i

nalaţenje anksioznosti sa tim, a onda maltretiram sebe povodom toga.

ADAMUS: Da. I naposletku zapravo se radi, na neki način, o tome kako ti primaš

sebe...

SAMUEL: Da.

ADAMUS: ... kao vidjenog kroz oči drugih.

SAMUEL: Da, da.

ADAMUS: Da. I kako ti to ide?

SAMUEL: U poslednje vreme, ne dobro.

ADAMUS: (smeje se) Dobro. Mislio sam. Zašto? Zašto to ne ispadne tako dobro?

SAMUEL: Hm...

ADAMUS: Ako bi morao da kaţeš kako bi te drugi ljudi definisali, koje reči bi

koristio?

26

SAMUEL: Kako me drugi ljudi definišu?

ADAMUS: Da, da.

SAMUEL: Nezavisan.

ADAMUS: Da. To je loše. "Oh, taj prokleti nezavisan tip." (smeh) Šta još?

SAMUEL: Inteligentan.

ADAMUS: "Uh! Tip koji misli da je jako pametan."

SAMUEL: Da, mislim, ti ismevaš proces i kako ja to koristim protiv sebe.

ADAMUS: Oh, apsolutno. Da.

SAMUEL: Da.

ADAMUS: I šta još?

SAMUEL: Zabavan.

ADAMUS: Zabavan. Oni to koriste kao negativno?

SAMUEL: Ne. Ne govorim da su to negativne stvari.

ADAMUS: Okej. Kako te oni opaţaju, okej.

SAMUEL: Da. To je bilo pitanje, zar ne?

ADAMUS: Da li si zabavan?

SAMUEL: Smejem se sebi ponekad (smeh).

ADAMUS: Dobro.

SAMUEL: Da, da.

ADAMUS: Šta još? Ima još nešto u tome, kako ti misliš da te ljudi opaţaju.

SAMUEL: Malo luckast moţda.

ADAMUS: Luckast.

27

SAMUEL: Da, ili nesenzitivan.

ADAMUS: Da.

SAMUEL: Da.

ADAMUS: Nesenzitivan ili moţda nerealan.

SAMUEL: Da, da.

ADAMUS: Da. Nerealan. I kakvim poslom se baviš, prijatelju moj?

SAMUEL: Sada sam u savetovanju, prodaje, radim sa klijentima na njihovim

snovima.

ADAMUS: Eto ga. Hvala ti.

SAMUEL: Znaš.

ADAMUS: Dakle, ali ovo je tako savršeno povezano. Dakle način na koji ti opaţaš

kako oni opaţaju tebe je inteligentan, što bi oni zvali arogantan; zabavan, što bi oni

zvali izvitoperen smisao za humor, pomalo lud. Nezavisan, što znači...

SAMUEL: Nije me briga.

ADAMUS: Da, da, da.

SAMUEL: Da.

ADAMUS: Da. To je sve povodom tebe i ničeg drugog.

SAMUEL: "Šta će ovaj momak uraditi za mene?" Da.

ADAMUS: Da, da. I evo tebe radiš vrlo kreativan posao baveći se sa snovima ljudi,

što je zapravo... posao koji radiš je naposletku sasvim povodom tvojih snova.

SAMUEL: Da.

ADAMUS: Ali ti koristiš tu platformu posla koji radiš savetujući njih o njihovim

potencijalnim patentima i autorskim pravima, zato što koristiš druge da opaţaš sebe.

SAMUEL: Da.

28

ADAMUS: I moţeš da vidiš tvoje sopstvene snove kroz njihove snove.

SAMUEL: Da.

ADAMUS: To je predivna postavka.

SAMUEL: Aha.

ADAMUS: Ali šta će se desiti ako prestaneš da koristiš druge da opaţaš sebe?

SAMUEL: To je zastrašujuća misao. Nisam otišao baš daleko u tome.

ADAMUS: Da. Da. Okej.

SAMUEL: Ili jesam i to vrlo brzo postane veliko. To postane nekako izvan mog

domašaja u ovom trenutku.

ADAMUS: Tačno, lakše je videti sebe kroz oči drugih.

SAMUEL: Da.

ADAMUS: Drugi ljudi su odlična ogledala za vas same, zato što ćete odmah videti da

li oni, znate... kao da imate neki loš smrad ili da li vam se smeju. Da li su privučeni

ka vama ili se udaljuju od vas? I to obezbedjuje neku vrstu merenja "Treba li ja da

budem privučen meni, ili sam ja sebe uvredio?"

SAMUEL: Da.

ADAMUS: To je veoma uobičajeno. Hvala ti. Hvala ti.

I Pit, konačno. Da li bi dala mikrofon Pitu? Pit, tvoj odgovor na ovo. Koja je stvar

zbog koje si bio najviše zabrinut? (Linda stavlja mikrofon na Pitovu praznu stolicu)

Okej, hvala ti. To je bio dobar odgovor, i da li bi stavila to na tablu molim te. Dakle...

