bilten01.2013

POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA AGROZAVOD VRAC

Bilten Januar - Mart

2013 Broj 1

Datum: 31.03.2013.

Pripremili:

Sneana Kremi dipl. ing. voarstva Huanita Milutinovi dipl. ing. agroekonomije Euen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten Januar - Mart 2013

2

Sadraj:

I RATARSTVO

1. Organska Proizvodnja Hrane - kako zapoeti proizvodnju 2. Mikotoksini - uzorkovanje etva suncokreta 3. Tehnologija proizvodnje soje 4. Rezultati makroogleda suncokreta 5. Biotermiki nain zagrevanja zatienog prostora u proizvodnji povra 6. Nitrati tetne materije u povru

II ZATITA BILJA 1. Suzbijanje korova u penici 2. Zatita penice od bolesti 3. Provera i odravanje prskalica 4. Zimsko prskanje voaka 5. Suzbijanje obine krukine buve (Psylla pyri) 6. Zbrinjavanje ambalae od sredstava za zatitu bilj 7. Monilija kotiavog voa

III AGROEKONOMIJA

1. Znaaj kompostiranja na domainstvu 2. Znaaj integrisane proizvodnje

IV INFORMATIKA

1. Predstavlanje KnWeb Internet aplikacije

V LABORATORIJA

1. Izjava o validnosti metoda

3

5

6

8

10

12

13

15

17

19

20

22

24

26

28

30

34


3

I RATARSTVO

1. Organska Proizvodnja Hrane - kako zapoeti proizvodnju

Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih

mineralnih materija, Da bi se zapoela organska proizvodnja hrane neophodno je obezbediti prostornu izolaciju zemljinih parcela od moguih izvora zagaenja susednih parcela (pesticidi, otpadne vode, polen genetskih modifikovanih useva).

Ukljuivanje zemljine parcele u organsku poljoprivredu moe se zapoeti odmah ukoliko parcela nije koriena u poslednje dve odnosno tri godine kod viegodinjeg zasada ili je koriena bez upotrebe sredstava sintetiko hemijskog porekla. Ako je parcela koriena uz upotrebu sredstava sintetiko-hemijskog porekla, parcela se moe ukljuiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve odnosno tri godine za dugogodinje zasade, bez upotrebe sredstava sintetiko - hemijskog porekla. U toku perioda konverzije (prelazni period) proizvoa je duan da vodi evidenciju o nainu korienja proizvodne jedinice

Da bi proizvoa zapoeo organsku proizvodnju potrebno je da podnese prijavu za ukljuivanje u organsku poljoprivredu, nadlenom republikom organu na propisanom obrascu. Prijava sadri podatke: ime, naziv i adresu sedite proizvoaa, mesto gde e se proizvodnja odvijati, informaciju da li su proizvodi iz organske poljoprivrede ranije dobili

sertifikat. Uz prijavu podnosi se i prilog karta ili skica sa ucrtanom lokacijom parcele - mesta

gajenja.

Na osnovu prijave inspektor za organsku poljoprivredu (kontrolor sertifikacijone organizacije)

izlazi na teren, proverava podatke iz prijave i utvruje ispunjenost uslova za organsku poljoprivredu. Inspektor procenjuje koje jedinice proizvodnje moe da prihvati kao odgovarajue za tekuu godinu, a koje predlae da budu ukljuene u prelazni period. Za one parcele koje su predviene za prelazni period proizvoja je duan da vodi evidenciju o nainu korienja zemljine parcele predviene za organsku poljoprivredu na propisanom obrascu. Evidencija sadri podatke o redosledu primenjenih operacija, ubrenju, obradi, zatiti, navodnjavanju is vim ostalim primenjenim operacija pre i posle etve ili berbe. Da li su ovi uslovi ispotovani procenjuje kontrolor sertifikacione organizacije (inspektor) nakon ega se pristupa zakljuivanju govora o ukljuivanju proizvoaa u organsku proizvodnju.

Ugovor sadri podatke o: ugovornim stranama; vrsti organske proizvodnje u koju se vri ukljuivanje; trajanju perioda konverzije; pravima i obavezama ugovornih strana, a naroito o naknadi koja pripada ovlaenoj organizaciji; uslovima i nainu ostvarivanja prava na izdavanje sertifikata i nainu zatite za sluaj neizvrenja ugovornih obaveza. U periodu konverzije kao i nakon dobijanja sertifikata za organsku proizvodnju inspektor

moe dolaziti u najavljene i nenajavljene posete-inspekcije radi kontrole ispunjenosti uslova za bavljenje organskom poljoprivredom.

Za one proizvode za koje je proizvoja dobio saglasnost da ih moe ukljuiti u postupku sertifikacije u tekuoj godini, proizvoja podnosi zahtev za dobijanje sertifikata. Sertifikat koji se izdaje za organski proizvod vai godinu dana od dana izdavanja. Sertifikat sadri: naziv, sedite i broj koda ovlaene organizacije; naziv, adresu ili sedite proizvoaa; vrstu organskog proizvoda i njegovu procenjenu koliinu za godinu dana; broj sertifikata; peat ovlaene organizacije i potpis ovlaenog lica u toj organizaciji. Sertifikovan organski proizvod obeleava se u deklaraciji sa oznakom: "ORGANSKI PROIZVOD", kodom ovlaene organizacije i nacionalnim znakom. U deklaraciji organskog


4

proizvoda navode se naziv proizvoaa, odnosno uvoznika, zemlja porekla, godina proizvodnje, rok trajanja proizvoda, broj i datum izdavanja sertifikata. Promet organskim

proizvodima moe se obavljati na proizvodnoj jedinici, u maloprodajnim objektima na jasno obeleenom mestu odvojeno od drugih proizvoda i na pijacama bez meanja sa proizvodima konvencionalne proizvodnje.

Savetodavac:

Dipl. ing. Baba Euen


5

2. Mikotoksini - uzorkovanje

Potencijalni proizvoai toksinih metabolita, konstantno su prisutni u ovekovoj okolini zavisno od pojedinih faktora (temperatura, relativna vlanost i dr.). Toksigene plesni mogu da stvore toksine u manjoj ili veoj koncentraciji. Mikotoksini su ekstracelularni toksini metaboliti razliitih plesni, koji kod ivih organizama izazivaju razliita oboljenja pod nazivom Mikotoksikoze. Mikotoksini dospevaju u organizam direktnim i indirektnim putem.

Direktno, dospevaju u organizam konzumiranjem hrane kontaminirane toksinima tokom

neadekvatnog uvanja, skladitenja ili neadekvatnih tehnolokih procesa proizvodnje. Indirekno, konzumiranjem namirnica animalnog porekla (meso, proizvodi od mesa,

jaja,mleko i proizvodi odmleka). Mikotoksini izazivaju kod ljudi i ivotinja niz tetnih efekata,u zavisnosti od vrste toksina, vrste organizma, pola, starosti organizma, zdravstvenog

stanja organizma i koncentracije unetog mikotoksina. Treba naglasiti da otpornost

mikotoksina prema dejstvu temperatura, kako visokih (pasterizacija,sterilizacija), tako niskih

(hlaenje, smrzavanje), je velika. Ovim procesima njihova struktura ili se ne razgrauje ili dolazi delimine razgrauje. . Najznaajniji segment odreivanja mikotoksina predstavlja pravilno uzorkovanje (Pravilnik o nainu uzimanja za vrenje analiza i superanaliza SL. list SFRJ br. 60,1978). Nain uzorkovanja, broj i koliine uzoraka, razlikuju se i zavise od vrste proizvoda. Uzorkovanje treba da bude izvoeno od strane strunog lica. Prilikom uzorkovanja koristi se poseban pribor namenjen za uzorkovanje.Od velikog znaaja su i dalji koraci oznaavanje, pakovanje, stavljanje uzorka u kontejnere namenjene za transport i slanje uzoraka u laboratorije

referentne za izvoenje mikotoksikolokih analiza. Ovim postupcima treba prikloniti veliki znaaj jer u suprotnom moe doi do greaka koje utiu na verodostojnost dobijenih rezultata. Broj inicijalnih uzoraka zavisi od koliine ispitanog materijala. Na primeru itarica ija koliina ne prelazi 50 tona, broj inicijalnih uzoraka je deset do sto, svaki uzorak teine do sto grama a teina zbirnog uzorka od jednog do deset kilograma. Vie zbirnih uzoraka ine prosean uzorak, vie prosenih uzoraka ine test uzorak (tabela 1) .Teina test uzorka iznosi od dvadeset do sto kilograma.

Tabela 1 Uzorkovanje itarica i hrane za ivotinje prema propisima EU

Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak

Zbirni uzorak

Savetodavac :

Dipl. ing Baba Euen

Prosean uzorak

Test uzorak


6

3. Tehnologija proizvodnje soje

Soja je biljka koja se treba gajiti u plodoredu, ponovljena setva nije redak sluaj u praksi, ali je treba izbegavati zbog pojave bolesti i korova. Inae pored ponovljene setve ne treba je sejati ni posle suncokreta i uljane repice zbog zajednikih bolesti. Najbolji predusevi su strna ita, kukuruz je takoe dosta dobar predusev, ali se mora voditi rauna da etveni ostaci budu dobro usitnjeni. to se tie eerne repe poslednjih godina zbog smanjenja unoenja stajnjaka, sabijanja tla... preovlauje miljenje da prinosi soje ne dostiu onaj nivo koji bi se oekivao uzimajui u obzir ubrenje i obradu koja se primenjuje u eernoj repi. Osnovnu obradu treba izvesti, zavisno od preduseva, krajem leta ili u jesen. Dubina oranja

treba da bude od 25 do 30cm. Veoma bitno je da se etveni ostaci dobro usitne i zaoru. Predsetvena priprema je u proizvodnje jako bitna, pored standardnih zadataka ove operacije

da se stvore povoljni uslovi za setvu i klijanje i nicanje biljaka kod soje je jako bitno da

zemljite bude to bolje poravnato zbog smanjenja gubitaka u etvi. Kada je u pitanju ubrenje soje treba znati da ona sa 1 tprinosa iznese azota 65-80 kg, fosfora 12-20 kg i kalijuma 15-23 kg. Soja ima sposobnost da koristi azot iz vie izvora. Naime ona ostvaruje simbiozu sa bakterijom rhizobium japonicum i na korenu soje formiraju se kvrice, ove bakterije imaju sposobnost da iz atmosfere koriste azot i pretvaraju ga u oblike koje moze

koristiti soja. Na ovaj nain soja se obezbeuje sa 2/3 potreba za azotom. Kako ovih bakterija nema u dovoljnom broju u zemljitu, potrebno je izvriri njihovo nanoenje na seme soje. Nanoenje ovih bakterija (nitragin, azotofiksin) izvriti u hladovini neposredno pred setvu (ako se tretirano seme ne potroi isti dan potrebno je postupek ponoviti).

