FELJTON: e GEVARA - IVOT, SMRT, LEGENDA

Pie: Borislav LALI "FIDELE, nali smo ih..."Glas Horhea Gonzalesa je podrhtavao. Bio je uzbuen kao nikada ranije u svom lekarskomivotu, koji u uzbuenjima nije oskudevao.Na drugom kraju ice, na 10.000 kilometara udaljenosti, na telefonskoj vezi je bio kubanskivoa Fidel Kastro.I Fidelu je glas stao u grlu. I njemu je trebalo nekoliko trenutaka da se povrati i progovori.Dr Gonzales je zvao Kastra iz mesta Valje Grande, iz unutranjosti Bolivije. To je ona zabitavaro u bolivijskim praumama za ije se ime u svetu prvi put ulo, sada ve daleke1967. godine, u vreme likvidacije e Gevare.Nekoliko trenutaka pre tog telefonskog poziva, dr Gonzales i lanovi njegove ekipe, u kojoj subili kubanski i bolivijski civilni i vojni strunjaci, pronali su ono to su taili 19 meseci.Iz zemlje koju su uporno raskopavali, runo i uz pomo buldozera, pojavile su se ljudske kosti.Po njihovim emama i oznakama, ti posmrtni ostaci, oznaeni kao "skelet 2", trebalo bi dapripadaju slavnom gerilcu e Gevari.Dr Gonzales e kasnije ispriati da mu se uinilo da Fidelov glas podrhtava, da i taj tvrdi ovek,koji je u svom dugom ivotu, svata preturio preko glave, u gru guta rei.Rizik je jo bio veliki, ali dr Gonzales niti je mogao da eka, niti je sumnjao da su kosti koje jepronaao eove. Posle razgovora sa Kastrom, na vezi je imao Aleidu, Gevarinu udovicu, kojazajedno sa etvoro njihove dece, ivi na Kubi.NOVA potraga za eom krenula je potkraj 1995. godine u najveoj tajnosti. Za tu operacijuznao je veoma uzak krug ljudi u Havani i La Pazu.Zasluga za to novo eovo "iskopavanje" pripada amerikom novinaru i istraivau Donu LiAndersonu. On je godinama, uporno i detaljno, radio na prikupljanju grae za kompletnubiografiju ea Gevare, delo koje bi bilo lieno romantike, improvizacija i matarija. U tom"kopanju" po ivotu i smrti, "herojskog geriljerosa", kako su ga Kubanci zvali, Anderson senajvie bavio eovom smru, jer je ona bila misterioznija od njegovog ivota.O eovom ivotu, manje-vie, sve je bilo poznato. Znalo se i kako je ubijen, 9. oktobra 1967.godine, u praumama Bolivije. Ali, ta je bilo sa njegovim posmrtnim ostacima, to niko iv nijeznao.Po jednoj verziji, bio je sahranjen na nekom skrovitom mestu duboko u praumama Bolivije,bez ikakve oznake i zapisa, tako da nikada ne bude pronaen. Drugi su tvrdili da je njegov leodnet u Panamu i tamo spaljen. Trea verzija, sa kojom se najvie baratalo, bila je da jevecernje novosti njegov le spaljen u mestu Valje Grande, a njegov pepeo prosut iz aviona,iznad bolivijskih prauma. Ovu poslednju verziju potvrdio je ovdanji predsednik Bolivije ReneBarijentos.ANDERSON je sve to uzeo sa rezervom. e je odavno postao mit i bilo je teko razluiti ta jeu tom mitu istina, a ta nadogradnja mate i pera neobuzdanih novinara. On je istraivao dokraja, detalj po detalj, svedoka po svedoka. Tako je i stigao do generala Maria Vargasa

Salinasa.Vargas je u vreme pogubljenja i sakaenja tela e Gevare bio jedan od vojnih zapovednika uvaroi Valje Grande, ba tamo gde je iz sela La Igera, 9. oktobra 1967. godine, predvee, doneti izloen le ea Gevare.On je kazao Andersonu ono u ta niko nije verovao. eovo telo, rekao je Vargas, nije spaljeno,nego je zajedno sa grupom pogubljenih gerilaca, sahranjeno tog istog dana u pono, poredzaputene aerodromske piste lokalnog aerodroma. Sahrana je obavljena u najveoj tajnosti ibez ikakvih oznaka.TADA su na scenu stupile kubanske vlasti i porodica ea Gevare. Bolivijska vlada je prihvatilanjihov zahtev da se trae kosti sedmorice gerilaca i otkopavanja su poela u decembru, 1995.godine. Ilo je teko i sporo, uz sumnje da je, moda, sve to jedna velika podvala.Od onog dana kada je nestalo telo ea Gevare prolo je skoro trideset godina, seanja suizbledela, a ceo sluaj je poprimio dimenzije mita, koji je, noen na krilima mate, dobioneverovatne dimenzije.Ipak, prvi kosturi su pronaeni, ali meu njima nije bio onaj koji bi mogao biti eov.Gevarine kosti je bilo relativno lako prepoznati, poto su njemu ake bile odseene, a znao se iraspored rana na telu.U jednom trenutku, 1996. godine, istraivai su se povukli, pa su se javile sumnje da je sveizgubljeno. U prolee 1997. godine, radovi su, meutim, nastavljeni.U meuvremenu, uz pomo najmodernijih aparata, obavljena su detaljna geometrika igeomagnetska snimanja na oko 10.000 kvadratnih metara terena u blizini stare aerodromskepiste. Sasluano je oko 100 metana, koji su u ono vreme bili direktni ili indirektni svedocidogaaja sa eom Gevarom. Obavljeni su razgovori sa bivim vojnicima i oficirima iz sastavaosme divizije bolivijske armije, u ijoj je nadlenosti bila likvidacija gerile Ernesta Gevare.U maju 1997. godine, radovi su krenuli intenzivnije. U podne 28. juna, ekipa dr Gonzalesa jezaustavila maine. U razrovanoj zemlji pojavio se novi skelet. Po ostacima odee i po tome dana skeletu nije bilo kostiju od aka, relativno lako se zakljuilo da su to zemni ostaci eaGevare. "e je najzad umro", napisao je jedan lokalni hroniar na vest da je grob slavnog"geriljera" konano pronaen.I dok su se zbunjeni Bolivijci pitali ta e sada biti sa posmrtnim ostacima ea Gevare,istraivai su njegove kosti, u najveoj tajnosti i u strahu da ne doe do protesta lokalnogvecernje novosti stanovnitva, odneli u jednu japansku bolnicu kod grada Santa Kruz, najugoistoku zemlje, da bi se izvrila njihova identifikacija.Posle desetak dana, strunjaci su rekli poslednju re: - Jeste, on je.MAUZOLEJI, eove kosti su 12. jula specijalnim avionom odnete na Kubu, tamo gde je poela njegovalegenda i gde ivi njegova porodica.- Ukrali su nam eove kosti - izjavio je na tu vest Herardo Karasko, lan gradskog vea u

varoi Valje Grande.Tri meseca kasnije, e je sahranjen u Santa Klari, u centralnom delu Kube.Svetac ispod Anda

MIT o eu Gevari nije se predavao ni onda kada je poelo otkopavanje njegovih zemnihostataka. Otima se da bi ljudi mogli da ga trae i sreu u dalekim praumama Bolivije, uklancima nebeskih Kordiljera, koji natkriljuju lanac latinoamerikih zemalja izmeu Pacifika iAtlantika.Kad su otkopavanja i potraga za eovim kostima bili odmakli, meu ljudima koji su na tomeradili, pojavile su se sumnje da ih je general Vargas, moda, obmanuo, da je to uinio iz eljeda se na eu i on proslavi, ili jednostavno zbog toga to je i on, u poodmaklim godinama,poeo da fantazira.- Ljudi, verujte mi - vapio je stari general. - Pa, ja sam one noi bio tamo.A onda se, kada je operacija bila pri samom kraju, u javnosti pojavio jo jedan general - GariPrado, koji je u vreme likvidacije gerilske grupe ea Gevare, bio porunik. On je onihoktobarskih dana 1967. komandovao jedinicom koja je zarobila ranjenog ea Gevaru. Prado jebio prvi bolivijski oficir koji je sasluao i identifikovao kubanskog gerilca.- Nemojte gajiti iluzije - izjavio je on. - Telo ea Gevare nije u zemlji. Njegovi posmrtni ostacisu spaljeni, a njegov pepeo razasut po planinama.To je ista verzija koju je izneo i ondanji predsednik Bolivije Barijentos.O smrti i "sahrani" ea Gevare, kruile su godinama neverovatne prie.Jedna od njih jeste da je eu onda bila i glava odseena i da je, zamotana u crno platno,poslata u laboratoriju Cije, u Vaington, na ispitivanje.BIVI bolivijski komandos - "zelena beretka" Pedro Lejo, ispriao je novinaru meksikog lista"Sijempre" da je on bio delat koji je odsekao i ruke i glavu eu Gevari. Njegovo svedoenje jejezivo:- Dok sam se pripremao da to uradim, morao sam da stavim nekakvu krpu preko eovihotvorenih oiju. Prosto sam oseao da me gleda... ake sam mu odsekao odmah iza zgloba.Odseenu glavu zamotao sam u nekakvo crno platno i sve to stavio u veliku staklenu posudusa formalinom. Predao sam sve to mom efu, a on je "paket" prosledio Felisku Ramosu, agentuCije.I pria medicinske sestre Suzane Osinage nije nita manje jeziva. Ispred bolnice u ValjeGrande, odmah pored perionice, ispred koje je bio izloen eov le, otvorila je malu radnju zaprodaju suvenira za turiste koji tu stiu, sledei "eovu turu". Ve godinama ponavlja i prodajesvoju priu:- Bila sam bolniarka ovde, kada su doneli le ea Gevare. Jednog lekara i mene su odredilida se staramo o leu, odnosno da ga pripremimo za pokazivanje novinarima i metanima.Oprali smo ga mrkom iz gumenog creva. Vojnici su ga izneli na nosilima i poloili na betonskuplatformu ispred perionice. Tu je bio izloen nekoliko asova. Posle su ga vratili u mrtvanicuradi obdukcije. Pored nas, osoblja iz bolnice, bilo je tu i drugih ljudi. Naredili su da muodseemo ruke iznad aka. To je uraeno. Neko je rekao: "A ta da radimo sa eovim srcem?Da ga izvadimo i da ga sauvamo? A ta e nam!?" I ostavili smo ga...

