Beleške s radionice Jevrejska kultura i umetnost, 7-11. 02.2011

Ponedeljak, 1. predavanje, Vuk ..... istorija umetnosti

Jevrejska kultura je kultura Knjige. Slova predstavljaju uzuzetno bitnu kategoriju. Jevreji su narod knjige. Bog je omniprezentan. Omniprezentnost je opšta ideja – bog je univerzalna energija i sveopšte prisutna energija.

Talmud = komentari rabina

Pismo generalno staro oko 5,000 god.

Predanje: Pre nego što je išta stvoreno, Bog je stvorio slova. Ideja da zato slova imaju takvu snagu i magičnu moć, jer je uz pomoć 22 slova hebrejskog alfabeta stvoren čitav univerzum, svet i sve u njemu. Slovo je energija koja se koristi da bi se dalje delalo. Sva slova dolaze pred Boga, alef i bet su bila najskromnija i po njima čitavo pismo dobija ime. Bog stvara svet koristeći slova...

Prvo slovo „alef“ je kombinacija vav + 2 jod, brojčana vrednost alef je s toga 6+10+10 što je ista brojčana vrednost kao YHWH (PROVERITI OVO)

Veoma je važno poznavanje prirode slova. Zato je Jevrejima od rođenja bita mentalna gimnastika.

Postavlja se pitanje: Da li postoji jevrejski stil? Da li je on (ne)poseban?

http://en.wikipedia.org/wiki/Dura-Europos_synagogue

- jevrejska tematika- tema vezana za Jevreje- umetnik ne-Jevrejin i obratno

Prvi elementi umetnosti javljaju se u drugoj knjizi Mojsijevoj, 37. u pustinji, prvi umetnik – instrukcije oko podizanja šatora, precizna uputstva za izradu svih delova, Zavetni kovčeg, izrada itd, prve tablice, antički model žrtve paljenice.

NAR je izuzetno simboličan, kaže se da nar ima 613 zrna kao što je 613 zapovesti koje je bog dao, on sadrži sve ono što je Bog dao ljudima. (uz priču o tome da voćka iz Edenskog vrta nije jabuka, koja tada nije ni postojala na tim prostorima, već da je to nar, jedno od tumačenja). Nar se takođe javlja i kod prvog Hrama, tj. dva stuba na ulazu u hram, na vrhu svakog stuba stoji po jedan nar. Stubovi su zato krajnje simbolični.

U Rimu Tisusov luk, (menora, slika), poharani iz Hrama – simboli umetnosti. Menora, kovčeg zaveta, vrata (sveti ormar gde se čuvaju Tore), lopate za hleb, rog za duvanje, Davidova zvezda koja je nov simbol.

- Odeća prvosveštenika – date su tačne dimenzije i instrukcije. Sveštenik oko vrata nosi LAMEN koji ima 12 dragih kamenova= 12 plemena.

- Postoji analogija u svemu.- ŠOFAR je rog u koji se duva.

2. predavanje Rudolf Klein, moderna jevrejska arhitektura, moderni muzeji

„Svako umetničko delo je neizvršen zločin“

Jevrejstvo jeste naklonjeno umetnosti, likovnoj, a posebno arhitekturi.

Daniel Libeskind, enfant terrible u stvaranju – umetnik, arhitekta

http://en.wikipedia.org/wiki/Daniel_Libeskind

http://en.wikipedia.org/wiki/Jewish_Museum_Berlin

Uklopljeno uz muziku 12 intervala – Šenbergova muzika. Muzika dočarava Boga koji je: JEDINI, VELIKI, SVEPRISUTAN, NEVIDLJIV,NEDOKUČIV u njegovoj nedovršenoj operi “Mojsije i Aron” - http://en.wikipedia.org/wiki/Moses_und_Aron

Mojsije se plaši svog zadatka – kako objasnitin narodu takvog jednog boga?

Kompromis je suština jevrejske umetnosti, ne može se konkretno već se koriste asocijacije koje bude doživljaj, to mu je bila tehnika.

Dodekafonija se koristi - Dodekafonija (od gr. δόδεκα dvanaest), dvanaesttonska muzika, kompozicioni

postupak koji se, po klasičnoj Šenbergovoj (Arnold Schönberg) definiciji,

sastoji u stalnoj i isključivoj upotrebi niza sastavljenog od dvanaest različitih tonova.

Ovaj postpuak je prvi put doslovno primenjen u Šenbergovom op. 23, Pet klavirskih kompozicija, nastalih u

periodu od 1921. do 1923. godine. Dvanaesttonska tehnika se ne vezuje na zakone tonaliteta i time

uslovljene sisteme mola (mol) i dura (dur), tako da se kod jedne dodekafone kompozicije ne može govoriti o

određenom tonalitetu.

