Postkolonijalna  kri-ka  i  razumevanje  sukoba:  orijentalizam  i  mir  

 

Zoran  Ćirjaković  

“The  White  Man  Burden”  Rudyard  Kipling  (1899.)  

•  “Take  up  the  White  Man's  burden  Send  forth  the  best  ye  breed  Go  bind  your  sons  to  exile  To  serve  your  cap<ves'  need;  To  wait  in  heavy  harness,  On  fluBered  folk  and  wild  Your  new-­‐caught,  sullen  peoples,  Half-­‐devil  and  half-­‐child.  

•  Take  up  the  White  Man's  burden  In  pa<ence  to  abide,  To  veil  the  threat  of  terror  And  check  the  show  of  pride;  By  open  speech  and  simple,  An  hundred  <mes  made  plain  To  seek  another's  profit,  And  work  another's  gain...  

•  ...Take  up  the  White  Man's  burden  Ye  dare  not  stoop  to  less  Nor  call  too  loud  on  Freedom  To  cloke  your  weariness;  By  all  ye  cry  or  whisper,  By  all  ye  leave  or  do,  The  silent,  sullen  peoples  Shall  weigh  your  gods  and  you.  

•  Take  up  the  White  Man's  burden  Have  done  with  childish  days  The  lightly  proferred  laurel,  The  easy,  ungrudged  praise.  Comes  now,  to  search  your  manhood  Through  all  the  thankless  years  Cold,  edged  with  dear-­‐bought  wisdom,  The  judgment  of  your  peers!“  

Britanska  imperija  

Francuska  imperija  

Nacis-čki  orijentalizam  

•  “Borba  za  prevlast  u  svetu  će  se  u  slučaju  Europe  po  posedovanju  ruske  teritorije;  to  čini  Europu  mestom  na  svetu  koje  je  najsigurnije  od  blokade  ...  Slavenskim  narodima,  s  druge  strane,  nije  suđeno  da  imaju  vlas--  život...  Ruska  teritorija  je  naša  Indija  i,  baš  kao  što  su  Englezi  vladali  Indijom  sa  šačicom  ljudi,  tako  ćemo  i  mi  vlada-  ovom  našom  kolonijalnom  teritorijom.  Mi  ćemo  snabdeva-  Ukrajince  marama,  staklenim  lančićima  kao  nakitom,  i  svime  drugim  što  kolonijalni  narodi  vole...  Moji  ciljevi  nisu  neumereni;  u  osnovi  to  su  sve  područja  na  kojima  su  Nemci  (Germanen)  ranije  bili  naseljeni.  Nemački  narod  će  izras-  u  ovu  teritoriju.”  –  Adolf  Hitler,  17.  septembar  1941.  godine  

Edvard  Said  i  kri-ka  orijentalizma  •  Edward  Said  (1935,  Jerusalim  –  

2003,  Njujork).  •  Profesor  engleskog  i  

kompara-vne  književnos-    na  Kolumbija  univerzitetu.  

•  1978.  je  objavio  knjigu  “Orijentalizam”.  

•  Rodonačelnik  (“otac”)  postkolonijalnih  studija.  

•  Imao  je  ogroman  u-caj  na  veliki  broj  naučnih  disciplina  i  percepciju  naučnih  radova,  u-cao  je  na  preispi-vanje  prosve-teljstva  i  njegovog  nasleđa,  imao  je  dosije  u  FBI-­‐ju  na  238  strana...  Nazivan  je  “an-semitom”  i  “profesorom  terora”.  

Postkolonijalne  studije  •  Interdisciplinarne  studije  koje  su  fokusirane  na  bavljenje  

prošlošću  imperija,  različi-m  varijete-ma  kolonijalizma  unutar  imperijalnih  okvira,  kao  i  vezama  između  imperijalne  prošlos-  i  sadašnjos-.  •  Kolonijalne  sile  “upisuju  sebe  u  telo  i  prostor  Drugih”.  •  Postkolonijalni  tekstovi  kao  kri-ka,  pa  i  “an-zapadni  kontradiskurs”,  koja  se  suprotstavlja  takvoj  “inskripciji”.  

