BALKAN:SIMBOLIÈKA GEOGRAFIJA

Kathryn E. Fleming UDK: 316.647.8(497): 949.2New York University Originalni nauèni radNew York, USA

ORIJENTALIZAM, BALKAN I BALKANSKAISTORIOGRAFIJA*

Rezime: Svrha ovoga rada jeste da pru`i pregled postojeæe teorijske i istorij-ske literature o Balkanu i da iznese nekoliko programskih sugestija u smislu usposta-

vljanja okvira za prouèavanje ovog regiona. Ti se ciljevi ostvaruju ispitivanjem

Saidovog modela „orijentalizma“, odnosno razmatranjem pitanja u kojoj meri ovaj

model mo`e ili ne mo`e saèinjavati plodno polazište za posmatranje Balkana. Autorka

tvrdi da zbog jedinstveno liminalnog statusa Balkana (u geografskom, kulturnom i

pojmovnom smislu) njegovi istra`ivaèi moraju da usvoje uporedne, interdisciplinarne

i fleksibilne naèine ispitivanja. Ona takoðe upozorava na opasnosti od „balkanistiè-

ke“ percepcije, koja ovaj region prikazuje ne kao „liminalan“ (otud u izvesnom smi-

slu izuzetno znaèajan), nego kao „marginalan“ (dakle u izvesnom smislu neva`an).

Kljuène reèi: Balkan, orijentalizam, balkanizam, istoriografija, istorija,Orijent, Zapad.

Tintin, deèak detektiv iz belgijskog stripa, uèestvuje u mno-gim uzbudljivim internacionalnim pustolovinama. Razbija mre`utrgovaca opijumom u Egiptu, oslobaða gorilu iz jednog škotskogzamka, nalazi Jetija na Tibetu, leti na Mesec. Ali i pored tog fanta-stiènog spiska poduhvata, samo jednom putuje kroz potpuno izmi-šljene predele. U @ezlu kralja Otokara, Tintin se obreo ujugoistoènoj Evropi, u izmišljenoj Sildaviji, zemlji koja se granièi sajednako izmišljenomBordurijom, i upustio se u obraèun sa anarhisti-ma, korumpiranom vojnom policijom, brkatim banditima s fesom naglavi i svakojakim balkanskim kreaturama koje puše nargile.

Na izgled besmislena zbrka balkanske istorije satirièno je pri-kazana u Er`eovoj izmišljenoj hronici Sildavije, koju Tintin prostoguta dok leti iznad planina. „Godine 1975. narod Sildavije podigao sena ustanak protiv Bordurijanaca, a 1277. godine voða pobunjenika,

11

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

* Izvor: Kathryn E. Fleming, „Orientalism, the Balkans and Balkan Historio-graphy“, American Historical Review, 105, 4. October 2000, pp. 1218-1233. Redak-cija se zahvaljuje autorki na dozvoli da objavimo prevod njenog teksta.

baron Almašut, proglašen je za kralja. On se prozvao Otokar Prvi, aliga ne treba zameniti sa Premislom Otokarom Prvim, vojvodom kojije postao kralj Boemije uXII veku“.1 Veæ sam poèetak nas zastrašuje izbunjuje. Ako svi ti ljudi imaju isto ime, mogli bismo se zapitati, imali uopšte smisla pokušaj da shvatimo šta se zbiva? Politika je jednakonedokuèiva. U savremenom politièkom previranju, Sildavija neodo-ljivo podseæa na jednu drugu izmišljenu zemlju, „Hercoslovaèku“,balkansku postojbinu junaka Tajne dimnjaka Agate Kristi, opakogBorisa Anèukova, zemlju koju autorka opisuje kao zemlju nasilja,razbojništva i misterije, zemlju u kojoj je nacionalni „hobi ubijanjekraljeva i podizanje revolucija“2.

Sildavija i Hercoslovaèka su, dakle, nekakve univerzalne bal-kanske zemlje, slo`enice (kako po imenu, tako i po karakteru) zasno-vane na nekoliko pretpostavki: da su balkanske zemlje manje-višeuzajamno zamenljive i da se ne mogu razlikovati jedne od drugih, dapostoji lako uoèljiva tipologija politike i istorije koja va`i za ceo Bal-kan i da postoji balkanski etnièki ili rasni „tip“3. Ipak, mada Er`e iAgata Kristi smatraju da znaju neke osnovne stvari o Balkanu – za-pravo, da dovoljno dobro poznaju Balkan da bi s lakoæom konstrui-sali izmišljene balkanske svetove – i Hercoslovaèka i Sildavijaukazuju na jednu još rasprostranjeniju i prividno protivreènu pretpo-stavku o jugoistoènoj Evropi. To je uverenje da je Balkan tako nepo-pravljivo i suštinski zbrkan i nedokuèiv da pokušaj pravljenja razlikemeðu Balkancima nema gotovo nikakvog smisla; romaneskni ilistripovski supstitut je, zapravo, znatno svarljiviji i autoru zadaje ma-nje teškoæa nego stvarno stanje. Sve što se nalazi otprilike na istokuili jugoistoku Evropemo`e da poslu`i. Sildavija, Moravija, Èehoslo-vaèka, Hercoslovaèka, Hercegovina, Bosna, Bordurija, Boemija –ima li tu, na kraju krajeva, ikakve razlike?Mo`da je potcenjeno zaje-dljivo zapa`anje Hermana Kajzerlinga, „Da Balkana nema, trebalobi ga izmisliti“4. Istovremeno – i tautološki – Balkan je, dakle,

12

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

1 Hergé (Georges Remi), King Ottokar’s Sceptre, Leslie Lonsdale-Cooper i Mic-hael Turner, prev. (Boston 1976), 7.

2 Agatha Christie, The Secret of Chimneys (1925; New York, 1975), 105.3 Nedavno je izreèeno slièno zapa`anje o Istoènoj Evropi. O Bugarskoj, Vlaš-

koj i Maðarskoj, Lari Vulf istièe da je umnogim hronikama „tema prostorne bliskostikoje povezuje mnoge susedne zemlje Istoène Evrope dramatizovana tako da sugerišeneku vrstu geografske sudbine.“ Wolff, Inventing Eastern Europe: The Map of Civi-lization on the Mind of the Enlightenment (Stanford, Calif., 1994), 185.

i potpuno poznat i potpuno nepoznat. To je prvi paradoks sadr`an unaèinu na koji se Balkan prikazuje, opa`a i prouèava.

Drugi je ovaj: ako je, kako ka`u spoljni posmatraèi, teško raz-likovati balkanske dr`ave i narode, još je te`e (ka`u ti isti posmatra-èi) samim balkanskim narodima da prestanu da prave razlike meðusobom i da se zbog njih besmisleno ubijaju. „Meðusobno ubijanje“nije samo neka vrsta „nacionalnog hobija“, veæ intencija ili impera-tiv koji se mora poslušati; ono mo`e prestati samo kad doðe do iscr-pljenja, a izbeæi se ne mo`e. Upozorenje bivšeg dr`avnog sekretaraLorensa Iglbergera protiv strane intervencije u prethodnoj Jugoslavi-ji ranih 1990-ih oèigledno je delimièno zasnovano na takvoj logici:„Ako su ljudi rešeni da se meðusobno ubijaju u uslovima koji gotovoonemoguæuju spoljnom svetu da išta uèini bez gubitka mnogih `ivo-ta, onda moj odgovor glasi: @ao mi je, ali oni æe se ubijati dok se neiznure i ne postanu dovoljno razumni da prestanu“.5

Jedna lako uoèljiva dimenzija zapadnoevropskih i severnoa-merièkih rasprava o Balkanu jeste sklonost da se sve stavi na istu go-milu, da se previde moguæe razlike izmeðu zemalja, re`ima, naroda,pa èak i imena zemalja. A druga, ništa manje rasprostranjena, direkt-no je suprotna: jedna od osnovnih karakteristika koje se pripisujubalkanskim zemljama i narodima je paranoja, da parafraziramo Sig-munda Frojda, malih razlika. Najzad, „balkanizovati“ znaèi podeliti,ili rasparèati du` besmisleno siæušnih i po definiciji mutnih linija po-dele. Ono što Balkan èini Balkanom, po spoljnom posmatraèu, jesteto što on nikad ne mo`e biti sagledan ni kao razlièit, ni kao jedin-stven. Po tom argumentu, jedan od razloga što Balkan svuda izgledakao jedno te isto jeste èinjenica da se sve balkanske zemlje bave po-kazivanjem kako i po èemu se meðusobno razlikuju. Dakle, diskurso Balkanu je istovremeno diskurs o istom i o razlièitom.

