betonske konstrukcije - prvi deo - 5.pdf

8/10/2019 Betonske konstrukcije - Prvi deo - 5.pdf

1/21

277

5. MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE I STEPENITA

Meuspratne konstrukcije pregrauju viespratne objekte odreujui im etae. Imaju funkci-

ju prijema vertikalnog i ori!ontalnog optereenja i prenosa na stubove i !idove. "a valjuju-i svojoj trajnosti# otpornosti na dejstvo visoki temperatura# velikoj krutosti u svojoj ravni iostalim navoenim povoljnim karakteristikama armiranog betona kao materijala# uopte#dominantno se i!vode u armiranom betonu# uprkos manama ve!anim !a nji ovu veliku tei-nu ili loe i!olacione karakteristike.$ ob!irom na velike mogunosti nji ovog dispo!icionog i stati%kog reenja# bie ra!matraneu nastavku praenjem sledee klasifikacije &' monolitne# tavanice sa upljim telima# i

montano-monolitne i montane meuspratne konstrukcije.

(.&.(.&.(.&.(.&. M)*)+I,* M /$01 ,*M)*)+I,* M /$01 ,*M)*)+I,* M /$01 ,*M)*)+I,* M /$01 ,* 3)*$,1/34I5 3)*$,1/34I5 3)*$,1/34I5 3)*$,1/34I5

Monolitne tavanice se liju in-situ# u oplati formiranoj na licu mesta u samom objektu 6!gra-di . *aj%ee se projektuju kao' kombinacije greda i puni plo%a koje optereenje prenose u jednom pravcu# kombinacija greda i puni plo%a koje optereenje prenose u dva pravca# pe%urkaste pune plo%e sa ili be! kapitela# rebraste tavanice# ili

kasetirane tavanice.

(.&.&.(.&.&.(.&.&.(.&.&. , 8 *I4 $ 0, 8 *I4 $ 0, 8 *I4 $ 0, 8 *I4 $ 0/*/*/*/*IMIMIMIM 1MI1 *)9 ,)*$3IM1MI1 *)9 ,)*$3IM1MI1 *)9 ,)*$3IM1MI1 *)9 ,)*$3IM 0+): M0+): M0+): M0+): M 2222 0une armiranobetonske plo%e oslonjene na grede su meu naj%ee korienim tavani%nimsistemima u primeni. 0ri tome# gredni elementi# oslonjeni# po pravilu# na stubove se mogupruati samo u jednom 6ree# $l. (;&a ili# %ee# u dva pravca< 6$l. (;&b# $l. (;2a .

$l. (;&. 0une 9 plo%e jednog pravca prenosa optereenja oslonjene na grede

& )vde je mogue uvesti ra!li%ite klasifikacije tavanica. I!abrana klasifikacija je# tako# ravnopravna snekim drugim klasifikacijama i treba je s vatiti samo kao sredstvo !a odvajanje naredni podpoglavlja.2 )vi elementi su detaljno ra!matrani u =>.< *e nuno ravnopravni dimen!ija 6$l. (;&b .


2/21

9ruji ? 9etonske konstrukcije

27@

0una plo%a se tretira kao kontinualna# a# kako je to ve poka!ano# moe biti i!vedena sa ilibe! vuta. 0lo%e s vutama se %ee primenjuju kod puni plo%a jednog pravca pruanja.3ada se grede pruaju samo u jednom pravcu# puna kontinualna plo%a neminovno prenosioptereenje upravno na pravac greda# u jednom pravcu. *a%elno# ukoliko postoje grede u

dva ortogonalna pravca# plo%om se optereenje prenosi u dva pravca# ali !a konfiguracijugreda koje formiraju polja plo%a i!duenim# odnosa stranica veim od 2# kako je ve ra!mat-rano# plo%e mogu biti anali!irane kao da prenose optereenje u jednom pravcu# u! merepokrivanja armaturom momenata u drugom pravcu# tamo gde su ovi uporedivi s onima glav-nog pravca. ,akav je slu%aj prika!an na $l. (;&b# gde se plo%e# prenosei optereenje u kra-em pravcu# oslanjaju na grede jednog pravca# koje se# dalje# oslanjaju na AjakeB grede dru-gog pravca.3rstasto-armirane plo%e# koje imaju uporedive raspone u dva ortogonalna pravca# !a valju-

jui dvoosnom prenosu optereenja# se poka!uju !na%ajno efikasnijim i racionalnijim ele-mentima. /krteni gredni elementi se# naj%ee# oslanjaju u ta%kama meusobni preseka#na stubove 6$l. (;2a .

