2 Jun 2013.

B I Z N I S

3www.serbianmirror.comJun 2013.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Mogu}e godine ~ekanja na imig. reformu

Amerikanac pretio ubistvom ambasadoru strana 6

Srbi jedini streljali svoje glumce strana 7

Drugi susret - u trci za Oskara strana 8

Diktatura nad na{im stomacima strana 9

Vidovdan kao srpska sudbina strana 10

D`o Moler: Milan Radunovi} strana 12

Apel za obnavljanje kosturnice u Livnu strana 13

Vilhelmina Mina Karad`i} strane 14

Nezaboravno ve~e sa urbanom `ivom legendom strana 15

I nagrada publike - Irina Jovanovi} strana 18

Zemlja ~uda strana 19

Pravoslavlje strana 20

Dogodilo se u junu strana 21

Pri~e iz zavi~aja: Sudbina strana 22

Osvaja~i: Ljubav je pokreta~ svega strana 24

Sport - Srpska ko{arka i fudbal strana 25

Feljton: Stevan Mokranjac strana 26

Zakon: Obaveze vojnih obveznika strana 27

Porodica strana 28

^estitike i Mali oglasi strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na

adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

U ruka-

ma imate jun-

ski broj ovo-

g o d i { n j e g

“Ogledala”.

U pre-

dstoje}oj let-

njoj sezoni

informisa}emo vas, kao i do sada o

svim aktuelnim de{avanjima na

srpskom i ameri~kom tlu.

“Ogledalo” od svog osnivanja nije

dozvolilo da dodje do prekida pro-

toka informacija izmedju nas u

rasejanju i na{ih sunarodnika u

matici. Uvek smo bili tu da pro-

movi{emo kulturu, jezik, istoriju,

umetnost i ljude, kao i aktuelnu

politi~ku situaciju.

Jun mesec je za srpski

narod uvek bio va`an, zbog

velikog praznika koji le`i u srcu

na{eg nacionalnog identiteta –

Vidovdana. Milo{ Obili} u narod-

noj pesmi “Kne`eva ve~era”

ka`e:

“Sjutra jeste lijep Vidov

danak, vidje}emo u polju Kosovu,

ko je vjera, ko li je nevjera.”

Danas pitanje Kosova, nije u

srpskim rukama, ali treba se pod-

setiti da je srpska vojska 1389.

godine, iako pora`ena, pru`ila

veliki otpor {irenju otomanskog

carstva u Evropi. Neka tako bude i

danas, da kosovska `rtva poslu`i

za bolji `ivot sutra, budu}im

pokolenjima.

U`ivajte u novom broju

“Ogledala” i u letu koje nam

polako ali sigurno sti`e.

Od srca, va{a

Slavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

Dragi ~itaoci i prijatelji Srpskog Ogledala

Jun 2013.

S R B I N F O

4

JUN 3. 2013.Martyrs’ :: Goran Ivanovi} & Andreas Kapsalis.

3855 N.LINCOLN CHICAGO 773.404.9494

7. i 8. Jun, 2013.Jedan od najpoznatijih izvodja~a na planeti

STINGOdr`a}e koncert u okviru Ravinia

Festivala u Ravinia Pavillonu.

14. – 16. JUN 2013.Drugi festival elektronske & dens muzike

SPRING AWAKENING 2013Soldier Field Stadion !!

Nastupaju:BASSNECTAR, CALVIN HARRIS & MOBYDJ,

i jo{ 75 izvodja~a poput : Flosstradamus, Savoy, PaulOakenfold, Dirty South, Carnage, DJ Godfather !

Ulaznice mo`ete nabaviti po cenama $180-250 za tri dana

DOGADJAJI U BUBAMARI U JUNUjun: 1. Milo{ Djordjevi}

jun:7. Milo{ Djordjevi}jun:8. No}na Smena

jun:14. Bane Djordjevi}, Slavica Momakovi} i Zoran Misoj~i}

jun:15. Neda Goran~i} i Dejan Petrovi}::: jun:21. Milo{ Djordjevi}

jun: 28. Greta Pope i Bane Djordjevi}

Biljana Miljkovi}4305 N Kedzie AvChicago IL 60618773-293-6337847-668-3931 cell

www.ladybugbookcafe.com

POVODOM 40 GODINA UMETNI^KOG RADAMOM^ILO MOMA NIKOLI]odr`a}e gala koncet u Karnegi Holu u Njujorku 27. oktobra,

a u Va{ingtonu 26. oktobra. Pre40 godina na{ ambasador tambu-re u svetu Mom~ilo MomaNikoli}, nastupao je u Va{ingtonuispred Bele ku}e u organizacijiSmitsonian institucije. Ogledalovas, kao medijski sponzor idoma}in ovih koncerata pozivada podr`ite muzi~ke vrednostikoje traju. Da u`ivate u muzici`ive legende, jedine osobe saprostora biv{e Jugoslavije, kojojje dodeljena Ameri~ka nagrada“Hall of fame”.

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comJun 2013.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

KORAK NAPRED UODNOSIMA SA SAD

Posetom premijera Ivice Da~i}aSjedinjenim Ameri~kim Dr`avamanapravljen je korak napred u srp-

sko-ameri~kim odnosima i dobijen podstrekza evropsku integraciju Srbije. Ovakvuocenu analiti~ari potvr|uju posebno ~injeni-com da je srpski premijer razgovarao sapotpredsednikom SAD D`ozefomBajdenom.

Srpski premijer je izjavio da SADpodr`avaju evrointegraciju Srbije i da jedobio garancije potpredsednika Bajdena da}e oni ulo`iti svoj me|unarodni uticaj dazemlje EU utvrde datum po~etka pregovo-ra sa Srbijom. Istovremeno, u saop{tenjuBele ku}e izdatom posle sastanka Da~i}a iBajdena, navodi se da su SAD „posve}enejakom i rastu}em bilateralnom partnerstvusa Srbijom” i da je Bajden „~estitao premi-jeru Da~i}u zbog postizanja dogovora udijalogu o normalizaciji odnosa Srbije sKosovom uz pomo} EU”.