Dodekafona kompozicija se zasniva na jednom nizu (seriji) po izboru kompozitora raspoređenih dvanaest

tonova hromatske lestvice. Ovi su tonovi međusobno ravnopravni, i ne može biti reči niokakvom tonalnom

centru, kao što je slučaj sa tonalnom muzikom. Kao primer, navešćemo dva dodekafona niza iz Šenbergovih

dela:

ideja je centar, kao u arhitekturi, muzika nema orijentaciju, gubi se u prostoru, samo vreme je orijentir, a

stalno ste na putu (kao Jevreji).

Slika – pasoš (Jevrejsko bitisanje). Muzej holokaust, Berlin.

Prostor nema orijentir, osećaj je kao da ste stalno na putu kao Jevreji kroz istoriju, osećaj teskobe,

klaustrofobija, holokaust, novi muzej nema vrata ulazi se preko starog muzeja (trik postmoderne). Putevi

u muzeju su: putevi jevrejstva, holokausta i egzila. Egzil je napuštanje Evrope.

Na Balkanu dve grupe Jevreja: Sefardi i Aškenazi

http://en.wikipedia.org/wiki/Sephardi_Jews

http://en.wikipedia.org/wiki/Ashkenazi_Jews

Jevreji su dali ogroman doprinos nemačkoj kulturi, posebno Vajemarskoj.

Bauhaus škola: http://en.wikipedia.org/wiki/Bauhaus

U Berlinu muzej “Jevrejski muzej” ili muzej “Between the lines”, gde se traži da zaključite sami i čitate

između redova.

U Šenbergovoj muzici Mojsije i Aron vodi se dijalog između njih. Bauhaus – ideal modernizma koji traži

exodus – od ropstva do idola.

http://klein.rudolf.ymmf.hu/indexen.html

3. Predavanje – Eliezer Papu, Biblija, Petoknjižje, Bog kao pisac

TaNaK – rešetevot, akronim

Torah, Navidim, Ketuvim

Mojsije je samo pero, Bog diktira, prorok je nadahnut – Tora

Navi – prorok, Prorok je nadahnut pa je zapisao

Ketuvim, KTV pisati – ljudi autori, a nadahnuti su Bogom

Le’orot = podučiti, upraviti. Tora je stoga upravljanje, uputi

2.Mojsijeva 32 (28-35) “ali oprosti im greh, ako li nećeš, izbriši me knjige svoje koju si napisao”

Svet se doživljava kao tekst. Svet = tekst, text = svet – to je jednačina, ideja

Svet koji nas okružuje je text, Bog je pisac, šta je onda svet? = umetničko delo! Mi smo svi junaci, likovi u

fabuli, mi smo svi likovi koji sami sebe pišu (kao da Bog igra video igricu)

1.Mojsijeva 1:1 – roman u prvom licu je autobiografija, ali ima i autobiografski roman u trećem licu, ovde

je autor texta = on piše u “diktafon” (Mojsije). Bog piše u trećem licu kroz Mojsija. Koristi se kn jiževnost

metode zamagljivanja (nema nametanja), jer bi onda bilo prepotentno i nadmeno, dosadno.

- Drvo postaje centralno mesto i vrti se oko njega; pisano kao književno delo sa zahtevima tog vremena,

postoji oblikovanje likova gde Bog kao pisac oblikuje svoje likove.

Postoji dedukcija (Adam go, Bog postavlja pitanje, daje zaključak)

A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati , i volja će tvoja stajati

pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar (u originalu: tvoja će strast biti upravljana k mužu

tvojemu) = klasično “muško čitanje” – strast da se nekome podredi – pitanje književne logike.

Počeci naučnog čitanja – izvori su sastavljeni od 4 izvora: (zato se književno tumačeno javljaju različita

imena za Boga):

J tekstovi (Jahvisti)

E tekstovi (Elohisti)

P tekstovi (sveštenički)

D tekstovi (deutoronimi tekstovi)

Text kao književnost, to nas zanima, a ne kada je nastao i/ili redosled.

Tradicionalni Judeizam = sve ostalo je “dozvoljeno” osim dve svetinje nad svetinjama:

1. zabranjeno idolpoklonstvo

2. skrnavljenje subote

“Salonski bog” koji neće da “prlja ruke”

Kiduš = posvećenje subote spominjući:

- uspomenu na stvaranje sveta

- uspomenu na izlazak iz Egipta

4.Predavanje, Nenad Makuljević, Balkanski Sefardi u vizuelnoj kulturi

Sefardska kultura na Balkanu, istorija kulture Jevreja na Balkanu (nepotpuna), posle holokausta jedva da

je kultura preživela. U Srbiji oko 3,000 Jevreja Sefarda. Sefardi su se uklopili u datu sredinu.

1492-97, evidentira se izvor Sefarda s Iberijskog poluostrva.

Katolička Španija i Portugal – primoravaju se da pređu u hrišćanstvo, a ko neće da primi hrišćanstvo

može da ode. To su izgnanici ili Sefardi.

Aškenazi – Jevreji poreklom iz srednjevekovnih jevrejskih zajednica.

