bratstvo15

7/21/2019 bratstvo15

http://slidepdf.com/reader/full/bratstvo15 1/359



DRU[TVO „SVETI SAVA“

BRATSTVO H¤

Beograd, 2011.



БРАТСТВО

Часопс Дртва „Свт Сава“

Уређивачки одбор

Бојовћ др ЗатаВаовћ др Птар

Жвојовћ др ДраољбЗпа Да

Мрвћ-Радовћ др ДраааПтровћ Дко М.

Главни и одговорни уредникПро. др Зата Бојовћ

Технички уредниk Катара Тодоровћ

Коректор

Катара Тодоровћ

ИздавачДртво „Свт Сава“

Web site: www.sveti-sava.org.rsE-mail: [email protected] rs

Овај број „Братства“ тампа ј з помоћ

Мстарства вра Рпбк Србј

Copyright 2011. by Društvo „Sveti Sava“

Штампа

Тираж300



SADR@AJ

Мова Втзовћ: ПеСМА СВеТОМ САВи .............................. 9

Рад Радвојвћ: нОТе КОМПОнОВАне ЗАиЗВОђење ПеСМе СВеТОМ САВи ..................................... 10

Мајо Војводћ: ОСниВАње ДРушТВА „СВеТОг САВе“ .. 11

Јаса Јаћјвћ: ПОДСеЋАње нА ОБнОВЉен РАД

ДРушТВА СВеТи САВА 1994–2011 ....................................... 21Аксадар Маовћ: инВенТАР гРАфеМА у

МРКАЉеВОЈ РефОРМиСАнОЈ ЋиРилици ...................... 35

гордаа Јоваовћ: БеОгРАД и МАнАСиЈА – ДВенАЈВАЖниЈе ЗАОСТАВшТине ДеСПОТАСТефАнА лАЗАРеВиЋА ......................................................... 43

Птар Ваовћ: ДОПРинОС ЈОВАнА цВиЈиЋАПРОуЧАВАњу БАлКАнСКОг ПОлуОСТРВА и

еТнОПСихиЧКих ОСОБинА његОВОгСТАнОВнишТВА...................................................................... 53

Драа новаковћ: уЈеДињење СРПСКеПРАВОСлАВне цРКВе и уСПОСТАВЉАњеПАТРиЈАРшиЈе 1920. гОДине .............................................. 77

Морад Вкаовћ: иЗ иСТОРиЈе СРПСКеПРАВОСлАВне цРКВе у ДуБРОВниКу.ОПшТеСТВО СРПСКе ПРАВОСлАВне цРКВе

ОД 1929. ДО 1946. у ДуБРОВниКу........................................ 85



ндљко В. Радосављвћ: ДВА ПиСМА О

ПРиКуПЉАњу ПОМОЋи ЗА МАнАСТиРВиСОКи ДеЧАни иЗ 1868. ..................................................... 107

Ја ђрковћ: ВишњиЋеВ ПРОДОР КА СлОБОДи ............ 117

Ржа Јоваовћ: шКОлА у шАПцу и МАЧВи уПРОЗи РеАлиЗМА .................................................................... 145

Свтаа В. ндћ: лиКОВнА ОСТВАРењА уЧиТеЉАМилАнА КОВАЧеВиЋА .......................................................... 155

Драа Ћрћћ, Мајо лазарвћ: СРПСКО ПЈеВАЧКО

ДРушТВО „ЈеДинСТВО“ у КОТОРу (1839) ........................ 169Вадмр Роаовћ: ЗнАМениТи нОВЉАни МиРКО

КОМненОВиЋ и уРОш ТРОЈАнОВиЋ .............................. 187

Ма Вкторовћ: О КОлу СРПСКих СеСТАРА ........................ 203

Зора Жвковћ хрстћ: СОКОлСКО ДРушТВО„ДушАн Силни“ у ПиРОТу ................................................ 215

Саа ндљковћ: СОКОли у САВеЗу ЗА ТелеСнОВАСПиТАње „ПАРТиЗАн“ ЈугОСлАВиЈе ......................... 233

СРБи у СВеТу

Да Зпа: СРБи у СВеТу .......................................................... 239

иЗ ПуТне БелеЖнице

Дко М. Птровћ: у цРКВи СВеТОг САВе, у ПОРТиМАнАСТиРА ЖиЧА .................................................................. 299

иЗ СТАРОг „БРАСТВА”

Зарја Р. Поповћ: нАциОнАлни АПОСТОл ............................. 315

Јаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА„СВеТи САВА” ЗА 2010. гОДину:СТАТуТ ДРушТВА „СВеТи САВА“ ...................................... 333

САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“ ............................... 345



Овогодишња, XV књига „Братства“, обновљеног

гласила Друштва „Свети Сава“, редовна у своме низу од1997 (I ), део је обележавања 125-годишњице оснивања

Друштва. Као што је Друштво „Свети Сава“, основано 1886.

у Београду, обнављањем рада 1994. настојало да одржитрадицију старога Друштва и основне просветно-хума-

нитарне циљеве, а да истовремено у свему прати нововреме у областима у којима се Друштво ангажује, такои часопис „Братство“ својим програмом и садржајем

настоји да се не удаљи од суштине старога „Браства“,али и да на савремен и модеран начин представља својевреме у областима науке, просвете, културе, историје идруштвених збивања, цркве, уметности, књижевности идр.

Садржај XV броја „Братства“, чији се профил из-градио током петнаест година излажења у складу са ра-дом и циљевима Друштва, посвећен је областима које су

редовно заступљене на његовим страницама и темама

које су израз савремених збивања у нашем времену. Број започиње, како је устаљено, песмом посвећеном СветомСави: у овом броју то је необјављена песма Милована

Витезовића, као и ноте које је на Витезовићеве стиховекомпоновао Раде Радивојевић.

Великој, 125-годишњици Друштва „Свети Сава“,посвећени су уводни прилози Михаила Војводића и Јасне

Јанићијевић, а 200-годишњици од појаве значајног списа за историју ћирилице предавање Александра Милановића

о Сави Мркаљу, које је одржано у оквиру редовне Трибине Друштва у Педагошком музеју у Београду.



Из области историје у „Братству“ се објављује

рад о Манасији и Београду као задужбинама ДеспотаСтефана Лазаревића, из етнологије о деловању Јована Цвијића, из књижевности о певачу Филипу Вишњићу и о

прози српских реалиста. У овом броју неколико прилога је посвећено историји српске цркве (успостављању Пат- ријаршије 1920, православној цркви у Дубровнику у време-ну од 1929. до 1946, Високим Дечанима). Културолошке

теме су заступљене у прилозима о културној историји Боке Которске, о учитељу Милану Ковачевићу, о дело-

вању соколских друштава у Пироту и у Београду. Одељак„Срби у свету“ садржи неколико појединачних прилога о

Србима у разним земљама, као и низ важних статистич-ких података о српској дијаспори.

У рубрици „Из путне бележнице“ представљена јецрква Светог Саве у Жичи, а у избору „Из старог Браст-

ва“ оживљава се сећање на деловање Друштва „СветогаСаве“ из првог периода његовога рада.

На крају часопис доноси извештај о раду Друштва

„Свети Сава“ у протеклој години.

Уређивачки одбор



SVETI SAVA

гд с српска дојоПод бском сјајом капом?О ј Српство омоСвојом мљ, својм тапом.

Српско то бд,Српск поздрав а капј,Српска мра св то врд,

Српск потпс а тапј.

Проповда српск со,истражтљ св соа,Српск прстп жвом Бои Србма прстп Боа.

Рр:изрјао с за ав

Пра Растка свттља Сав,Па ам свтост змљ обасјава„Само соа Срба спасава!“

Милован Витезовић

Ова псма ј прмјро звда а Свтосавској акадмј2011. од Сава цтр Борад а прорам РТС-а. Пвас ор РТС прва опр народо позорта.

Српско пјвачко дртво „Свтосавк“ з Подор зо јов псм за свој м.

821.163.41-1



БРАТСТВО10



OSNIVAWE DRU[TVA

SVETOG SAVE

Када ј трдст ода 19. вка астаа Кжва Србја бо ј то само корак прав да с продж осободачк прос срп-

ско арода одосо да с око овостворо државо јзра ок-п особо дов српско арода. надата родољбљммада раја Србј подстака ј чтрдст ода доо- прорама за особо јд српско арода а чј ј твора бо српск државк ија гараа. Током пдстода с доста чо а б аоа свст српско а- рода да б св то, потом, остао с потк кза Мааа ствара бакаско савза. Тк ј пос смрт кза Маа том ч ов зама када ј а јатв до државка

Јоваа Рстћа мтропота Маа доо до ствараа Одбо- ра за ко чтљ Старој Србј 1868. од. Пос тоа ј,засом тада мстра просвт Стојаа новаковћа, 1873.од, осовао Дро одљ Борадск боосовј с љмда с м кој мад љд з особо српск крајвакој б с затм враћа атра као чтљ свт. Завр-тком источ крз, одосо рат ода 1876-1878. којмас а особоој трторј Стар Србј Макдој стамо рзтат рај апора а просвтом ктром пољ,

краљ Ма Обровћ апрдачка вада Маа гарааас почтком осамдст ода сач па воа аоа-

061.2(497.11)”1886/2011”



БРАТСТВО12

акј Трској, а а првом мст љ подзаа свст тамо-

српско арода као ајјач оржја за ово одржава. То ј трбао да прдставља ајважј права спољој потСрбј. у љ оствара т дј, по жљ краља Маа М-та гарааа, пћ ј царрад а мсто српско посакад ачк потчар Стоја новаковћ. До тоа паа бо ј осва Дртва Свто Сав кој б сопством акјом пот-помоо р српск коа Трској, српск ктр ста-ова, као спрма бдћ радка а том пољ.

