branislava lalic - klima banata

Buduće stanje klime u Vojvodini 403

Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418

Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418originalni naučni rad / original research article

Buduće stanje klime u Vojvodini i očekivani uticaj na ratarsku proizvodnju

Branislava Lalić • Dragutin T. Mihailović • Zorica Podraščanin

primljeno / received : 31.03.2011. prihvaćeno / accepted: 06. 06. 2011.© 2011 IFVC

Izvod: Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu posebno je veliki u nerazvijenim i zemljama u razvo-ju poput Srbije, zbog teškog ekonomskog stanja i malih ulaganja u unapređenje proizvodnje. Detaljna studija postojećeg i budućeg stanja klime predstavlja temelj ekonomičnog i održivog sistema adaptaci-onih mera na klimatske promene u regionu kao što je Vojvodina, poljoprivredno najznačajnijem delu Srbije. U ovom radu je izložena detaljna komparativna analiza prethodnog (1985-2005) i budućeg (do 2040. i 2080. godine) stanja klime u Vojvodini i njenog uticaja na uslove gajenja nekih ratarskih kultura. Podaci o očekivanim klimatskim uslovima u 2040. i 2080. za šest izabranih lokaliteta dobijeni su statistič-kom regionalizacijom rezultata preuzetim iz tri klimatska modela (ECHAM5, HadCM3, NCAR-PCM). Korišćenjem modela biljne proizvodnje SIRIUS izračunate su očekivane promene prinosa ozime pšeni-ce uzimajući u obzir i pretpostavljene promene koncentracije CO2 u atmosferi. U skladu sa rezultatima obavljene analize predložene su odgovarajuće mere adaptacije. Ključne reči: klimatske promene, klimatske simulacije, mere adaptacije, modeli biljne proizvodnje, prinos

B. Lalić • D. T. Mihailović Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbijae-mail: [email protected]

Z. PodraščaninPrirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dosi-teja Obradovića 4, 21000 Novi Sad, Srbija

Uvod

U poslednjim decenijama dvadesetog veka porasla je zabrinutost javnosti zbog uticaja glo-balnih klimatskih promena na ljudsku delatnost, posebno na poljoprivredu kao njen najosetljiviji deo. Zbog postojećeg lošeg stanja i malih ulaga-nja u unapređenje proizvodnje, uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju poseb-no je veliki u nerazvijenim i zemljama u razvoju, kao što je Srbija. Zahvaljujući povoljnim agroe-kološkim uslovima poljoprivreda je tradicionalno jedan od najznačajnijih sektora srpske privrede, te faktori koji utiču na poljoprivredu istovremeno utiču i na celokupnu ekonomiju zemlje.

Detaljna studija aktuelnog i budućeg stanja klime nekog područja predstavlja nezaobilazni element u složenom mehanizmu prostornog i svakog drugog planiranja u regionu kao što je Vojvodina. Postoji dosta radova, studija, knjiga i delova u knjigama u kojima se parcijalno ili integralno opisuje klima po-jedinih delova ili Vojvodine u celini (Vujević 1938, Milosavljević 1951, Katić 1952, Vujević 1957, Đu-

kanović 1958, Katić 1959, Milosavljević i sar. 1973, Stojković 1973, Katić i sar. 1979, Mihailović 1988, Lalić i sar. 2002, Mihailović i sar. 2004, Lalić i sar. 2004). U navedenim studijama korišćeni su nizovi osmotrenih vrednosti meteoroloških elemenata na osnovu kojih je analizirano aktuelno stanje klime, kao i trendovi pojedinih meteoroloških elemenata. Iako trendovi mogu da posluže kao korisna indi-kacija očekivanih promena klime, ipak se analiza budućeg stanja klime i njegovog uticaja na poljo-privrednu proizvodnju može obaviti samo kori-šćenjem rezultata klimatskih modela (Mihailović i sar. 2000, Mihailović i sar. 2002, Mihailović i sar. 2004, Mihailović & Lalić 2004). Značajan doprinos oceni i kvantifikovanju uticaja klimatskih promena na različite aspekte poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini učinjen je tokom poslednjih pet godina u okviru aktivnosti Centra za meteorologiju i pro-gnoze životne sredine, Departmana za fiziku, Pri-rodno-matematičkog fakulteta i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Realizacijom dva me-đunarodna projekta iz Šestog okvirnog programa (FP6) Evropske Unije (ADAGIO i RRP CMEP),

Klimatologija / Climatologyw

ww.

nsse

me.

com

/jour

nal.h

tml

( )Ovo istraživanje je realizovano u okviru projekta “Buduće stanje kli-me u Vojvodini i očekivani efekti na ratarsku proizvodnju” (114-451-02580/2010-03) i projekta “Istraživanje klimatskih promena na životnu sredinu: praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje” (43007) koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije u okviru programa potprojekat Integrisanih i interdisciplinarnih istraživanja za period 2011-2014.

Lalić B i sar.404


interdisciplinarni istraživački tim ovog Centra je stekao dovoljno znanja i iskustva da može da reali-zuje i veoma kompleksne studije procene trendova klimatskih promena, kao i efekte koje oni imaju na ljudsku delatnost i na različite komponente život-ne sredine.

Iako su pojedini elementi ove analize, koji se od-nose na uticaj klimatskih promena na prinos nekih ratarskih kultura i pojavu biljnih bolesti, objavljeni u brojnim publikacijama (Lalic et al. 2007, Lalic et al. 2008a, Eitzinger et al. 2009, Mihailovic et al. 2009, Jevtic et al. 2009, Lalic et al. 2009b, Jevtic et al. 2010) bilo je neophodno sprovesti detaljnu komparativnu analizu prethodnog i budućeg sta-nja klime u Vojvodini i njegovog uticaja na uslove gajenja nekih ratarskih kultura, što je bio jedan od razloga zbog čega se pristupilo izradi ove studije.

Rad je organizovan na uobičajeni način, što podrazumeva navođenje materijala i metoda, re-zultata, diskusije i zaključaka. U okviru Materijala i metoda dat je kratak prikaz korišćenih vremen-skih serija, klimatskih modela, modela za izraču-navanje agroklimatskih parametara i modela biljne proizvodnje. Rezultati i diskusija obuhvataju pri-kaz opštih geografskih i klimatskih karakteristika područja Vojvodine, kao i analizu aktuelnih i oče-kivanih vrednosti pojedinih meteoroloških eleme-nata (temperatura, padavine, evapotranspiracija). Na kraju ovog dela prikazani su rezultati očekiva-nog uticaja klimatskih promena na prinos ozime pšenice u pojedinim regionima Vojvodine u 2040. i 2080. U poslednjem poglavlju sumirani su rezul-tati i predložene neke od mera adaptacije koje se u ovom trenutku mogu efikasno sprovesti.

Materijal i metod

Kvalitet procene efekata klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju u velikoj meri

zavisi od poznavanja aktuelnog i budućeg stanja klime, kao i od stepena sofisticiranosti modela za simulaciju rasta i razvoja biljaka koji uključuju i vrednosti meteoroloških elemenata kao jednu od ulaznih promenljivih. Za opisivanje aktuelnog stanja klime u Vojvodini u ovoj studiji upotreblje-ne su dnevne vrednosti meteoroloških elemenata dobijene od Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Iz mnoštva prikupljenih podataka iskorišćene su vrednosti meteoroloških elemenata za period 1985-2005. pošto je samo za ovaj peri-od mogao da se formira kontinuiran niz dnevnih podataka koji je neophodan za studije ove vrste. Izabrano je šest stanica (Tab. 1) koje su relativno ravnomerno raspoređene po teritoriji Vojvodine i nalaze se u oblastima u kojima je černozem do-minantni tip zemljišta (Sl. 1).