Slika 1. i 2. Proizvodnja soje

Na naem podruju seju se sorte iz 0,I i II grupe zrenja, dok ranije grupe oo i ooo dolaze u obzir kod zakasnele setve, presejavanja i eventualno kao postrni usev (obavezno

navodnjavanje). Najbolji prinosi se ostvaruju setvom na meuredni razmak od 50 cm, mada zbog dostupnosti mehanizacije, pogotovu kod proizvoaa sa manjim posedom ova kultura se esto seje na 70 cm meurednog razmaka (ovakav nain setve daje desetak posto nii prinos). Setvu treba poeti kad na dubini setve (3-5 cm) zemljite dostigne temperaturu 8-90 C. Zavisno od grupe zrenja potrebno je posejati za 0 grupu zrenja 500000 biljaka /ha, za I grupu

zrenja 400-450000 biljaka/ha, dok za II grupu zrenja 350-400000 biljaka /ha, broj isejanih

zrna potrebno je uskladiti sa upotrebnom vrednou semena ( klijavost, istoa). Kada su u pitanju mere nege treba pomenuti da u sluaju sue klijanje i nicanje mogu se ubrzati primenom valjaka kako bi se ubrzalo podizanje vlage iz dubljih slojeva zemljita. Na zemljita loije strukture i pripreme posle jake kie moe se stvoriti pokorica. Razbijanje


7

pokorice se vri lakim drljaama ili rotacionim kopaicama. Postupak je vrlo rizian jer moe

doi do oteivanja veeg broja klica pa usev ostaje proreen. Meuredno kultiviranje pored toga to unitava korove ima pozitivne efekte i zbog toga to se razbija pokorica i prekida se kapilarno penjanje vode.

etva je bila, a u velikoj meri i ostala najvei problem u proizvodnji soje, zbog pojave relativno velikih gubitaka, koji dostiu i do 20 % od biolokog prinosa. Nedostatak odgovarajue etvene tehnike i nepravilna podeenost, glavni su razlozi veih gubitaka naroito ako je izravnatost zemljita slabija. U etvi soje najvie se koriste kombajni sa standardnim itnim hederom. Za kvalitetan rad ovim kombajnom neophodno je pridravati se sledeeg: - Heder mora biti horizontalan a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

- Izabrati odgovarajui poloaj vitla hedera (gore -dole, napred -nazad, poloaj pick up prstiju) u zavisnosti od stanja useva

- Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna

- Broj obrtaja bubnja sniziti na 500 700 o/min u zavisnosti od vlanosti semena. - Zazor bubnja podesiti takoe u zavidnosti od vlanosti semena uz obaveznu repernu podeenost - Otvore sita podesiti u zavisnosti od krupnoe semena a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Slika 3. Kombajniranje soje

Savetodavac : Dipl.ing. Joka Miodrag


8

4. Rezultati makroogleda suncokreta

PSS Vrac na svom oglednom polju u Zagajici pored ogleda penice, jema,kukuruza bio je postavljen i makroogled suncokreta.Seme su dale 4 semenske kue-Institut NS 7 hibrida,Singenta 8 hibrida,L.G. 4 hibrida,Majsadour 4 hibrida.

Ogled je posejan na zemljItu tipa ernozema na povrini od 13 ari.Predusev je bila penica gde je uraeno duboko oranje na 30 cm.Pred predsetvenu pripremu uraeno je ubrenje sa MAP-om 150kg/ha i uree 130 kg/ha,a sve na osnovu analize zedmljita.Predsetvena priprema uraena je sa setvospremaom,i u jednom prohodu je napravljen idealan teren za setvu.Suncokret je posejan 25.04.2012 godine sa razmakom u redu od 20-24 cm u zavisnosti

od hibrida .Zatita od korova raena je sa gardoprimom plus 4l/ha pre nicanja. Svi hibridi su dobro ponikli, da bih posle toga uradili jedno meuredno kultiviranje, a kasnijei jedno tretiranje protiv uskolisnih korova sa herbicidom Fusilade Forte 1,2l/ha.Ogled je

kombajniran 05. 09. 2012 godine.

U donjim tabelama vide se ostvareni prinosi,koliine padavina i prosene mesene temperature.

Tabela 2. Rezultati ogleda suncokreta za 2012.godinu

Semensk. Sorta Sklop Sklop vl kg/ha

kompanija Hibrid u setvi etva % 14% vl

NS Novosadjanin 71000 67000 11.4 3470

NS Baa 71000 65500 11.3 3305

NS Branko 65000 59000 13.5 3220

NS Duko 65000 61000 11.9 3220

NS Sremac 65000 62500 10.6 2966

NS Sumo 65000 59000 10.1 3135

NS Rimi 65000 57000 9 3050

Sindenta Tristan 65000 58000 6.3 2966

Sindenta Neoma 65000 63000 8.2 3470

Sindenta Fortimi 65000 61500 8.3 3135

Sindenta Kondi 65000 62000 8.9 3389

Sindenta Dolbi 65000 63000 9.7 3470

Sindenta Kamen 65000 57000 9.2 2627

Sindenta Armoni 65000 63000 12.6 3559

Sindenta Roki 65000 61500 9.5 3305

L.G 56.65 65000 62000 12.6 3305

L.G 56.63 59000 55500 9.1 3220

L.G 55.80 65000 63500 12 3470

L.G 56.35 59000 55000 12.5 2881

Majsadur 84-E 65000 58000 13.1 3220

Majsadur 97-A 65000 56500 10.6 3050

Majsadur 98-M 65000 55000 9.9 2881

Majsadur 83-R 65000 57000 8.6 3135


9

Tabela 3. Srednje mesene temperature i padavine u 2012. godini

mesec

sred.mes.

temp. C

sred.mes.

pad. mm

april 13.6 80

maj 17.4 117

jun 23.7 39

jul 26 220

avgust 24.6 2

septembar 20.8 44

oktobar 16.3 9

511

Dipl.ing. Gutea Milan


10

5. Biotermiki nain zagrevanja zatienog prostora u proizvodnji povra

Najintenzivniji oblik proizvodnje povra je proizvodnja u zatienom prostoru. Gajenje povra u kontrolisanim uslovima odvija se u periodu kada klimatski uslovi ne omoguuju proizvodnju na otvorenom polju. U naim klimatskim uslovima, to je proizvodnja povra u toku jeseni, zime i ranog prolea. Proizvodnju u zatienom prostoru karakteriu velika investiciona ulaganja u objekte, a naroito u opremu za zagrevanje. Sistem za zagrevanje zatienog prostora ima zadatak da osigura optimalnu temperaturu za gajenje povrtarskih biljaka.Danas postoje razliiti sistemi, odnosno naini zagrevanja zatienog prostora, a upravo od izbora sistema i izvora energije zavise i trokovi proizvodnje. Jedan od ekonominijih sistema, odnosno naina zagrevanja zatienog prostora je Biotermiki nain, koji se bazira na aerobnom ili anaerobnom razlaganju organske materije radom termogenih mikroorganizama. Ovaj nain zagrevanja odvija se direktno ili preko bio-gas postrojenja. Direktno zagrevanje objekta je uz aerobnu razgradnju organske materije pri

emu se intenzitet, a to znai temperatura i duina trajanja razgradnje, reguliu sabijanjem organske materije. Pri anaerobnim uslovima stvaraju se tzv. biogasovi koji sadre najvie Metana, i do 60%. Primera radi, za 80 dana od 1 m

3 stajnjaka anaerobnim postupkom moe se dobiti do 50 m

3 biogasa, to je znaajno kao izvor energije u okviru biogas postrojenja. Kvalitetna organska materija, koja se koristi za direktno zagrevanje najee toplih leja, tunela, ali i kao dopunsko zagrevanje staklenika, treba da ima sposobnost brzog zagrevanja

(5-7 dana) do maksimalne temperature (tzv. jare), dug period razlaganja od 60-100 dana, sa optimalnom temperaturom od 25-32

oC, bez stvaranja tetnih gasova. Konjski stajnjak je dobar bioenergetski materijal, jer sadri oko 30% suve materije, 70% vode i oko 1% azota. Radom mikroorganizama brzo se zagreva i nakon 4-8 dana dostie maksimalnu temperaturu od oko 70

oC, koja postepeno opada, tako da je prosena temperatura u toku 60 dana oko 30

oC. Govei stajnjak sadri oko 20% suve materije, oko 0,6% azota i ima kiselu reakciju. Sporo se zagreva, jer temperatura od 40

oC postie se tek nakon 15 dana, a prosena tokom 60 dana kree se oko 20oC. Govei stajnjak najee se koristi u smei sa konjskim u odnosu 1:1, ili se mea u istom odnosu sa iseckanom slamom kako bi se poveao udeo suve materije i na taj nain dobio bolji kvalitet biotermikog materijala. Oviji stajnjak sadri oko 35% suve materije, azota oko 1%, ali se pre korienja mora navlaiti. Vlaan oviji stajnjak postie 65oC za 7 dana, a prosena temperatura u toku 60 dana iznosi oko 28

oC. Ovijeg stajnjaka ima malo i on se najee koristi u smei sa goveim ili sa nekom drugom organskom materijom, kao to su slama, pozder, listinac. Svinjski stajnjak je slabog kvaliteta, a sadri vodu i do 90%. Kao bioenergetski materijal moe se koristiti samo u smei sa materijalom koji sadri dosta suve materije, uglavnom slamom ili drugim vrstama stajnjaka.

