bilten8 - psss.rs
TRANSCRIPT
2015
PSSS UŽICE
Avgust. 2015.
30.08.2015.
BILTEN8
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 1
SADRŽAJ BILTENA
Tema: Žitarice u ekspanziji
dipl. ing. Ljubodrag Pantelić, savetodavac za ratarstvo
Tema: Polana ( Dvorodna sorta maline) - dipl. ing. Andrija Radulović, savetodavac za voćarstvo
Tema: Mrka pegavost višnje i trešnje
- dipl. ing. Zorica Lazić, savetodavac za zaštitu bilja
Tema: Malinina muva galica (Lasioptera rubi)
- dipl. ing. Milena Ćirić, savetodavac za zaštitu bilja
Tema: Odgajivački ciljevi u stočarstvu
- dipl. ing. Nebojša Đurić, savetodavac za stočarstvo
Tema: Uporedne vrednosti sorti kupine Čačanska bestrna i Loh nes - dipl.ing. Nebojša Brzaković,savetodavac za voćarstvo
Tema: Uticaj visokih temperature na produktivnost goveda
- dipl.ing.Dejan Stanković ,savetodavac iz oblasti stočarstva
Tema: Organska proizvodnja u Srbiji
- dipl.ing. Snežana Janjić
Tema: Reakcija pH aktivnog sloja zemljišta
- Dipl.ing. Ana Prokić
Stanje useva - Ljubodrag Pantelić, dipl.ing
Prognoza i izveštavanje o prisustvu biljnih bolesti i štetočina:
Rezidba i zaštita u zasadima maline posle završene berbe
- dipl.ing. Milenko Gavrilović, stručni saradnik
Dominantne mesečne cene preuzete iz biltena STIPS-a
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 2
POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA UŽICE DOO“ UŽICE
- Dipl.ing, Miroslav Milivojević- direktor i stručni saradnik za stočarstvo
- dipl. ing. Ljubodrag Pantelić, savetodavac za ratarstvo
- dipl. ing. Milenko Gavrilović, stručni saradnik za zaštitu bilja
- dipl. ing. Nebojša Đurić, savetodavac za stočarstvo
- dipl. ing. Zorica Lazić, savetodavac za zaštitu bilja
- dipl. ing. Milena Ćirić, savetodavac za zaštitu bilja
- dipl. ing. Bojana Nešić ,savetodavac za agroekonomiju
- dipl. ing. Andrija Radulović, savetodavac za voćarstvo
- dipl.ing. Nebojša Brzaković, savetodavac za voćarstvo
- dipl.ing. Dejan Stanković, savetodavac za stočarstvo
- dipl.ing. Snežana Janjić, savetodavac za voćarstvo
- dipl.ing. Ana Prokić, savetodavac za voćarstvo
-
50 GODINA SA VAMA
PSSS LIDER INFORMACIJA
koji prati i implementira nove trendove i tehnologije u proizvodnji, specifičan sistem
rada i implementacija novih znanja, lidersku poziciju znanja implementira u
proizvodnju kod neposrednih proizvođača.
Kroz svakodnevno obavljanje svojih aktivnosti postajemo prepoznatljivo ime na
tržištu znanja.
Spremni smo sa pružimo stručnu pomoć iz oblasti:
- ratarstva
- stočarstva
- voćarstva
- zaštite bilja
- kao i da otklonimo sve nedoumice u poljoprivrednoj proizvodnji
-
PSSS je sistem koji ima:
- 50 punih godina rada;
- 15 zaposlenih stručnjaka sa sedištem u Užicu
- Profesionalan stručni kadar koji jednostavno i brzo povezuje znanje sa praksom
- Ažuriranje novih stručnih informacija i znanja
Brz protok informacija od PSSS prema vama i obrnuto, omogućava
efikasno rešavanje iskrslih problema!