Za procenu budućeg stanja klime u Vojvodini ko-rišćeni su klimatski scenariji tri globalna klimatska modela: (a) HadCM3 (Gordon et al. 2000) - razvi-jen u Britanskom Hadli Centru za predviđanje kli-me i klimatska istraživanja (UK Hadley Centre for Climate Prediction and Research); (b) ECHAM5 (Roeckner et al. 2003) - razijen u Institutu za me-teorologiju Maks Plank (Max-Planck Institute for Meteorology) i (v) NCAR-PCM (Washington et al. 2000) - razvijen u Nacionalnom centru za atmos-ferska istraživanja SAD (US National Center for Atmospheric Research). Prilikom klimatskih si-mulacija navedeni modeli su koristili pesimistički (SRES-A2) scenario za emisiju gasova staklene ba-šte za 2040. i 2080. U cilju korišćenja podataka do-bijenih iz globalnih klimatskih modela za procenu različitih efekata klimatskih promena, neophodno je da se obezbedi prostorna i vremenska regio-nalizacija (downscaling) klimatskih simulacija. U tu svrhu je u ovoj studiji korišćen Met&Roll vremen-ski generator (Dubrovsky 1996, Dubrovsky 1997) pomoću kojeg su generisane sintetičke vremenske

Tabela 1. Srednja godišnja količina padavina i srednja godišnja temperatura vazduha za period 1985-2005. sa naznakom geografskog položaja meteoroloških stanicaTable 1. Mean annual precipitation and mean annual temperature for the period 1985-2005 with indication of the geographical position of weather stations

StanicaStation

KoordinateCoordinates

Srednja godišnja količina padavina

Mean annual precipitation(mm)

Srednja godišnja temperatura vazduha

Mean annual temperature(°C)

Palić (PA) 46o N 19o 45’ E 552,7 11,4Sombor (SO) 45o 47’ N 19o 08’ E 604,6 11,5Kikinda (KI) 45o 50’ N 20o 27’ E 542,2 11,6Novi Sad (NS) 45o 15’ N 19o 50’ E 639,3 11,7Zrenjanin (ZR) 45o 22’ N 20o 23’ E 574,4 11,7Banatski Karlovac (BK) 45o 3’ N 21o 1’ E 602,2 11,8



serije buduće klime za područja šest izabranih me-teoroloških stanica. Program AGRICLIM (Trnka et al. 2008) je upotrebljen za izračunavanje agro-klimatskih indeksa kao parametara čije vrednosti najbolje odražavaju uticaj vremena i/ili klime na poljoprivrednu proizvodnju.

Dobijeni rezultati klimatskih simulacija su iskorišćeni kao ulazni podaci za model biljne pro-zvodnje SIRIUS (Semenov & Porter 1995, Jami-eson et al. 1998) koji je već korišćen i kalibrisan za područje Vojvodine (Lalic 2006, Lalic et al. 2007, Lalić i sar. 2007, Lalic et al. 2008a, Lalic et al. 2009a). Uz pomoć ovog modela procenjen je budući prinos ozime pšenice na tipu zemljišta černozem koji je relativno ravnomerno zastu-pljen na 43% teritorije Vojvodine.

Rezultati i diskusija

I Opšti geografski i klimatski uslovi u Vojvodini

Prema geografskom položaju, Vojvodina leži u oblasti kontinentalne klime sa izvesnim specifič-nostima u pojedinim rejonima koji se manifestuju kao elementi subhumidne i mikrotermalne, od-nosno termalne klime (Katić i sar. 1979). S ob-zirom da razmak između najsevernije i najjužnije tačke na teritoriji Vojvodine iznosi 2 stepena ge-ografske širine, kao i da je orografski sklop tere-na koji obuhvata bez veće i šire izlomljenosti, ne javljaju se izrazitije temperaturne razlike između pojedinih oblasti i reona.

Pored zapažene visinske ujednačenosti terena, Vojvodina je kao deo Panonske nizije najvećim

delom okružena planinskim masivima, što ima znatnog uticaja na formiranje osnovnih klimat-skih obeležja. Veća otvorenost vojvođanskog područja prema severu i zapadu uslovljava jači uticaj vazdušnih strujanja i vremenskih prome-na iz ovih pravaca. Uz velika godišnja kolebanja temperature vazduha, ove karakteristike daju veći stepen kontinentalnog obeležja klimi Vojvodine nego što bi to ona imala po opštem geografskom položaju. Dok se prelazna godišnja doba odli-kuju promenljivim vremenom, sa pomeranjem suptropskog pojasa visokog pritiska prema seve-ru, leti se područje Vojvodine nalazi pod utica-jem tzv. azorskog anticiklona sa dosta stabilnim vremenskim prilikama i povremenim, kraćim pljuskovitm padavinama lokalnog karaktera. Međutim, tokom zime su vremenske prilike pod uticajem Atlanskog okeana i Sredozemnog mora, kao i zimskog tzv. sibirskog anticiklona (Katić i sar. 1979).

U Vojvodini je zastupljena umereno-kontinen-talna klima. Prema Kopenovoj klasifikaciji klime formula za područije Vojvodine ima oblik Cfwbx”

(Mihailović 1988). Treba istaći da su za dobijanje ove klimatske formule korišćene vrednosti me-teoroških elemenata osrednjene za 11 meteoro-loških stanica u Vojvodini. Prva oznaka u ovoj formuli je C [srednja temperatura najhladnijeg meseca je u intervalu -3,0°C do -18°C (januar -0,7°C ); srednja temperatura najtoplijeg meseca je veća od 10,0°C (jul 21,4°C)] što znači da se radi o umereno-toplom kišnom klimatu. Drugi simbol u Kopenovoj formuli je f što ukazuje na to da se maksimum padavina javlja u leto (jun,

Slika 1. Pedološka karta Vojvodine (Živković i sar. 1972) sa oznakama izabranih lokalitetaFig. 1. Soil Map of Vojvodina (Zivkovic et al. 1972) with marked selected sites

Lalić B i sar.406


80 mm), dok simbol w naznačava da se minimum padavina javlja u zimu (mart, 37 mm). Treći sim-bol u klimatskoj formuli je b [srednja temperatura najtoplijeg meseca se nalazi u intervalu od 10,0°C do 22,0°C (jul, 21,4°C) a period sa srednjom me-sečnom temperaturom u ovom intervalu je preko četiri meseca (sedam meseci u periodu april-no-vembar)] i on ukazuje da se radi o oblasti sa toplim letom. Poslednje slovo u Kopenovoj formuli je x” koje naznačava da se kod ovog podtipa javlja i se-kundarni maksimum padavina u poznu jesen (no-vembar i decembar, 53 mm u oba meseca).

II Klimatski elementi

a) Temperatura vazduha

Korišćenjem osmotrenih vrednosti meteoro-loških elemenata kao i vrednosti dobijenih regi-onalizacijom rezultata klimatskih modela, izraču-nate su srednje temperature vazduha u periodima

značajnim za poljoprivredu: a) april-septembar (A-S), b) oktobar-mart (O-M), v) april-jun (AMJ), g) jun-avgust (JJA), d) decembar-februar (DJF), đ) mart-maj (MAM), kao i srednje godišnje tem-perature vazduha za šest izabranih klimatoloških stanica (Tab. 2). U cilju prikazivanja temperatur-nih karakteristika ovog regiona, detaljno je anali-

ziran aktuelni i očekivani broj mraznih dana (Tab. 3), broj ledenih dana (Tab. 4), prosečan datum nastupanja poslednjeg prolećnog i prvog jesenjeg mraza (Tab. 5), broj letnjih dana (Tab. 6), broj tropskih dana (Tab. 7) i sume temperatura vazdu-ha većih od 10°C (Tab. 8). Ove karakteristike su izabrane da budu pokazatelj očekivane promene dinamike vegetacije. Kako su rezultati simulacija dobijeni različitim klimatskim modelima za Voj-vodinu dosta približni, u ovom radu su prikazani samo rezultati dobijeni modelom HadCM3 za 2040. i 2080. godinu.

