bazna ulja seminarski.docx

8/10/2019 Bazna ulja seminarski.docx

1/24

Goriva i maziva

Saraj

1.Uvo. 2

2.Tehnologija proizvodnje baznih ulja...3

2.1.Destilacija ....4

2.2.Rafinacija.. ...6

2.2.1. Kisela rafinacija.....6

2.2.2.Solvetna rafinacija....7

2.2.3. Duboka hidrorafinacija....9

2. 3. Deasfaltizacija...10

2. 4. Deparafinacija10

2.5. Zavrna obraa..12

2.6.Hidroprocesi..13

3.Mineralna bazna ulja...15

3.1.Vrste i svojstva mineralnih baznih ulja...18

4. Bazna ulja sintetike osnove..18

4.1.Vrste i svojstva sintetikih tenih maziva.....19

5. Bazna ulja biljne osnove...22

6.Literatura..24


2/24

Goriva i maziva

1.Uvod

Bazna ulja

Bazna ulja ine osnovu i aju osnovne osobine koje bitno utiu na kvalitet

maziva.Najede su u primjeni slijeede vrste baznih ulja:

- bazna ulja mineralne osnove:

- konvencionalna-solvent neutral (SN ulja),

- nekonvencionalna-hidrokrekovana (HC ulja),

- bazna ulja i tenosti sintetike osnove,

- bazna ulja biljne osnove

Razvoj rafinacionih metoa, sklano praden razvojem aitiva, najvedim elom je

omogudio reavanje nastalih problema pomazivanja u savremenim

konstrukcijama mainskih sistema , koji zahtevaju pomazivanje. Glavnu koliinu

ananjih baznih ulja ine tzv. solvent neutral ulja preteno parafinske strukture,

ok je naftenska ulja iz razloga umanjenje raspoloivosti, koriste jo samo u

posebnim podrujima primjene.


3/24

Goriva i maziva

2.Tehnologija proizvodnje baznih ulja

Slika 1.Uprodena ema tehnologije proizvonje baznih ulja

U principu se bazna ulja obivaju iz nafte u sleedim tehnolokimjedinicama :

*Destilaciji, kojom se postie ogovorajuda viskoznost i plamite,

*Rafinaciji, kojom se poboljavaju oksiaciona svojstva i viskozno temperaturna

ponaanja

*Deparafinaciji, kojom se poboljavaju niskotemperaturna svojstva i


4/24

Goriva i maziva

*Zavrnoj obrai vodonikom ( ili glinom u starijim postupcima ), kojom se

poboljava stabilnost i boja.

Ko proizvonje naftenskih baznih ulja iz proizvonog lanca se iskljuuje

eparafinacija jer saraj parafina relativno nizak. U proizvonji tok koparafinskih ulja potrebno je ukljuiti i process easfaltizacije kojom se obiva

sirovina za proizvonju tekog baznog ulja, tkz. brajtstoka ( brightstock).

2.1. Destilacija

Polazna sirovina za proizvodnju baznih ulja je atmosferski ostatak koji se na

postrojenju vakuum estilacije estilie na uljne frakcije u vakuum ostatak. esto

su atmosferska i vakum destilacija jedna cjelina, ali ima i sluajeva kaa se

atmosferski ostatak prvo odvodi u meurezervoare, apotom na vakuum

destilaciju. Osnovni zadatak destilacije je obezbejenje ogovarujude viskoznosti i

take paljenja pojeinih frakcija, koje su njihove osnovne kontrolne upotrebne

karakteristike. Prisustvo komponenata niske take kljuanja bitno utie na taku

paljenja neke frakcije, ak i kaa se rai o maloj koliin i. To zavisi o otrine

separacije estilacione kolone i moe se alje poboljavati stripovanjem voenom

paraom u zavisnosti sa rasponom kljuanja,a time sa molekulskom masom.

Srenja molekulska masa uljnih frakcija, ovisno o eljenoj viskoznosti konanog

proukta, krede se u intervalu od 350 do 700.

Dananja moerna maziva, motorna i neka inustrijska ulja, trae bazna ulja uske

raspodele molekulske mase ( uzak destilacioni rez ).


5/24

Goriva i maziva

Slika 2. Postrojenje za vakuum destilaciju


6/24

Goriva i maziva

2. 2. Rafinacija

Vakuum estilati sare nepoeljne komponente koje ovoe nakon veoma

kratke upotrebe do pocrnjenja, porasta viskoznosti, nastajanja kiselih produkata i

pojave taloga. Tokom procesa destilacije, usled lokalnih pregrijavanja na zidovima

pedi,nastaju olefinski ugljovodonici.