•  Nastavak  “vladavine”  bez  kolonijalnih  vojski  i  administracija.  •  Postkolonijalne  studije  obuhvataju  postkolonijalnu  kri-ku  

i    teorije  postkolonijalizma.  Oslanja  se  na  brojne  discipline  i  koriste  različite  teorijske  perspek-ve:  feminizam,  poststrukturalizam,  psihoanalizu,  studije  kulture,  istoriju,  kompara-vizam...    •  Pretpostavlja  se  postojanje  kon-nuiteta  između  kolonijalnih  i  postkolonijalnih  perioda,  i  bave  se  svim  aspek-ma  odnosa  između  imperijalnog/  postkolonijalnog  centra  (“metropole”)  i  (post)kolonijalne  periferije.  

   •  Godine  1800.  zapadnoevropske  sile  kontrolisale  su  35%  teritorije  Zemlje,  1878.  godine  67  %,  a  1914.  čak  85%.    

•  Kolonijalizam  i  postkolonijalna  “zbrka”  –  Australija  kao  istovremeno  kolonizator,  kolonija  i  postkolonija  –  Kosovo,  Istočni  Timor...  srpski  i  indonežanski  kolonijalizam?  –  SAD:    od  prvog  uspešnog  osloboženja  od  kolonijlane  imperije  do  prve  (post)moderne  imperije.  

–  Neke  zemlje  nisu  bile  kolonije  (ili  su  to  bile  jako  kratko),  ali  je  na  njih  je  kolonijalizam  u-cao  možda  i  više  nego  na  “prave”  kolonije.  •  Kina,  Tajland,  E,opija,  Egipat...  

–  Doseljničke  kolonije  poput  Australije,  Novog  Zelanda,  Kanade  i  Južne  Afrike  ne  mogu  se  poredi-  sa  ne-­‐doseljeničkim.  •  “Bela  Evropa”,  “evropska  dijaspora”  

–  (Post)kolonijalonijalnost  i  La-nska  Amerika  –  Alžir  i  Francuska  –  “Ničija  zemlja”  (Terra  nullius)  

•  Australija.  •  Kolonijalna  istrebljenja  i  holokus-  “prvih  naroda”.  •  Doseljeničke  kolonije  u  Africi  (Južna  Afrika,  Zimbabve...)  

   

   •  Zajedno  sa  Saidom,  Homi  Baba  i  Gajatri  Spivak  sačinjavaju  “sveto  trojstvo”  teore-čara  postkolonijalizma.  

•  Said,  i  kasnije  Spivakova,    bavili  su  se  “epistemološkim  nasiljem”  imperijalizma,  pogotovo  u  reprezentacijama  kolonizovanih  ljudi.  •  Subalterne  studije.    

•   Said  je  najveće  rezultate  pos-gao  baveći  se  analizom  kolonijalnih  diskursa.    –  Počeo  je  od  analiza  književne  reprezentacije,  slika  “drugog”  u  književnos-.  

–  Oslanjao  se  na  teorije  Fukoa  i  Gramšija,  iako  je  smatrao  da  su  “duboko  evrocentrične”.  Zaslužan  je  za  povezivanje  naizgled  različi-h  oblas-:  Fukovog  poststrukturalizma    (“upražnjavanje”  moći  na  manje  vidljive  načine)  ,  Gramšijevog    (post)marksizma  (hegemonija),  Fanonovih  ideja  o  otporu  imperijalizmu...  

Saidova  kri-ka  orijentalizama:    osnovni  pojmovi  i  ideje  

•  Orijentalizam  je  “evropski  diskurs  koji  konstruiše  i  esencijalizuje  ‘Orijent’,  čime  se  omogućava  da  se  ovaj  potčini  i  da  se  njime  upravlja.”  

•  Orijentalizam  i  orijentalis-ka:  u  čemu  je  razlika?  –  Pre  Saida  orijentalizam  je  predstavljao  samo  “naučnu  disciplinu  na  Zapadu  kojom  se,  od  19.  veka,  čovek  obučava  za  proučavanje  raznih  orijentalnih  kultura  i  tradicija”.  Said  kaže  da  pojam  označava  i  “promjenjiv  istorijski  i  kulturni  odnos  Evrope  i  Azije,  odnos  prema  istoriji  staroj  4000  godina”  i  “ideološke  pretpostavke,  slike  i  fantazije  o  području  sveta  koji  zovemo  Orijent”.  