Uz priu o eovom srcu, koja svakog puta ima neki novi detalj, Suzana Osinaga prodazabezeknutim turistima i neki od svojih suvenira.STANOVNICI Valje Grande i seljaci iz okolnih sela i dalje sumnjaju da su pronaene eovekosti. Njima je teko palo to prekopavanje.U tim krajevima, e je, maltene, postao svetac.Lokalni hroniari i retki namernici, zabeleili su da su u zabitim selima starice palile sveu zaduu ea Gevare i molile se.- Duice moja, e, spasi meni sirotoj moju kravicu...Pre nekoliko godina, starija ena iz okoline sela La Igera, onog u kojem je e ubijen, isprialaje lokalnom novinaru ta joj se desilo:- Nailazi e preko planine. Poznala sam ga, kako da nisam. Velika mu brada i duga kosa, a oisvetle kao nebo. Ja stala, gledam i krstim se. A on mi kae. "Ispod ove stene ima vode".Nema, gospodine, odgovaram ja, a on opet veli: "Ima, ima". I ode. Sutradan, naiem opet poredone stene, a ispod nje izvire voda...Turistiki radnici iz Valje Grande otvorili su pre nekoliko godina "eov put", koji vodi od ValjeGrande do sela La Igera i one sirotinjske kole, na ijem je zemljanom podu e Gevaraproiveo svoje poslednje trenutke. To je jedini vidljiv trag eove gerile u Boliviji.DVA dana uoi tridesete godinjice eovog pogubljenja, u varoi Valje Grande javio se jedannovi svedok - Marselino Kardenas, bivi vojnik bolivijske armije, koji je u vreme dogaaja uValje Grande, 8. i 9. oktobra, bio straar pored eovog lea.- To to su iskopali - kae on - to nisu eove kosti. Ja to znam bolje od drugih, jer sam na straiuvao eov le, a znam da su jo jednom gerilcu bile odseene ake.Seljaci iz La Igere i okoline Valje Grande, kada su uli za tu izjavu, poeli su da se krste,zahvaljujui Bogu to im je poslao tog vojnika Kardenasa kao dar neba.Metani varoi Valje Grande i indiosi iz La Igere i dalje su uvereni da kosti svetog Ernesta leeu njihovoj drevnoj zemlji i da ih niko ne moe iskopati iz utrobe Anda.- I meni se ini da je jo tamo - kae uiteljica u penziji Hulija Kortes, "poslednja ena" u ivotue Gevare. To je ona lepa devojka, koja je u prepodnevnim asovima, 9. oktobra 1967. godine,ula u onu pranjavu i okrvavljenu kolsku uionicu, u kojoj je, prislonjen uza zid, ranjen inemoan leao e Gevara. Ona je bila uiteljica u toj koli. Kapetan Prado i agent Cije FeliksRamos dozvolili su joj da eu donese olju tople supe.- Uzeo je samo dva-tri gutljaja - prisea se Hulija.Hulija je izala iz uionice, uzbuena i prestravljena. Memljiva praina iz kolske uionicemirisala je na smrt. Ostala je sa strane u dvoritu, gde je bilo jo metana.A onda su odjeknuli pucnji. Izneli su le Gevare, ispred kole, na sunce.

- Bio je prelep i u smrti - kae uiteljica, u iji se ivot takoe uvukla tragina sudbina slavnoggeriljerosa.Ernesto postaje e

e Gevara se rodio u argentinskom industrijskom gradu Rozario 14. juna 1928. godine.Otac Ernesto Gevara Lin, arhitekta po struci i konstruktor po zanimanju, pripadao jeargentinskoj oligarhiji. Pamte ga kao veselog i komotnog oveka, koji se zanosio velikimidejama i fantastinim projektima, ali se ne bi reklo da se satirao od rada. U njegovim ilama jetekla panska i irska krv.Selija de la Serna, eova majka, bila je jedna od najlepih i najbogatijih udavaa u Argentini,panskog porekla i po mukoj i po enskoj liniji.Dve godine posle eovog roenja, roditelji su ustanovili da Ernesto boluje od astme. Svipokuaji leenja su bili bezuspeni, pa je porodica, na sugestiju lekara, odluila da se odseli izvlanog Buenos Ajresa, gde su se nastanili posle sklapanja braka. Odselili su se u Kordobu, uvaro Alta Grasija, duboko u unutranjosti zemlje, gde je Ernesto ree dobijao napade astme.U Kordobi je Gevara zavrio gimnaziju, bavio se sportom koliko je mogao, a onda se porodica,kada je eu bilo 19 godina, ponovo vratila u Buenos Ajres, da bi on upisao medicinski fakultet.U to vreme, Ernesta su pozvali na regrutaciju. Nalaz vojne komisije je bio da je taj mladidelikatnog zdravlja, sa hroninom astmom, nesposoban za vojnu slubu.Tako je zbog nesposobnosti osloboen vojne obaveze ovek koji e postati najslavniji gerilac20. veka i revolucionar od kojeg e drhtati reimi Latinske Amerike.U to vreme, brani par Gevara nije vie bio na okupu. Razdvojili su se, pa je e iveo samajkom, za koju je inae bio vie vezan, moda i zbog toga to je i likom i karakterom bio udomenu njenog genetskog sklopa. Otac je otiao da ivi sa drugom enom.TADA ve, za vreme studija, poeo je da dolazi do izraaja nemirni i pomalo avanturistiki duhmladog Gevare. Kao student, zajedno sa svojim kolskim drugom Albertom Granadom, obiaoje dobar deo Argentine i Latinske Amerike.Poslednji ispit na medicinskom fakultetu poloio je 11. aprila 1953. godine. Diplomirao je, ipak,na vreme, sa nepunih 25 godina. Gevara je telefonom javio radosnu vest roditeljima.Selija je zaplakala od radosti, a otac, kojem su poslovi ili sve loije, ve tog istog dana jevideo svog sina u lekarskom mantilu u jednoj od uglednijih bolnica u gradu. "Moja radost je",zapisao je Gevara-otac, "bila velika, ali je kratko trajala. Ernesto mi je saoptio da opet kreena put, ovog puta na veliku 'severnu turneju' koja e obuhvatiti maltene sve zemlje LatinskeAmerike na obali Pacifika."U La Pazu, gde e ostati vie od msec dana, e je sreo Argentinca Rikarda Roha, mladogadvokata, koji je iz Argentine zapravo pobegao.Brzo su se sprijateljili. "Kad sam ga prvi put video", zapisao je Roho kasnije u svojoj knjizi "Mojprijatelj e", "Gevara me uopte nije impresionirao. Bio je utljiv, radije sluao i pitao, nego toje govorio. U ono vreme jedino to nas je povezivalo bila je injenica da smo obojica bili beznovca..."Prijateljstvo je ipak sklopljeno, i veoma je mogue da je Roho, kao iskusniji "leviar" izotrioGevarine "revolucionarne nagone", i da ga je, ipak, zaintrigirao da se domogne Gvatemale gde

su se deavale "nove i interesantne stvari". Tamo je mirisalo na revoluciju, govorilo se onda uleviarskim krugovima i meu mladim ljudima Latinske Amerike.NEGDE potkraj oktobra 1953. Gevara je stigao u Gvatemalu, zemlju koja je vrila od nemira istraha da e Amerikanci tamo vojno intervenisati.Gvatemala je onda preivljavala ozbiljne revolucionarne potrese i promene, mada stvarnerevolucije nigde nije bilo. Ta vrenja i estoki pritisci iz Vaingtona na reformistiki reimHakoba Arbensa, privukli su u Gvatemalu nemali broj latinoamerikih leviara, mladih ljudi,intelektualaca i potajnih revolucionara.Mladi, armantni i buntu skloni Argentinac Ernesto Gevara brzo se uklopio u te krugove koji suga rado prihvatili.Tada su i poeli da ga zovu e. Tako, inae u Latinskoj Americi i u paniji esto zovuArgentince, zbog one njihove tako este uzreice i potapalice "e", koja znai i puno i malo.Argentince po tome najlake i prepoznaju. U njih, to "e" je neizbena potapalica usvakodnevnom govoru. Oni nju koriste za oslovljavanje sagovornika, za predah, za sopstvenuidentifikaciju, za pozdrav. "Escucha, che..." Sluaj, e. Sluaj, drugar. Sluaj, ortak...Tako je argentinsko "e" u sluju Ernesta Gevare, postalo e i ubrzo se pretvorilo u njegovolino ime koje e stei svetsku slavu i podstai pojedine ljude na Zelenom kontinentu, a i vannjega, da tu recu ponu da nose na majicama i daju je kao lino ime svojoj deci.I SAM Gevara prihvtio je novo ime i tako je ostalo zauvek.- Kako da mi se ne svia to ime - rekao je jednom prilikom e Gevara. - Za mene to e znaineto najlepe i najznaajnije u mom ivotu.Posle pobede kubanske revolucije, kada je postao direktor Nacionalne banke Kube, Gevara sena kubanskim novanicama tako i potpisivao. Samo sa e.Jedino ga njegova majka Selija tim novim imenom e nije nikad oslovljavala. Za nju, on jeostao Ernesto.- Kada sam ga prvi put srela, nije me naroito impersionirao, mada je bio zgodan momak.Delovao mi je tako slab i nemoan. Disao je teko. ulo se kako iz njegovih grudi izlazi sipljiv iisprekidan zviduk...Tim reima mi je, za vreme jednog susreta u Havani, poetkom sedamdesetih godina, isprialasvoje utiske o poznanstvu u Gvatemali sa Ernestom Gevarom Peruanka Hilda Gadea, bivasupruga e Gevare. Ona nije njegova udovica. Udovica je jedna druga ena - Aleida Mar,Kubanka koju je e sreo i zavoleo u vreme gerilskog ratovanja na Kubi.Sredinom juna 1954. u Gvatemalu su iz susednog Hondurasa ule intervencionistike trupe.Reim Hakoba Arbensa je sruen. Gevara se sklonio u argentinsku ambasadu, a onda je kao imnogi drugi seo na voz i pobegao u Meksiko.Nije pomiljao da se vrati u Argentinu.

