besplatan novac za sve ga, božan · oskar vajld (1854–1900) 1 svi citati iz ovog dela preuzeti...
TRANSCRIPT
„Pre di van poziv na uto pij sko raz miš lja nje o dohotku i rad noj nede lji, i dobro doš li pro tiv o trov pesi mi zmu koji ide uz ide ju da će nam robo ti pre o teti posao.” – Čarls Keni, autor dela The Upsi de of Down: Why the Rise of the Rest is Gre at for the West
* * *„Ruther Brehman piše izvan red nim tonom. On demon stri ra i ozbilj no pozna va nje isto ri je i teh nič kih aspe ka ta osnov nog dohotka, kao i spo sob nost da o tome ras pra vlja na način koji je smi slen i pri vla čan čak i lju di ma koji ne zna ju niš ta o toj temi.” – Karl Vin der kvist, pro fe sor na Uni ver zi te tu Džordžtaun u Kata ru
* * *„Besplatan novac za sve je važna knji ga, božan stve no čit ka, dašak svežeg vazdu ha, širom otvo ren pro zor sve tli je buduć no sti. Dok se poli ti ča ri i eko no mi sti pita ju kako da poja ča ju pro duk tiv nost, osi gu ra ju zapo sle nje i sma nje vla du, Breh man posta vlja pita nje: šta zapra vo čini život vred nim življe nja i kako do toga da stig ne mo? Ispo sta vlja se da su odgo vo ri već tu, a Breh man kom bi nu je temelj no istra ži va nje sa oštro um noš ću, iza zi va ju ći nas da izno va pro mi sli mo kako želi mo da živi mo i ko želi mo da bude mo. Oba ve zno šti vo.” – Filip Blom, isto ri čar i autor
* * *„Bri ljant na, sve o bu hvat na, istin ski pro sve tlju ju ća i veo ma čit ka. Oba ve zno šti vo za sva ko ga ko je zabri nut za današ nje druš tvo i želi da dopri ne se njego vom izle če nju.” – Zig munt Bau man, jedan od naj i stak nu ti jih soci o loš kih teo re ti ča ra u sve tu
* * *„Ako su vam dosa di le otr ca ne deba te i dece ni ja ma zasta re le fra ze levi ce i desni ce, mogli biste da uži va te u sme lom pro miš lja nju, sve žim ide ja ma, živo pi snoj pro zi i argu men ti ma pot ko va nim doka zi ma u Besplatnom novcu za sve.” – Sti ven Pin ker, pro fe sor psi ho lo gi je na Har var du i autor.
* * *„Ova knji ga je sjaj na. Tre ba lo bi da je svi pro či ta ju. Breh man nam uka zu je na to da smo do sad nao pač ke gle da li na svet. Kada ispra vi mo sli ku, uvi đamo fun da men tal no nove pute ve napred. Ako uspe mo da nave de mo dovoljno lju di da pro či ta ju ovu knji gu, svet će poče ti da biva bolje mesto.” – Ričard Vil kin son, autor
BibliotekaPOSEBNA IZDANJA
Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović
Naslov originala Rutger Bregman
GRATIS GELD VOOR IEDEREEN /UTOPIA FOR REALISTS
Copyright © 2016 by Rutger Bregman
All rights reserved including the rights of reproduction in whole or in part in any form
„Utopia for Realists originated on The Correspondent, your antidote to the daily news grind www.correspondent.com”
Infographics by Momkai.Copyright © ovog izdanja Dereta
Beograd 2019.
DERETA
Ruther Brehman
BESPLATAN NOVAC ZA SVE5 IDEJA KOJE ĆE PROMENITI SVET
Pre vod sa engleskog Ana Stefanović
Mapu sve ta na kojoj nema Uto pi je nije vre dna ni jednog jedinog pogle da, jer izo sta vlja zemlju na koju se
Čove čan stvo neprekidno iskrcava. I kada nju naseli, ono gleda u daljinu, i kada spazi još bolju zemlju,
opet ka njoj razapinje svoja jedra. Pro gres jeste ostvarivanje niza Uto pi ja.1
Oskar Vajld (1854–1900)
1 Svi citati iz ovog dela preuzeti su iz: Oskar Vajld, Duša čovekova u socijalizmu, preveo Dušan Maljković, Karpos, 2009.
7
1
Povra tak Uto pi je
Poč ni mo malom lek ci jom iz isto ri je:U proš lo sti je sve bilo gore.Ugru bo, tokom 99% svet ske isto ri je, 99% čove čan stva je bilo
siro maš no, glad no, prlja vo, upla še no, glu po, bole sno i ružno. Rela tiv no sko ro, u XVII veku, fran cu ski filo zof Blez Paskal (1623–1662) opi sao je život kao jed nu ogrom nu doli nu suza. „Čove čanstvo je moć no”, zapi sao je on, „zato što zna za sebe da je bed no.” U Bri ta ni ji, nje gov kole ga filo zof Tomas Hobs (1588–1679) slo žio se da je ljud ski život u suš ti ni „usa mlje nič ki, siro tinj ski, gro zan, svi rep i kra tak.”
Ali u posled njih dvesta godi na se sve to pro me ni lo. Za tako mali deo vre me na koje je proš lo od kada naša vrsta obi ta va na pla ne ti Zemlji, mili jar de lju di odjed nom je posta lo boga to, dobro uhra nje no, čisto, bez bed no, pamet no, zdra vo, a povre me no – čak i pre le po. Dok je 1820. godi ne 84% svet skog sta nov niš tva i dalje žive lo u eks trem nom siro maš tvu, do 1981. taj pro ce nat je pao na 44%, a sada, samo neko li ko dece ni ja kasni je, on je ispod 10%.2
2 Eks trem no siro maš tvo zna či žive ti na manje od 1,25$ dnev no, što je dovolj no tek da se pre ži vi. Vide ti François Bour gu ig non i Chri stian Mor ris son, „Ine qu ality among World Citi zens: 1820–1992”, Ame ri can Eco no mic Revi ew (sep tem bar 2002); http://piketty.pse.ens.fr/files/Bour gu ig non Mor ris son2002.pdf.