•  Razdvajanje  Istoka  i  Zapada  i  stvaranje  dve  esencijalizovane  slike.  –  (Superiorni)  “Mi”  i  (inferiorni)  “Oni”;  “Self”  i  “Drugi”...  

•  Objekt  i  subjekt  –  Subjekt  kolonijalnog  diskursa  smo  samo  “mi”,  pripadnici  kultura  koje  dele  zapadne  vrednos-,  dok  su  “drugi”  samo  objek-,  pripadnici  “inferiornih”  istočnih  kultura  koji  su  pasivni  i  skloni  neredu.  

   •  Šta  je  oksidentalizam?  –  Slika  Zapada  o  sebi.  –  Slika  “drugih”  o  Zapadu.  

•  Odnosi  moći  –  Nadmoć    Zapada  i  strah  Zapada  –  Kolonijalzim  i  osvajanje,  ne  samo  vojno  već  i  idejno  i  ideološko.  

–  Od  vojne  do  epistemiološke  privilegije.  •  Proizvodnja  “znanja”  o  Orijentu  –  Organizovanjinačin  pisanja  (“orijentalizam  kao  projekat”)  i  “repertoar  slika”.  •  Od  umetnos-  i  književnos-  do  nauke.  •  “Svi  su  is-”  i  “bezvremenski  Orijent”  koji  se  ne  razvija  i  “postoji  van  istorije”.  

•  Orijentalizam  nije  “čista  laž”,  već  “konstrukcija”  koja  može  bi-  zasnovana  na  “selek-vnoj  realnos-”.  

–  Orijenatlizam  konstruiše  objekt  o  kome  govori  •  Said  govori  o  “nemos-”  i  “ućutkivanju”  Orijenta.  Orijent  “ne  može  da  govori  o  sebi”.  (Subalternost.)  

   •  Drugost  

–  Prikazivanje  (reprezentacija)  drugih  kultura,  društava  i  istorija.  –  Dve  glavne  varijacije:  “srce  tame”  (Crna  Afrika)  i  “zelena  pošast“  (islam).  

•  Orijentalizam  kao  oblik  “intelektualnog  autoriteta”  nad  Istokom.  –  Proizvodeči  ideju  o  Istoku  kao  “drugom”  Zapad  proizvodi  ideju  o  sebi  i  svojoj  “superiornos-”.  

•  Iako  važno  mesto  imaju  mediji,  umetnost  i  popularna  kultura,  orijenatlis-čke  slike  prvenstveno  proizvodi  “ins-tucionalizovana  interpreta-vna  zajednica”  naučnika  i  zato  možemo  reči  da  se  radi  o  “režimu  is-ne”  (mada  to  ne  treba  da  sugeriše  da  su  svi  “na  liniji”  i  da  ne  postoje  neslaganja).  –  Orijentalizam  nije  fluidna  evropska  fantazija  o  Orijentu  već  skup  teorija  i  praksi  koji  stvara  samoreferirajuća  “zajednica  stručnjaka”  u  koji  su  uložena  značajna  materijalna  sredstva.  

–  Nauka  i  orijentalizam:  od  medicine  (“merenje  lobanja”),  preko  antropologije  do  istorije  i  poli-kologije.  

–  “Dilovanje  is-nom  kao  valutom”  i  “govorenje  kako  jeste”.  

Orijentalis-čke  dihotomije/binarnos-  Zapad  

•  Modernost  •  Razvijenost  •  Racionalni  •  Univerzalno  •  Naučno  •  Centar  •  Otvoren  um  •  Istorijski  •  Kosmopolitski  •  Demokra-ja  •  Sekularizam  

Istok  

•  Tradicija  •  Zaostalost  •  Iracionalni  •  Par-kularno  •  Mitsko  •  Periferija  •  Zatvoren  um  •  Aistorijski  •  Lokalno  •  Despo-ja  •  Fundamentalizam  

Savremeni  orijentalizam  i  “slike  rata”  •  Orijentalizam  i  slika  “zapadnog  rata”  kao  “dobrog  rata”.    – Najl  Ferguson  i  drugi  “glasogovornici  imperije”  stvaraju  sliku  Britanaca  kao  “dobrih  imperijalista”  i  SAD,  “dobroćudne  supersile”,  kao  njihovih  naslednika.  