Ostranjivanjem ovih nepoeljnih supstanci putem moernih metoa rafinacije,

omogudava seproizvonja visokovrenih mineralnih baznih ulja iz takvih sirovih

nafti koje su zbog, na primjer , visokog saraja n parafina i aromata, za to bile

nepogodne.

Danas su na raspolaganju tri rafinaciona postupka :

-Kisela rafinacija sumpornom kiselinom,

-Solventna ekstrakcija,

-Duboka rafinacija vodonikom

U opte sva tri procesa imaju za cilj poboljanje oksiacionih stabilnosti i viskozno

temperaturnih ponaanja.

2.2.1. Kisela rafinacija

Obraa uljnih estilata sa H2SO4 ili oleumom se kao klasini rafinacioni postupak

sve vie i vie zamenjuje sa moernism rafinacionim postupcima. Danas je u rau

jo svega nekoliko postrojenja ovog tipa. Delovanjem sumporne kiseline

poboljava se boja, stabilnost boje i oksiaciona stabilnost kao i neke ruge

osobine. Proporcionalno izdvojenim aromatima opada gustina ulja a raste njegov

ineks viskoznosti. Viskoznost rafinata se neto smanjuje, a taka stinjavanja malo

povedava jer su ostranjenje materije koje eluju kao prironi epresanti. Taka


7/24

Goriva i maziva

paljenja ostaje ne promenjena. Bitan nedostatak kisele rafinacije je, u odnosu na

ruge postupke, njena relativno mala selektivnost, ako i problem zagaenja

okoline zbog vedih koliina kiselog gurona. Zbog nekih specifinih elovanja

oleuma ( ili tenog SO3 ) oni se koriste za proizvonju meicinskih i tehnikih belih

i transformatorskih ulja, ali takoe sve manje iz ekolokih razloga. Koliina kiseline

ovisi o saraju reaktivnih jeinjenja, viskoznosti ulja i eljenoj ubini rafinacije.

Destilati vedeg saraja aromata, kao i viskozna ulja, zahtevaju vede koliine

kiseline. Obraa oleumom se ograniava na ulja viskoznosti oko 100 mm2/s na

40oC, jer su ko viskoznijih uljatrokovi na rafinaciji veoma visoki. U prinicipu

temperatura obrae treba a je to mogude nia, jer se taa reakcija ovija

sporije i moe se bolje a se kontrolie. Takoe je selektivnost bolja ko niih

temperatura jer se reagovanje parafina ( naroito sa oleumom) ovija znatno

sporije nego ko aromata i olefina. Viskoznija ulja se obrauju pri viim

temperaturama a bi se postiglo bolje meanje. Vreme obrae se krede u

intervalu 20 40 minuta. Bitno je da se kiseli gudron brzo i ako je, mogude,

potpuno odvaja.

2.2.2.Solvetna rafinacija

Po solvetnom rafinacijom se porazumeva teno tena ekstrakcija aromata i

rugih nepoeljnih popratnih materija iz uljnih estilata. Pogona ekstrakciona

sredstva su fenol, furfural, sumpordioksid i N-metilpirolidon (NMP). Ranije

koritena ekstrakciona srestva kao anilin, krezol, nitrobenzen i hloreks ( ,

ihorietiletar ) skoro su u potpunosti naputena. Solvetnomekstrakcijom se ,

pore ulja sa niskim saraj aromata, oznaenog kao solventrafinat ili solvat (

solvent neutral) , dobija i ekstrakt bogat aromatima koji se koriste u gumarskoj

inustriji i inustriji tamparskih boja. Na ubinu rafinacije se najvie utie

promenom procesnih uslova ( u biti temperature i odnosa ekstrakcionog sredstva

i ulja). Iskoritenja na rafinatu se kredu izmeju 95 i 50 %. Iz ekonomskih razloga

ekstrakcijom se obavlja samo o bezuslovno potrebnog saraja aromata u


8/24

Goriva i maziva

solvatu. Pore saraja aromata , kriterij koji oreuje ubinu ekstrakcije je

indeks viskoznosti.