Telefoni /fax službe: 031/513-754, 516-266
e- mail: [email protected]
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 3
Žitarice u ekspanziji
- krupanik -
(tritilium spelta)
U ekspanziji zdrave ishrane i organske proizvodnje ova žitarica počinje nalaziti značajno
mesto kao alternativno žito zbog svojih agronomskih, prehrambenih i lekovitih (medicinskih)
karakteristika. Proizvodnja krupnika je u porastu. To je vrsta žitarice, bliski srodnik današnje
pšenice. Po prinosu zaostaje za pšenicom, ali bolje podnosi oštriju klimu i uspeva na
nadmorskim visinama preko 800m, a takođe je tolerantna na neke bolesti.
Značajnije u setvi je zastupljena u Švajcarskoj, Nemačkoj, Belgiji. Po izgledu se razlikuje
od ostalih žita sa jačim stepenom bokorenja. Stablo je šuplje, tankih zidova, visine do 1,5m, te
je i polegljivije od pšenice. List odrasle biljke je u tipu lista obične trave, a ne žita. Klas
dugačak i rastresit. U klasiću su po dva – tri zrna koje čvrsto obavijaju plevi i plevice.
Procenat pleva i plevica je oko 20 – 30% te i ta osobina umanjuje prinos u odnosu na pšenicu.
Postoje dve forme ovog žita:
- ozimi
- jari
U setvi se može koristiti plevičasti plod ili oljušteno seme. Do polovine prošlog veka,
skoro u svim regionima gajenja biva zamenjen običnom pšenicom.
Razlog smene ove žitarice je uvođenje u proizvodnju selekcionisanih genotipova obične
pšenice, gde se dobijaju stabilniji i veći prinosi, kao i povoljnija cena prerade.
Osobe osetljive (alergične) na gluten drugih žitarica mogu koristiti hleb od krupnika bez
bojazni na pojavu alergije.
Zrno krupnika sadrži u idealnom odnosu belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne
materije, vitamine I celulozu.
Takođe je bogato sa vitaminima B1 i B2, kao i visokim sadržajem selena.
Koristi se za proizvodnju integralnog i belog hleba, prijatnog, sladunjavog ukusa. Može se
koristiti za specijalne pekarske proizvode, kao i poboljšivač ukusa i da održi svežinu u
mešavini sa brašnom obične pšenice.
Kod nas je prisutna domaća sorta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, po
nazivom “Nirvana”, koja počinje zauzimati značajnije površine na našim poljima.
Ljubodrag Pantelić, dipl.ing.
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 4
Polana ( Dvorodna sorta maline)
U poslednje vreme raste interesovanje proizvodjača za zasnivanje novih zasada dvorodnih
(remontantnih ) sorata maline. Polana je sorta stvorena u Poljskoj gde predstavlja jednu od
vodećih sorata iz grupe dvorodnih varijeteta. Njena zastupljenost je oko 50 % u odnosu na
ostale sorte. Daje visoke i redovne prinose i otporna je na mrazeve. Po vremenu zrenja spada
u rane sorte . Počinje sa zrenjem od polovine jula.
Izdanci su čvrsti i ne poležu , prosečne dužine oko 150 cm. Uspešno se gaji bez naslona.
Poseduje kratke trnovite izraštaje. Formira veliki broj rodnih grančica po izdanku (oko 19)
,sa prinosom od 183 ,2 g/jednogodišnjem izdanku. Česta pojava je da iz jednog pupoljka
formira po dve rodne grančice. Plod je krupan (oko 4 g) intenzivno crvene boje,veoma čvrste
konsistencije i uniformnog, izduženo konusnog oblika. Odlikuje se nižim sadržajem
rastvorljive suve materije i šećera. Pogodna je za stonu potrošnju , a može i za preradu, mada
joj plodovi potamne pri zamrzavanju.
Mana ove sorte je nešto veća osetljivost na trulež korena.