–  “Loši  nacionalis-”  (Srbi,  Paštuni,  Hutui...)  i  dobri  “klijen-  nacionalis-“  (“Kosvari”,  Tadžici,  Hazari,  Tutsi...).  

– Od  “civilizatorske  misije”  do  shvatanja  da  je  “Amerika  lepak  koji  drži  civilizovani  svet  zajedno”.  

–  "Tu  borbu  su  nazivali  sukob  civilizacija.  U  stvari  je  to  borba  za  civilizaciju.  Mi  se  borimo  da  održimo  način  života  u  kome  uživaju  slobodne  nacije."    •  George  W.  Bush  povodom  invazije  na  Avganistan.  

–  “Kibiceri  genocida:  Zašto  su  Sjedinje  države  dozvolile  da  se  desi  ruandanska  tragedija”    •  Naslov  tekst  Samante  Pauer  u  The  Atlan<c  Monthly.  

   •  “Retko  kada  je  s  takvim  oduševljenjem  iskazivano  međunarodno  jedinstvo  kao  kada  je  pozdravljena  invazija  na  Avganistan  2001.  godine:  –  Pu-n  je  pozdravio  širenje  američkih  baza  duž  južnih  granica  Rusije.  

–  Svaka  glavne  zapadne  poli-čke  stranke  podržala  su  rat;  –  Svaka  medijska  mreža  –  na  čelu  s  BBC  World  i  CNN-­‐om  –  postala  je  njen  megafon.  

–  Za  nemačke  Zelene,  kao  i  za  Lauru  Bush  i  Cherie  Blair,  to  je  bio  rat  za  oslobođenje  žena  u  Avganistanu.  

–  Za  Belu  kuću,  to  je  bila  borba  za  civilizaciju.  –  Za  Iran,  “predstojeći  poraza  vehabijskih  neprijatelja.”  

•  Tariq  Ali  –  Feminizam  Lore  Buš.  

   

   •  Javni  diskurs  o  “ratu  pro-v  terora”  nabijen  je  orijentalizmom.  – Stvorena  je  slika  o  “pravdoljubivoj,  hrišćanskoj,  zapadnoj  civilizaciji  prete  ‘lude  mule’  koje  dolaze  s  Istoka  oduvek  otpornog  na    modernost  i  koriste  nasilje  na  način  koji  krši  temeljne  e-čko  protokole  oružanih  sukoba”  (Tarak  Barkawi).  

– Orijentalis-čke  teme  prožimaju  interpretacije  mnogih  konflikta  (bar)  od  Krstaških  ratova  do  današnjih  “humanitarnih  ratova”  pro-v  “etničkih  varavara”.  U  Vijetnamu  su  tako    “njihovi”  seljaci    “divljaci”  dok  su  “naši”  vojnici  su  “racionalni”  i  “suzdržani”.  

Neoorijantalizam  (Ian  Almond)  •  “Živimo  u  postkolonijalnom  neokolonijalizovanom  svetu”  (Spivak).  

•  “Postmoderne  reprezantacije  islama”  i  “nasleđeni”  orijentalizam  postmodernista.  –  “Revesternizacija  konteksta”  i  evrocentričnost.  

•  Kanonski  tekstovi  postmodernizma  nude  "rediskripcije  projekta  modernos-"  koje  jačaju  i  skrivaju  zapadno  jezgro,  njegove  brojne  privilegije  i  poluge  moći.    –  Ziauddin  Sardar  tvrdi  da  oni  predstavljaju  novu  "okcidentalis-čku  fasadu"  koja  je  samo  prekrila  stari  zahtev  da  Drugi  "prihvate  ukuse,  navike  i  kulturne  odlike  zapadne  civilizacije“.  