Tim paradoksimamogu se dodati još neki: odnos izmeðu razli-èitih balkanskih dr`ava (sliènih, a ipak razlièitih) ponavlja se u izve-snom stepenu u opa`enoj korelaciji izmeðu Balkana kao celine iostatka Evrope, dakle, u odnosu koji se takoðe odlikuje bliskošæu

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

13

4 Navedeno u: Maria Todorova, Imagining the Balkans (New York, 1997),116. (Prevod: Marija Todorova, Imaginarni Balkan, prev. Dragana Starèeviæ i Alek-sandra Bajazetov-Vuèen, Beograd: XX vek, 1999, str. 232. U daljem tekstu svi navo-di iz ove knjige su dati prema prevodu na srpski jezik).

5 Navedeno u: The South Slav Conflict: History, Religion, Ethnicity, and Nati-onalism, Raju G. C. Thomas i H. Richard Friman, eds. (New York, 1996), 253.

koja je presvuèena distancom. Istovremena blizina i udaljenost Bal-kana (posmatrano iz geografske i kulturne perspektive ZapadneEvrope), oseæanje da je on na neki naèin „unutrašnji stranac“ – to suneki iz spleta èinilaca koji izgleda, na površini, pojaèavaju paradok-salno „intimno otuðenje“ koje je, po Edvardu Saidu, karakteristiènoobele`je odnosa Zapada prema Istoku6.

Ako se tome doda èinjenica da esencijalizacije kakve iznoseEr`e i Agata Kristi – ili P. D`. Vudhauz, Alfred Lord Tenison,D`ord` Bernard Šo, Lorens Darel (koji je svoju fiktivnu balkanskuzemlju krstio „Vulgarija“) i mnogi drugi – i te kako podseæaju na onošto Said opisuje kao „orijentalistièki stav“, pa padamo u iskušenje daBalkan proglasimo podruèjem koje je skrojeno po meri saidovskeanalize. Ali, u kojoj meri je to zaista tako? Iako se u polju balkanskeistorije (naroèito meðu onim autorima koji `ive na Balkanu, ili imajulièni kontakt s njim) oseæa uticaj Orijentalizma, nejasno je kakva bimogla biti krajnja korist od saidovskog pristupa Balkanu. Njegovanajveæa vrednost, na kraju krajeva, mo`da ne prebiva ni u kakvominterpretativnom doprinosu balkanskim studijama per se, veæ u mo-guænosti da testiranjem (a na kraju mo`da i odbacivanjem) Saidovogmodela balkanska istoriografija stupi u dijalog s drugim, zasnovani-jim i dominantnijim poljima. U tom procesu moglo bi se pokazati daje sluèaj Balkana jedinstveno pogodan za istra`ivanje, proširivanje irasvetljavanje teorijskih istra`ivaèkih kategorija koje su najpre raz-vila ta druga polja.

1.

Pregršt novijih radova iz podruèja balkanske istoriografije di-rektno se bave saidovskom orijentalistièkom kritikom i njenom po-tencijalnom korisnošæu za prouèavanje jugoistoène Evrope. Neki odnjih su u celosti prihvatili premise Orijentalizma (ili taènije, njihovepojednostavljene verzije) i nakalemili ih na istoriju pisanja o Balkanu.

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

14

6 Said piše: „Svi Orijentalci Arapi moraju se prilagoditi slici orijentalnog tipakako ju je konstruisao zapadni nauènik, kao i specifiènom sukobu sa Orijentom, u ko-jemZapadnjak nanovo poima suštinuOrijenta kao posledicu svog intimnog udaljavan-ja od njega.“ Edward W. Said, Orientalism (1978; New York, 1994), 248. (Prevod:Edvard V. Said, Orijentalizam, prev. Drinka Gojkoviæ, Beograd: XX vek, 2000, str.329. U daljem tekstu svi navodi iz ove knjige su dati prema prevodu na srpski jezik).

Plodniji, ali i manje uobièajen pristup je onaj koji pokušava da razumerazlike izmeðu „orijentalizma“ i „balkanizma“, da uva`i korisnostsaidovske kritike uopšte i da Saidovo delo shvati kao povod za, sjedne strane, istorizaciju izvesnih oveštalih pretpostavki o Balkanu i,s druge, teoretizaciju onoga što je tradicionalno bilo neteoretizovanopolje prouèavanja. Verovatno su najbolje one istorije Balkana kojepokazuju da poznaju teorijski vokabular Edvarda Saida i njegovihsledbenika i da njime barataju, ali smatraju da je eksplicitno korišæe-nje saidovske kritike nepotrebno, pa èak i kontraproduktivno.

Prvoj kategoriji pripada knjiga Vesne Goldsvorti IzmišljanjeRuritanije: Imperijalizam mašte. Kao što podnaslov kazuje, to delose bavi proširivanjem parametara imperijalizma i kolonijalizma i su-geriše da se oni, kao interpretativne kategorije mogu primeniti naBalkan uprkos odsustvu doslovnog evropskog kolonijalnog prisu-stva u tom regionu. Ako „konvencionalne“ imperijaliste zanimajuizvori sirovina i ekonomska eksploatacija, tipièni kolonizator Balka-na je, po reèima Goldsvortijeve, kroz „imperijalizam mašte“, tra`iodruge, ali ne manje lukrativne inostrane izvore prihoda – kulturne iekonomske. Vesna Goldsvorti ka`e da je cilj njene knjige „da istra`inaèin na koji je jedna od najmoænijih svetskih nacija iskorišæavalaresurse Balkana kako bi snabdevala svoju knji`evnu produkciju i in-dustriju zabave“7. Šta su zapravo ti resursi (si`e? scenografija?) nijesasvim jasno, ali, po mišljenju Goldsvortijeve, oni su doneli isto toli-ko novca koliko i minerali i nafta. Proizvodnja knji`evne proze èijase radnja zbiva na Balkanu, ili èiji su protagonisti sa Balkana, ili kojase na neki drugi naèin bavi jugoistoènom Evropom, bila je, po Gol-dsvortijevoj, sredstvo kojim su Britanci obezbeðivali „svoj deo saistom onom sigurnošæu sa kojom su evropski naseljenici za sebeobezbeðivali premerene parcele u Americi, Australiji ili na NovomZelandu“8. Ta premisa je valjana, ali je zakljuèak ipakmalo preteran.

Ako se koristi razumno (i ako je istorizovan), pristup koji sa-gledava odnose izmeðu Zapadne Evrope i Balkana kao homologne

15

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

7 Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagina-tion (New Haven, Conn., 1998), 2. (Prevod: Vesna Goldsvorti, Izmišljanje Ruritani-je: Imperijalizam mašte, prev. Vladimir Ignjatoviæ i Srðan Simonoviæ, Beograd:Geopoetika, 2000, str. 2. U daljem tekstu svi navodi iz ove knjige su dati prema pre-vodu na srpski jezik).