Ognjen Pribi}evi}, biv{iambasador Srbije u Berlinu, ka`e da jetime {to je Da~i}a primio ameri~ki pot-predsednik, vrlo jasno stavljeno do znanjada pre svega SAD podr`avaju Briselskisporazum. Istovremeno je pokazano i da`ele da Srbija u|e {to pre u EU. „U celinigledano, mislim da je ova poseta vrlozna~ajna i da }e doprineti razvoju bilater-alnih odnosa dve zemlje”, isti~e Pribi}evi}.Upitan kakav bi SAD imale stav premaSrbiji ako ne bi do{lo do saglasja u primenibriselskog sporazuma, odgovara da suveoma male {anse da se to dogodi, a akobi do toga do{lo, to bi sigurno uticalo name|usobne odnose. „Jer ne}e Amerikamenjati svoju strate{ku politiku koja sevezala za albansku populaciju u ovom deluEvrope, jo{ pre 15–20 godina. Ali svakakoda je njima u velikom interesu da razvija-ju dobre i bliske odnose sa Srbijom, aposebno sa Srbijom koja normalizujeodnose sa Pri{tinom. I to je ono {to jeapsolutno glavni cilj Amerike ovde”,obja{njava Pribi}evi}.

Da premijerova poseta predstavljapomak u srpsko-ameri~kim odnosima sma-tra i Predrag Simi}, biv{i ambasador Srbijeu Parizu. On ka`e da nema sumnje da jepromenjen odnos izme|u Da~i}a iAmerike, jer je on od li~nosti koja je bilana „crnoj listi” za ulazak u SAD postao~ovek kome su sva vrata u Americi otvore-na, koji je u poslednja dva-tri meseca ~akdva puta posetio SAD i bio primljen nanajvi{em nivou, „{to nesumnjivo govori opodr{ci koju u ovom trenutku u`iva uVa{ingtonu, pre svega zahvaljuju}i brisel-skom sporazumu.”

U izjavi za Glas Amerike, Da~i}

je rekao da je, iako postoje teme o kojimase Srbija i SAD ne sla`u, u razgovorustavljen naglasak na teme oko kojih posto-ji slaganje. Predrag Simi} podse}a da jeVa{ington bio jedan od glavnih sponzorastvaranja me|unarodnog priznanja nezavis-

nosti Kosova, a da sa srpske strane ne pos-toje naznake da bi Beograd to mogaou~initi bilo kada. „To su ozbiljne razlike. Uovom trenutku, nastavila se politika koja jepo~ela jo{ sa prethodnom vladom, a to je– sla`emo se, da se ne sla`emo i nastoji-mo da na{a neslaganja ne uti~u na trendna{ih odnosa”, dodao je Predrag Simi}.

Direktor Centra za studije SADpri Fakultetu politi~kih nauka Dragan Simi}isti~e, da je sve manje tih tema oko kojihse Srbija i SAD ne sla`u. Podse}aju}i da jere~ o neslaganju u vezi sa Kosovom i~uvenoj Bajdenovoj frazi: „Sla`emo se dase ne sla`emo”, ka`e da je politika umet-nost tra`enja mogu}eg, da se u me|upros-toru vidi gde se mo`e sara|ivati, a da „nepostoje ve}i majstori pragmatizma odAmerikanaca.” Prema njegovoj oceni, pose-ta je svakako uspe{na i predstavlja zna~ajanpodstrek bilateralnim odnosima. „Ta posetajeste i odavanje priznanja na{oj strani zakonstruktivnu poziciju u pregovorima saPri{tinom. Ali, dugoro~no gledano, mo`eda ima i veliki uticaj na na{u privredu,ukoliko budu realizovani dogovori uSilicijumskoj dolini”, isti~e Simi}.

SKUP[TINA VOJVODINE USVOJI-

LA DEKLARACIJU

Uvojvo|anskoj Skup{tini izglasansporni dokument o za{titiustavnosti i zakonskih prava

Pokrajine. U vatrenoj atmosferi ukr{tanjaargumenata tekst su podr`aliDS-LSV-SVM, a protiv su bili SNS, DSS,SPS-PUPS-JS-SDPS i radikali. Pred glasan-je za dokument, koji je podigao politi~ketenzije u Srbiji, u pokrajinskom parlamen-

tu pr{tale su o{tre re~i i optu`be.Vojvo|anski premijer Bojan Pajti} rekao jeda je pokrajinska skup{tina „danas jediniregionalni parlament koji raspravlja o tomeda li treba da se po{tuje Ustav i zakoni ovezemlje”. – U Deklaraciji apelujemo na vla-davinu prava i na po{tovanje obavezaprema Vojvodini i prema svim gra|animaSrbije, jer, kada bismo dobijali onolikosredstava koliko pokrajini po Ustavu sledu-je, mogli bismo pet puta vi{e ljudi dazapo{ljavamo i imali bismo mnogo vi{einvesticija – poru~io je Pajti}.

Predsednik poslani~kog klubaSNS u pokrajinskoj skup{tini Igor Mirovi}tako|e tvrdi da je Deklaracija opasna pointerese gra|ana Vojvodine i da je politi~kipamflet: – Oni se pitaju kakav je smisaodokumenta koji se ne bavi strategijom kaboljem `ivotu i ve}im ku}nim bud`etima ire{avanju nezaposlenosti. Ne mogu da pri-hvatim da se tvorci Deklaracije pozivaju nanelegitimnu Skup{tinu SFRJ iz 1945. kaojedini va`an istorijski datum za Vojvodinu,a prenebregavaju Veliku narodnu skup{tinuo prisajedinjenju, odr`anu 25. novembra1918. godine. On je dodao da je na mar-ginama te u Deklaraciji apostrofiraneskup{tine, komunisti~ka vlast nalagala poli-ti~ke likvidacije velikog broja Srba,Nemaca i posebno Ma|ara. Repliciraju}ipredsednik skup{tine Vojvodine I{tvanPastor je rekao da 1918. godine Nemci iMa|ari nisu u~estvovali u dogovoru oprisajedinjenju i poru~io da se politi~ari uSrbiji „kona~no dogovore – kad je {ta