Ukoliko detaljnije pogledamo prostorne i oro-grafske karakteristike Vojvodine, može se uočiti da ne postoje značajnije razlike u srednjoj go-dišnjoj temperaturi vazduha između pojedinih lokaliteta za period 1949-1999. (Mihailović i sar. 2004b). Ta razlika je i za period 1985-2000. god. veoma mala i tokom izabranih karakterističnih perioda tokom godine (Tab. 2). Čak se i gradi-jent temperature vazduha u pravcu severozapad-

jugoistok smanjio sa 0,8°C (koliko je iznosio u periodu 1949-1999) na 0,5°C (za period 1985-2005). Prema predviđanjima klimatskih modela, 2040. se očekuje najmanji porast srednje godišnje temperature vazduha u Novom Sadu (1,1°C), a najveći u Kikindi (1,5°C). Ovakav trend zagreva-nja bi trebalo da se zadrži i do 2080. kada se u

Tabela 2. Srednja temperatura vazduha u izabranim periodima (A-S, O-M, AMJ, JJA, DJF, MAM) i sred-nja godišnja temperatura vazduha (oC)Table 2. Mean air temperature in selected periods (A-S, O-M, AMJ, JJA, DJF, MAM) and mean annual air temperature (oC)

A-S O-M AMJ JJA DJF MAM God.Banatski Karlovac

1985-2005. 18,5 5,1 16,5 21,5 1,5 11,9 11,82040. god. 20,1 6,1 17,6 23,4 2,6 12,7 13,12080. god. 21,4 7,1 18,6 25,0 3,6 13,6 14,2

Kikinda1985-2005. 18,4 4,6 16,3 21,3 0,8 11,8 11,42040. god. 20,0 5,7 17,5 23,2 1,9 12,9 12,92080. god. 21,4 6,6 18,5 24,9 2,9 13,7 14,0

Palić1985-2005. 18,3 4,4 16,2 21,3 0,6 11,7 11,32040. god. 19,6 5,5 17,0 22,7 1,7 12,5 12,52080. god. 20,9 6,5 18,0 24,2 2,7 13,4 13,7

Zrenjanin1985-2005. 18,5 4,8 16,4 21,3 1,0 12,0 11,6 2040. god. 20,0 6,0 17,6 23,2 2,2 13,0 13,02080. god. 21,4 6,9 18,6 24,8 3,2 13,9 14,2

Sombor1985-2005. 18,2 4,6 16,1 21,0 0,9 11,7 11,42040. god. 19,8 5,7 17,3 23,0 2,1 12,7 12,82080. god. 21,2 6,6 18,4 24,7 3,0 13,5 13,9

Rimski Šančevi1985-2005. 18,3 4,9 16,2 21,1 1,2 11,8 11,5 2040. god. 19,5 5,7 17,0 22,6 2,0 12,3 12,62080. god. 20,9 6,6 18,1 24,2 3,0 13,2 13,8



odnosu na period 1985-2005. očekuje najveći po-rast temperature vazduha u Kikindi i Zrenjaninu (2,6°C), a najmanji u Novom Sadu (2,3°C).

Osmotreni trend srednjih godišnjih temperatu-ra može se jasno uočiti i kada se radi o srednjim

temperaturama za izabrane višemesečne interva-le. Naime, na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da su srednje temperature vazduha u ovim intervalima prilično ujednačene na svim lokalitetima. Značajnije razlike mogu da se uoče

Tabela 3. Prosečan broj dana sa minimalnom temperaturom vazduha manjom od 0oC (mrazni dani)Table 3. Average number of days with minimum air temperature below 0oC (frost days)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.Banatski Karlovac

1985-2005. 21 17 11 2 0 0 0 0 0 3 9 18 812040. god. 19 15 10 1 0 0 0 0 0 1 6 15 672080. god. 17 13 8 0 0 0 0 0 0 1 5 13 57

Kikinda1985-2005. 22 19 10 2 0 0 0 0 0 2 10 19 842040. god. 20 17 9 1 0 0 0 0 0 1 7 16 712080. god. 18 15 7 1 0 0 0 0 0 0 5 13 59

Palić1985-2005. 23 19 10 1 0 0 0 0 0 2 10 20 852040. god. 21 17 8 0 0 0 0 0 0 1 7 17 712080. god. 20 15 7 0 0 0 0 0 0 1 5 14 62

Zrenjanin1985-2005. 22 18 10 2 0 0 0 0 0 3 10 18 832040. god. 20 17 9 1 0 0 0 0 0 1 6 15 692080. god. 17 14 7 1 0 0 0 0 0 1 5 12 56

Sombor1985-2005. 23 20 11 2 0 0 0 0 0 3 11 20 902040. god. 21 17 10 1 0 0 0 0 0 1 7 17 742080. god. 19 16 8 1 0 0 0 0 0 1 6 14 65

Rimski Šančevi1985-2005. 22 19 11 2 0 0 0 0 0 2 10 18 842040. god. 22 16 10 1 0 0 0 0 0 1 6 14 702080. god. 20 14 8 0 0 0 0 0 0 1 5 16 64

Tabela 4. Prosečan broj dana sa maksimalnom temperaturom vazduha manjom od 0oC (ledeni dani)Table 4. Average number of days with maximum air temperature below 0oC (ice days)


1985-2005. 8 4 1 0 0 0 0 0 0 0 1 5 192040. god. 5 3 1 0 0 0 0 0 0 0 1 3 132080. god. 4 3 1 0 0 0 0 0 0 0 0 3 10

Kikinda1985-2005. 9 5 1 0 0 0 0 0 0 0 1 6 222040. god. 7 4 0 0 0 0 0 0 0 0 1 4 162080. god. 5 3 0 0 0 0 0 0 0 0 1 3 12

Palić1985-2005. 9 4 1 0 0 0 0 0 0 0 1 6 212040. god. 6 4 1 0 0 0 0 0 0 0 1 4 162080. god. 2 3 0 0 0 0 0 0 0 0 1 3 9


Sombor1985-2005. 9 4 1 0 0 0 0 0 0 0 1 5 202040. god. 6 4 0 0 0 0 0 0 0 0 1 4 152080. god. 4 3 0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 10


Lalić B i sar.408


samo u zimskom periodu gde je najniža srednja temperatura vazduha na Paliću (0,6°C), a najviša u Banatskom Karlovcu (1,5°C). Ovaj prostorni odnos srednjih temperatura vazduha će se ta-

kođe zadržati u 2040. i 2080, dok će se njihova vrednost povećati za oko 1°C (u 2040), odnosno 2°C (u 2080). Izuzetak predstavljaju letnji meseci (JJA) i vegetacioni period jarih useva (A-S), koji

Tabela 5. Prosečni datumi nastupanja poslednjeg prolećnog i prvog jesenjeg mrazaTable 5. The average date of the onset of last spring and first autumn frost

Prolećni mrazSpring frost

Jesenji mrazAutumn frost

Banatski Karlovac1985-2005. 05.04. 23.10.2040. god. 01.04. 31.10. 2080. god. 27.03. 02.11.

Kikinda1985-2005. 05.04. 25.10. 2040. god. 29.03. 01.112080. god. 26.03. 08.11.

Palić1985-2005. 03.04. 28.10. 2040. god. 26.03. 05.11.2080. god. 24.03. 08.11.

Zrenjanin1985-2005. 07.04. 25.10.2040. god. 30.03. 31.10. 2080. god. 28.03. 06.11.

Sombor1985-2005. 11.04. 23.10. 2040. god. 31.03. 31.10. 2080. god. 29.03. 06.11.

Rimski Šančevi1985-2005. 05.04. 29.10. 2040. god. 30.03. 01.11. 2080. god. 25.03. 07.11.