Разовор о осва Дртва Свт Сава во с проћ

то 1886. од. учс с б д просор Вкко, гмазј, учтљск ко Боосовј, а м ма јбо троваа, адвоката др. Састама ј рководо Св-томр нкоајвћ просор Вк ко. Бо ј образова Пр-врм одбор прпрмља Осова права. Пото ј тадамстар просвт ркв да, Ма Кјџћ, дао свој са-асост Дртво Свто Сав ј 6. сптмбра 1886. од (датм ткст с по овом кадар – М.В.) одржао свој освачк јавскп а ком с прваћа Осова права Дртва забра

гав одбор као ово рководћ то. Прдсдк Дртвабо ј Свтомр нкоајвћ а гавом одбор с б порд ос-та Ства Каћаск, Ма ђ. Мћвћ, Пата Срћковћ, Љ-бомр Ковачвћ, Мојко Всовћ, протос фрмја др. Чаов Дртва б с рдов, кој б м просваод пат, тмљач кој б а помо јдом овчаомсвотом. из ов рдова бра б с повр пододбор разм српскм обастма. Дртво с псмо обрато вкомброј д Срба да поста ов чаов повр.Одзв ј бо прко свак мр. За само пт мс осовао ј 43пододбора бо псао 1250 тмљача 3500 рдов чао-ва. М чаовма бо ј ајв човка, троваа, чтља,просора свтка. Дртво ј мао првасод задатак да„р просвт ј аоао осћа вр српскомарод“. у том љ баво б с здавам ка, подзам помаам коа ркава д од ј то бо потрбо, а сто тако коовам ака. Срдства за то обзбваа с с чааром,овчаом помоћ вад појд стаова, патом чаара, покома дародаваа разчт просја. Одком народскпт октобр т од Дртво ј особоо паћаапотаск такс а псма пољк, затм арск такс а сва



13OСниВАње ДРушТВА СВеТОг САВе

прмаа, а дозвољо м ј да бспато тампа спс Државој

тампарј. из састава гаво одбора бо ј оразова јда -ов ж тзв. кжв одбор да прој врдост по тк-стова за тампа, пр сва з кжвост ктр кој б бпо за тампа а ма б да посж осовом постављ-ом задатк да с р српска мсао. Са стм љм бо ј покр-т зборк радова „Братство“. у м б с од објављвача расправ којма с с опсва српск крајв, важсторјск доаај вза за српск арод, арод мотвор,обчај, а оворо б с о јзк, појдм чостма тд. За

прв број „Братства“ свој с радов Маа ђ. Мћвћа, М-ојка Всовћа, Љбомра Ковачвћа др. штав, одазваос Стоја новаковћ ткстом „Прв српск пс“.

Дртво Свто Сав замљо да бд „стожр покртач чва ај арод српск вра осћаа“, покро ј рок рад да птм к, ко ркв тч а здзаарод мс особом српскм обастма. То с првом рд одосо а Стар Србј Макдој док ј оразоватакв рад Бос хров бо скопчао са вком опас-

оћ збо тоа то с тамо окпао астроарск вастпод оржаом пртом то сваком счај б спрм да о-моћ. гав одбор ј м Дртва овчам срдствма под-стао осва коа, одазвао с мобама, а прмр чтљаз Пћ, ђаков, Мтров др. кој с м с, м тамоарода ркв, обраћа за са помоћ тамом рквама коама. Одобравао ј пт троков чтљма кој с ода-з зарач српск крајв. упћвао ј часопс „Братство“као др к да с бспато растрај по српскм крајвма.Помаао ј осва коа, зво оправк а јдом бројкоск зрада, вро абавк ка др потрб ствар сао помоћ ов стварма рквама. Вардо ј араваопојд српск радк пржао помоћ ом ама кој с з раз крајва доаз Борад да с кој.

Др јав скп Дртва Свто Сав одржа Крајв крајм јаара 1888. од бо ј прка за Свтомра нкоајвћа др чаов гаво одбора да стак рзтат кој ј Дртвопосто ток прв сдамаст мс од сво осваа. Свто-мр нкоајвћ с ајпр освро а тк потчк прк којма ј тада жво српск арод ча с б свс св сојв ср-пско дртва. Српск арод бо ј попа раама в држа-



БРАТСТВО14

ва кој с б прјатљскм одосма. Брск овор м ј

ао вк правд јр а ј даљо од до жљо јда.Забртост српско арода за свој бдћост ј, како ј стакао н-коајвћ, дова до осваа Дртва Свто Сав. Вка адада до до јда моа б с, по овом мљ, сптако б с о птм којм с коко вк вропск ародаоствар тај љ. итаја нм с ајпр мрм птмка јд, јдв с ком, јзком, коом, ародмдом, чм с доста допра раза патротска држа, а свто пр о с оржјм оствар свак за сб потчко држав-

о јд. Свтомр нкоајвћ ј дак, счо свом ко прјатљ Стоја новаковћ прдодрдо српском арод стпт, тада јдо моћ, да б с повза ов, тскм права-ма, здвој . у том ј вдо првасод джост ДртваСвто Сав. из звтаја др чска скпа ча с с оптмс-тчка прдваа. Дртво ј вћ арасо а в од ст љадачаова а мао ј око сдамдст поврка в од здстпододбора. и самом Борад бо ј осовао чтр пододбора.М чаовма тмљачма б с прстооасдк Ак-

садар мтропот Тодосј. Мтропот ј, тав, дозвоода гав одбор просторјама Мтропој држ свој састак.Дртв ј завтао в ата а покоа с м зата ма-трјаа срдства чм с с ак задовољава потрб мокоа, ркава а сто тако раз засака, поврка вр-а араваа засж српск родољба.

Како ј ав љ Дртва Свто Сав бо да р српск а- род мсао птм к ко поставо с пта како подћброј чтља кој б одаз особо српск крајв пра-во а тм посовма ајв рад. гав одбор ј бо вр да бс том моо моо в помоћ коко б с Дртво прватода кој мадћ двојк з Стар Србј Макдој потом пћвао атра да рад као чтљ. То ј бо разо то ј Дрт-во осовао свој Свтосавск ко (отпоча ј са радом почтком1888. од) кој с б прма дча мадћ з Стар Србј.Радо с заправо о ко која ј маа два да: Осов вчрко Прпрм вчр ко. у првом с с коова мадљд з Стар Србј кој с жв Борад бав с размзаатма (каџј, здар, пкар, мкар, коар, ковач, др,казаџј, стоар, кројач, ар) тк с по мао за чтат псат. Ова коа ј заправо сжа за р псмост спр-




ма каддата за Прпрм ко. у Прпрм ко прма

с с само о кој с пртодо завр к ко, рдов Осов вчр ко о б с спрма да д као чтљ Стар Србј Макдој. За чк кој с б дово з СтарСрбј Макдој гав одбор с бро да м с прко Мс-тарства просвт ркв да одобр баодјај. и Осовавчра Прпрма коа рад с додљм м чоаматразјск ко. у овмбр 1888. Дртво ј стаово јо јдкоск стаов – Пасо Дртва Свто Сав. у Пасо с пр-ма здржава ч з појд коа з Стар Србј Ма-

кдој а ч с Борад разчт ко актт. у мс, као допа, ба вда вчра прдаваа з српск сторј,кжвост, орај Србј тд. у почтк ј Свтосавск копосћвао до 140 чка, док ј Пасо бо трдст два.Пото с прдаваа Свтосавској ко одржаваа заправо -одоварајћм совма, а за Пасо с с мора змат ајампосб стаов, бо ј одчо да с за ов дв стаов подарочта зрада Свтосавск дом којој б б смт ббот-ка сжб просторј. града Свтосавско дома ј отпоча ав-

ст 1889. од Даовој . С обзром а то да ј достајаоова, Дртво ј оразовао трј, ожо мо добротворпро скорсто помоћ равском матрја. Јдо М-старство остра да ј бо моћост да прж подркправдајћ с да бџт за т ствар ма оваа. Дом ј завр октобр 1890. од, а прком ово отвараа бсд с држамтропот Мао Свтомр нкоајвћ.

Патротска рада Дртва Свто Сав смра да р српс-к мсао просвћј српск арод особом српскм крај-вма, пр сва Старој Србј Макдој, ба ј вома очљва.учтљ свт кој с са овм прпоркама сжбова Старој Србј Макдој разв с такв актвост, чсто јачод о кој с обавља повр српско Мстарства просвт Мстарства остра да, да ј забжо доста счајва дас м с тамо Срб пр обраћа о српскм звачм -ма. управо ајв збо тоа српска ктро-просвта пропаада ј од прво даа ааза а мо ткоћ. Отпор с а првом мс-т дава барск чтљ свт за кој ј стајаа езар-ја, кој с јо пртодом прод, корстћ ч то сб оквр трск држав самм тм ма омта да р бројсвој коа ркава, ма вћ моћост да сзбјај др



БРАТСТВО16

тај, а првом мст српск. Свтосавск чтљ свт

с б чћ а овом дар јр с рад кој с обавља акмоао окарактрсат као аа пропаад с обзром да јао ммо звач ораа држав Србј.

Прпрк са којма с с сочава чаов Дртва СвтоСав а трторј Трск прозаз с з ч то само да с ма помоћ подрк свој змљ о с, тав,зазва срввост српск вад прдставка с обзрома то да с с ов посов прпта б кокрт јд- дрм. Српска вада ј, ам, љ оразовао воа

ктро-просвт рад а трторј Стар Србј Макдо-ј, стаова пр Мстарств просвт ркв да, март 1887. од, Одљ за српск ко ркв ва Србј.Зааам вад српско посака царрад Стојаа новако-вћа ба ј закљча са Портом прврма козара ков-ја , а осов , Србја ј 1887. од отвора свој коза-т Скопљ Со, а 1889. Прт Бтољ. По прпорвад доовором Мстарства просвт ркв да М-старства остра да кто ј ј 1889. од пом-то Одљ за српск ко ркв ва Србј о рад а к-тро-просвтм аоам посовма а трторј Трскповр ј тада овоосоваом Просвто-потчком одљ Мстарств остра да. Српск козат Трској као -а јав српск тр Трској сарад са посаством ца- ррад с по птств спомто одља Мстарств ост- ра да з аажова посб а опомоћ да дјм српскм ародом прз а сб да то, корстћ с до-птм срдствма, прзм кљч о спрово српскпотк особом српскм обастма. Пото с с овактвост крта са акјама Дртва Свто Сав, простка ј м ма трпљвост. Српск коз а до српск јавостс св отворј спољава задовољство прма Дртв Св-о Сав. Вадмр Карћ, ајпр као скртар Мстарства ос-тра да 1889. од, а затм ардм одама као коз Скопљ, ј тдо кртк а рач Дртва Свто Сав тврдћда с оо обазр а прдо Мстарства вз са птамкооваа а прма од држав сбвј за свој птом. Карћкао др козар прдстав Србј Трској позоравас да Дртво Свто Сав аљ појд Стар Србј са од- рм задама, а кој с опрзо поаај зазвајћ код




трск васт см да с до као српск ат љ пропа-

ад. Зато с траж од вад да с Дртво Свто Сав бавпропаадм радом о да то прпст козма. Карћ ј аа-авао да Дртво Свто Сав прав вк бк која тт српс-км трсма. Порд остао казао ј а ч да ј српскакоа Скопљ, тк то ј ба отвора почтком 1891. од,ба одма затвора збо тра кој ј ро зарјск ва-дка Тодосј да ћ т ко здржават Дртво Свто Сав. накозској корј која ј одржаа Борад апра 1891.од српск коз Трској под с Мстарств ост-

ра да прдставк којој с з мљ да рад ДртваСвто Сав ма рав посд за српск ародоос акј Старој Србј Макдој.