bilo”.Sa druge strane predstavnici

opozicije u Vojvodini predali su u pisarni-ci pokrajinske vlade oko 160.000 potpisaza ostavku predsednika Bojana Pajti}a.–Pajti} je odgovoran zbog lo{e ekonomske

situacije u pokrajini, aVlada Vojvodine je izgubi-la legitimitet na lokalnimizborima odr`anim uvojvo|anskim op{tinama odmaja pro{le godine. Gra|aniVojvodine su stavljanjempotpisa jasno pokazali da ne`ele podele i rovove izme|upokrajinske i republi~kevlasti – rekao je Mirovi}.Portparol DS AleksandraJerkov me|utim tvrdi, da suu prikupljanju potpisakori{}eni falsifikati, o~emu, kako ka`e, i li~nosvedo~e ljudi ~ija su seimena na{la na spiskovima.

V o j v o | a n s k aDeklaracija je bila i povodza odr`avanje protesta“Stop cepanju Srbije” kojisu organizovale pojedine

studentske, sindikalne i nevladine organi-zacije, a podr`ale su ga opozicione strankeu pokrajinskom parlamentu.

NIKOLI] BI DOBIOIZBORE

Ukoliko bi se sada odr`avalipredsedni~ki izbori, TomislavNikoli} bi dobio 49,7, a Boris

Tadi} 20,4 odsto glasova, pokazalo jeistra`ivanje koje su u maju sproveliNinamedija i Televizija Prva. Istra`ivanjeje ura|eno na uzorku od 1.202 ispitanika iutvr|eno je da bi na izbore sigurno iza{lo52,9 odsto bira~a, a 21,7 odsto sigurno nebi glasalo.

Prema rezultatima istra`ivanja,najbolji politi~ar u Srbiji trenutno jeAleksandar Vu~i}, koji u`iva poverenje32,7 odsto ispitanika. Na drugom mestu jeTomislav Nikoli} sa 9,2 odsto, a sledeIvica Da~i} (7,8), Boris Tadi} (4,1),Vojislav Ko{tunica (1,9), Dragan Markovi}(1,1), Rasim Ljaji} (1), Vuk Jeremi} (0,9)i ^edomir Jovanovi} (0,8).

Stav o tome ko je na{ najboljipoliti~ar nije imalo ~ak 35,9 odsto ispitani-ka. Odgovor na pitanje ko je najlo{iji poli-ti~ar u Srbiji nije moglo da da 53,8 odstoispitanika, a najvi{e glasova, 10,1 odsto,dobio je Tadi}. Na drugom mestu je^edomir Jovanovi} (6,1), a slede Mla|anDinki} (5), Dragan \ilas (4,3), VojislavKo{tunica (4,1), Tomislav Nikoli} (3,6) iIvica Da~i} (2,4).

6 Jun 2013.

Z A K O N I

MOGU]E I GODINE ^EKANJA NA IMIGRACIONU REFORMU

Foto

: Darinka

Marijan Cvjeti~anin, poznati njujor{ki advokat o trenutnom stanju predloga novog imigracionog zakona

Ne, nije se izgubio pravi momenatza dono{enje novog sveobuh-vatnog zakona o imigracionoj

reformi. Mi, sada ipak imamo daleko vi{enego pre novembarskih izbora 2012.godine. Imamo koncept, a to je potpuna,ali dugotrajna i iscrpljuju}a amnestija ililegalizacija i imamo nacrt zakona u Senatu,ka`e za Ogledalo poznati imigracioniadvokat Marijan Cvjeti}anin iz Njujorkakoji je poslednjih par decenija posve}enre{avanju imigracionih problema.

Da podsetimo, imigraciona refor-ma do{la je u centar pa`nje nakon novem-barskih izbora 2012. godine kada jepredsednik Barak Obama pobedio, izmedjuostalog, i zahvaljuju}i glasovima latinopopulacije (u kojoj je najvi{e nedokumen-tovanih imigranata) koja je glasala za njegazbog obe}anja da }e sveobuhvatna imigra-ciona reforma biti jedan od njegovih prior-iteta u drugom mandatu. Posle ovih izborapostalo je jasno da se problem nedokumen-tovanih imigranata, medju kojima jemnogo na{ih gradjana, ne mo`e vi{e guratiu stranu, ve} re{avati. To je pokrenulopoliti~ko i javno mnjenje da se uklju~i uraspravu, a osam uglednih senatora, po~etiri iz Demokratske i Republikanskestranke, nedavno je donelo istorijski pred-log zakona sveobuhvatne imigracionereforme na koji senatori ovih dana pred-la`u svoje amandmane. Koliko su oviamandmani realni i ostvarljivi i da li moguda ugroze ~ak ceo zakon advokatCvjeti~anin ka`e:

- Da, apsolutno mo`e. Mislim dapostoje tri velika rizika po zakon. Prvi jeveliki teroristi~ki napad u Bostonu koji jene{to poput onoga {to se dogodilo 11. sep-tembra u Njujorku. To je dakle bio napadu kome su u~estvovali stranci. Drugo –

produbljivanje ekonomske krize. Bilo kojipoliti~ar mo`e da pita za{to mi prihvatamo11 miliona stranih radnika, a ne smanjuje-mo doma}u zaposlenost. To je veliki argu-ment u koji dobra ve}ina Amerikanacamo`e da poveruje, bez obzira na to da lije to ekonomski ta~no ili ne i bez obzirana ~injenicu da ti ljudi ve} imaju poslove,jer su odavno ovde. Tre}e je da protivnicisada }ute i ne govore ni{ta, jer se nadajuda to samo po sebi ne}e pro}i. Jedan deopoliti~ara se ~uva zbog izbora i zbog his-pano glasova, ali kada bude vreme u~ini}esve da ga spre~e.

Sve su ~e{}e glasine da zakon

ne}e biti izglasan u narednih nekoliko

godina. Da li vam to zvu~i neverovatno?