Knjiga za pročitati: Bernard Lewis, The Jews of Islam

Solun je bio matica iz koje su krenuli ka Balkanu, putopisi iz tog doba jasno beleže njihovo kretanje.

Jevreji se pojavljuju u manjim ili većim zajenicama: Sarajevo, bgd, Bitolj, Solun, Pirot, Novi Pazar, Skoplje,

Niš – najveće zajednice

1520-1530 postoji precizna statistika o broju Jevreja i to:

Skoplje:630 muslimana, 100 hrišćana, 12 Jevreja Solun:(broj domaćinstava): muslimana 1219, hrišćana

978, 2645 jevreja

Dominantno Jevrejski grad, stoga dolazak Jevreja na balkan nije bio „nevidljiv“. Mahala je turska reč za

„položaj“. Mahala je bila kvart, u centru bogomolja, oko nje svi se skupljaju.

Jevreji su bili istaknuti u Bgd, takođe su bili istaknuti u ratovima za Bgd, tada su manjine bile totalno

vidljive, to je bila opšta strategija da sve manjine budu vidljive. Crteži i fotografije iz tog doba pokazuju

pojedince sve tri vere na istim slikama u njihovim nošnjama i nacionalnim obeležijima. Na slici se nalaze

hrišćanin, Jevrej i musliman zajedno. Putopisi iz tog vremena (50.god 19. veka) bgd je poluturski grad,

govore o raznolikosti i Jevrejima, porezima. Bilo je dosta pisaca putopisa koji su bili Slovenofili i oni pišu

sve najbolje o Srbima itd. Putopisi opisuju promene u kostimima i nošnjama. Jedan od opisa ponosne

Jevrejke koja ide ulicima bgd kao da je ceo njen „ona, gospodarica ulice“. Jedan od putopisa engleskih

pisaca je i opis žene, Jevrejke, najbogatije u Solunu, one su sve lepo i bogato obučene, moderne po

pariskoj modi, imaju sluškinje koje spremaju za Šabat itd.

Razglednice iz tog doba imaju teme Jevreja, pokazuju prisustvo Jevreja (Solun), koji su tada dominantna

kategorija. Dolazak Jevreja na Balkan je potpuno izmenio sliku Balkana, sve strukture, demografiju itd.

Predavanje – rabin Isak Asijel

dokumentarac: The Temple of Jerusalem, history channel

Brdo Hrama, treći Hram

koren reči „grad“ (probuditi)

Levi i Juda – dva plemena preostala od onih 12. Ima 10 izgubljenih plemena. Levi – miškam (šator), to je

njihova dužnost, kasnije su se brinuli o Hramu. Aron je Mojsijev brat, dolaze iz plemena Levi. Sva

prezimena kao što su Koen, Kohen, Kojen i sl su iz plemena prvosveštenika. Heruvimi, anđeli okrenuti

jedan prema drugome i zato nisu predmet obožavanja (ne čini sebi idole!), krila heruvima govore da

čovek može da se uzdigne.

Lomljenje čaše na venčanjima – simbol lomljenja hrama, da se podsetimo da i u najsrećnije vreme, kao

što je venčanje ne zaboravimo da je Hram srušen i da je Jerusalem u ruševinama. Jedan od čestih običaja

jeste i da se deo kuće pri gradnji ostavi nedovršen.

Mojsiju je prikazan izgled hrama i svega što je u njemu („kako ti je pokazano“). Solomon, prvi Hram. Brdo

Hrama – har abajit (tu je zakopan kovčeg). Miškan – pokretni hram u pustinji.

Prva knjiga Jezekije daje vizije „onostranog“. Koren reči heruvim je RHV ???

http://en.wikipedia.org/wiki/Urim_and_Thummim

UTORAK

1. Poseta istorijskom muzeju, Kralja Petra

Predavanje, Rudolf Klajn, Jevreji i moderna arhitektura

6 faza jevrejskog doprinosa modernoj svetovnoj arhitekturi:

1. rana faza, kasni istorizam, eklektika 1870-1895

2. secesija 1897-1905

3. proto-moderna (anti secesija) 1905-1920

4. rana moderna 1920-1944

5. kasna moderna i strukturalizam 1945-80

6. postmoderna i dekonstruktivizam 1980-2000

1. Šosberger palata, 1880

dva tipa Jevreja: trgovac i sanjar (naučnik, kritičar itd)

2. Mađarska secesija, ideja simbioze Mađara i Jevreja

3. Dom staraca, trgovačka škola

4. rana moderna, Bauhaus, Jevreji vole ranu modernu, Erih Mendelson, kuća na vodopadu

5. Herman Hertzberger, hoće da reformiše modernu, Cvi Heker, Richard Meier, Frank O’Garry,

Peter Eisenman – memorial to the murdered Jews of Europe, Berlin. Wexner center for the arts,

Aronoff centar

Klein :“nazvao sam ih boje ženskog rublja, a onda su me proglasili da sam sexist, od tada ih zovem

boje sladoleda“

6. Moshe Safdie, strukturalizam, Habitat 67, Montreal, izgleda kao „arapsko selo“. On je gradio i

Yad Vashem. Jevrejin je kao kaktus – spolja ima bodlje i nedostupan je, inutra je mekan.