Жаб а рач Дртва Свто Сав стза с з Прзрс-к боосовј. њ рктор ј прдставо да ј Дртво Свто Савправа „кост р“ Трма кој ово дова вд као спрототрсма трск држав. Разо в за овакав став Прзрскбоосовј жао ј ч то ј Дртво Свто Сав д-мбр 1890. од осовао Свтосавск боосовско-чтљск

ко за спрма мадћа за чтљ свтк за српск крај-в Трској. Вдв том дркт кокрј Прзрскојбоосовј рктор ј аво да ј то само бспотрбо троова порд остао збо тоа то ћ кроз коко ода бттоко чтља да за св ћ бт поса.

Спора око Дртва Свто Сав, о којма с псао српској јавост, маа с, разм с, одјка код трск васт а осо-бом српскм трторјама, сто као оптжб кој с доазод стра зарјск свтка чтља. Сма Дртво Св-то Сав да с бав дозвољм пропаадм актвостма ј в счајва довода пта отвара српск коа ркаваа трској трторј. Доаао с то да с ап појд кодкој б с а коск др к посат од Дртва Св-то Сав. нј дозвољавао да а чтљска мста доаз о кој бдоос коска свдочаства са озакама Дртва Свто Сав.Стоја новаковћ ј в аврата з царрада позоравао да с садпома свтосавск Прправ ко ск св озак, к СвтоСав, пчат бројв јр ћ ов осо бт смв Тр-ма. Скопск ваја ј, а прмр, позоравао да дова ДртваСвто Сав сматра ттм по добр одос зм Трск Ср-бј. А трск посак Борад ј Мстарств остра



БРАТСТВО18

да тражо да с к Свтосавска боосовско-чтљска коа

тврдћ да с тамо спрмај бтов а чтљ да м трскваст ћ прзат дпом т ћ птат Трск. у ј1890. од Карћ ј обавсто мстра остра да да ј з-дата ардба тскм вастма да омтај чак да проо птомДртва Свто Сав.

н даваа свтосавском Пасо с допроса доб- ром ас Дртва Свто Сав. Птом Пасоа жа с с а„зо постпа са ма“, а рав сов којма с тамо жв.А прав разо ј, ствар, бо тај то ј бо довољо срдстава

за ово здржава с обзром да ј птомаа покад бо пр-ко броја. Доодо с, мтм, да ј јда рпа птомаа ДртваСвто Сав порком з Макдој апста Борад ота Сој да с тамо кој. Српск мстар остра да Савагрјћ ј брар 1890. од оптжо барско дпоматскоата Борад Мчовћа да ј оразовао ово бкство. нкод птомаа с с брзо покаја кром од барск вад тражда с врат. Ар ј појачаа вст да ј барска вада астојаасом да спрч ов повратак, док ј барск дпоматск атМчовћ збо свој маост збо повр српск вад -оподо за обавља дпоматск посова Борад. у овмбр1890. од Свтомр нкоајвћ ј звсто да ћ права Дртвапојачат адзор ад птомма с тм да Мстарство острада поврмо проврава жвот рад Пасо.

Вћа чаова гаво одбора, а посбо Свтомр нкоај-вћ, с мтм, од прво даа рада Дртва Свто Сав ж даоствар то т сарад са српском вадом рачајћ да ћ атај ач добт матрја помоћ а свак др врст под- рк. у почтк ј здао да св д повољом прав а сс ад постпо зврава. Свтомр нкоајвћ ј, а пр-мр, прдаао 1887. од, да с осј јда ж одбор кој бкоордрао рад вад Дртва актвостма а особо-м трторјама а вз са тм ј добо одовор од тадапрдсдка вад мстра остра да Јоваа Рстћа. Ос-вам свој козата Скопљ, Со, Прт Бтољсрпска вада мса ј да право прко посрдо рководктро-просвтом акјом Старој Србј Макдој. уз то,одаском краља Маа 1889. од са васт, образовам ра-дкаск вад појача с с споразм зм прав Дртва звач потк то с прпсвао трпљвост радка-




а прма Дртв кој ј осовао з баосов краља Маа

апрдака. Бо ј зоамро псаа појдм стов-ма о Дртв. Атај протв а вода ј , како с зразонкоајвћ, јда „рпа радкај борадск“ која ј маасвој прдставка вад гавом одбор Дртва СвтоСав. цркаром мстра остра да, ј 1889. одпрпорчо ј српскм козма Трској да какв прпск оаоаом рад вод са Дртвом Свто Сав о скљч-во са Мстарством. Свтомр нкоајвћ ј, мтм, дм-бр 1890. од мстр Сав грјћ поово зо прдо да

с образј јда одбор састављ од поврљв љд позава-аа прка з Дртва Свто Сав Мстарства острада кој б прзо сав рад Старој Србј Макдој – ато ј бо прваћо. Вада ј, ствар, т од образовааПросвт одбор пр Мстарств остра да са задаткомда зос мља прдо о отвара коа Старој Србј Макдој као да подос прдо о свм то б допрор свст одржава српск ародост. Оа ј зато сзасвој помоћ Дртв Свто Сав св свој бр сва само аздржава ов Вчр ко Пасоа.

у сптмбр 1891. од вада ј, позвајћ с а растројство Свтосавској ко као а рд Пасо којм с бптом Мстарства остра да, обстава помоћ Дртв доа одк о размтај држав птомаа Свтосавско-ч-тљск ко по дрм коама Борад траост Србј,а затм обстава прмаа ов птомаа даваа баодја-ја. иако с Свтомр нкоајвћ пос тоа обрато поврома пододборма Дртва Свто Сав да јо порј рад а а-оам стварма, бо ј то тжак дара кој м ј задаа вада.Остав бз птомаа бз матрја подрк, Дртво СвтоСав ј заправо збо моћост да с бав ајважјом обаћдотада актвост која ј заправо прдстављаа осов о-во кпо рада. Ктро-просвта акја Дртва Свто Сава особом трторјама тм ј ба завра а сто тако прво ајважј раздобљ ово постојаа. Дртво Свто Савћ с бдћ бавт авом здавам ка пбковам ча-сопса „Братство“.

Михаило Војводић



PODSE]AWE NA OBNOVQEN RAD

DRU[TVA SVETI SAVA

1994–2011.

Рад ајстарј ктро-просвто матаро ДртваСвтоа Сав ова васт ј забраа 22. маја 1945. од. Дртво ј до тада радо коттт, са пркдма током трајаа рато-ва, од 1886, када а ј, зајдо са својм стомљма, осоваоСвтомр нкоајвћ, просор Вк ко. у врм када сСрб а Бака жв под разм вадарма вастма, кадас к др, ссд држав атакова посбо а јждов, смсао оразај ј бо том да помо свом арод,пр сва ком, зам ктром.

Дртво Св. Сав ј бо јдо дртво то тпа то врм,мада ајстарј по датм осваа, а ћ оо оставт „ајдбљтра дртвом жвот Борада а змак 19. вка, дајћ св додаа даа, зачаја допрос довом ктром здзасрпско арода, рковоо осовм ачма запсам ч. 1.Основних правила, ком с каж да ј задатак дртва да ’шири про-свету и негује национално осећање и врлине у српском народу.’ ...“1

Отда ј дртво мао актвост кој с б смр акоова мад љд з т крајва, а осва коа др-

1 А. ђровћ, Друштво Светога Саве – улога у друштвеном животу Београда

1886-1891, Борад, „Братство“, 3/4, 1999-2000, 172.

061.2(497.11)”1994/2011”



БРАТСТВО22

просвт стаова, а сакпља помоћ свак врст, а

атај рад са мадм свтом како б с сачвао јзк, ктра опт српск дттт.Дртво ј кад са мам, а покад са вкм тзттом

радо а својој мсј „очваа ктр мора врдостсрпско арода,“ подо вк зрад (трат стамба зрада) Даовој Борад, мао број крт по Србјкој с м омоћава смта рад, освао пододбор по ојСрбј, здавао к раз пбкај, са посбм ааскома ас Дртва, часопс „Браство“ , ком с свој про

објављва ајмј љд оо врма. Прв свтск рат ј достатао а рад Дртва, само збо тоа то ј доо до затматрја бтака, вћ збо ово државо стројства, в-к ов држав којој ј под стм кровом жво добар до српскоарода кад под тском окпајом. То ј дово до промодоса м чаовма Дртва кој с вдо ж да оста а- род з Краљв кљч свој рад. Чва с свој мото брат је миокоје вере био, астоја да ткта з др крајва првода дај про за Браство опт да то в зајдо сарај.Св с то оста пст жљ, како дскрто костатј Јова хаџ-Васљвћ, ра скртар Дртва, својој српој Споме-ници з 1936, а поводом 50 ода рада ов вћ тада, стар српсксттј. О ј опсао како ј Дртво осовао, кој с вољма С. нкоајвћ ов прјатљ око осваа, како ј ткаопросвто-потчк аоа рад, каква ј ба ова ора-заја, пододбор, частво, тд. у д Споменице д овор о рад Дртва од јда до 1936, хаџ-Васљвћ авод стапозв, проас, ч покај да с спостав бољ чврћ взса овом „браћом“. „Одра с два чаа гаво Одбора, јдапсмом одком, а др по смом споразм, а до жљ потрб вза ј доо. Дртво Св. Сав потрба одоворј добо.“2

Св актвост Дртва, мтм, прста с 1941. од,када ј ова мова прта под окрљ Српск краљвскакадмј ака, да б прд сам крај рата, када ј ова васт вћ по-ча да рј свој сстм вадав бо забрао ово до-ва. Потомак Ј. хаџ-Васљвћа, пбста овар Мад

2 Ј. хаџ-Васљвћ, Споменица Друштва Светога Саве 1886-1936, Борад,1936, 109.