8 Goldsvorti, Izmišljanje Ruritanije, str. 3.

kolonijalizmu ima svoju vrednost i mo`e biti plodonosan. U sluèajuGrèke u osamnaestom i devetnaestom veku, argument u prilog pove-zanosti izmeðu evropskog filohelenstva i neke vrste metaforièkogimperijalizma ili pseudoimperijalizma izreklo je mnogo mislilaca.Olga Avgustinos pokazala je da je grèka putopisna knji`evnost togvremena direktno povezana s evropskim polaganjem prava na drevnugrèku prošlost i da je „to uèinilo da Grèka izgleda bli`e Zapadu“ i naneki naèin pod njegovom kontrolom. Artemis Leontis primeæuje dase, iako „mo`emo reæi da su Grci, nekadašnji podanici moænog Istoè-nog carstva, dobili status moderne, nezavisne nacionalne dr`ave neprošavši kroz administrativnu kolonizaciju od strane Zapada“, ipak„mo`e tvrditi da je moderna Grèka pretrpela ‘duhovnu kolonizaciju’,s obzirom na to da je njen obrazovni sistem direktno uvezen iz Ne-maèke“9 Ja sam na drugommestu rekla da su, u sluèaju Grèke, meha-nizmi romantièkog filohelenstva i odgajanje verovanja u Grèku kaovrelo zapadne civilizacije funkcionisali kao potpornji za jednu vrstu„surogatskog“ kolonijalizma kojim je Grèka uvedena u intelektualnui kulturnu auru Zapada, naroèito Britanije i Francuske10.

Pojam metaforièkog kolonijalizma kao interpretativnog oru-ða koristan je u izvesnoj meri, ali sam njegov razvoj odmah ukazujena oèiglednu teškoæu odvezivanja saidovske kritike od njenih ekspli-citno zapadnih imperijalistièkih sidrišta. Uèestalost iznošenja argu-menata u prilog tezi o „metaforièkom“ kolonijalizmu svedoèi obogatim simbolièkim moguænostima jednog specifiènog politiè-ko-ekonomskog sistema, ali je simptomatièna i za fundamentalnoproblematièan zadatak kalemljenja Saida na sredine koje ne dele po-sebne kolonijalne okolnosti, na primer, napoleonovskog Egipta.U tom pogledu, balkanski primer postavlja znatne prepreke onimakoji bi hteli da uvezu saidovsku kritiku u celosti. Sasvim prosto, teri-torije Balkana imale su istoriju veoma razlièitu od onih kojima sebavi Saidov Orijentalizam. Politièki razvoj Balkana oblikovali suèinioci razlièiti od onih koji su delovali na Orijentu iz SaidovogOrijentalizma; tu posebno imamo u vidu uticaj spoljnih sila.

16

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

9 Artemis Leontis, Topographies of Hellenism: Mapping the Homeland (Itha-ca, N.Y., 1995), 68, 68 n 2.

10 K. E. Fleming, The Muslim Bonaparte: Diplomacy and Orientalism in AliPasha’s Greece (Princeton, 1999), 151-52.

Zbog toga što je Said vezao svoju interdisciplinarnost za spe-cifiènu grupu istorijskih vrsta (koje obuhvataju kolonijalizam, impe-rijalizam i meðuigru politièkih i akademskih snaga, ali se ne moguna njih svesti) neka polja lakše cvetaju u postorijentalistièkoj kliminego neka druga. Premise na kojima poèiva Orijentalizam daleko selakše mogu nakalemiti na terene jugoistoène Azije nego na terene ju-goistoène Evrope. Gde je, na primer, mesto Srbije u saidovskoj for-mulaciji? S obzirom na osobene veze sa Zapadom, Grèka je primerkoji još više zbunjuje.

Balkan je deo „starog“ modela imperije, poznosrednjovekov-nih, pretkolonijalnih carstava Otomana i Habsburga, koja su se, ma-nje-više eksplicitno, ugledala na carski model Rima. Ona nisu deoSaidovog imperijalizma koji nam, bez obzira na njegove namere, uosnovi izgleda kao suprotstavljanje Istoka i Zapada, evropskog i ori-jentalnog, dakle, kao imperijalizam prilièno lišen sinkretizma.Svakako, to tumaèenje je preovladalo u akademskoj recepciji Ori-jentalizma11, te Saidova prvobitna namera ili intencionalnost, kao štoi on sam priznaje, nije više nu`no u središtu onoga što se ima na umukad se pomene „orijentalizam“12. Imperijalni mehanizmi koji delujuu susretu, na primer, otomanskih Turaka i Grka sa ju`nog Balkanadramatièno su razlièiti od onih u napoleonskom susretu Francuza iEgipæana. Otomansko osvajanje Balkana – sa svojim politikama re-populacije, visokim stepenom imperijalnog šurovanja sa lokalnimelitama (od kojih su mnoge potpuno zadr`ale svoj polo`aj), postepe-nim (ali uglavnom neprisilnim) preobraæanjem èitavih oblasti uIslam, koje je trajalo više generacija, i gotovo neprestanim vojnimpohodima tokom kasnog srednjovekovnog i ranog modernog perio-da – oblikovalo je Balkan na takav naèin da je njegov politièki i isto-rijski razvoj bio izrazito drukèiji od razvoja drugih otomanskihprovincija, da i ne pominjemo evropske kolonije u osamnaestom idevetnaestom veku. Èetiri veka direktne otomanske vladavine nemogu se uporediti sa istorijskim okolnostima na koje se oslanja Sai-dova argumentacija. Najzad, neobiène okolnosti imperijalne vlada-vine na Balkanu – njegova podela izmeðu Habsuburgovaca koji su

17

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

11 Videti, na primer: Mohammed Sharafuddin, Islam and Romantic Orienta-lism: Literary Encounters with the Orient (London, 1994), xvi-xvii.

12 Said piše da je „Orijentalizam, na gotovo borhesovski naèin, prerastao u ne-koliko razlièitih knjiga“ i da se sada odlikuje „èudnom, èesto uznemirujuæom... poli-morfnošæu.“ Said, Orijentalizam, str. 438

vršili katolizaciju i laissez-faire Otomana – oblikovale su razlièitebalkanske teritorije na razlièite naèine.

Ništa od svega toga ne bi trebalo da nas iznenadi, ali u `urbida se Saidova razmatranja primene na Balkan mnogo šta se previdi.Razlièiti, posebni i nebrojeni geografski, kulturni i istorijski èinioci(pre- i postimperijalni) koji su pravi uzrok višeznaènog odnosa iz-meðu Balkana i Zapadne Evrope olako se zaglaðuju pukim zamenji-vanjem realnog kolonijalizma „imaginarnim“. A upravo takvièinioci saèinjavaju onaj teren koji je najbogatiji teorijskim moguæ-nostima; bri`ljivim prouèavanjem tihmoguænosti, balkanska istorio-grafija mogla bi da pru`i ogroman doprinos naèinima na koje seteoretizuju neke od temeljnih kategorija istorijskog istra`ivanja. Da-kle, po svemu sudeæi, kontraproduktivno je zamagljivati te èiniocenametanjem jedne kritike zasnovane na èiniocima kojih na Balkanunema, a onda njihovo odsustvo nadoknaðivati pretpostavkom danjihova metaforièka ili „imaginarna“ verzija funkcioniše na istinaèin kao i doslovna ili stvarna.

Postoji velika razlika izmeðu „metaforièkog kolonijalizma“,„surogatnog kolonijalizma“, „duhovnog kolonijalizma“ i kolonijali-zma one vrste kojom se bavi Said. Orijentalizam nas mo`e pozvatida istra`ujemo naèine na koje je kolonijalizam bio duhovni okvir istoonoliko koliko je bio i sistem zapadnoevropske politièke i ekonom-ske dominacije, ali za Saida prvo uvek pretpostavlja drugo. Njegovakritika ne bavi se potpuno „zamišljenim“ Orijentom, niti potpuno„izmišljenim“ osnovnim pojmovima: „Nijedan od tih Orijenata nijesamo delo imaginacije. Orijent je sastavni deo evropske materijalnecivilizacije i kulture“, a orijentalizam, kao jedan „oblik diskursa“ na-lazi podršku, izmeðu ostalog, „u akademskoj nauci“ i „kolonijalnojbirokratiji“13. Meðutim, kako ka`e Goldsvortijeva, upravo nedosta-tak takvih stvari kakva je realan (ili da se poslu`imo njenim termi-nom, „konvencionalan“) imperijalizam èini da britanski opisi takolako vide orijentalizam na Balkanu. „Koncept imaginativne, tekstu-alne kolonizacije“, piše Goldsvortijeva, „pokazuje naèin na koji sejedna oblast mo`e eksploatisati kao predmet potrebe dominantnekulture da vodi dijalog sa samom sobom.“ Ona sugeriše da se „istametodologija mo`e lako primeniti na druge delove sveta, ali se tajproces naroèito jasno mo`e posmatrati u jugoistoènoj Evropi zbog

18

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

13 Said, Orijentalizam, str. 10.

praktiènog odsustva potpuno razvijenog konvencionalnog zapadnogimperijalizma“14. Koliko god dami je blizak osnovni cilj Goldsvorti-jeve – da dokumentuje „imperijalizam i imaginaciju“ na Balkanu –na kraju se pokazuje da njeno uporno (mada implicitno) oslanjanjena Saida više podriva njen projekat nego što mu poma`e. „Sistempredstava“ kojima se bavi Said u neprestanom je dijaloškom razgo-voru sa imperijalnim strukturama, dok je za Goldsvortijevu sam si-stem predstava vrh imperijalne strukture. Oèigledno je da se jedansastojak – i to d`inovski – mora izostaviti iz Saidovog dela ako na-meravamo da ga upotrebimo za raspravu o Balkanu.