(smeh, Ted piše "Ništa") Oh! Pit govori da sam moţda trebao ovo da kaţem naglas.

Niste mogli čuti Pita? (neko kaţe "Ne") Malo glasnije, Pit.

(kratka pauza)

Ne, to ne funkcioniše Pit. Pitov odgovor je da je on najviše bio zabrinut da li on to

radi ispravno. To je bila njegova najveća briga. "Da li to radim ispravno?" - u očima

drugih ljudi ili kako vi vidite sebe kroz druge ljude. "Da li radim to ispravno" u

terminima "Kontrolišem li sebe dovoljno da odrţavam moje zdravlje i moje

finansije?" U terminima "Da li to radim ispravno" ili takodje "Šta ja radim pogrešno?

Nivo moje energije je nizak. Šta radim pogrešno?" A onda pokušavate da smislite vaš

29

put u sve ovo, a to ne funkcioniše. To ne funkcioniše. I to je ono što Pit misli kada

kaţe "Ţivi dobro ili odlazi." To je to.

On je proveo, kao što su mnogi od vas proveli, ogromnu količinu vremena brinući

"Da li to radim ispravno", bilo da je to duhovnost, bilo da je to vaš posao, bilo da je to

vaše zdravlje, bilo da je to starenje, ili bilo šta drugo. "Da li to radim ispravno?"

Ne postoji ispravno. Ne postoji više, ne za vas. Postoji moţda ispravno i pogrešno za

ljude tamo napolju, ali vi ste došli do ove tačke i više nema ničega povodom

ispravnog i pogrešnog. To je vrlo teška stvar zato što će vaš um vrištati. Vaš um će

skoro insistirati, zato što je navikao na ţivot baziran na sudjenju, ispravno i pogrešno.

Vi ste došli do ove tačke i to je veoma frustrirajuće. Vi ţelite da radite to ispravno. Vi

ţelite da radite tako mnogo stvari ispravno. Vi ţelite ovu stvar nazvanu prosvetljenje

ili utelovljenu realizaciju, zato što znate da je tu. Ali vi ne znate da li to radite

ispravno ili ne. A onda postoji taj očajnički pokušaj ljudskog da pokušava da radi to

ispravno. Ono ne moţe, i ţelim da pamtite tu poentu dok ne bude toliko realizovana

unutar vas. Ono ne moţe. To ljudsko to ne moţe, uopšte.

Većina ljudi provede ceo ţivot pokušavajući da učini svoj mali ljudski ţivot boljim.

Oni se mole bogovima da imaju malo lakši ţivot. Oni se mole Bogu, ne za

prosvetljenje, ne za realizaciju, ne za jasnoću, uopšte, oni se samo mole za malo više

dolara da ih potroše odlazeći kod malo više lekara. Oni se mole da ima malo više

ljudi kojima se malo više svidjaju. Oni se mole za lakši ţivot. A, dragi moji prijatelji,

to se neće desiti. To se neće desiti i ja to kaţem sa velikim osmehom.

Ljudski ţivot

Ţivot je zaista iritirajući (smeh). Ljudski ţivot je zaista iritirajući i sada se upuštam u

moju tiradu "Iziritiraću mnogo ljudi".

Ljudski ţivot je neljudski. Jeste. Ţivot i ljudi su došli do tačke da su patetični.

Patetični, stvarno tuţno, i Pit, ako niko drugi, klima glavom i govori "Da", zato što on

shvata. On je sveţ, on je upravo prešao preko (smeh) i on shvata da postoji sva ova

priča - "Oh, mi treba da volimo ţivot. Mi treba da volimo druge ljude". Zajebi to.

Mislim stvarno zajebi to, zato što ja konstantno vidim da ljudi pokušavaju sve jače i

jače i očajnije da učine mali sebični ljudski ţivot boljim. A vi znate da to ne

funkcioniše.

Vi ste prevazišli tu tačku govorenja: "Ja ću samo očistiti malu kutiju u kojoj ţivim.

Pokušaću da je učinim urednijom. Učiniću mene srećnijim. Nastaviću da idem na

kurseve sreće i uzimaću pilule sreće." To ne funkcioniše. Dolazi do tačke gde

uvidjate da je ţivot zaista patetičan.

30

Ţivot treba da bude iskustvo, ali to je davno nestalo, stvarno, iz ţivota na ovoj planeti

za ljude. Ţivot moţe biti zadivljujuće prelepo iskustvo, ali to je davno nestalo na ovoj

planeti. Ljudi pate. Ljudi lude i to će se nastaviti. Mislim, u narednim godinama

videćete to sve više i više. Oni će poludeti, zato što je ţivot postao neljudski. Ţivot je

postao - pa, zamislite ovo.