Susret sa Kastrom

e Gevara nije stigao u Meksiko iz Gvatemale kao "peeni revolucionar", jer u Gvatemalirevolucije nije ni bilo, ali je u njemu sve vie sazrevalo uverenje da mu lekarska diploma neebiti ivotna sudbina.Tada jo nije bio revolucionar po zanimanju, ali jeste po svom temperamentu. Na tu stranu gaje vukla ona genetska ica njegove majke koju nisu bez razloga u Buenos Ajresu zvalivecernje novostiBuntovnica, mada se tako neto, i to jo u ono vreme nije moglo oekivati od jedne prelepe,nene i bogate ene.eu je u ono vreme bilo svega 26 godina. On je u svojoj dui bio pesnik, putnik, pomaloavanturista, traga za istinom "zelenog kontinenta" i za svojom sopstvenom sudbinom. - On jeonda - kae Gadea - bio revolucionar u srcu.Gevara i Gadea su, na poetku 1955. godine ve bili verenici, a uskoro potom e se i venati.Jednog dana, Ernesto je stigao u iznajmljenu sobu, u kojoj je iveo sa Gadeom, sav ozaren.- Idem u Kinu - kazao je i objasnio da e na put krenuti brodom koji odlazi iz meksike luke"Verakruz" u angaj.- Nisam bila sigurna da e se e, ako krene preko sveta, ikada vie vratiti u Meksiko - kaeGadea.Budua supruga e Gevare mora da je tih dana, u prolee 1955, oseala vie od bilo kogadrugog da nemirni duh njenog verenika nee biti lako ukrotiti, i da e on, ako se dohvati Kine,koja je onda inae bila njegova opsesija, krenuti dalje - ka Vijetnamu...I dok se e, zajedno sa svojim meksikim drugom Eduardom Toresom, pripremao za put uangaj, u ivot tog mladog oveka, igrom sudbine, se umeao jedan nesvakidanji sluaj ijedan noni susret, koji e potpuno promeniti njegov ivot, i od anonimnog i pomalo aneminogargentinskog lekara, napraviti legendu kontinentalnih razmera.U julu 1955. e je obavestio svoju verenicu da e se tog dana kui vratiti kasno.- Idem da se sastanem sa Kubancima - kazao je. - Bie tamo i Fidel Kastro.Kastro onda nije bio nepoznat u Meksiku. Za njega je e Gevara uo jo u Buenos Ajresu. UGvatemali, za vreme dramatinih prologodinjih dogaaja, meu leviarima je estopominjano njegovo ime.Kastro se prouo po svom samoubilakom napadu na kasarnu "Monkada", posle ega jeosuen na 15 godina robije.Napad na kasarnu "Monkada" se, meutim, pretvorio u pravu katastrofu. Veina lanovaKastrove ekspedicije je pobijena na licu mesta. Jedan manji broj je pobegao, dok je sam FidelKastro, sa jo 28 drugara, poslat na robiju. Kastru je tada bilo svega 27 godina. Bio je mladpravnik, poznat po svom neukrotivom karakteru, briljantan govornik, vrhunski sportista,"buntovnik po roenju".

MALO je ko onda verovao da e se Kastro ikada vratiti na politiku scenu Kube. Meutim, dvegodine kasnije, on je izaao iz zatvora. Zakaila ga je opta amnestija koju je reim FulgensijaBatiste dao za sve politike zatvorenike. Sam Batista, koji e prekasno shvatiti da je to bilakobna greka njegovog ivota, oigledno da onda nije mnogo drao do opasnosti od Kastra.Mora da je bio poverovao da je tom mladom buntovniku, posle onog ta mu se desilo na"Monkadi" i posle robije, dosta revolucije i zaletanja.Kastro je odmah po izlasku iz zatvora, preko SAD, otiao u Meksiko. Sa njim je krenuo i bratRaul i nekoliko drugova koji su preiveli "Monkadu".- Na otac Anhel - ispriao mi je mnogo godina kasnije Kastrov stariji brat Ramon, direktorjedne farme na Kubi - bio se onda pomirio sa time da je Fidel stavio glavu u torbu i da e zanjega teko biti spasa. alio je samo zbog Raula. Nije nikako mogao da oprosti Fidelu toRaula vue za sobom, to e mu negde slomiti vrat.Kada se domogao Meksika, Kastro je preko tampe poslao poruku reimu u Havani: nezavaravajte se, ja dolazim to pre budem mogao, da dovrim ono to sam zapoeo na"Monkadi" i da Kubu oslobodim diktature.Niko, pa ni sam reim u Havani, nije uzimao ozbiljno te njegove pretnje iz Meksika. e Gevarajeste.FIDEL Kastro i e Gevara sreli su se sredinom jula 1955. godine u kui Kubanke MarijeAntonije Gonzales, u srcu Sijudad Meksika. e je u tu kuu uao u osam asova uvee, aizaao je iz nje ujutru u zoru. Razgovarali su te noi njih dvojica punih deset asova.- O emu? - zapitao sam Hildu Gadea, koja je te noi uzalud ekala da se njen verenik vrati naspavanje.- Pa, valjda o revoluciji - kazala je ona. - Posle tog susreta vie nije pominjao putovanje u Kinu.Bio je drugi ovek. e je te noi, oigledno, postao lan Kastrove ekspedicije za osvajanjeKube. I "fidelista" zauvek.Gevara je ve sutradan, kako se prisea njegova biva ena, obavestio svog druga Toresa daodustaje od Kine, da nikuda ne ide. Tog istog dana vratio je kartu za brod za angaj.- Sastajali su se bar tri puta nedeljno - pria Gadea. - e mi nije priao o tome ta se sprema,ali sam nasluivala da se Kubanci spremaju za pohod na Kubu i da e on ii sa njima. Nisamga odgovarala, valjda zbog toga to sam znala da u tome nemam nikakve anse. Onda sam gave dobro poznavala. Priznajem, u dubini due, bila sam zabrinuta zbog svega toga. I meni jeto onda liilo na avanturu, ali sam se uzdravala da o tome govorim.e, oigledno, nije sumnjao. On je bio uveren da je, konano, sreo oveka koji, ne samo dazna ta hoe, nego je spreman da to ta hoe i uradi. "MALA MOJA, MAO"JEDINO to je eu ostalo od nesuenog puta u Kinu, bio je nadimak koji je dao svojoj erkiHilditi koja se rodila pre nego e sa Kastrom otii na Kubu.Sva njegova pisma iz Sijera Maestre, a kasnije i iz sveta, poinjala su: "Mala moja Mao..."e je, oigledno, teko preboleo Kinu i Mao Ce Tunga.

Gerilac u krvi

A ONDA je kucnuo as istine. Posle priprema koje su trajale vie od godinu dana, Kastrovaekspedicija je bila spremna da krene u oslobaanje Kube.Kastro je za ekspediciju kupio staru i prilino izrabljenu jahtu "Granma". Na brodu je bilo mestaza 25 ljudi, a Kastro je ukrcao njih 82. Tolika je bila njegova ekspedicija.Meu Kubancima je, kao jedini stranac, bio i argentinski lekar e Gevara. Njemu je bilonamenjeno da se brine o zdravlju ekspedicije, ali e se ubrzo pokazati da tako nije bilosueno.Brod je isplovio iz meksike luke "Tukspan" kod Vera Kruza 25. novembra 1956. godine.Na obale Kube, tamo negde u podnoju planine Sijera Maestra, brod je trebalo da stigne ujutro30. novembra. Sa pripadnicima pokreta "26. jul", koji je dobio ime po onom napadu na kasarnu"Monkada", bilo je dogovoreno da se organizuju manifestacije u gradu Santjago de Kuba, a daspecijalne grupe tog pokreta doekaju ekspediciju u blizini obale.Sve je krenulo naopako. Snano nevreme je tih dana zahvatilo podruje Meksikog zaliva."Granma" samo to se nije raspala. Poela je da proputa i vodu. Veinu lanova ekspedicijeje zahvatila morska bolest. Put se oduio. Nije vie bilo ni hrane. A onda je dolo i ono najgore.Umesto 30. novembra, "Granma" je na obalu prispela 2. decembra 1956. godine, i to napogreno mesto. Reim diktatora Batiste bio je obaveten o ekspediciji i priredio je Kastrupaklen doek. Desilo se neto slino "Monkadi", ak moda i gore. Od 82 lana ekspedicijepreivelo je samo njih 16 i to u dve odvojene grupe, koje su se na obroncima Sijera Maestrespojile posle nekoliko dana lutanja.MEU preivelima bili su i braa Kastro i e Gevara. Dan posle nesrenog iskrcavanja sa"Granme" i masakra u priobalnim movarama i plantaama eerne trske u podnoju SijeraMaestre, Kastro je uz sebe imao samo dvojicu saboraca - Faustina Pereza i Univerza Saneza.On u tim trenucima nije mogao znati ta se zbilo sa ostalima.Posle tri dana lutanja i skrivanja, Kastro je zapitao svoje saputnike da li brda uz koja su poelida se penju pripadaju vencu Sijera maestre. A kad je dobio potvrdan odgovor, zagledao se uvrh planine, utao je neko vreme, a onda je kazao:- Batista je izgubio ovaj rat...Njegovi saputnici nisu progovorili ni rei.Dan kasnije, kad se iz ume pojavila jo jedna grupa preivelih "brodolomnika", meu kojimasu bili Raul Kastro, e Gevara, Huan Almeida i njih jo estorica, Kastro je poeo da seponaa kao vojskovoa.Bilo ih je ukupno esnaest. Revolucija je mogla da pone.O tom spajanju dve grupe "brodolomnika" pie u svojim seanjima Rene Rodriges, jedan odlanova te ekspedicije. On je bio u grupi sa eom.- Kad smo se svi okupili - pria Rodriges - Kastro je rekao: "Sada znam da su dani diktatoraBatiste odbrojani", kazao je zagledan preko nas i beskrajnih planataa eerne trske, premaHavani.