$l. (;2. 0une krstasto-armirane plo%e oslonjene na grede i pe%urkaste tavanice# oslonjene na stubove

0rojektovanje tavani%ni plo%a u kombinaciji s grednim elementima# ra!matrano u =># upojednostavljenoj i !a praksu redovno dovoljno ta%noj anali!i# podra!umeva tretman konti-nualne plo%e kao nepokretno vertikalno oslonjene na obodne grede i# u sledeem koraku#anali!u gredni elemenata# bilo kao ne!avisni kontinualni greda# bilo u sklopu okvira kojeformiraju !ajedno sa stubovima. 0rimena odgovarajui softvera !a strukturalnu anali!uomoguuje detaljniju anali!u# koja ra!matra interakciju ponaanja svi konstruktivni ele-menata.0e%urkaste meuspratne konstrukcije 6$l. (;2b se primenjuju kod vei korisni optereenja6skladita# garae# biblioteke... # a u novije vreme masovno %ak i u stanogradnji. )ve Abe!-

gredneB tavani%ne konstrukcije imaju kontinualnu punu plo%u direktno oslonjenu na stuboveili oslonjenu na stubove preko kapitelni konstrukcija.

(.&.2.(.&.2.(.&.2.(.&.2. 1111 91 $, , 8 *I491 $, , 8 *I491 $, , 8 *I491 $, , 8 *I41ebrastim tavanicama se na!ivaju one kod koji je tanka puna 9 plo%a oja%ana grednimelementima ? rebrima s donje strane na na%in da donja povr tavanice nije ravna# nego surebra vidljiva. 1ebra se mogu pruati samo u jednom pravcu# kada i tavanica prenosi optere-enje samo tim pravcem# ili mogu biti postavljena u dva 6ree u tri pravca# kada obe!beujutavanici i dvoosni prenos optereenja na oslona%ke grede ili !idove. )ve druge se# !bog obli-ka# na!ivaju kasetiranim tavanicama .


3/21

(. Meuspratne konstrukcije i stepenita

27C

Ideja orebravanja tavanice je logi%na' minimi!iranjem debljine plo%e i grednim prenosomoptereenja# u odnosu na pune plo%e# ostvaruje se !na%ajna uteda u koli%ini betona# samimtim i u teini tavanice. $ druge strane# i!voenje ovi tavanica se karakterie !na%ajno pove-anim trokovima formiranja oplate# ma na koji na%in to bilo u%injeno. 3asetirane tavanice#iako efikasnije u prenosu optereenja# time i racionalnije# se javljaju jo sloenijima !a i!vo-enje.0rimena monolitni rebrasti tavanica se ve!uje !a neto vee raspone od oni uobi%ajeni ustanogradnji# !bog %ega se koriste kod poslovni # trgova%ki # industrijski i tome sli%nivrsta objekata# ali i kod mostovski konstrukcija. )pet# posebni sistemi rebrasti konstruk-cija mali visina i mali ra!maka i!meu rebara su ra!vijeni ba !a potrebe stambeni obje-kata# gde se i dalje# posebno u individualnoj gradnji# masovno koriste. 3asetirane konstruk-cije se primarno koriste !a savladavanje veliki povrina# bliski kvadratu u osnovi# ali i ovdeto ne mora biti pravilo.

(.&.2.&.(.&.2.&.(.&.2.&.(.&.2.&. 1111ebraste tavanice s rebrima jednog pravca pruanjaebraste tavanice s rebrima jednog pravca pruanjaebraste tavanice s rebrima jednog pravca pruanjaebraste tavanice s rebrima jednog pravca pruanja,anka armiranobetonska plo%a oja%ana rebrima koja se# paralelna i na jednakim ra!macima#pruaju samo u jednom pravcu formira rebrastu tavanicu. Manji ra!maci i!meu rebara 6ori-

jentaciono do oko 7Dcm %ine tavanicu sitnorebrastom # a nji ovu primenu ve!uju !a korisnaoptereenja oko 2 do ( k*;m 2. *o# ra!maci rebara mogu biti i vei# retko preko &.(m# i#redovno# karakteristika su vei raspona i;ili optereenja tavanica.