Vi odete u zoološki vrt na jedan dan i mislite: "Ovo će biti veličanstveno iskustvo ići

u zoološki vrt i videti razne ţivotinje. Kupiću neke plišane ţivotinje da ih ponesem

kući i ješću hranu iz zoološkog vrta i šećernu vunu i kokice i sok i sve to." To je

zabavan dan. Idete u zoološki vrt i počinjete da tumarate okolo. Odete do kuće

majmuna i odete do kaveza sa lavovima i vidite slonove. Postanete toliko ulovljeni u

to da zaboravite da ste u zoološkom vrtu. Zaboravite da ste došli ovde da imate

iskustvo, da posetite. I ubrzo spoljašnji svet, realnost, prava realnost izbledi. Vi

zaboravite. Sada ste zarobljeni u zoološkom vrtu i uskoro ste u jednom od ovih

kaveza. I uskoro ste zaglavljeni. Zarobljeni ste. Uskoro vi sedite u kavezu i opaţate

ljude koji dolaze da se rugaju vama, da gledaju vas, i onda uskoro ričete na njih

(smeh).

Toliko ste ulovljeni u vaš kavez u zoološkom vrtu, i ono što radite je da pokušavate

da očistite kavez i molite za malo bolju hranu. Molite za malo više toplote u ovim

hladnim noćima. Molite za malo više drugarstva od drugih koji su zaključani u vašem

kavezu sa vama. Vi zaboravite da to nije realnost. Vi zaboravite da ovo nije pravo.

Ali vi insistirate na tome. Vi radite na tome. Vi pokušavate da budete bolja ţivotinja

u kavezu u zoološkom vrtu. Vi pokušavate da budete malo pametniji od nekih drugih

ţivotinja. Vi pokušavate da sprečite starenje u zoološkom vrtu. Vi pokušavate da

budete majmun koji jako dobro izgleda u zoološkom vrtu. Vi zaboravite da vi ne

pripadate tu. I još gore, svi drugi oko vas su takodje zaboravili.

To je psihotično. Mislim, to je zaista psihotično. Prava psihoza nisu ljudi koji

pokušavaju da budu nezavisni, niste vi, nisu oni koji govore "Ovo nije u redu". Oni

koji su psihotični su oni koji pokušavaju da naprave njihov kavez u zoološkom vrtu

malo boljim, a to niste vi.

Dakle, vi ste u ovoj neprilici, prijatelji moji, a neprilika je zaglavljeni ste nekako u

tom srednjem mestu. Ţivot, ţivot na stari način, koji je bio psihotičan, jeste

psihotičan. To je sada neljudski svet. Samo polira ivice - pretvarajući se da smo mi

svi srećni, pretvarajući se da će ţivot sutra biti bolji - uţas. To ne funkcioniše i vi to

znate. Vi ste na toj tački.

Vi ste na toj tački - to nije loša tačka - na tački skoro sloma. "Šta je sledeće? Gde

idemo odavde u ovom ludom, psihotičnom, patetičnom svetu?"

31

Biće onih koji kaţu: "Oh! Adamus priča loše o ljudima. Mi volimo ljude. Mi ćemo da

radimo večeras krug molitve sa svećama i čantanjem." Vi to radite unutar vašeg

kaveza. Vi to radite unutar zoološkog vrta, a on nije stvaran. I vi to moţete uraditi.

Osećaćete se bolje do sutra ujutru ili moţda do sledećeg dana, a onda ćete biti tačno

nazad gde ste bili.

Oni će reći: "Adamus ne voli ljude. Adamus je tako arogantan." Ne. Ja znam. Ja

osećam vaš bol. Ja osećam vaše osećanje da ćete eksplodirati, osećanje da ne znate da

li ţelite da ostanete ili ţelite da odete. To je najgore, kao što će vam Pit reći.

Ţivi dobro ili odlazi, inače ćete izludeti sebe. Ne samo mentalno ljudski-ludo, to će

naposletku otići, nego duša-ludo. Mislim duboko ludo. Vi to ne ţelite, kao ono što ja

volim da zovem Crveni Lav ludo, i uopšte nema potrebe za tim.

Ovaj svet je psihotičan. Ja ne govorim loše o ljudskim bićima, ljudima. Ljudi su u

redu, ali oni veruju u sve ove stvari. Oni veruju u ljubav. Oni pričaju o ljubavi, a ono

što ja vidim u mnogima je oskudnost. Oni pričaju o milosrdju, a ono što ja vidim u

mnogima je krivica. Oni pričaju o sreći, a sve što ja vidim je šargarepa ispred konja

koja ih provlači kroz još jedan dan. Oni pričaju o njihovim religijama i njihovim

bogovima, ali sve što ja vidim je kontrola. Oni pričaju o napretku, a sve što ja vidim

je odvraćanje paţnje. Oni pričaju o radjenju ispravne stvari za dobro svih, a sve što ja

vidim je da oni pokušavaju da dobiju više za sebe.