- Sledio sam se - kae Rodriges. - Pa ovaj ovek je lud, pomislio sam, ali nisam nita rekao.JEDINI ovek koji u tim trenucima, izgleda, nije sumnjao u taj "ludaki optimizam" FidelaKastra bio je "trupni lekar i jedini stranac u ekspediciji Ernesto e Gevara.Otkako je sreo Kastra u kui Marije Antonije u Meksiku, e je bio potpuno opsednut njime.Taj ovek atletske korpulencije i magnetske linosti u potpunosti ga je sludeo i zauvek uzeopod svoje.Na svojim estim i dugim lutanjima po Latinskoj Americi, razapetoj izmeu bede i nade, onnigde nije sreo takvog oveka. Nije ga bilo ni u Gvatemali, a tamo je bilo ljudi koji su hteli da sebore, da je samo imao ko da ih povede.e je u Kastru naao vou i oslonac za sva ona njegova romantina sanjarenja orevolucionarnom preobraaju "zelenog kontinenta", za svoju pesniku i avanturistiku duu, zasve one potajne i velianstvene jurie na donkihotovske vetrenjae.e je oseao da samo Kastro moe da ga povede tim stazama, da je naao vou.Slabaan i iscrpljen, teko je disao i jo tee koraao dok su se peli obroncima Sijera Maestre,ali nije sumnjao u ono to je Fidel rekao.U dubini svog ljudskog i intelektualnog bia, e jeste bio revolucionar, ali neto drugaijegkova od onih revolucionarnih pregalaca koje je "klesala" leva teorija od Lenjina pa naovamo.On je bio revolucionar, ali sa bitnim komponentama sanjara, pesnika i avanturiste.e Gevara je, bez velike bojazni od preterivanja, bio daleki potomak "tunog viteza od LaMane" Don Kihota.KASTRA je, takoe, privlaio taj neobini mladi ovek iz Argentine. On kao da je u eu naao"drugu polovinu" svoje revolucionarne linosti - onu nebesku, pesniku, matarsku.Kastro jeste bio veliki optimista i vizionar, ali on je u svakom trenutku vrsto stajao na zemlji.e je leteo.e je ve posle nekoliko sedmica "vojevanja" na Sijera Maestri bio vojnik kubanske revolucije.- Proli smo kroz prvu nau bitku - napisao je kasnije Kastro - i e, koji je bio na trupni lekar,ve je postao i na vojnik. Proli smo kroz drugu pobedniku bitku i e vie nije bio samo navojnik i na lekar, nego i na najistaknutiji borac u toj bici.Kastrovi gerilci sa Sijera maestre ubrzo e zaboraviti da je e ikada bio lekar. On je postaojedan od "voa" pobunjenike vojske, uz samog Kastra, najistaknutija i najpopularnija linostmeu njegovim "barbudosima". "Bio je najneobiniji meu svim naim revolucionarima",napisao je Kastro o eu. On je spadao meu one ljude koje odmah zavolite zbog njihovejednostavnosti, divnog ljudskog karaktera, drugarskog ophoenja sa svima, zbog njihovelinosti. A uz sve to, e je bio virtuoz gerilske borbe. Ako je kao gerilac imao Ahilovu petu,onda je to bila njegova preterana hrabrost, njegovo potuno preziranje opasnosti.U martu 1957. godine, u Sijera Maestri, Kastro je saoptio eu da je od tog trenutka "el

komandante" - major kubanske vojske. Tako je e dobio najvii in u kubanskojrevolucionarnoj vojsci.RAZVODNEKOLIKO sedmica posle pobede Kastrove revolucije, Hilda Gadeo je iz Perua, sa erkicomHilditom, doletela u Havanu. Na Aerodromu "Hose Marti" doekao ih je e Gevara, zagrliosvoju erku Mao i rekao Hildi: "Meu nama je gotovo. U mom ivotu postoji druga ena. Sreosam je u Santa Klari..."Na prepad - guverner

FRANCUSKI novinar Viktor Franko, koji je u prvoj godini posle pobede Kastrove revolucijeposetio Kubu, prvo je otiao kod slavnog amerikog pisca Ernesta Hemingveja, koji je tadaiveo i stvarao u okolini Havane i gajio je otvorene simpatije za Kastra jo dok je ovaj bio uSijeri Maestri.- ta mi savetujete da vidim na Kubi? - zapitao je izveta "Frans soara" Hemingveja.- Potraite e Gevaru - odgovorio je pisac. - Taj mladi nije Kubanac, ali ga Kubanci smatrajusvojim. On je i mene veoma impresionirao i zainteresovao. To je fascinantna linost, redakovek...e je na Kubi ve bio u svom elementu. Pisao je lanke, organizovao novu vlast, putovao posvetu kao novi kubanski ambasador, a u intervalima, kada god je za to bilo mogunosti, vodioje duge razgovore sa Fidelom Kastrom. Ti razgovori su znali da potraju i po celu no, kao onaju Meksiku kada su se prvi put sreli.U meuvremenu, e je postao direktor kubanske Centralne banke, to je mnoge iznenadilo, jerje njegovim drugovima i poznanicima bilo teko da zamisle da taj revolucionar, pesnik ipustolov, moe sesti u bankarsku fotelju. Ali, seo je, i to na nain koji samo Kastru i njemumoe da prilii.Naime, onda se prialo da je e sasvim sluajno postao direktor banke.- Je li to istina? - zapitao je francuski novinar Viktor Franko ea.- Jeste - odgovorio je ovaj. - Jednog dana na sednici ministarskog saveta skoro da sam biozaspao. Bio sam umoran i neispavan, a bilo je i vrue. U jednom trenutku Fidel je zapitao da limeu nama ima nekog ko je ekonomista. Meni se uinilo da pita da li je neko od naskomunista. I javio sam se, a da nisam ni znao zato pita. Fidel je onda rekao da u ja bitidirektor Centralne banke. Trgao sam se, ali bilo je kasno.- Da li je zaista bilo tako? - insistirao je novinar.- Moe slobodno i napisati i ispriati bilo kome da sam ti to ja lino kazao. Bilo je tako.- A da li ste vi onda bili komunista?- Jesam, ali nemam nikakvu lansku kartu da ti pokaem. Mora mi verovati na re.TEK, svejedno, iz trezora Centralne kubanske banke poele su da izlaze novanice sa onimkratkim i karakteristinim potpisom "e".Ako se izuzme Kastrov govor odbrane na suenju posle napada na kasarnu "Monkada" 1953.godine, kubanska revolucija je dola na vlast bez ikakvog definisanog politikog programa ibez odreene ideologije.Kastrov revolucionarni poduhvat sa Sijera Maestre bio je jedna od najbriljantnijih narodnihpobuna u ovom veku, ali teko revolucija u striktnom smislu te rei. To je Kastro i sam priznaokada su njegovi "barbudosi" pobedonosno uli u Havanu.- Revolucija tek sad poinje - rekao je on.

e se u tom periodu pokazao kao glavni teoretiar kubanske revolucije. On je jedini, izgleda,bio u stanju da iz maratonskih razgovora, koje je vodio sa Kastrom, izvue sutinske ideje isvemu tome da teoretsko objanjenje i pisanu formu.Ve u prvoj godini posle revolucije, e je publikovao svoje prvo teoretsko delo "Gerilskoratovanje". Polazei od iskustava kubanske revolucije i realnosti Latinske Amerike, za koju jeimao najvie razumevanja i saznanja, e je u tom delu postavio sledee tri postavke:- Narodne snage u bilo kojoj zemlji Latinske Amerike mogu da dobiju rat protiv regularnevojske;- Ne mora se uvek ekati da se steknu svi uslovi za revoluciju. Pobunjeniko arite, to e reistvaranje gerilskog pokreta, makar u reduciranim dimenzijama, moe biti dovoljno da se tiuslovi stvore i da revolucija krene;- Kada je re o Latinskoj Americi, planina, a ne grad, je pravo mesto oruane borbe. Gerila uplaninama i dunglama, a ne gradski oruani poduhvati, predstavlja politiko-vojnuprethodnicu mogue revolucije - socijalistike, antiimperijalistike i antioligarhijske.e je, kao i Kastro, verovao u latinoameriku revoluciju, isto kao to su obojica bila ubeenada se na tom kontinentu nita ne moe uraditi bez upotrebe sile.- Niko ne moe spreiti izvoz jednog primera - rekao je e Gevara na Interamerikojkonferenciji u Punta del Este. SAD bi to htele, ali primer nije roba pa da se zaustavlja nagranici.Ono ta Fidel Kastro i e Gevara onda nisu mogli, ili nisu hteli da shvate, to je da kubanskarevolucija ne samo da nee izazvati i podstai nove revolucionarne poare u zemljamavecernje novostiLatinske Amerike, nego da e ih ba "zaslugom" svog primera, ukoiti i onemoguiti za jedandui period.Kubanska revolucija, naroito kada je sredinom 1961. godine poela da "crveni", izazvala jetakva reagovanja i takva strahovanja u Americi da je u Vaingtonu zauzet strategijski idefinitivan stav da se ni po kakvu cenu ne sme dozvoliti da se "nova Kuba" igde ponovi na"zelenom kontinentu".e Gevara, a naroito Fidel Kastro, e to shvatiti sedam godina kasnije, na primeru"pobunjenikog arita" u Boliviji, koje je ugaeno pre nego je i zapalilo plamen revolucije.U gaenju tog "arita" presudnu ulogu je odigrao Vaington, a ne bolivijska armija.No, svejedno, e je onda ve usmerio svoj pogled prema Andima.GDE JE e?DOK je e putovao po svetu kao Kastrov "letei ambasador", njegova nova supruga Aleida jeu Havani raala decu - sve jedno za drugim. U tih pet-est godina njihovog braka izrodila ih jeetvoro - erke Aleidu i Seliju i sinove Ernesta i Kamila.U meuvremenu on je na Kubi bio direktor Narodne banke, ministar industrije, jedan od

Kastrovih prvih vojnih zapovednika, a pre svega teoretiar kubanske revolucije.Tako je bilo do 14. marta 1965. godine. A onda je e nestao, kao da je u zemlju propao.Oprotajna pisma