Ko solventa neutralnih parafinskih baznih ulja ineks viskoznosti lei izmeu 90 i

100, a preostali aromati ( IR analiza ) izmeu 5 10 %. Osim poboljanjastabilnosti na starenje, solvetna rafinacija utie i na neke ruge osobine estilata.

Gustina i viskoznost solvata su nie nego ko estilata. Ineks viskoznosti raste sa

povedanjem koliine izvojenog ekstrakta. Taka paljenja ostaje ne promenjena.

Taka stinjavanja rafinata je neto via nego ko estilata. Veliina njenog porasta

ovisi o iskoridenju ekstrakta. Ovisno o porijeklu nafte i procesnim uslovima,

saraj sumpora se smanjuje o 50 %.

Koksni ostatak ( po Ramsbottom u, odnosno Conradson u) boja i stabilnost

boje se znaajno popravljaju. Ko izbora ekstrakcionog srestva o oluujudeg

znaaja je njegova selektivnost. Ono mora a poseuje obru rastvorljivost za

nepoeljnje sastojke a veoma lou za zasidene ugljovoonike. Ekstrakciono

srestvo mora alje a ispunjava sleede zahteve, ako to su : brzo razvajanje

rafinata od ekstrakta, dovoljno velika gustina, mala sklonost ka emulgovanju,

nizak napon para i obra hemijska stabilnost, jenostavna mogudnost ovajanja

o rafinata i ekstrakta, mala otrovnost i nekoljivost za okolinu, nisku cijenu i

veliku raspoloivost, pogonost za raznovrsnost sirovina i nekorozivnost nametale postrojenja. Danas najraireniji postupak solvetne ekstrakcije sa

furfuralom. Poslednjih nekoliko godina postupak solvetne ekstrakcije sa Nmetil

2 pirolidonom (NMP) se pokazao tehnoekonomski povoljniji to je imalo za

posleicu njegovu znaajnu ekspanziju u inustrijskoj primeni. Furfural je jeno

o najede koridenih ekstrakcionih srestava ija selektivnost visoka, a sa

povedanjem temperature ne opaa tako jako kao ko rugih koritenih

ekstrakcionih srestava. Zbog toga se moe koristiti za rafinaciju parafinskih ulja

visoke take teenja. Poseuje posebno obro rastvorljivost za oksiaciononestabilne sastojke estilata koji znaajno oprinose stvaranju taloga i koksa u

mazivim uljima, ako i za nosioce loe boje, smole i sumporna jeinjenja. Furfural

takoe u voenim rastvorima ne eluje korozivno, a sa voom obrazuje

azeotrponu smeu sa Kt 97oC.


9/24

Goriva i maziva

2.2.3 Duboka hidrorafinacija

Tek poetkom ezesetih goina ova rafinaciona tehnika nala primjenu u

proizvonji mazivih ulja. Razlog uvoenja hirorafinacije je upravo njenja

mogudnost a bez obzira na poreklo nafte, ako i sve vede zahteve osigurava

ogovarajudi kvalitet baznih ulja. Ulazna sirovina za uboku hirorafinaciju su uljni

destilati i deasfaltirani ostatak.

Ovaj proces radi kod visokih pritisaka i ima zadatak da odstrani heterospojeve , te

a aromatske ugljovoonike prevee u naftenske. Pri tome se oigravaju sleede

reakcije :

-hidrogenoliza heterospojeva

-zasidenje aromatskih veza

-selektivno cijepanje uz vodonik

-izomerizacija.

Uljni rafinati posle procesa duboke hidrorafinacije odlikuje se visokim indeksom

viskoznosti od 100 130 . Nepoeljnja pojava ko proizvonje baznih ulja ovim

postupkom je nemogudnost suzbijanja reakcije cepanja, kojim se obrazuju laki i

srenji estilati. Hiriranje se ovija u tenoj fazi ko pritisaka o 10 20 MPa,

temperaturi od 350 - 450oC, prostornoj brzini od 0,5 do 2,0 v/v h, optoka

vodonika, od 13002000 l/l. Kao katalizatori se koriste CoMoAl2O3, NiMo

Al2O3,i NiW Al2O3. U onosu na solvetnu ekstrakciju trokovi investicije za

uboku hirorafinaciju vii su vii priblino za 30 %. S ruge strane, proizvonitrokovi su ko hirorafinacije vii za oko 50 %. Zbog toga tehnologija