Gradsko smee, po sadraju suve materije takoe se moe koristiti kao biotermiki materijal, ali se moraju odvojiti materijali kao to su metal, staklo, plastika. Sadraj vode morao bi biti oko70%. Po kalorinoj vrednosti gradsko smee je slino konjskom stajnjaku. Kondicionirano gradsko smee dostie temperaturu od oko 65oC nakon 8-10 dana, a prosena temperatura tokom 60 dana kree se oko 28oC. Listinac, slama, pleva, pozder koriste se u meavini sa stajnjakom u odnosu 1:3, uz obavezan dodatak mineralnih ubriva (0,3-0,5 kg azota, fosfora i kalijuma na metar kvadratni). Pri korienju stajnjaka i drugog biotermikog materijala za zagrevanje zatienih leja, na dno i sa strane rova stavlja se termoizolacioni sloj u debljini 10-15 cm, a zatim biotermiki materijal u sloju od 30-60 cm. Stajnjak treba dobro sabiti da bi procesi razlaganja tekli

usporeno bez obzira da li se puni trap leje ili se slae na povrinu zemljita.


11

Tabela 4. Osnovne karakteristike bioenergetskog materijala

Vrsta

materijala

Kiselost

pH

Prosena vlanost u

%

Maksimalna

temperatura

u oC

Broj dana za

koji se

postie maksimalna

temperatura

Prosena temperatura

u oC

Duina perioda

Stajnjak :

Konjski

Govei Oviji

Svinjski

8-9

6-7

7-8

6-7

65-75

75-80

65-67

73-77

60-72

40-52

55-60

20-30

7-9

18-20

9-10

20-30

33-38

12-20

30-35

14-16

70-90

75-200

90-120

60-70

Strugotina 5-6 30-40 30-40 20-25 15-20 40-60

Gradsko

smee 7-9 35-60 60-65 10-12 36-48 80-100

Savetodavac :

Dipl.ing. Aleksandar Kremi


12

6. Nitrati tetne materije u povru

Povre, zbog sadraja hranljivih i zatitnih materija, zauzima znaajno mesto u ishrani ljudi. Pored mnogih korisnih materija ( ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina ), povre sadri i neke tetne materije, kojima se u intenzivnoj i savremenoj povrtarskoj proizvodnji, daje sve vei znaaj. Ovo se pre svega odnosi na sadraj nitrata, koji se u ljudskom organizmu, mikrobiolokim i fiziolokim procesima lako transformiu u tetne nitrite. Prema sadraju nitrata, sve povrtarske kulture moemo podeliti u tri grupe: 1. Nitrofilno povre, koje prilikom ishrane azotom znatno poveava prinose, ali u velikoj

koliini akumulira nitrate. U ovu grupu povra spadaju rotkva, rotkvica, cvekla, spana,

zelena salata, keleraba.

2. Povre koje prilikom azotne ishrane ima osrednju sposobnost akumuliranja nitrata. U ovu

grupu spadaju krompir, kelj, kupus, argarepa.

3. Povre kod koga dolazi do slabog akumuliranja nitrata prilikom ishrane azotom. To su

paprika, krastavac, paradajz, crni luk, graak.

Povre je, uz voe i konzervisano meso, glavni izvor nitrata i nitrita u ljudskoj ishrani. Nivo nitrata u hrani je uglavnom veoma nizak i najee iznosi ispod 10 mg/kg, a retko prelazi 100 mg/kg. Odreeno povre, u zavisnosti od uslova gajenja, zatim povre koje je oteeno ili loe skladiteno, kao i fermentisano i konzervisano povre, sadri 200 do 2500 mg nitrata po jednom kilogramu. Upravo nitrofilno povre, kao to su cvekla, spana, zelena salata, rotkva, keleraba, esto sadre nitrate u koncentracijama veim od 2500 mg/kg, naroito ako je gajeno u zatienom prostoru. Ultravioletno ( UV ) zraenje u staklenicima, nedostatak svetlosti, kao i nie temperature, znatnoutiu na pojaano stvaranje nitrata u povrtarskim kulturama. Vei sadraj nitrata u povru, osim od vrste, sorte ili hibrida, u velikoj meri zavisi od primene azotnih ubriva, kao i od klimatskih uslova. Sadraj nitrata zavisi i od stepena zrelosti, pri emu je vei sadraj u zelenim plodovima povra, nego zrelim. Dozvoljene granine koliine nitrata u hrani regulisane su zakonskim propisima, a prema podacima FAO, dozvoljena dnevna koliina nitrata iznosi 5 mg/kg telesne teine. Iako pojedino povre sadri vee koliine nitrata, njihov tetan efekat je umanjen zbog sadraja vitamina i enzima.

Tabela 5. Sadraj nitrata u povru

Vrsta povra Sadraj nitrata u sveoj materiji povra ( mg/kg ) Branka Lazi i saradnici

Krastavac

Paprika

Paradajz

Krompir

Boranija

Brokola

Karfiol

Zelena salata

Spana Cvekla

Crni luk

argarepa Rotkvica

60-270

63-316

60-286

45-350

139-376

84-810

19-1289

112-579

110-670

155-1200

40-286

112-362

350-3520

Savetodavac : Dipl.ing. Aleksandar Kremi


13

II ZATITA BILJA

1. Suzbijanje korova u penici

Korovi su redovni pratioci gajenih biljaka, zastupljeniji su u okopavinama neretko i u strnim

itima svojim prisustvom mogu znaajno smanjiti prinos. Korovi najvee tete nanose

itaricama od poetka bokorenja pa do poetka vlatanja esto stvaraju probleme pri

kombajniranju, stoga ih je neophodno suzbijati. Imajui u vidu injenicu da je prola godina

bila suna, a jesen suva i topla. Ovakve vremenske prilike uticale su povoljno na porast

populacije glodara (voluharica i mieva) u polju. Glodari priinjavaju tetu na iznikloj penici

tako to izgrizaju listove i korijenje mladih biljaka, ime proreuju usev i za posljedicu

imamo reducirani sklop biljaka, kao indirektnu tetu imamo smanjeni prinos po jedinici

povrine. Osim toga u proreenom usevu bolji su uslovi za razvoj korova. Takoe, veoma je

vano pratiti razvoj useva jer uestale kie sa visokim temperaturama za ovo doba godine

utiu na ubrzan porast biljaka. Proizvoai treba da znaju da u ovoj fazi razvoja penice

postojei herbicidi za suzbijanje korova u strnim itima deluju samo na korove koji su nikli.

Neophodno je pri donoenju odluke o primeni herbicida snimiti stanje na svakoj njivi u smislu

prisutnosti korova, vrste prisutnih korova, kao i fazu razvoja useva. Za efikasno delovanje

herbicida neophodni su povoljni vremenski uslovi u vreme primene (temperature vazduha

iznad 5o C, mirno i tiho vreme bez vetra) kao i ispravna i dobro kalibrisana prskalica.

Korove koje svakako treba suzbijati ukoliko su prisutni (za odluku o suzbijanju konsultovati

savetodavnu slubu) su Galium aparine (prilepaa, divlji bro) Cirsium arvense (palamida)

Polygonum convolvulus (vijuaca), Convolvulus arvensis (poponac), Ambrosia artemisifolia,

a esto je problem i kamilica prava, dok goruicu, mak crveni ili neke od prolenih efemera

Veronica spp, Stelaria media (mijakinja) suzbijati samo ako su prisutne u velikom broju.

Prilikom odabira herbicida voditi rauna o zahtevima herbicida u pogledu fenofaze razvoja

penice i jema pa ako je penica u fazi bokorenja mogu se koristiti herbicidi na bazi 2,4 D. U

ovoj fazi moe se koristit i herbicid Lintur.

Slika 4.. Usev penice. Slika 5. Galium aparine


14

U kasnijim fazama penice i jema mogu se koristiti Sekator OD, Laren, Granstar, Starane...i

veliki broj herbicida sa istim aktivnim materijama i drugim nazivima. Ovo su herbicidi koji su

fleksibilniji za primenu u odnosu na fenofazu razvoja strnih ita i mogu se koristiti do pojave

lista zastaviara, naravno to se ne preporuuje, jer korove treba suzbijati u ranijoj fazi i

korova i useva.

Veoma je vano poznavanje korova, naroito vstu korova Galium aparine (prilepaa, divlji

bro) ije prisustvo u usevu oteava kombajniranje, osim toga za efikasno suzbijanje ove

korovske vrste imamo ui spektar herbicida. Od navedenih herbicida dobro delovanje imaju

Sekator, Starane, Lyntur, Granstar, Mustang.

Prilikom odabira herbicida i vremena primene konsultovati se sa strunjacima iz oblasti

zatite bilja.