Tabela 6. Prosečan broj dana sa maksimalnom temperaturom vazduha većom od 25°C (letnji dani)Table 6. Average number of days with maximum air temperature above 25°C (summer days)


1985-2005. 0 0 0 2 11 19 24 25 12 2 0 0 942040. god. 0 0 1 3 13 22 29 28 15 4 0 0 1152080. god. 0 0 1 4 16 24 30 29 19 6 0 0 134

Kikinda1985-2005. 0 0 0 2 11 17 24 24 12 2 0 0 922040. god. 0 0 0 3 13 21 28 28 15 3 0 0 1112080. god. 0 0 1 4 16 24 30 19 19 5 0 0 118

Palić1985-2005. 0 0 0 2 10 17 23 23 11 2 0 0 872040. god. 0 0 0 2 11 16 22 27 14 3 0 0 952080. god. 0 0 1 3 14 18 25 29 18 4 0 0 112


Sombor1985-2005. 0 0 0 2 12 18 24 24 13 3 0 0 862040. god. 0 0 1 3 14 21 28 27 16 4 0 0 1142080. god. 0 0 1 4 16 24 30 29 20 5 0 0 129




uključuje letnje mesece, kada se očekuje značaj-niji porast temperature vazduha. Prema proceni za 2040. i 2080. najznačajniji porast temperature vazduha tokom letnjih meseci se očekuje u Som-boru (2°C i 3,7°C redom), a najmanji u Novom Sadu u 2040. (1,5°C) i Paliću (2,9°C) u 2080.

Mnogo značajnije od srednjih temperatura vazduha za određenu oblast jesu učestalost i pro-sečan datum pojave ekstremnih temperatura. Za poljoprivredu, najopasnijim se smatraju jesenji i prolećni mrazevi kada biljka nije zaštićena snež-nim pokrivačem tako da njena temperatura može da se spusti ispod 0°C ili čak ispod kritične tem-perature za datu biljku. Na osnovu osmotrenih minimalnih temperatura vazduha i odgovarajućih klimatskih simulacija, očekuje se da se tokom 2040. broj mraznih dana smanji za oko 10 dana, a tokom 2080. za oko 20 dana u odnosu na period

1985-2005. (Tab. 3). Slika o broju ledenih dana, prema projekcijama dobijenim iz klimatskih mo-dela, ićiće u pravcu njihovog smanjenja (Tab. 4). Naime, očekuje se smanjenje broja ledenih dana za 5 dana u 2040. i za 9 dana u 2080. što je jasan pokazatelj o trendovima klimatskih promena u Vojvodini.

Za razliku od perioda 1985-2005. kada su se prvi mrazevi u poznu jesen u proseku pojavljivali između 23.10. i 29.10., tokom 2040. se očekuje njihova pojava oko 7 dana kasnije (31.10.-5.11.), a 2080. i desetak dana kasnije (2.11.-8.11.), kao što se vidi iz tabele 5.

Prema projekcijama klimatskih modela, tako-đe se očekuje pojava poslednjeg prolećnog mra-za tokom poslednje dekade marta (26.3.-1.4. za 2040. i 24.3.-29.3. za 2080) umesto prve ili dru-ge dekade aprila (3.4.-11.4). Ovakva distribucija

Tabela 7. Prosečan broj dana sa maksimalnom temperaturom vazduha većom od 30°C (tropski dani)Table 7. Average number of days with maximum temperature above 30°C (tropical days)


1985-2005. 0 0 0 0 2 6 12 13 2 0 0 0 352040. god. 0 0 0 0 4 10 18 19 5 1 0 0 572080. god. 0 0 0 0 5 12 23 23 8 1 0 0 72

Kikinda1985-2005. 0 0 0 0 1 5 11 11 2 0 0 0 302040. god. 0 0 0 0 3 8 17 17 4 0 0 0 492080. god. 0 0 0 0 5 12 22 22 7 1 0 0 69

Palić1985-2005. 0 0 0 0 1 5 10 10 1 0 0 0 272040. god. 0 0 0 0 4 9 14 15 3 0 0 0 452080. god. 0 0 0 0 5 11 17 20 6 1 0 0 60


Sombor1985-2005. 0 0 0 0 2 6 11 12 2 0 0 0 332040. god. 0 0 0 0 4 9 17 18 5 1 0 0 632080. god. 0 0 0 1 5 13 22 22 8 1 0 0 72


Tabela 8. Suma aktivnih temperatura vazduha većih od 10oCTable 8. Sum of active temperature higher than 10oC

Banatski Karlovac Kikinda Palić1985-2005. 1541,8 1985-2005. 1525,3 1985-2005. 1525,22040. god.2080. god.

1861,62159,1

2040. god.2080. god.

1852,72166,2

2040. god.2080. god.

1640,31879,3

Zrenjanin Sombor Rimski Šančevi1985-2005. 1536,5 1985-2005. 1490,2 1985-2005. 1479,42040. god.2080. god.

1867,62144,0

2040. god.2080. god.

1829,12116,3

2040. god.2080. god.

1761,92049,7

Lalić B i sar.410


minimalnih temperatura vazduha bi mogla da dovede do produženja vegetacionog perioda svih poljoprivrednih kultura, što bi se značajno odrazilo i na dinamiku radova u polju.

Pored niskih temperatura, na biljke nepovoljno utiču i veoma visoke temperature vazduha koje, u zavisnosti od vrste i faze razvića biljke, mogu do-vesti do povećanja intenziteta disanja i transpira-cije, ometanja nalivanja zrna i prevremenog zrenja (Otorepec 1980). Za razliku od broja mraznih i ledenih dana, očekuje se značajno povećanje broja letnjih i tropskih dana (Tab. 6 i 7). U tom pogledu se u 2040. najveće promene očekuju u Banatskom Karlovcu gde bi za dvadesetak dana trebalo da se poveća broj letnjih i tropskih dana, dok se naj-manje promene očekuju na Paliću (8 letnjih i 18 tropskih dana). Mnogo veći porast broja letnjih i tropskih dana se očekuje tokom 2080. i on bi se kretao od 17 u Zrenjaninu do 40 u Banatskom Karlovcu (letnji dani) i od 31 u Zrenjaninu do 39 u Kikindi i Somboru (tropski dani).

Ne otpočinju sve biljke svoj rast i razviće pri istoj temperaturi. Donja granica temperature vaz-duha pri kojoj biljke ulaze u određenu fenološku fazu naziva se biološkim minimumom, a sve tem-perature iznad biološkog minimuma nazivaju se aktivnim temperaturama. U agrometeorologiji se sume aktivnih temperatura vazduha iznad 10°C smatraju osnovnim termičkim pokazateljem mo-

gućnosti gajenja određene biljke na nekom po-dručju, ali se koriste i kao termička granica za ren-tabilnu proizvodnju (Mihailović 1988). U tabeli 8 su prikazane očekivane sume aktivnih temperatu-ra vazduha iznad 10°C u 2040. i 2080. kao i tokom referentnog perioda. Najmanji porast suma aktiv-nih temperatura vazduha tokom 2040. se očekuje na Paliću (8%), a najveći u Banatskom Karlovcu i Kikindi (22%). Sa druge strane, najizraženiji po-rast vegetacije tokom 2080. se očekuje u Sombo-ru (42% veća suma aktivnih temperatura), a naj-manje će biti izražen na Paliću (samo 23% veća suma aktivnih temperatura). Naravno, ubrzanje dinamike vegetacije određene kulture povezano je i sa ubrzanim razvojem odgovarajućih bolesti, štetočina i različitih korovskih vrsta, što se dodat-no može smatrati značajnim pokazateljem uticaja klimatskih promena na biljnu proizvodnju.

b) Padavine U različitim fazama razvića biljke imaju razli-

čite potrebe za vlagom kao i mogućnost da se „izbore“ sa deficitom vlage u zemljištu. U uslo-vima optimalnih temperatura i kada u zemljištu ima dovoljno hranljivih materija, prinos pojedi-nih gajenih biljaka dominantno zavisi od njihove obezbeđenosti vlagom u pojedinim fenološkim fazama (Mihailović i sar. 2004a). Pored količine

Tabela 9. Količina padavina u izabranim vremenskim periodima (A-S, O-M, AMJ, JJA, DJF, MAM) i godišnja količina padavina (mm)Table 9. Amount of precipitation in selected time periods (A-S, O-M, AMJ, JJA, DJF, MAM) and an-nual rainfall (mm)