GDE je e Gevara?Tokom 1965. godine, to pitanje je postavljano na Kubi, u Evropi i Latinskoj Americi, a naroitou Vaingtonu, ije su obavetajne slube inile sve to je u njihovoj moi da mu uu u trag.Na to pitanje odgovor je moglo da da samo desetak ljudi u Havani i, moda jedna mlada, lepaena Tamara Gutijeres Bunke, koja se te jeseni nalazila negde u Junoj Americi i koja e sekasnije u svetu prouti kao Tanja Gerilka.Pritenjen takvom atmosferom, Kastro je na jednom mitingu 28. septembra, u Havani, izjaviopred masom okupljenog sveta: "Uskoro u vam obelodaniti jedan dokument koji nam je stigaood druga e Gevare i u kojem se objanjava njegovo odsustvo u poslednjih nekoliko meseci."Pet dana kasnije, u pozoritu "aplin", u Havani, odravana je prva sednica rukovodstvanovoformirane i transformisane Komunistike partije Kube. Predstavljeni su novi Centralnikomitet i nova strategija partije.Na spisku novih lanova CK nije bilo Ernesta Gevare. Niko nije sasvim glasno zapitao zatoga nema. Oni malobrojni koji su znali, utali su, a oni koji nisu nita znali nisu smeli da pitaju.Delegatima je palo u oi da je na tu sednicu dola i eova supruga Aleida, to nije bilouobiajeno.A onda je progovorio Fidel, koji je obavestio delegate da mu je stiglo pismo od ea, da jedatirano sa prvim aprilom te iste godine, ali da o njegovom boravitu ne moe da govori.Kastro je umesto toga, delegatima, u grobnoj tiini proitao pismo: "Fidele,U ovom trenutku seam se mnogih stvari - kad smo se upoznali u kui Marije Antonije, uMeksiku, kad si predloio da poem sa vama, i svih uzbuenja prilikom priprema za taj put.Jednog dana su zapitali koga treba obavestiti u sluaju smrti. Svakako, saznanje o takvojmogunosti uticalo je na sve nas. Kasnije smo uvideli da je to realnost, da se u revolucijipobeuje ili umire (ako je revolucija prava). Mnogi drugovi su tako i pali na putu ka pobedi.Danas je sve to manje dramatino zato to smo zreliji. Ali, taj trenutak se ponavlja.Oseam da sam ispunio deo svoje dunosti koja me je vezivala za kubansku revoluciju nanjenom tlu, i sada se opratam od tebe, drugova, tvoga naroda, koji je i moj.Formalno se odriem svih funkcija u nacionalnom rukovodstvu partije, poloaja ministra uvladi, ina majora i kubanskog dravljanstva. Nita me vie zvanino ne vezuje za Kubu.Jedine veze koje sa njom imam su druge prirode. To su veze koje se ne mogu prekinuti kao tose mogu odbaciti funkcije.Seajui se svoje prolosti verujem da sam radio dovoljno asno i odano da bih doprineopobedi revolucije. Moj jedini ozbiljan nedostatak je to to nisam imao vie poverenja u tebe odprvih trenutaka u Sijera Maestri i to nisam dovoljno brzo shvatio tvoje osobine voe irevolucionara...Drugi narodi trae moje skromne snage. Ja mogu da inim ono to je tebi uskraeno zbog tvoje

odgovornosti glave i voe Kube. I dolo je vreme da se rastanemo...Izjavljujem jo jednom da oslobaam Kubu svake odgovornosti sem one koja proizlazi iznjenog primera. Ako me poslednji as zatekne pod nekim drugim podnebljima, moje poslednjemisli bie upuene ovom narodu, a posebno tebi.Nije mi ao to svojoj deci i eni ne ostavljam nikakvo materijalno bogatstvo. Srean sam to jetako. Nita i ne traim za njih, jer znam da e se drava pobrinuti za njihovo izdravanje ikolovanje...Stalno napred ka pobedi. Patria o muerte. Domovina ili smrt.Grlim te sa revolucionarnim arom.e".U SALI je i dalje vladao muk. Ljudi su sada znali da je e iv, mada je za veinu njih ostalodosta neodgonetnutih pitanja. Kuda je otiao, gde sada to die revoluciju, ta e od togaispasti, moe li to Kubu dovesti u nevolje.Kad je Kastro, one noi 3. oktobra 1965. godine, u teatru "aplin" proitao eovo oprotajnopismo, koje je bilo neka vrsta njegovog testamenta, bilo je jasno da je e otiao na daleki putbez povratka, ali su mnoga pitanja ostala bez odgovora.Zato je otiao, kuda je otiao, zar je morao da ode?Po slavi, prestiu i ugledu, e je bio druga linost kubanske revolucije, odmah posle Fidela. Urealnoj vlasti moda je ispred njega jedino bio jo Fidelov mlai brat Raul i niko vie. Dakle,nije bio zapostavljen, nije bio suvian.e je na Kubi ostavio petoro dece - jedno iz prvog i etvoro iz drugog braka, suprugu Aleidu,drugove, Fidela, ministarsku fotelju. Jedino je sa sobom poneo kutiju tompusa marke"montekristo".Nije stigao, ili nije mogao, ili nije smeo, ni majci svojoj da se javi, onda kada je ona umirala.ISTINA, njegovo pismo roditeljima, pisano u vreme kada je sainjeno i ono Kastru, dirljivo ibolno, moda vie od svega drugog ta je e napisao i ostavio za sobom kao poruku,objanjava njegovu prirodu i razloge njegovog odlaska sa Kube. "Dragi moji", pie eroditeljima. "Jo jednom oseam u petama rebra Rozinanta, opet jezdim drumom sa titom uruci.Gotovo pre deset godina pisao sam vam jedno drugo oprotajno pismo. Koliko se seam, aliosam se to nisam bolji vojnik i bolji lekar. Da budem lekar, to me vie ne interesuje; a nisam lovojnik.U sutini se nita nije izmenilo, izuzev to sam mnogo svesniji - moj marksizam je pustiokorene i proistio se. Uveren sam da je oruana borba jedino reenje za narode koji se bore zaslobodu, a ja sam dosledan u svojim uverenjima. Mnogi e me nazvati avanturistom. Ja to ijesam, ali druge vrste - jedan od onih koji rizikuju sopstvenu kou da bi dokazali svojaubeenja.

Mogue je da je ovo kraj. Ja ga ne traim, ali i to spada u domen logine verovatnoe.Ako se tako desi, aljem vam svoj poslednji zagrljaj.Veoma sam vas voleo, samo nisam znao kako da izrazim tu svoju ljubav. Krajnje sam krut upostupcima i mislim da me ponekad niste razumeli. Nije me bilo lako ni razumeti.Ipak, molim vas, verujte mojim reima danas.Pomislite ponekad na ovog malog vojnika sudbine dvadesetog veka. Poljubac svima od vaegtvrdoglavog i grenog sina Ernesta."Beli Tarzan - crna Afrika

POSLEDNJE pojavljivanje e Gevare pred kubanskom javnou desilo se 14. marta 1965.godine. Toga dana posle podne stigao je sa dugog putovanja po Africi i Evropi na aerodrom"Hose Marti", kraj Havane. Doekali su ga Fidel Kastro, njegov brat Raul i predsednik OsvaldoDortikos.Taj snimak sa doeka, bila je poslednja fotografija njegovog boravka na Kubi.Pre povratka sa tog puta, e se zanosio idejom da ide u Argentinu i da tamo, u zemlji svogroenja, zapone revolucionarnu borbu za oslobaanje "zelenog kontinenta". Argentina jeimala gerilskih tradicija, velika je drava i bilo kakav revolucionarni poduhvat u toj zemlji,morao bi imati kontinentalne razmere. Kastro za to nije hteo ni da uje. Koile su ga u tome dvestvari: odbojna reakcija Moskve i strah od neuspeha. Zato je eu ponudio Kongo, to je ovajna kraju i prihvatio. A kad je prihvatio, onda se svesrdno usmerio na pripreme.Nita ga vie u toj nameri nije moglo pokolebati, pa ak ni upozorenje egipatskog predsednikaNasera, koji mu je za vreme boravka u Kairu skrenuo panju da bi bilo jako opasno da seuputa u takvu avanturu i da u Africi "izigrava belog Tarzana".Kad se tih dana iz Buenos Ajresa javila njegova majka Selija, rekli su joj da je e otputovao najug kubanskog ostrva, da tamo osniva nekakvo preduzee i da se uskoro nee vratiti.I nee, niti e ga ikada vie uti i videti.Daleko od oiju javnosti, e je tih dana negde u unutranjosti ostrva poeo da se priprema za"afriku avanturu". Skinuo je uniformu, oiao kosu i bradu, izmenio lik i promenio ime.Sada se zvao Ramon Benitez. To ime je bilo na svim njegovim dokumentima.NE zna se tano kada je e krenuo na put, ali je prilino izvesno da je to bilo u zoru, 1. aprila1965. Odleteo je za Moskvu, da bi preko Kaira nastavio put za Dar es Salem, odakle e sepreko jezera Tanganjika prebaciti na istonu obalu, u Kongo, i pridruiti tamonjim ustanicima.e je 23. aprila stigao na obalu jezera Tanganjika i tu je bio njegov prvi kontakt sakongoanskim gerilcima, koji su se borili protiv ombea.Prvi utisci, a tako e ostati do kraja, bili su poraavajui. To je bila razbijena "vojska".Njihove vojne vebe, ispriali su kubanski saputnici ea, bile su plemenski rituali, na kojima jebilo najvie poklia i udaranja bosim nogama o pranjavo tle. "Nisu voleli disciplinu", napisaoje u jednom pismu Kastru e. "Kad sam im rekao da e obuku obavljati na licu mesta, bili surazoarani. Hteli su da idu na obuku na Kubu, ili u Kinu, tamo gde je sve plaeno, komforno ibezbedno, gde se dobro jede, ima pia i ena. Kad sam za vreme usiljenih mareva zahtevaoda nose hranu, odgovarali su osorno da nisu mazge i da nee da nose. Neki od ustanikihvoa", pisao je e, "dolazili su kod mene da prijave da imaju trupe od 1.000 i 2.000 vojnika, akasnije se ispostavilo da nemaju nikog".Niko tada nije znao da je e Gevara u Kongu.KRAJEM maja u Dar es Salem stie Osmani Sijenfuegos, njegov bliski prijatelj i saborac saSijera Maestre. Doneo mu je tunu vest: njegova majka Selija, koja je mesecima pokuavalada ga uje, umrla je u Buenos Ajresu 18. maja.