Onima koji su bili spremni da priznaju tu èinjenicu bolje jepošlo za rukom da primene saidovski model na balkansku istoriogra-fiju. Milica Bakiæ-Hajden i Robert M. Hajden direktno se bave spe-cifiènim, neimperijalnim stanjem na Balkanu. Oni tvrde da, dok Said„povezuje (orijentalizam kao jednu) retorièku strukturu sa politiè-kim i ekonomskim odnosom dominacije i potèinjavanja..., jezik ori-jentalizma ipak zadr`ava svoju snagu“ u nekolonijalnim sredinama, iistièu da sada, u postkolonijalnom svetu, on još postoji kao diskursmoæi, iako su njegove institucije išèezle. Bakiæ-Hajden i Hajden nataj naèin reistorizuju Saida svojim izrièitim interesovanjem za pore-ðenje kolonijalnog sa postkolonijalnim svetom. Pored toga što uka-zuje na naèine na koje je orijentalistièki diskurs nad`iveo strukturekoje su ga stvorile, rad Bakiæ-Hajdenove i Hajdena posebno je pro-svetljujuæi zato što pokazuje kako orijentalizam, kad se odvoji od tihstruktura, gubi dobar deo svoje jednosmernosti (kao diskurs koji jeZapad nametnuo Istoku) i jednako se ugraðuje i internalizuje i uIstok i u Zapad. Ili, bolje reèeno (i primerenije balkanskom primeru),oni pokazuju kako su, zahvaljujuæi tome što i Istok i Zapad usvajaju„orijentalistièku“ retoriku, poèele da se zamagljuju granice izmeðute dve kategorije. Tako, tvrde oni, orijentalistièku retoriku („balkan-ski mentalitet, balkanski primitivizam, balkanizacija, vizantijski,pravoslavlje“) sada upotrebljavaju ne samo ljudi spolja, veæ i oni kojeona treba da opiše. „Te termine, kao i orijentalistièki okvir uopšte,èesto koriste èak i oni koji njima bivaju omalova`avani, što ukazujena hegemonistièku prirodu pojmova o kojima je reè“15. Dok knjiga

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

19

14Goldsvorti, Izmišljanje Ruritanije, str. 257.

15 Milica Bakiæ-Hayden i Robert. M. Hayden, „Orientalist Variations on theTheme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics“,Slavic Review 51 (Spring 1992), 3.

Goldsvortijeve poèiva na modelu zapadnog nametanja ili eksploata-cije nezapadnog „drugog“ (uprkos odsustvu doslovne kolonijalnekontrole nad tim drugim), studija M. Bakiæ-Hajden i R. Hajdenasmešta orijentalistièki diskurs u okvire samog „Orijenta“, i na taj na-èin ispituje kako prirodu diskursa o „Orijentu“, tako i prirodu samog„Orijenta“ kao geografske i kulturne kategorije.

2.

Zapadni kolonijalizam, središnji sastojak Saidovog modela,nije jedino što se mora izostaviti da bi se taj model plodno primeniona Balkan. Akademska moæ i tradicija zapadnoevropske akademskeliterarne produkcije o Orijentu takoðe sadr`e suštinsku crtu Saido-vog Orijentalizma. Kako on objašnjava, „orijentalizam nije samopozitivna doktrina o Orijentu, koja postoji na Zapadu u bilo koje vre-me; on je i uticajna akademska tradicija (kad se pozivamo na aka-demskog struènjaka koga nazivamo orijentalistom), kao i podruèjezanimanja koje su ocrtali putnici, trgovaèki poduhvati, vlade, vojneekspedicije, èitaoci romanâ i izveštajâ o egzotiènim avanturama,istorièari prirode i hodoèasnici, za koje je Orijent specifièan vid zna-nja o specifiènim mestima, ljudima i civilizacijama“16.

Nijedna istorija niti tradicija zapadnoevropskog akademskogzanimanja za Balkan ni izdaleka se ne mo`e uporediti sa istorijomzapadnog akademskog prouèavanja kolonizovanog Orijenta. Odbalkanskih teritorija, jedino je Grèka kao podruèje prouèavanja dugobila sto`er zapadne akademske nauke, zbog èega je, uzgred, teza o„metaforièkom kolonijalizmu“ lakše primenljiva na nju nego naostatak Balkana. Zapadna ljubav prema Grèkoj tesno je povezana sauobièajenom sklonošæu da se ona ne smatra uistinu „balkanskom“zemljom, barem ne u punom konotativnom znaèenju tog termina (urazdoblju Hladnog rata, teza o razlièitom statusu Grèke oslanjala sena nepostojanje veza izmeðu nje i Istoènog bloka, a danas se oslanjana njeno èlanstvo u Evropskoj uniji, meðu drugim geopolitièkim ikulturnim èiniocima). Èinjenica da je Grèkoj posveæeno toliko pa-`nje samo naglašava akademsko zanemarivanje Balkana u zapadnojakademskoj nauci. U širem smislu, ne postoji akademska tradicija

20

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

16 Said, Orijentalizam, str. 272.

„balkanizma“, a pogotovo ne „uticajna“; taj termin ni danas nije èvr-sto etabliran u akademskom polju, a još je manje to bio pre dve stoti-ne godina.

Zapadna literatura kakvu su pisali Rebeka Vest, Agata Kristi,Darel i drugi navela je struènjake da uka`u na potrebu za jednom ka-tegorijom koja bi bila paralelna orijentalizmu (u saidovskom, diskur-zivnom znaèenju), a koja bi se mogla koristiti u kontekstu Balkana.Marija Todorova, koja je zaista izvršila prodor u tom pogledu, istra-`uje komparativne moguænosti „balkanizma“ i „orijentalizma“, alizakljuèuje, s potpunim pravom, da oni nisu ista stvar. Taj zakljuèakzasnovan je na mnogim èinjenicama (razlike u percepciji geopolitiè-kog znaèaja Balkana i Orijenta, nedostatak kolonijalnog nasleða usluèaju Balkana, prete`no hrišæanski sastav Balkana naspram prete-`nomuslimanskogOrijenta), izmeðu ostalog i na uviðanju da istorijazapadnog intelektualnog bavljenja Balkanom ne podseæa na istorijuzapadnog intelektualnog bavljenja Orijentom. „Balkansko ostrvokao takvo, odnosno kao odreðeni geografski, socijalni i kulturni enti-tet, evropski putnici poèeli su da ‘otkrivaju’ tek krajem osamnaestogveka“17. Iako Said identifikuje kasni osamnaesti i rani devetnaestivek kao èas raðanja „modernog orijentalizma“, on „moderni orijen-talizam“ definiše kao proizvod jednog preporoda, a ne kao original-nu tvorevinu. Moderni orijentalizam poèiva na „ogromnoj literaturio Orijentu nasleðenoj iz evropske prošlosti“18. Orijentalizam je, ponjemu, diskurs koji se odlikuje dijaloškom meðuigrom izmeðu pro-šlosti i sadašnjosti, proizvod modernizacije orijentalizma kao zna-nja, modernizacije koju je katalizovalo i sprovelo iskustvokolonijalne vladavine Orijentom19. Tako se „otkriæe“ Balkana odstrane Zapada u kasnom osamnaestom veku podudara s trenutkomponovnog zapadnog otkrivanja Balkana.