8
RUTHER BREHMAN
Ako se ovaj trend nasta vi, eks trem no siro maš tvo, koje je bilo posto ja na karak te ri sti ka živo ta, usko ro će biti sasvim isko re njeno. Čak i oni koje danas nazi va mo siro maš nim uži va ju izo bi lje, koje je bez pre se da na u svet skoj isto ri ji. U zemlji gde ja živim, u Holan di ji, današ nji bes kuć nik koji pri ma soci jal nu pomoć ima više da potro ši nego pro seč ni Holan đa nin 1950, a ima četi ri puta više nego narod iz slav nog zlat nog doba Holan di je, kada je ova zemlja još uvek vla da la svim oke a ni ma sve ta.3
Veko vi ma se goto vo niš ta nije promenilo. Narav no, bilo je mno go mate ri ja la za knji ge iz isto ri je, ali život i nije baš posta jao bolji. Da ste sta vi li ita li jan skog selja ka iz 1300. u vre me plov i isporu či li ga u Toska nu 1870ih, on ne bi pri me tio pre ve li ku raz li ku.
Isto ri ča ri pro ce nju ju da je pro seč na godiš nja zara da u Ita li ji oko 1300. godi ne bila oko 1.600$. Nekih šeststo godi na kasni je – nakon Kolum ba, Gali le ja, Njut na, nauč ne revo lu ci je, refor ma ci je i pro sve ti telj stva, otkri ća baru ta, štam pe i par ne maši ne – zara da je bila... još uvek 1.600$.4 Šest sto ti na godi na civi li za ci je, a pro seč ni Ita li jan je i dalje bio, manjeviše, na istom.
Tek negde oko 1880, otpri li ke u vre me kada je Alek san dar Grejam Bel izmi slio tele fon, Tomas Edi son paten ti rao sija li cu, Karl Benc usa vr ša vao svoj prvi auto mo bil, a Džo ze fi na Kokrejn razmiš lja la o neče mu što je možda i naj ge ni jal ni ja ide ja ika da – o maši ni za pra nje sudo va – našeg ita li jan skog selja ka je poči stio nalet pro gre sa. I to kakav ludi nalet! Pro te kla dva veka posve do či la su eks plo ziv nom rastu popu la ci je i napret ka širom sve ta. Dohodak
3 U Holan di ji neko ko je bes kuć nik pri ma oko 10.000$ držav ne pomo ći godiš nje. BDP po gla vi sta nov ni ka u Holan di ji 1950ih, uz korek ci ju kupov ne moći i inflaci je, bio je 7.408$ (pre ma cifra ma sa saj ta gap min der.org ). Od 1600. do 1800. BDP je bio izme đu 2.000$ i 2.500$.
4 Vide ti podat ke koje su pre zen to va li isto ri ča ri Angus Mad di son, J. Bolt, i J. L. van Zan den, „The First Upda te of the Mad di son Pro ject; ReEsti ma ting Growth Before 1820”, Mad di son Pro ject Wor king Paper 4 (2013); http://www.ggdc.net/mad dison/mad di sonpro ject/home.htm.
9
85
80
75
70
65
60
55
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Pro
seča
n l
jud
ski
ve
k (
u g
od
ina
ma
)
Dohodak po glavi stanovnika (u američkim dolarima)
40
0
100
.00
0
40
.00
0
20
.00
0
10.0
00
4.0
00
2.0
00
1.0
00
Kina
Kina
Sjedinjene Američke Države
Indija
Indija
Sijera Leone
Sijera Leone
Holandija
Katar
Kongo
Kongo
Katar
Sjedinjene Američke Države
2012.
1800.
Severna i Južna Amerika
Evropa i srednja Azija
Bliski istok i severna Afrika
Zemlja izobilja
Podsaharska Afrika
Južna Azija
Istočna Azija i Pacik
Holandija
S l i k a 1 Dva veka ogrom nog napret ka
Pogle daj te na tre nu tak ovaj dija gram. Sva ki krug pred sta vlja zemlju. Što je veći krug, to je veća popu la ci ja te zemlje. Donji deo pri ka zu je zemlje 1800. godi ne, a gor nji deo ih pri ka zu je u 2012. Godi ne 1800. pro se čan život ni vek, čak i u naj bo ga ti jim zemljama (npr. Holan di ja, SAD), bio je manji nego što je to slu čaj u zemlji s naj ni žom stopom zdra vlja (Sije ra Leo ne) 2012. Dru gim reči ma: 1800. sve zemlje su bile siro maš ne i u pogle du mate ri jal nog bogat stva i u pogle du zdra vlja, dok danas čak i Pod sa har ska Afri ka pre va zi la zi naj bo ga ti je zemlje iz 1800. godi ne (upr kos činje ni ci da se dohodak u Kon gu goto vo uopšte nije pro me nio u posled njih 200 godi na). Bez sum nje, sve više zema lja pri sti že u „Zemlju izo bi lja”, u gor njem desnom uglu dija gra ma, gde pro se čan dohodak pre va zi la zi 20.000$, a pro se čan život ni vek je iznad 75 godi na.
Izvor: Gap min der.org
10
RUTHER BREHMAN
po gla vi sta nov ni ka sada je deset puta veći nego 1850. Pro seč ni Ita li jan je pet na est puta boga ti ji nego 1880. A svet ska eko no mi ja? Danas je dvesta pedeset puta veća u odno su na vre me pre industrij ske revo lu ci je – kada su sko ro svi i svu da još uvek bili siro maš ni, glad ni, prlja vi, upla še ni, glu pi, bole sni i ružni.