Savetodavac :

Mr Divna Mari


15

2. Zatita penice od bolesti

Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna struna sluba Agrozavod doo iz Vrca (Vrac, Plandite, Bela Crkva i Kovin), u jesen 2012. godine penica je posejana na skoro 29.000 ha to ini oko 20 % ukupno obradivih povrina. Usled kine i relativno tople jeseni koju smo imali za nama, ali i blage zime, ostvarili su se uslovi za razvie gljivinih oboljenja penice. U vremenskom periodu od oktobra do marta meseca palo je ukupno 320 mm kie po m, prosena dnevna temperatura u pomenutom preriodu je iznosila 5,94C. Potrebno je napomenuti da smo u ovom vremenskom preriodu imali i odreeni broj dana kada se usev penice nalazio pod snenim pokrivaem i kada su dnevne temperature iznosile i do - 15 C i - 20 C. U tabeli 6. su dati podaci o kolicini padavina i srednjoj dnevnoj temperaturi za period oktobar

2012. mart 2013. godine, podaci su dobijeni sa automatske meteoroloke stanice PSS Agrozavod

meseci oktobar novembar decembar januar februar mart

padavine(mm/m) 77 20,4 28,4 59 57,2 78,6

temperatura (C) 13,06 9.48 1,13 2,09 4,17 5,70

Poljoprivrednim proizvoaima se preporuuje da obiu svoje parcele pod penicom i vizuelnim pregledom ustanove da li na njihovoj penici postoje simptomi bolesti koji su u ovom periodu razvoja najzastupljeniji. Ovi simptomi se mogu uoiti pregledom penice na donjim listovima biljke, naroito u usevima sa gustim sklopom. Bolesti penice na koje treba obratiti panju jer mogu da izazovu oteenja na usevu, a time i smanje prinos penice su: pepelnica penice (Erysphae graminis), lisna ra penice (Puccinia recondita), pegavost lista i plevica penice (Septoria tritici) i stabljina ra penice (Puccinia graminis).

Slika 6. Pepelnica penice Slika 7. Ra penice Slika 8. Pegavost lista penice

Nakon utvrivanja stanja u kom se nalazi penica potrebno je doneti odluku o tretmanu penice fungicidima, preporuka je da se ovaj prvi tretman penice protiv bolesti odradi zajedno sa tretmanom penice protiv korova. Simptomi bolesti u ovom periodu nalaze se u poetnoj fazi razvoja, pa primena fungicida moe imati potpuni efekat na tretiranu penicu. Tretman herbicidima i fungicidima primenjujemo istovremeno zbog ekonominosti, kao i zbog smanjenja broja gaenja penice prilikom tretiranja. Izbor preparata kojim bi se reio problem gljivinih oboljenja na naem tritu je veliki, a neki od fungicida koji se preporuuju, kao i njihove doze primene su:

Tilt 250 EC (0,5 l/ha)

Acanto plus (0,6 l/ha)


16

Bumper 25 EC (0,8 l/ha)

Zamir 400 EW (0,75-1,0 l/ha)

Opus Team (1,0 l/ha)

Duett Ultra (0,4-0,6 l/ha)

Falcon (0,6 l/ha)

Prosaro (0,75 1,0 l/ha)

Antre plus (1,5 l/ha)

Amistar Extra 280 SC (0,5 0,75 l/ha)

Artea 330 EC (0,5 l/ha)

Za prskanje koristiti prskalice u ispravnom stanju i po mogustvu sa diznama protiv vetra (anti-drift dizne). Tretman je potrebno izvesti po mirnom vremenu bez vetra i na

temperaturama izmeu 5 i 25C, kako ne bi dolo do oteenja na penici i slabog delovanja primenjenih fungicida. Za sva pitanja u vezi sa primenom i vremenom primene fungicida

konsultovati se sa strunjacima poljoprivredne strune slube. Pitanje koje nam poljoprivredni proizvoai esto postavljaju glasi: Zato je bitno prskati penicu protiv bolesti? Na odgovor je jednostavan: Tretirana penica moe da nam donese vei prinos i bolji kvalitet, a to je glavni cilj proizvodnje svakog poljoprivrednog proizvoaa.

Dipl. ing. eljko Anevski


17

3. Provera i odravanje prskalica

Zatita bilja predstavlja vanu meru u biljnoj proizvodnji, zato je veoma bitno da pre poetka sezone prskanja izvrimo detaljan pregled prskalica. Prilikom pregleda svojih prskalica poljoprivredni proizvoai posebnu panju treba da obrate na:

- ispravnost pumpe, posebno proveriti stanje membrane, ventila i stanje ulja u

mehanizmu

- potrebno je pregledati creva i veze na prskalici, ako se primeti da nisu u dobrom stanju

treba izvriti njihovu zamenu

- pregledati filtere i sita, zbog svoje vane uloge moraju biti neoteeni i isti

- proveriti da li su rasprskivai dizne istog tipa, veliine i ugla, poto je ovo veoma

bitno prilikom aplikacije pesticida.

Kada smo sve ovo obavili, prskalicu je potrebno dobro isprati istom vodom, zatim oistiti rasprskivae mekom etkom kako ne bi dolo do njihivog oteenja. Prizvoai esto pokuavaju da rasprskivae dizne oiste tako to e duvati kroz njih, ali to nije preporuljivo zato to u njima uvek ostaju ostaci meavina pesticida koji mogu biti OTROVNI.

Kada smo smo sve ovo pregledali i

obavili, naa prskalica je spremna za korienje, ali posle svakog tretiranja isto tako je potrebno oprati prskalicu i

pripremiti je za naredno prskanje.

Prskalicu treba isprati istom vodom tako da voda cirkulie kroz sistem, zatim treba ukloniti rasprskivae i filter, pa ceo sistem isprati vodom sa dodatkom nekog

deterdenta ili namenskog proizvoda koji se koristi za ienje prskalice.

Slika 9. Izgled savremena prskalice

ienje i pranje prskalice potrebno je obaviti na mestima koja su namenski odreena za to, ako takvih mesta nema , to je est sluaj u naim atarima, onda je najbolje da se ienje i pranje prskalice obavi u polju. Ovaj posao nikako ne treba obavljati u ekonomskom dvoritu ili na mestima na kojima bi se voda koriena za ienje i pranje prskalice mogla pomeati sa vodom iz reka ili kanala to bi dovelo do zagaenja ivotne sredine.

Svaki poljoprivredni proizvoa mora znati i sledee:

da su sredstva koja se koriste za zatitu bilja OTROVI

da se uvek prilikom pripreme i primene pesticide moraju koristiti zatitna odela

da se prilikom tretiranja koristi traktor sa kabinom

da je za vreme prskanja obavezno imati posudu iste vode

da se prskanje izvodi po mirnom vremenu bez vetra, jedino ako su na prskalici

montirane dizne protiv vetra (anti-drift dizne) tretiranje je mogue obaviti i po vetru

brzine do 5 m/s

da je najbolje vreme za tretiranje pesticidima rano ujutru ili predvee


18

da je tretman potrebno izvesti na temperaturama izmeu 5 i 25C, kako ne bi dolo

do oteenja na usevu i slabog delovanja primenjenih pesticida.

Dipl. ing. eljko Anevski


19

4. Zimsko prskanje voaka

Zimsko prskanje voaka je obavezna mera u intenzivnim zasadima i obino se radi posle rezidbe tokom februara i marta meseca, odnosno tokom mirovanja vegetacije. Kod kotiavog voa, tretman se moe raditi do fenofaze kraja bubrenja pupoljaka,dok kod jabuastog voa do fenofaze mije ui. Ovim tretiranjem, vri se pre svega, opta dezinfekcija voaka, naroito rana od rezidbe i oteenja od mraza i drugih fizikih oteenja voaka. Spreavaju se infekcije koje prouzrokuju bakterije (prouzrokovai rak-rana i izumiranja grana kotiavog i jabuastog voa) i bolesti (upljikavosti lista kotiavog voa, kovrdavost lista breskve, suenje cvetova i granica kotiavog voa, aava krastavost i sl.). Takoe se suzbijaju i prezimljujue forme tetnih insekata ( lisnih minera, smotavaca lista i ploda, krvave vai, crvenog pauka isl.) koje se nalaze na kori, pukotinama i naborima grana voaka. Da bi smo utvrdili i predvideli brojnost populacije u sezoni, obavljamo zimski pregled voaka i na osnovu toga odreujemo sa kojim sredstvima i dozama emo raditi tretman. Od sredstava za zatitu bilja za zimsko prskanje mogu se koristiti mineralna ulja (Galmin, Belol, Letol, Ogriol, Eos ulje i sl),bakarni preparati (Bakarni oksihlorid 50, Cuprozin,

Funguran OH, Vitra WP,Neoram i sl.) i gotove formulacije - mineralno ulje + bakar (Plavo

ulje, Crveno ulje, Modro ulje). Za ove tretmane obino se koriste kombinacije mineralnog ulja u koncentraciji 2-4% i bakarnih preparata u koncentraciji 0,5-0,7% (gotove formulacije se

primenjuju u koncentraciji 2-3%) i po potrebi se dodaju insekticidi na bazi piretroida, ili

organofosfata zbog pojaavanja insekticidnog dejstva. Mineralana ulja fiziki onemoguavaju respiraciju (gue) svih stadijuma insekata i grinja,a bakar je kontaktni fungicid i baktericid. Zimsko tretiranje se obavlja kada su stabla voaka suva i spoljanja temperature iznad 5C (najbolje je oko 10C), da bi se izbeglo izmrzavanje pesticida i mogua fitotoksinost na tretiranim biljkama. Raditi po tihom vremenu bez vetra i bitno je da se voke dobro okupaju i istretira celo stablo.Prilikom tretiranja obavezno koristiti zatitnu opremu zbog velike otrovnosti ovih preparata.