$l. (;


4/21


2@D

donjoj ivici. 1eali!uje se efekt manje krutosti preseka optereeni !ate!anjem u gornjoj!oni# to valja obu vatiti prora%unom.

5edno varijantno reenje 6$l. (;> podra!umeva da se ovaj efekat obu vati preraspodelommomenata savijanja odreeni na ba!i konstantne krutosti linijskog elementa. 0reraspodelu

tada treba pretpostaviti u maksimalnom 0ravilnikom doputenom procentu# u! povinovanjesvim !a tevima ve!anim !a osiguranje potrebne duktilnosti oslona%ki preseka.

$l. (;>. 3ontinualna rebra be! ori!ontalni vuta

Erugim# povoljnijim# reenjem se ori!ontalnim vutama proiruju rebra u !oni oslonaca 6$l.(;( # obe!beujui veu irinu pritisnute !one preseka. Fori!ontalne vute se projektuju uduinama oko &;G raspona# a u nagibu su oko &'@ do &'G. /obi%ajeno je irina proirenogdela rebra reda veli%ine koji duplira osnovnu irinu. :ak i ovako projektovana kontinualnarebra ima smisla prora%unski tretirati predvianjem odreenog stepena preraspodele mome-nata savijanja.

$l. (;(. 1ebra sa ori!ontalnim vutama

1ebraste tavanice se prora%unavaju tretmanom linijski elemenata ,-oblika popre%nog pre-seka# formiranog od rebra i njemu pripadajueg dela plo%e irine jednake ra!maku i!meurebara 6dva puta po H;2 # u stati%kom sistemu proste ili kontinualne grede. *a ba!i odree-ni 6preraspodeljeni ili ne momenata savijanja odreuje se potreba !a podunom armatu-rom.

$l. (;G. 8oenje podune armature


5/21


2@&

rmaturu rebra treba usvojiti u parnom broju ipki# naj%ee 2 ili ># organi!ovanu u oblikudve ipke u jednom redu. / slu%aju dva ili vie redova armature# do polovine ipki moe bitipovijeno u gornju !onu# i!nad oslonaca 6$l. (;G # %ak i kad je rebro u stati%kom sistemu pro-ste grede 6!arad prijema momenata elasti%nog ukljetenja na spoju s oslona%kim elemen-tom . *aravno# povijanje armature uvek moe biti i!begnuto ne!avisnim armiranjem donje igornje !one. Eonji red ipki se# svakako# prua pravo# od oslonca do oslonca.0opre%nu armaturu rebra 6u!engije treba usvojiti i! uslova pri vata glavni napona !ate!a-nja# ukoliko postoji potreba. / protivnom u!engije se usvajaju konstruktivno# mali profila6uobi%ajeno G kako bi se mogle pravilno saviti unutar uskog rebra. 1a!mak u!engija sva-kako ne bi smeo biti vei od 2(cm# ali# imajui na umu vrlo male irine rebra# poeljan ra!-mak verovatno nije vei od# orijentaciono# &(-2Dcm.

$l. (;7. rmiranje popre%nog preseka sitnorebraste tavanice

0lo%a rebraste tavanice prenosi optereenje u jednom pravcu# od rebra do rebra# radei ustati%kom sistemu kontinualne plo%e jednog pravca prenosa optereenja. 1aspon je# time#vrlo mali# a debljina plo%e# spram raspona# velika. )tud# potreba plo%e !a armaturom je vrlomala. / praksi se usvaja armaturna ortogonalna mrea 6naj%ee neka od fabri%ki J-mreanajmanje povrine u! donju ivicu plo%e# koja# osim prijema po!itivni momenata plo%e# imai funkciju prijema napona !ate!anja usled spre%enog skupljanja prilikom o%vravanja beto-na. *egativne momente kontinualne plo%e je pogodno primiti specifi%nim oblikovanjemu!engija rebara# na na%in prika!an skicom.3ako bi optereenja lokali!ovana na jedno rebro 6koncentrisana optereenja ili linijsko opte-reenje podu jednog rebra primila angaovanjem i susedni rebara# budui da !bog malekrutosti plo%a ovo ne moe da obe!bedi# rebraste se tavanice se oja%avaju rebrima !a ukru- enje upravnim na glavna rebra. )va rebra se projektuju naj%ee takvima da oblikom pop-re%nog preseka u potpunosti odgovaraju glavnim rebrima i postavljaju se na meusobnom