Sred njo ve kov na Uto pi ja
Proš lost je nesum nji vo bila suro va, i sasvim je logič no da su lju di sanja li dan kada će sve biti bolje. Jedan od naj ži vo pi sni jih snova bio je o zemlji meda i mle ka zva noj „Dem be li ja”. Tamo sti že te tek nakon što poje de te čita vu pla ni nu sutli ja ša, ali vred no je tru da jer, po dola sku u Dem be li ju, otkri va te zemlju u kojoj vino teče u reka ma, peče ne guske lete iznad gla ve, pala čin ke rastu na drve ću, a vru će pite i kola či pada ju s neba. Seljak, zana tli ja, sveš te nik – svi su onde jed na ki i zdru že ni pod sun cem.
U Dem be li ji, Zemlji izo bi lja, lju di se nika da nisu sva đa li. Umesto toga, vese li li su se, igra li, pili i spa va li.
„Sred njo ve kov nom čove ku”, zapi sao je holand ski isto ri čar Herman Plaj, „savre me na zapad na Evro pa popri lič no bi liči la na istinsku Dem be li ju. Ima te brzu hra nu koja je dostup na dvadeset četiri časa, kli maure đa je, slo bod nu lju bav, dohodak bez rada i pla stič ne ope ra ci je koje pro du ža va ju mla dost.”5 U današ nje vre me, u svetu ima više lju di koji pate od goja zno sti nego od gla di.6 Danas je
5 Her man Ple ij, Dro men van Cocag ne. Mid de le e uw se fantasieën over het vol ma ak te leven (1997), str. 11.
6 Svet ska zdrav stve na orga ni za ci ja, „Obe sity and over we ight”, Fact she et No. 311 (mart 2013); http://www.who.int/medi a cen tre/fac tshe ets/fs311/en/.
11
POVRATAK UTOPIJE
u zapad noj Evro pi sto pa ubi sta va oko četr de set puta niža nego u sred njem veku, a ako pose du je te pra vi pasoš, zaga ran to va na vam je i impre siv na soci jal na sigur no sna mre ža.7
Možda je ovo ujed no i naš naj ve ći pro blem: danas za srednjo ve kov ni san o uto pi ji nema mno go moti va ci je. Narav no, ne bi nam bile naod met malo veća potroš nja i sigur nost – ali štetni efek ti poput zaga đe nja, goja zno sti i Veli kog bra ta buja ju sve inten ziv ni je. Za sred njo ve kov nog sanja ra, Zemlja izo bi lja je bila izmaš ta ni raj – „beg od ovo ze malj ske pat nje”, po reči ma Her mana Pla ja. Ali kada bismo pita li onog ita li jan skog selja ka iz 1300. da opi še naš, savre me ni svet, nje go va prva pomi sao bi bez sum nje bila Dem be li ja.
Štaviše, živi mo u vre me nu kada se biblij ska pro ro čan stva obisti nju ju. Ono što bi u sred njem veku oka rak te ri sa li kao čudo, danas je uobi ča je no: slep ci koji pono vo vide, boga lji koji hoda ju i umr li koji se vra ća ju u život. Uzmi mo za pri mer Argus II, moždani implant koji lju di ma sa genet skim ošte će nji ma oči ju deli mič no vra ća vid. Ili Rivok (Rewalk), robot ske noge koje omo gu ću ju para ple gi ča ri ma da hoda ju. Ili Rhe o ba trac hus, vrstu žabe koja je izu mr la 1983, ali koja je, zahva lju ju ći austra lij skim nauč ni ci ma, bukval no vra će na u život koriš će njem nje ne sta re DNK. Tasmanij ski tigar je sle de ći na listi ovog istra ži vač kog tima, čiji je rad deo većeg pro jek ta, nazva nog Laza rus prodžekt (koji je ime dobio po pri či o uskr snu ću iz Novog zave ta).
U među vre me nu, nauč na fan ta sti ka posta je nauč na isti na. Prvi auto mo bi li bez voza ča već su puš te ni u pro met. Već sada, 3D štampači izba cu ju kom plet ne ćelij ske struk tu re embri o na, a lju di sa čipo vi ma umet nu tim u mozak pokre ću robot ske ruke svojim umo vi ma. Još jedan (nepo tvr đen) poda tak: cena jed nog vata
7 Manuel Eisner, „LongTerm Histo ri cal Trends in Vio lent Cri me”, Uni ver sity of Chi ca go (2003), tabe la 2; http://www.vrc.crim.cam.ac.uk/vrc re se arch/paper downlo ad/manueleisner hi sto ri caltrendsinvio len ce.pdf .
12
RUTHER BREHMAN
solar ne ener gi je pala je za 99% od 1980. do danas – ovo nije greš ka u kuca nju. Ako bude mo ima li sre će, 3D štampači i solar ni pane li možda ipak pre tvo re ideal Kar la Mark sa (da sva sred stva pro izvod nje kon tro li še narod) u stvar nost, i to bez potre be za krva vom revo lu ci jom.
Dugo je Zemlja izo bi lja bila rezer vi sa na za mali elit ni krug boga tih zapad nja ka. Ta vremena su prošlost. Od kako se Kina otvo ri la za kapi ta li zam, 700 mili o na Kine za se izvu klo iz eks tremnog siro maš tva.8 I Afri ka se brzim kora kom oslo ba đa repu ta ci je eko nom ske pusto ši: ovaj kon ti nent je danas doma ćin šest od deset naj br že rastu ćih pri vre da na sve tu.9 Do 2013. je šest od sedam mili jar di sta nov ni ka pose do va lo mobil ni tele fon. (Da upo re di mo, samo 4,5 mili jar di je ima lo toa let.)10 A izme đu 1994. i 2014. pro cenat lju di s pri stu pom inter ne tu sko čio je sa 0,4% na 40,4%.11
U pogle du zdra vlja – možda i naj ve ćeg obe ća nja Zemlje izo bilja – savre me ni napre dak je pre va zi šao naj lu đa oče ki va nja naših pre da ka. Kad je reč o pro seč nom život nom veku, dok boga te zemlje mora ju da se zado vo lje sa sve ga dva dodat na dana po nede lji živo ta, u Afri ci se za sva ku nede lju doda ju po četi ri dana.12 Na svet skom nivou, pro se čan život ni vek se popeo sa šezde set četi ri
8 Svet ska ban ka, „An upda te to the World Bank’s esti ma tes of con sump tion poverty in the deve lo ping world” (2012); http://site re so ur ces.wor ldbank.org /INT POVCAL NET/Reso ur ces/Glo bal_Poverty_Upda te_2012_022912.pdf.