hirorafinacije nalazi primenu u uslovima raspoloivosti voonika , kao i ona

kada su potrebna bazna ulja posebnog kvvaliteta i namene


10/24

Goriva i maziva

2. 3. Deasfaltizacija

Ostatak vakuum estilacije sari, ovisno o poreklu nafte, razliite koliine

asfaltena, koje analitiki oreuju kao >> tvri asfalt


11/24

Goriva i maziva

predstavljaju vrijedan komercijalan produkt, tako da dubina deparafinacije

prestavlja kompromisnu veliinu izmeu iskoritenja na ulje i parafin. Naroito

pogodne smee rastvaraa su ketoni kao aceton, metiletilketon (MEK) i

metilizobutilketon (MIBK) sa aromatima kao benzen i toluen. Ketoni deluju kao

izluivai parafina poto ga oni ko niih temperatura veoma slabo rastvaraju.

Aromati dobro rastvaraju uljnu komponentu. Obino se koristi smea MEK :

Toluen u odnosu 60 : 40 volumnih.

U novije vreme sve vedu primjenu u procesu deparafiancije nalazi tzv. Dilehill

(ili) postupak koji kao rastvarae koristi smea ketona MEK/MINK ili sam MIBK.

Dalje se jo tehniki primenjuju kao rastvarai teni propan, etilenihlori

benzen i dihloretan ihlormetan (DIME). razvijeni su i procesi katalitike

deparafinacije, kojima se parafinske komponetne krekovanjem na selektivnim

katalizatorima prevoe u jeinjenja nie take kljuanja: Zbog potrebe ovoenja

toplote reakcije ubrizgava se hlaan gas bogat voonikom. Ohlaeni proukt

reakcije iz separatora visokoh pritiska odvodi na daljnu deagazaciju u separator

niskog pritiska a zatim u kolonu stabilizacije radi izdvajanja komponenata

saniom takom kljuanja. Katalitika eparafinacija se obino koristi ko

obivanja lakih baznih ulja niske take teenja.


12/24

Goriva i maziva

Slika 3. Postrojenje za deparafinaciju

2.5. Zavrna obraa

Posle osnovnog rafinacionog procesa i eparafinacije u obraenim uljnim

frakcijama zaravaju se jo oreenje smolaste i obojene materije kao i ostaci

rastvaraa. Oni se otklanjaju u procesu zavrne rafinacije. ranije se ova operacija

iskljuivo izvoila postupkom obrae razliitim aktivnim glinama ili boksitom.


13/24

Goriva i maziva

Beljenje glinom znatnje utie na promene fiziko hemijskih osobina kao gustina,

viskoznost it, nego prvenstveno popravlja boju i ovoi o oreenog

poboljanja oksiacione stabilnosti. Tehniki se najede primenjivao postupak

kontaktne filtracije. Postupak

perkolacije sa specijalnim boksitima se najede primenjuju za zavrnu rafinaciju

lakih ulja. Zaatak ovog rafinacionog postupla je potpuno analogan ved

spomenutoj obradi glinom, koji se ogleda u popravljanju boje i stabilnosti boje,

poboljavanju oksiacione stabilnosti, smanjenju neutralizacionog broja kao i

daljnjem smanjenju

saraja hetero jeinjenja kao sumpor, kiseonik i prije svega azot. Rani pritisak

iznosi 3 do 10 MPa, temperatura 260 do 400oC, a prostorna brzina 0,5 do 0,6

(v)vh

Iskoritenje ulja iznosi o 96 o 99%.

2.6.Hidroprocesi

Povedani zahtjevi u pogleu kvaliteta baznih ulja zbog tehnikih iekolokih

razloga, uslovili su uvoenje novih proizvonih tehnologija koje proiruju ili

zamjenjuju postojede.Vedina tih tehnologija se zasniva na hiroprocesima.Ovi

procesi se ovijaju u prisustvu katalizatora uz uvoenje voonika pri efinisanoj

temperaturi i pritisku. Pore hirofiniinga, esto se koristi i proces hirotritinga

prije solventne ekstrakcije. Cilj je a se poveda prinos iz procesa ekstrakcije

prevoenjem aromatskih u nearomatska jeinjenja koja de ostati u rafinatu.