- Ne, ne zvu~i neverojatno, jersu otpori ovom zakonu vrlo veliki i uz toima puno takozvanih specijalnih interesa.Otpori su uglavnom na ameri~kojkonzervativnoj desnici, ali ne{to i nalevici. Uz to postoje vrlo jaki lobiji– farmera, sindikata, industrijevisokih tehnologija, bolnica, itd, isvako od njih `eli da ne{to ubaciu zakon.

Da li je na reformu

negativno uticao nedavni

teroristi~ki napad u

Bostonu?

- Mislim da jeste ito indirektno, a u budu}nosti}e, ako nekome bude treba-lo, verovatno poslu`iti kaodobar izgovor. Ovo {to sedogodilo u Bostonu,samo je pokazalo daimigracioni i sig-urnosni sistem

nije dobar i da postoje neki probelmimedju tim agencijama, jer su nepovezane.

Nedokumentovani imigranti,

medju kojima je mnogo na{ih ljudi, pita-

ju se kakav }e biti novi zakon i da li }e

mo}i da `ive normalnim `ivotom. Kakav

je va{ odgovor?

- Ako se na Zelenu kartu idr`avljanstvo ~eka od 13 do 15 godina,onda je pitanje da li se to mo`e zvati nor-malnim `ivotom. Uz to postoji pitanjekakve jo{ legalne promene mogu da sedogode u toku tih 15-ak godina. Sve je tojako dugo razdoblje, a ti ljudi bi}e unekom bezvazdu{nom prostoru. To je deokaznene procedure za njih, jer je cela idejada oni na neki na~in budu ka`njeni zbogtoga {to su bili u zemlji ile-galno. Sa druge strane,sa radnom dozvolom i

mogu}no{}u da putuju, ipak }e imati nekaosnovna prava.

Da li }e mo}i da tra`e bolje

poslove?

- Da, iako je to za ljude koji susada u Americi legalno ili se nalaze uSrbiji isto mogu}e, samo puno na{ih ljuditoga nije svesno. Mi i sada imamo sjajneradne dozvole poput H-1B ili H-2 viza,onda vize za po~etnike i pripravnike poputH-3 i J-1, vize za investitore i ljude kojiho}e da otvore biznis u Americi poput E-2,onda vize za studente F-1 i sli~no, medju-tim predlog novog zakona u svakomslu~aju donosi jo{ neka pobolj{anja.

Kakav biste savet, na kraju, dali

na{im ljudima koji ~ekaju na dono{enje

novog imigracionog zakona?

- Ja bih im naravno savetovao dame odmah nazovu ili kontaktiraju, jer imajako puno na{ih ljudi koji su ve} sadakvalifikovani po sada{njim zakonima ipropisima, da dobiju neke papire ili ~ak

Green Cards (zelene karte), a oni toganisu uop{te svesni, tako da nije lo{eda se sa mnom konsultuju ve}

sada, pre nego {to dodje dopromena, ili kao {to ste vi tonapomenuli, ako do njihuop{te i dodje.

M. Puri}

Ameri~ki dr`avljanin,koji `ivi u okolini^ikaga, priveden je

zbog pretnji da }e ubitiambasadora SAD u SrbijiMajkla Kirbija i ~lanove nje-gove porodice. On je ove pret-nje izrekao u raspravi zbogvize za njegovu `enu koja jeiz Srbije, prenose ameri~kimediji.

Tu`ila{tvo jesaop{tilo da je uhap{en RaselGordon (48), ameri~ki dr`avljanin kojije `iveo u Srbiji od 1996. do 2012.godine. Gordon je, prema tim navodima,napisao i da bi mogao da puca i na Srbe

koji `ive u ^ikagu.Gordona je razbesnelo to {to je

njegova `ena dobila samo dvonedeljnuvizu za boravak u SAD. U njegovom

hap{enju u~estovali suspecijalci obu~eni zauklanjanje bombi, kao ipolicajci iz {erifovekancelarije u okrugu Kejni lokalni policajci izMekhenrija, gde Gordon`ivi.

T e l e v i z i j aWBBM iz ^ikaga javila jeda je ameri~ka ambasadau Beogradu prve pretnjedobila po~etkom februara.

Do Gordonovog hap{enja jedo{lo kada je njegova supruga obavesti-la ambasadu u Beogradu o njegovimplanovima da ubije ambasadora SAD u

Srbiji, njegovu `enu i dve }erke, kao ijo{ jednog zvani~nika StejtDepartmenta.

Prema njenim navodima,Gordon je planirao da ubije i srpskediplomate u ^ikagu, i to na mestima nakojima se ~ika{ki Srbi naj~e{}e sastaju.

Gordon je u Srbiji `iveo u peri-odu izmedu 1996. i 2012. godine, kadase ven~ao Srpkinjom, koja je imala detesa jednim dr`avljaninom Srbije.Starateljstvo nad detetom je 2012.godine dodeljeno biolo{kom ocu.

Ukoliko bude progla{en krivim,Raselu Gordonu preti kazna zatvora odpet godina, uz nov~anu kaznu od250.000 dolara.

AMERIKANAC PRETIO UBISTVOM AMBASADORUSAD U BEOGRADU I SRBIMA KOJI @IVE U ^IKAGU

Rasel Gordon sa `enom Jelenom

D R U [ T V O

7Jun 2013. www.serbianmirror.com

Knjiga `rtava napravljena je kaomoderna baza podataka, dostupnagradjanima preko sajta Komisije

ministarsva pravde R. Srbije, gde oni, alii sudovi, mogu svakodnevno da koristepodatke za potrebe rehabilitacije. Za svakolice postoje ime i prezime, zanimanje,nacionalnost, prebivali{te, mesto rodjenja,vreme i mesto stradanja. Iz registra semo`e videti i ko su, prema zanimanju isocijalnoj strukturi bili nastradali.

