Maturski rad

Predmet: Baze Podataka

Auto-skola

Bijelo Polje ,maj.2011

SADRAJ1. UVOD..............................................................................................................................3 1.1 Baze podataka - Access..................................................................................................3 1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA PODTAKA U ACCESS-u...................4 1.2.1 Tabele..........................................................................................................................4 1.2.2Forme...........................................................................................................................4 1.2.3Upiti.............................................................................................................................5 1.2.4Izvjestaji.......................................................................................................................5

2. ZADATAK.......................................................................................................................7 2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE............................................................7 2.1.1 Interaktivni rad..............................................................................................................7 2.1.2tampani izvjetaji...........................................................................................................7 2.1.3 Relacioni model podataka............................................................................................7 2.1.4 Izrada tabela................................................................................................................10 2.1.5 Izrada formi, upita i izvetaja......................................................................................10 2.1.6 Izrada switchboarda....................................................................................................14 3. ZAKLJUAK.................................................................................................................15 4. LITERATURA16

2

1. UVOD1.1 BAZE PODATAKA - ACCESSBaza podataka se definie kao organizovan skup logiki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sline pojmove ili predmete, organizovanih za odreenu namenu. Znai, baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po vie razliitih obeleja po kojima je mogue primenom odgovarajuih mehanizama baze vriti pretraivanja i nalaenje ba onih podataka koji su potrebni. Brigu o podacima, vezama meu podacima, ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka (DBMS Database Management Sistem). Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka to znai da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake operacije nad sadrajem baze podataka takoe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze, odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. Microsoft Access je sistem, odnosno program za upravljanje bazama podataka. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95, 98/NT i XP, i stie u okviru paketa Microsoft Office XP Professional. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3.x). Access omoguuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka kao i stvaranje izvjetaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne funkcionalne mogunosti Access-a su sledee: - Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz drugih programa. - Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka na nain koji se eli. - Brzo stvaranje izvjetaja ili priprema ispis nalepnica za pisma upotrebom svih ili samo dela podataka. - Kreiranje formi kako bi manje struni korisnici mogli unositi nove podatke u bazu podataka. - Stvaranje upita koji e reziltirati izvetajem zavisno od uslova koji su postavljeni

3

1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-UBaza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledeih elemenata odnosno objekata: - tabele, - forme, - upiti i - izvetaji - makroi i VBA.

1.2.1 TABELEOsnovni elemenat svake baze podataka je tabela. Svaka tabela sari kolone i redove a u njihovom preseku nalazi se polje ili elija u koje Access smeta karakteristian podatak. Red tabele predstavlja jedan slog koji sa svojim poljima daje grupu podataka iji je karakter odreen kolonama tabele. Definisanjem kolone, odnosno karaktera podatka koji e se slagati u koloni, polja u koloni se definiu i svrstavaju u odreen tip, koji moe biti: tekst, broj, datum/vreme, logiko polje, memo polje (polje u koga se moe uneti tekst proizvoljne veliine), polje za unos brojeva u novanom formatu, posebno polje u kome se automatski po zapoetom unosu sloga inkrementira broj (polje AutoNumber), hiperlink polje (pokaziva na adresu na Internetu)

1.2.2FORMESvi podaci koji se unose u bazu podataka zavravaju u tabeli i spremni su za obradu. Pomalo je zamorno unositi podatke direktno u tabelu, te se kreiraju posebne maske tzv. forme kako bi se lake unosili podaci. Forma omoguava stvaranje stranice kako bi se kasnije unosili eljeni podaci na najjednostavniji nain.

4

Access povezuje formu i tabelu pa podaci koji se unesu u formu neposredno se slau u tabelu formirajui novi slog tabele. Forma za unos podataka moe sadrati slike, komandne tastere (pritiskom na njih se aktivira neka komanda,...), moe sadrati podformu itd.

1.2.3 UPITIUpit je nain skrivanja informacija koje se ele videti, a da bi se informacije koje se ele prikazati videle to jasnije. U tom smislu bitno je iz mnotva podataka izdvojiti samo one koji su neophodni ne bi li se dobila egzaktna informacija. Tako se uz pomo upita mogu filtrirati podaci kako iz jedne tako i iz mnotva drugih tabela u okviru baze podataka.

1.2.4 IZVETAJIIzvetaji predstavljaju elektronski oblik klasinih papirnih obrazaca koji se mogu gledati na ekranu ili tampati na papir. Podaci prikazani u6 izvetaju mogu biti izvedeni iz tabela ili iz upita (filtrirani podaci). Kreiranje izvetaja je veoma slino dizajniranju formi.