ra!maku ne veem od


6/21


2@2

8ei inten!iteti linijski optereenja koja se pruaju u pravcu rebara# poput optereenja!idovima debljine vee od &(cm 6$l. (;@ # treba pri vatiti grednim elementom 6podvlakomlociranim neposredno ispod linije optereenja. 0odvlaka# poeljno# !adrava visinu tavanice#a irina se prora%unski odreuje.

0rilikom i!voenja sitnorebrasti tavanica# vrlo racionalnom se poka!ala primena limenekoritaste oplate duine naj%ee &m i profilisane od lima debljine &.( ili 2mm. Ista oplatamoe biti koriena i vie desetina puta. )d posebnog !na%aja je# prema!ivanjem# obe!bedi-ti se od prijanjanja betona !a oplatu. Isto vai i !a drvene oplate.

(.&.2.2.(.&.2.2.(.&.2.2.(.&.2.2. 3asetirane tavanice3asetirane tavanice3asetirane tavanice3asetirane tavanice3ako bi se kod rebrasti tavanica angaovao i drugi pravac u prenosu optereenja# ali i i!estetski ra!loga# ove se mogu projektovati i kao kasetirane. Kormira se# naj%ee# deljenjempravougaone osnove tavanice na kvadratna ili pravougaona polja s vidljivim rebrima. 1e!ul-tat je kontinualna krstasto-armirana plo%a oslonjena na pravilno rasporeena rebra.

"bog vei trokova i!voenja# ove tavanice se koriste u situacijama potrebe savladavanjavei raspona dva pravca# ili kada je nji ova primena opravdana estetskim ra!lo!ima.1ebra se mogu voditi paralelno oslona%kim gredama;!idovima ili pod uglom od >(L 6$l. (;C .)sim povoljnijeg vi!uelnog efekta# ove druge imaju i prednosti stati%kog rada# ali se karak-teriu komplikovanijim i!voenjem.

$l. (;C. 3asetirane tavanice s pravougaonim i AdijagonalnimB kasetama

/ popre%nom preseku# kasetirane tavanice odgovaraju rebrastim jednog pravca pruanjarebara. 1a!maci i!meu rebara su neto vei# obi%no i!meu &.D i 2.Dm 6nije pravilo # a visi-ne rebara dva pravca su naj%ee jednake# iako se i!vode i tavanice ra!li%iti visina greda.1a!likom u visini se forsira raspodela optereenja po pravcima# ali se obe!beuje i pogod-nost voenja podune armature na mestu ukrtanja rebara. I! ovog drugog ra!loga# rebra

jednog pravca se %esto rade samo malo vee visine od drugog 62 do >cm . irina rebra seretko usvaja manjom od &D-&2cm# a nisu retka ni reenja sa !na%ajno irim rebrima# do 2D

ili 2(cm# kada se planira smetaj vie od dve ipke u jednom redu. 8isine ovi tavanica suuobi%ajeno u intervalu &;


7/21


2@

a parcijalna optereenja se odreuju i! jednakosti ugiba u preseku srednji traka. Momenti usrednjim rebrima su M &s i M 2s # a njima odgovaraju 6jednaki maksimalni elasti%ni ugibi f s '

1 1s M b M = # 2 2s M b M = . ......................................................... ........................................ 6(.2

$usednim rebrima odgovaraju manji ugibi i manji momenti savijanja# koji mogu biti odreeni

proporcionalno odnosu ugiba srednjeg rebra u popre%nom pravcu. ,ako e# prema o!naka-ma na $l. (;&2# !a rebro a & biti'

21 1a s

s

f M M

f

= . ............ .............................................................. .............................................. 6(. pove!ivanjem !acementiranim armaturnim ipkama u ljebovima blokova. )vakve gredice sei!rauju u duini raspona koji se tavanicom savladava. *ji ovim reanjem jedna-pored-druge se !atvara 6u oplatnom smislu povrina budue tavanice# a sa gornje strane formira

> *emaju nosivu funkciju.