- Na meti su se na{li srednji pre-duzetni~ki sloj, obrazovaniji ljudi antiko-munisti~ki orijentisani, pripadnici slobod-nih profesija u gradovima, a u selimakmetovi, delovodje i takozvani kula~kielementi – ka`e dr Srdjan Cvetkovi}, biv{isekretar Dr`avne komisije za tajne grob-nice. Prema broju nastradalih prednja~e:doma}ice (2.892), zanatlije (2.567),`andarmi (1.897), ~inovnici (1.008), trgov-ci-kafed`ije (857), oficiri (815) i radnici(805). Tu su i u~enici i studenti (416),u~itelji, profesori i in`enjeri (345), seoskikmetovi/predsednici op{tina i na`elnici(264), sve{tenici (151), industrijalci i pre-duzetnici (159), advokati i sudije (118),lekari i apotekari (105), glumci i umetnici(77), i novinari (72).

SATISFAKCIJA ZA NEVINE

Baza podataka i izlo`ba sudru{tveno potrebne i korisne u procesu„tranzicije svesti”, odnosno suo~avanja sapro{lo{}u. To je i svojevrsna satisfakcijanevinim `rtvama i pomo} potomcima dakona~no saznaju ne{to o najbli`ima, i dana neki na~in javno progovore o bolu kojisu decenijama skrivali i od sopstvene dece– ka`e je Cvetkovi}.

- Naravno, najvi{e je zemljorad-nika, preko 8.923, i to mahom imu}nijihdoma}ina – konstatuje Cvetkovi}, i doda-je da je specifi~nost Srbije u odnosu naostale biv{e jugoslovenske republike to {toje streljano mnogo umetnika. Medju njimaima slikara, muzi~ara, a posebno glumaca,a to nije bio slu~aj ni u Hrvatskoj, ni uSloveniji. Zna se da su odmah po oslobod-jenju Beograda, u novembru 1944, strel-jani glumci Aleksandar Cvetkovi}, JovanTani} i Ljuba Vasiljevi}, kao i dauhap{eni, zalaganjem Mitre Mitrovi} (prvasupruga Milovana \ilasa, klji`evnica iministar prosvete u prvoj posleratnoj srp-skoj vladi), spaseni Olga Spiridonovi},@anka Stoki} (kasnije je osudio Sud ~asti)i mnogi drugi.

I u Ni{u su glumci izvodjeni predstrelja~ki vod. Medju njima Svetozar

Cvetkovi} i Miodrag Kova~evi}, uz jo{ pet~lanova tamo{njeg pozori{ta. Mnogi pri-padnici umetni~ke grupe ~ika Du{ka Ili}ana ^ukarici, koja je tokom okupacije

igrala predstave u okviru Crvenog krsta(skojevci ih ozna~ili kao ravnogorske),uhap{eni su. ^etvorica su streljana, bezsudjenja, na Ko{utnjaku, po~etkom

novembra 1944. Streljan jevodja dru`ine Du{an Ili},Antonije Milanovi},glumac-amater i horovodjaCrkve Svetog Djordja na^ukarici, Bo{ko Savkovi},maturant sa svega 17 godi-na i Radoslav Pavlovi},student Likovne akademijei glumac kojem je otacnastradao na Sajmi{tu.Milan Srdo~ je pomilovanu zadnji ~as i poslat naSremski front, gde je bio

lak{e ranjen. Zajedno sa Istorijskim muze-jom Srbije, Cvetkovi} je pokrenuo pro-jekat multimedijalne izlo`be „U ime naro-da!”, koja bi trebalo da bude postavljenado kraja godine.

IMALI SU SRE]E

Za beogradskog glumca LazaraJovanovi}a (Lepi Laza) objavljeno je u„Politici” da je streljan, medjutim gre{kabirokratije i Ozne ostavila ga je u `ivotu.Pozori{ni reditelj Josip Kulund`i} imao jetakodje sre}e – osudjen je na samo trigodine prinudnog rada zbog anga`mana uUmetni~kom pozori{tu i kulturne saradnjes Nedi}evim re`imom.

V. C. Spasojevi}

SRBI JEDINI STRELJALISVOJE GLUMCE

Aleksandar Cvetkovi}

Glumci koji su bili meta biv{e vlasti

Dr`avna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. i za tri godine rada prikupila je podatke za vi{e od 50.000 ljudinastradalih u posleratnim ~istkama i evidentirala 211 lokakcija. Od svih biv{ih republika SFRJ, samo se Srbija obra~unavala sa

umetnicima – ubijeno ih je 77.

Masovna grobnica u Vlasotincu

F I L M

Srpski doku-m e n t a r n ifilm “Drugi

susret” upravo jepo~eo svoj pohodna Oskara ba{ovde u Njujorku.Prvo zvani~nop r i k a z i v a n j efilma, koji govorio obaranju takoz-vanog nevidljivogaviona, stelt 117nad Srbijom,

odr`ano je u ~uvenom Njujor{kom umet-ni~kom kvartu Soho u bioskopu QuadCinema. U skoro punoj sali su, poredbrojnih zaiteresovanih Amerikanaca iSrba, projekciji prisustvovali autor i red-itelj @eljko Mirkovi} iz Ni{a, pukovnikZoltan Dani komandant baterije koja jeoborila “nevidljivog” i pilot tog istog“nevidljivog” Dale Zelko, koji se katapul-tirao iz pogodjenog aviona i takopre`iveo.

Drugi susret” nije pri~a o ratu ve}o miru i dve porodice iz suprot-nih – neprijateljskih tabora, koji

su postali prijatelji. Pri~a je ispri~ana naprili~no neobi~an na~in. U~esnici dogad-jaja snimali su sami sebe, sami davaliizjave, komentare i ocene, a reditelj@eljko je to strpljivo i ve{to montirao ufilm koji se gleda sa velikim interesovan-jem od po~etka do kraja.