Predavanje, Papu, Bog kao pisac – II knjiga Mojsijeva (Imena)

Ropstvo i oslobođenje od ropstva. Mit o nacionalnom junaku (Mojsije). Javlja se inverzija (Mojsije dete

roba, spašeno, odgojeno na dvoru, relacija rob-dvor), sve su to elementi narodne priče. Hodeš = zemlja

svetinja

„Obući ime“ = steći vlast, moć u Egiptu.

„Ehje ašer ehje“ = biću što budem, što govori da je apsolutni suveren.

Glava 4 – znaci koje daje Bog, ne daje se znak da je on, Bog Deus ex machine.

Sve ukazuje na to da se radi o bezvremenom textu, postoje različiti nivoi pripovedanja.

Glava 12 – deset Misirskih zala.

faraon je bog. Bog kaže Mojsiju, ima dve rečenice: Leh e faro (idi faranu!) i Bo e faro (dođi faraonu). Bog

kaže Mojsiju „Dođi faraonu“, - iako je pojedinac mogao da ide k njemu, Mojsiju se naređuje da „dođe“

njemu – kao da je faraon njemu ravan.

- Organizacija kalendara, (prva stavka) – demokratizacija naroda, tako počinje istorijsko doba, dok

Egipćani žive u „kosmičkom dobu“ (sve podređeno univerzumu). Javlja se proces iz mitskog doba

se prelazi u istorijsko doba – 2.Mojsijeva 12:2

„Vi sad ulazite u istoriju“ – od sada pa nadalje vi ste deo istorije.

- Zapovest o pashalnoj žrtvi – sledeća zapovest.

- Narodi/rabini moraju da se opredele: Jagnjetina predstavlja Egipat, što predstavlja njihove

bogove. Jedite jagnjetinu automatski znači jedite njihove bogove = što je totalni predumišljaj –

ubijamo vam bogove i jedemo ih!

- S druge strane u Hrišćanstvu jagnje je simbol Hrista, jagnje božje – Agnus Dei = žrtva. S

hrišćanske strane tumačenja obredna jagnjetina koju oni jedu jeste predslika Hrista u jagnjetu.

- Rituali služe da bi stvorili svest (za nepismen narod), dok su textovi za elitu.

- Pasha služi da treba da stvori svest i da izniveliše.

- Simbol: bezkvasni hleb (nafora) = u Hrišćanstvu telo Hristovo, bezkvasni hleb je simbol bede, to

je jelo za robove, to su dobijali za rad i pekli prema suncu na kamenu

Nivelisanje: jagnje + beskvasni hleb + gorke trave

jagnje je egipatski bogovi (novostečena sloboda), beskvasni hleb (robovska hrana), gorke trave

(simbol ropstva).

Odnos Bog-Mojsije-obećana zemlja, kao odnos stanodavca prema zakupcu – stan-ključ-ugovor

Princip Tore je „Ljudi su ono što rade“.

Deklarativna vera (kao što je katoličanstvo) = veruješ u ispravnu dogmu. U Judeizmu se stvari

deklarišu delima/rukama. Subota je uspomena na stvaranje svega i uspomena na izlazak iz Egipta. To

je čista intervencija Boga, Bog „dela“. Držanje subote je praktična stvar.

PREDAVANJE RABINA ISAKA ASIJELA

rabin Isak, tel 063 7490850 raisATbvcom.net

Dokumentarni film

Pojam straha od Boga. Strah doživljavamo negativno, ali strah nekad može da oslobođa, strah ne

mora isključivo da bude porobljavajući, već i oslobađajući.

Koncept: bog stvoritelj i bog prisutan u istoriji.

Šadaj (svemoguće), jedno od božijih imena; širio je svemir i onda u jednom trenutku rekao „daj!“

(dosta!).

Određeni sistem vrednosti čini Jevreje. Koncept izabranog naroda.

SREDA, 9.02.

Prvo predavanje, istorija umetnosti

Praznik proslavljanja Tore. Tore se iznose i pokazuju javnosti. Aron-haKodeš, tu su smeštene Tore, to

je ormar za čuvanje Tora. Često se radi o luksuznoj izgradnji i dizajnu. Tora je uvek centar

ceremonije. Postoji još ceremonijalnih predmeta ali Tora je glavna. Jevreji su u molitvi krajnje

individualni – svako se moli za sebe. U sinagogama se stoga često čuje kakofonija, jer svako za sebe

peva i moli se .

Pa-ša je odlomak iz Tore koji se čita u toku dana.

Aron ha-Kodeš, Italija, 16.vek; na vrata se postavlja menora, kadionica, obredni hlebovi (sve se to

gravira kao simboli).