9/21


2@(

profilacija koja odgovara rebrastoj konstrukciji. 9udui da se same gredice ne odlikuju bilokakvom !na%ajnijom nosivou# neop odno i je podupirati pre betoniranja. I!livanjembetona preko i i!meu blokova# formira se plo%a# odnosno# rebro# sitnorebraste tavanice.

$l. (;&>. ,M tavanica

)sim armature postavljene u ljebove# prora%unski potrebna armatura se moe obe!bediti idodatnom ipkom u donjoj !oni rebra. 0rilikom dimen!ionisanja# rebro se usvaja irine (cm.

,M tavanice se uobi%ajeno i!vode u dve ver!ije# !avisno od korieni blokova' debljine2Dcm# od blokova visine &Gcm i plo%e debljine >cm# i debljine 2(cm# od blokova visine2Dcm. Mogue je# i poeljno# i!voenje plo%e vee debljine 6!a &-2cm . 0oloaj teita arma-ture se usvaja na 2.( do


10/21


2@G

lice se ugrauje i ostatak prora%unske potrebe !a podunom armaturom# naj%ee do dveipke kvaliteta 1 6$l. (;&7b . $vetli ra!mak i!meu gredica se A!atvaraB blokovima 6$l.(;&7c profilisanim na na%in da se mogu osloniti na gredice 6$l. (;&G # a visine &Gcm.

$l. (;&7. K 1, gredica i uplji blok

)vako formirana oplata# poduprta na ra!macima ne veim od &.(m 6$l. (;&@ se !aliva beto-nom u debljini koja preko blokova ide > do (6G cm# %inei ukupnu debljinu tavanice jedna-kom 2D ili 2&622 cm.

$l. (;&@. 0oduni presek K 1, tavanice

"a potrebe dimen!ionisanja# rebro se usvaja irine &Dcm# a stati%ka visina !a 2.( do


11/21


2@7

9rojni su prefabrikovani 6monolitni ili delimi%no prefabrikovani 6montano-monolitni kons-truktivni sistema tavanica. 3od ovi sistema redovno i!ostaje potreba !a podupiranjem# asamo retko 6!avisno od sistema se javlja potreba !a lokalnom oplatom na licu mesta betoni-rani delova. 0oput 3 , tavanica# tako# tavanica moe biti formirana kao montano-monolitna rebrasta# od prefabrikovani gredica postavljeni na odreenom ra!maku i tankeplo%e i!meu nji i!vedene na licu mesta. /mesto uplji blokova# prostor i!meu rebara se!atvara drvenom 6 vramenko ili limenom 6Ferbst oplatom.

$l. (;2D.

vramenko i Ferbst tavanica,ipi%an primer montano-monolitne pune plo%e je t!v. )mnia tavanica . $astoji se od monta-ni 6prefabrikovani plo%a vrlo male debljine 6ne manje od >cm i irine obi%no od 7(cm# ukoje je ugraena kompletna potreba !a podunom armaturom# te podeonom# upravno naglavni pravac. 0ostavljene jedne do druge# u duini raspona koji savladavaju 6radei u jed-nom pravcu # ovim prefabrikovanim elementima je formirana oplata !a i!livanje preostalogdela debljine pune plo%e.

$l. (;2&. )mnia tavanica

0rora%unski se podra!umeva# a i!voenjem je ovo neop odno obe!bediti# !ajedni%ki rad#kao jedinstven popre%ni presek# starog 6prefabrikovani deo i novog 6in-situ i!liven betona.*ji ov !ajedni%ki rad tek obe!beuje nosivost tavanici# a ba!ira na prijemu smicanja na spo-

ju betona ra!li%ite starosti. / cilju ostvarenja bolje ve!e# gornja povrina prefabrikata se radirapavom# isputa se armatura !a ve!u dva dela preseka# a pre betoniranja je povrinu sta-

rog betona neop odno dobro o%istiti# obespraiti i prema!ati sredstvom !a ve!u starog i