Preporučuje se za gajenje u toplijim krajevima uz obezbedjenje sistema za navodnjavanje.
U Poljskoj intenzivnije se širi sorta Polka . Tako je stanje i kod nas . Ova sorta zri nešto ranije
od Polane, ima krupniji plod i otpornija je na dejstvo negativnih činilaca sredine, naročito na
trulež korena.
Što se tiče osetljivosti dvorodnih sorata na bolesti i štetočine, nema razlike u odnosu na
sorte koje se gaje na našem području (miker, vilamet i dr.). Prednost ovih sorata je što se
kosidbom na kraju vegetacije uklanja izvor zaraze za narednu godinu, takođe izostavljena su
dva tretmana, na kraju i početku vegetacije koji su kod standardnih sorata obavezni.
Potrebni su preventivni tretmani. Prvi kada su izdanci visine 30cm, drugi kada su 90 cm i treći
pred početak cvetanja. Ako nastupi kišni period neophodno je ponoviti preparatima protiv
gljivičnih oboljenja prouzrokovača truleži ploda, vodeći računa o karenci preparata (broj dana
od momenta tretmana do berbe).
Andrija Radulović, dipl.ing.
Mrka pegavost višnje i trešnje
Blumeriella jaapii
Ovo je oboljenje veoma štetno ako se pojavi jer izaziva opadanje lišća tokom leta.
Prevremeno opadanje lišća može dovesti do ponovljenog cvetanja voćaka , a to je veoma
štetno jer biljke ulaze oslabljene , kondiciono iscrpljene, u zimski period.
Ako ne dođe do ponovljenog cvetanja onda biljka kada joj opadne list u narednoj
godini donosi manji rod jer nije imala dovoljno hrane da nahrani rodne pupoljke. Vremenski
uslovi koji pogoduju razvoju ovog oboljenja su tople i kišne godine, a bolest se manifestuje
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 5
krajem jula i početkom avgusta, pojedinih godina može dovesti do potpune defolijacije na
stablima. Prouzrokovač je gljiva Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, ređe peteljku,
plod, mlade lastare jednogodišnje. Tokom juna na licu lista razvijaju se crveno ljubičaste
pege, dok se na mestu pege na naličju razvija grupa konidija. Pege su prvo na ivici listova,a
potom idu i ka središnjem delu lista. Ako je veliki broj pega tada list poprima crveno-žutu
boju i takav opada.
Gljiva prezimljava u opalom lišću, a i na granama. Primarne infekcije se ostvaruju
askosporama tokom aprila i maja, dok se sekundarno širenje ostvaruje preko letnjih konidija
koje su na naličju listova locirane u pegama.
MERE BORBE: Sadnja otpornih sorti, uništavanje opalog lišća, primena fungicida. Redovno
jesenje i rano prolećno prskanje protiv prouzrokovača ovog obolenja smanjuje pojavu ovog
patogena u zasadima. Sa hemijskom zaštitom se počinje sa pojavom prvih simptoma.
Najčešće se izvode 2-3 tretmana pre berbe, pri tome obavezno voditi računa o karenci
preparata i 2-3 prskanja posle berbe. Tretmane treba obaviti pre najavljenih padavina.
Preparati koji se koriste za tretmane su na bazi mankozeba (Ditane, Mankogal), dodina (
Agrododin, Dodin S-65 ), hlortalonila (Bravo 720SC).
Simptomi na lišću obolelom od mrke pegavosti Blumeriella jaapii
Zorica Lazić, dipl.ing.
Malinina muva galica (Lasioptera rubi)
Ova štetočina je prisutna u svim područjima gajenja maline u Srbiji. Odrastao insekt je
opnokrilac, svetlosmeđe do crne boje, dug 1,8-2,5mm, obrastao brojnim ljuspicama i
dlačicama. Jaja su ovalna, narandžaste boje. Larva je takođe narandžaste boje, dužine 2-4
mm, dok je lutka tamno mrke boje, dužine 2-3 mm. Prezimljava kao odrasla larva u galama
(gukama) izdanka. Ima samo jednu generaciju godišnje.