23ПОДСеЋАње нА ОБнОВЉен РАД ДРушТВА СВеТи САВА

гавровћ, кој ј прзо а сб да окп српск ткта

обов рад Дртва, запсао ј својм сћама како м ј овдда Јова, д 1947. од Борад, ркао пророчк „пак ћдоћ врм кад ћ Дртво Св. Сав обовт свој рад... прзтр просвт ктр српском арод.“ и заста, прпрмза обов рада дртва започ с 1991. од, а јатвМ. гавровћа. Коачо, пос тр од прпрма, 22. јаа- ра 1994. окпа с а освачкој скпт мпозата скпаборадск тктааа, акадмка, просора врзтта,кжвка, адвоката, кара, овара др, кој с подржа

обов рада ов стар оразај. иако врм ј бо ако-о оваквом тп дртва, а ов рат бсо а просторма бвзајдчк држав, освач с сб постав задатак да, пордтрадоа актвост старо дртва, дј:

„... дјаспор. Стоа жмо,“ псао ј М. гавровћ, „да об-овмо постоја сттј стпдраа о одч с- рома стдата... а ако бд моћ срдокоаа, кој бз остраства доаз овд да а жвм зворма, код азааа стрчака, зчавај о прдмт стч оа заа којаћ м пржт моћост да с дтаљо позај са довм врд-остма српско арода... Жмо ... да а љд расљ заборав а јзк, сторј, обчај мзк, св а ктр дов врдост кој ас с правом стављај з бок ајстарјаја европ...“3

на освачкој скпт вод ррат ј подо про. дрДа Костћ, композтор, кој ј зм остао ркао:

„Зато м даас прстпамо обов рада Дртва Св. Сав?Постој вћ мо добротвор стаов разчто проа раз-

чт ам, јда матара оразаја, в ма,ћ бт токо прмћа а аој јавој с. А, пта ј то дро: рч ј о потрб обављаа оо просвтарско ка- рактра Дртва, кој ј Дртво мао од само почтка кад ај апсто.“4

За прво прдсдка обовљо Дртва сада под момДртво Свт Сава, забра ј адвокат Мао Мадовћ, док ј за рао скртара постављ Мад гавровћ. Вћ тада

3

М. гавровћ, Поводом обнове рада Друштва „Свети Сава“ – Традиција забудућност, Борад, „Братство“, 1, 1997, 202-3.

4 исто, 202.



БРАТСТВО24

с поч прпрм за обов аса „Братство“ (сада са т, како

ааж ов правопс) као рад а пбкова зборка одабраткстова з пртода 32 броја старо „Браства“. Тада ј започо радТрб Дртва, јдо важо смта овом дова којсд традј з рај прода.

Двадст дро ја 1996, од одржаа ј варда скп-та Дртва а којој ј забра ов прдсдк, дпомата Јо-ва Пчовћ, док ј за рао скртара поставља про.др Јаса Јаћјвћ. Т од ј поово стаовљ кокрс заарад тмат кој ј Дртво рај оразовао о празк

сав Св. Сав, за чк осов срд коа.Обовљо Дртво с од почтка прат број вољ, бакао то ј то бо счај са старм, а то с пр сва одосо аач асраа као а пробм са радм простором. нко-ко ода ч Дртва покава с да добј јда маока Јакћвој , д с амрава да отвор кжар.Замљво ј да ј рад одобро Дртв да ока да тамоспровод свој актвост, а тада закпа ј то да сс тако ј та бтка трајаа по сдовма коко ода, да ба крај ба збља. Тако, ако смо очква да ћмо каовада оразаја моћ да добјамо помоћ од раз ора-заја као да сам то зарајмо, парадоксао, јда срдс-тва која смо рдово добја ба с почтк од Мстарствактр Србј, да б с касј стаа помоћ од Мстарствавра Србј. Св оста прод б с поврм рдов само заваљјћ размва рсор мстара Дртво ј с-пвао да опста.

Можда ј ово мсто а ком трба да с пом о кој с пос-д дј здо помаа дртво ов актвост, ато с пр сва одос а мстр вра вад Рпбк Србј,про. др Војсава Моваовћа, про. др Маа Радовћа про. др Боољба шјаковћа. О с свак од дава затасрдства Дртв за посб ам, за обжава сав а-рад тмат, за здава часопса „Братство“, као за пок з-зт актвост за кој с б затрсова. Свако јаара, оваоспода с доаза а сав Дртва доосћ број поко заара д чо м рчва. Очдо ј да ј оаМстараства вра опстак Дртва овм посм одамавома важа, збо ча астојмо да својм радом оправдамо -




ово повр а акј чмо кваттм зачајм за

р дртв зајд.н трба, мтм, заборавт о кој с свој к др-а раза здаа свак од покаа арам чма тм м казва част прчава ором радост. За то спр сва засж љд з Завода за здава џбка, Сж-бо ста Сжбо аска, затм Чоја тампа, народабботка Србј градска бботка Борада, Абатрос пс,Дртво за српск јзк, Вкова заджба мо др. Свакод, засжм стаовама појдма, Дртво додљј

зава повљ.нто то ј бо вома развјо рајм прод, бо ј рад пододбора, арочто крајвма под трском окпајом, а р, кој с рад самостао мада чврсто повза са тра-ом Борад. ипак, ово врм ј бо поодо за спјосва пододбора, ако с с тој 1996. од, осова по-додбор родом мст Свтомра нкоајвћа, Рад К.нажаост, ова актвост ј ба зата скоро с збсвак вз са Дртвом.

нард, 1997. од, заао ј прв број аса Дртва,„Братство“ чјм рм од тада па до даас, заачк рководпро. др Зата Бојовћ зајдо са рдтвом. иако ј то часопспрвасодо ам птама з ктр сторј Срба, мпостој стаљ рбрк од кој с к ас з старо„Браства“, док с, мврм, отвор к ов, као то с оз пт бж, затм рбрк посвћ Србма дјаспор овм тмама (то вћ одама рад . Да Зпа), као по јда чаак з прдрат бројва. Као старо „Браство“ овај вкма к тм посвћ Свтосављ, вод псм ко саврмосрпско пска, као проз з тоој, оој, сторј,сторј мтост, атропоој, кжвост, тд.

год 1998, зао ј каптао зда Антологије народних и уметничких песама о Светом Сави кој с пррд про. др Ак-садра Вра про. др Боја ђорвћ, допјћ тако здауроа Џоћа з 1935, са псмама саврм пска. Радо с опозј која ј објављваа зм 1936. 1996. Овм дом Дрт-во ј дао свој допрос просав 800 ода постојаа маастрахадар. ново зда Антологије објављо ј 2008, допо саајовјм псмама о Св. Сав.



БРАТСТВО26

Зачаја помак рад Дртва доао ј 1999, када смо сарад

са Арвом Србј, објав к а стакто сторчара,акадмка Маа Војводћа, под азвом Друштво Светога Саве1886-1891; Документи. „Ка с одос а прв пт ода актв-ост Дртва Свтоа Сав, док ј оо постојао као самостаастаова, као асојаја родољба српск патрота са гавмодбором а ч... Са овом ком“, п про. др В. Стојачвћ,„доба ј аа ака аа ктра опт, а посбо ароч-то а саврмо дртво кој с, доскора, бо зато даљоод мо врдост а аоа проост“5 Пћ о стој

кз про. др А. ђровћ казј да с право т од б „зат-о врм“ Дртва јр с тада „доодо моо тоа зачајо радДртва Свтоа Сав, од аоао до просвто ктро рада а просторма Краљв Србј, а а ом трторјамад с Срб жв од сво досљаваа а Бака. Прдвоо Св-томром нкоајвћм, дм просором Вк ко, оо ћпрдстављат важ карк ланцу кој ј повезивао осободов када српск змаља (Стар Србј Макдој) саматом; врм када с ч очајчк покај да с очваиме, вера и језик од туђинштине.“6

у оквр свој вард актвост, Дртво ј 1999. од,одржао вк дов акадмј посвћ 780-од Св-тосавља, тј. атокаост Српск правосав ркв. Псм пос-вћ Св. Сав чта с а ајстактј пс од МатјБћковћа, прко Мосава Тћа, Сободаа Рактћа, МовааВтзовћ, Добр ерћа, гојка ђоа др.

нард, 2000. од, а прором састак гаво одбо- ра за ово прдсдка Дртва забра ј про. др Мао Вој-водћ, кој ј дћ од, 24. брара, звачо потвр аскпт Дртва. на стој скпт забра ј ов гаводбор, прдстављ ј 5. број часопса „Братство“, пћ позвостма з Зраа да осј свој пододбор том рад.

То проћа Дртво ј сарад са Савзм мстарствомвра оразовао просторјама Дома омад окр сто сатмом Вера и школа а ком ј чствовао зата број прдставка јаво ктро, па потчко ркво жвота, а прдс-

5

В. Стојачвћ, Са прдстављаа к Маа Војводћа, Дртво СвтоСав: докмт 1886-1891, Борад, „Братство“ 3/4, 1999-2000, 168, 170.6 А. ђровћ, Друштво Светог Саве – улога..., 172.




давао ј вадка иатј. Скп ј мао вко одјка јавост,

посбо мдјма, д с прказа разчт ставов ооко воа вроак ко.Од важ доааа 2001. здвајамо вћ помто одржава

Скпт Дртва 24. брара, када ј вркова збор овопрдсдка. Апра мса, одржаа ј вома спа промоја„Братства“ бр. 5, Рмској двора градск бботк. Том пр-ком про. др А. ђровћ ј стакао, оворћ о старом „Браств“ да ј врм ов прв ода зажа, оо бо „прозор свт“ „јда дова вза са матом, посда одбраа од јаћа

брта аоа асмај...“7

Даа „Братство“ , сачвао ј право т традј оваа српск ктр сторјск ба-т свтосавско да као астоја да с спостав прородос са Србма ссдм змљама рој дјаспор.

Т јс, прдстав Дртва доб с позв од мв-ско Ктро кба „Свт Сава“ з Прјпоља да бд овост поводом дстоод кба. Том прком, одржао јвч посвћо прдставља само Дртва као ов здаа:„Братства“ бр. 5 к М. Војводћа кој ј оворо о астак

рад Дртва првм дјама ово постојаа. нардодаа одржа ј окр сто а тм „Свтосавска довост мо-дра српск дттт“ чјм рад с з чћа чаов обадртва, оворћ о поркама вадк нкоаја, образова Св-тосављ, вр ко, српском дттт Свтосављ тд.

нард, 2002. од, про. Мвој Спасћ про. др Бојађорвћ сакп с ајбољ радов ара чка за пос-д 5 ода, а траром кокрс кој Дртво свак од- оразј о сав, објав као атоој под асовом Млади Светом Сави. Атооја ј маа вко спа м ко-ском омадом, па ј бо овора о том да с свак пт одаобјав по јда овакава атооја ччк радова, то до даас,ажаост, ј рао.

ист од, мтм, Дртво ј сарад са Заводом за џб-к објаво к др Модраа Матко под асовом Светосав-

ска читанка. Ка ј дожва ззто повољ кртк дља ј арам чма овм просорма о сав.