- Sinagoga u Veneciji, venecijanski aron. Do dolaska mesije Tora je jedina vlast. Tora vlada. Tora je

centralna u aronu. Okrenuta je Jerusalimu, njoj se klanja.

- Centralni delovi sinagoge su: mesto za čuvanje Tore i mesto odakle se ona čita. takođe i mesto

za vernike. Svaka sinagoga ima ova tri ključna mesta.

- Znaci zodijaka, 12 komada, dodeljeni za 12 plemena, što sve ima veze sa brojem kamenova oko

vrata prvosveštenika.

Tora: štap za namotavanje svitka Tore najčešće se pravi od drveta. Svitak se pravi od životinjske

kože, pergament, nekada se šiju, a nekada izjedna. Obredni procesi i kako se Tora piše: svako slovo

mora da bude iz jednog poteza, zna se tačan broj slova na svitku, ako dođe do greške pri pisanju, a

zapisano je ime Božje onda se ti papiri obredno sahranjuju.

GENIZA – je mesto na kojem se sahranjuju Tore koje imaju slovnu grešku pri pisanju imena Boga.

Uvek tri različita rabina proveravaju da li je Tora dobro i tačno napisana, ako jeste onda se ona

proglašava da je košer i onda se namotava na štapove.

Ec haIm (drvo života), to su štapići za namotavanje Tore. To je drvo života kao u Edenskom vrtu. U

kabali to drvon života je isto ono od kojeg je sačinjen univerzum. Tora kada je namotana, ukrašava

se, ona treba vizuelno da podseća na prvosveštenika u svojoj odeždi i na taj način da bude ukrašena,

po mogućstvu najkvalitetnijim materijalima za ukrašavanje.

Ogrtač za Toru – kad je Tora namotana, preko nje se navlači pokrivač koji se zove MEJL. On

simbolično predstavlja haljine koje nosi prvosveštenik, to treba da bude bogato ukrašen ogrtač za

Toru.

- Kutije za Toru – karakteristične su za orijentalne zajednice. Traka (VIMPEL), kojom je Tora vezana

jeste široka traka za povezivanje da bi Tora bila stabilna za nošenje.

- NAR – rimon, plural: rimonim – na vrh štapova za Toru stavlja se nar (važan simbol). On

predstavlja 613 zrna koja su 613 zapovesti. Taj prostor na vrhu štapova na koji se stavlja „nar“

jeste kao kod vrha stubova na prvom Hramu, koji su na vrhu imali nar. Na donjoj strani se nalaze

ručke za držanje Tore, a na gornjoj strani su narovi. Nekada na rimonimima mogu da stoje

zvončići pa kad se Tora nosi/unosi da se čuje zvuk.

- Tora je kraljica. Zato ona ima krunu. Ona simbolično predstavlja i prvosveštenika. KETER je kruna

kod Kabalista na drvetu života od koje postaje ceo univerzum.

- Atara je vrsta otvorene krune za Toru.

Literatura: Glavni tokovi jevrejskog misticizma, Šolem Geršom

Hasidi – Bel šem tov (proučiti)

TAS – štit za Toru, može da bude kao Lamen, što nosi prvosveštenik oko vrata,s 12 kamenova, Tas

takođe ima tu funkciju.

Lav je simbol za pleme Juda i to je čest simbol koji se gravira.

Kada se otvori za čitanje, Tora se ne sme dodirivati, već da bi se pratio text i redovi u textu koriste se:

svilena marama kojom se prevlači preko redova za vreme čitanja, ili JAD – što je ruka tj. pokazivač za

praćenje texta. U reči jad, što znači ruka, jeste slovo Jod, koje ima numeričku vrednost 10, što je i prvo

slovo Božjeg imena. Pokazivač JAD ima ispružen kažiprst za povlačenje preko texta.

PAROHET (veo), jeste sinagogalna zavesa. Može da stoji ispred ormara za Tore, deli prostor svetinje nad

svetinjom od ostalog dela sinagoge. Kruna Tore – keter.

U Kabali – kod drveta života Parohet (veo) može da se nalazi na par mesta, na različitim mestima da

simbolizuje „zamagljenost“ u odnosu na različite delove ličnosti, ego, superego itd. Zavisi od „vrste“

ljudi, neki imaju veo naniže, što znači da ne mogu da „dosegnu“ do duhovnijeg dela ličnosti, ne vide dalje

od „vela“.

Film: Eyes wide open – film o Hasidima. Odnos dva muškarca u takvom društvu. HASIDI

PREDAVANJE – KLAJN, SECESIJA – Jevrejski (ne)ukus

Jevrjeski doprinos – degeneracija ili osveženje? Da li Jevreji doprinose modernoj kulturi ili arhitekturi, da

li je to doprinos ili degeneracija?

Degeneracija umetnosti – u to doba predstavlja propagandu Nacista, ali je i osvženje u evropskoj kultiri..