Orijentalizam  i  tortura  •  Spasavanje  “inferiornog”  Drugog  lako  mu-ra  u  ponižavanje.  •  Orijentalis-čke  predstave  “muslimanske  seksualnos-”  i  

muškos-  i  ponižavanje/tortura.  –  Seksualnosr  Arapa  je  jedna  od  važnih  tema  u  knjizi  The  Arab  Mind  Rafaela  Pataia.  •  U-cajni  orijentalista  piše  da  “Arapi  žive  u  senci  starih  tabua”  i  da  im  je  seks  “primarna  mentalna  preokupacija”.  

–  Muslimaniski  muškarci  kao  perver--  (“oni  se...”).    •  Odbrana  prvog  američkog  vojnika  koji  je  ubio  Iračanina-­‐civila  i  bio  izveden  na  sud  2003.  godine  bila  je  da  se  radilo  o  “gej  panici”.    

–  Muslimaski  muškarci  kao  “ponosno  strejt”  i  slika  o  tabuu  homoseksualnos-  u  islamskom  svetu.  •  “Rat  pro-v  terora”  opisivan  kao  isto  ono  za  gej  Amerikance  što  je  WW1  bio  za  žene  a  WW2  za  crnce.  

•  U  Gvanatnamu  su  terani  da  nose  brushaltere,  plešu  jedan  s  drugim,  da  se  međusobno  oslovljavaju  sa  “pederu”...  –  Shvatanje  da  je  “seksualno  poniženje  verovatno  najgora  vrsta  torture  za  svakog  muslimana”  široko  je  prihavćeno  čak  i  od  strane  mnogih  gej  ak-vista  U  SAD.  

Rat  i  “spasavanje  muslimanskih    žena”  •  Veo  ima  centralno  mestu  u  reprezentacijama  orijentalnih  društava  na  Zapadu,  i  u  medijima  i  u  umetnos-  i  u  popularnoj  kulturi.  – Purda,  burka,  čador,  hidžab,  nikab,  “burkini”...  –   Ali  i  harem,  poligamija,  položaj  žena...  – Često  kao  “ilustracija”  perver-ranos-,  represivnos-,  orijentalne  despo-je...    “potvrđuje”  da  je  strah  Zapada  opravdan.      •  Od  slike  senzualnih,  lascivnih  i  pohotnih  žena  koje  “privlače”  zapadnog  muškarca  do  slike  “zarobljenih  žena”  koje  zapadni  ratnik  treba  “oslobodi-”.  

•  Složenost  položaja  muslimanskih  žena  i  slika  “pasivnih  žrtava”  islama  ili  tradicionalne  kulture.  

“Feminizam”  Lore  Buš  i  invazija  Avganistana  2001.  godine  

•  “Čak  je  i  Lora  Bush  konačno  pronašla  svoj  ��glas  kako  bi  mobilisala  žene  za  rat:  –  Ona  je  obavila  predsednikovo  nedeljno  radijsko  obraćanje  naciji  –  prvo  ikada  za  “prvu  damu”  –  kako  bi  govorila  u  ime  prava  žena  u  Avganistanu.  

–  Ona  je  rekla  da  talibaniski  tretman  žena  "ne  predstavlja  legi-mnu  religijsku  praksu"  i  da  je  patnja  žena  i  dece  stvar  "namerne  ljudske  okrutnos-."  

–  Ona  je  navela  da  je  "brutalno  ugnjetavanje  žena  središnji  cilj  terorista"  i  jasna  slika  "sveta  koji  bi  teroris-  da  nametnu  nama  ostalima."    

–  Pitanje  je  šta  je  podstaklo  takav  ciljani  fokus  administracije  i  koji  su  njeni  stvarni  ciljevi,  pošto  ženska  prava  nikada  ranije  nisu  bili  prioritet  američke  spoljne  poli-ke.”  •  Zillah  Eisenstein  

Malala  i  orijentalizam:  (zlo)upotreba  “miljenice  zapadnih  medija”  

•  Umirujuća  poruka  da  je  “problem  tamo”:  “Oni  su  loši”  i  “Oni  su  krivi”/  “Mi  smo  nevini”  i  “Mi  smo  dobri”  –  Poruka  je:  “Vidi,  mi  smo  dobri  

momci,  na  dobroj  smo  strani.  "    

•  “Znam  da  je  tvoj  otac  ispred  studija  i  da  je  jako  ponosan  na  tebe,  ali  da  li  bi  se  nalju-o  ako  bi  te  usvojio?”  –  The  Daily  Show  with  Jon  

Stewart  •  Konstrusian  je  zavodljiv  spoj  

orijentalis-čkih  slika  i  “selebri-  kolonijalizma”.  