e je to teko primio. Ali, gerila se nastavljala. Shvatajui da eu treba pomo i vea podrka,Fidel je poetkom septembra u Kongo poslao dvojicu svojih i eovih bliskih saradnika - Mela iAragonesa.e je sve vie shvatao da se revolucija Kongu ne moe nametati sa strane, da je potrebnavatra iznutra.A onda je, pored nekoliko vojnih poraza, usledio novi udarac. Kubanski ambasador u Dar esSalemu Pablo Ribalta obavestio ga je da mu je vlada Tanzanije saoptila da, shodno odluciOrganizacije afrikog jedinstva (OAJ), Kubanci vie ne mogu uivati gostoprimstvo Tanzanije ida moraju odmah, do poslednjeg, da napuste teritoriju te zemlje.To je bio poetak kraja eove afrike avanture.e je 4. novembra, kada je ve bilo izvesno da se Kubanci moraju povui iz Konga i Tanzanije,dobio od Kastra depeu u kojoj se insistira na sledeem: ako se vie nita ne moe uraditi,preduzmi povlaenje.e je bio na velikim mukama. Nije mu se vraalo na Kubu. Tamo je Kastro jo 3. oktobraproitao njegovo oprotajno pismo, kojim se on odrie svih funkcija i kubanskog dravljanstva.Teko prihvata propast misije, kojoj je toliko bio posveen. Hoe da ostane.e o tome 21. novembra, kada su amci prispeli na obalu jezera Tanganjika da prihvateKubance, obavetava Aragonesa i Fernandesa Mela. - Ja ostajem - kazao je. Bili su zapanjenii prvi put otkako su sa njim u Africi, estoko su reagovali.Fernandes Mel je od besa tresnuo svoj sombrero o zemlju, a Aragones, takoe uzbuen,obratio se eu:- Sluaj me, Gevara, ja sam ovde sledio bez pogovora sve ta kae. Nisam diskutovao ni ojednoj tvojoj odluci, a bilo je razloga za raspravu. Ali, ovog puta te neu posluati i nemojsluajno da mi kae, niti da mi naredi da odavde odem bez tebe...e je utao. Nita nije odgovorio. Ali, nije bilo sigurno da e krenuti.amci su bili na obali i poelo je ukrcavanje. e je opet mrmljao da ne ide. A onda je na scenustupio zapovednik operacije evakuacije Kubanac anga, koji je nosio ratno ime Louton.- Nema ostajanja - rekao je eu odsenim glasom. - Neprijatelj koji e uskoro stii na obalu,masakrirae koga god ovde nae. Imam naredbu da ne dopustim da vas masakriraju.Potujem vas i izvravam sva vaa nareenja, ali ja sada ovde izvravam jedno drugonareenje, ono druga Fidela, i ako bude nuno, ja u vas vezati i tako vezanog uneti u amac...Ovaj dramatini dijalog na obali jezera Tanganjika zabeleio je meksiki novinar HorheKastanjeda, koji je imao priliku da razgovara o tome sa oevicima, pa i sa samim Aragonesom iFernandesom.Tako je u predveerje, tog 21. novembra, grupa od oko 100 Kubanaca zajedno sa eomzaplovila preko jezera Tanganjika.Da li se u tim trenucima, usamljen na obali jezera, setio one Naserove opaske o "belom

Tarzanu u crnoj Africi"?Medeni mesec u ilegali

KAD je ostao sam na obali jezera Tanganjika, poto su svi kubanski gerilci evakuisani, e seobratio svojim pratiocima, takoe Kubancima:- Pa, dobro, momci, ovo se zavrilo. Jeste li spremni da nastavimo dalje?Pombo, Tuma i Papi su bili zbunjeni. Oni su ve shvatili da e nema nameru da se vraa naKubu, ali nisu znali kuda e.Hari Viljegas Pombo, eov saputnik sa Sijera Maestre, koji e kasnije na Kubi dogurati dogeneralskog ina, zapisao je u memoarima i ovu reenicu: "Verujem da u onom trenutku, naobali jezera Tanganjika, ni sam e nije znao kuda nas zove, ali je bio sasvim vrst u stavu dase ne vraa na Kubu ni po koju cenu".- Slediemo te kuda god da krene - rekla su sva trojica uglas.e, ipak, nije nikud otiao. Smestio se u kubansku ambasadu u Dar es Salemu, gde enarednih meseci pisati "revolucionarne memoare" i matati o svom sledeem revolucionarnompoduhvatu.e zapravo nije imao gde ni da se vrati. Kako objanjava Pombo, e nikako nije hteo da sevrati na Kubu praznih ruku, sa porazom na leima. Njegova situacija se posle itanjaoprotajnog pisma Kastru, u Havani 3. oktobra, sutinski promenila.U meuvremenu, e je u zgradi kubanske ambasade pisao "uspomene" iz Konga. Nije tedeoni sebe ni Kongoance. "Ovo je istorija poraza", napisao je na jednoj stranici.SHVATAJUI valjda, da nee moi zauvek da ostane u Dar es Salemu, e je tokom decembrasugerisao Kastru da e otii u Argentinu, da tamo jo tinjaju gerilska arita i da e zapalitivatru revolucije u svojoj nekadanjoj domovini.Kastru se ta ideja nije nimalo dopala. Pokuao je da ga preko Fernandesa Mela, koji se ondajo nalazio tamo u potrazi za dvojicom u Kongu izgubljenih Kubanaca, odvrati od te ideje, alinije vredelo. Onda Kastro, poetkom januara 1966. alje u Dar es Salem eovu enu Aleiduda ga ona umiri i ohladi od argentinske avanture.Aleida je dola inkognito i sa lanim dokumentima. Dovezena je sa aerodroma pravo u zgraduambasade i kroz sporedni ulaz, direktno iz kola, ula u apartman na drugom spratu kod svogmua. Sem ambasadora Pabla Ribalte i jednog bezbednjaka iz ambasade, niko nije znao dase e tu nalazi i da mu je ena dola u posetu. "Prvi put otkako smo se uzeli, bili smo sami",ispriala je kasnije Aleida. "iveli smo tako est nedelja, zajedno, meu etiri zida. Bio je tona medeni mesec, kojeg kad smo sklopili brak nismo ni imali..."e je krajem februara pristao da se prebaci u Prag i da tamo razmisli o svojoj novoj misiji. UPragu je od eha prihvaen kao "vaan drug" iz Latinske Amerike, kojeg kubanska sluba tuprivremeno sklanja. esi nisu znali, niti nasluivali da se iza tog uglaenog gospodina krijelegendarni e Gevara.Kad je shvatio da mu ne daju Argentinu, nudei mu za uzvrat neku drugu latinoamerikuzemlju, preko koje se takoe moe stii u Argentinu, e je poeo da poputa.NA Kubu e nije ni pomiljao. Ali, predoeno mu je da se u Latinsku Ameriku mora ii preko

Kube, ako ni zbog ega drugog, a ono da se tamo obave nune pripreme za otvaranjegerilskog arita.- Nije prihvatao da doe na Kubu - izjavio je kasnije Kastro. - Teko mu je padalo da se vratiposle objavljivanja onog njegovog oprotajnog pisma. Uspeo sam, ipak, da ga ubedim da sevrati, da je to najbolji i jedini mogui nain da se pripremi za misiju u koju je oduio da ide...e je na Kubu stigao 20. jula, opet preko Moskve. Niko u ehoslovakoj, niti u Moskvi, nijeznao za to putovanje e Gevare.Na pomonom aerodromu u Havani, ea je doekao Raul Kastro, mlai Fidelov brat, drugalinost revolucije, i Aleida. Sa aerodroma su se odmah odvezli u unutranjost ostrva, u mestoSan Andres de Taigunabo.Opet je, posle 16 meseci odsustvovanja, bio na Kubi, ali ovog puta bez imena, bezdravljanstva, kao nepostojei ovek.Posle nekoliko sedmica, e je zajedno sa Raulom Kastrom, Manuelom Pinjeirom i ReneomTomaseviem, majorem iz vojne obavetajne slube, poeo da formira svoju trupu za Boliviju,koja je ve bila oznaena kao sledea eova etapa.Kad su budui gerilci saznali da je civil Ramon zapravo e Gevara, nastalo je oduevljenje.Nekoliko lanova kubanskog rukovodstva i starih eovih saputnika, prijavilo se da ide u geriluu Boliviji, ali trupa je ve bila popunjena.e je imao i posebne pripreme. Ugradili su mu vetake zube, obrijali mu do gole koe bradu ibrkove, skratili kosu, podgojili ga. Najtee je u toj linoj transformaciji bilo sreivanje kose.Specijalisti u laboratoriji "za ulepavanje", vadili su nekoliko dana eu dlake kose iznad ela,sve jednu po jednu, kako bi formirali idealnu elu.Jednog dana, sredinom oktobra, kada je odlazak ve bio na vidiku, Fidel je pozvao ea uPalatu revolucije u Havani. Predstavio ga je kubanskim funkcionerima kao biznismena izinostranstva, koji je doao na Kubu da sklapa poslove. Odeven u besprekorno odelo, saeirom na glavi i glasom koji je zvuao staraki, e ni kod koga nije izazvao sumnju da seispod te maske krije stari poznanik, mada su svi ti ljudi veoma dobro poznavali Gevaru.Kad je ceremonija zavrena i Kastro i Gevara ostali sami, Fidel je konstatovao:- Ovo je zaista perfektno uraeno...A onda je kucnuo as odlaska. Ramon, kamufliran do perfekcije i sa bar dva pasoa u depu,odleteo je 23. oktobra 1966. iz Havane za Moskvu. Niko od putnika nije obratio panju na toglepo obuenog gospodina sa eirom na glavi, pod naoarima, sa isturenim stomakom i lepovezanom manom. Pratio ga je samo jedan "saputnik".Iz Moskve je Gevara odleteo u Prag, a odatle vozom u Be, pa u Frankfurt. Onda se prebacio uPariz, zatim u Madrid, odakle e poslednjih dana oktobra odleteti u Sao Paolo, nadomak Anda,preko puta rodne Argentine.Ubrzo e se pokazati da je to bio put bez povratka.