Potpuno razliit prilaz u proizvonji baznih ulja ukljuuje mnogo otrijiproces

obrade vodonikom, a naziva se hidrokrekovanje.Zbog dejstva vodonika, visoke

temperature i pritiska u prisustvukatalizatora, sumpor, azot i kiseonik se izdvajaju,

a ugljovoonici se transformiu u supstancije koje obezbjeuju ogovarajuda i

zahtijevana svojstva baznim uljima.Glavne karakteristike hidrokrekovanih baznih

ulja (HC ulja) su:


14/24

Goriva i maziva

- izuzetno visok indeks viskoznosti;

- veoma dobra termo-oksidaciona stabilnost;

- veoma niska isparljivost;

- izuzetno dobra niskotemperaturna svojstva;

- mali saraj sumpora, azota i kiseonika.

HC bazna ulja imaju nisku isparljivost, slinu polialfaolefinima (PAO).

Pojeinani procesi hirokrekovanja koji se anas koriste u

proizvodnjivisokokvalitetnih baznih ulja razlikuju se jedan od drugog kako po

uslovima izvoenja, tako i po koridenoj tehnologiji,koridenom katalizatorumjestu u sveukupnom procesu proizvodnje.

Tabela 1.Uporedni prikaz karakteristika hidroproces

Hidrofiniing Hidrotriting Hidrokreking

Namjena

procesa

zasienjeolefina,uklanjanje

sumpora iazota

transformacijaaromata,uklanjanje

sumpora iazota

transformacijaaromata,uklanjanje

sumpora iazota

Sirovinasolventnorafinisano ulje

solventnorafinisanabazna ulja

destilati,

parafini

Performansne

karakteristike

poboljanjeboje,

oksidacionastabilnost

poveanjeoksidacionestabilnosti

znaajnopoveanje

oksidacionestabilnosti


15/24

Goriva i maziva

Slika 4.Sema dobijanja hidrokrekovanih baznih ulja

3.Mineralna bazna ulja

Mineralna bazna ulja , obijena iz nafte, prestavljaju anas koliinski

ominirajudi osnovnu komponentu tenih i konzistemnih maziva (95 %).

Poto se mineralna ulja obijaju iz nafte, vrste i strukture hemijskih jeinjenja

prisutnih u njima , nose osnovne karakteristike jedinjenja saranih u nafti.

Osnovni sastojci nafte su razliiti ugljovoonici. U nafti su takoe prisutna

organska jeninjenja koja sare hetero atome, najede sumpora, azota i

kiseonika. Najvedi eo ovonjenih i osoljenih sirovih nafti, na osnovu poataka


16/24

Goriva i maziva

elementarne analize, poseuju sleede prosene vrenosti :83-87% C,11-14%H,do

5%O+N+S

Ovi podaci ne kazuju puno o prirodi zastupljenih ugljovodonika i hetero

jedinjenja. Mineralna ulja se sastoje od jednostavnih i kompleksnih molekulaugljovodonika sleedih vrsta i struktura:

Ravnolananih i razgranatih alkana ( parafini)

Ciklinih alkana (nafteni )

Aromata

Olefinski ugljovoonici nisu zastupljeni u nafti nego obino nastaju pri procesima

njene prerade.

Ravnolanani parafinski ugljovoonici ( n parafini ) i razgranati parafinski

ugljovodonici ( izoparafini ) imaju optu formula CnH2n+2 .

Opta formula za cikline alkane ( naftene ) je CnH2n , a za aromate CnHn.Prema

ominirajudoj zastupljenosti oreenih ugljovoonika u nafti, one se mogu

poeliti na parafinske, naftenske i meovite. U parafinskim naftama preovlaajuparafinski ugljovoonici, naftenski ugljovoonici su u naftenskim, a meovitim

naftama su obino sarane vede koliine parafinskih ugljovoonika, ali takoe

znatne koliine naftenskih aromatskih ugljovodonika. Za proizvodnju mineralnih

ulja anas je na raspolaganju niz mjeovitih nafti.

Molekulska struktura i masa ugljovoonika utie na njihova hemijska i fizika

ponaanja. To se prije svega onosi na svojstva koja su vana kod mineralnih

baznih ulja, kao :

Viskoznost i viskoznotemperaturna ponaanja

Agregatno stanje, prije svega oblast tenog stanja

Oksiaciona i termika stabilnost


17/24

Goriva i maziva

Po tenom oblasti porazumeva se temperaturna razlika izmeu take topljenja i

take kljuanja. Oksiaciona i termika stabilnost se meusobno znaajno

razlikuju. Dok se pod oksidacionom stabilnosti podrazumeva otpornost na

ovijanje reakcije sa kiseonikom, to se po termikom stabilnosti porazumeva

otpor molekula protiv razlaganja usled dejstva toplote.