                   Zašto  u  medijima  nema  Nabile  Rehman?  

24.  oktobra  2012  bespilotni  “Predator”  naišao  je  na  osam  godina  staru  Nabilu  Rehman,  njenu  braću  i  sestre  i  njihovu  baku  dok  su  radili  u  polju.  Deca  su  iznenada  čula  karakteris-čno  zujanje  “dronova”  kojima  upravlja  CIA  i  za-m  dva  glasna  “klika”.  

Sedmoro  dece  je  ranjeno,  a  Nabilina  baka  je  ubijena  pred  njezinim  očima.  Nabila,  njen  otac  koji  radi  kao  učitelj  i  njen  brat  otputovali  su  u  Vašington  da  bi  ispričali  svoju  priču.  

Na  kongresnom  “slušanju”  pojavilo  se  samo  pet  od  ukupno  430  članova.  

The  Women  of  the  War  on  Terror:  “Westernizing  feminist”  Vs.  “militant  Islamist”  

•  "Kao  bikini  i  burka  ili  devica  i  kurva,  ne  možete  razume-  jedno  bez  razumevanja  drugoga."  

•  "Hirši  Ali  je  rođenjem  Somalijka  i  bivša  članica  holandskog  parlamenta...  Prema  rečima  Andrewa  Antonija,  ona  ‘izgleda  kao  manekenka  i  govori  kao  javni  intelektualac.’  Bila  je  podvrgnuta  genitalnom  sečenju  u  Keniji  odakle  je  pobegla  na  Zapad  i  postala  vatreni  kri-čar  islama.  U  braku  je  sa  britanskim  istoričarem  Najlom  Fergusonom.”  

Orijentalizam  i  borba  za  gej  prava  •  Homonacionalizam  u  Holandiji  i  Nemačkoj.  •  “Pinkwashing”  u  Izraelu.  

–  2005.  godine,  uz  pomoć  američkih  stručnjaka,  izraelska  vlada  je  počela  marke-nšku  kampanju  "Brand  Israel".  Kampanja  je  nastojala  da  prikaže  Izrael  kao  "relevantnu  i  modernu"  državu.  Vlada  je  kasnije  proširila  marke-nški  plan  kako  bi  iskoris-la  gej  zajednicu  popravila  globalnu  sliku  o  Izraelu.  

–  Rastući  gej  pokret  pro-v  izraelske  okupacije  nazvao  je  ovakve  tak-ke  "pinkwashing":  namerna  strategija  da  budu  prikrivene  dugotrajne  povrede  pales-nskih  ljudskih  prava  slikama  modernos-  obeležene  izraelskim  gay  životom.  Aeyal  Gross,  profesor  na  Univerzitetu  u  Tel  Avivu,  tvrdi  da  su  "prava  homoseksualaca  u  suš-ni  postala  sredstvo  za  odnose  s  javnošću",  iako  su  "konzerva-vni  i,  posebno,  klerikalni  poli-čari  (u  Izraelu)  i  dalje  žestoko  homofobični.”    

Autoorijentalizam?  “Farewell,  My  Concubine”  (Chen  Kaige,  1993)  

Shirin  Neshat:    Women  of  Allah  

Balkanizam  •  Gde  su  granice  Evrope?  

•  Balkan  i  “osmanski  komonvelt”.  •  Balkan  kao  “Drugi  Evrope”  i  prošlost  kao  “Drugi  Evrope”  

•  Bauk  Balkana  i  “balkanizacije”.  •  Postoji  “duga  tradicija  esencijalizovanja  i  pretvaranja  jugoistočne  Evrope  u  Drugog  kroz  putopise,  akademska  i  novinarska  dela,  diploma-ju  i  književnost”.  –  John  Maynard  Keynes  je  izrazio  zajednički  britanski  osećaj  kad  je  primije-o    marta  1941.  da  su  američki  zvaničnici  su  tre-rali  Britaniju  'gora  nego  što  smo  mi  sami  ikada  mislili  da  je  ispravno  tre-ra-  najponizniju  i  najmanje  odgovornu  balkansku  zemlju’  (LRB).  