Štaviše, knji`evna i akademska proizvodnja tekstova o Balka-nu ne razlikuje se od proizvodnje tekstova o Orijentu samo po hrono-logiji i dugoveènosti. Široka lepeza orijentalistièke literature kojuprikazuje Said razlikuje se po stilu, cilju i kolièini od onoga što jeZapadna Evropa proizvela o Balkanu. Kao što pokazuju Todorova,

21

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

17 Todorova, Imaginarni Balkan, str. 113.18 Said, Orijentalizam, str. 60.19 Said, Orijentalizam, str. 61.

Goldsvortijeva, Stiven Arata20, Avgustinosova i mnogi drugi, zapad-noevropska knji`evna proizvodnja o Balkanu (koja se, kao diskurs,mo`e, ali i ne mora nazvati „balkanizam“) uglavnom se mo`e svrsta-ti u dve kategorije: pustolovni roman i putopis. Todorova primeæujeda je „neverovatno“ kako su Balkan i „daleke severnoamerièke pre-rije mogli da zagolicaju maštu širokih èitalaèkih krugova kao imagi-narne pozornice romantiènih ili antiromantiènih moraliteta“21.Putopisna knji`evnost, bilo da je zasnovana na stvarnom putovanjuili ne, uglavnom je imala ulogu didaktièke zabave. Mada veliki deoorijentalistièkih literatura koje Said dokumentuje spada u iste te ka-tegorije, one se uglavnom oslanjaju na dugu i uglednu orijentalistiè-ku akademsku tradiciju koja se bavi filologijom, tekstualnomanalizom, istorijom i teorijom religije. Zapadnoevropsko akademskoprouèavanje sanskrita, arapskog, aramejskog i drugih orijentalnih je-zika i knji`evnosti je jedinstven i najznaèajniji preteèa modernogorijentalizma kakav definiše Said22. U sluèaju Balkana, odnos izme-ðu „balkanizma“ kao polja prouèavanja i „balkanizma“ kao katego-rije koja je grubo ekvivalentna Saidovom „orijentalizmu“ unajmanju ruku je izokrenut. Zapadnoevropski i severnoamerièkiakademski svet tek sada poèinje da zapošljava nezanemarljiv brojspecijalista za balkansku istoriju, jezik i kulturu, što je mo`da posle-dica èinjenice da je tokom celog jednog stoleæa Balkan opisivan kaodivlji, uzbudljiv region, ispunjen misterijom i opasnošæu. „Balkani-zam“ kao diskurs ne poèiva na ranijoj akademskoj tradiciji „balkani-zma“ iz prostog razloga što takve tradicije nije bilo.

Veæina struènih ili polustruènih radova o Balkanu napisana jeu vreme „krize“ (tokom raspada Jugoslavije ili tokom sukoba na Ko-sovu). Tako je bivalo i ranije. Jedna knjiga o Balkanu, objavljena1911. godine, nosi naslov Opasna zona Evrope: Promene i problemina Bliskom istoku. Iz njenogUvoda saznajemo da je „istorija dokaza-la da je Bliski istok (Balkan) bio i poprište i razlog neprestanih ratova.Iz razlièitih razloga, taj kutak univerzuma još je neprestani izvor opa-snosti za svetski mir. Moguæe je da æe Balkansko poluostrvo i Mala

22

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

20 Videti, na primer, Stephen D. Arata, „The Occidental Tourist: Dracula andthe Anxiety of Reverse Colonization“,Victorian Studies 33 (Summer 1990), 621-45.

21 Todorova, Imaginarni Balkan, str. 132.22 Videti, na primer, Said, Orijentalizam, str. 177-78

Azija uvek biti poprište buna i pokolja“23. U tom regionu nema nièegšto bi uistinu moglo zanimati intelekt; puki razbor nala`e nam da onjemu nešto nauèimo zato što bi njegove pometnje mogle postati inaše. Autora te knjige, H. Èarlsa Vudsa, kao i veæinu današnjih autoratekstova o Balkanu, njegov predmet zanima zato što su ga savremenisukobi uèinili „aktuelnim“. Iako je pragmatièan i razborit, taj pristupje oblikovao akademsko prouèavanje Balkana na takav naèin da ga jeteško razlikovati od veæine drugih istra`ivaèkih polja.

Dakle, kako u kolonijalnom, tako i u postkolonijalnom perio-du, zapadni akademski nauèni radovi o balkanskim zemljama bili sunajtešnje povezani sa opa`anjemBalkana kao opasne, nestabilne, rat-ne zone. Ali, ovde moramo uzeti reè „akademski“ sa rezervom jer ve-liku veæinu tih radova nisu napisali akademski nauènici u strogomsmislu reèi, veæ „struènjaci“ za Balkan èija se struènost temelji na nji-hovom iskustvu novinara, putnika ili politièkih stratega. Tako je na-stalo glavno raslojavanje meðu onima koji se bave balkanskomistorijom. Jedna grupa sastoji se od „specijalista“ za Balkan (uglav-nom, ako ne i iskljuèivo Severnoamerikanaca i zapadnih Evropljana),èije je delo prete`no okrenuto ka nespecijalistièkoj, neakademskojpublici, i koji nastoje da prika`u i objasne slo`enosti balkanske istori-je i politike neupuæenom èitaocu. Knjiga Roberta D. KaplanaBalkan-ski duhovi: Putovanje kroz istoriju verovatno je postigla najveæikomercijalni uspeh u tom `anru, ali i mnoge druge nedavno objavlje-ne knjige o Balkanu jednako ispunjavaju tu funkciju. Ta dela se izra-zito razlikuju po kvalitetu i korisnosti (moram odmah da napomenemda su neka veoma dobra), ali zajednièko im je to što se sva obraæajulaicima, ili barem nespecijalistima èije je zanimanje za Balkan pobu-ðeno iskljuèivo savremenim politièkim dogaðajima. U ZapadnojEvropi, a svakako i u Severnoj Americi takvi izvanakademski speci-jalisti mnogo su brojniji od „akademskih“, to jest od onih istorièara,knji`evnih teoretièara, politologa i drugih koji su odbranili doktorateo toj temi, koji se njom bave u okviru univerziteta, èiji je èitav radnivek posveæen tom podruèju i èije je zanimanje za to polje podstakaoekscentrièan splet èinilaca meðu kojima obièno nema savremene ge-opolitike. Ta akademska grupa je mala, obièno nije fokusirana na sa-vremene dogaðaje i, uzgred, uglavnom je saèinjena od pojedinaca

23

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

23 H. Charles Woods, The Danger Zone of Europe: Changes and Problems inthe Near East (Boston 1911), 5

koji su poreklom sa Balkana – što rezultira zanimljivom èinjenicomda se strogo „akademsko“ prouèavanje Balkana pojavljuje kao nekavrsta podreðenog, hibridnog polja, kao i akademsko prouèavanje Ju-`ne Azije (tema koja i sama zaslu`uje dalje istra`ivanje, ali koju uovom kontekstu samo uzgred pominjem).

Dakle, oko dve treæine radova o Balkanu su profesionalni, adominantna treæina sastoji se od onih koji se bave savremenim Bal-kanom izvan univerziteta. Manje vidljivu treæinu èini mala grupaakademskih istra`ivaèa, koji mogu, ali ne moraju biti zainteresovaniza savremene dogaðaje. Meðu tim dvema grupama nema mnogo do-dira iz oèiglednih razloga – zanimaju ih razlièita pitanja i problemi, ipišu za razlièitu publiku. Usled tog raèvanja, i usled niza èinilaca ko-ji mu prethode, polje radova o Balkanu postaje još manje i još zaklo-njenije od oèiju javnosti. Naime, iznad akademskih balkanologa ili,u najmanju ruku, paralelno s njima, radi samostalna, pseudoakadem-ska (taj izraz nije nu`no pejorativan) domaæa radinost „specijalista“za Balkan èija proizvodnja stvara utisak da su balkanolozi u celinipre svega politièki štreberi i da ih ne zanimaju šira teorijska pitanjakoja oblikuju druga podruèja istorije.