7 А. ђровћ, Часопис „Братство“ у српској науци и култури, Борад, 2002,„Братство“, бр. 5, 192.



БРАТСТВО28

нард 2003. од, 25. октобра, одржаа ј ова скпта

Дртва, када ј дот ов Статт када с скаа докмтаДртва са овм закома. Тако ј отвор ов рач Комр-јаој ба забрао ово рководство ов гав одбор.Св ово бо ј жо збо пррстрај Дртва сд пром- Закоа о дртвма држма. За ово прдсдка за-бра ј про. др. Аксадар Мовћ, кардоо, док ј Мадгавровћ, као доај Дртва, забра за почасо, дожвотопрдсдка.

у 2004. од а Србја ј обжаваа 200 ода од Прво

српско стака 200 ода од стаовљава српск државост овом доб. Тој просав прдржо с Дртво Свт Сава ор-азовам кса прдаваа а својој Трб посвћој овмтмама. говоро с о пород надовћа з Браков, Првомсрпском стак ародој позј, о прображај српско са то-ком 19. вка, српској ркв то врм, традоаој мз, као о ствара ктр сттја Србј 19. вка. Ба ј то в-ома кватто ковоао оразоваа трба какв ј мао Борад, обоаћа ззтм прдавачма овм

заама, са пм пропратм ктрм прорамом кој ј мо-ао да засж вћ паж јавост. Оо то ј важо апомт јст да ј, као до сада, вћ број прдаваа зож а Трбкасј објављ „Братств“. Тм ј часопс добјао вома запаж- про, а с обзром да ј Трба даљ оваа обжававк јбја ода з српск аоа сторј к-тр, ча с вк б акт, а заа апса од аајмтј стрчака.

нард од, 2005, тако ксом прдаваа, Дртво јобжо стоод осваа Борадско врзтта. Бо ј рч о прраста Вк ко врзтт, о зачајм т-ктама з Србј кој с с коова остраств потомвраћа да прдај а Борадском врзтт с.

Т од осова смо свој пододбор Мадов, д ј апродој свчаост оворо прдсдк Дртва, про. др Ак-садар Мовћ кој ј помо сторјат старо дртва, као врм ов обов посдој дј, казјћ а традо-а, а ов врдост кој с даас ј. Чаовма овопододбора рч с к часопс као поко за коск бб-отк. За прдсдавајћ ј забра . Брако Вћ з Мад-ова.




у јс ст од, уб ј одржа ач скп оразај

тамо бботк „Бождар Кжвћ“, посвћ јдом од ос-вача Дртва, роо том крај, Свтомр нкоајвћ. Састра Дртва, а скп с са рратма чствова чаовгаво одбора, а разоварао ј о том да с уб осј подод-бор. нажаост, то када ј остваро.

Оо по чм б трбао памтт ов од ј бо отварасајта Дртва а трт. Заваљјћ потпрдсдк ДаЗпа кој ј копрао разовао овај подват, даас пос-то сајта мо ако да сазај св о Дртв, овом сторјат,

овм актвостма, рад ов одбора тд. Сајт ј вома по-сћ омоћава ам да ак комрамо са ам свтомпр сва з дјаспор.

нарда ода, 2006, као св пртод започа ј про-сављам даа сав Св. Сав, када с традоао, рчпоко чма осов срд коа ара а „Св-тосавском тмат“. Оо то ј почо јо рај, а то ј ов одпосбо доо до зражаја то ћ с аставт касј, бо ј вко чћ омад з Рпбк Српск. Вк арад

Дртва доба ј право ча натаа Таасовћ з Бћ,док с мо вома запаж ара радов от осм Ср-бј варо са Српск.

и Трба ј т од ба вома актва јр смо тада об-ж 600 ода маастра Маасј, стоод царско рата Србј, ствара Соско рота, као јбј СтвааМокраа, Јоваа Стрј-Поповћа др.

у дмбр ј одржаа вка дова акадмја којом смо об-ж 120 ода постојаа Дртва Свт Сава. Бсдо ј про.др Аксадар Мовћ кој с освро а сторјат Дртва посбо а о Св. нкоајвћа овом осва. Прдсдк ј тако аправо пара зм рада моћост када сада Дртва, да б а крај стакао да, ако с с окоостбто пром, к осов пртпоставк оста с ст као то ј запсао ам Статт, да с чвај традја врдостсрпства Свтосавља. у прорам акадмј чствова с псМатја Бћковћ Ста Вјчћ, добтк Вк арад Дрт-ва, асамб „Јк“ као Мадраск ор фактта мзчк мт-ост.

нард од, 2007, памтћмо по том то смо зб мапростор за рад Дом омад, а првом спрат, кој ам ј јо



БРАТСТВО30

1996. додо град, тј. тада радоачк нбоја Човћ. По

овом ао тада с р просторј а првом спрат, сртаоо Дртва омоћо да с т састајмо одржавамо трб,вк доовор са љдма з Дома омад. Т од, мтм,а зајдчк просторј стпљ с за тзв. „Амрчк ктак“,а ама ј аро да спразмо простор маа са кама часопсма. То ј рао од тада с с чаов извро гав-о одбора маом састаја кабт рао скртара а ф-ооком актт, док с с Трба промој одржава ав мста рад, да б посд врм т свр, љбазоћ

дрктора особља Пдаоко мзја, доб да поврмо корс-тмо ов вома п са за прдаваа. градска бботка ам ј, тако, јдом заа ссрт, као Завод за прочава к-тро развтка, тако да промој ка часопса ајчћ од- ржавамо овм просторјама. Од ов од, омоћо ам ј да корстмо простор Ктрој стаов „Вк Караџћ“, па ј тако овој вкој са ов од (2011) одржаа аа свтосавскасвчаост.

иач, т од, 6. марта, одржаа ј рдова скптаДртва а којој с зм оста забра ов чаов гав-о одбора.8 А Трба ј рада спо са ксом прдаваапосвћом зачајм одама вкаа какв с б уроПрдћ, Корј Стаковћ, исдора Скћ пак, важм ј-бјма као то ј 90 ода од Топчко стака 800 одаМаастра Жч. Прдаваа а стакт ачка просо- ра објавља с 11. број часопса „Братство“.

у 2008. од, Дртво ј бо вро актво, оразјћ в-к свтосавск кжв тмат д с опт мо арад побра- ч з Рпбк Српск, збо ча смо звтај за за тод аас:

„... можмо с поосом стаћ да ј потпост спа аадја водља, да с прко Тмата спостав чврст вз са осов-м срдм коама Рпбк Српск. За ас ј та чавстрко важа. С јд стра оа ас взј за а вкпртодк....А за ас даас, моо ј важј то то зражаважљ то мадо свта да покаж коко м ј бска тма Свто-савља да а та љбав прма вр српској традј крп дод да с ааз. С др стра, том вдмо ов жљ да

8 Спсак „Братств“ бр. 12 з 2008.




ам с прбж, да чјмо за , да о до до ас, као то смо м, посрдством ктрок, до до .“9

Одржао ј коко прдаваа а вћ одаој Трб о важ-м доаајма одама зачај кжвка (Р. Дома-овћа, Моваа гћа, М. Држћа, као 90 ода од пробојаСоско рота). Одржаа ј ода скпта, 23. марта, акојој ј про. др А. Мовћ прочтао ррат посвћ првас-одо прорам рада Дртва ардом прод, са ааском апрор частва даљм осва пододбора. Отда смо са ра-доћ прм позв з Баак да зајдчк осјмо пододбор

Дртва „Свт Сава“ за тај рад. Прком ово осваа, ок-тобра 2008, чаов гаво одбора б с ост Баачаа, а Баском двор ј одржаа свчаост а којој смо овор о Дртв,овм дјама водљама, традј, као о овм смрама паовма. За прдсдка овоосовао дртва Баа за-бра ј кжвк Дко и. Птровћ. Са овм пододбором смо с-постав трај чврст вз, поотово посд врм, а взса свтосавскм кокрсом. нам, док м оразјмо кжвкокрс, Баа прав ков, а опт са тмом з Свтосавља.

Тако с зајамо допјмо, вк м аљћ прод поко заара чк.Збо вк адмстрај прома асра ач

воа асја, Дртво ј бо про да аажј прос-оао рачово, над Бојћ, која рдо вод а а-сј бр с о оворма завром рач.

у ардој од, 2009, Дртво ј кокрсао код Мс-тарства за дјаспор, зајдо са Мародм савстчкм -тром фооко актта Борад, добо 4 стпдј за

ч српско јзка за стдт савстк з свта. нажаост,сдћ од, то с ј поово, ако смо сматра да чћсрпск јзк а фооком актт код квакова кто- ра прдавача з обазак српск ктр бат (маастра с) ч арод ара, т мад љд постај промотр пСрбј свт. изда да с смо разм.

Сава Дртва просавља ј о етораско мзја Борад, а домаћ сав бо ј про. др Арс ђровћ. Вкарад Дртва доба ј ча Право-бротчк ко

9 Ј. Јаћјвћ, Годишњи извештај за 2008, Борад, 2009, „Братство“, 344.



БРАТСТВО32

„Дмтрј Давдовћ“ Зм, на Жваовћ. њој ј арад,

м Мстарства вра, рчо помоћк мстра, ач одача Дртва, др Драа новаковћ.у ток проћа, оразоваа ј Пдаоком мзј трба

посвћа Дмтрј Птковћ, освач мзја, а радов чс-ка објављ с „Братств“ бр. 13. иач ов број прдстав- с 17. дмбра чтао градск бботк, порд авордка про. др Зат Бојовћ, акадмк Дко Давдов .Трво ић.

Рдова скпта Дртва одржаа ј 28 марта. гра ск-

ртар ј пода звтај о рад асјама Дртва, док ј прд-сдк, про. др. А. Мовћ, оворо о овм пројктма ард-м задама на скпт с зм к одрдб постојћСтатта. Тако с забра ов чаов гаво одбора.10

иако ј обчајо да с а крај свак од објав извтајо рад Дртва пртодој од, с обзром а овај рзм радаДртва протк 17 ода, овд ћ само смаро да авдма актвост 2010. у јаар ј, као обчо, одржаа свто-савска просава, свчам просторјама Рско дома, а домаћсав ј овај пт бо . Ма цовћ, дрктор Каарј Рпб-к Српск Борад. Жр састав Ма Арсовћ, просор,Дко М. Птровћ, кжвк, натаја Мовћ, просор,вк арад Дртва додо ј М Васовћ з Тш „нкоаТса“ лпосавћ. Трба апомт да ам свој радов св ваљ ч са Косова, то ас посбо радј. Врд арад по- с ч з нвса, на, ужа, Србр, Брата,Пљваља, тд.11 истоврмо Дртво Свт Сава з Баак кој ј оразовао ков кокрс а тм „штап св. Сав“, додо ј свој арад. Радов ј посао 27 коа з Рпбк Српск,а прв арад доба ј Љљаа Вјакја, ча осмо разрдаОсов ко „Дсака Максмовћ“, Драочај, Баака.