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 6
Odrasli insekti se javljaju od maja do avgusta. Krajem maja ženke polažu jaja na mlade
izdanke u gomilicama 10-15. Neposredno po ekloziji, larve prodiru kroz epidermis,
zadržavaju se ispod kore izvesno vreme, a potom prodiru u izdanak biljke domaćina. Na
mestu ubušivanja, posle 10-20 dana, pod dejstvom lučevina insekta, obrazuju se zadebljanja
(kvržice, guke, gale) najčešće nepravilnog oblika, prekidaju se sprovodni sudovi, zbog čega se
izdanci slabije razvijaju i lako lome. Ova oštećenja su potencijalna mesta za nastanak
gljivičnih oboljenja, do kojih može doći početkom juna.
U godinama masovne pojave mušica galica može da ošteti i do 25% izdanaka.
Suzbija se mehanički odrezivanjem i spaljivanjem zaraženih izdanaka, kao i uništavanjem
divlje kupine u blizini malinjaka.
Hemijsko suzbijanje je pokazalo dobre rezultate primenom insekticida na bazi timetoksama
(Actara 25WG), lambda-cihalotrina (Karate Zeon), pirimifos metila (Actellic EC) i dimetoata
(Sistemin).
Tretiranje bi trebalo obaviti u tri termina: sredinom maja, sredinom jula i početkom avgusta.
Milena Ćirić, dipl.ing.
Odgajivački ciljevi u stočarstvu
1) poboljšanje, odnosno očuvanje osobina domaćih životinja vodeći računa o njihovoj
vitalnosti;
2) očuvanje genetske varijabilnosti i biološke raznovrsnosti u stočarstvu;
3) očuvanje poljoprivrednih površina u njihovoj upotrebi shodno nameni;
4) proizvodnja dovoljnih količina kvalitetnih stočarskih proizvoda;
5) obezbeđivanje odgovarajuće ishrane za svaku vrstu domaćih životinja;
6) sprovođenje organske proizvodnje u stočarstvu;
7) očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja;
8) sprečavanje negativnih posledica gajenja domaćih životinja u srodstvu;
9) sprovođenje zoohigijenskih i etoloških normativa u gajenju domaćih životinja;
10) gajenje domaćih životinja uz poštovanje ekoloških normativa;
11) ostvarivanje prava i dužnosti subjekata u stočarstvu;
12) izvođenje stručnih zootehničkih poslova;
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 7
13) primena rezultata naučnoistraživačkog, stručnog, obrazovnog i savetodavnog rada u
stočarstvu;
14) identifikacija, obeležavanje i registracija domaćih životinja;
15) korišćenje informacionih sistema u stočarstvu;
16) uređenje prometa sa priplodnim materijalom i proizvodima
životinjskog porekla.
Svi pobrojani ciljevi su veoma bitni u koliko farmeri žele napredak na svojim farmama,
zato je veoma bitno da ih poštujemo počevši od farmera,osnovnih,regionalnih
odgajivačkih organizacija i glavne odgajivačke organizacije.
Nebojša Đurić,dipl.ing.
Uporedne vrednosti sorti kupine Čačanska bestrna i Loh nes
Čačanska bestrna stvorena je u Čačku, a trenutno je u proizvodnim zasadima Srbije
najzastupljenija sorta. Ova sorta sazreva srednje rano, zri početkom treće dekade jula, a berba
se završava krajem avgusta. Ona je vrlo bujna sorta koja ima 4-5 jakih bestrnih izdanaka.
Cvetovi su skupljeni u cvasti na vrhovima rodnih grančica.Rađa obilno oko 25t/ha.