9 J.O. „Deve lop ment in Afri ca: Growth and other good things”, Eco no mist (1. maj 2013); http://www.eco no mist.com/blogs/bao bab/2013/05/deve lop mentafri ca.
10 UN News Cen tre, „Deputy UN chi ef calls for urgent action to tac kle glo bal sani ta tion cri sis” (21. mart 2013); http://www.un.org/apps/news/story.asp? NewsID=44452.
11 Pre ma cifra ma na saj tu Inter net Live Stats. Vide ti: http://www.inter ne tli ve stats.com.
12 Pre ma Svet skoj zdrav stve noj orga ni za ci ji, pro se čan život ni vek rođe nih 2000. godi ne u Afri ci bio je pede set godi na; 2012. se ta broj ka pope la na pede set osam; http://www.who.int/gho/mor ta lity_bur den_dise a se/life_tables/situ a tion_trends_text/en/.
13
godi ne iz 1990. na sedam de set u 2012,13 što je više nego duplo u odno su na 1900.
Sve je manje i glad nih. U našoj Zemlji izo bi lja možda ne padaju s neba peče ne guske, ali broj lju di koji pate od neu hra nje no sti sma njio se za više od tre ći ne u odno su na 1990. Pro ce nat lju di u sve tu koji pre ži vlja va ju na manje od 2000 kalo ri ja dnev no je pao sa 51% iz 1965. na 3% u 2005. godi ni.14 Pre ko 2,1 mili jar de lju di konač no je dobi lo pri stup pija ćoj vodi izme đu 1990. i 2012. Za isto to vre me, broj dece sa uspo re nim rastom sma njio se za tre ćinu, deč ji mor ta li tet je pao za izvan red nih 41%, a smrt na poro đa ju je pre po lo vlje na.
A šta je sa bole sti ma? Naj ve ći masov ni ubi ca u isto ri ji, užasne veli ke bogi nje, pot pu no su isko re nje ne. Deč ja para li za je sko ro nesta la, odno se ći 99% manje žrta va 2013. nego 1988. U među vreme nu, sve više dece se vak ci ni še pro tiv uobi ča je nih bole sti. Global na sto pa vak ci na ci je pro tiv malih bogi nja, na pri mer, sko či la je sa 16% 1980. na 85% danas, dok je broj smrt nih slu ča je va od ove bole sti sma njen za tri četvr ti ne izme đu 2000. i 2014. Od 1990. sto pa smrt no sti od tuber ku lo ze je sko ro dvo stru ko uma nje na. Od 2000. broj pre mi nu lih od mala ri je sma njen je za četvr ti nu, kao i broj pre mi nu lih od side od 2005. do danas.
Neke broj ke se čine goto vo pre vi še dobrim da bi bile isti ni te. Na pri mer, pre pede set godi na, sva ko peto dete je umi ra lo pre petog rođen da na. Danas? Sva ko dva de se to. Godi ne 1836. naj bo ga ti ji čovek na sve tu, neki Nej tan Majer Rot šild, umro je usled pro stog nedo stat ka anti bi o ti ka. Posled njih dece ni ja, izu zet no jef i ne vakci ne pro tiv malih bogi nja, teta nu sa, veli kog kaš lja, dif e ri je i deč je
13 Pre ma poda ci ma Svet ske ban ke: http://apps.who.int/gho/data/view.main.700?lang=en.14 Indi vi du al ni pro seč ni dnev ni unos kalo ri ja poras tao je sa 2.600 iz 1990. na 2.840
u 2012. (U Pod sa har skoj Afri ci sa 2.180 na 2.380.) Mii na Pork ka et al., „From Food Insuf ci ency towards Tra de Depen dency: A Histo ri cal Analysis of Glo bal Food Ava i la bi lity”, Plos One (18. decem bar 2013); http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pub med/24367545.
POVRATAK UTOPIJE
14
RUTHER BREHMAN
para li ze sva ke godi ne su spa sle više živo ta nego što bi spa sio mir u sve tu tokom dva de se tog veka.15
Jasno, ima još mno go bole sti koje tre ba istre bi ti – pre sve ga, rak – ali napre du je mo i po tom pita nju. Godi ne 2013. pre sti žni časopis Sajens pisao je o otkri ću nači na da se imu ni sistem ospo so bi za bor bu pro tiv tumo ra i ista kao ovo otkri će kao naj ve ći nauč ni pro boj godi ne. Te iste godi ne dogo dio se prvi uspe li poku šaj kloni ra nja ljud skih matič nih ćeli ja, što je povo ljan raz vi tak u leče nju mito hon dri jal nih bole sti, uklju ču ju ći i jedan oblik dija be te sa.