Secesija – Jewish taste? Jewishlike. Oni koji nisu bili Jevreji imali su Jewishlike odlike.

1. Arts and crafts movements – u Britaniji

2. L’art nouveau, Francuska, Belgija

Victor Horta, 1861-1947

I konstrukcija i i dekoracija postaju jedno. U Španiji – Gaudi koji je jako odbojan za Jevreje, poziva se na

srednji vek što je Jevrejima odbojno jer ih je u tom periodu mnogo stradalo.

- Scandinavian national romanticism

- Jugendstil

- Sezession + Wiener Werkstatte

- Gustav Klimt, austrijska secesija, prva skica za zgradu seceionista

Jevreji investitori:

- Galerija Lafayette, 1912

- neo barok + secesija + moderna (Staklena kupola)

Trgovci: Samuel/Siegfried Bing (?), Julius Meier

Klimt je vrhunac (sistem kolaža).

Javlja se pokret za proizvodnju nameštaja, najpoznatiji – Wiener Werkstatte

Nema kontinuiteta u jevrejskoj umetnosti neki tvrde. Javlja se i orijentalni stil.

- Istoričar umetnosti: Carl Schnaase

- Meta-istorijski kaftan, meta-historical caftan ???

Jewish architects in historic Hungary – kaže se da se mađarska arhitektura potpuno pojevrejila. Javlja se

menora kao glavna dekoracija skoro svuda. Mađarski jezik postaje pun jidiš reči i izraza koji ostaju i do

danas. Sinagoga u Subotici, kupola je dvoslojna i sinagoga u Budimpešti predstavlja srce Jevrejstva.

PREDAVANJE –PAPO, III KNJIGA MOJSIJEVA, BOG KAO PISAC

veza zlatno tele – hram. Uzročnoposledična veza. Postoje dva primarna načina čitanja:

1. fundamentalističko čitanje

2. kontextualno čitanje

To su tradicionalni načini čitanja. Fundamentalistički način – text je sveukup božanskih odgovora na

sveukup ljudskih pitanja. Sveti text odgovara na sva pitanja. To nikako nije vremenski, ili posledica

sticanja okolnosti. Sveti text je apsolutan. – „Bog je gledao u Toru kada je stvarao svet“, kažu neki rabini,

to je bezvremen text. Kontextualno čitanje – iz svakog reda svetog texta učimo kako Bog interveniše, pa

dobijamo informaciju, to je unutrašnja književna logika Petoknjižja. Tako text postaje „posledica

okolnosti“, text je cirkumstencijalan (cirrcumstential ?) – da nije bilo zlatnog teleta, ne bi bilo ni hrama

itd.

2.Mojsijeva 32 – zlatno tele. Ono služi da se prilagode Hananu u koji idu, tamo je vrhovni bog El, koji je

bik. 33. glava – Aron vidi fanatizam mase; ljudi žele kontinuitet, nešto konkretno. Aron dobija na

vremenu tako što pravi tele; on ga pravi ali mu se ne klanja. Pokloniti se pod prisilom znači ne snositi

posledice (nema „posledica“ ako ste uradili pod prisilom, a ne svojevoljno).

Ploče s deset zapovesti su „pisane“ s obe strane tj. slova nisu urezana na ploču, već kroz ploču, pa se

providi, to su zapravo prorezane zapovesti, i mogu se gledati s obe strane. Mojsije silazi s drugim, novim

pločama (prve razbio u besu). Prve ploče Mojsije baca i lomi i tako razbija zavet s Bogom. Spontani text

koji se razvija je onaj koji zavisi od okolnosti i posledica odnosa. Obnavljanje zaveta – nove ploče na

osnovu ploča koje je Mojsije zapisao.

2.Mojsijeva 35 – elaboracija – da nam se više nikad ne desi zlatno tele dići ćemo Hram. Ovde vidimo

vezu uzrok – posledica. Skuplja se sve šta ljudi imaju da bi se podigao Hram. Ovde se po prvi put

spominje hram kao direktna veza sa zlatnim teletom.

Postoji ideja „kompromisa“ za uprizorenje Boga. Prvo se Bog javlja i želi da se narodu prikaže u

metafizičkom obliku, da bude metafizički koncept. Međutim narod je „stoka“ pa hoće tele, nešto

konkretno i opipljivo. Bog ne želi fiziče osobine. Tako dolazi do „kompromisa“, Bog se „složi“ da se a

zemlji javi u obliku hrama, kao njegove zemaljske kuće i da na taj način pokaže narodu svoje fizičke

osobine – sada imam kuću na zemlji, imam svoju sobu, salon, lampu (menora) itd.

3.Mojsijeva 11: Daju se instrukcije šta da se jede, a šta ne. Čiste/nečiste životinje. To se ne pominje po

prvi put – ideja čistih i nečistih životinja javlja se još kod Noje. Istorijski momenat, konvencija – ljudi

utvrdili šta je čisto, a šta nečisto.