A-S O-M AMJ JJA DJF MAM God.Banatski Karlovac

1985-2005. 378.0 200.0 194.3 210.4 86.4 142.3 583.8 2040. god. 332.6 212.1 191.9 155.2 90.3 163.7 546.1 2080. god. 309.9 221.6 185.1 137.8 97.3 163.0 532.8

Kikinda317.1 189.8 160.7 172.9 79.4 127.6 510.6

2040. god. 279.9 229.3 148.4 134.6 92.2 135.6 510.7 2080. god. 259.5 238.3 143.1 119.6 99.9 134.5 499.8

Palić331.7 191.2 167.7 189.5 79.1 130.1 527.1

2040. god. 295.4 218.8 156.4 149.1 93.7 134.4 515.7 2080. god. 273.4 229.3 151.5 131.5 100.6 136.5 504.5

Zrenjanin340.8 199.1 184.1 190.9 83.1 133.5 545.1

2040. god. 302.0 230.6 171.4 151.9 96.0 135.8 534.22080. god. 280.8 239.9 165.7 135.1 104.1 136.5 522.4

Sombor349.4 215.3 175.9 194.5 86.3 140.0 569.3

2040. god. 313.8 243.6 163.5 158.7 96.8 141.3 558.42080. god. 289.1 255.7 156.7 140.6 105.7 140.8 546.4

Rimski Šančevi376.5 220.5 201.2 207.9 88.0 156.0 603.6

2040. god. 309.4 261.3 174.0 165.0 103.6 147.8 572.6 2080. god. 285.5 273.1 166.5 146.3 112.8 147.4 560.6



padavina, za biljke je značajan i oblik i intenzitet padavina, kao i njihova prostorna i vremenska raspodela. Od svih oblika padavina za biljke su najznačajnije kiša i sneg, a optimalan intenzitet padavina, sa aspekta usvajanja vode od strane zemljišta i biljke iznosi 1 mm/sat. Imajući u vidu da su u različitim fenološkim fazama i potrebe biljaka za vlagom različite, od velikog značaja je poznavanje ne samo godišnje količine padavina, već i raspodele količine padavina u određenim vremenskim intervalima tokom godine. Iz tog razloga su izračunate količine padavina za iste periode za koje su računate i srednje temperatu-re vazduha, na osnovu izmerenih vrednosti ko-ličine padavina i rezultata klimatskih simulacija (Tab. 9).

Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 9 može se zaključiti da je najmanja količina padavina u periodu 1985-2005. izmerena u Somboru u svim analiziranim periodima, izuzev tokom zime (DJF) kada je najmanja količina padavina izmerena na Paliću. Zanimljivo je da su najveće količine pa-davina izmerene u Banatskom Karlovcu u pro-leće i leto (A-S, JJA), a na Rimskim Šančevima tokom zimskih i prolećnih meseci (O-M, AMJ, DJF, MAM).

Značajno je takođe videti kako se promenio padavinski režim Vojvodine u odnosu na ranije analize. Naime, padavinski režimi u Vojvodini određeni na osnovu podataka izmerenih u pe-riodima 1948-1970, 1948-1999. i 1985-2005. ja-sno pokazuju trend smanjenja godišnje količine padavina sa 611 mm (koliko iznosi prosek za period 1948-1970) na 602 mm (što je prosek za period 1948-1999) i na kraju 557 mm (za peri-od 1985-2005). Rezultati klimatskih simulacija u potpunosti slede ovakav trend jer je očekivana prosečna vrednost količine padavina za svih 6 lokaliteta 540 mm (za 2040) i 528 mm (za 2080). Naravno, ovo smanjenje neće biti ravnomerno raspoređeno tokom godine. U 2040. najmanje količine padavina se očekuju u toploj polovini godine u Kikindi (A-S, AMJ, JJA), u hladnoj polovini godine u Banatskom Karlovcu (O-M, DJF) i tokom proleća na Paliću (MAM). Sa dru-ge strane, najveće količine padavina u istoj go-dini se očekuju u Banatskom Karlovcu u toploj polovini godine (A-S, AMJ, MAM) i na Rimskim Šančevima u hladnoj polovini (O-M, JJA, DJF). Najmanja godišnja količina padavina se očeku-je u Kikindi, a najveća na Rimskim Šančevima. Prema simulacijama klimatskih modela, tokom 2080. se očekuje slična prostorna distribucija maksimalnih i minimalnih količina padavina u izabranim vremenskim periodima kao u 2040. Dakle, u narednim decenijama na svim lokalite-

tima može se očekivati smanjenje godišnje ko-ličine padavina koje neće biti ravnomerno ras-poređeno tokom godine. Naime, u periodu od aprila do oktobra može da se očekuje izraženo smanjenje, a tokom perioda oktobar-april čak i povećanje količine padavina.

c) Evapotranspiracija

Evapotranspiracija je kompleksan fizičko-fi-ziološki proces pri kom biljni sklop gubi vodu usled isparavanja vode sa površine biljaka, ze-mljišta kao i fiziološkim procesom transpiracije. Prema definiciji Organizacije za hranu i poljo-privredu (Food and Agriculture Organization) pod referentnom evapotranspiracijom se podra-zumeva maksimalna količina vode koju bi biljni sklop mogao da izgubi pri datim vremenskim uslovima ukoliko je zemljište zasićeno vlagom do poljskog vodnog kapaciteta i ravnomerno prekriveno travom visine 0,12 m. Sa stanovi-šta biljke je idealna situacija pri kojoj je stvarna evapotranspiracija jednaka referentnoj. Svako umanjenje stvarne u odnosu na referentnu eva-potranspiraciju ukazuje na činjenicu da se biljka nalazi u okruženju u kome ima manje vode nego što je njoj potrebno, tj. da je izložena vodnom stresu. U agrometeorološkoj praksi je uobiča-jeno da se intenzitet suše, pored ostalih para-metara, izražava i preko odnosa stvarne (ET) i referentne (ET0) evapotranspiracije (ET/ET0). Ukoliko je ovaj odnos manji smatra se da je intenzitet suše veći. Iz tog razloga je za potre-be sagledavanja uticaja klimatskih promena na uslove gajenja različitih biljnih vrsta, u okviru ove studije izračunat broj dana u kojima je od-nos ET/ET0 ispod izabrane granične vrednosti u periodima: a) april-maj (AMJ), b) jun-avgust (JJA), v) septembar-novembar (SON) i g) mart-maj (MAM). Kriterijum za intenzitet suše je obrazovan preko sledećih graničnih vrednosti navedenog odnosa:

a) ET/ET0 < 0,5 – početak sušnog periodab) ET/ET0 < 0,4 – intenzivna sušac) ET/ET0 < 0,3 – ekstremna suštad) ET/ET0 < 0,2 – veoma ekstremna suša e) ET/ET0 < 0,1 – nema nikakvih uslova za gajenje

Dobijeni rezultati (prikazani u tabelama 10-14) pokazuju da je u prethodnom periodu broj sušnih dana tokom letnjih meseci bio znatno veći nego tokom proleća. Prema projekcijama za 2040. i 2080. ovakva raspodela sušnih dana trebalo bi da

Lalić B i sar.412


se zadrži u narednim decenijama, s tim da se oče-kuje porast broja sušnih dana tokom leta i jeseni, a smanjenje tokom proleća.

III Uticaj klimatskih promena na prinos ozime pšenice

Uticaj klimatskih promena na prinos i dinami-ku vegetacije ratarskih i povrtarskih kultura odre-đuje se korišćenjem dinamičkih modela biljne

proizvodnje koji se u literaturi obično sreću pod nazivom crop model. Na osnovu podataka o vrsti zemljišta, fiziološkim i genetičkim karakteristika-ma biljke, primenjenim agrotehničkim merama, kao i meteorološkim podacima, ovi modeli mogu da izračunaju dinamiku rasta i razvoja biljke od trenutka setve do žetve. Takođe, pažljivim izbo-rom ulaznih parametara i predviđenih agroteh-ničkih mera moguće je da se ustanove očekivani efekti primenjenih mera adaptacije.