Jesam li ja ciničan povodom ljudi? Ne, ja volim ljude. Ja jesam, bio sam čovek. Ja

kaţem "Ja jesam, bio sam", zato što sam bio tu i još uvek jesam. Još uvek sam

povezan sa tim. Još uvek sijam moju ljudskost tamo gde odem, ali ja sam takodje

izašao iz zoološkog vrta. Trebalo je 100000 godina. Jesam li vam ikad ispričao tu

priču? (smeh, neko kaţe "Nismo čuli o tome" i "Ispričaj") Ispričaj, molim te. Jednog

dana film, film koji je Dejvid uvek ţeleo da uradi. Film "Saint-Germain i njegov

100000-godišnji Kristal". Ah, to bi bio odličan film. I ko će glumiti u njemu? Neko -

Koldra kaţe Robert Dauni, Junior. Da.

Dakle 100000 godina sedenja u kristalu. To je film. A onda jednog dana "Oh, ja sam

sebe uveo ovde, ja mogu sebe izvesti." I to je film. Traje pet minuta. Znate, to je to!

(Adamus se smeje)

Da, malo sam sada ciničan povodom čovečanstva, zato što je postalo toliko

zaglavljeno. Komunikacije su na jedan način pomogle sa ljudskom slobodom i

nezavisnošću, ali znate šta se dogodilo? Sa svom odličnom tehnologijom,

komunikacijama, globalnom povezanošću i svim ostalim, ljudi su uţivali u kratkom

momentu u malo više slobode, a onda su uzeli baš tu tehnologiju i te komunikacije i

sve drugo i još dublje uronili u njihov kavez u zoološkom vrtu. Oni koriste baš tu

stvar koja bi mogla obezbediti oslobodjenje i više slobode za ovaj svet, i sada to

koriste za još više psihoze, da postanu zaglavljeni.

32

Vi ste na smešnom mestu - ha ha ha - smešno, vi ste usred toga. Vi imate to

povlačenje gravitacije na vas svaki dan i svaki momenat, a ipak vi znate da to nije

pravo. Vi znate da postoji nešto više. Vi ste interesantni jer, ma koliko su stvari bile

teške, vi još uvek ţelite više. I vi ćete insistirati na tome, zbog čega vas volim. Vi ćete

insistirati na tome dok ne izadjete iz toga, dok ne išetate iz kaveza i zoološkog vrta i

vi moţete da se smejete tome.

A onda, čim se to dogodi, prijatelji moji, stvari o kojima ste ovde brinuli, čim odete

izvan, izadjete iz zoološkog vrta, stojite izvan kapije i smejete se tome, vi uvidjate da

je to samo bilo iskustvo; izadjete i onda na toj tački, onda moţete da se vratite unutra

u bilo koje vreme i nikad više nećete postati zaglavljeni. Nikad više nećete postati

uvučeni u to gravitacijom zoološkog vrta i kavezom i svim drugim. Nikad.

Tada, draga moja, starenje staje, na neki način, zato što ste bezvremeni na toj tački.

Ali vi ne moţete smisliti vaš put kroz to sa patetične - ţao mi je - patetične ljudske

tačke gledišta, sebičnog ljudskog. Vi ne moţete prevazići vaše zdravstvene ili

finansijske probleme unutar njih. Ne moţete, i to je moja današnja poenta.

Rekao sam to pre, ako ste se uključili da pokušate da dobijete nešto novo. Nastaviću

to da govorim na razne načine dok ne dobijete to veliko "aha".

Zdravstveni problemi, fokus na zdravlje je psihotičan sam po sebi - neurotičan, oba -

i uopšte nema nikakvog okrivljavanja u tome. I vi to nećete popraviti. To će postati

gore. To će postati gore, kao i sve druge stvari, zato što nastavljate da uranjate sve

dublje i dublje. Gravitacija vas je uhvatila za noge i uvlači vas dole.

Vi nećete stići tamo kroz vašu ljudskost. Dakle čim to uvidite, čim budete spremni da

pustite, čim uvidite da je ovo jedan ogroman ludi svet i vi se nećete uklopiti, vi nećete

zaustaviti vaše starenje, ili zaustaviti vaše zdravstvene probleme, ili zaustaviti bilo

koju od ovih drugih stvari iz unutrašnjosti kaveza u zoološkom vrtu. Prosto nećete.

Čim to uvidite, onda se sve ove stvari iznenada same raščišćavaju. Ne zato što vi

radite na vašem zdravlju, ili zato što vi radite na vašem starenju, ili vašem novcu, ili

bilo čemu drugom, nego zato što ste otišli izvan. Išetali ste izvan svega toga.