Осмо апра, Дртво ј добо вко прза, Златни бе-очуг Београда за свој рад а р ктр просвт ам а- род, а дода а ј, а вкој свчаост Дом војск, Ктропросвта зајда Борада.

Вома важа доаај ј бо сљ Дртва ов просто- рј кој ћмо бдћ Дчаској 14, а птом спрат, соба 13, д-

10 Спсак чаова гаво одбора „Братств“ бр. 13, за 2009.11 Вдт св податк а сајт Дртва.




т са гротоокм дртвом Србј. Простор зајмљјмо за

прстој прв пт мамо свој стоов мсто за састајакој ам ко оспорава. Морам стаћ да ј до ово доо за-ваљјћ аост . Даа Зпаа, потпрдсдка Дртва.

и т од мора смо да мамо докмта, да с поово пр- рстрјмо, збо ча ј 16. октобра одржаа варда скпта просторјама Пдаоко мзја. на двом рд ааз с с прдоз зма допа Статта, кој ј саа са овм За-коом о држма рааа. Осм ово Статта, а овој сддоб смо ово прдсдтво, а ово стројство Дртва,

скад са овм пропсма. За прдсдка Дртва забра јдосада потпрдсдк, дпомата, . Да Зпа. Јдаастоовмбра, одржаа ј скпта пододбора Баа, када ј заово прдсдка забраа а Вса Аћћ.

н трба заборавт, а крај, да ј Дртво рдово објављ-вао свој одак, часопс „Братство“ да а ј вк прдставља-о јавост са одабрам оворма. Часопс (бр. 14), а свадра аа здаа, свак од с заж а октобарском Сајмка Борад, д Дртво ма свој ма тад, кој м ј јо

двдст обзбдо, сада вћ покој, Мад гавровћ. у ај-овјм број, порд вћ рдов рбрка, објављо ј кокозапаж чаака, пр сва Б. ђорвћа о Војсав ић, (по-водом 150 ода од роа), затм Ж. Адрјћа о порк в-ко жпаа Стаа нма, затм ча проз н. Радосављ-вћа, акадмка П. Ваовћа, М. ић, Д. М. Птровћа др.Сдмо апра 2011, одржао ј прдставља „Братства“ бр. 14, просторјама чтао градск бботк, а ком с овор- акадмк Птар Ваовћ, про. др гордаа Јоваовћ, аврдк про. др Зата Бојовћ кжвк Дко М. Птровћ.

Коачо, драо ам ј то с а вз са Рпбком Српскомвома добр под. Том трба добрм дом да с завамо .Ма цовћ, овој сбчој помоћ рад а чврћа-ва а одоса. Тако смо 10. овмбра 2010, пост Бјљ,д смо овој радској ббот прдстав а Дртвокао ајовј број часопса „Братство“.

из сва авдо вд са да ј Дртво „Свт Сава“ бо ак-тво а јавој с, да с ов прорам пројкт прма саодобравам поваама, да с број стакт тктаа врма чствова рад ов Трб сарава овом часопс, да с ч апор да с оо модрзј



БРАТСТВО34

птм ов тооја, да с вк астојао да с прор а

вз са Србма окрж (посбо Српској), а дјаспор, да св то овор да ј обова Дртва 1994. од, маа потр-б смса. Мтм, оо то забрава ј ча да ј час-тво даас прчо расто маобројо, да с асј Дртвадоста звс омоћ ајвћм дом размвам мс-тара вра Србј, кратко, да Дртво д сдб св др овм крзм врмма, ако даљ рад свм сама да спсвој прорам паов бд вк вр чвар српск ктрбат свтосавск традј.

Јасна Јанићијевић



INVENTAR GRAFEMA U MRKAQEVOJ

REFORMISANOJ ]IRILICI

1. О рорм ћр Сав Мркаља, зврој 1810. од чвој кз Сало дебелога јера либо азбукопротрес, псао ј мо-

о. Мо сторчар српско јзка, кжвост ктр псас о ајзачајјм пртодк Вка Караџћа рорм српскопсма скоро да постој јда разја встчк д-таљ вза за ово до објављо Бдм, кој ј прв пт сстмск растрто српск азбк од св, коа сова. Б-дћ да ј поао од Адово прпа кој ј сам а посдој,18. стра свој к ормсао рчма „п како то овор“,Мркаљ ј створо ћр која б стоврмо моа да задовољпотрб српск псмост а рквосовском а ародом

јзк.у Салу дебелога јера Мркаљ ј, ам, рормсао ркв ћ-

р, а ј позато да ј м ајаво Језикопротрес, одос-о до којм б пос ћр „протрсао“ кжв јзк,смво смр ово поародаваа ак савадаваа.Во просвттљскм дјама, Мркаљ ј ћр рормсаоса жљом да с пост вћа коаост, да с оа то ак,одосо то брж, савада ко: „То ајпр, да дјча аа бд, азбк токо достаточ рад, по тр, по чтр од -

ба док чтат само срот ач“ (стр. 17). Рорм српскокжво јзка, ажаост, Мркаљ ј звро т ајављ-

811.163.41’35”18”811.163.41(091)



БРАТСТВО36

ом, т бо којм дром д, а ј вћ Салу дебелога јера

псао јзком сасвм бскм ародом.2. Добро ј позато да с Мркаљв да ћр ба „псм-

а“ која ј сам азвао „јдозвчм“ која с сваком совом ко-ткст чтај а ст ач. њова рормсаа ћра састојс право само од „јдозвч“ сова. Такв с право Мркаљ-в дра (драм), тј. „сожа псма“ <ть>, <дь>, <ь> <ь>,којма с обжавај /ћ/, //, /љ/ //. иако сам Мркаљ озачавакао „звкопрмљва“, тј. као оа чј чта завс од коткста,

оа то као драска а заправо с, вћ ј такав само овпрв мт, кој с дрм коткстма, а пос тако јра,чта бз мкаа, тј. као /т/, /д/, // //. и Мркаљ ј бо свста да јд сабост овоствор ћр ч дра, па самомСалу дебелога јера стч да ј „св соврство о“ (стр. 14)само ма:

„Коко с до моа мја каса, трбао б ам псма дь,ь ь (као то мамо ть) под каковм бд обком зрзат,пак таком јр ода казат пт за дбм. Тако б азбка аа

доба 29 псма, зм кој каково моозвчо, каковозвкопрмљво, замљво сожо бо б. Сва б апсма ода јдозвча ба. Оа б прав оо соврстводоа, кој азбк јдоа јзка прадж. – Дот пак, док то чмо, ваља ам, како свак вд, јр тако сачват. Овакобд азбка аа з 25 псма, срјч 24 за српск 1 за стра, 1 мкчатљо зака за о ов рч“ (стр. 13-14).1

у скад са постојћом ортораском традјом, скоп свачтр драа а дром мст ааз с тако јр. њов ра-

матск статс рормсаој ћр Мркаљ сасвм прзо од- рј: „Јр тако (ь) ј псм, о само зак мкчатљ“ (стр. 10).Мао потом, опт траом поављ Колико Србљи за језик својтребују писмена?, п: „но то ћмо за такоа јра (ь), задржат а отбат; кад оо псм ј?“ (стр. 13). иако два птакспто таком јр одрј статс посб рам, Мркаља авод засбо, као „зак“, з јо 25 „псма“ која ј задржао з

1 Спча статс збо порка ом ма само рама <>, кој Мркаљ

кратко опсј рчом „ ј за стра рч“ (стр. 12), док потрб за рамом<> објаава сдћм рчма: „За сља Србљ зад; о мао љдјпочт свада а зоварај, ја а зато потрбљавам“ (стр. 12).



37инВенТАР гРАфеМА у МРКАЉеВОЈ РефОРМиСАнОЈ ЋиРилици

постојћ ћр. Мтодоок дао, опт ј добро постпо:

пордћ свој сстм са постојћм, да б стакао счост, аво ј спсак 26 задржа „псма“, а ова ортораска праваза ов потрб.

3. Св авдо сово ј да с а број „сова“ Мркаљвој р-ормсаој ћр постојћој тратр да а разчт а-ч. Том с, араво, допр разчт торјско-мтодоококвр којма с с стражвач крта, као разчт садржајкој с прпсва трм слово. Показј с тако да с твр

број „сова“ Мркаљвој рормсаој ћр крћ од 24 до 29.3.1. Радој Смћ костатовао ј код Мркаља втар од 24 со-ва: „Мркаљва ј ћра спаа а сва 24 сова (двадстак ј збачо з потрб), па ј постаа пркратка да «покрј» свасов а јзка, т токо савра. Тк кад б «азбкааа доба 29 псма» – мсао ј Мркаљва – «оа б прав оо соврство доа ко азбк їдоа їзка прадж«. Да бпопо 5 праж мста псм, Мркаљ ј бо свста да мораачт сова за асов ћ, ђ, љ, њ ј“ (Смћ 1991: 257).

3.2. у поовор Аксадра Мадовћа ототпском здаСала дебелога јера број Мркаљв сова ј 25, а з с додај драм: „Мркаљ ј пос звр рорм добо азбк од 25сова [...], која ј зајдо са драмма [...] ’покрваа’ 29 ома ср-пско кжво јзка а ародој осов“ (Мадовћ 2010: II).

3.3. у кз Моа Окк број Мркаљв сова а јдоммст ј 25, а мао потом 26: „Тако ј Мркаљ, а осов свој оо-ок торј, доао до сигурних, потпуно неспорних 25 слова аз-б српско јзка. Сам јзк, по овом свата, ма 29 ома(’асчћа’)“ (Окка 2010: 79); „Тако ј Мркаљ, зв ркв ћр- (авом рскосовска сова своа врма) као поазтдоао до нове ћириличке азбуке од 26 слова за српски књижевни језик

на народној основи“ (Окка 2010: 81). „Споро“ ј, дак, тако јр, аза Окк коача спсак сова ј 26.