Tabela 10. Broj dana tokom perioda AMJ, JJA, SON i MAM u kojima je odnos stvarne i referentne evapotranspiracije manji od 0,5Table 10. Number of days during the periods AMJ, JJA, SON and MAM with ratio between actual evapotranspiration and reference evapotranspiration less than 0.5

AMJ JJA SON MAM AMJ JJA SON MAMBanatski Karlovac Kikinda

1985-2005. 43 58 51 53 1985-2005. 51 68 56 562040. god.2080. god.

4448

6874

6265

5263

2040. god.2080. god.

6062

8185

6163

6161

AMJ JJA SON MAM AMJ JJA SON MAMPalić Zrenjanin

1985-2005. 46 60 53 53 1985-2005. 46 62 56 522040. god.2080. god.

4851

7378

5963

5253

2040. god.2080. god.

5155

7480

5963

5557

AMJ JJA SON MAM AMJ JJA SON MAMSombor Rimski Šančevi

1985-2005. 41 61 47 49 1985-2005. 41 58 51 492040. god.2080. god.

5234

7663

5438

5437

2040. god.2080. god.

5559

7582

6567

5760



1985-2005. 28 44 36 39 1985-2005. 36 55 41 412040. god.2080. god.

3134

5765

4653

3839

2040. god.2080. god.

4146

7179

4851

4444


1985-2005. 29 46 36 36 1985-2005. 28 47 41 372040. god.2080. god.

3336

6068

4449

3838

2040. god.2080. god.

3537

6471

4550

3940


1985-2005. 24 45 33 34 1985-2005. 27 44 37 362040. god.2080. god.

3439

6373

3846

3738

2040. god.2080. god.

3741

6273

5457

4043



Za potrebe izračunavanja varijacije prinosa ozi-me pšenice usled promene klimatskih uslova, u ovoj studiji je korišćen model SIRIUS koji je ra-zvijen u Institutu za poljoprivredna istraživanja u Rotamstedu (Rothamsted) u Velikoj Britaniji (Se-menov & Poter 1995). Ovaj model je dizajniran tako da produkciju biomase izračunava uzimajući u obzir intenzitet fotosintetski aktivnog zračenja i dinamiku rasta useva, dok indeks lisne površine računa na osnovu akumulisanih toplotnih jedini-ca. Fenološki razvoj se u modelu izračunava na osnovu sume temperatura vazduha, pojave listo-

va na stabljici u datom trenutku i predviđenog konačnog broja listova.

Model može da implicitno i eksplicitno treti-ra uticaj koncentracije CO2 na prinos. Implicitan tretman podrazumeva uzimanje u obzir uticaja promenjene koncentracije CO2 na prinos samo preko njenog uticaja na promenu meteoroloških uslova. Eksplicitan tretman, pak, pored implicit-nog podrazumeva uzimanje u obzir i direktnog uticaja promene koncentracije CO2 na intenzitet različitih procesa koji se odigravaju u biljci, a u prvom redu fotosinteze. U mnogim studijama



1985-2005. 14 30 21 24 1985-2005. 20 40 25 272040. god.2080. god.

1820

4141

3131

2626

2040. god.2080. god.

2228

5666

3439

2927


1985-2005. 16 32 21 24 1985-2005. 14 31 24 252040. god.2080. god.

1921

4353

2936

2625

2040. god.2080. god.

1821

4755

3438

2525


1985-2005. 12 29 19 21 1985-2005. 13 27 22 232040. god. 18 45 26 24 2040. god. 19 45 41 262080. god. 12 56 33 23 2080. god. 23 57 45 27



1985-2005. 14 30 21 24 1985-2005. 8 21 15 162040. god.2080. god.

1820

4141

3131

2626

2040. god.2080. god.

812

3546

1924

1514


1985-2005. 16 32 21 24 1985-2005. 14 31 24 252040. god.2080. god.

1921

4353

2936

2625

2040. god.2080. god.

1821

4755

3438

2525


1985-2005. 12 29 19 21 1985-2005. 13 27 22 232040. god.2080. god.

1812

4556

2633

2423

2040. god.2080. god.

1923

4557

4145

2627

Lalić B i sar.414




1985-2005. 0 3 2 1 1985-2005. 1 5 5 22040. god.2080. god.

79

2432

1823

1515

2040. god.2080. god.

11

1016

57

11


1985-2005. 0 3 3 1 1985-2005. 0 3 3 12040. god.2080. god.

12

610

23

11

2040. god.2080. god.

01

610

46

11


1985-2005. 0 2 1 0 1985-2005. 0 4 2 12040. god.2080. god.

01

47

24

00

2040. god.2080. god.

01

59

710

11

Slika 2. Relativna promena prinosa ozime pšenice (%) na zemljištu tipa černozem za 2040. i 2080. u odnosu na period 1985-2005

Figure 2. Relative variation of winter wheat yield (%) on chernozem soil for 2040 and 2080 as com-pared to the period 1985-2005.



koje se bave analizom uticaja klimatskih promena na prinos ratarskih kultura (videti na primer Ei-tzinger et al. 2009) naglašeno je da se može oče-kivati da pozitivan efekat porasta CO2 u slučaju ozimih useva nadmaši negativne efekte promene klime. Naravno, ukoliko klimatski efekti ne bi bili praćeni odgovarajućim porastom koncentracije CO2 tada bi došlo do značajnog smanjenja pri-nosa ozimih useva. Međutim, kada se radi o jarim usevima svi se slažu u ocenama da će smanjenje količine padavina i porast temperature vazduha tokom letnjih meseci dovesti do značajnog sma-njenja prinosa bez obzira na projektovano pove-ćanje koncentracije CO2.

Na osnovu osmotrenih vrednosti meteorološ-kih elemenata i projekcija klimatskih modela za zemljište tipa černozem izračunata je relativna promena prinosa ozime pšenice za 2040. i 2080. u odnosu na period 1985-2005. Pri tome je za 2040. pretpostavljena koncentracija CO2 u iznosu od 550 ppm, a za 2080. u iznosu od 1050 ppm što odgovara SRES-A2 scenariju za emisiju gaso-va staklene bašte kako je on formulisan u Trećem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim pro-menama (Watson et al. 2001).

Prema rezultatima svih klimatskih modela koji su korišćeni, može se zaključiti da će pozitiv-ni direktni efekti klimatskih promena u regionu Vojvodine, bar kada se radi o ozimoj pšenici, nadmašiti negativne indirektne efekte. Dobijeni rezultati (Sl. 2) jasno pokazuju da očekivane pro-mene klime i koncentracije CO2 za 2040. mogu dovesti do malog smanjenja prinosa kao u regio-nu Zrenjanina (1,4% prema modelu ECHAM5) ili do povećanja prinosa kao što je to slučaj u regi-onu Palića (32,7% prema modelu NCAR-PCM). Za 2080. pretpostavljena koncentracija CO2 od 1050 ppm ima toliki uticaj na prinos da prema svim klimatskim modelima može da se očekuje čak porast prinosa koji bi mogao da varira od 28% do 73,6%.

Zaključci

U ovoj studiji je prikazana detaljna analiza aktuelnog i budućeg stanja klime u Vojvodini i njegovog uticaja na uslove gajenja i prinos ozime pšenice. Za opisivanje aktuelnog stanja klime ko-rišćene su dnevne vrednosti meteoroloških poda-taka izmerenih na šest glavnih meteoroloških sta-nica u okviru mreže Republičkog hidrometeoro-loškog zavoda Srbije za period 1985-2005. Ovaj period je ujedno korišćen kao referentni period pri svim komparativnim analizama. Za procenu budućeg stanja klime u Vojvodini korišćeni su klimatski scenariji dobijeni uz pomoć HadCM3, ECHAM5 i NCAR-PCM klimatskih modela. Pri-likom klimatskih simulacija navedeni modeli su koristili pesimistički (SRES-A2) scenario za emi-siju gasova staklene bašte za 2040. i 2080.