Otporna je prema prouzrokovačima žute rđe, nije osetljiva prema niskim zimskim
temperaturama. Osetljiva je prema ljubičastoj pegavosti. Plod je krupan oko 9 gr. Sjajno crn,
sladak, aromatičan i vrlo kvalitetan. Umerene je čvrstine mezokarpa i lako otpušta sok pri
transportu.Poseduje sklonost ka reverzibilnosti crvene boje ploda nakon berbe i u toku
skladištenja.Plodovi su manje pogodni za upotrebu u svežem stanju, a više za različite vidove
prerade.
Pokazuje izvanredne rezultate u pogledu rodnosti i otpornosti prema najznačajnijim
bolestima kupine.Međutim, tržišna vrednost njenih plodova može biti umanjena zahvaljujući
osobini da crna boja nije postojana pri čuvanju plodova u zamrznutom stanju, kao i sklonosti
ka curenju soka, odnosno slabijoj transportabilnosti.
Loh nes stvorena je u Škodskoj i to je prva evropska sorta bez trnja. Ova sorta sazreva
rano, tako da berba počinje početkom jula a završava se do polovine avgusta. Srednje je
bujnosti. Ova sorta zahteva naslon, relativno je otporna prema zimskim mrazevima i
najznačajnijim bolestima. Visoko je prinosna sorta.
Plod je krupan oko 7 gr. Sa visokim sadržajem suve materije do 13%. Odlične je čvrstoće
mezokarpa, sjajne crne boje, bez izražene sklonosti ka revirzibilnosti crne boje nakon berbe ili
u toku skladištenja.Može se koristiti u svežem stanju ,za zamrzavanje i različite vidove
prerade.
Zbog ranog vremena zrenja, dobre rodnosti i izraženog kvaliteta ploda, potrebno je ovu
sortu masovnije širiti u proizvodnji.
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 8
Iz gore navedenog u zasadima kupine Zlatiborskog kraja dominira Čačanska bestrna ali
zbog osobina gore navedenih(postojanost crne boje nakon zamrzavanja,upotreba ploda u
svežem stanju, otpornost na niske temperature,rano vreme zrenja,dobar prinos, dobra
transportabilnost) sorta kupine Loh nes sve više i više se širi i zauzima više prostora u
zasadima kupine ovoga kraja.
Nebojša Brzaković,dipl.Ing.
Uticaj visokih temperature na produktivnost goveda
U intezivnoj govedarskoj proizvodnji ambijetalni uslovi su izuzetno važni za produktivnost
grla. Poznato da životinjama prijaju niže temperature nego više. Pogotovu ako su te
temperature preko 30 stepeni celzijusa. Kada kažemo ne prijaju, mislimo na smanjenje
ishrane i na negativan uticaj koji imaju na produktivnost, odnosno, smanjenje prinosa mleka.
Takođe, vrlo često se desi i da pri visokim temperaturama dođe do toplotnog udara i
uginjavanja životinja Zato posebnu pažnju treba obratiti na ventilaciju i rashlađivanje, ako su
životinje 365 dana u stajama, odnosno izgradnji nastrešnica, ukoliko su životinje na ispaši. I
naravno, dovoljne količine uvek sveže vode moraju biti dostupne u svakom trenutku. Visoka
temperatura može značajno da utiče na proizvodnju krava. Razlog za to je što se u procesima
koji se odvijaju u buragu oslobađa znatna količina toplotne energije koja dodatno zagreva
životinju. Što je obrok bogatiji u vlaknima to se stvara više toplotne energije. Usled toplotnog
stresa dolazi do promena u metabolizmu krave koje deluju depresivno na konzumiranje hrane
a time i na proizvodnju i reprodukciju. U slučajevima kada su krave duže vreme izložene
visokoj temperaturi (30 i više °C) preporučuju se sledeće mere: - obezbeđenje obilnih količina
sveže vode; - davanje kabaste i koncentrovane hrane najboljeg kvaliteta uz povećanje
koncentracije energije u obroku (dodavanje masti); - balansiranje obroka prema normativima;
- povećanje zastupljenosti minerala: K na 1,3-1,5%, Na na 0,5%, i Mg na 0,3%; - obroku se
mogu dodavati puferi (npr.natrijum bikarbonat); - davanje hrane obavljati u više navrata i više
noću nego tokom dana; - obezbediti adekvatnu ventilaciju; - kravama na paši ili ispustu
obezbediti zaklon od sunca.