Onda se one balansiraju. Onda vi više nikad ne brinete o zdravlju, ili ako brinete,

radite to na zabavan način. Na način gde je to sada samo igra, ali onda se umorite od

igre i predjete na nešto drugo.

Ja sam sada uznemiren zbog sveta, zato što ja znam šta on moţe biti. Ja znam kakvo

iskustvo to moţe biti. Ja sam uznemiren zato što vidim da gravitacija, vidim da

masovna svest vuče ljude sve dublje i dublje i dublje unutra. I šta oni rade? Oni

uzimaju pilule. Oni idu na sve vrste terapija. Oni ubijaju jedni druge. Oni ratuju. Ovo

je planeta koja nastavlja da bude u ratu. Oni su lopovi. Oni su pljačkaši. Oni su

33

ratnici. I znam da neki od vas već pišu e-mailove - "Adamus govori sve ove loše

stvari o ljudima." Da li ja laţem? Da li ja to izmišljam? (publika govori "Ne") Ne

mislim tako. Mislim da je psihotično pretvarati se da to nije tu. A poenta je da to

postaje gušće.

Ali vi prijatelji moji, vi ste na smešnom, čudnom, neobičnom, neudobnom mestu. Vi

ste u svetu i vi niste u njemu. Vi pokušavate da učinite vaš ljudski ţivot boljim iz

vaše ljudskosti. Ja o tome naročito pričam u Kihaku, sebično ljudsko koje pokušava

da popravi stvari, pokušava da učini stvari boljima. Vi samo malko sredjujete vaš

kavez u zoološkom vrtu. To je sve. Dakle šta da radite? Šta da radite? Hm.

Treba da razumete, prvo - da razumete um i telo; da razumete svest, o kojoj smo tako

često pričali - a onda da poludite, i to je mesto na kom smo sada.

Ludo je nešto što je definisano da znači biti izvan norme. Dakle ludo je okej.

Psihotično je definisano... da znači da psihotična osoba više nema orijentaciju ili

uzemljenje ili vezu sa realnošću. Ali kada se definicija psihotičnog piše iz

unutrašnjosti zoološkog vrta od strane jednog od zatvorenika koji koristi zoološki vrt

kao definiciju bivanja uzemljenim, tu je nešto pogrešno. I to je razlog što govorim

ovo - ljudi su psihotični i oni su neljudski, ne-ljudski.

Ljudskost, osnovna ljudskost je zadivljujuća. Ali biti u ljudskosti je namenjeno da

bude iskustvo. To nije kazna. To je namenjeno da bude iskustvo. To je sve. To nije

namenjeno da bude konačna stvar. Vi nikad ne moţete, nikad, nikad, nikad, nikad

usavršiti vašu ljudskost. To nije namenjeno da bude usavršeno. To je samo

namenjeno da bude iskustvo, a svi zatvorenici u zoološkom vrtu pokušavaju to da

usavrše.

Fantazija

Šta da radimo? Idemo u nešto vrlo jednostavno. Postoji mnogo raznih načina da

definišemo ovo. Drţaću to jednostavnim koliko god je moguće, zato što se

naposletku radi o tome da budete sposobni da idete izvan uma. To se zove fantazija.

Fantazija. Ja to tako volim da zovem.

Fantazija znači ne morati razmišljati o tome, ne praviti logiku od toga. Kada

pomislite na fantaziju, postoji izvesna količina sreće. "Oh! Fantazija, svet fantazije!"

A onda će vam oni reći "To je sve fantazija." Ko je ovde lud? Oni koji veruju u

neljudsku svest ţivota? Ili oni koji govore "Ne više. Ne više."

Fantazija - prosta, čista fantazija. Vi iskusite mnogo toga kada sanjate. Sanjanje je

interesantno stanje bića, zato što snovi ne potiču iz mesta vremena i prostora. Snovi

34

nemaju redovnu gravitaciju koju vaš ljudski ţivot ima, normalno povlačenje koje vaš

ljudski ţivot ima.

Kada sanjate, pogotovo oni od vas koji pamte snove, vi uvidjate "Moj um, moj

ljudski um to nije mogao izmisliti." Odakle to dolazi? Zato što um to nije mogao

izmisliti. Snovi su nekako polu fantazija, ali um to interpertira na njegovim nivoima

koje on moţe razumeti, njegovim simbolima koje on moţe razumeti. Ali kada

sanjate, vi puštate. Ne potpuno, ali donekle.

Dakle na neki način sanjanje je kao fantazija, ali postoji još veća fantazija, veće

otpuštanje i to je ono što bih voleo da uradimo danas. Imaćemo spremnu muziku za

momenat.

Fantazije su interesantne. Deca ih vole zato što su deca još uvek prilično... oh, nekad

su deca ostajala otvorena do njihove osme, devete godine; sada, do druge ili treće.