Slika 10 i 11.Zimsko prskanje voaka atomizerom sa tornjem

Dipl.ing. Dejan Panteli


20

5. Suzbijanje obine krukine buve (Psylla pyri)

Krukina buva je monofag to znai da se hrani iskljuivo na kruci. Godinje ima 5 i vie generacija, a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja zasada. To je tetoina intenzivne proizvodnje, u suprotnom u naputenim zasadima nema ni krukine buve. tete ine larve koje se hrane siui sokove iz biljke. Javljaju se u vidu kolonija i ishranom mogu izazvati potpuni zastoj rasta. Proizvode obilno mednu rosu i to su indirektne tete koje znaju biti veoma znaajne zbog toga to se na mednoj rosi razvija gljiva aavica. Imago prezimljava u kruiku i sa aktivnou zapoinje ve na temperaturama veim od 5C kada se mogu uoiti u zasadu. Polaganje jaja poinje na temperaturama od 10C. U toku mirovanja vegetacije ili u vreme dok jo nema lisne mase, enke polau jaja u naborima pupljaka ubadajui ih u koru. Tokom vegetacije jaja su poloena na naliju pa i na licu lista. Svee poloena jaja su bela, potom svetlo uta pa tamno uta da bi se pred piljenja mogle videti ocele budue larve. Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok sokova a to su vrni letorasti, u pazuhu listova,ulaze i u cvetove, aice plodova luei pri ishrani obilnu mednu rosu. to je zasad bolje ishranjen i bolje zaliven to je luenje medne rose intenzivnije.

Pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu, uravnoteiti mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno. Ovo su sve mere koje

doprinose da nema previe intenzivnog prirasta na stablu. Meutim, ni eljeni prinosi se ne mogu ostvariti ako se

redukuju sve ove mere, pa je hemijsko

suzbijanje najee i osnovna mera borbe. Ako je u zasadu kruke bila brojna populacija krukine buve,prvo suzbijanje treba sprovesti jo u jesen suzbijanjem imaga da bi se smanjila populacija koja

ostaje na prezimljavanju. Tada se pre

pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog

opadanja lia primenjuju preparati na bazi piretroida kao to su Talstar 10 EC,Fastac 10 EC,Decis 2,5EC,Fury 10 EC I drugi.

Slika 12. . Kolonija larvi krukine buve

U rano prolee, pre polaganja jaja primenjuju se mineralna ulja sa ciljem da se zamaskira miris kruke i enke dovele u zabunu gde treba da poloe jaja. Registrovano je vie preparata za tu namenu: Belo ulje, Galmin, Crveno ulje i dr. I u ovom periodu se moe sprovesti i suzbijanje imaga primenom insekticida na bazi piretroida, ukoliko to nije uradjeno

tokom jeseni. Ova mera ima za cilj spreiavanje razvuenog polaganja jaja to predstavlja veliki problem za kasniju borbu sa ispiljenim larvama.

Na poetku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego to krukina buva formira kolonije i pone sa luenjem medne rose. U vreme pred piljenje larvi tj.kada se pojave prve larve, a veina jaja bude tamno uta primenjuju se insekticidi koji deluju na inhibiciju nove sinteze masti kod larvi kao to su Movento 100-SC i Envidor 240 SC. Ovo su insekticidi sa dugim i sporim inicijalnim delovanjem i ako se primene pravilno visoko su efikasni. U periodu pil

masovnog piljenja larvi primenjuje se insekticid na bazi aktivne materije abamektin: Vertimec

018-EC,Abastate. Treba znati pri primeni da se ova aktivna materija brzo razlae na viim temperaturama. Zato se njemu mogu dodati mineralna ulja u koncentraciji od 0,25% Belog


21

ulja, za produenje trajanja preparata (perzistentnosti). Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-14 dana zbog razvuenog perioda piljenja larvi. Ako je dolo do formiranja medne rose ,insekticidima se dodaje Silwett L-77.

Ako postoji u zasadu intenzivan prirast, u drugoj polovini leta,krajem jula i u avgustu mesecu,

moe populacija krukine buve da se jako povea. Iz tog razloga je odravanje brojnosti na poetku vegetacije od presudnog znaaja kao i ne preterano ubrenje i navodnjavanje kruika. U letnjem periodu se primenjuju insekticidi na bazi abamektina uz dodatak Silwett-a ako je

dolo do formiranja medne rose.

Dipl.ing. Vesna Jovani


22

6. Zbrinjavanje ambalae od sredstava za zatitu bilja

Primena sredstava za zatitu bilja je sastavni deo savremene poljoprivredne proizvodnje.Meutim,reavanje ambalanog otpada od pesticida je do sada bilo nereeno pitanje. Kod poljoprivrednih proizvoaa treba da postoji saznanje o stepenu opasnosti koji moe da prouzrokuje neadekvatno odlaganje ambalanog otpada.Godinama smo svedoci divljih deponija sa odloenim kutijama i flaama kao i razbacanom ambalaom po putevima i njivama. Stupanjem na snagu Zakona o ambalai i ambalanom otpadu (Sl.gl. RS 36/2009) svi proizvoai i uvoznici sredstava za zatitu bilja su u obavezi da zbrinu adekvatno ambalani otpad koji potie od njihovih proizvoda. Proizvoai,uvoznici ,pakeri/punioci i isporuioci su duni da obezbede sakupljanje ,razvrstavanje i odnoenje otpada ili da angauju operatera koji e taj posao uiniti umesto njih.Ovaj lanak ima za cilj da obavesti poljoprivredne proizvoae o nainu postupanja sa ambalaom kao i o tome ko je od operatera i na koji nain angaovan za sakupljanje ambalae od pesticida. Kako postupiti sa ambalaom posle sipanja sadraja u prskalicu? Postoje dva osnovna naina za ispiranje prazne ambalae:metodom ispiranja pod pritiskom i metodom trostrukog ispiranja.Osnovno je da se bilo koji od ovih naina primeni odmah po pranjenju boce,jer e se osueni pesticid teko sprati sa zidova ako se osui.Voda upotrebljena za ispiranje ambalae sipa se u rezervoar prsaklice i iskoristie se za pripremanje rastvora za tretiranje.Metod trostrukog ispiranja moe se primeniti za ispiranje plastine,staklene i metalne ambalae manje zapremine (do 25 lit) podrazumeva primenu sledeih postupaka (prema uputstvima iz Uprave za zatite bilja): 1.isprazniti sadraj u rezervoar prskalice i ostaviti da se ocedi 30 sekundi 2.dodati vodu do 1/3 zapremine ambalae 3.zatvoriti ambalau originalnim zatvaraem i snano promukati sadraj 4.skinuti zatvara i pustiti da voda kojom je izvreno ispiranje iscuri u rezervoar prskalice i ostaviti da se ocedi 30 sekundi

5.ponoviti postupak jo dva puta ,s tim da se ,svaki put pri ponavljanju postupka ispiranja ,koristi ista voda. 6.U skladu sa mogunostima oprati i navoje ambalae i zatvaraa 7.Ispranu ambalau probuiti da ista ne bi bila ponovo koriena 8.Ispranu ambalau odloiti u posebnu vreu,specijalno napravljenu za odlaganje ambalanog otpada od sredstava za zatitu bilja.Zatvarae odloiti odvojeno od boca. Metod ispiranja pod pritiskom zahteva primenu specijalnih rasprivaa koji usmeravaju mlaz iste vode u unutranjost ambalae pod visokim pritiskom.Nastali vodeni rastvor sliva se u rezervoar prskalice.Ispiranje pod pritiskom je mnogo bre i efikasnije.Savremene prskalice imaju u svom sastavu ovaj sistem za ispiranje ambalae. Isprana ambalaa se odvaja od epa i navoja i probui na tri mesta da bi se onemoguila za neku drugu upotrebu.Pri postupku ispiranja kao i pri primeni pesticida neophodno je koristiti

linu zatitnu opremu.Ukoliko nije mogue isprati i zapua,naroito njegove unutranje navoje,trostruko ispranu ambalau skladititi odvojeno od epova i na bezbedno mesto.Prazna ambalaa treba da ima deklaraciju da bi se znalo poreklo pesticida. Postupak trostrukog ispiranja koji je sproveden na napred opisan nain smanjuje sadraj ostataka pesticida u tolikoj meri da se takva ambalaa moe prevesti u kategoriju neopasnog otpada. U tabeli je rezultat jednog istraivanja koje je sprovedeno u cilju ispitivanja sadraja aktivne materije koji ostaje u ispranjenoj ambalai,posle svakog koraka u postupku trostrukog ispiranja (izvor: Obuka poljoprivrednih proizvoaa za primenu pesticida,MPV, Uprava za zatitu bilja 2007.)


23

Tabela 7. Rezultati ispitivanja sadraja aktivne materije koji ostaje u ispranjenoj ambalai,posle svakog koraka u postupku trostrukog ispiranja

Korak ispiranja Ostatak pesticida

Neposredno posle pranjenja 14,2g

Posle prvog ispiranja 0,2g

Posle drugog ispiranja 0,003g

Posle treeg ispiranja 0,00005g

Ambalaa koja je isprana trostruko moe dobiti karakter neopasnog otpada ime je postupak za njeno unitavanje znatno pojednostavljen i manje kota.Ovakva ambalaa se moe reciklirati npr. ponovo iskoristiti za proizvodnju ambalae.Trostruko isprana ambalaa se pakuje u dakove ili u kontejnere za tu namenu a epovi i navoji se smatraju i dalje opasnim otpadom i pakuju se u posebne dakove za uvanje opasnog otpada.Kontejnere ili dakove za odlaganje ambalanog otpada obezbeuje operater zaduen za prikupljanje ambalanog otpada.

ta dalje initi sa ovako tretiranom i spakovanom ambalaom. U ovom momentu,a to je poetak 2013.godine obveznici , uvoznici i proizvoai sredstava za zatitu bilja su angaovali operatere koji vre prikupljanje ambalae za njih .Prikupljanje vre sledei operateri:

- Operater SECOPAK zbrinjava ambalau od sredstava za zatitu bilja za potrebe lanica inostranih proizvoaa sredstava za zatitu bilja u Srbiji SECPA (Serbian Crop Protection Association):BASF Srbija d.o.o.,Bayer d.o.o.,DuPont SRB

d.o.o.,Dow Agro Science,Syngenta Agro d.o.o.I Magan Agrochemicals d.o.o.,web site

adresa: www.secpa.rs i www.secopak.com

- Operater Ekostar pak sa svojim podoperaterom Envipak koja prikuplja ambalau od pesticida proizvoaa Galenika Fitofarmacija a.d.,Agromarket kao I VST Hemovet, internet adresa:www.envipack.rs

- Proizvoa Chemical Agrosava prikuplja svoj ambalani otpad od onih kupaca sa kojima sa kojima ima sklopljen Ugovor o zbrinjavanju opasnog I neopasnog

ambalanog otpada od pesticida. Ono to korisnici sredstava za zatitu bilja treba da znaju jeste da je potrebno da razdvoje ambalau prema proizvoaima pesticida tj. da na dakovima obelee kom proizvoau pesticida pripada ambalaa. Za sada operateri dolaze po pozivu kod poljoprivrednih proizvoaa koji imaju vee koliine ambalanog otpada.U narednom periodu radie se na uspostavljanju sistema zbrinjavanja ambalanog otpada koji podrazumeva formiranje sabirnih mesta na kojima e se organizovati preuzimanje ambalae od individualnih (manjih) korisnika sredstava za zatitu bilja ime bi se sprovela ira i sveobuhvatna akcija za reavanje ovog vanog problema.