U nekim krugovima u Srbiji filmje ocenjen kao proameri~ki, zamereno muje {to ne kritikuje i ne optu`uje pilotaDale Zelka za smrt male Milice i sveostale `rtve bombardovanja koje je traja-lo 78 dana. Film je kritikovan i ovde, alisu pojedini Amerikanaci tvrdili da je film“prosrpski”. Filmska kriti~arka NjujorkTajmasa pi{e, da je ameri~ki pilot opisankao kreten, surov i primitivan, da `ivi u“divljini”, da su mu deca hiperaktivna ida njegova supruga ne mo`e da izgovorini jednu re~enicu bez kuknjave i pla~a.Sa druge strane, tvrdi doti~na kriti~arka,Srbi su opisani kao lep i kulturan narod.Porodica Zoltana Dela, koji je pogodioavion, `ivi u predivnoj ku}i u urbanojsredini. Cela njegova porodica, na ~elu sasuprugom, obu~enoj po poslednjoj evrop-skoj modi je lepa, prijatna i dobronamer-na. Istina, nigde ne pi{e da je pitanjeza{to su takvi ljudi bombardovani, alisigurno je da }e se to pitanje nametnuti isamo, bar onima koji makar malorazmi{ljaju.

Posle projekcije reditelj i obaratnika razgovarali su sa publikom i vide-lo se da su zaista postali dobri prijatelji.Videlo se da Zelkova poseta Zoltanu,koga je zatekao u pekari, ali i posetaZoltana, njegove supruge i sina Zelovoj

porodici zaista odi{u iskreno{}u irazumevanjem, pa i simpatijama. Zelko jenajavio da }e uskoro ponovo posetiti

Srbiju i svoje nove prijatelje zajedno sasuprugom i decom. Bi}e to neki “tre}isusret” ka`e on uz osmeh.

Umesto novinarskog pitanja kon-statovao sam da bi sve daleko bolje ihumanije bilo da su se njih dvojica sreliranije i nekom boljom prilikom, a netokom bombardovanja u pravom ratu.Verovatno bi svet bio bolji sa vi{e pri-jateljstava, a manje ratova, potvrdili su iostali, ali…

Ovih dana je i Ivica Da~i} pono-vo posetio Ameriku i razgovarao saD`ozefom Bajdenom. Ne{to se pitam,za{to neki njegovi predhodnici nisu rani-je razgovarali sa najuticajnijim vladama idr`avnicima sveta, pre bombardovanja…Sada posle svega ostaje nam, da kao ufilmu tra`imo “Drugi susret”, a to je ipakne{to drugo.

No da se vratimo filmu. Kritikesa jedne i sa druge strane, ali jo{ vi{epohvala sa obe strane, svedo~e da je ovajdokumentarni film istinit i realan, onakavkakav i treba da bude u konkurenciji zaOskara. Podr`imo ga i mi i siguran samda }e se dobro plasirati. U ova te{ka vre-mena treba nam bar malo optimizma inade, a film “Drugi susret” donosi ba{ to,na dokumentarni, ali veoma emotivanna~in.

Pi{e: Milan Lu~i},

stalni dopisnik iz

Njujorka

Pilot Dale Zelko, na{ dopisnik Milan Lu~i} i pukovnik Zoltan Dani

E K S K L U Z I V N O Z A O G L E D A L O

SRPSKI PUKOVNIK I AMERI^KIPILOT U TRCI ZA OSKARA

8 Jun 2013.

9www.serbianmirror.comJun 2013.

D R U [ T V O

Autor: Marko Lopu{ina

Srpski premijer Ivica Da~i} je neko-liko dana bio u poseti Americi i uvi{e navrata do{ao u situaciju da pre-

govara o velikim poslovima sa ameri~kimpoliti~arima i biznismenima, ne bi li ihubedio da oslobode Srbiju administrativnihokova i dozvole joj da bude deo savre-menog sveta. Izmedju ostalog, srpski pre-mijer, koji je kupio ameri~ki operacioni sis-tem za kompjuterski rad Vlade Srbije,po`alio se da gradjani njegove zemljenemaju mogu}nost da trguju slobodnopreko interneta i zatra`io dozvolu od vlas-nika digitalnih mre`a za prodaju i kupov-inu putem sistema svetske internet mre`e.

Za sada se u Srbiji elektronskomtrgovinom bave samo kupci, koji skupopla}aju usluge stranih provajdera i trguju sasvetom. Kupovinom robe i pla}anjem uslu-ga platnim karticama izdatim u Srbiji prekoinostranih internet-sajtova u 2012. godinipotro{eno je oko 170 miliona evra.Odnosno 169 evra po transakciji.

Kako se, medjutim, srpski trgovcii prodavci nalaze pod embargom ne mogu,da iz svoje zemlje preko kompjutera,izvoze svoje artikle i usluge. Da bi se todogodilo potrebna je dobra politi~ka voljavladara sveta, a to su multinacionalne kom-panije, njihove firme i njihovi politi~ari navlasti. Posle moljakanja premijera SAD,dobili su obe}anje da }e dati Srbiji “palsistem” i pravo da trguje elektronskimputem obosmerno.

I pored ~injenice da bi 21. vek tre-balo da bude era modernog sveta, embargokoji primenjuju SAD i EU nad malim zeml-jama, posebno nad Srbijom, pokazuje da jestari kolonijalizam samo promenio garder-obu. Svi mi sa Balkana imamo paso{e ipravo da putujemo {irom Starog kontinentai malo dalje, da tro{imo svoj novac i kupu-jemo sjajne krpe u zapadnja~kim du}anima.Ne prime}ujemo da kod ku}e gubimo pravona vlastiti `ivot, na svoje navike i tradi-cionalne proizvode, na svoju nacionalnu kul-turu i svoje sisteme vrednosti.

Ta savremena otudjenost odnacionalnog bi}a i rodjene zemlje jenajprimetnija u diktaturi ameri~ke iengleske filmske i televizijske produkcije,koja nam je izbacila maternji jezik izdomova i sa uli~nih firmi, unela govorbelosvetskih mangupa, trgovaca i potro{a~a,a kulturu malih naroda svela na gledanje islu{anje filmova, tv serija i popularnemuzike strane zemlje Amerike. I dok samproletos putovao na letovanje u Bugarsku iRumuniju, da probam Crno more u komese u Mamaji kupao vladar Nikolaje

^au{esku, na lokalnim radio stanicamaslu{ao sam samo ameri~ku i engleskumuziku. U velikim salama prikazivani suponaj~e{}e koncerti olinjalih zapadnihzvezda. Evo ga Erik Bardon sa sedamdecenija starim glasom dolazi opet da nampeva po 12.000–ti put pesmu o Zemljizalaze}eg sunca.