Oni postaju pretvoreni u zoološki vrt. Oni postaju veoma mentalni. Oni postaju

veoma programirani.

Evo vas, sigurno ne više mala deca, idete u fantaziju. A um će vam reći, kada

dopustite sebi da ovo uradite "Oh, ja ovo izmišljam" ili "Ovo je samo fantazija" ili "Ja

nemam nikakvu kontrolu" ili "Ovo neće napraviti razliku u mom ţivotu". Uopšte nije

istina.

Fantazija ide izvan logike, ide izvan konvencionalnih kontrola uma. Fantazija nisu

stvari koje su izmišljene. Vi ne moţete ništa izmisliti, zato što je sve čega ste svesni

pravo. Sve čega ste svesni. Vi ne moţete nešto izmisliti. Ne moţete. Vi moţete

mentalno voditi i usmeriti vaše misli i to, ali sve što dodje nije izmišljeno. To je vrlo,

vrlo pravo.

Dakle, toliko dugo postojalo je pitanje "Kako da odemo izvan? Kako da odšetamo?"

Počećemo sa fantazijom.

Sada, ovde će biti izazov - pustićemo neku muziku za momenat - vaš um će brbljati i

to je okej. Ne pokušavajte da ga zaustavite. Pitaćete se da li to radite ispravno. Vi to

ne moţete uraditi pogrešno. Mogli biste se pitati da li ste dobri u fantaziranju. Ne

postoji dobro ili loše. Pitaćete se o vašoj sopstvenoj definiciji fantazije. Ne postoji

nijedna. Fantazija samo znači otići izvan. Mi ne eliminišemo um ili redovne misli. Mi

samo imamo iskustvo odlaska izvan. Tako iskustveno da ne ţelim da pokušavate da

silite bilo šta. Ništa. To će biti neudoban osećaj.

Radićemo sa fantazijom. Radićemo sa ovom otvorenošću i vi ćete se osećati ludi. Baš

kao što sam rekao pre, sveto i zastrašujuće je veoma blisko povezano. Osećaćete se

neudobno. Osećaćete "Oh, ovo nije za mene. Ovo je dečija igra. Mi ovo izmišljamo."

Ţelim da uzmete dubok udah. Ţelim da stanete na momenat. Koja druga vrata imate?

35

Koja druga vrata imate da odete izvan veoma ograničenog sveta i sada pretvorenog u

neljudski svet? Koja druga vrata imate da odete izvan?

Fantazija je tačno ovde. Ona je dostupna. I to je taj prolaz, taj prolaz iz zoološkog

vrta. To će vam uzrokovati da se pitate "Šta će se dogoditi? Na neki način, bilo je

sigurnije u zoološkom vrtu, zato što su sve ţivotinje bile u kavezima. Šta će se desiti

napolju?" Daću vam mali nagoveštaj. Vi ste tu bili pre. To je zapravo vaš pravi dom

tamo napolju, ne u zoološkom vrtu. To zapravo nije nepoznat svet. Samo nije baš bio

svestan u poslednje vreme; u poslednje vreme znači poslednjih 5 miliona godina

(smeh). Samo niste bili zaista bliski sa njim.

Dakle uzmite dobar dubok udah. Smanjimo svetla. Fantazija. Pojačajte grejanje za

jedan stepen. Mi danas smrzavamo naše učesnike ovde. Prouzrokovaćemo im da odu

pre njihovog dobrog vremena.

Uzmite dobar dubok udah i opustite se. Da, obucite jakne. Okej. Pojačali smo

grejanje? Dţo? Ugasi klimu sasvim. Mi ne volimo buku. Okej. Mora vam biti udobno

da biste mogli biti u fantaziji.

I uzgred, nekoliko vas, nisam rekao seksualna fantazija. Samo sam rekao fantazija

(smeh). Boţe! Uvek ima par njih, uvek par. Izvini Sart.

SART: Da!

ADAMUS: Izvini (Adamus se smeje).

U fantaziju

Uzmite dobar dubok udah i pustite muziku i samo se opustite. Opustite se.

Znate, postoji svet napolju - uvek je bio tamo...

(muzika počinje)

... koji je izvan samo misli, koji je izvan rutina i briga ţivota. Postoji, što bi oni zvali,

fantazija, ali to je zapravo realnost. Volim da kaţem fantazija zato što vam to daje

dozvolu da izadjete iz uma. I vama moţda fantazija znači jednorozi i vilenjaci,

patuljci. To je deo toga. Oni su pravi. Oni su zapravo veoma, veoma pravi.

Fantazija moţe biti naučna fantazija, kao naučna fantastika. Naučna fantazija kada

pričamo o VremeProstoru koje se kreće kroz vas. Većina ljudi bi rekla "To je

fantazija. To je sve izmišljotina", ali nije. I stvar koju volim je što vi znate, intuitivno

znate, da je to pravo.