Neki nauč ni ci čak tvr de da je prva oso ba koja će poži ve ti da pro sla vi svoj hilja di ti rođen dan već rođe na.16
Za to vre me, sve smo pamet ni ji. Godi ne 1962. čak 42% dece nije išlo u ško lu, dok je danas taj pro ce nat samo 10%.17 U veći ni zema lja, pro se čan koe fi ci jent inte li gen ci je raste za tri do pet poe na sva kih deset godi na, pre sve ga zahva lju ju ći pobolj ša noj ishra ni i obra zo va nju. Možda ovo objaš nja va i kako smo posta li toli ko civili zo va ni ji, budu ći da je pro te kla dece ni ja ube le že na kao naj mir ni ja u isto ri ji sve ta. Pre ma Insti tu tu za istra ži va nje mira u Oslu, godi š nji broj rat nih žrta va opao je za 90% od 1946. Uče sta lost ubi sta va, pljač ki i dru gih obli ka kri mi na la tako đe opa da.
„Boga ti svet viđa sve manje i manje kri mi na la”, nedav no je preneo Ekono mist. „Još uvek ima kri mi na la ca, ali sve ih je manje i sve su sta ri ji.”18
15 Bjørn Lom borg, „Set ting the Right Glo bal Goals,” Pro ject Syndi ca te (20. maj 2014). https://www.pro jectsyndi ca te.org /com men tary/bjrnlom borgiden ti fi estheare asinwhichincre a seddeve lop mentspen dingcandothemostgood.
16 Jedan od njih je Aubrey de Grey s Uni ver zi te ta Kem bridž, koji je govo rio o ovo me na TED kon fe ren ci ji: http://www.ted.com/talks/aubrey_de_grey_says_we_can_avoid_aging.
17 Peter F. Ora zem, „Chal len ge Paper: Edu ca tion”, Copen ha gen Con sen sus Cen ter (april 2014); http://copen ha gen con sen sus.com/publi ca tion/edu ca tion.
18 „Whe re have all the bur glars gone?”, Eco no mist (18. jul 2013). http://www.eco nomist.com /news/bri e fing/21582041richwor ldse e inglessandlesscri meevenfacehighunem ploymentande co no mic.
15
198
2.
198
4.
198
6.
198
8.
199
0.
199
2.
199
4.
199
6.
199
8.
20
00
.
20
02
.
20
04
.
20
06
.
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Glo
ba
lna
po
kri
ve
no
st i
mu
niz
aci
jom
, u
% p
op
ula
cije
198
0.
20
08
.
Tuberkuloza
Difterija, tetanus, veliki kašalj
Dečja paraliza
Male boginje
Hepatitis B
195
0.
195
5.
196
0.
196
5.
197
0.
197
5.
198
0.
198
5.
199
0.
199
5.
20
00
.
20
05
.20
15
10
5
0
Ra
tne
žrt
ve
na
10
0.0
00
sta
no
vn
ika
194
5.
20
10.
0.3
S l i k a 2 Pobeda vakcina
S l i k a 3 Ratova je sve manje
Izvor: Svet ska zdrav stve na orga ni za ci ja
Izvor: Institut za istraživanje mira Oslo
POVRATAK UTOPIJE
16
RUTHER BREHMAN
Pusti raj
Dru gim reči ma, dobro doš li u Zemlju izo bi lja.U divan život, gde su sko ro svi boga ti, bez bed ni i zdra vi. Gde
samo jed na stvar manj ka: raz log da uju tru usta ne mo iz kre ve ta. Jer, na kra ju kra je va, raj ne može te da poboljšate. Još 1989. američ ki filo zof Fren sis Fuku ja ma pri me tio je da smo ušli u eru u kojoj se život svo di na „eko nom ski pro ra čun, bes kraj no reša va nje teh nič kih pro ble ma, eko loš ke bri ge i zado vo lja va nje pre fi nje nih potro šač kih proh te va”.19
Una pre di ti kupov nu moć za još koji pro ce nat više, spu sti ti emito va nje uglje ni ka koji pro ce nat niže, možda pri ba vi ti novi gedžet – toli ko se pru ža naša vizi ja. Živi mo u eri bogat stva i izo bi lja, ali ona je tako pusta. Nema „ni umet no sti ni filo zo fi je”, kaže Fuku ja ma. Sve što je osta lo je „nepre sta no nego va nje muze ja ljud ske isto ri je”.
Pre ma Oska ru Vajl du, po dola sku u Zemlju izo bi lja, tre ba opet da se zagle da mo u naj da lju tač ku hori zon ta i pono vo podig ne mo sidro. Pro gres jeste ostvarivanje niza Uto pi ja, zapi sao je. Ali dale ki hori zont osta je pust. Zemlja izo bi lja je obmo ta na maglom. Baš u tre nut ku kada bi tre ba lo da se pri hva ti mo isto rij skog zadat ka da ovo boga to, bez bed no i zdra vo posto ja nje ispu ni mo zna če njem, mi ume sto toga uto pi ju zabo ra vlja mo. Nema novog sna koji bi je zame nio zato što ne može mo da zami sli mo svet koji je bolji od ovog koji ima mo. Šta vi še, veći na lju di u boga tim zemlja ma veru je da će deci zapra vo biti gore nego nji ho vim rodi te lji ma.20
19 Fran cis Fukuyama, „The End of History?”, Nati o nal Inte rest (leto 1989); http://ps321.com mu nity.uaf .edu /files/2012/10/Fukuyama End of istory artic le.pdf.
20 Andrew Cohut et al., Eco no mi es of Emer ging Mar kets Bet ter Rated During Diffi cult Times. Glo bal Dow nturn Takes Heavy Toll; Ine qu a lity Seen as Rising, Pew Rese arch (23. maj 2013), str. 23; http://www.pew glo bal.org /files/2013/05/PewGlo bal Atti tu des Eco no mic Report FINAL May 23 20131.pdf.
^
17
Ali pra va kri za našeg vre me na, moje gene ra ci je, nije u tome što nam nije dobro ili što će nam kasni je biti gore.
Ne, pra va kri za je što ne može mo da smi sli mo niš ta bolje.