3.4. ивтар од 26 сова, прватајћ Мркаљв мтодоокпрстп, прв ј првато Јрј Коптар пова рорматора,„јр ћ српск дчак, када за два до тр даа бд ачо памто26 сова српско аабта (по Мркаљ), јдом завк бт стада ортораск п свој ач вома јас овор јзк“ (Коп-тар 1984: 147). ист торјско-мтодоок оквр пр тврвавтара сова прват с др стражвач – Пав ивћ,



БРАТСТВО38

Дака Всо, Јова Дртћ: „Тако ј ова азбка обвата 26

сова“ (ивћ 1990: 218); „њова азбка (з 1810) састојаа с од с-дћ 26 сова“ (Всо 1994: 362); „Рзтат т ааз ј отскаазбка која с састој од 26 закова“ (Дртћ 2007: 153). Прмто јда Дртћ мсто трма слово потрбљава трм знак.

3.5. ндовољ прзост обма трма слово србст в- ровато ајбољ вдмо радовма Аксадра Мадовћа. Вћсмо апом да рад з 2010. од одос а овај трмМадовћ дстара трм диграм. у рад з 1967. од зтрм слово Мадовћ за драм (дра) прдодај ста-

м словна комбинација: „њова [Мркаљва, прм. ат.] азбка маа ј ов 29 сова сов комбаја“ (Мадовћ 1967: 192).исто поавља рад з 1972. од: „Мркаљва азбка, кој ј о рормсао својој кж Сало дебелога јера либо азбукопротрес састојаа с од сдћ 29 сова сов комбаја“ (Мадо-вћ 1972: 14). у стом рад, мтм, вдљво ј да ј трм словнакомбинација заправо пом одос а пром слово: „Вковаазбка з 1814. од маа ј као Мркаљва 29 сова“ (Мадо-вћ 1972: 17). из сва прозаз да ј за Мадовћа Мркаљваћра маа 29 сова, да с том втар ааз диграми,првобто азва словне комбинације.

4. Торјско-мтодоок поткоћ са потрбом трма слово

сторј српско кжво јзка, барм за прдвковск вков-ск прод, сстмск ј справа Љљаа Сботћ моорајо јзк Јоваа хаџћа, а потом прват др прочавао т-пова кжво јзка код Срба 18-19. вк:

„Трм графема потрбљава с зач ајма јд

која, а па псао ткста, одовара ом скв о-ма прдставља с јдм смбоом, за разк од трма слово,потрбљо овд озачава смбоа кој ма омск врд-ост ј омск ттт рпрзтова комбајом двајсмбоа (драма)“ (Сботћ 1989: 14).

укоко с авд прп, да ј рама квват ом пса, прм а Мркаљв рормса ћр, прозазда ој постој 29 рама, од кој с 25 моора, а чтр д- ра, за 29 ома. Мркаљ ј тако створо вома кас ћр,

којој јд ма прдстављај дра, ча ј сам бо свста, ато с касј поов практчо св стражвач ово да.




О разозма зато ј прдвдо раматск разај за о-

м /џ/, као о разозма зато сам ј подо боља ра оддраа за /ћ/, //, /љ/ // атор овоа проа вћ ј псао (Ма-овћ 2010).

5. Особо ста кој с Сав Мркаља сптава да рормћр звд до краја, Вк Стаовћ Караџћ ј до посМркаљв рорм, 1818. од Српском рјечнику, коачо прак-с прмо прп да јдом ас овор одовара јда знак(моора), створв ћр од 30 рама за 30 ома српско

кжво јзка астаја. Позато ј да ј одос а Мркаљвћр Вк Караџћ практчо о тр ов:а) Мркаљв дра замо ј моорама <ћ>, <>, <љ>

<>;б) Мркаљв рам <і> замо ј атчом јотом, тј. ра-

мом <ј>;в) во ј рам <џ>, за ом /џ/ којој Мркаљ ј моао од-

рдт статс бдћм кжвом јзк (Маовћ 2010).из авдо појд стражвач зв с закљчак да ј

Вк Караџћ само завро рорм псма правопса, а с пртом аправ вк првд. Прво, Вк јст завро рормћр кој ј започо Сава Мркаљ, справв ој достатккој ј сам Мркаљ прмто, а с прв т рормса ћрдосдо прдржавао, чм ј омоћо мо прихватање српс-ком арод. Дро, Сава Мркаљ рормсао ј само српско псмо,ћр, а ј свм својм објављм ткстовма досдо пр-мвао морооок правопс, па зас за рорм правопса,одосо за празак за мороооко а ооок тј. отскпрп, прпадај скљчво Вк.

То, араво, како мај зачај Сав Мркаља српској к-тр, која м с пр просав двстоод објављваа Саладебелога јера оджа двама ототпскм здама чво да,авдм зворма, јдом моорајом, авдом трат- р, јдм ачм скпом, одржам Бч, као вћм бројм ра-дова ачој прод кој с објављ ћ то тк бт.

Александар Милановић



БРАТСТВО40

ИЗВОРИ

Сава Мркаљ, Сало дебелога јера либо азбукопротрес, нов Сад, Ма-та српска, 1949.

Сава Мркаљ, Сало дебелога јера, Зра, „Дмтрј ектро ком-паја“, 1995.

Сава Мркаљ, Сало дебелога јера либо азбукопротрес, нов Сад, Ма-та српска, 2010.

Дко Пвља (прр.), Два вијека Сала дебелога јера Саве Мркаља,Баа лка, Краја, 2010.

ЛИТЕРАТУРА

Всо 1994: Дака Всо, Живот и време Вука Стефановића Ка- раџића, Борад, Просвта.

Дртћ 2007: Јова Дртћ, Огледи о српској књижевности,Борад, Дртво за српск јзк кжвост Србј.

ивћ 1990: Пав ивћ, О језику некадашњем и садашњем, Борад – Прта, БигЗ – Јдство.

Коптар 1984: Јрј Коптар, Serbica, нов Сад, Мата српска.Каковск 1987: Пато Каковск, Вук Караџић, његов рад и зна-

чај у српској литератури, Борад, Просвта.Маовћ 2010: Аксадар Маовћ, „Статс ом /џ/ Мр-

каљвој рорм азбк“, Српски језик XVI, 2011, 127-141.Мадовћ 1972: Аксадар Мадовћ, „Рзтат овј про-

чаваа сторј српскорватско јзка срдокоској а-став (рорма ћр Сав Мркаља)“, Књижевност и језик,2-3. 12-20.

Мадовћ 2008: Аксадар Мадовћ, Историја српског јези-ка: одабрани радови, Борад, Чоја тампа.

Мадовћ 2010: Аксадар Мадовћ, „Сава Мркаљ – прв мо-др рорматор српск ћр“, поовор in: Сава Мркаљ,Сало дебелога јера либо азбукопротрес, нов Сад, Мата срп-ска, I-VI.

Мо/Воча 1983: Milan Moguš i Josip Vončina, „Salo debeloga jera libo azbukoprotres“ Save Mrkalja, Zagreb, Jugoslavenska akade-mija znanosti i umjetnosti.

Окка 2010: Мо Окка, Сало дебелога јера либо азбукопротресСаве Мркаља у старом и новом руху, Зарб, СКД Просвјта.




Смћ 1991: Радој Смћ, О нашем књижевном језику, нкћ,

уврзттска рјч.Сботћ 1989: Љљаа Сботћ, Језик Јована Хаџића, нов Сад, Ма-та српска.



БРАТСТВО42



BEOGRAD I MANASIJA –

DVE NAJVA@NIJE ZAOSTAV[TINE

DESPOTA STEFANA LAZAREVI]A

Живот Стефана Лазаревића, деспота српскога – како ј ово доасово замт савста Ватросав Јаћ, ззто ј драозвор за зчава српск сторј XV вка. настао ј ајкасј до1431. ., како свдоч посрд сторјск доказ; ам, пос т о-д б с бо какав тра кој с одос а Костата фосоа(Костата Костчко), атора дспотово Житија ( Живота).

Костат ј бо ззто замљва чост, која ј а ај-бољ ач обжа само а кжв жвот врм Дспо-тов, о ј а моо рм потчком, ктро-сторјском,кжвом јзчком па обжа тај прод а држав а арода. у српск Дспотов скоо с од трско зма прбжт ј аао по свој пр Борад, Дспотовом ок- рж. Ро ј мст Кост кој с ааз орм ток ркМар (отда Костчк). Мсто Кост ма св зачајј о трско врм: порд а ј проа српска војска 1371. . дћ за Чрм; тда ј проаза трска војска дћ ајпр а Сој аода а Запад.

Од вк ј важост то с Кост ааз дако од Бач-кова Коста Костчк ј моао да саза да с Бачковском ма-астр ааз патрјар Јтмј Тровск, па да с м појавжља да од тамо да поста ов чк; мтм, постао ј ч-

930.85(497.11)”14”821.163.41.09-94



БРАТСТВО44

к Адрока з „ромајск обаст“, кој ј чо код патрјара

Јтмја, то зач да ј Костат, а посрда ач, прко сво-а чтља Адрока, постао Јтмјв чк.Боравћ Бачковском маастр Костат с сро позао

са рорматорскм радом саво барско патрјара а справ поовом прво боосжб ка прма рчкм прдо-ма старм совскм прводма, јр с с током мо одапрпсваа к „сквар“, па ј поово трбао справт -ов јзк, правопс ст.

у традј прпадка Тровск кжв ко о

ајдј прдставка, патрјара Јтмја, позато саст, јст став, то арочто трба стаћ, да сова ов рачк кмај само ормао о дбљ, сматчко зач. Као прмрмож посжт тзв. „окато о“; ам, Костат прдаж својој рорм српско правопса да ако с, а прмр, ж апсат рч„око“, јдо око, ода с оо п са о кој ма јд тачк срд,а ако с мс а два ока, од. „оч“, ода с п два споја о са по јдом тачком срд . Та „двоока“ рама вома подсћа а кртж з сково псма.

За Јтмјв сдбк чк тако ј ба карактрс-тча арочта бра за доста апстракт пот зовор рч,за ч обчм љдма тко размљв ст па ј Костатопоаао оо то ј посрдо ачо од сво чтља Адрока,посрдо од само патрјара Јтмја. Стоа трба да чдто с с В. Јаћ ђ. Дачћ жа а скоп ов рч,тко размљв запт. (Код прпадка ов Јтмј косавра с мтост тзв. „птја совс“, „кој с као ст – прма рчма ђ. Тровћа – засва право а ајсвстрајмодос прма рч“; за а с карактрстч ксчк асоја-ј, боата сомја, татооја тд.). Пр свм том трба ма-т вд да с за Костата српск арод јзк, кој ј комобм морао ачт, као српскосовск као јзк српск к-жвост пак б стра јз, вћој маој мр, ј свк ајбољ саазо српској јзчкој матрј. и порд сва тоам с мож порћ да ј бо добро свстрао образова прматадам мрма. Дспот а ј пто а к врст докоо-ваваа код српско патрјара, птовао ј по Дспотовм аозма дпоматск мсј, мао ј ч Дспотов подрк за свој рад асправ српско правопса српск ка.