36

Fantazija je mesto gde moţete ekspandirati sebe. Ne sebe koje znači samo više

ljudskog ja, nego vaše Ja Jesam Sopstvo. Da li uvidjate koliko je vašoj Ja Jesam

svesti bilo teško da bude zaključana u tom kavezu u zoološkom vrtu toliko dugo?

Nije to više mogla tolerisati. Prosto nije mogla. I sve što vas muči, sva ta iritacija, svo

to nestrpljenje i agonija, to je bila dobra stvar. To je bila dobra stvar, verovali ili ne -

svi zdravstveni problemi i novčani problemi i sve drugo - zato što vas je to sprečavalo

da uranjate dublje u taj mali smrdljivi kavez u zoološkom vrtu.

To ste bili Vi. To je bilo Ja Jesam koje govori "Ovo nije u redu. Ovo nije u redu.

Postoji više."

To vas je sprečavalo da idete u sve više ţivota i ţivota ograničenja, masovne svesti,

da budete ţivotinja u kavezu, da budete u ne-ljudskom svetu. Na neki način, sve to je

bio blagoslov. Postoje drugi koji su toliko uspavani, toliko zadovoljni sa njihovim

kavezom, ali ne vi. Vi kaţete "Postoji više. Mora postojati više." I postoji.

Ne moţete stići tamo smišljanjem svog puta tamo. Ne moţete stići tamo iznutra.

Dakle vi konačno dolazite do tačke gde samo dopuštate. Dolazite do tačke fantazije.

Već mogu čuti reči, ljude izvan Šaumbri, Grimiznog Kruga, oni govore "Oh, pogledaj

ih. Fantazija. Oni će izmišljati stvari." Ne. Ne. Samo se vraćate sebi. Samo se vraćate

sebi.

Vidite, zato što u ovoj fantaziji mi ne uvlačimo ništa drugo. Mi ne unosimo spoljašnje

sile i svete kristale i arhandjele i ništa od toga. Ovo je samo povodom vas, vraćanje

sebi.

Vi ste otišli tragajući i ono što ste našli bilo je vaše Sopstvo.

Vi ste otišli u dugu potragu pokušavajući da nadjete odgovore na značenje ţivota,

odgovore o kreaciji, odgovore na probleme, i ono što ste našli bilo je vaše Sopstvo.

Ne sebično ljudsko ja, to malo ljudsko ja koje misli da treba da hoda kroz zidove. Ne.

Malo ljudsko ja koje misli da će se teleportovati na drugu stranu sveta sa svojim

telom i umom. Ne. Ne. Malo ljudsko ja koje ţeli da protrlja ruke i kaţe neke magične

reči i iznenada će se pojaviti zlato. Ne. To je samo poliranje rešetaka zoološkog vrta i

kaveza. Ne.

Ono što je napolju, ono što se nalazi izvan, ono što je u fantaziji - što znači samo više,

ne više istog, nego više; ono što se nalazi napolju nije samo pospremljeno ljudsko,

ljudsko koje ne stari, ili ljudsko koje se nikad ne razboli. Ne. Ono što se nalazi

napolju ste Vi izvan ljudskosti. Vi ćete još uvek biti ljudsko. To je "i". Ali ono što se

nalazi ovde napolju je mesto gde vi ne morate da mislite. Gde više ne morate da

mislite.

37

Sada, neki ljudi bi bili veoma uplašeni od toga. Ali vi dolazite ovde u fantaziju i

uvidjate da ne morate da mislite i planirate i radite tako teško i napreţete se i koristite

moć.

Ovde napolju to samo jeste. Ne postoje nikakve borbe. Ne postoje nikakve bitke. Ne

postoje nikakve zagonetke. Ne postoje nikakve tajne. Ne postoji nikakva

kompleksnost uma.

Napolju izvan, na ovom mestu fantazije, vi uvidjate da ne postoji ispravno ili

pogrešno radjenje stvari. Postoji iskustvo, naravno. Ali ne postoji radjenje toga

ispravno ili pogrešno.

Ovde napolju nema tela o kom brinete, nema fizičkog tela o kom brinete.

Ovde napolju je tako kreativno, tako briljantno kreativno da šta god dolazi iz vašeg

srca, to se onda ostvaruje. To je kreativnost - svest koja sija na ekran bana, pozivajući

sve energije da biste mogli iskusiti Sebe.

Vi nećete tu stići smišljanjem vašeg puta, otkrivanjem nekih velikih tajni ili misterija

ili bilo čim ostalim. Radi se samo o fantaziji.

Bićete izazvani sa mislima - "Pa, da li ja ovo samo izmišljam? Da li je ovo samo

odvraćanje ili odvlačenje paţnje? Da li ovo zaista išta radi?"