Dipl.ing zatite bilja Jovani Vesna


24

7. Monilija kotiavog voa Pojedinih godina monilija moe izazvati velike tete u zasadima kotiavog voa.Pre svega ova gljiva napada : vinju , trenju , ljivu , kajsiju i breskvu i kod ovih vonih vrsta tete su i najvee. Kod monilije moramo razlikovati dve vrste: Monilia laxa koja izaziva suenje cvetova i granica i Monilia Fructigena koja izaziva trule plodova.Monilia laxa i Monilia fructigena su nazivi konidijskih formi ovih bolesti dok se savrene forme ovih bolesti javljaju veoma retko (apotecije) i nazivaju se Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.

Vlano vreme pogoduje razvoju ovih bolesti , tako da tete na kotiavim vonim vrestama mogu da budu vee od 50%. Infekcije nastaju u fazi cvetanja preko iga tuka , zaraeni cvetovi se sue a micelija ove gljive nastavlja irenje preko cvetne drke do mladara kada se i oni sue i propadaju. Do ovih simptoma dolazi u vreme cvetanja i odmah nakon cvetanja. tete od ovog patogena naroito su velike ako u vreme cvetanja ovih vonih vrsta nastupi kiovito vreme.Za infekciju je dovoljno i ako su jake i dugotrajne rose , posebno u dolinama reka ili lokalitetima gde je oteano provetravanje pa je biljna masa vlana due od 8 asova , kada se ostvaruju uslovi za infekciju cvetova.

Sasueni cvetovi i listovi na osuenim letorastima ostaju na vokama i posle opadanja lia. to se tie Monilie Fructigene koja je prouzrokova trulei plodova do infekcije od ove bolesti dolazi pre svega kroz povrede na plodovima bilo da su one izazvane od insekata i ptica

, mehanike prilikom berbe plodova ili zbog pucanja plodova izazvanog vikom vode.Zaraza se ostvaruje konidijama ove gljive a takvi plodovi postepeno gube vlagu , sue se i na kraju mumificiraju , ostaju na granama do naredne godine i oredstavljaju izvor zaraze za narednu

vegetaciju.

Na sasuenim cvetovima letorastima i plodovima obrazuje se konidijski stadijum ove gljive u vidu gomilica pepeljast boje. Gljiva prezimljava kao micelija u zaraenim delovima biljke , u rak ranama , u kori zaraenih granica kao i u mumificiranim plodovima koji su ostali na stablu.

Kod suzbijanja ove bolesti kao osnovnu meru trebamo mehaniki tj. rezidbom ukloniti sve zaraene grane i granice. Ovu rezidbu trebalo bi uraditi posle pojave simptoma bolesti tj. letnjom rezidbom a ne ekati zimsku rezidbu.Ukoliko je neto obolelih grana ostalo ili su se naknadno osuile to treba ukloniti zimskom rezidbom kako ne bi predstavljale izvor zaraze za narednu godinu. Kod uklanjanja osuenih grana treba obuhvatiti i neto zdravog tkiva jer se micelija iri kroz granice a mi sa sigurnou ne znamo dokle je zaraza dospela.

Slika 13. Monilija na cvetu Slika 14. Monilija na granama Slika 15. Monilija na plodu

Od hemijskih mera borbe dovoljno je uraditi dva do tri tretmana u vreme cvetanja ovih vonih vrsta. Prvi tretman treba sprovesti u vreme belih balona (ukoliko je vreme kiovito) a


25

najkasnije do poetka cvetanja (10% otvorenih cvetova).Drugi tretman treba sprovesti u fazi punog cvetanja do poetka precvetavanja. Ukoliko je u vreme cvetanja ovih vonih vrsta hladno i kiovito vreme , kada dola do produavanja perioda cvetanja , izmeu ova dva tretmana potrebno je uraditi jo jedan tretman kako bi cvetovi u toku celog perioda cvetanja bili zatieni od ove bolesti. Ovo je posebno sluaj kod vinje sorte Oblainska koja ima neujednaeno cvetanje tj. razvuen period cvetanja posebno u uslovima vlanog I hladnog prolea.

Od preparata za hemijsku zatitu preporuuje se primena fungicida:

-CHORUS 75 WG (Ciprodinil) 300 gr/ha

-PIRUS 400SC (Pirimetanil)- 1,00 l/ha

- SIGNUM (Boskalid+Piraklostrobin)- 0,5-0,75 kg/ha

-OCTAVE (Prohloraz manganhlorid)-0,04kg/ha

-MIRAGE (Prohloraz manganhlorid)- 0,5 l/ha

-KUBIK PLUS (Iprodion + tiofanat metal) 2,5 l/ha

-GALOFUNGIN (Karbendazim) 0,05 %

Ove tretmane treba obaviti po mirnom i tihom vremenu, bez vetra , sa 500 litara vode po

metru visine kronje. Za ova dva ili tri tretmana u fazi cvetanja treba koristiti preparate sa razliitim aktivnim materijama jer Monilija brzo stvara rezistentnost prema aktivnim materijama ovih preparata, koji se koriste za njeno suzbijanje.

Prilikom primene preparata za zatitu bilja treba se pridravati uputstva za primenu propisane od proizvoaa, kako preporuenoh koliina i koncentracija tako i mera zatite onih koji rukuju ovim preparatima.

Savetodavac

Dipl.ing Dragan Stefanovski


26

III AGROEKONOMIJA

1. Znaaj kompostiranja na domainstvu Kompostiranje je bioagrotehnika mera koja koristi organsku biomasu pri emu se ona biotermiki razlae i transformie u korisno organsko ubrivo - kompost. Kompost je organski oplemenjiva zemljita koji se koristi kao organsko ubrivo, deo zemljine smee ili za malovanje zemljita u bati. Postoje razliite metode kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila, preko savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje, pa do kompostiranja pomou glista. U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobaa u obliku ugljen-dioksida. Deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih elija, dok se deo ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno uestvuju u procesu degradacije organskog ugljenika. Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom

kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.

Kvalitet proizvedenog komposta i vreme kompostiranja zavise od primenjene tehnologije, ali

i od sastava poetne kompostne mase. est je osnovnih tipova izvornih materijala ili sirovina za kompostiranje (Thompson, 2001):

Slika 16. i 17. Kompost

1. ostaci pri preradi hrane: materijal za kompostiranje nastao nakon prerade voa, povra, itarica i mesa, 2. stajnjak i poljoprivredni nusproizvodi nastali u prasilitima, tovilitima, inkubatorima, farmama, staklenicima, plastenicima i na drugim povrinama, 3. ostaci iz umarstva i drvne industrije ukljuujui koru drveta, piljevinu i vlaknaste ostatke pri proizvodnji papira,

4. biootpad ili otpadni mulj nastao biolokim tretiranjem otpadnog mulja u postrojenjima za proiavanje i recikliranje otpadnih voda, 5. lie, bunje, granice i ostali biljni ostaci kao otpad iz dvorita, okunica i vrtova, 6. separirani organski otpad koji sadri sortirane kompostirajue frakcije komunalnog otpada.

Osnovni ciljevi kompostiranja razliitih organskih sastojaka su: 1. razgradnja organskog dela otpada podlonog procesima truljenja u stabilno stanje i proizvodnja sastojaka koji se mogu koristiti kao poboljiva zemljita ili u neke druge korisne svrhe,


27

2. razgradnja otpada u korisni proizvod; kompostiranje moe biti ekonomski isplativije u poreenju sa alternativnim odlaganjem otpada i moe biti ekoloki prihvatljivije nego konvencionalni naini odlaganja otpada, 3. dezinfekcija patogenima inficiranog organskog otpada tako da moe biti korien na siguran nain, 4. bioloka razgradnja i privremena inaktivacija opasnog otpada kompostiranjem

Prelazak sa odluke da se otpaci bacaju na njihovo korienje u velikoj meri zavisi od stepena drutveno-ekonomskog razvoja, svesti i politike. U naoj zemlji osim manjih koliina klasinih biljnih komposta koji se koriste kao organska ubriva, drugi organski otpaci nisu se koristili.

Koristi koje se mogu ostvariti primenom otpada su:

zatita i unapreenje ivotne sredine (zdravija i kvalitetnija ivotna sredina), smanjenje ukupne koliine otpada na osnovu kompostiranja, smanjenje obima spaljivanja organskih otpadaka, irenje kompostiranja na otpadne vode i druge organske frakcije, primena komposta u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i za melioracije zemljita. Zbog visokog sadraja organske materije, kompost ima povoljno meliorativno dejstvo na poboljanje vodnog, vazdunog, toplotnog i biolokog reima. Usled veeg sadraja mineralnih materija u odnosu na stajsko ubrivo, moe da zameni mineralna ubriva. Moe se koristiti za oivljavanje devastiranih i poboljanje produktivne sposobnosti degradiranih povrina, u umarstvu, a kao supstrat i u proizvodnji razliitih biljnih vrsta.