novog betona 6irok spektar komercijalni proi!voda .0refabrikovane plo%e# nakon i!livanja betona# primaju njegovu teinu kao balast# !bog %ega#imajui na umu nji ovu vrlo malu debljinu# moraju biti poduprte na ra!macima koji im sastanovita nosivosti odgovaraju. 0odupira%i se uklanjaju po potpunom o%vravanju betona#a minimalno &> dana nakon i!livanja.Mogue je postii kontinuitet u prenosa !ate!anja i u pravcu upravnom na pravac pruanjaplo%a postavljanjem armature drugog pravca u donji deo gornjeg sloja betona. Meutim#!bog velike ra!like u stati%kim visinama dva pravca# ovakav pristup bi mogao biti opravdansamo kod veliki debljina tavanica 6na primer# preko 2(cm .

9rojne su mogunosti i!voenja potpuno montanimontanimontanimontani tavanica# kod koji i!ostaje gradilinobetoniranje# i!u!ev# eventualno# !alivanja spojeva i!meu prefabrikovani elemenata. )vak-


12/21


13/21


2@C

stvima. *a%elno# ovim plo%ama je mogue obe!bediti rad u dva pravca# ali svakako ne i rav-nopravno u dva pravca 6ani!otropna plo%a .:esto se primenjuju i prefabrikovane korube# u popre%nom preseku oblika irili%nog slova 06S ili dvostrukog , 6,, # $l. (;2(. 0ostavljeni jedan do drugog i pove!ani monoliti!acijom na

samom gradilitu# ovi elementi formiraju rebrastu tavanicu. I ovde# pri!mati%ni oblik upuujena primenu ad e!ionog prednapre!anja !a elemente veeg raspona i;ili optereenja.

$l. (;2(. 0refabrikovane korube

:itav ni! prefabrikovani sistema ba!ira na ideji !asebnog prefabrikovanja rebara i plo%e#poput oni prika!ani na $l. (;2G.

$l. (;2G. ,avanice sa posebno prefabrikovanim rebrima i plo%ama

(.>.(.>.(.>.(.>. 1MI1 *)9 ,)*$3 $1MI1 *)9 ,)*$3 $1MI1 *)9 ,)*$3 $1MI1 *)9 ,)*$3 $, 0 *I ,, 0 *I ,, 0 *I ,, 0 *I ,

$tepenita su nei!beni deo viespratni !grada kojim se obe!beuje vertikalna komunika-cija. $lui kretanju ljudi# ali se njime moe dopremati oprema i materijali.

8ana funkcija stepenita je obe!beenje mogunosti br!e evakuacije u situacijama poaraili !emljotresa# %ime su postavljeni !a tevi i pred nosivost i pred dispo!iciju stepenine kon-strukcije. / poreenju sa stepenitima od drugi materijala# armiranobetonska stepenita suu prednosti sa aspekta oblikovanja# te protivpoarne sigurnosti.

$l. (;27. 1a!li%ite vrste stepenita

*eprekinuti ni! stepenika se na!iva stepeninim krakom . )vaj se prua od jednog do dru-gog podesta 6odmorita . )bave!nim elementom stepenita se javlja i ograda !a osiguranje.0o svom obliku# stepenini krak moe biti prav ili !avojit# u celini ili delimi%no. / !avisnostiod spratne visine i raspoloive povrine u osnovi# stepenini krak se moe organi!ovati sa

jednim ili vie krakova po spratu. *aj%ee se kod stambeni objekata koriste dvokraka i jednakokraka stepenita# ali se rade i kao trokraka# %etvorokraka# !avojita ili kombinovana6$l. (;27# $l. (;2@ .


14/21


15/21


2C&

abanje od drveta# mermera# tvrde gume# granita... 6$l. (;


16/21


2C2

,reba primetiti i da je stalno optereenje kosog dela kolenaste konstrukcije vee od onog napodestu 6$l. (;


17/21


2C

elementa# ili !a njegov donji kraj# to moe biti motivisano i igijenskim ra!lo!ima 6onemo-gueno je prelivanje vode sa strane stepenika .