Ni oima ne veruju

NEDELjA, 8. oktobar 1967. Jo se nije razdanilo. Selo La Igera jo se nije izvuklo iz sna iizmaglice.Straar ispred atora porunika Pereza naglo se trgao. Nekakva silueta, kao utvara, primicalase atoru.- Stoj! Ko ide? - komandovao je straar.Pred njim je sada ve stajao snuden seljak indios Pepe Erera.- Narednie - progovorio je - donosim vane vesti. Hou odmah da vidim komandanta...Straar je pozvao porunika Pereza. Tek je pet asova. Selva je jo pod izmaglicom.- ta je, doavola - pita pospani porunik, primiui se indiosu.- Gerilci su proli preko moje zemlje, moj porunie - kazao je Erera.- Kako zna da su gerilci?- Video sam ih kako koraaju preko moje njive pod krompirom. Prema mesecu sam mogao davidim njihove puke i njihove brade.- A gde je tebi kua?- Tamo kod kanjona uro. Ima odavde oko est kilometara. Moja kua je poslednja pre ulaskau taj kanjon.- I kud su otili?- Uli su u kanjon i tu ostali da se odmaraju. Mislim da su se zaputili klancem pored ura.Porunik Perez se zamislio. Ovo postaje ozbiljno. U svega 24 asa dve dojave o prisustvugerilaca. Tu neto ima.Rekao je indiosu da ostane, a onda je naredio pripreme za pokret. Pod njegovom komandomje 80 "zelenih beretki". To je mobilna i specijalizovana jedinica. Ali, Perez se pribojava svojihvojnika. U njegovoj vojsci postoji strah od gerilaca i od samog pomena imena e Gevara.DOK se trupa pripremala za pokret, Perez je radio-vezom stupio u kontakt sa svojim prvimpretpostavljenim komandantom "B" bataljona, kapetanom Garijem Pradom. On je, takoe, utom rejonu, sa jedinicom koja ima skoro 100 ljudi.Neto posle deset, vojska je stigla u naznaenu zonu. Prvo su proli pored njive podkrompirom indiosa Erere iz sela Pampa del Trigal, a onda su njegovi vojnici, pored kanjonauro, krenuli u izvianje i opkoljavanje celog klanca.Dan se primicao podnevu. Gerilska grupa e Gevare jo je bila na tom terenu. Negde oko 13asova, Gevarini ljudi su primetili vojnike, ali nisu pucali. e je rekao da ga vojnici do noi,moda, nee ni otkriti.Neto posle 13 asova, jedan od izviaa "zelenih beretki" zanemeo je kao paralizovan.

Video je gerilce. Bio je to prvi put da ih vidi uivo, a u planinama je vie od pola godine.Kad se povratio, viknuo je.- Eno ih, video sam ih...I grozniavo je poeo da puca iz svoje automatske puke, ne ekajui nikakvu komandu.Uzbunili su se i ostali. Zapratala je paljba iz raznih pravaca. Mitraljeski rafali su kidali graneselve, usnule u zelenilu i spokoju. Vojnici su u manjim grupama poeli da se sputaju saprevoja i da zalaze dublje u klanac gde se nalazila eova gerilska grupa, sastavljena od svega17 ljudi.Pale su prve rtve na jednoj i na drugoj strani. Sada vie nema taktiziranja, ekanja i nadanja,osim u sopstveno oruje. Oko stitinu "zelenih beretki" osvajaju metar po metar klanca kodkanjona uro, pucajui besomuno u pravcu gerilaca i na sve to se mrda.PROLO je pola asa od prvog pucnja. Iznad klanca se die dim od puane vatre.etvorica izviaa iz redova "zelenih berekti" zalegli su iza ivice klanca i osmatraju situaciju.Odjednom, primetili su da se ka njima primiu dvojica gerilaca. Jedan je ranjen u nogu, jedvaide. Onaj drugi ga pridrava i vue za sobom iz sve snage, drei u levoj ruci svoju automatskupuku. "Zelene beretke" su se pritajile, ekajui da im se gerilci priblie.Kad su se primakli na nekoliko metara, etvorica "zelenih beretki" su se ispreili ispred njih,kao da su iz zemlje iznikli.- Stojte, ili pucamo - podviknuli su vojnici, drei puke na gotovs.Gerilci su stali. Onaj to je vukao ranjenika, pokuao je da podigne puku, ali je usledila novakomanda.- Ruke uvis, ili pucam!Gerilac je ispustio puku iz ruke. Onaj drugi, kojeg je vukao i koji je bio ranjen u desnu nogu,tada je progovorio:- Ne pucajte, vojnici, ja sam e Gevara...Stajali su jedni naspram drugih. Vojnici se nisu pomerili. Nisu znali ta da kau i ta da rade.e je jo drao svoju puku u ruci, ali za kai i sputenu do zemlje. Imao je ruksak na leima.Bio je zarastao u dugu kosu i bradu.etvorica vojnika koji su zarobili ea tek tada su poeli da shvataju ta im se desilo. Tekkasnije e se neki od njih prisetiti ta im se u tim trenucima deavalo, ta im je e govorio, tasu oni njemu kazali. Bila su to matovita seanja u kojima je svako, bio to makar anonimanvojnik, traio za sebe kakvo-takvo mestace protagoniste istorije.e je u tim trenucima sedeo na zemlji. Imao je na sebi sivomaslinastu gerilsku bluzu,pantalone zelenkasto-be boje i nekakve terenske cipele, koje su liile na seljake opanke.

Krv je jo tekla iz rane na listu njegove desne noge.Kapetan Prado se pojavio neto kasnije. Stao je ispred e Gevare i nije znao odakle da krene.Ovo je bio tenutak njegove karijere. I malo vie od toga. Pribrao se:- Vi ste e Gevara? - zapitao je prilino utivo.- Jesam, ja sam e Gevara - odgovorio je mirno ranjenik.Prado je izvadio iz depa eov portret koji je nosio sa sobom od poetka ratne kampanje,zagledao se prvo u njega, a onda u ea. Ponovio je tu operaciju nekoliko puta, unosei se ufotografiju i u lice ranjenog gerilca, a onda je sa olakanjem i za sebe rekao: "Jeste, on je..."IMAMO TATU...KAPETAN Prado uspostavlja radio-vezu sa pukovnikom Zentenom i javlja mu:- Imamo tatu u rukama... "Tata" je e Gevara. Zenteno to zna, ali ne moe da poveruje.- To ne moe biti, to ne moe biti. Zar se to desilo - mrmlja sebi u bradu pukovnik, traei odsvog vojnika slualice da jo jednom uje.Paso za tatu

SMRKAVALO se. Topla i gusta tropska no navukla se kao taman prekriva na selvu.Putem od planinskih klanaca oko klisure uro, ka selu La Igera, u kojem nema struje, a nimeseine nad njim, primicao se vojni karavan kapetana Garija Preda, nosei sa sobomnajtrofejniji ulov - ranjenog e Gevaru, oveka koji je uzdrmao "zeleni kontinent", a uVaingtonu, koji je budno pratio sve ta se tamo deava i ta se moe desiti, izazvao maltenepanian strah od prenoenja "kubanskog virusa" na prostore kontinenta koji su Amerikancismatrali svojim "unutranjim dvoritem" i svojim zabranom.Putem koji se sputa ka selu La Igera, na ogradama sa strane, iza bunja i drvea, vojnukolonu iz mraka su pratili pogledi uplaenih indiosa, koji su rano po podne uli pucnjavu i vesto zarobljavanju e Gevare.- Jesi li ga video - pita jedan od indiosa komiju.- Jesam, video sam ga kad su kretali. Jo je bio dan.- Kako izgleda?- Meni lii na Isusa Hrista. Ima bradu i kosu, a pogled mu je tuan...- A, kako se zove? - pita trei seljak apatom.- e Gevara, budalo.Pored e Gevare, vojnici vode jo dvojicu zarobljenih gerilaca. U koloni su i nosila sa mrtvima- trojicom ubijenih gerilaca i etvoricom "zelenih beretki".U MEUVREMENU, dok se kolona primie selu La Igera, u tabu osme divizije u ValjaGrande, stanje je napeto i euforino. Pukovnik Zenteno je na radio vezi sa La Pazom, gde su,pored radio-stanice, predsednik Rene Barijentos, komandant bolivijske armije general AlfredoOvando Gandija i naelnik generaltaba general Tores.- Maroo, zove Saturno, Maroo, zove Saturno... Da li me uje? Urgentno je...- Saturno, ovde Maroo, ujem te...- Maroo, ovde Saturno. Imamo tatu u rukama.- Saturno, ovde Maroo. Ponovi, ne ujem te dobro.- Tata je u naim rukama.Vojni karavan kapetana Garija Prada zaustavio se ispred seoske kole. To je prizemna zgrada,koja lii na sve drugo sem na kolu. Sazidana je od zemlje i slame, a pokrivena palminimgranama sa liem. Pod je zemljani, vlaan i neravan. Iznad nema plafona.U jednu od tih "uionica" uneli su ranjenog ea. Ne daje glasa od sebe, mada mu se pogrimasama na licu vidi da trpi bolove. Poloili su ga uza zid i ostavili tu u poluleeem stavu.Kapetan Prado je postavio jake strae oko kole i oko sela.Pred kolu u La Igeri prvi je stigao pukovnik Andreas Seli, komandant specijalnog bataljona