Savetodavac :

Dipl ing. Huanita Milutinovi

Izvor:

1. http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/08.pdf 2. http://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-

zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.html

3. http://www.kompostiranje.hr/


28

2. Znaaj integrisane proizvodnje Integralna proizvodnja/poljoprivreda je poljoprivredni sistem koji proizvodi visoko kvalitetnu

hranu i druge proizvode koristei se prirodnim resursima i mehanizmima regulacije da bi se smanjili elementi koji dovode do zagaenja i da se osigura odriva poljoprivreda. Naglasak se stavlja

na holistiki sistemski pristup koji ukljuuje itavo gazdinstvo kao osnovnu jedinicu, na centralnu ulogu ekosistema, na balansirane cikluse hranljivih materija i na dobrobit svih vrsta na ivotinjskom gazdinstvu. Ouvanje i unapreenje plodnosti zemljita, raznolikog okruenja i pridravanje etikih i drutvenih kriterijuma su vane komponente. Bioloki, tehniki i hemijski metodi paljivo su balansirani uzimajui u obzir zatitu prirodne sredine, profitabilnost i socijalne zahteve. Koncept je zasnovan na korienju prirodnih resursa i regulatornih mehanizama kako bi se zamenili potencijalni zagaujui inputi i osigurala odriva proizvodnja. Agrotehnike mere i bioloke/fizike/hemijske metode se paljivo biraju i uravnoteuju, uzimajui u obzir zatitu zdravlja kako proizvoaa tako i potroaa i ivotne sredine. Bitne komponente Integrale proizvodnje su ouvanje i poboljanje plodnosti zemljita, biodiverzitetu u ivotnoj sredini i potovanju etikih i socijalnih kriterijuma. Sve bioloke, tehnike i hemijske metode su paljivo uravnoteene uzimajui u obzir zatitu ivotne sredine, profitabilnost i socijalne zahteve.

Ciljevi IP su sledei:

Integrisanje prirodnih resursa i regulatornih mehanizama u poljoprivrednim aktivnostima;

Osiguravanje odrive proizvodnje kvalitetne hrane i ostalih proizvoda kroz ekoloki bolje i sigurne tehnologije;

Odravanje prihoda na farmi;

Eliminisanje ili smanjenje izvore zagaenja ivotne sredine izazvane poljoprivrednim aktivnostima;

Podravanje multifunkcionalnosti poljoprivrede;

Principi IP su:

IP se primenjuje samo holistiki;

Smanjenje eksternih trokova i neeljenih uticaja;

Implementacija IP na celoj farmi;

Znanje poljoprivrednika o IP mora stalno da se usavrava;

Stalno odravanje stabilnosti agro eko sistema;

Ishrana biljaka mora biti uravnoteena, plodnost zemljita se mora uvati i poboljavati;

IPM - Integralna Zatita Bilja je osnova za donoenje odluka o zatiti useva;

Podravanje biodiverziteta;

Ukupan kvalitet proizvoda je bitna karakteristika odrivosti kvaliteta poljoprivrednog proizvoda;

Dobrobit ivotinja.


29

Integralna zatita bilja (IPM) je deo Integralne Proizvodnje koji se odnosi na suzbijanje tetoina i bolesti. IPM program koristi aktuelne i sveobuhvatne informacije o tetoinama i njihovoj interakciji sa ivotnom sredinom. Ove informacije, zajedno sa raspoloivim metodama za kontrolu tetoina i bolesti, se koriste za ublaavanje tete i posledica na najekonominiji nain i uz najmanju moguu opasnost po ljude, imovinu i ivotnu sredinu.

IPM ne predstavlja jedinstven metod kontrole, ve serija odluka koje se donose na osnovu evaluacije pojave tetoina i bolesti, i primene najefikasinijih metoda kontrole koja ne ugroava ekosistem. U praksi, IPM proizvoai koji su svesni potencijalnih zaraza, prate sledea etiri koraka:

1. Procena ekonomske tete na osnovu praga tetnosti 2. Identifikovanje i praenje tetoina - IPM program radi po principu praenja i

preciznog identifikovanja tetoina, kao bi se donele odgovarajue odluke o kontroli u skladu sa pragom tetnosti.

3. Prevencija - takvu negu useva i primenu onih agrotehnikih mera koje spreavaju ili minimalizuje mogunost da one postanu pretnja (plodoreda, izbor otpornih sorti i saenje zdravog sadnog materijala/semena).

4. Kontrola - Preduzimaju se efektivne mere, ukljuujui hemikalije kao to su feromoni koji e onemoguiti razmnoavanje tetoina, ili nekih mehanikih metoda.

Savetodavac :

Dipl ing. Huanita Milutinovi

Izvor:

1. http://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-

bilja-ipm 2. http://www.iobc-

wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdf


30

IV INFORMATIKA

1. Predstavlanje KnWeb Internet aplikacije

Koristei Internet aplikaciju "KnWeb" moe se pretraiti baza podataka katastra nepokretnosti. Baza podataka predstavla centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici Srbiji i sadri podatke koji se odravaju u slubama za katastar nepokretnosti Republikog geodetskog zavoda. Aplikacija se nalazi adresi http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/.

Slika 18. Poetna stranica KnWeb aplikacije

Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o nepokretnostima

i pravima na njima. Katastar nepokretnosti sadri podatke o zemlitu (naziv katastarske optine, broj, oblik, povrinu, nain korienja, bonitet, katastarsku klasu i katastarski prihod katastarske parcele), zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, kao posebnim delovima

zgrada (poloaj, oblik, povrinu, nain korienja, spratnost i sobnost) i drugim graevinskim objektima, kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ogranienjima. to se tie informacija koje se mogu dobiti, pretraivanjem baze podataka dobijaju se samo osnovne informacije o nepokretnosti i osnovne informacije o imaocima prava (ime i prezime


31

odnosno naziv pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Prema Zakonu o zatiti podataka o linosti nije mogue pretraivati podatke po matinim brojevima imaoca prava, niti se ova informacija prikazuje kod pregleda podataka.

Nakon biranja opcije Javni pristup otvara se prozor na kome se moe birati administrativna optina za koju elimo da pretraimo bazu podataka. Posle ove operacije sledi biranje katastarske optine i u okviru nje pretraivanje katastarskih parcela, odnosno pretraivanje objekata preko adrese (Slika 19.).

Slika 19. Biranje administrativne optine

Pretraivanje baze podataka katastra nepokretnosti se moe vriti na dva naina: preko broja parcele (broj parcele moe se uneti u formatu [br.parcele/pod.br.parcele])

preko adrese (kucaju su poetna slova naziva ulice, najmanje 2 znaka, a ubrzo nakon toga dobie se lista sa nazivima ulica koja poinju slovima koji su prethodno uneti. Preporuuje se biranje ulice iz liste. Mogu se uneti i latinini znaci, aplikacija e ih automatski konvertovati u irilicu. Za kuni broj unosi se osnovni broj. Web aplikacija e prikazati sve objekte koji imaju traeni kuni broj na navedenoj adresi, zatim se bira elena nepokretnost. Na primer, ako se pretrauje kuni broj 1 kao rezultat pretrage dobie se svi objekti sa tim brojem 1, 1a, 1b, 1c, itd.

Kao primer korienja navodi se rezultat pretrage parcele sa katastarskim brojem 1000 u Izbitu.

Pretraivanje katastarskih

parcela

Pretraivanje objekata preko adrese


32

Slika 20. Unos broja parcele KO Izbite i verifikacionog koda

U prozor broj parcele unosi se eljeni broj, u naem sluaju 1000, a potvrdni (verifikacioni) kod je vid zatite od automatskog preuzimanja podataka od strane raunara koji obavlja datu operaciju automatski (Slika 20).

Rezultat pretrage predstavlja sledei prozor:

Slika 21. Rezultat pretrage parcele sa katastarskim brojem 1000 u Izbitu

Za uneti broj parcele, dobija se tabelarni pregled Podaci o zemlitu (parcela i delovi parcela) sa osnovnim podacima: broj parcele, broj dela parcele, povrina u m, ulica/potes, nain korienja zemlita i vrsta zemlita (Slika 21.). Ukoliko postoje objekti na izabranom delu parcele, dobie se tabelarni pregled Podaci o zgradama i drugim graevinskim objektima (objekti na izabranom delu parcele). Podaci koji se mogu videti su: ulica, kuni broj, kuni


33

podbroj, povrina u m, nain korienja objekta i status objekta. Posebni delovi izabranog objekta ukoliko postoje sadre podatke o: evidencijskom broju, broju ulaza, broju stana, podbroju stana, nainu korienja i korisnoj povrini u m. Da bi se pojavio tabelarni pregled o objektima, potrebno je da se prethodno selektuje red sa

parcelom za koju se trae podaci (u tabeli sa podacima o zemlitu i parcelama), takoe za tabelarni pregled o posebnim delovima objekata, potrebno je da se selektuje red sa objektom

za koji se trae podaci (u tabeli sa podacima o objektima). Za selekciju odreenog reda u tabelarnom pregledu potrebno je kliknuti na ikonicu . Za pregled informacija o nepokretnosti u tabelarnom pregledu potrebno je kliknuti na ikonicu .

Selektovanjem i biranjem drugog reda u prozoru dobijenog rezultata (parcela 1000/2) iz Slike

21. dobijaju se sledei podaci:

Slika 22. Detaljne informacije o parceli 1000/2

Strane su prilagoene za tampanje, potrebno je da se klikne na ikonicu u gornjem desnom uglu strane.

Web aplikacija KnWeb predstavlja monu aplikaciju ija je svrha olakavanje pristupa podacima iz slubi za katastar nepokretnosti zainteresovanim graanima, a ujedno se rastereuje i posao slube katastra nepokretnosti.

Bibliografija: Kratko uputstvo za korisnike sa sajta.