U medjuvremenu da bi neki Srbindobio novac iz inostranstva, potrebno je daputuje preko najamnje dve strane banke dabi stigao u Srbiju. I dok Srbi gledaju kakosu Rumuni i Bugari u{li u svetsku zajed-nicu EU, kako se to de{ava Hrvatima, a

spremaju se Crnogorci i Albanci, dok san-jaju da i u njihovoj ku}i viori plava zasta-va sa `utim zvezdama, ne prime}uju damale zemlje sa Balkana ulaze u modernokapitalisti~ko ropstvo. Srbija je nedavnopotpisala Kod alimentarius, kojim se pred-vidja da u zemljama ~lanicama Evropskeunije ne sme da se prodaje lekovito bilje iprirodni lekovi na bazi trava, {to uklju~ujei ~ajeve, ali i med. Taj zakon prepisuje dase prirodni lekovi od bilja pre prodajemoraju istra`ivati nekoliko godina, a serti-fikat bez koga se ne mo`e u}i na tr`i{teEvropske unije ko{ta 100.000 evra. Ovezabrane }e morati da se pridr`avaju imnoge zemlje koje nisu ~lanice Evropskeunije, a odnosi se na dr`ave, potpisniceKodeksa alimentarijusa.

Srbija ima 160.000 travara, vidara,stru~njaka za narodne lekove i medika-mente. Poznata je “Pavlovi}eva mast”,kojom se mazala de~ija guza, ali i koristi-la za lek protiv opekotina i psorijaza.Poznati su rtanjski ~ajevi, kao i suvo mesoiz Srema, sirevi iz Ra{ke oblasti i jagnjadiz Pirota. Ve}ina ovih proizvoda su nastaliu doma}oj radinosti, malim porodi~nim

manifakturama i samo zahvaljuju}iupornosti njenih tvoraca, sa~uvali suorginalni ukus i zna~aj. Majstor Miro izTenje, koji se doselio u Slanakamen, danasje najbolji proizvodja~ slavonskog kulena,{unki i kobasica u Srbiji. Sada bogata imo}na Evropa `eli da zabrani na{im ljudi-ma sa saradjuju sa prirodom i proizvodezdravu hranu, narodne lekove, ~ajeve isirupe, slatke madjije za slabe stomake ijaka pi}a za one koji imaju probleme saimunitetom. Ova vrsta narodne proizvodnjeod koje `ive na hiljade ljudi, i proizvodja~ai potro{a~a, ve} je progle{ena opasnom i

bi}e zabranjena.Mo`e se o~ekivati da EU u

Hrvatskoj, po{to je zabranila rad brojnihbrodogradili{ta, ispi{e embargo naproizvodnju slavonskog kulena, dalmatin-skog pr{uta, pro{eka i le{o janjetine.Rumunija se kao ~lanica EU ve} suo~ila sa~injenicom da kao veliki proizvodja~ mlekane mo`e da ga izvozi, jer se tra`i sertifikatza rumunske krave. Bugari odavno neproizvode prirodni paradajz, koji ih jeproslavio. Bez posebne dozvole ne mo`e{sa svojom robom u Evropu, a ni uAmeriku. U Australiju kada leti{ avionomne sme{ da unese{ ni komad keksa koji tije dala stjuardesa da se zasladi{ prilikomulaska u zemlju kengura.

I kako nam je to Holivud dikatur-om preko malih i velikih ekrana ukinuo{ansu da imamo doma}u kinematografiju itelevizijsku proizvodnju filmova i serija, panametnuo ameri~ke pokretne slike sa nasil-jem i pederastijom, tako nam se sprema iukidanje prava na vlastitu hranu, doma}emedikamente i lekove, na ku}no le~enje i`ivot ispod korporacijske crte.

U Srbiji gotovo polovina

stanovni{tva `ivi od tzv. sive ekonomije, odku}ne proizvodnje hrane i artikala, uli~neprodaje i {verca svih vrsta proizvoda. Odjedanaest zemalja u regionu, sve se bavedoma}om prozivodnjom hrane, sokova,alkoholnih pi}a i medikamenata. U momnaselju Meander jedan seljak iz okoline^a~ka prodaje svoj sir, kajmak, svoja jaja,slaninu, suvo meso, a ponekad i rakiju. Dase nadje ne{to i za du{u, kako ka`e.Zaradjuje na toj podzemnoj ekonomijidovoljno da izdr`ava ostarele roditelje idvoje male dece. Sada EU ho}e i to dazabrani.

Ako se ukine pijacu suvog mesana kraju Zemuna, gde Sremci prodajumimo dozvole sanitarne inspekcije koba-sice, slaninu, pe~enice, {unke, ali i pe~enje,mnogi seljaci iz ravnice }e ostati bez stal-nih prihoda. A sjajne “jade” po selima, kao{to su slaninijana u Ka~arevu, kobasicijadau Turiji, {unkijada u Banovcima, mogu bitizabranjene kao opasni narodni sabori.

[ta zapravo bogata Evropa `eli dauradi malim kolonijama time {to nam ukidapravo na balkanski na~in `ivljenja. Da namukine pravo na vlastiti `ivota, da nas ubaciu potro{a~ku korpu, koja putuje po velikimmarketima i prazni nam, ne samonov~anike ve} i {tedne uloge, nego i glavei du{e. EU i SAD bi da nas stave pod kon-trolu preko proizvodnje brze hrane, hemi-jskih `itarica i ve{ta~kog vo}a, koje }e danam prodaju njihove kompanije. Ispraznihamburger je ve} proga{en ve}im jelom odslavonske i sremske kobasice, a pomfrithranljivijim od srpskog pasulja.