Šemat ski plan
Ova knji ga nije poku šaj da se pred vi di buduć nost.Ona je poku šaj da se otklju ča buduć nost. Da se širom otvo re
pro zo ri naših umo va. Narav no, uto pi je uvek više govo re o vreme nu u kom su izmaš ta ne nego o tome šta nude. Uto pij ska Zemlja izo bi lja govo ri nam sve o tome kako je bilo u sred njem veku. Sumorno. Ili tač ni je, govo ri nam da su sko ro sva či ji živo ti, sko ro svu gde, sko ro uvek bili sumorni. Na kra ju kra je va, sva ka kul tu ra ima svo ju ver zi ju Zemlje izo bi lja.21
Jed no stav ne želje rađa ju jed no stav ne uto pi je. Ako ste gladni, sanja te o boga toj trpe zi. Ako vam je hlad no, sanja te o toploj vatri. Suo če ni sa sla boš ću, sanja te o več noj mla do sti. Sve ove želje reflek tu ju se u sta rim uto pi ja ma, nasta lim kada je život bio grozan, surov i kra tak. „Iz zemlje se nije izra đa lo niš ta zastra šu ju će, nika kve zara ze”, fan ta zi rao je grč ki pesnik Tele klid u petom veku pre nove ere, i sve što bi vam zatre ba lo odjed nom bi se poja vi lo. „Sva kim poto kom teklo je vino... Ribe bi doš le u tvo ju kuću, same se ispe kle i posta vi le na tvoj sto.”22
21 Lyman Tower Sar gent, Uto pi a nism. A Very Short Intro duc tion (2010), str. 12. Uzmi mo za pri mer ovu budi stič ku ver zi ju Zemlje izo bi lja: „Kad god pože le hra nu, tre ba samo da sta ve ovaj piri nač ispod jed nog veli kog kame na, iz kog se odmah izro di pla men (i), pri pre mi im jelo.”
22 Ian C. Sto rey (trans.), Frag ments of Old Comedy, Vol. III: Phi lo ni cus to Xenop hon. Ade spo ta, Loeb Clas si cal Library, 515 (2011), str. 291, https://www.loeb clas sics.com/view/tele ci des testi mo nia_frag ments/2011/pb_LCL515.291.xml.
POVRATAK UTOPIJE
18
RUTHER BREHMAN
Ali pre nego što nasta vi mo dalje, haj de da napra vi mo raz li ku izme đu dva obli ka uto pij ske misli.23 Prva je naj po zna ti ja, uto pija sa šemat skim pla nom. Veli ki misli o ci, kao što su Karl Poper i Hana Arent, pa čak i cela post mo der ni stič ka filo zof ska stru ja, teži li su da obo re ova kvu vrstu uto pi je. Uglav nom su i uspe li; oni još uvek ima ju posled nju reč po pita nju plan skog raja.
Za raz li ku od apstrakt nih ide a la, šemat ski pla no vi sači nje ni su od posto ja nih pra vi la koja ne tole ri šu nesla ga nja. Delo Grad Sunca (1602) ita li jan skog pesni ka Toma za Kam pa ne le dobar je primer. U nje go voj uto pi ji, ili bolje reći dis to pi ji, pri vat no vla sniš tvo je stro go zabra nje no, svi su u oba ve zi da vole sva ko ga, a sva đa se kažnja va smr ću. Drža va kon tro li še pri vat ni život, uklju ču ju ći i pra vlje nje dece. Na pri mer, pamet ni lju di sme ju u kre vet samo sa glu pim lju di ma, a debe li samo s mrša vima. Sve je foku si rano na stva ra nje povolj ne zlat ne sre di ne. Šta vi še, ogromna mreža obaveštajaca svakoga pomno posmatra. Uko li ko neko napra vi pre stup, ver bal no ga zastra šu ju dok ne bude ube đen u sop stve nu izo pa če nost i dobro volj no pri sta ne na kame no va nje.
Iz današ nje per spek ti ve, sva ko ko pro či ta Kam pa ne li nu knji gu uoči će jezi ve nago veš ta je faši zma, sta lji ni zma i geno ci da.
Posta vlja nje pra vih pita nja
Posto ji, među tim, još jed na niša uto pij ske misli, koja je goto vo zabo ra vlje na. Dok je šemat ski nacrt poput foto gra fi je u viso koj
23 Rus sell Jacoby, Pic tu re Imper fect. Uto pian Tho ught for an Anti Uto pian Age (2005). Tako đe, vide ti moju pret hod nu (holand sku) knji gu, De geschi e de nis van de vooru it gang (2013), u kojoj raz ma tram Džej ko bi je vu raz li ku izme đu dva oblika utopij ske misli.
19
rezo lu ci ji, ova uto pi ja je nede fi ni sa na ski ca. Ona ne nudi reše nja, već puto ka ze. Ne gura nas u ludač ke košu lje, već nas inspi ri še da se menja mo. I ona raz u me, kako je Vol ter rekao, da je savr šenstvo nepri ja telj dobra. Kako je jedan ame rič ki filo zof pri me tio: „Sva kom ozbilj nom uto pij skom misli o cu biće nepri jat no od same pomi sli na šemat ski plan.”24
Upra vo u ovom duhu je bri tan ski filo zof Tomas Mor napi sao knji gu o uto pi ji (i sko vao ter min). Ume sto šemat skog pla na koji bi se sle po pri me nio, nje go va uto pi ja је, pre sve ga, bila optu žni ca gra blji ve ari sto kra ti je, koja je zah te va la sve više luk su za dok je običan narod živeo u eks trem nom siro maš tvu.