U okviru samih balkanskih naroda, gde oèigledno ne postojivelika laièka ili javna potra`nja za balkanskim „specijalistima“, pro-uèavanje balkanske istorije, knji`evnosti i kulture mnogo se jasnijepojavljuje kao samostalno polje prouèavanja koje je u tesnom dodirui dijalogu sa teorijskim zaokretima i trendovima u širokom spektrupolja i koje stoga trpi njihov uticaj. Zato nije neobièno što sa Balkanapotièe izvestan broj radova koji (poput radova Todorove, Bakiæ-Haj-denove i Hajdena, Goldsvortijeve i niza drugih u ovoj zemlji) te`e dauvedu prouèavanje jugoistoène Evrope u neposredan dijalog sa teo-rijskim i koncepcijskim zanimanjima drugih polja. U Srbiji je, naprimer, izvestan broj nauènika (da pomenemo Ivana Èoloviæa i Mar-ka @ivkoviæa) posvetio znatno vreme Saidovommodelu. U Rumuni-ji je Revue des Etudes Sud-Est Européennes posvetila dva brojateorijskim raspravama koje su proistekle izOrijentalizma. U Grèkoj,gde mi je stanje najbolje poznato, jedan broj nauènika je u ovom tre-nutku neposredno anga`ovan na postsaidovskim teorijskim pitanji-ma. To su, meðu ostalima, Lukija Drulija, Statis Gurguris, PaskalisKitromilides, Jirgos Kokinos, Joana Lalitotu, Antonis Lijakos i EliSkopetea, da pomenemo samo nekoliko specifiènih imena. Neki su(na primer, Skopetea) posebno usmerili pa`nju na relevantnost

24

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

Saidovogmodela za Balkan, dok drugi (poput Kitromilidesa) koristeparadigme na koje su oèigledno uticali Said i njegovi sledbenici.

S obzirom na takvo stanje stvari, Saidovmodel, da ponovimo,mora se izmeniti da bi bio primenjen na Balkan. Saidovo shvatanjeorijentalizma kao diksursa poèiva na odnosu izmeðu, s jedne strane,orijentalizma kao etabliranog i „uticajnog“ akademskog polja, i sdruge, kolonijalne moæi. Za sada, kao što smo videli, nema takvogodnosa kad je Balkan posredi. Zapravo, niti postoji istorija „balkani-zma“ kao etabliranog akademskog polja, niti se mo`e govoriti okolonijalizmu, osim onom „imaginarnom“ ili metaforièkom. Balka-nizam kao akademsko polje prouèavanja najmoænije se nametnuo usamim balkanskim zemljama, a kao podreðena, hibridna disciplina uSevernoj Americi i Zapadnoj Evropi. Kao takav, on je novo polje ko-je se odlikuje svojom bliskošæu sa zapadnim teorijskim paradigma-ma za prouèavanje „drugog“, kao i izrazitom agilnošæu u korišæenjuprimera Balkana za preispitivanje, preformulisanje i širenje tih para-digmi. Na osnovu svega toga, jasno je da balkanizam kao diskursmora biti potpuno razlièit od orijentalizma. Kako bi se moglo vero-vati da orijentalizam mo`e, ili treba da bude upotrebljen za prouèa-vanje jugoistoène Evrope kad se zna da ne postoji dugotrajnazapadna akademska tradicija prouèavanja Balkana i da tu nije bilokolonijalne vladavine u doslovnom smislu?

3.

Pošto smo, da tako ka`emo, izbacili prljavu vodu, sad mo`e-mo da razmišljamo o tome da li bi s njom trebalo izbaciti i dete. Akoje primena Orijentalizma u prouèavanju Balkana sporna zbog nepo-stojanja zapadnoevropske kolonijalne kontrole nad tim regionom izbog nepostojanja duge zapadne akademske tradicije prouèavanjaBalkana, ona postaje još neizvesnija kad se suoèimo s èinjenicom danije jasno da li je Balkan „orijentalan“ u bilo kom smislu (geograf-skom, kulturnom ili diskurzivnom). O pitanju gde poèinje i gde sezavršava Orijent vodile su se, svakako, mnoge rasprave, a odgovor jebio razlièit u razlièitim istorijskim trenucima. Na karti Bliskog isto-ka, objavljenoj 1911. godine, kao njegova najzapadnija taèka ozna-èena je Banjaluka u Bosni, a kao najistoènija Konja u Turskoj24.

25

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

24 Woods, Danger Zone of Europe, appendix.

Bliski istok je išèezao ili postao hronološka (kao u izrazu „drevniBliski istok“), a ne prostorna oznaka. Imamo Zapad i Srednji istok,pa i Daleki istok, ali Bliski istok – ili ono što se nekad nazivalo Bliskiistok – toliko se pribli`io da više nije Istok nego Zapad. Zbrka okotoga šta je Istok, a šta Zapad, naroèito u pogledu Balkana, nije nova.U svojoj poslanici iz trinaestog veka, Sv. Sava, osnivaè Srpske par-voslavne crkve, napisao je èuvene reèi: „U poèetku smo bili zbunje-ni. Istok je mislio da smo Zapad, dok nas je Zapad smatrao Istokom.Neki od nas pogrešno su shvatili naše mesto u tom sudaru struja, tesu vikali da mi ne pripadamo nijednoj strani, a drugi da pripadamoiskljuèivo jednoj ili drugoj... Ali, ja vam ka`em..., sudbina nam jedodelila da budemo Istok na Zapadu, i Zapad na Istoku, da iznadsebe priznajemo samo nebeski Jerusalim, a ovde, na zemlji – niko-ga“25. Savin sreæno naðeni izraz odjekuje u naslovu jednog od najbo-ljih novijih dela balkanske istoriografije koje se uhvatilo u koštac saSaidovim modelom, I Dysi tis Anatolis Eli Skopetee, naslovu koji semo`e preveseti kao „Zapad Istoka“ ili „Istokov Zapad“26.

Kako tvrde Skopetea i drugi, najizrazitija crta balkanske istori-je i okolnost koja priziva (i problematizuje) Saidov model istra`iva-nja mo`da je pitanje odreðivanja polo`aja Balkana naspram ZapadneEvrope i promenljivi naèin na koji je to lociranje prikazano u razlièi-tim istorijskim trenucima. Središnju ulogu, naravno, imaju relativ-nost geografskih prostora i do`ivljaj Balkana kao istovremenodalekog i bliskog, dok postojana osobina zapadnih opisa Balkana to-kom najmanje dva veka nije statièki okvir istra`ivanja. Pojam „uda-ljenosti“ ili „blizine“ mo`e upuæivati na razlièita stanja – fizièko,intelektualno, kulturno, hronološko, politièko i moralno. „Intimnootuðenje“ koje, po Saidovim reèima, karakteriše odnos Zapada premaOrijentu je, u sluèaju Balkana, i pojaèano i bukvalizovano. Dok jeEvropa, pomoæu diskurzivnih mehanizama koje on uoèava na takopronicljiv i uznemirujuæi naèin, definisala „Orijent“ i tako njimeovladala, i „Orijent“ je definisao sam sebe. A u tom procesu se Bal-kan, koji je u sedamnaestom veku smatran izrazito „orijentalnim“,preoblikovao najpre u „evropsku Tursku“, a na kraju u deo „Evrope“,doduše u jedan maglovit i ne baš najbolje definisan deo. Navodno

26

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

25 Navedeno u: Bakiæ-Hayden and Hayden, „Orientalist Variations“, 1.26 Elli Skopetea, I Dysi tis Anatolis: Eikones apo to telos tis Othomanikis

Autokratorias (Athens, 1992).