Slika 5. Sema dobijanja mineralnih baznih ulja


18/24

Goriva i maziva

3.1.Vrste i svojstva mineralnih baznih ulja

Prema hemijskom sastavu, a u zavisnosti o ueda parafinskih i

naftenskih ugljovodonika razlikuju se dvije vrste baznog ulja:

- parafinsko;

- naftensko.

Parafinska mineralna ulja se preteno sastoje o parafinskih ugljovoonika sa

manjim udjelom naftenskih.Ova mineralna ulja posjeduju visok indeks viskoznosti,

dobru hemijsku stabilnost, dok su im niskotemperaturne karakteristike loije o

naftenskih.

Naftenska mineralna ulja sare vedi uio naftenskih ugljovoonika nego

parafinskih. Odlikuju se srednjim do malim indeksom viskoznosti, slabijom

hemijskom postojanodu o parafinskih, ali je temperatura teenja mnogo

povoljnija.U onosu na fizika svojstva, a posebno prema veliini

viskoznosti,mineralna ulja se ijele u grupe i oznaavaju se, npr. kao SAE 5, SAE10, SAE 30, SAE 40 i teko ulje brajtstok, ili kao 100 SN, 150 SN,500 SN, 600 SN i

150 BS, to je sluaj u SAD gje SN znai solventneutral a BS brajtstok.

4. Bazna ulja sintetike osnove

U javnosti vlaa miljenje a su sintetika maziva proizvoi novijeg

datuma.Sintetika tena maziva nisu proizvoi novijeg atuma, maa je njihovo

uede u ukupnoj potronji maziva malo.Ona su u prolosti imala znaajnu

primjenu u nekim oblastimatehnike, posebno u vazduhoplovstvu, kosmikoj


19/24

Goriva i maziva

tehnici i kod nuklearnih elektrana. Sintetika tena maziva obuhvataju razliita

ulja i tenosti koja se proizvode hemijskom reakcijom od razliitih organskih

supstancija, esto i produkata dobijenih iz nafte.Za te namjene koriste se razliiti

procesi kao to su alkilacija, kondenzacija, esterifikacija, polimerizacija i dr.

Polazna sirovina moe biti jeno ili vie organskih jeinjenja.Struktura kod

sintetikih tenih maziva je strogo kontrolisana imoe a se mijenja zavisno od

eljenih svojstava krajnjeg proizvoda. Pored ugljenika, vodonika i kiseonika, u

takvim jedinjenjima su prisutnisumpor, fosfor, azot, fluor, bor i drugi elementi.

Mogudnost za proizvonju sintetikih tenih maziva su mnogobrojne,pa je to i

razlog to postoji veliki brojrazliitih struktura, a time I karakteristika.

4.1.Vrste i svojstva sintetikih tenih maziva

Sintetika tena maziva se ijele u slijeede grupe:

- sintetiki ugljovoonici,

- organski estri,

- fosfatni estri,

- poliglikoli, i

- ostala sintetika tena maziva.

Sintetiki ugljovoonici

To su isti ugljovoonici obijeni iz sirovina proizveenih iz nafte.

Najede su u upotrebi polialfaolefini (PAO), alkil aromati i polibuteni.Prva dva

bazna ulja koriste se pri proizvonji motornih ulja, zatim kaoulja za hirauline


20/24

Goriva i maziva

sisteme, ulja za pomazivanje rashlanih kompresora i gasnih turbina, zupastih

prnosnika, i dr.

Polibuteni se upotrebljavaju kao izolaciona ulja i za proizvodnju maziva koja se

koriste pri obrai metala eformisanjem (valjanje, izvlaenje). Po potronji, PAOzauzimaju najznaajnije mjesto u proizvonji sintetikih tenih maziva za razliite

namjene zahvaljujudi:

- dobrim niskotemperaturnim svojstvima;

- visokom indeksu viskoznosti;

- maloj isparljivosti;

- zaovoljavajudoj hirolitikoj stabilnosti.

Poto su kompatibilna sa mineralnim uljima, esto se koriste u proizvonji

polisintetikih motornih ulja.