$l. (;>D. Qredni nosa% po sredini irine stepeninog kraka

/mesto dva# mogue su i konstrukcije sa samo jednim grednim nosa%em# naj%ee po sredi-ni stepeninog kraka 6$l. (;>D . 3riti%na u prora%unu je s ema korisnog optereenja locira-nog samo na jednom kon!olnom prepustu# kada je gredni element i!loen !na%ajnim tor!i-onim uticajima na koje mora biti osiguran. Qlavna armatura plo%e moe biti formirana i odu!engija grednog elementa.

$l. (;>&. 8isee stepenite

/ nedostatku oslona%ki elemenata# ili i! odreeni ar itektonski ra!loga# stepenite moebiti i!vedeno kao AviseeB# slobodno u prostoru 6$l. (;>& # ve!ano !a ostatak konstrukcijesamo na jednom kraju. 8elike ori!ontalne sile# karakteristi%ne !a ovakav sistem# morajuadekvatno biti prenete na meuspratnu konstrukciju.

$l. (;>2. 3on!olna stepenita

3on!olna stepenita se obra!uju na na%in da su kon!olno isputena i! !ida# po pravilu armi-ranobetonskog. *a $l. (;>2a prika!ano je jedno takvo sa !idom u sredini i! kog su ispute-


19/21


2C(

ne kose plo%e stepeninog kraka# a i! ovi podestni prepusti. 0odest predstavlja %istu kon-!olnu plo%u# dok su stepenini kraci u sloenom naponskom stanju. 9udui da ovo reenjepodra!umeva kose prekide betoniranja !ida# kao jednostavnije 6i A%istijeB namee se reenjekod kojeg su samo podestne grede kon!olno isputene i! !ida# a sama plo%a kraka se neve!uje !a !id 6$l. (;>2b .Qubitak nosivosti u kriti%nim presecima kon!ola# kod kon!olni stepenita# !na%i i kolaps ilipoputanje ukljetenja i gubitak stabilnosti# be! mogunosti angaovanja alternativni pra-vaca prenosa optereenja. 3ako stepenita 6funkcija evakuacije moraju o%uvati nosivost i !avreme jaki !emljotresa# kon!olna stepenita nisu pogodna !a primenu 6ta vie# !abranjenasu u sei!mi%ki aktivnim podru%jima.

$l. (;>> . ,rebaprimetiti da su grede koje se pruaju kao obra!ni nosa%i pojedini krakova# po pravilu kole-naste. Ispravan na%in armiranja kolena grede podra!umeva primenu Alepe!asti B gustiu!engija !a prijem napona !ate!anja i!a!vani skretnim silama 6$l. (;>>. $tepenita koja se AlomeB pod pravim uglom

"bog komplikovanog monolitnog i!voenja# stepenita se %esto projektuju od prefabrikova-ni elemenata# u montanommontanommontanommontanom ili delimi%no montanom sistemuili delimi%no montanom sistemuili delimi%no montanom sistemuili delimi%no montanom sistemu. Mogunosti su brojne# a kaoilustracija dat je jedan primer na $l. (;>(# gde se stepenini prefabrikovani kraci oslanjaju na

podestne plo%e proi!vedene kao oupljene plo%e.


20/21


2CG

$l. (;>(. Montano stepenite

0osebno %esta primena montane gradnje je kod stepenita sa nosivim stepenicimanosivim stepenicimanosivim stepenicimanosivim stepenicima# kodkoji svaki stepenik predstavlja jedan nosa%# po pravilu radei u sistemu proste grede. I ovdesu mogue brojne kombinacije# kako je to ilustrovano na $l. (;>G.

$l. (;>G. $tepenita sa noseim stepenicima

5edan od naj%ee korieni 6!bog svoje jednostavnosti sistema podra!umeva primenuprefabrikovanog grednog nosa%a stepenasto profilisanog po gornjoj strani# na koje se osla-njaju armiranobetonske talpe 6$l. (;>7 .

$l. (;>7. Montano stepenite s talpama-stepenicima

*a krunim osnovama se naj%ee formira !avojno stepenite 6$l. (;>@ .

$l. (;>@. "avojna stepenita

Mogu biti i!vedena s ljuskastim 6dvojna krivina glavnim noseim elementom# ili se kao glav-ni nosei element projektuje !avojna greda na koju se plo%a oslanja popre%no.


21/21

betonske konstrukcije - prvi deo - 5.pdf

Documents