- Odakle pojam žrtve? U priči o Kainu i Avelju se po prvi put spominje prinošenje žrtve. Oni Bogu prinose

žrtve. Da li im je to neko tražio? Ne. Već sam čovek ima potrebu da na taj način prinošenja žrtve

odobrovolji, umilostivi višu silu. Bog nikada Kainu i Avelju nije tražio prinošenje žrtve. Ipak, od Kaina i

Avelja, preko Noje do Mojsija razvija se taj pojam prinošenja žrtve. U 3.Mojsijevoj, 11 – nastavlja se

razrada svega ovoga. „Ti jedeš samo ono što je vredno žrtve Bogu“

3.Mojsijeva, glava 5 – cela

„Jovel“ = 50 . godina (odatle englesko jubilee, jubilej). – Zemlja u koju Jevreji odlaze jeste „iznajmljenja“

zemlja. Bog je vlasnik te zemlje, ne Jevreji. Bog je samo iznajmljuje narodu (kao vlasnik stana koji rentira

svoj stan). „Ugovorene“ strane imaju obavezu da se pridržavaju ugovara. U svom ugovoru Bog postavlja

tačke ugovora:

- 6 godina radi, 7. godine ne radi ništa na zemlji, štedi zemlju. To se posmatra s više aspekata.

Praktični aspekt, da se zemlja odmori. Drugi aspekt – da narod ne zaboravi i da se ne polakomi,

jer to nije njihova zemlja,

- 7x7=49, a 50.godina je jubilej. matematičkom računicom ispada da su 48.49. i 50. godina tri

godine za redom u kojima se zemlja ne obrađuje.

- Ima 12 plemena pa se zato sva zemlja deli na tih 12 plemena, unutar svog plemena zemlja se

nadalje deli na bratstva, unutar bratstva na zadruge itd. Bog „iznajmljuje“ zemlju. „Ja sam Bog,

sve je moje“, sva zemlja je podeljena, ali svakih 50 godina (jubilej), sve se vraća na tačku

početka. (jovela = 50. godina)

Jeremija 7:16 – vezano za žrtve paljenice

Žrtve su imale smisla da vas podsete, ali narod nije to koristio na pravi način. Žrtve su samo sredstvo, a

narod se ponaša kao da je to cilj! Tako Bog to vidi. Narod je vremenom zaboravio zašto prinosi žrtvu i

počeo da se ponaša kao da je to krajnji cilj, a treba da bude sredstvo, da ih samo podseti.

U Tori nema nikakvog pominjanja zagrobnog života. Egipat predstavlja kult mrtvih, Biblija to nema.

Načinjen je veliki rez u odnosu na Egipat i stari način života. Uz pojam čistog i nečistog i principi sinagoge

su slični, sinagoga je uvek bez groblja (za razliku od crkve), groblje je uvek na nekoj sasvim suprotnoj

strani

Predavanje Isak Asijel, Jelena

časopis „Ars Judeica“. Biblioteka na Filozofskom, 4. sprat, odeljak Judeica

film : the burdensome stone

(Bog i priroda imaju istu brojčanu vrednost)

Axis mudni – pupak sveta

Četvrtak, 10.02.

PREDAVANJE: Ceremonijalna umetnost, životni ciklus i praznici

Životni i praznični ciklusi se prepliću. Bernard Pikar – knjige o raznim narodima

Bar micva – obrezivanje, pribor za obrezivanje. Holandija, 19.vek – pribor, kutija; instrumenti su isti kao

pre 1000 god, (medicinski intstrumenti se nisu menjali).

Rođenje – stolica u sinagogi, izdvojen predmet – „Stolica proroka Ilije“, on kao prorok je „prisutan“ na

svakom obrezivanju deteta i zato ta stolica tu stoji. Bar micva je versko punoletstvo sa 13 god. života,

dečaci s 13, devojčice s 12.

Talit = molitveni šal. Stavlja se na glavu u toku molitve. To je star predmet i u Tori postoje uputstva za

korišćenje. Ortodoksni Jevreji ispod odela nose jedan manji molitveni šal. On ima rese koje vire, plave

boje. (kako im je Bog zapovedio).

Venčanje – Postoji baldahin pod kojim se par venčava, koristi se i molitveni šal za par (oboje se njime

prekrivaju).

Venčani prstenovi – Postoji koncept obrednog prstena, oni su često masivni i u vlasništvu opštine,

sinagoge, porodice i mlada ga nosi samo na obredu venčanja, pa ga vraća, ne nosi ga sa sobom.

Lanac za vezivanje (kod nas belo platno) – veže se lanac oko struka mladenaca.

Bračni ugovori (Ketube) – reguliše prava žene na prvom mestu, ugovor se piše na aramejskom jeziku.

Najstarije ketube su još od pre 3000 godina. Text ketube se nije promenio, on je tradicionalan, ima

različitih formi i vizuelnih dekoracija.