„tuða“ priroda Balkana – ta tuðost i otuðenost najslavnije i naj`ivljesu dramatizovane (i romantizovane) u delima Lorda Bajrona – neproistièe iz njegove udaljenosti, veæ pre iz njegove blizine ZapadnojEvropi. I to je odstupanje od Orijenta kojim se bavi Said, gde intim-nost njegovog otuðenja od Zapada proistièe iz zapadnog akademskogi politièkog znanja o stranom drugom i iz gospodarenja njime, a ne izoseæanja duboke sliènosti s njim. U sluèaju Balkana, prisnost proisti-èe upravo iz takvog opa`anja sliènosti, dok otuðenje proistièe iz ne-spretnosti i nelagode s kojom se ta sliènost prihvata. Balkan je tuðin uevropskoj kuæi, unutrašnji „drugi“ koji vreða i izaziva svojom preten-zijom na to da bude deo Zapada, kao i svojom oèiglednom sposobno-šæu da dramatièno utièe na zapadnu istoriju. Tako je, na primer,komentatore dugo uznemiravala èinjenica da naizgled „bedan“ i ne-va`an deo sveta mo`e biti uzrok velikog globalnog sukoba: „@alosnaje uvreda za ljudsku prirodu i politiku to što bedne i nesreænemale ze-mlje na Balkanskom poluostrvu mogu zapodevati, i zapodevaju, sva-ðe koje uzrokuju svetske ratove. Oko sto pedeset hiljada mladihAmerikanaca poginulo je zbog onoga što se 1914. godine desilo ublatnjavom, primitivnom selu Sarajevu“27. Da li bi tolike smrti izgle-dale manje besmislene, pitamo se, da je lanac dogaðaja koji je do njihdoveo pokrenut u Parizu ili Londonu? D`on Ganter, autor tih reèi, pi-sao je uoèi Drugog svetskog rata – u vreme kad je Balkan bio okri-vljavan i za druge sukobe, ali i kad je seæanje na Habsburgovce iOtomane veæ poèinjalo da bledi – dakle, kad se više nije moglo zami-sliti vreme u kojem je Balkan mogao izgledati kao kljuèno podruèje.Današnje politièko okru`enje izrodilo je novu verziju te iste vrste re-torike; Iglbergerov stav (videti gore) nije dalek od Ganterovog. Nijejasno da li je Balkan Istok ili Zapad, ali je nejasno i to šta se smatraBalkanom. Uoèi Prvog svetskog rata, Turska je nedvosmisleno bila„Balkan“ (više nije), kao i Grèka (koja se sada upinje da to ne bude);Maðarska je to bila povremeno (a sad više nije nikad). Balkan je, oèi-gledno, isto toliko pojmovni oznaèitelj koliko i geografski; i baš kaošto su se njegovi obrisi menjali kroz istoriju, tako se i cela ta kategori-ja pomerala izmeðu Istoka i Zapada. Danas je jednodušno (mada mr-zovoljno) postignuta saglasnost da je Balkan na Zapadu (to jest, uEvropi), dok je nekad proterivan na Istok („Orijent“). Istoène i jugoi-stoène granice evropskog uticaja bile su, zapravo, prvi Orijent Zapad-

27

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

27 John Gunther, Inside Europe, rev. edn. (New York, 1937), 437.

ne Evrope, a kontinentalni stavovi prema njima u sedamnaestom iosamnaestom veku konaèno su pru`ili Zapadnoj Evropi šablon zaopa`anje celog nezapadnog sveta. U knjizi Izmišljanje Istoène Evro-pe: Karta civilizacije u duhu prosvetiteljstva, Lari Vulf objašnjavaulogu Istoène Evrope kao ulogu unutrašnjeg „drugog“: „Višeznaènolociranje Istoène Evrope kao oblasti koja je u Evropi, ali nije potpunoevropska, zahtevalo je pojmove kakvi su zaostalost i razvoj kao po-srednike izmeðu krajnosti civilizacije i varvarstva. U stvari, IstoènaEvropa je u osamnaestom veku dala Zapadnoj Evropi njen prvi modelnerazvijenosti, pojam koji sad primenjujemo u celom svetu“28. Knji-ga Trajana Stojanoviæa Balkanski svetovi: Prva i poslednja Evropa,vraæa nas do jedne još ranije paradigme za Evropu podseæajuæi nas daje sadašnja, severna definicija (ambivalentna u odnosu prema Balka-nu) relativno nova, da potièe iz vremena osnivanja moderne istorije,dakle da ima oko pet stotina godina. Pre toga, po ju`noj, grèkoj defi-niciji, „Evropa“ je najpre bila izjednaèena sa kopnenom Grèkom, akasnije sa „èitavom severnom kopnenommasom kojoj je i Grèka pri-padala“29. Dakle, ono što se nalazi severozapadno od Balkanskog po-luostrva nije pripadalo Evropi. Vulf je tvrdio da je Balkan doneoEvropi prvo iskustvo o drugom, (i tako konkretizovao zapadnu kate-goriju „Evrope“), dok je po Stojanoviæu Balkan bio prva Evropa.Obojica vešto koriste distinktivnu geografsku i kognitivnu liminal-nost Balkana kao polazište u svom radu.

Said nam je skrenuo pa`nju na èinjenicu da je Orijent manjestvarno mesto, a više stanje duha, i on ga zapravo ne definiše kao te-ritoriju, veæ kao naèin razmišljanja. Ali, to ne znaèi da bi manje-višesvako mesto moglo biti de facto orijentalno. Said piše, „Orijent kojise pojavljuje u Orijentalizmu je, dakle, sistem predstava“30. Upravota dimenzija njegovog dela navela nas je da tako široko upotrebljava-mo (i zloupotrebljavamo) njegov interpretativni model za širok spletdisciplina i polja, izmeðu ostalog i onih koji se bave Balkanom31.

28

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

28 Wolff, Inventing Eastern Europe, 9.29 Traian Stoianovich, Balkan Worlds: The First and Last Europe (Armonk,

N.Y., 1994), 2–3. (Prevod: Trajan Stojanoviæ, Balkanski svetovi: Prva i poslednjaEvropa, prev. Ivana Ðorðeviæ, Beograd: Equilibrium, 1997, str. 23).

30 Said, Orijentalizam, str. 271.31 O Saidovim sopstvenim definicijama „orijentalizma“, videti: Aijaz Ahmad,

„Orientalism and After: Ambivalence and Cosmopolitan Location in the Work ofEdward Said“, Economic and Political Weekly (25. juli 1992), 98-116.

„Balkan“ koji se pojavljuje u „balkanizmu“ (kao diskurzivna kate-gorija paralelna sa „orijentalizmom“) mo`e na slièan naèin biti defi-nisan kao jedan „sistem predstava“, ali taj sistem je zasnovan nadrukèijim referencama – istorijskim, geografskim i pojmovnim.

„Orijentalista“ ne mo`e biti svaštarska kategorija koja ozna-èava nešto poput „pravljenja grubih i blago omalova`avajuæih gene-ralizacija o drugim (naroèito o nezapadnim) kulturama i narodima“.Mnogi su, meðutim, shvatili da „orijentalistièki stav“ upravo to zna-èi. „S magijom i mitologijom zajednièki mu je“, piše Said, „samodo-voljni, samopojaèavajuæi karakter zatvorenog sistema, u kojem suobjekti ono što su zato što su ono što su, jednom za sva vremena, izontoloških razloga koje nikakav empirijski materijal ne mo`e da iz-mesti niti da promeni“32. Ali „orijentalistièki stav“ nije samo to. Kadbi bilo tako, onda bi, izgleda, mnogo šta iznenada poèelo da se „raèu-na“ u orijentalno. Uz istoriju kolonijalizma i etabliranu istoriju aka-demskog prouèavanja Orijenta, Saidov Orijentalizam pretpostavljajasan stav (Zapadne Evrope) o tome šta je Orijent – pre svega shvata-nje da je Orijent razlièit od same Evrope. (Saidov rad, naravno, do-vodi u pitanje upravo tu pretpostavku i zamagljuje razliku izmeðukategorija koje je Evropa tradicionalno razdvajala.) I tu Balkan izmi-èe Saidovim merilima. Njegova liminalnost, njegov status „unutra-šnjeg drugog“, njegove pretenzije na prvorazredan status u Evropi,njegov geografski polo`aj (na granicama Evrope, ali ipak u njoj), ne-izvesnost Zapadne Evrope u pogledu lociranja Balkana – zbog svegatoga je Balkan bogat teorijskim potencijalom. Ti èinioci dovode u pi-tanje jednu od najtemeljnijih premisa Saidovog modela i nagone nasda ga proširimo ili da razvijemo nove koji bi bolje odgovarali okol-nostima na Balkanu. Pojam liminalnosti – kako fizièke, tako i „za-mišljene“ – najprovokativniji je i najplodonosniji teorijski teren zanauènika koji se bavi jugoistoènom Evropom, teren na kojem bal-kanski nauènici mogu najviše doprineti razvoju teorijskih okvirakoji se koriste u najrazlièitijim poljima i disciplinama33.