–  Fridrich  Engels:  “U  Austriji  panslovenski  Južni  Sloveni  nisu  ništa  više  od  naroda  otpada  koji  su  nastali  tokom  izuzetno  zbrkanih  hiljadu  godina  razvoja.”    

   •  Ipak,  i  Orijent  je  često  uzimana  kao  sinonim  za  “prljavš-nu,  pasivnos-,  nepouzdanos-,  mizoginiju,  sklonost  intrigama,  neiskrenos-,  oportunizma,  lenjos-,  sujeverje,  letargiju,  sporost,  nedelotvornost,  nesposobnu  birokra-ju.  'Balkan',    mada  se  preklapa  s  'Orijent',  ima  i  dodatna  obeležja,  kao  što  su  okrutnost,  neotesanost,  nestabilnost  i  nepredvidljivost.  Obe  kategorije  su  suprotstaljene  konceptu  Europe  koji  simbolizuje  čistoću,  red,  samokontrolu,  čvrs-nu  karaktera,  osećaj  za  pravo,  pravdu,  delotvorno  upravljanje,  jednom  rečju,  'kulturno  višu  fazu  razvoja  koja,  takođe,  oplemenjuje  ljudsko  ponašanje.’ ”    – Marija  Todorova.  

•  Todorova  govori  i  o  zapadnoevropskom  sindromu  “koji  zamišlja  celu  evroazijsku  kopnenu  masu  kao  če-ri  Istoka  (Bliski,  Srednji,  Daleki  i  Istočnu  Evropu)  i  samo  jedan  Zapad,  sebe.”  

   •  „Pošto  je  geografski  neodvojiv  od  Evrope,  ali  je  kulturalno  kontruisan  kao  ’unutrašnja  drugost’,  Balkan  je  zgodno  poslužio  da  apsorbuje  mnoštvo  eksternalizovanih  poli-čkih,  ideoloških  i  kulturnih  frustracija  koje  po-ču  iz  tenzija  i  pro-vrečnos-  svojstvenih  regionima  i  društvima  izvan  Balkana.”  

•  “Balkanizam  je  vremenom  postao  zgodna  zamena  za  emocionalno  pražnjenje  koje  je  ranije  pružao  orijentalizam,  pošto  je  oslobodio  Zapad  optužbi  za  rasizam,  kolonijalizam,  evrocentrizam  i  hrišćansku  netrpeljivost  prema  islamu.”  

•  Balkan  se  nalazi  u  Evropi,  Balkanci  su  beli,  uglavnom  su  hrišćani,  pa  se  zato  projektovanjem  sopstvenih  frustracija  na  njih  mogu  zaobići  uobičajne  rasno  ili  verski  obojene  insinuacije  ...  Ako  je  Evropa  stvorila  ne  samo  rasizam,  nego  i  an--­‐rasizam,  ne  samo  mizoginiju,  nego  i  feminizam,  ne  samo  an-semi-zam,  već  i  njegovu  osudu,  onda  za  takozvani  balkanizam  još  uvek  nije  pronađen  komplementaran  i  oplemenjujuć  par.“  

Orijentalizam  u  postjugoslovenskom  kontekstu  

•  “Svakodnevni  orijentalizam”  (Stef  Jansen)  –  “Banalne,  svakodnevne  diskurzivne  prakse  običnih  ljudi.  Taj  svakodnevni  orijentalizam  razapet  je  između  dva  oprečna  pojma,  ‘Balkana’  i  ‘Evrope’,  i  pothranjuje  proces  nega-vnog  samodefinisanja.”  Prisutan  je  u  “nacionalis-čkim  i  an-nacionalis-čkim  diskursima  iden-fikacije”.  

•  Mnogi  ljudi  na  teritoriji  bivše  Jugoslavije  pretaču  orijentalizam,  kao  diskurs  iden-fikacije,  u  svoje  razumevanje  okolnog  sveta  i  sebe  samih  i  na  taj  način  sebi  pribavljaju  izvestan  osećaj  fiksiranos-.  Pojmovi  „Balkana“  i  „Evrope“  pružaju  im  diskurzivnu  građu  pomoću  koje  oni  dovode  svoje  lične  priče  u  vezu  sa  širim  pričama  o  ratu  i  nacionalizmu.  