Dejan Stanković dipl.ing.
Organska proizvodnja u Srbiji
Cilj organske poljoprivrede je proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na
ekološki adekvatan način. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su
izbegavanje upotrebe veštačkih materija u proizvodnji i promovisanje isključivo prirodnih
materija koje se koriste kao đubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane.
Organska proizvodnja u Srbiji je još uvek skromna, regionalnog je karaktera. U Srbiji je
zabeleženo oko 240.000ha sertifikovanog zemljišta za organsku proizvodnju. 96% ovih
površina su regioni sertifikovani za prikupljanje plodova iz prirode 180.000ha, a
poljoprivredna proizvodnja se odvija na svega 4% od ukupne sertifikovane površine na oko
8.660 ha.
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 9
Najveći deo površina je pod višegodišnjim kulturama (oko 5 000 ha), zatim pod pašnjacima,
livadama (oko 2 500 ha) I ratarsko – povrtarskim kulturama (oko 1250ha).
U pogledu regionalne distribucije i značaja organske proizvodnje za pojedine regione
istraživanja su pokazala da se 90% ratarsko – povrtarskih kultura proizvodi u Vojvodini, dok
su višegodišnji zasadi, pašnjaci I livade lokalizovani uglavnom u regionu južne I zapadne
Srbije.
Celokupna količina voća proizvedenog po principima organske proizvodnje predviđena je za
izvoz. Prema istraživanju, u Srbiji se nalazi oko 4000 malih farmera koji su uključeni u
system organske proizvodnje.
Od ukupnih površina pod organskom proizvodnjom višegodišnje vrste se uzgajaju na oko
40% površina, jednogodišnje vrste na oko 16%, a livade I pašnjaci su zastupljeni na 44%
površina.
Organski proizvodi na tržištu prepoznaju se po zakonski definisanom znaku. Potrošači
kupovinom proizvoda koji nose znak “organski” mogu biti sigurni da je najmanje 95%
sastojaka ovog proizvoda organskog porekla, da se proizvod slaže sa propisima inspekcije
koji ovi proizvodi prolaze I da je zapakovan u biorazgradivu ambalažu.
Sertifikovani organski proizvod mora biti obeležen oznakom “organski proizvod”.
Sertifikacija je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod pos vim kriterijumima I
standardima organske poljoprivrede.
Inspekcijska organizacija ima za cilj da svojim efikasnim I programominspekcije I
sertifikacije stimuliše doslednu primenu pravila koja važe za organsku proizvodnju.
Snežana Janjić, dipl.inž.
Reakcija pH aktivnog sloja zemljišta
Većini gajenih vrsta voćaka odgovaraju slabo kisela zemljišta (pH 5,5 – 6,5). Pojedine vrste u
tom pogledu ispoljavaju značajne razlike zbog čega su svrstane u nekoliko grupa:
1. Vrste voćaka kojima najviše odgovara neutralna reakcija zemljišta (pH 7): breskva, dunja,
višnja, trešnja, kajsija, šljiva i dr.
2. Vrste voćaka kojima najviše odgovara slabo kisela reakcija zemljišta (pH 6 – 6,5): jabuka,
kruška, ribizla, ogrozd i dr.