Na osnovu dobijenih rezultata, u 2040. može da se očekuje porast srednje godišnje temperatu-re vazduha od 1,1°C do 1,5°C, dok u 2080. može da se očekuje porast od 2,3°C do 2,6°C u odnosu na referentni period. Takođe se očekuje smanje-nje broja mraznih dana, a povećanje broja letnjih i tropskih dana. Bitno obeležje termičkog režima u Vojvodini u narednim decenijama bi trebalo da bude i značajno produženje perioda između po-slednjeg prolećnog i prvog jesenjeg mraza, što bi moglo da ima značajan uticaj na rokove setve i dinamiku radova u polju. Kada se radi o dina-mici vegetacije, prema svim modelima može da se očekuje značajan porast suma aktivnih tempe-ratura vazduha iznad 10°C (8-22% u 2040. i 23-42% u 2080) što će značajno ubrzati vegetaciju svih gajenih biljaka, ali i korova i štetočina.

Kada je u pitanju padavinski režim, u posled-njih šezdesetak godina može da se uoči sma-njenje godišnje količine padavina u Vojvodini. Analizom podataka za periode 1948-1970, 1948-1999. i 1985-2005. zapaža se da su srednje godiš-nje količine padavina iznosile 611 mm, 602 mm i 557 mm tim redom. Ovakav trend bi trebalo da se zadrži u narednim decenijama kada se za 2040. očekuje godišnja količina padavina (prosek za šest analiziranih lokaliteta) od 540 mm, a za 2080. od 528 mm. Nažalost, ovo smanjenje ko-ličine padavina neće biti ravnomerno već se oče-kuje porast broja sušnih dana tokom leta i jeseni, a smanjenje tokom proleća.

Svi do sada navedeni rezultati uz očekivani porast koncentracije CO2 uticaće na prinos ratar-skih kultura. U načelu se očekuje da će kod većine ozimih useva ovi efekti imati pozitivan uticaj na prinos, a da će u slučaju jarih useva letnje suše odneti prevagu i dovesti do značajnog smanjenja prinosa.

Lalić B i sar.416


S obzirom da mere koje se na globalnom planu sprovode u cilju smanjenja ili ublažavanja nega-tivnih efekata klimatskih promena još uvek ne daju rezultate (i nema izgleda da se tako nešto očekuje u skorijoj budućnosti) neophodno je sa-gledati optimalne i ekonomski opravdane mere adaptacije.

Najznačajnije mere adaptacije u sektoru po-ljoprivredne proizvodnje na klimatske promene mogu da se klasifikuju na sledeći način:

- smanjenje evapotranspiracije - povećanje provodnosti zemljišta i smanjenje

energije upadnog zračenja- smanjenje učešća jarih a povećanje ozimih

useva u strukturi setve- poboljšanje strukture zemljišta odgovaraju-

ćim načinom obrade u cilju povećanja vodnog kapaciteta zemljišta

- smanjenje mogućnosti i efekata erozije i degra-dacije zemljišta (naročito u brdovitim regionima)

- prilagođavanje kalendara radova u polju izme-njenim klimatskim uslovima

- razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu - investiranje u sisteme za navodnjavanje i od-

govarajuću infrastrukturu

Uzimajući u obzir aktuelne trendove agrokli-matskih uslova, tehnologije gajenja, mišljenje proizvođača, ali i klimatske scenarije i procene

stručnjaka, prilikom sagledavanja mera adaptacije veoma je važno imati u vidu njihove finansijske efekte i vreme potrebno za realizaciju (kratkoroč-ne, srednjoročne i dugoročne).

Postoji značajan broj kratkoročnih mera adap-tacije čija implementacija ne zahteva velika ulaga-nja, ne ugrožava životnu sredinu i može nesme-tano da se primeni u različitim agroekološkim regionima. U takve mere se ubrajaju promena termina operacija u polju i gustine setve, biološke metode zaštite i promena načina obrade zemlji-šta. Pažljiva upotreba đubriva uz uzimanje u obzir izmenjene efikasnosti đubriva usled izmenjenih klimatskih prilika predstavlja još jednu od kratko-ročnih mera adaptacije. Pri tom treba imati u vidu da primena velike količine i/ili više različitih đu-briva može dovesti do povećane emisije gasova staklene bašte i smanjenja finansijske efikasnosti mera adaptacije.

Većina srednjoročnih mera adaptacije se vezuje za unapređenje plodnosti zemljišta, dok dugo-ročne, najskuplje ali i najefikasnije mere obuhva-taju izmene plodoreda u skladu sa izmenjenim uslovima gajenja, selekcija novih sorti i hibrida otpornih na sušu i sposobnih da efikasnije kori-ste raspoloživu vlagu, postavljanje poljozaštitnih pojaseva, izmene u korišćenju poljoprivrednog zemljišta, rekonstrukciju i unapređenje sistema za navodnjavanje, instalaciju protivgradnih mreža i sistema za zaštitu od mraza.



Literatura

Vujević P (1938): Geopolitički i fizičko-geografski prikaz Voj-vodine. Vojvodina - edicija Istor. društva u Novom Sadu, Novi Sad

Vujević P (1957): Kombinovani klimatski elementi na tvrđavi Pe-trovaradina. Zbornik za prirodne nauke Matice Srpske. 13

Dubrovsky M (1996): Met&Roll: the stochastic generator of daily weather series for the crop growth model. Meteorolo-gicke Zpravy. 49: 97-105

Dubrovsky M (1997): Creating daily weather series with use of the weather generator. Environmetrics. 8: 409-424

Đukanović D (1958): Osunčavanje različito orijentisanih ver-tikalnih površina na 45o severne geografske širine. Vesnik hidrometeorološke službe FNRJ, Beograd

Eitzinger J, Kubu G, Alexandrov V, Utset A, Mihailovic DT, Lalic B, Trnka M, Zalud Z, Semeradova D, Ventrella D, Ana-stasiou DP, Medany M, Altaher S, Olejnik J, Lesny J, Nmesh-ko N, Nikolaev M, Simota C, Cojocaru G (2009): Adaptation of vulnerable regional agricultural systems in Europe to cli-mate change – results from the ADAGIO project. Advance Science Research. 1: 1-3

Gordon C, Cooper C, Senior CA, Banks H, Gregory JM, Johns TC, Mitchell JFB, Wood RA (2000): The simulation of SST, sea ice extents and ocean heat transports in a version of the Hadley Centre coupled model without flux adjustments. Clim. Dynam. 16: 147–168

Jamieson PD, Semenov MA, Brooking IR, Francis GS (1998): Sirius: a mechanistic model of wheat response to envi-ronmental variation. Eur. J. Agron. 8: 161-179

Jevtic R, Lalic B, Mihailovic DT, Eitzinger J, Alexandrov V, Ventrella D, Trnka M, Anastasiou DP, Medany M, Olej-nik J, Nikolaev M (2009): Adaptation to diseases, pests and weeds caused by climatic changes and evaluation of associated risks in European Regions – results from the ADAGIO project. In: Eitzinger J and Kubu G (eds.), Impact of Climate Change and Adaptation in Agricultu-re. Extended Abstracts of the International Symosium, University of Natural Ressources and Applied Life Sci-ences (BOKU), Vienna, June 22-23 2009, BOKU-Met Report 17

Jevtic R, Telecki M, Lalic B, Mihailovic DT (2010): Climate change impact on small grains diseases apperance in vojvo-dina region. In: Mihailovic DT and Lalic B (eds), Advances in Environmental Modeling and Measurements. Nova Sci-ence Publishers, Inc., New York, 209-222

Katić P (1952): Klimatografska skica A.P. Vojvodine. Vodopri-vreda, Beograd

Katić P (1959): Klimatske prilike u Vojvodini. Novi Sad (ru-kopis)