Organski estri

Sirovina za proizvonju sintetikih estra su alkoholi i masne kiseline.Sintetiki estri

su razvijeni prvo kao diestri, a zatim poliolestri i predstavljaju bazna ulja za irokuupotrebu.Danas se koriste pri formulacijama potpuno sintetikih i polusintetikih

maziva, a zbog izuzetne biorazgraljivosti i niske ekotoksinostismatraju se

zelenim mazivima.Organski estri predstavljaju osnov za proizvodnju ulja za

podmazivanje mlaznih i turbo elisnih motora, kompresora, kao i za proizvodnju

hiraulinih tenosti.

Fosfatni estri

Osnovne karakteristike fosfatnih estra su:

- otpornost na plamen,

- dobra svojstva podmazivanja,


21/24

Goriva i maziva

- dobra niskotemperaturna svojstva,

- imaju mali indeks viskoznosti.

Najvanija namjena fosilnih estra je pri proizvonji teko zapaljivihtenosti koje se

preteno koriste u hiraulinim sistemima u inustriji, kao i ko saobradajnih

srestva gje postoji opasnost o poara.

Poliglikoli

Oni prestavljaju najire koridenu vrstu maziva sintetike osnove.Mogu da se

proizvode kao rastvorljivi i nerastvorljivi u vodi.Osnovna prednost poliglikola je da

se po uticajem visoke temperature razlau na potpuno isparljiva jeinjenja. Zbogtoga ova maziva ne ostavljaju talog.Poliglikoli rastvoreni u voi najede se koriste

kao hiraulinetenosti za koione sisteme.Druga oblast upotrebe je kao sredstvo

za obradu metala i medijum za hiraulike sisteme u inustriji.U voi

nerastvorljivi poliglikoli imaju primjenu kao tenosti za prenos toplote i kao

mazivo za pomazivanje kompresora za hlaenje.

Ostala sintetika maziva

U ovu grupu spaaju sintetika tena maziva razliitih svojstava I namjene kao to

su:- silikoni,

- silikatni estri,

- polifenil-etri,

- halogenisani ugljovodonici, i dr


22/24

Goriva i maziva

5. Bazna ulja biljne osnove

Biljna ulja i ivotinjske masti su vjerovatno bila prva maziva koje je ovjek

koristio.Prvobitno su u upotrebi bila maslinovo, palmino i ricinusovo ulje, a

kasnije i mnoga druga.Ta ulja su imala nepovoljnu stabilnost na niskim i visokim

temperaturama i zato su, sa pojavom mineralnih ulja, bila potisnuta, to je bilo

uslovljeno i tehnikim zahtjevima koji su sa inustrijalizacijom postajali sve otriji.

Dananji zahtjevi za netoksinim i brzo biorazgradljivim mazivima, koja se koriste

prije svega na mjestima gdje je velika opasnost od zagaenja ivotne sredine,uslovila su povratak biljnih ulja u svijet maziva.Novi kvaliteti biljnih baznih ulja

obijenih iz moifikovanih biljaka obezbjeuju obru hemijsku i termiku

stabilnost pri zaovoljavajudim niskotemperaturnim karakteristikama.

Industrijska proizvodnja biljnih ulja obuhvata vedi broj procesa kojise grubo mogu

poijeliti u slijeede grupe: pripremu sirovine, proces izdvajanja ulja presovanjem

i esterfikacijom i proces rafinacije. Osnovne i najvanije vrste biljnih baznih ulja

koje se danas koriste uproizvonji tenih maziva obijaju se iz plodova uljane

repice, soje isuncokreta.

Prednosti upotrebe biljnih ulja kao maziva su:

- netoksinost,

- biorazgradljivost,

- obnovljiva sirovina,

- dobra mazivost,

- visok indeks viskoznosti

Nedostaci biljnih baznih ulja su:

- loa oksiaciona stabilnost,


23/24

Goriva i maziva

- nepovoljne niskotemperaturne karakteristike,

-loa hirolitika stabilnost.

Kao osnovni nedostatak ovih maziva esto se navoi visoka cijenakoja je 1,5 do 2

puta veda o cijene mineralnih ulja.Svojstva biljnih ulja znaajna za pomazivanje

zavise u velikoj mjeri od vrste masnih kiselina u njihovom sastavu (oleinska,

linolna i linolenska kiselina).


24/24

Goriva i maziva

6. Literatura

1. Lj. akovid, Koloina hemija, Nauna knjiga, Beogra (1969).

2.www.maturski.org

3. Predavanja Prof.dr Stojan Simid
http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/

bazna ulja seminarski.docx

Documents