Savetodavac :

magistar tehnikih nauka Roman Magda


34

V LABORATORIJA

1. Postupak validacije i procene merne nesigurnosti dokumentovanih metoda

1.1. Odreivanje sadraja humusa po Tjurinu

Tokom 11.04.2012. na osnovu kriterijuma uputstva pr.2.06 o validaciji metoda i proceni

merne nesigurnosti, analizom uzorka 1-klu/12 dokumentovanom metodom DM.UP.4.05

Odredjivanje sadraja humusa u zemljitu metodom po Tjurinu, volumetrijski, (izvrioci analiza Duica Orli i Dragan Zec), potvreno je da je primenjena dokumentovana metoda pouzdana za zahtevani opseg ispitivanja i da se moe koristiti u Laboratoriji.

Izvetaj dostavio: ivomir Petrovi, dipl. hemiar

U prilogu je predstavljen tabelarni prikaz izvrenih analiza, grafika predstava i statistika obrada prikupljenih podataka.


35

1. Cilj validacije

Laboratorija za ispitivanje PSS Agrozavod Vrac koristi dokumentovanu metodu DM UP.4.05 Odreivanje sadraja humusa u zemljitu metodom po Tjurinu (volumetrijski). Prema zahtevu standarda SRPS ISO/ IEC 17025 taka 5.4. laboratorija treba da validuje nestandardne metode, odnosno da prui objektivne dokaze da su zadovoljeni pojedinani zahtevi za predvienu specifinu namenu.

2. Opis validacije

U ovom radu prikazani su rezultati validacije nestandardnih dokumentovanih metoda .

Odreene su karakteristike izvoenja :

1. Tanost (bliskost dobijene vrednosti tanoj vrednosti) 2. Preciznost

- ponovljivost- preciznost koja odgovara merenjima izvrenim pod uslovima ponovljivosti (ista metoda, isti analitiar, ista oprema, isti materijal, kratak period ispitivanja) - reproduktivnost- tip preciznosti koji odgovara merenjima pod uslovima reproduktivnosti

(isti uzorak, ista metoda, drugi operater...)


36

Validacija dokumentovane metode DM UP.4.05 Odreivanje humusa u zemljitu

metodom po Tjurinu

1. Metoda: Ispitivanje se obavlja po metodi istraivanja i odreivanja hemijskih svojstava zemljita preporuenim od PRIRUNIKA za sistemsku kontrolu plodnosti zemljita i upotrebu ubriva Beograd, 1968 godina.

Princip metode- odredjivanje humusa u zemljitu, metoda po Tjurinu sastoji se sledeem: odmeri se 0.3 g vazduno suvog zemljita doda 0.1g Ag2SO4 kao katalizatora i prelije sa 10 ml 0.4N K2SO4, zatim se vri tkz. mokro spaljivanje na reou sa sa termoregulaciju, ohladi i vri titracija sa rastvorom 0.1N Morove soli uz antranilnu kis. kao indikator. Zabelei se potroeni volumen Morove soli i vri izraunavanje.Odreivanje humusa metodom po Tjurinu vri se na osnovu UP.4.05

2. Reagensi:

H2SO4 c.c ; K2Cr2O7 p.a ; FeSO4 x(NH4 )2 x6 H2O ; N-fenil antranilna kiselina ; Na2CO3 za

spravljanje indikatora i Ag2SO4 (katalizator).

3. Rastvori:

-0.4N K2Cr2O7, u erlenmajer od 2 l odmeri se 39.20g K2Cr2O7 i prelije sa 1 l dest. vode,

zatim postepeno dodavati 1 l H2SO4 c.c uz stalno hlaenje. 0.1N Morova so. U normalni sud od 1 l odmeriti 39.22 g Morove soli, dodati 20 ml H2SO4 c.c i dest. vodu do crte.

4. Oprema:

-Mlin za mlevenje zemlje- U.2.23

-Analitika vaga M.1.07 -Tehnika vaga- M.2.31 -Sunica U.2.01 -Reo sa 6 radnih mesta sa termoregulacijom U.2.08 -Aparat za destilaciju vode U.2.03

Potrebno je jo i automatske birete-2 kom, erlenmajer iroko grlo 100 ml 60 kom. ,levkovi fi 45, 60 kom, 1 menzura od 25 ml, 1 menzura od 1 lit, 1 aa od 250 ml, vegeglas za suvi kalijum-bihromat, eksikator sa silikagelom, 1 pric boca mala, 1 kapalica za N-fenil antranilnu kis. , 1 boca od 2 l za H2SO4 1:1 (V), 1 boca od 5 l za 0.4N za kalijum-bihromat.

4.1 Izraunavanje rezultata

Izraunavanje rezultata vri se pomou sledee formule: % humusa= 0.1724 x (Vs-Vt) x Fms , gde je Vs = zapremina slepe probe, Vt = zapremina

utroene 0.1N Morove soli za odmereni uzorak zemljita. Odvaga je najee 0.3 g

Fms= 30.00/br ml utroenih za titraciju 0.1471 g K2Cr2O7 sledlllllea for

k


37

5. Prikaz izvrenih analiza, grafiko predstavljanje i statistika obrada podataka

ifra uzorka Izvrioci

Broj

humus (%) ponavljanja 1-k

lu/1

2

Ime i prezime

Duica Orli 1

1 2.72

2 2.73

3 2.68

4 2.65

5 2.69

6 2.70

1-k

lu/1

2

Ime i prezime

Dragan Zec 2

1 2.71

2 2.74

3 2.67

4 2.70

5 2.72

6 2.65

Sr. vrednost 2.70

STDEV 0.03

SV+2*STDEV 2.76

SV-2*STDEV 2.64

SV+3*STDEV 2.79

SV-3*STDEV 2.61

Uzorak 1-klu/12-zemljini u poremeenom stanju pripremljen u skladu sa uputstvom UP.4.44 Sadraj humusa u zemljitu metoda po Tjurinu br.ponavljanja: 12 Srednja vrednost: 2.70

STDEV: 0,03

Granica akcije=Sv2xSTDEV (2.64 ; 2.76) Granica upozorenja=Sv3xSTDEV (2.61 ; 2.79)

Legenda:

D. Orli D. Zec

D.Orli = D. Zec Dijagonala / gornja, donja granica akcije

Srednja vrednost

Dijagonala / gornja, donja granica upozorenja

Unutarlaboratorijsko poreenje, uzorak 1-klu/12


38

Analiza dobijenih uzoraka:

-Sve kontrolne vrednosti u X-grafiku su unutar granica akcije

-Nema trenda rasta ni opadanja

Ispitivanjem predstavljenih serija 12 ponavljanja moe se konstatovati da su metoda i dobijeni rezultati pod kontrolom.

6. Zakljuak

Na osnovu statistikih parametara moe se zakljuiti da se dokumentovana metoda DM UP.4.05 pouzdana za odreivanje sadraja humusa u zemljitu.


39

Odredjivanje sadraja humusa u zemljitu metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

Tanost uzorak 1-klu/12

Odredjuje se analizom materijala iz medjulaboratorijskog poredjenja

Odgovor(Cf) % Odgovor(Csr) % Razlika(Cd) % Recovery(%)

1 2.72 2.640 0.08 96.97

2 2.73 2.640 0.09 96.59

3 2.68 2.640 0.04 98.48

4 2.65 2.640 0.01 99.62

5 2.69 2.640 0.05 98.11

6 2.70 2.640 0.06 97.73

Tanost

min%Rec. 99.62

Max%.Rec. 96.59

Istinitost Sr.%Rec. 97.92

Odstupanje Isr.%Rec.-100I 2.08

Legenda:

Cf- vrednost dobijena iz ponavljanja

Csr-sred. vrednost medjulabor. poredjenja

Cd-razlika Cf i Csr


40

Odredjivanje sadraja humusa metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

Ponovljivost uzorak 1-klu/12


Odgovor(C) %

1 2.72

2 2.73

3 2.68

4 2.65

5 2.69

6 2.70

Srednja vrednost X sr 2.70 %

Standardna devij. Sr 0.028809721 %

Relativna stan.devijacija

reproduktivnosti %RSDr 1.067

uz K= 0.5


41


Preciznost/uzorak 1-klu/12


Odgovor(C1) % Odgovor(C2) % Srednja vred. % st.dev. var.(s

2) sum(var)

1 2,72 2,74 2,715 0,0071 0,0001

0.0033

2 2,73 2,74 2,735 0,0071 0,0001

3 2,68 2,67 2,675 0,0071 0,0001

4 2,65 2,70 2,675 0,0354 0,0013

5 2,69 2,72 2,705 0,0212 0,0004

6 2,70 2,65 2,675 0,0354 0,0013

Ukupna srednja vrednost X sr 2,696

Std. srednje vrednosti Sx 0,0256255 %

Std u okviru grupe Sw=((var)/p)1/2 0,02345208 %

Std u izmedju grupa Sb 0,01953274 %

Ukupna stdev. St 0,03052094 %

Relativna stdev RSD 1,132 %

Sb=(Sx2Sw

2/n)

1/2 P= 6

St=(Sb2+Sw

2)1/2


42


Unutarlaboratorijska reproduktivnost uzorak 1-klu/12


Odgovor(C1) %

Odgovor(C2) %

1 2,72 2,71

2 2,73 2,74

3 2,68 2,67

4 2,65 2,70

5 2,69 2,72

6 2,70 2,65

Srednja

vrednost xsr 2,695 % 2,697 %

Ukupna srednja vrednost xsr

2,696 %

Standardna devijacija Sd 0,02880994492 %

0,033115958 %

Stand.devij.reproduktivnosti SDR

0,01994492 %

Relativna standardna devijacija

reproduktivnosti %RSDR

0,740 %

ivomir Petrovi, dipl. hemiar

Bilten Agrozavod januar - Mart 2013

43

bilten01.2013

Documents