Katić P, Đukanović D, Đaković P (1979): Klima SAP Vojvodi-ne. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu-Institut za ratar-stvo i povrtarstvo, Novi Sad

Lalić B, Mihailović DT, Arsenić I (2002): Analiza kišnog fakto-ra Langa za potrebe klimatske karakterizacije AP Vojvodi-ne. Međunarodna Eko-konferencija 2002, 25-28 septembar 2002, Novi Sad, Srbija,Tematski zbornik, 69-75

Lalić B, Mihailović DT, Malinović S (2004): Ekstremne tem-perature vazduha u Vojvodini u periodu 1948-2003. Te-matski zbornik, Međunarodna Eko-konferencija 2004, Novi Sad, 49-55

Lalic B (2006): Introduction of crop modelling tools into a Ser-bian crop production, AGRIDEMA pilot assessment report. Technical paper, pp. 18 (available at: http://www.agridema.com/opencms/export/sites/Agridema/Documentos/Ser-bia_ lalic.pdf)

Lalić B, Panković L, Mihailović DT, Malešević M, Arsenić I (2007): Modeli biljne proizvodnje i njihova upotreba u pro-

gnozi dinamike vegetacije (Crop models and its use in ve-getation dynamic forecasting). Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. 44: 317-325

Lalic B, Dubrovsky M, Mihailovic DT (2007): Calculation of agrometeorological indices using different GCM scenarios. Abstracts of 7th Annual Meeting of the European Meteo-rological Society (EMS), Madrid, Spain

Lalic B, Mihailovic DT, Malesevic M (2008a): Estimating win-ter wheat yield and phenology dynamics using Met and Roll weather generator. In: DT Mihailovic and M Vojinovic-Mi-loradov (eds.), Environmental, Health and Humanity Issues in the Down Danubian Region. Multidisciplinary Approa-ches. Proceedings of the 9th International Symposium on Interdisciplinary Regional Research, University of Novi Sad, June, 21-22 2007 World Scientific, New York, London, Sin-gapore, 25, 233-244

Lalic B, Mihailovic DT, Jevtic R, Jasnic S (2008b): Asses-sment of climate change impact on plant disease and pest occurrence in Vojvodina region. Abstracts of 8th Annual Meeting of the EMS/7th ECAC, Amsterdam, The Net-herlands, 5

Lalic B, Mihailovic DT, Malesevic M (2009a): Introduction of crop modelling tools into Serbian crop production: Calibrati-on and validation of models. In: AU Suastegui (ed.), Climate variability, modeling tools and agricultural decision-making. Nova Science Publishers Inc., New York, 331-346

Lalic B, Mihailovic DT, Jevtic R, Jasnic S (2009b): Assessment of climate change impact on plant disease and pest occu-rrence in Vojvodina region, Abstracts of 9th Annual Mee-ting of the EMS / 8th ECAC., 6

Milosavljević M (1951): Klimatografska skica NR Srbije. Hidro-tehn. melioracije, Institut za vodoprivredu, Beograd

Milosavljević M, Stanojević S, Katić P, Todorović N (1973): Klimatske prilike Fruške Gore. Matica Srpska, Novi Sad

Mihailović DT (1988): Osnove meteoroloških osmatranja i obrade podataka. Poljoprivredni fakultet, Institut za ratar-stvo i povrtarstvo Novi Sad

Mihailović DT, Lalić B, Arsenić I, Koči I (2000): Modeliranje klimatskih promena i proizvodnja zdrave hrane. Tematski zbornik, Međunarodna Eko-konferencija 2000, Novi Sad, 1:33-39

Mihailović DT, Lalić B, Arsenić I, Pavkov M (2002): Upotreba integrisanog klimatskog modela u proceni promene klime za potrebe proizvodnje suncokreta, soje, pšenice, kukuruza i lekovitog bilja. Tematski zbornik, Međunarodna Eko-kon-ferencija 2002, Novi Sad, 57-63

Mihailović DT, Lalić B (2004): Upotreba integrisanog klimat-skog modela za procenu budućeg stanja u poljoprivredi. Acta agriculturae Serbica 9: 43-47

Mihailović DT, Lalić B, Malinović S, Arsenić I (2004a): Upo-treba klimatskih modela za potrebe ratarsko-povrtarske pro-izvodnje. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo 40: 35-45

Mihailović DT, Lalić B, Arsenić I, Malinović S, (2004b): Kli-matski uslovi za proizvodnju semena. U: M Milošević, M Malešević (ured.), Semenarstvo. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, vol 1: 243-266

Mihailovic DT, Lalic B, Jevtic R, Keserovic Z, Petrovic Z, Jasnic S (2009): Climate change impacts and adaptation options in Serbia – results from the ADAGIO project. In: J Eitzinger and G Kubu (eds.), Impact of Climate Change and Adapta-tion in Agriculture. Extended Abstracts of the International Symposium, University of Natural Ressources and Applied Life Sciences (BOKU), Vienna, June 22-23 2009, BOKU-Met Report 17

Otorepec S, (1980): Agrometeorologija. Nolit, BeogradRoeckner E, Bäuml G, Bonaventura L, Brokopf R, Esch M, Gi-

orgetta M, Hagemann S, Kirchner I, Kornblueh L, Manzini E, Rhodin A, Schlese U, Schulzweida U, Tompkins A (2003):

Lalić B i sar.418


The atmospheric general circulation model ECHAM-5: Model description, Rep. No., 349, Max-Planck-Institut fur Meteorologie, pp. 140

Semenov MA, Porter JR (1995): Climatic variability and the mo-delling of crop yields. Agr. Forest Meteorol., 73: 265-283

Stojković L (1973): Proizvodni rejoni Vojvodine, Zemljišta Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad, Novi Sad

Trnka M, Dubrovský M Semerádová D, Eitzinger J, Olesen J (2008): AgriCLIM - software package for assessment chan-ges in agroclimatic conditions - results and planned use in COST 734. Abstracts of Symposium on Climate Change

and Variability - Agrometeorological Monitoring and Coping Strategies for Agriculture, Oscarsborg, Norway, 8, pp. 50

Washington WM, Weatherly JW, Meehl GA, Semtner Jr AJ, Bett-ge TW, Craig AP, Strand Jr WG, Arblaster JM, Wayland VB, James R, Zhang Y, 2000: Parallel climate model (PCM) con-trol and transient simulations. Clim. Dynam. 16: 755-774

Watson RT and the Core Writing Team (2001): IPCC Third Assessment Report: Climate Change 2001, IPCC, Geneva, Switzerland, pp. 184

Živković V, Nejgebauer V, Tanasijević Đ, Miljković N, Stoj-ković L, Drezgić P (1972): Zemljišta Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad

Future State of Climate in Vojvodina and Expected Effects on Crop Production

Branislava Lalić1 • Dragutin T. Mihailović1 • Zorica Podraščanin2

1Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Serbia2Faculty of Sciences, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 4, 21000 Novi Sad, Serbia

Summary: Effects of climate change on agriculture are particularly significant in undeveloped and developing countries (such as Serbia), due to difficult economic situation and low investments in production improvement. A detailed study of current and future state of climate is the key stone for cost-effective and sustainable system of adaptation measures to climate change in the region such as Vojvodina, which is the most important agricultural part of Serbia. This article presents a detailed comparative analysis of the previous (1985-2005) and future (until 2040 and 2080) state of climate in Vojvodina region and its impact on the growing conditions of certain field crops. Data on expected climate conditions in 2040 and 2080 at six selected sites were obtained by applying statistical downscaling technique on outputs used from the three climate models (ECHAM5, HadCM3, NCAR-PCM). The expected changes in winter wheat yield were calculated using the crop model SIRIUS and by taking into account the assumed changes in CO2 concentration in the atmosphere. Adequate adaptation measures are proposed based on the obtained results. Key words: adaptation measures, climate change, climate simulations, crop models, yield

branislava lalic - klima banata

Documents