Smrt, sahranjivanje – U okviru zajednice se bira „grupa“ koja se brine o potrebama porodice preminulog

i o samom procesu sahranjivanja. Jevreji nisu vezani za groblja, odlaze možda jednom godišnje. Postoje

obredi utehe – oplakivanje prvih 8 dana – sedi se na podu, ništa se ne kuva, ništa se ne radi i sl. U

Jevrejstvu život je uvek ispred smrti. Ogledala u kući se prekrivaju. Poentira se da je život iznad svega i da

se ide dalje. Spomenici su jednostavni, poseban kamen kao obeležje, ali u 19.v. počinju da se javljaju i

mauzoleji. Umesto cveća na grob se odnose kamenčići. Oni su uglavnom iz praktičnih razloga, mada ima

dosta teorija u vezi toga.

PREDAVANJE: IV knjiga Mojsijeva „Brojevi“ ( U pustinji...)

4.Mojsijeva 27 – textocentrična kultura

Prikazuje se verska obaveza da znaš da čitaš i pišeš. Judeizam je textocentrična religija. Ne možeš biti

Jevrejin a da ne znaš text, čitanje i sl. Centralni text Judeizma je Tora, najstariji deo Starog zaveta.

Epski opisi – oralna tradicija jako razvijena; ljudi su odrastali u jakoj oralnoj tradiciji. Prva zapovest se

javlja još u Prvoj knjizi („Rađajte se i množite se...“).

Kalendar, pashalna žrtva (II knjiga) – Javlja se 613 zapovesti, 365 NE (broj dana u godini), 248 DA (kao

broj žila u ljudskom organizmu). Obilje zapovesti formira zakon! Kultura i okruženje vam daju „naočare“

ili „okvir“ za tradicionalno čitanje teksta. Primer: Marko Kraljević – Musa Kesedžija (identifikacija s

pozitivnim likom)

- Harizmatično čitanje – Mojsije je harizmatičan lik, Bog mu daje zakon, ustav i on postaje

harizmatičan lik.

Ćerkama umire otac, nema sinova, kome će pripasti očeva zemlja? Bog daje dalje zapovesti kako i ko

nasleđuje zemlju.

„Horizontalni odnos s ljudima“ – Bog se spušta na horizontalni položaj u komunikaciji s ljudima. Text je i

dalje „plod sticaja okolnosti“ (sirkumstencijalan). Harizmatično liderstvo Mojsija – on je blizak s Bogom.

„Ugledanje na Hrista“ = da hrišćani budu nalik Hristu; „bogoupodobljavanje“ = da budeš nalik bogu

Bog se obraća svakom pojedinačno od ljudskih bića, obraća se slušaocu. Text je semioralan – pisan je za

usmeno izvođenje, zato text ima formule, prečice, obrasce da bi se lakše pamtio.

Hrišćanstvo je bilo samo jedno od tumačenja Judeizma unutar Judeizma.

„Koktel 21. veka“ = dajte mi 200 grama Judeizma, 100 grama pravoslavnog hrišćanstva s vrlo malo

zeliotizma i jedno 90 grama protestantizma.

„Jerusalimski sindrom“, sindrom mesije, proroka...

miraž = fantastično putovanje, jeste arapska reč koja je ušla u francuski. Na arapskom miraž predstavlja

trenutak uzletanja Muhameda ka nebu.

PREDAVANJE: Klajn, Literatura:

Kohan, Western Jewery

The Jewish contribution to architecture

The pity of it all, German Jews, Jevreji u Beču

Steven B. The land of Hagar (mađarski Jevreji), the Jewish art

RAZVOJ SINAGOGALNE ARHITEKTURE

Emancipacija u Nemačkoj, nemački proces reforme, istorijski kontext, male sinagoge

Prostor koji gleda na Jerusalim. Pre emancipacije sinagoge su bile jako male. Glavni delovi sinagoge

ARON i BIMA (bima je izdignut deo u sinagogi), Dima se premešta ispred arona. Ranije je bilo mnogo više

individualno. Rabini se danas sve više mešaju u politiku i tako se dolazi do novca za sinagoge.

- Worlitzer (sve)

Sinagoga u Verlicu ???, gradi se „temple“. Bima, aron i galerija za žene.

Karlsrue, 1798 (šiljasti lukovi, podseća na islam/Španiju), ima i egipatskih elemenata. Prvi tzv Hram,

Seezen, 1810

Beč, Zajtenštetengase, 1826, barokna sinagoga Frankfurt

Drezden, 1838-40, vizantijski stil unutra, ovo je prelomna tačka aškenaske kulture u Nemačkoj.

Tempelgase, Beč, Ludvig Ferster projektovao, ona ima „minarete“, stubove kao u prvom Solomonovom

hramu, Johain i Boaz – sveti stubovi na Solomonovom hramu.. On gradi i sinagogu u Budimpešti.

Donacije bogatih porodica, karte za čitavu porodicu kao vrsta ulaganja, prodaja karata za praznike.