5

1.2.5 MAKROI I MODULIMakroi i moduli predstavljaju dva alata za kreiranje elemenata baze podataka pisanjem programa. Nije retkost da se javlja potreba za formiranjem funkcija koje ne postoje u Accessu, ili se grupe funkcija moraju vezati u jedu celinu, pa se za razvijanje i automatizovanje baze podataka mora pristupiti pisanju programa. Makroima se iz konanog skupa funkcija i naredbi automatizuje rad baze, oni se uglavnom koriste prilikom aktiviranja nekog objekta ili dogaaja na objektu. Meutim, korienje makroa se u novijim aplikacijama izbegava, jer se puna sloboda i funkcionalnost ostvaruju tek kreiranjem i upotrebom modula. Objekat, modul predstavlja niz procedura i funkcija koje nisu napisani za neke konkretne forme ili izvetaje. Access poseduje mogunost direktne upotrebe Visual Basic-a u svrhu kreiranja modula.

2. ZADATAK

6

2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJEAUTO-SKOLA je aplikacija koja obezbeuje sve evidencije o stanju auto-skole, neophodnih za organizovano i aurno voenje. Ova aplikacija prati broj korisnika koji su se prijavili na polaganje ispita, broj dostupnih automobila, kategorija vozila, cijenu itd.. Aplikacija podrava obrade sa vie subjekata..

2.1.1 INTERAKTIVNI RAD

Glavni meni aplikacije AUTO-SKOLA obezbeuje: - Unos i auriranje matinih podataka roba, - Upite na ekranu, - Preglede na tampau, - Prelazne i zavrne obrade, automatsko otvaranje i dr.,

2.1.2 TAMPANI IZVETAJI

-

broj polaznika po instruktoru ko je duze od godinu dana u skoli nisu polozili nista polozili testove polozili voznju vozila na kojima su polozili voznju

2.1.3 RELACIONI MODEL PODATAKA

Na osnovu definisanog projektnog zadatka a u cilju to efikasnijeg manipulisanja podacima, uzimajii u obzir injenicu da moe biti vie desetina hiljada podataka, potrebno je izvriti organizaciju podataka. U tu svrhu koristi se metod E-R modelovanja podataka. Ovaj model omoguuje analitiaru da identifikuje objekte i njihove veze. U smislu strukturne analize, ovakvo modelovanje prua detalje u vezi skladita podataka i njihovih veza prema procesima prikazanim u modelu toka podataka.

7

Osnovna karakteristika ovakvog modelovanja je kreiranjeentiteta odnosno pojma za koji postoji interes da se posmatra, odnosno da se posmatraju neke od njegovih osobina. Te osobine nazivaju se obeleja ili atributi. Svaki od entiteta sadri odreen skup osobina gde svaka konkretna vrednost obeleja iz skupa osobina ini podatak. Takoe u skupu obeleja postoji podskup koji se naziva identifikator entiteta odnosno primarni klju. Svi ostali atributi iz formiranog skupa dodatno opisuju entitet i mogu se po potrebi pojaviti kao sekundarni kljuevi. Entiteti se dele na objekte, osobine i veze. Ulogu objekta obino preuzimaju vrsti (primarni) elementi sistema koji ne zavise od drugih primarnih elemenata, ali i objekti koji su u odreenom stepenu zavisni od drugih. Osobine opisuju objekat koji se posmatra, dok su veze posebni entiteti ili pridruene osobine koji povezuju dva ili vie objekata. Na osnovu E-R modela identifikovani su sledei entiteti sa pripadajuim atributima: ENTITET auto-skola

ENTITET instruktori

ENTITET polaznici

8

ENTITET vozila

Do kraja, definisano je cetiri entiteta sa definisanim atributima kao i njihovim tipovima podataka gde se za svaki entitet utvrdio primarni kljuc. Veze, odnosno relacije izmeu ovih entiteta prikazani su na sledeoj slici:

2.1.4 Izrada tabelaSve tabele kreirane su

9

korienjem Design View -a mada Access dozvoljava kreiranje tabela i uz pomo arobnjaka (Create table by using wizard) importovanjem tabela iz Microsoft Excela -Import Table ili Link Table - arobnjak koji kreira tabelu koja je "povezana" (znai da ta tabela nije u bazi koja se kreira ve u nekoj drugoj, ali je mogue pozvati iz baze koja se kreira) sa nekom tabelom iz spoljne datoteke. Kroz primer definisanja tabele prometa prikazan je nain definisanja svih tabela koje su formirane za potrebe kreiranja ove aplikacije. Kreirano je deset tabena sa definisanim primarnim kljuevima, kolonama i definisanim poljima unutar tabela. Kao rezultat ovog dela projektovanja aplikacije stvorena je osnova za nastavak razvoja aplikacije jer sada je mogue formirati sve ostale elemente koji ine jednu aplikaciju odnosno formirati forme za unos podataka, upite i izvetaje.