3. Vrste voćaka kojima odgovara kiselija reakcija zemljišta (pH 5 – 6,0): jagoda, malina i dr.
4. Vrste voćaka kojima odgovaraju jako kisela zemljišta (pH oko 4,0): borovnica i dr.
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 10
Utvrđeno je različito ponašanje pojedinih sorti u okviru iste vrste voćaka u odnosu na kiselost
zemljišta, što je posledica njihovog filogenetskog razvitka, tako da je ovakvo ponašanje
vezano za strukturu zemljišta, vlažnost, bogatstvo makro i mikroelementima i sl. Zbog toga je
za uspešno gajenje voćaka od posebnog značaja dobro poznavanje fizičko-hemijskih osobina
zemljišta kao i njegovu pH vrednost.
Ana Prokić dipl.ing.
Stanje useva
Obzirom na dug sušan period značajno će biti smanjeni prinosi na usevima kukuruza ,
krompira I drugim ratarskih usevima koji su bili bez navodnjavanja.Takođe biće umanjen
prinos drugog otkosa na livadama I treći otkos u lucerištima.Usled suše nemoguće je
odraditi plitko zaoravanje strnjišta.
Ljubodrag Pantelić,dipl.ing.
Rezidba i zaštita u zasadima maline posle završene berbe
Od pravilnog razvoja i nege ovogodišnjih izdanaka maline zavisi u mnogome njihovo
zdravstveno stanje i rod u narednoj godini. Zbog toga je potrebno da se nakon obavljene berbe
u zasadima maline izvrši sečenje i uklanjanje starih izdanaka.
Rezidbu obaviti što je moguće niže do zemlje, zatim ostaviti te izdanke da se lagano svenu i
sasuše (3-5 dana), što je potrebno da bi se mladi izdanci adaptirali na jače osunčavanje, a
zatim ih rezidbom iznad prve, pa iznad druge žice lagano ukloniti, da se ne oštete novi
izdanci.
Po dužnom metru špalira odabrati oko 10 zdravih i dobro formiranih izdanaka. Ostale mlade
izdanke, a naročito one obolele ili oštećene orezati do osnove i ukloniti, vodeći računa o
ravnomernom sklopu izdanaka. Uklonjene izdanke treba zapaliti, da ne bi služili kao izvor
zaraze.
Za zaštitu od bolesti treba koristiti jedno od sledećih sredstva:
QUADRIS (ili QUEEN ili PROMESA) 0,075 % (75 ml/100 l vode)
LINUS 0,15 % (150 ml/100 l vode)
AKORD 0,075 % (75 ml/100 l vode)
CAPTAN 0,25 % (250 g/100 l vode )
FUNGURAN 0,20 % (200 g/100 l vode )
CUPROZIN 35-WP 0,35 % (350 ml/100 l vode )
CUPROXAT 0,35 % (350 ml/100 l vode )
Za suzbijanje štetnih insekata može se koristiti :
TALSTAR 10 EC (ili FOBOS) 0,06 % (60 ml/100 l vode )
NURELL D (ili KONZUL) 0,10 % (100 ml/100 l vode )
KARATE ZEON (ili KOZAK) 0,03 % (30 ml/100 l vode )
MOSPILAN (ili TONUS ili AFINEX) 0,025 % (25 g/100 l vode )
U prethodnom periodu vremenske prilike su pogodovale razvoju i razmnožavanje grinja.
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 11
Usled napada grinja može doći do zaostajanja u porastu i bočnog grananja kod mladih
izdanaka. Za suzbijanje grinja u ovom periodu mogu se primeniti neki od sledećih akaricida:
NISSORUN 0,05 % (50 ml /100 l vode )
ENVIDOR 0,04-0,06 % (40 ml /100 l vode)
SANMITE 20 WP 0,06 % (60 g /100 l vode )
ABASTATE 0,075 % (75 ml /100 l vode )
ORTUS 0,10 % (100 ml /100 l vode )
Zaštitu obaviti odmah po završenoj berbi plodova i obavljenoj rezidbi. Zemljište oko mladih
izdanaka treba održavati bez korova obradom zemljišta, kosidbom ili primenom herbicida kao
što je Basta-15, Sirius, (3-5 l/ha) ili Reglone forte, Didikvat (4 l/ha). Kod primene ovih
herbicida korovi treba da budu porasta 10-15 cm.