Mor je raz u meo da je uto pi ja opa sna ako se shva ti pre vi še ozbilj no. „Čovek tre ba da bude u sta nju da stra stve no veru je, ali i da bude spo so ban da uvi di apsurd svo jih vero va nja i da im se smeje”, pri me ću je filo zof i vode ći struč njak za uto pi ju Laj man Tau er Sar džent. Kao i humor i sati ra, uto pi je otva ra ju pro zo re uma. I to je ono što je ključ no. Kako sta re, lju di i druš tva posta ju navik nu ti na sta tus kvo, u kome slo bo da može da posta ne zatvor, a isti na da se pre tvo ri u laži. Moder na vero i spo vest – ili, još gore, vera da više nema u šta da se veru je – čini nas neo se tlji vim na krat ko vi dost i neprav du koje nas još uvek sva ko dnev no okru žu ju.
Nave di mo par pri me ra: Zaš to radi mo sve napor ni je i napor ni je od 1980ih, upr kos činje ni ci da smo boga ti ji nego ikada pre? Zaš to mili o ni lju di još uvek žive u siro maš tvu kada smo i više nego dovolj no boga ti da to okon ča mo jed nom zasvag da? I zaš to više od
24 Geor ge Kateb, citi ran u: Lyman Tower Sar gent, Uto pi a nism. A Very Short Introduc tion (2010), str. 107. Sva ko ko uro ni u uto pi ju Toma sa Mora biće nepri jat no izne na đen. Mor je opi sao dubo ko dik ta tor sko druš tvo, čiji sta nov ni ci su pro dava ni u roblje čak i za rela tiv no male pre stu pe. Ipak, važno je raz u me ti da je sve to delo va lo kao pri jat no osve že nje sred njo ve kov nom selja ku. Rop stvo je bilo zapra vo milo sti vo u odno su na uobi ča je ni reper to ar beše nja, ras ko ma da va nja i spa lji va nja. Ali vre di nagla si ti i da mno gi tuma či nisu pri me ti li Moro vu namer nu iro ni ju, jer nisu čita li nje go vu knji gu u ori gi na lu, na latin skom. Naš turi stič ki vodič u Morovoj uto pi ji zove se Hythlo da e us, što u pre vo du zna či „govor nik besmi sli ca”.
POVRATAK UTOPIJE
20
RUTHER BREHMAN
60% vaše zara de zavi si od toga u kojoj zemlji ste se, igrom slu ča ja, rodi li?25
Uto pi je ne nude nika kve odgo vo re, a kamo li reše nja. Ali postavlja ju pra va pita nja.
Destruk ci ja veli kog nara ti va
Tužno je što danas naši sno vi ne mogu ni da poč nu dok se ne pro bu di mo. Kako kaže fra za, sno vi ume ju da se pre tvo re u ko š ma re. Uto pi je su plod no polje za raz dor, nasi lje i geno cid. Uto pi je ulti ma tiv no posta ju dis to pi je; zapra vo, uto pi ja jeste dis to pi ja.
„Ljud ski pro gres je mit”, kaže još jed na fra za. Pa ipak, mi smo uspe li da izgra di mo sred njo ve kov ni raj.
Isti na, isto ri ja je pre pu na stra vič nih obli ka vizi o nar stva – fašizam, komu ni zam, naci zam – kao što je i sva ka reli gi ja izle gla fanatič ke sek te. Ali ako jedan reli gi o zni radi kal pozi va na nasi lje, da li tre ba auto mat ski da otpi še mo celu reli gi ju? Zaš to onda otpi sa ti vizi o nar stvo? Tre ba li napro sto da pot pu no pre sta ne mo da sanjamo o boljem sve tu?
Ne, narav no da ne. Ali to je upra vo ono što se doga đa. Opti mizam i pesi mi zam su posta li sino ni mi za potro šač ku sme lost ili njen nedo sta tak. Radi kal ne ide je o dru ga či jem sve tu posta le su goto vo bukval no neza mi sli ve. Uzda nje u to šta mi kao druš tvo može mo da postig ne mo dra ma tič no je ero di ra lo, osta viv ši nas s hlad nom i suro vom isti nom da bez uto pi je osta je samo tehnokratijа. Poli ti ka se sve la na puko reša va nje pro ble ma. Gla sa či tala sa ju s jed ne na
25 Bran ko Mila no vic, „Glo bal Ine qu a lity: From Class to Loca tion, from Pro le ta rians to Migrants”, World Bank Policy Rese arch Wor king Paper (sep tem bar 2011); http://eli brary.wor ldbank.org /doi /book/10.1596/1813 9450 5820.
21
dru gu stra nu, ne zato što se par ti je zna čaj no raz li ku ju, već zato što ih je sko ro nemo gu će raz li ko va ti, a ono što danas odva ja desno od levog jeste pro ce nat ili dva raz li ke u sto pi pore za na dohodak.26
Vidi mo to u novi nar stvu, koje pri ka zu je poli ti ku kao igru u kojoj inte re si nisu ide a li, već kari je re. Vidi mo to u aka dem skom sve tu, gde su svi pre vi še zau ze ti pisa njem da bi čita li, pre vi še zauze ti obja vlji va njem da bi deba to va li. Zapra vo, uni ver zi tet dva de set prvog veka ni na šta ne liči više nego na fabri ku, baš kao i bol ni ce, ško le i TV mre že. Ono što se raču na je posti za nje cilja. Bilo da su u pita nju eko nom ski rast, gledanost ili publi ka ci je – pola ko ali sigur no, kvan ti tet zame nju je kva li tet.