Sve mi se ~ini da kada nam EUoduzme na{ slasni nacionalni zalogaj idoturi nam svoje suvo meso u najlonu izArgenitine, pomfrit zamrznut pa odmrznut,jabuke sazrele u kamionu pod sijalicom, svi}emo mi na Balkanu pomreti od gladi.Dobi}emo avitaminozu, jer balkanska krvnaslika nije nastajala na hamburgerima odsoje, nego na doma}oj slanini. Sigurno jeda }e EU i SAD istrajati u svojoj dikaturida se `ivi po njihovim receptima i da namkao pravi robovlasnici odredjuju kako }emoda se pona{amo, {ta }emo da jedemo i {ta}emo, {to je najva`nije, njihovo da kupuje-mo.

Embargo koji promenjuju SAD iEU nad proizvodja~ima doma}e hrane, pi}ai lekova. Multinacionalni vladari sveta }eposle ukidanja doma}ih narodnih lekovaprodavati svoje sinteti~ke lekove. I bi}ebogatije za jo{ jedan profit, ~ime }eotpo~eti nova faza nevidljivog ru{enjamalih bakanskih zemalja i njihovog pret-varanja u kupce belosvetskih proizvoda sala`nim ukusima i delovanjima.

Moderno ropstvo

I pored ~injenice da bi 21. vek trebalo da bude era modernog sveta, embargo koji primenjuju SAD i EU nad proizvo|ja~ima doma}ehrane, pi}a i lekova, pokazuje da je kolonijalizam promenio lice

DIKTATURA NADNA[IM STOMACIMA

10 Jun 2013.

I S T O R I J A

Kroz vekove 28. jun je bio va`an, ~esto i koban datum za Srbe, postav{i sastavni deo kolektivne svesti naroda. Od Kosovskog boja, atentata uSarajevu, stvaranja Jugoslavije, pa do uspona i pada Milo{evi}a.

Vidovdan je za Srbe poseban dan,datum mitskih razmera, sinonimza velika stradanja, ali i pobede i

nacionalna nadahnu}a. Od Kosovskogboja, preko Prvog svetskog rata, do danas,Vidovdan je ostao duboko usa|en u svestnaroda. Zato se ne mo`e zaboraviti~injenica da se sudbina Srba vekovimaodre|ivala, lomila 28. juna (15. jun pojulijanskom kalendaru).

- Vidovdan je glavna patriotska iduhovna komponenta srpskog naroda,koja je dodu{e do`ivela zamah tek u 19.veku sa nastankom nove nacionalnesvesti. U istoriji Evrope nije bilo mnogotako spektakularnih bitaka kao {to jeKosovski boj, u kojem su poginula obavladara. Takav doga|aj je biopredodre|en da postane mit. To {to su sekasnije na ovaj datum, namerno ilislu~ajno, odigrali i mnogi drugi doga|aji,samo je poja~alo mit o Vidovdanu –obja{njava istori~ar Predrag Markovi}.

Koliki je uticaj, makar u pro{losti,Vidovdan imao na Srbe, najbolje pokazu-ju svedo~enja Osmana efendije, koji jeoptu`ivao Kara|or|eve ustanike 1806. dau rukama stalno nose knjige kneza Lazarai da je on podstreka~ bune u njihovomrazumu. Vidovdan je za dr`avni praznikprogla{en 1889. godine, na 500.godi{njicu Kosovskog boja, kada jeuprili~ena i proslava miropoma`anja kral-ja Aleksandra Obrenovi}a u manastiru@i~a. Kao nacionalni praznik opstao jesve do dolaska komunista na vlast. Danasje Vidovdan pre svega datum kada sese}amo onih koji su dali `ivot za Srbiju.

Kriti~ari kosovskog mita ~esto govoreda je Vidovdan kao datum obele`avanjapogre{an, jer se slavi poraz. Mnogi naro-di imaju sli~ne bitke kojih se trajnose}aju, a koje su tako|e bili porazi. ^aki Amerikanci glorifikuju bitku za Alamo istradanje njihovog Dejvija Kroketa. Iostale nacije grade svoj identitet namitovima.

Evo nekih najzna~ajnijih doga|ajakoji su se desili na ovaj dan:

KOSOVSKI BOJ (1389):

Nijedan drugi doga|aj ne simbolizujesrpsku istoriju kao bitka na Kosovu. Kroz

vekove, ona prati Srbe kroz pri~e o hero-jstvu, `rtvovanju, opredeljenju za carstvonebesko, o porazu iz koga smo seduhovno uzdigli. Stradanje srpskih bora-ca na Kosovu je poistove}eno saHristovim stradanjem i osnovnimidejama hri{}anske vere.

- U ovakvoj interpretacijiveliku ulogu je imala crkva.

Knez Lazar je bio njen darodavac, za{tit-nik i miljenik, pa je Kosovski boj glori-fikovan, dok je Mari~ka bitka, iako istori-jski zna~ajnija, ostala u drugom planu.Jedan od razloga je i lokacija bitke, jer jeKosovo imalo mnogo ve}i zna~aj za Srbe– obja{njava istori~ar ^edomir Anti}.

Istori~ar Predrag Markovi} smatra daje pored najave gubitka srpske dr`ave, bojna Kosovu imao jo{ jedan kobni usud zaSrbe. – Posle boja na Kosovu nestalo je isrpsko plemstvo, od ~ega se do danasnismo oporavili – uveren je Markovi}.

KONVENCIJA SRBIJE I AUS-

TROUGARSKE (1881):

U zamenu za potpunu ekonomsku ispoljnopoliti~ku pot~injenost Be~u, srpska

dr`ava i dinastijaObrenovi}a su kaokraljevina dobileme|unarodno priz-natu nezavisnost.B i l a

je to samo najava mnogih prelomnihta~aka, kada je Srbija morala da biraizme|u Istoka i Zapada.

- Ne bi bilo dobro da dana{nja poli-ti~ka elita mora da donosi tako te{keodluke, odnosno da do|e u situaciju ukojoj su tada bili Obrenovi}i, s obziromna to da je konvencija sa Austrougarskompredstavljala jednu vrstu kapitulacije –ka`e Predrag Markovi}.

BALKANSKI RAT (1913):

Samo nekoliko ~asova po okon~anjuvidovdanskog praznovanja 28. juna,Bugari su izveli napad na Bregalnici, {to

VIDOVDAN KAO SRPSKA SUDBINA