•  Mnoge  post-­‐jugoslovenske  naracije  o  sebi  oblikovane  su  jednim  delom  zahvaljujući  preklapanju  svakodnevnih  životnih  iskustava  ljudi  i  mogućnih  varijacija  na  orijentalis-čku  temu.  

Balkanski  orijentalizmi  (na  delu)  •  “Srbistan”  •  “Koštunistan”  •  “Zveri  srpske  •  “Liberalni  talibani”  •  “Balije”  •  “Republika  Šumska”  •  “Šumski  Rajh”  •  “Teheransko  

arlaukanje”  •  “Turban-­‐folk”  •  “Pravoslavna  

džamahirija”  •  “...ajatolaha  i  

ajatolahtkinja  ljudskih  prava...”  

•  "Po  čemu  se  razlikuje  genocidna  stoka  iz  republike  šumske  od  ovih  majmuna  iz  Ruande.  Nema  razlike,  stoka  je  uvijek  stoka.“  

•  “Podivljale  muslimanske  horde  nasrću,  pale  i  pljačkaju  sve  što  je  hrvatsko.”  

•  “Muške  kurve,  pošaljite  sledeći  put  vaše  „Bule“  pred  nas,  biće  srčanije  i  hrabrije  od  vas  smrdljivih  Balija.”  

•  “Mislim  otkud  pravo  onom  kome  je  svaki  arapsko-­‐turski  šjam  i  smeđe  'obrađivalo'  punih  500  godina  žensku  populaciju  da  se  izjašnjava  kao  Srbin?  I  ne  samo  da  su  se  ko-li  do  toga  da  su  necivilizacijsko  predstavništvo  Arapa  na  Balkanu  nego  su  se  toliko  ko-li  da  ih  ima  najviše  u  bivšoj  Jugoslaviji  i  još  uz  sve  to  optužuju  druge  ili  im  čak  dovode  u  pitanje  porijeklo?”  

Orijentalizam  u  popularnoj  kulturi  „Oh,  I  come  from  a  land  From  a  faraway  place  Where  the  caravan  camels  roam,  Where  they  cut  off  your  ear  If  they  don’t  like  your  face.  It’s  barbaric,  but  hey,  it’s  home.“  – Opening  song  to  the  Walt  Disney’s  movie  Aladdin.  

•  Video  igrice  i  “digitalni  Arapi”.  – U  njima  su  arapski  gradovi    predstavljeni  kao  “tamna,  egzo-čna,  amorfna  mesta  nalik  lavirintu  koja  je  potrebno  ‘razotkri-’  kroz  prividno  superiorne  naučne,  planerske  i  vojne  tehnologije  zapadnih    okupatora“.  

Izbor  iz  literature  •  Orientalism,  Edward  Said.  •  Covering  Islam,  Edward  Said.  •  “Nes-ng  orientalisms:  the  case  of  Former  Yugoslavia”  (Slavic  Review),  

Milica  Bakić-­‐Hayden.  •  Imaginarni  Balkan,  Marija  Todorova.  •  An<nacionalizam,  Stef  Jansen.  •  Orientalism  and  War,  Tarak  Barkawi  and  Keith  Stanski  (eds.).  •  The  Uncultured  Wars:  Arabs,  Muslims  and  the  Poverty  of  Liberal  Thought,  

Steven  Salaita.  •  Brown  Skin,  White  Masks,  Hamid  Dabashi.  •  Post-­‐Orientalism:    Knowledge  and  Power  in  Time  of  Terror,  Hamid  

Dabashi.  •  The  New  Orientalists:  Postmodern  Representa<ons  of  Islam  from  Foucault  

to  Baudrillard,  Ian  Almond.  •  Cold  War  Orientalism:  Asia  in  the  Middlebrow  Imagina<on,  1945-­‐1961,  

Chris-na  Klein.  •  Epic  Encounters:  Culture,  Media,  and  U.S.  Interests  in  the  Middle  East,  

1945-­‐2000,  Melani  McAlister.