To je totalno do vas. Moj posao je samo da vam pokaţem ta vrata, da vam pokaţem

da postoji sasvim drugi svet, sasvim druga svest, sasvim drugi način bivanja. A sve

što vi treba da uradite je da dozvolite sebi da to iskusite. Fantazija.

Ljudsko će reći "Pa, šta to znači? Kako to da uradim?" Ššš! Fantazija.

(pauza)

Morao sam da provedem malo vremena razmatrajući koja je najbolja reč, koja su to

vrata. Onda sam osetio sve vas i osetio Šaumbre širom sveta i to je bila jedna

zajednička reč; reč koja vam izmamljuje osmeh, reč koja vas, na neki način, vraća u

mnogo memorija iz detinjstva. Oh! Neke divne fantazije koje ste imali kao dete, a

one su bile prave.

Pretpostavljam da bi se moglo reći da stvari prave pun krug. Fantazija iz detinjstva,

otvorenost - kao dete vi niste premišljali o svemu, niste imali agoniju nad svim; samo

ste otišli i iskusili to - i vraćamo se nazad, ali na drugačiji način.

38

Dakle dolazimo do tačke ovde, govoreći, da li ćete biti voljni da date sebi dozvolu da

budete u svetu fantazije? To ne znači otarasiti se starog sveta. Vi ćete još uvek imati

vaše ljudske stvari, ali da li dajete sebi dozvolu? Oh! Neki od vas sada misle tako

jako.

Da li ćete dati sebi dozvolu da takodje budete izvan zoološkog vrta, da takodje budete

u fantaziji?

Vi kaţete "Pa, šta će to uraditi? Šta će to uraditi mojim mislima? Šta će drugi misliti

o meni? Da li će to uticati na moje zdravlje? Da li ću postati zaglavljen tamo? Hoću li

toliko mnogo voleti taj svet fantazije da se neću vratiti? Da li ću biti u zabludi? Da li

ću pasti sa litice u mojim malim fantazijama?"

Prijatelji moji, alternativa je da se samo vratite u zoološki vrt, da zatvore kapiju za

vama, da udjete u vaš mali kavez - taj truli mali kavez - da vam svaki dan bace neke

komadiće hrane, da zaključaju vrata. To je alterntiva. Ne mislim da je iko od vas

spreman za to; inače ne biste bili ovde.

Fantazija je dopuštanje, ali dopuštanje izvan ograničenja tog ograničenog ljudskog.

(pauza)

Vi ste postali toliko dobri u ovoj igri ţivljenja u zoološkom vrtu, toliko dobri u tome.

Dakle sada ćete biti izazvani sa odlaskom u ovu fantaziju. Malko izazvani. Šta da

radite? Vi ćete probati da radite oba. Ne na "i" način, nego ćete voleti da budete u

fantaziji s vremena na vreme, a onda ćete postati uvučeni pravo nazad u kavez.

Predivna stvar povodom Šaumbra fantazije, povodom ovih vrata je, čim vi zaista

dozvolite sebi da to iskusite, vi ćete uvideti koliko je to oslobadjajuće.

Vi ćete uvideti da su pravi psihotičari oni koji ţive u zoološkom vrtu i nikad ne

pokušavaju da pobegnu. To je psihotično.

Dakle ovo bi bilo odlično vreme i mesto, ako tako izaberete, da date sebi dozvolu da

budete u fantaziji, kao i u redovnom svetu, ali da takodje imate fantaziju izvan. I

predivna stvar povodom toga je da vi ne morate ništa da radite. To dolazi vama.

Sećate li se o čemu smo pričali prošlog meseca? To dolazi vama.

Vi ne morate da sedite i radite na tome. To dolazi vama.

Dakle, da li ste spremni?

Uzmite dobar dubok udah, dobar dubok udah.

39

Dobar dubok udah. Oh!

Ţelim specijalno da se zahvalim Pitu što je bio ovde. On kaţe da će se vraćati na

Šaude - vi ne morate da mu čuvate mesto, on će lebdeti - da mu se specijalno

zahvalim i zbog rada koji će on obavljati pomaţući, asistirajući, bivajući tu.

Jedan od najvećih izazova u celoj ovoj stvari je ta gravitacija, to usisavanje koje je

stvoreno, koje vas drţi unutra, a ipak ţelja da izadjete, a onda ulovljeni u sredini,

osećajući se kao da ludite. Ne ludite. Uopšte ne, apsolutno ne.

Dakle uzmite dobar dubok udah, Šaumbre. Osetite energije dana.Uuuf! I, sa tim,

hajde da kaţemo ove poslednje reči zajedno. Kao i uvek...

ADAMUS I PUBLIKA: Sve je dobro u svoj kreaciji.

ADAMUS: Hvala vam. Hvala vam. (aplauz publike)

40

GRIMIZNI KRUG

Globalno Udruţenje Učitelja Nove Energije

www.crismoncircle.com