Ove preporučene mere je neophodno izvesti, jer se sa negom i zaštitom maline za sledeću
godinu počinje po završenoj berbi ove godine.
Milenko Gavrilović,dipl.ing.
Dominantne mesečne cene preuzete iz biltena STIPS-a
Cene žive stoke u Srbiji 17.-23.08.2015
Cene žive stoke na stočnim pijacama Klanične cene žive stoke
Životinje težina rasa Dominantna
cena
Životinje težina rasa Dominantna cena
Dviske Sve
težine
Sve
rase
160-190 Bikovi Preko
500kg
HF 230
Jagnjad Sve
težine
Sve
rase
230-300 Bikovi Preko
500kg
SM 230-240
Jarad Sve
težine
Sve
rase
200-230 Jagnjad Sve
težine
Sve
rase
240-270
Junad preko
480kg
SM 220 Junad Do
300kg
Sve
rase
Junad 350-
480kg
Sve
rase
220 Junad 350-
480kg
Sve
rase
205-230
Bikovi Preko
500kg
SM 220 Junad Preko
480
Sve
rase
220-240
Krave za
klanje
Sve
težine
SM 150-160 Krave za
klanje
Sve
težine
SM 140-180
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 12
Krmače
za klanje
Preko
130kg
115-150 Krmače
za klanje
Sve
rase
110-130
Ovce Sve
težine
Sver
rase
90-150 Ovce Sve
težine
Sver
rase
130-140
Prasad 16-
25kg
Sve
rase
170-260 Prasad 16-
25kg
Sve
rase
170-240
Prasad Do
15kg
Sve
rase
180-260 Prasad Do
15kg
Sve
rase
Tovljenici 80-
120kg
Sve
rase
130-160 Tovljenici 80-
120kg
Sve
rase
130-187
Tovljenici Preko
120kg
Sve
rase
120-150 Tovljenici Preko
120kg
Sve
rase
120-160
Telad 80-
160
SM 330-460 Telad 80-
160
SM 330-440
Koze Sve
težine
Sve
rase
120-140 Šilježad kg Sve 150
Cene žitarica i stočne hrane na produktnoj berzi 17.-21.08.2015.god. u Srbiji.
Kukuruz pšenica Soja Suncokretova sačma
20,02-
20,13din/kg
din/kg 47,96din/kg 36-36,60Din/kg
Cene povrća u Srbiji kvantaške pijace zaključno sa 17.-23.08.2015.god.
Vrsta
Dominantna cena
Jedinica mere din/kg
Vrsta
Dominantna cena
Jedinica mere din/kg
Boranija 180 Kupus 10-25
Brokoli 250 Luk beli 170-200
Grašak Luk crni mladi
Karfiol 70-120 Luk crni 30
Krastavac 35-50 Paprika babura 40-60
Krompir 20-30 Paprika šilja 40-60
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 13
Patlidžan 35 Paradaiz 20-35
Pasulj beli 175-200 Tikvice 30
Praziluk Zelena salata
(komad)
44
Spanać 140 Šargarepa 30-40
Cene voća u Srbiji sa kvantaške pijace 17.-23.08.2015.godine
Vrsta Jedinica mere din/kg Vrsta Jedinica mere din/kg
Jabuka -Ajdared 40-100 Kupina 200
Jabuka Delišes 60 Nektarina 65-70
Jabuka –G.Smith Orah 1200
Kruška 50-70 Grožđe crno 80
Breskva 60 Šljiva 35-50
Kajsija Grožđe belo 75-80
BILTEN 2015.
PSSS Užice Page 14
Izdavač:
„POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA UŽICE“ DOO Užice
Tiraž:
300 primeraka