29

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

32 Said, Orijentalizam, str. 97.33 U sluèaju Balkana, ne mo`emo se oteti sumnji da je jedna geografska èinje-

nica kopirana i ilustrovana primerima u svetu akademske nauke. Balkan, koji se nala-zi na fizièkim marginama Evrope, smešten je i na margine akademskog rada.Istorièari koji se bave Balkanom nalaze utoèište u mnogim razlièitim poljima prou-èavanja, ukljuèujuæi evropsku istoriju, bliskoistoènu istoriju, islamske studije i he-lenske studije.

4.

Istorièari sada rade u intelektualnoj sredini koja je nesamosve-sno – a ponekad zaista i nesvesno – interdisciplinarna, sredini koju jemo`da skicirao Kliford Gerc, ali koju je presudno omoguæio (i olièio)Edvard Said. Zaista, iako nije bezgranièno, Saidovo delo odlikuje seprela`enjem granica, i iz te osobine izvire njegova moæ da pokreæe,uznemirava, utièe i izaziva gnev, kao i da izbegava konkretnu analizu.Gijan Prakaš primeæuje: „Za izvanredan uticaj Orijentalizma zaslu`-no je, pre svega, njegovo neprestano rastvaranje granica koje su iscr-tale kolonijalna i neokolonijalna zapadna hegemonija. Ta knjiga jezapoèela intelektualni i ideološki po`ar svojim upornim ukidanjemsuprotnosti izmeðu Orijenta i Okcidenta, zapadnog znanja i zapadnemoæi, nauène objektivnosti i svetovnih motiva, diskurzivnig re`ima iautorskih intencija, discipline i `elje, predstave i realnosti, itd. Naru-šavajuæi granice disciplina i prekoraèujuæi autoritativne istorijskemeðe,Orijentalizam je poljuljao nasleðene kategorije i naèine razmi-šljanja“34.

U tom širokom smislu – svojim pozivom na interdisciplinar-nost – Saidovo delo ima najviše da ponudi prouèavanju jugoistoèneEvrope. U stvari, posebnosti balkanske istorije i geografije iziskujuinterdisciplinarnost. Kitromilides, na primer, izrièito iskazuje svojagledišta o vrlinama interdisciplinarnog pristupa u prouèavanju Bal-kana. On tvrdi da je ta metoda ne samo po`eljna, veæ je osobenostibalkanskog sluèaja èine imperativom. „U zadatku (istorizovanja po-rekla balkanskog nacinalizma) metodamora biti u pravom smislu in-terdisciplinarna... Zapravo, nacionalizam saèinjava jedno od onihpolja društvenonauènog istra`ivanja èija fluidnost i savitljivost pro-sto nala`u interdisciplinarnost“35. Kitromilidesov rad, koji je dobrimdelom usmeren na osporavanje razlièitih teorija nacionalizma, naro-èito u njihovoj primeni na Balkan, identifikuje polje balkanske isto-rije kao izuzetno pogodno za interdisciplinarno istra`ivanje (èak ikad `ali zbog èinjenice da veæina anglofonskih istorièara izgleda ne-upuæena ne samo u istoriju, veæ i u istoriografiju Balkana). I Gurguri-

30

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G

34 Gyan Prakash, „Orientalism Now“, History and Theory 34 (oktobar 1995),200-01.

35 Paschalis Kitromilides, Enligtenment, Nationalism, Ortodoxy: Studies inthe Culture and Political Thought of South-eastern Europe (Aldershot, 1994), 150.

sov rad – da pomenemo još jedan od mnogih primera – ilustrujeupotrebu interdisciplinarnosti u prouèavanju Balkana. Gurgurisovoumesno zapaUanje („Veoma nalik antropološkim i etnografskim su-bjektima koji se neprestano ispituju otkad su te discipline izvršilesvoju invaziju, stanovnici moderne Grèke podvrgnuti su tako upor-nim bombardovanjem pitanjima o prirodi svog biæa da su nauèili daodgovaraju u skladu sa oèekivanjima ispitivaèa“) oèigledno je deošireg istraUivanja, koje je uglavnom katalizovao Said, a koje se bavidokumentovanjem takozvanog „drugog“ i koje se u velikoj meri za-sniva na interdisciplinarnom pristupu36. Prakašova ocena o izvorusnage Orijentalizma mogla bi se tumaèiti i kao opis Balkana, koji isam „narušava granice“, i sam je „neomeðen“, i sam dovodi u pitanjekategorije orijentalnog i okcidentalnog i „prekoraèuje autoritativneistorijske meðe“.

Liminalni status Balkana – na preseku svetova, istorija i kon-tinenata – ne znaèi toliko marginalnost, koliko neku vrstu centralno-sti. Na kraju krajeva, biti „liminalan“ znaèi biti izmeðu dva (ili više)podruèja i s njima se preklapati, dok biti marginalan znaèi samo bitina ivici jednog od njih. Poljaci su tvrdili da je Varšava „srce Evrope“.Joanis Koletis, prvi premijer Grèke, izjavio je 1844. godine da jeGrèka „u središtu Evrope“. Druge istoènoevropske i balkanske ze-mlje na slièan naèin su pretendovale na središnje mesto u Evropi.Naravno, treba se valjano potruditi da se objasni ogroman jaz izmeðuizmeðu takve slike o sebi i naèina na koji je Zapadna Evropa opisiva-la Istoènu i jugoistoènu Evropu. Mo`e li se sve to (ili deo toga) jed-nostavno objasniti kao proizvod orijentalizma? Ne. „Orijentalizam“i „balkanizam“ definitivno nisu jedno isto, iako se te dve kategorijesvakako uzajamno osvetljavaju. Iako nam je tek Said omoguæio dauopšte razmatramo takav diskurs kao što je „balkanizam“, njegovmodel nije dovoljan da nam poka`e šta je to. Ako se na njih ne prene-su postsaidovske kulturno-istorijske teme, Balkan i prouèavanjeBalkana ostaæe „daleki“, „nepristupaèni“ i zasnovani uglavnom namašti, poput Tintinove Sildavije. Ako se to, pak, uèini, Balkan bi semogao pokazati centralnijim nego što smo to ikada zamišljali.

Prevod: Slavica Miletiæ

31

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

36 Stathis Gourgouris, Dream nation: Enlightenment, Colonization, and theInstitution of Modern Greece (Stanford, Calif., 1996), 150.

Kathryn E. Fleming

ORIENTALISM, THE BALKANS AND BALKANHISTORIOGRAPHY

Summary

This article aims both to provide an overview of the existing literature – the-oretical and historical – on the Balkans, and to put forward some programmatic sug-gestions for establishing a framework for investigation of the region. It does sothrough an examination of Said’s model of “orientalism,” an examination that high-lights the ways in which the model is – and is not – a fruitful point of departure for lo-oking at the Balkans. The article argues that the Balkans’ uniquely liminal status(geographic, cultural, and conceptual) forces its investigators to adopt comparative,interdisciplinary, and flexible modes of inquiry, and cautions against a “Balkanist”perception that casts the region not as “liminal” (and thus in some sense central), butrather as “marginal” (and in some sense irrelevant).

Key words: the Balkans, orientalism, balkanism, historiography, history,Orient, the West.

32

KA

TH

RY

NE

.F

LE

MIN

G