2.1.5 Izrada formi, upita i izvetajaNa osnovu kreiranih tabela potrebno je formirati forme za unos podataka. Naravno da se podaci mogu direktno unositi u tabele, ali potrebno je omoguiti lak i ne smetan unos podataka koji mogu da koriste i priueni operateri na krajnje jednostavan nain. U tu svrhu kreiraju se forme koje sadre sve elemente jednog sloga tabele ali imaju mnogo prijatniji izgled. Forma je komponenta baze podataka ija je funkcija interakcija sa korisnikom. Korisnik ne vidi tabele ve forme. Forme se koriste za: - unos podataka, - stvaranje "switchboard"-a tj. forme iz koje se otvaraju druge forme, pokreu upiti i tabele. Kao i kod kreiranja tabela, Access nudi vie mogunosti za kreiranje formi: - Design view stvaramo formu od praznog prozora forme, moramo sam kreator dodavati sve kontrole na radnu povrinu. Izgled forme zavisi potpuno od autora i njegovim potrebama - Form wizard arobnjak pomou kojeg se moe izgraditi osnovni tipovi formi ukljuujui i subforme. Forme za ovu aplikaciju kreirane su uz pomo arobnjaka ali nakon to su kreirane korienjem dizain opcije poboljavani su neki elementi kako bi forme dobile na lepem izgledu ali i funkcionalnocti (dodavanjem tastera za izlaz iz forme). Za potrebe ove aplikacije kreirano je cetiri forme od kojih devet slue za direktno unoenje podataka u tabele

10

Unoenjem podataka kroz forme popunjava se baza i tada se stvara mogunost za pretraivanje podataka po razliitim kritetijumima. U tu svrhu formiraju seupiti odnosnoQuery. Dakle, upit je komponenta baze podataka kojom se koristimo kada se eli nai, izvui i/ili promeniti odreeni podatak ili grupa podataka, iz jedne ili vie tabela, pored toga oni se mogu koristiti kao podloga za izvetaje ili forme. Ba kod kreiranja upita najvie do izraaja dolaze kljuevi koji su definisani pri formiranju tabela. Oni sada omoguuju da se iz tabela mogu izdvajati samo pojedini atributi, i time se umnogome olakava i ubrzava pretraga podataka. Takoe, kao i kod tabela za kreiranje upita otvorita se upit grupa i odabiraNew gde Access nudi takoe vie izbora za nain kreiranja upita, i to: - Design View Otvara prazan upit u koji autor sam postavlja polja koja eli u njemu. - Simple query wizard arobnjak koji ubrzava i pojednostavljuje proces, odabira polja u upitu (preporueno koritenje). Za potrebe ove aplikacije kreirano je sest upita najveim delom za filtriranje podataka namenjenih formiranju izvetaja ali i kao pomoni podatak na formama.

11

Izvetaji se koriste kada se eli neka grupa podataka, najeedobijena kroz upite, pripremiti za tampu. U osnovi izvetaj se ne razlikuje mnogo od forme, izuzev to je u izvetaju mogue samo gledati podatke.

12

Izvetaji se kreiraju na isti nain na koji se kreiraju i forme, znai uz pomo arobnjaka ili direktno u Design wiev-u gde kreator aplikacije ima veu slobodu pri grafikom ureivanju tj. slobodnije moe stavljati slike, birati izgled i boju fonta,... Pored toga u samom izvetaju mogue je raunati sume, proseke, izvoditi totale, itd. Za potrebe ove aplikacije kreirano je sest izvetaja.

2.1.6 Izrada switchboardaNakon to su na osnovu kreiranih tabela formirane forme, upiti i izvetaji potrebno ih je objediniti u jednu jedinstvenu celinu, odnosno kreirati korisniki interface gde e na jednoj masci na ekranu korisnika biti omogueno lako i jednostavno korienje elemenata baze. U tu svrhu Access omoguava kreiranje forme, odnosno SWITCHBOARD-a. Ova forma kreira se tako da pokretanjem baze automatski se pokrece Switchboard i program je aktiviran.

13

3. ZAKLJUAKBaze podataka danas predstavljaju neizbean alat u poslovanju svake firme. Laka dostupnost bazama (Access u okviru Microsoft Office-a) uslovila je da praktino ne postoji firma koja nema ma kakvu bazu podataka to je i pokazano ovim maturskim radom radom da se na vrlo jednostavan nain moe kreirati baza podataka koja moe da zadovolji veinu prosenih korisnika. Ovim maturskim radom elelo se pokazati osnonovni elementi kreiranja aplikacije AUTOSKOLA. Aplikacija sadri samo osnovne elemente auto-skole ali ostaje otvorena za sve vrste dorada i dopuna ne bi li se mogla direktno primeniti i prilagoditi eljama i potrebama konkretnog poslovanja.

14

4. LITERATURAhttp://hr.wikipedia.org/wiki/ http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/access-help/osnove-baza-podataka-HA010064450.aspx

15