A svim ovim upra vlja sila koja se pone kad nazi va „libe ra lizmom” – ide o lo gi jom koja je sko ro izgu blje na. Danas je važno da „samo bude te ono što jeste” i „radi te po svom”. Slo bo da možda jeste naš naj ve ći ideal, ali naša slo bo da je posta la pra zna. Naš strah od pri di ko va nja u bilo kom obli ku pre tvo rio je moral nost u tabu temu u jav noj deba ti. Na kra ju kra je va, trebalo bi da javni teren bude „neu tra lan”, pa ipak, nika da do sada nije bio toli ko paterna li stič ki. Na sva kom ćoš ku nas neš to mami da pije mo, ban či mo, pozajm lju je mo, kupu je mo, robi ja mo, uzru ja va mo se i vara mo. Ma šta govo ri li sebi o slo bo di govo ra, naše vred no sti su sum nji vo bliske oni ma koje rekla mi ra ju baš one kom pa ni je koje mogu da pla te rekla mu u udar nom ter mi nu.27 Kada bi neka poli tič ka par ti ja ili ver ska sek ta ima la bar delić uti ca ja koji mar ke ting indu stri ja ima
26 Za SAD, vide ti: Bryan Caplan, „How Dems and Reps Dif er: Aga inst the Conven ti o nal Wis dom”, Library of Eco no mics and Liberty (7. sep tem bar 2008); http://econ log.econ lib.org/archi ves/2008/09/how_dems_and_re.html. Za Engle sku, vide ti: James Adams, Jane Green, i Cai tlin Milaz zo, „Has the Bri tish Public Depola ri zed Along with Poli ti cal Eli tes? An Ame ri can Per spec ti ve on Bri tish Public Opi nion”, Com pa ra ti ve Poli ti cal Stu di es (april 2012); http://cps.sage pub.com/content/45/4/507.
27 Vide ti Alain de Bot ton, Reli gion for Athe ists (2012), Pogla vlje 3.
POVRATAK UTOPIJE
22
RUTHER BREHMAN
na nas i našu decu, bur no bismo pro te sto va li. Ali poš to je reč o tržiš tu, osta je mo „neu tral ni”.28
Jedi no što vla di pre o sta je da ura di jeste da zakr pi aktu el ni život. Ako ne pra ti te nacrt posluš nog, zado volj nog gra đa ni na, moć ni ci će vas sa zado volj stvom dove sti u red. Nji ho va sred stva? Kon tro la, nad zor i repre si ja.
U među vre me nu, soci jal na drža va sve više pre u sme ra va fokus sa uzro ka našeg neza do volj stva na simp to me. Ide mo kod dok to ra kada smo bole sni, kod tera pe u ta kada smo tužni, kod nutri ci oni ste kada ima mo višak kilo gra ma, u zatvor kada smo osu đe ni, i kod savetnika za posao kada osta ne mo bez posla. Sve ove uslu ge koš ta ju puno, ali ima ju malo da ponu de. U Sje di nje nim Drža vama, gde je cena zdrav stva naj vi ša na sve tu, život ni vek mno gih zapra vo se sma nju je.
A za to vre me, tržiš te i komer ci jal ni inte re si uži va ju slo bod nu vla da vi nu. Pre hram be na indu stri ja nas snab de va jef i nim đubretom pre pu nim soli, šeće ra i masti, što je naj br ži put do dok tora i nutri ci o ni ste. Napred ne teh no lo gi je gase sve više poslo va i pono vo nas šalju kod savetnika za posao. A reklam na indu stri ja nas ohra bru je da tro ši mo novac koji nema mo na đubre koje nam ne tre ba kako bismo impre si o ni ra li lju de koje ne pod no si mo.29 I onda može mo da se ispla če mo svom tera pe u tu na rame nu.
To je dis to pi ja u kojoj danas živi mo.
28 Što ne zna či da je to stvar izbo ra: mno ga istra ži va nja poka za la su da je veli ka veći na popu la ci je raz vi je nih zema lja zabri nu ta po pita nju mate ri ja li zma, indivi du a li zma i okrut ne savre me ne kul tu re. U Sje di nje nim Drža va ma, naci o nal na anke ta poka za la je da veći na Ame ri ka na ca želi da se druš tvo „pome ri od pohle pe i neu me re no sti, a ka nači nu živo ta koji je više usred sre đen na vred no sti, zajedniš tvo i poro di cu”. Citi ra no iz: Ric hard Wil kin son i Kate Pic kett, The Spi rit Level. Why Equ a lity Is Bet ter for Everyone (2010), str. 4.
29 Para fra zi ra no iz fil ma Fight Club, pro fe sor odr ži vog raz vo ja Tim Jac kson, i sto tine dru gih vari ja ci ja na ovaj citat.
Sadržaj
1 Povra tak Uto pi je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2 Zaš to bi tre ba lo da svi ma damo besplatan novac 31 3 Kraj siro maš tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 4 Bizar na pri ča o pred sed ni ku Nik so nu i nje go vom
Zako nu o osnov nom dohotku . . . . . . . . . . . . . 83 5 Nove broj ke za novo vre me . . . . . . . . . . . . . . . 105 6 Rad na nede lja od pet na est sati . . . . . . . . . . . . . 129 7 Zaš to se ne ispla ti biti ban kar . . . . . . . . . . . . . . 155 8 Trka pro tiv maši ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 9 Iza kapi ja Zemlje izo bi lja . . . . . . . . . . . . . . . . . 20310 Kako ide je menja ju svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
Zahval ni ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Ruther Brehman BESPLATAN NOVAC ZA SVE
Za izdavača Dijana Dereta
Lektura Iva Kosovac
Korektura Tijana Petković
Likovnografička oprema Marina Slavković
Prvo DERETINO izdanje
ISBN 9788664572279
Tiraž 1000 primeraka
Beograd 2019.
Štampa ART PRINT MEDIA, Novi Sad
Izdavač / Plasman DERETA doo
Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078
www.dereta.rs
Knjižara DERETA Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503
330.3(100)
336.74:316.4
БРЕХМАН, Рутхер, 1988–
Besplatan novac za sve : 5 ideja koje će promeniti svet / Ruther Brehman ; prevod sa engleskog Ana Stefanović. – Beograd : Dereta, 2019 (Novi Sad : Art print media). – 269 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja)
Prevod dela: Utopia for Realists. – Tiraž 1.000. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Registar.
ISBN 9788664572279
а) Економске прилике – У свету б) Новац – Друштвени аспект
COBISS.SRID 275998220
CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град