osme divizije, direktno ukljuenog u lov na e Gevaru.Andreas Seli, Bolivijac jugoslovenskog porekla, u La Igeru je stigao helikopterom iz ValjeGrande. On je, inae, i vojni zapovednik tog mesta. Kad je uo da je e uhvaen, nije ekaosvog komandanta Zentena, niti bilo kakve instrukcije. Seo je u helikopter i pourio u La Igeru.KAD je stigao, Seli je odmah uao kod ea, koji je sedeo na zemljanom patosu seoske kole,prislonjen uza zid.- Znai ti si e Gevara - kae pukovnik, dok stoji iznad zarobljenog gerilca.- Jesam, ja sam - odgovara e ravnoduno.Njegova rana jo krvari. Na zemljani pod, kao po satnom ritmu, taloe se kapi njegove krvi.Pukovnik Seli je opet napolju sa kapetanom Pradom. Inventariu eove line stvari: vojnikiruksak, jedan depni i dva runa asovnika, perorez, hrpa dokumenata, meu kojima i sveskau kojoj je vodio dnevnik, nekoliko lula i mutikli, 2.500 amerikih dolara, 20.000 bolivijskihpezosa, oteeni karabin, pitolj u ijem areru nije bilo metaka. Tu je i visinomer koji je enosio oko vrata.No odmie sporo. U selu La Igera niko ne spava, ak ni indiosi. Ista je situacija i u tabu osmedivizije u Valje Grande i u La Pazu.Niko u svetu jo ne zna za dramu iz bolivijske selve. Osim, naravno, Vaingtona. Agenti CIA,koji su i u La Pazu, i u tabu osme divizije, i sa trupom u La Igeri, javili su svojimpretpostavljenima u amerikoj prestonici da je e pao.Rano ujutro, u eovu "uionicu" uao je Feliks Ramos, agent CIA, rodom Kubanac, ali ovogputa sa dokumentima oficira bolivijske vojske.- Opet smo se sreli, Gevara. Kucnuo je as da svedemo meusobne raune. Sea li se kakosi me utnuo sa Kube?e nita ne odgovara. Ali, njegov pogled je tvrd i pun prezrenja.RAMOS je tog prepodneva najvie bio sa eom. U meuvremenu, obavio je sve radnje dautvrdi identitet zarobljenog gerilskog komandanta, za kojeg kae da ga je lino poznavao.Kad je to obavio, otiao je do telefona da javi centrali CIA u Vaingtonu da je e Gevara zaistazarobljen, da u to vie nema nikave sumnje.Ramos je isto tako napravio svoj inventar linih stvari e Gevare, snimio je stranicu po stranicueovog dnevnika iz Bolivije, i sve "papire" zadrao kod sebe.U La Pazu se intenzivno vealo o tome ta da se uradi sa e Gevarom - da li da se zadri uivotu i da mu se sudi, ili da se odmah likvidira. Sa kime su se bolivijski generali o tomekonsultovali i ije su savete traili, to nije obelodanjeno, ali nije bilo teko dokuiti da nisu samidonosili tu krupnu odluku.Ipak je prevladalo uverenje da je najopasnije ostaviti ea u ivotu.

Negde uoi podneva, u La Igeru je stigla ifrovana odluka iz La Paza: "Izdajte paso za tatu"...To e rei - pogubite ga.Agent CIA Feliks Rodrigez, alijas Feliks Ramos, je bio kod ea tog jutra skoro punih petasova.- Je li se plaio smrti? - pitali su kasnije novinari.- Ne bih rekao - odgovorio je Ramos.U podne, u kolu prizemljuu ulazi podoficir bolivijske vojske da obavesti agenta FeliksaRamosa da ga napolju eka vana poruka iz La Paza.Kad je priao pukovniku Seliu, Ramosu su dali u ruke poruku iz La Paza, na kojoj je pisalo:"Izdajte paso za tatu".Smrt u podne

KUCNUO je sudnji as.Ponedeljak je, 9. oktobar 1967. Tek je prolo podne. Na pranjavim ulicama sela La Igeranema nikoga, osim ponekog utog psa u prolazu. Pri tropska vruina. Sunce je u samomzenitu i senke su nestale.Prikriveni iza ograda, drvea i bunja, indiosi i dalje osmatraju iz prikrajka, nemi i nevidljivi.Neto mora da se desi.Pukovnik Seli i kapetan Prado dogovaraju detalje pogubljenja. Za egzekuciju je odabrannarednik Mario Teran, bolivijska "zelena beretka". Ne zna se da li se sam javio, ili su gaodredili.Agent CIA Feliks Ramos dri u rukama glavne konce operacije. On tvrdi da je iz Vaingtonaimao instrukcije da se e sauva u ivotu, ali da je iz La Paza stiglo nareenje da se epogubi.Nekoliko trenutaka pre pogubljenja, Ramos je uao kod ea.- ao mi je, ali Bolivijci su odluili da vas pogube - rekao je eu. "Naglo je prebledeo", prisease Ramos, "a onda je prilino smireno rekao: "Bolje je tako...Nisam smeo nikako da vam padnem iv u ruke." Pitao sam ga ima li kakvu poruku za porodicu.Odgovorio je: "Kaite Fidelu da e uskoro videti kako revolucija trijumfuje u Junoj Americi... Ineka kau mojoj eni Aleidi da pokua da bude srena i da se ponovo uda."Pre nego to e Mario Teran, sa pukom u ruci, ui u kolu, Feliks Ramos mu je dao poslednjuinstrukciju:- Ne sme pucati u glavu. Pucaj od vrata pa nadole...Teran klima glavom, guta pljuvaku i utke ulazi u kolu.e sedi, u poluleeem poloaju, oslonjen ramenima o zid. Narednik Teran je uao sakarabinom "M-2" u ruci. e je shvatio da je kucnuo sudnji as. Pokuava da se pridigne nalaktove i eventualno ustane, ali ne moe.Narednik okleva. Vraa se do vrata uionice, pa onda opet ulazi unutra.- Uozbilji se, mome - kae mu e. - Treba da puca u oveka...Narednik Teran se trgao. Naglo potee karabin i ispaljuje prvi metak u eovo telo. Pogodio gaje u desnu stranu grudnog koa. e jo pokuava da se pridigne. Narednik sada ve delujeodlunije. Pogaa ga prvo u desno rame, u nogu, u stomak, u levu stranu grudnog koa.e pada na stranu. U sobu prizemljuu su ula jo dva vojnika. uje se kako e s mukomgovori:- Zbogom, deco moja... Aleida, brate Fidele...e jo daje znake ivota. Jedan vojnik prilazi i puca mu u vrat.

e je izdahnuo.Odjeci pucnjeva koji su ga usmrtili izgubili su se u beskrajnim prostranstvima selve. La Igera jeponovo utonula u grobnu tiinu.PONEDELjAK je, 9. oktobar, 13.10.Dvojica vojnika iznose iz kole okrvavljeni le e Gevare i postavljaju ga na vojnika nosila.Indiosi, koji su do tada stajali na ogradama i iza drvea, krste se i urno naputaju svoje"poloaje". Vraaju se svojim kolibama i svom ivotu u selvi.Pukovnik Seli nervozno eta ispred kole. Svi ekaju da sleti helikopter koji e odneti eovotelo u Valje Grande. Takva je zapovest.Vest o smrti ea jo nije otila u svet.Kada je helikopter stigao, nosila sa eovim telom vojnici su privezali za njegov donji trap, iodleteli su ka tabu osme divizije u Valje Grande.Komandant osme divizije Zenteno Anaja tada je ve mogao da saopti ono ta mu je naloenoiz La Paza:- e Gevara je poginuo jue. Pao je za vreme borbi koje su voene izmeu regularnih trupa injegovog gerilskog odreda.Posle kraeg udeavanja u kupaonici, eov le iznet je pred novinare i postavljen na betonskiplato ispred bolnice. Bio je na nosilima, bez bluze i koulje, go do pojasa. Oi su mu bile i daljeotvorene. Oni koji su ga pogubili, nisu namerno hteli da mu spuste one kapke. Tako e ganarod i novinari lake prepoznati. Bilo je izuzetno vano da se ljudi uvere da je to zaista on, daje mrtav.Tako poluotvorenih oiju i sa povuenim usnama preko zuba, delovao je nestvarno. Kao da suga skinuli sa krsta, kao da se jo ironino smeje.Dan kasnije stigao je eov mlai brat Roberto. Doputovao je iz Buenos Ajresa da na licumesta utvrdi ta se dogodilo sa njegovim bratom.Naiao je na zid odbojnosti. U La Pazu su mu prvo obeali da e moi da vidi le svog brata,ali kad je stigao u Valje Grande, reeno mu je da je zakasnio. Sve je gotovo. Le je spaljen.Nema nita vie da se vidi. Pokazali su mu samo fotografije.- Mislim da to nije on - rekao je Roberto Gevara.Sreo sam Roberta Gevaru, nekoliko godina kasnije, i nisam odoleo da ga ne zapitam, da li jeonda zaista bio uveren da je sve to "montirano", kako je rekao.Bolno se nasmeio i rekao:- ovek reaguje srcem i glavom. U mom srcu je onda bila bol. Znao sam da je pao, da ga vienema. Ali, kako da priznam, ovee. Neka bar jo koji dan sumnjaju, neka se jo plae njegove

senke...Sumnje, meutim, nije bilo. Dan kasnije, 15. oktobra, Fidel Kastro je u Havani smogao snageda kae: "Ernesto Gevara je mrtav."NAGRADAPREDSEDNIK Bolivije Rene Barijentos, koji je jo bio u euforiji zbog sloma eove gerile,odluio je da ispuni obeanje i da isplati onu nagradu koju je bio obeao svakom onom kopomogne da se e uhvati "iv ili mrtav, a po mogunosti iv". Odluka je pala da se ta suma od50.000 obeanih pezosa, isplati seljacima - indiosima sela La Igera, kao najzaslunijima to jeeu vojska ula u trag i dola glave.Seljaci su delegirali svetenika Rodera alera, paroha iz Pukare, da uzme za njih nagradu.aler je primio novac, ali ga je prebrojao.- Gospodine predsednie - rekao je smerno Barijentosu. - Ja vas molim da se ne naljutite namene, ali ja moram, pred ovim ljudima koji imaju u mene poverenja, da vas obavestim da uovoj koverti koju ste mi dali ima samo 39.000 pezosa...(Kraj)

Table of ContentsStart