45БеОгРАД и МАнАСиЈА – ДВе нАЈВАЖниЈе ЗАОСТАВшТине ...

нма доказа да ј Костат бо рква чост, а ј очд-

о ово позава мо аспката ркво жвота рћас-тва као рј (овор комтар сдам васљск сабора,бр с за патворо „право“ од. правосаво ч за тачостпрвода боосжб ка стра да бра око бдзрок км јрсма, кој тако спом). О свм овом п свом д Сказаније о писменех, од. Повест о словима. Дспотово Житије Сказаније јс два Костатова ајзачајја да.

О свмо овом мож с моо оворт; покаћ, мтм, дапаж чтааа смрм а оо то стој асов моа рада, од.

а податк кој о прстоом Борад о ајзачајјој Дспотовојзаджб робој ркв, маастр Рсав (Маасј), зосКостат. Т с пода токо драо скоро потпост јдств да с до даа даа збжа звор, само за с-торораска прочаваа, о за стражваа која с одос амо обаст а ародо државо жвота тоа врма.

Прма подама з ова два вћ помта да о ј здажво авом прстоом Борад, а ј скљчо да ј бо- раво ком од српск маастра, пр. Рсав (Маасј) закој с взј појам „рсавска коа“, пр чм с мс а ача рсавско правопса као а прпсвачк прводачк датоствза, макар по м, за ајважј Дспотов заджб. у вз саовм појављј с з Костатово м атрбт „прводк“, тоК. Кјв г. Птков тмач као драгоман, од. првода српсковадара котактма са страм прдставма, док. В. Јаћ ђ.Тровћ сматрај да атрбт озачава прводоа ка са јдо-а а др јзк, од. са рчко а српск. у Старим српским записи- ма и натписима ааз с сдћ запс з јдо апостоа з 1660. .кој првод ас: „јр м од добро звода прпсасмо (кој) одстар рсавск прводаа /от старих преводник ресавских/ (по-тч), кој какв ма ма.“ Ова вка поваа Костатовом рад рад ов рсавск чка јст стоврмо поваасамом Дспот, кој ј чо ардо свом тћк Костатда провр довд рд српск боосжб к, како ма б остао та то б с моо озачт као јртчко ч,спрото ч правосав ркв.

и ајзад, Костат, прма сопством свдоч, пото јђра Браковћ, асдк дспота Стаа а српском прсто,морао вратт Борад Маарма, „са свма својма“ апта дота-да боравт, Србј, започ ово та од ма до



БРАТСТВО46

драа. Ко с б т „ов“ са којма одаз заство, ј

ба јасо – да ј то ба ова порода, мада о ој ма пома овм дма, с то б ов ч, остај дас ааа. Пос 1431. . Костат с б свак тра. Остаа с,мтм, ова да, а срћ ова два ајважја, па с а осов моо та мож рћ само о Костат о о овомсвстраом поств српској срд.

Пр о то пркажм опс Дспотов прсто рчма са-мо Костата, подајмо како ј опсао р самоа двора,та ј ркао о поаа ов васт двораа, каква ј тк-

ја вадаа овм мсобм одосма, јр св то Костатарочто стч вдћ свм том рк самоа Дспота, кој ј одсвоа двора жо да створ зоро рћаско обтават. ВКостат за двора Дспотов: „...св с с јда прма дром(одос) како прч ( како) прстој, (са) смроћ... Вка,подрква, см прстоја одћа с б дозвољ; свб обч свт одћ, кој добја од Дспота.“

Пос овоа сд Костатово прповда како ј Дспотодчо да м прстоа бд Борад:

„О /Дспот/, обазћ раздајћ змљ, као то ркос-мо, а рај помто мсто по м Борад змо (а) одуара; (Борад), ако ж српскм крајвма, зда као да ја ср пћма арск змљ. Стоа скоп овор с ма прват с поса“.

Објаљавајћ даљ зато ј збор ба пао а Борад, сдКостатов рч да ј Борад:

„...(јда) од т вк стар (радова), а а красом мст,као мао д васљ, то в пта ркосмо; б простра по

зд, (ак) а бродска јдра прстат; (мао) ј сваковр-са твра (моћост) добављаа ра. н моосмо (тако -то) бо д замст (да постој), т (аћ) такво точта,т (моћост) да м с пр са вод са копа.“

Сд потом опс поожаја пот Борада:

„и ко ј моћост да псаом рчј скаж какав ј поожај,зд пота Борада)?! Сазда (Дспот) мо твр кза љд кој жв тра апољ; зато с за (борадско) зв-, као за соомоско Јрсам, моо рћ: од (ов) здааска пада по око (као то ј падаа) од всок, моћвавоск врата. Б всћ врт са коа ј овај орд (Дспот),




пото с попо, ркао: „ сазда ја св ово крпком дсом мом подтом“? – то ј тат з 136, 12 псама. Дспот ј бз прстака здао, дозвао краавао Борад: „и арск ј (паат) красо вома ктастм звма, (а) зва двојбдма (скопао ј) вома добр ровов.

и закљчј:

„Овај (Борад) заста б сдмовр, вома вк пркра-са, сча Со вм Јрсам...“ говорћ даљ о момпрмћствма кој Борад ма одос а др радов Коста-т каж да јдо ма рк Јо, а зато „...мсто Јоа ма

рајск рк, која тч ка сток“,мсћ, араво, а Дав. упорјћ борадска зва,твра, бржљк, са Јрсамом Соом опсј свакотвр, од. к ов ам; тако, рмо, за ст рад(к) каж да ј право радтљско чдо да с вд са св страа аза сдм рад (од. к, зв) каж да ј др арск дом.

Сд даљ опс ор рада. О ма чтвора врата, са стока,запада, свра ја свака од с посбо опсј. истч Ко-стат да с Борад мож прћ само са ја а са стока, запада

свра затћ ј ркама.у Борад ј саздао в ркава. Јда од ј а сто-

к азва „вка рква“. То ј, ам, мтропоја посвћаусп Прчст Боород. њој ј Дспот додо моа са, да- ровао ј мом боатствма; саздао ј Дспот др ркв која јтрбао да бд роба рква српск арјрја, а посвћа ј баСвтм Трма Јрарсма. Брћ вк о босма просјамаДспот ј саздао прватт (страопрјм) з ркв пос-вћ Свтом нко. и ој ј прожо моа са маа.

у завр Костат стч св првј кој ј Дспотдао Борад м стаовма:

„Тај рад (Борад) особод (даваа) разоврс амта; дадповаст (овм боатм љдма) закћ с тврдом вром дас ћ покобат; (тој зактв авод с с) баодат Бо-жј садржа собод од ропства; псмо са затм пчатом аком ј к овоа рада дад м; а ако ко оћ кповат то бокојој обаст, добћ псмо са пчатом да ј стаовк тоа рада(Борада) д ћ паћат ар птар.“

Дспотова бра за прсто за љд ој ба ј заставка – тако ј змоо од ссд обас осподара од самоа



БРАТСТВО48

маарско краља да тров по овм змљама бд особо

дажба. Заваљјћ свм овом рад с развјао вћавао. Јдаод завр рча ас: „и в од (св свој) радова овај(рад) ј (Дспот) чвао сабдвао свм то ј потрбо, јр барск дом.“

Пос Борада Дспот ј окржвао ајвћом пажом броммаастр Рсав (Маасј) кој ј прдвдо за свој роб ркв.назв Маасја ј овј датма. узт ј з взатјск тратр вза ј за взатјско топса Костата Маасј з XII вка.Дспот с порј са м по „саткоаоајма“, од. по пом

адатом прча.у ам старм топсма постој моо података о овој Д-спотовој заджб. Оа ј здаа од 1407. до 1418. . у свод свтопса од Даов смрт па адаљ аазмо податк кој ово- р о Ста, кој ј постао вадар пос побј своа оа, кзалазара како ј почо здат Рсав: „Одспот с с ов (д-спот) Ста арствова 38 ода. Овај Ста сазда вк рамСвт Трој а Рсав“; сдћ податак: „О (Дспот – г. Ј.) бправда бообојажљв, а жа м оспоа б од рада гаат о б бздт. господ Ста сарад вк, час рамСвт Трој а Рсав (тако !); авод с податак да пото ј ма-астр сазда почо ј досљава моаа: „с с овавр Рсав, Свт Трој“.

Осм топс података трба стаћ оо то о овом ззт-ом радтљском д каж ака. у Каровачком родосов (астаозм 1501. 1520. .) аазмо забк која с ачој тра-тр вома чсто тра; то с рч пса ово родосова кој, оп-сјћ прзрск ркв Свт Араа, в како тамо љдовор „да прзрск ркв патос, дчаска рква, пћка прпрата,баско зато рсавско псај д с ааз.“ Ов ста-м – „рсавско псај“ – к ач с тмач као „рсавс-к к, рсавск ркопс аста оквр тзв. рсавск ко“.Мтм, а стакт сторчар мтост, В. ђрћ, дао ј вомадобро врљво обја; ам, „рсавско псај“ одос са жвопс маастра, а скарство, одосо да ј сам Дспот бовр како ј „скарска пота ов зда дкораја адма-а св старј српск творв овоа рода да с, по ој, Рсавамора ставт рд ајзачајј мтчк оствара срдов-ков Србј.“ у а с арочто стч да „рсавск свттљ композј, по својм ртжма тповма, доста ч а с




ков са к рсака з Соа са Свт гор з др поов-

XIV вка.“ Подвач с счост маастра Рсав одос асоск ркв Св. иј као а ајвћ ркв посвћ СвтомДмтрј, заттк рада Соа. Соск мт с својвко мћ показа скајћ рсавск жвопс. М ма сајвроватј б гр Сов о с, прма рчма В. ђ- рћа, поста сав ба заваљјћ Дспотовој заджб. Овајћ ачк дат потча опс рсавск рсака: „Засјћбсак паво зата смбо ј рсавск пот“.

Јо ј стражо коко ј мајстора радо а рсавском ж-

вопс. В. ђрћ стч да ј свакако ајвћ мајстор бо „аомжвопса, кој ј, почћ са остама жвопса ркв, ас-као кбт пророк: гдоа, Авакма Јзкља.“

и др смв позаваа маастра Рсав, Б. Тодћ,стч својој моорај мо мт кој с важ за овоајзачајј до Дспотов радтља жвопсаа. Такосазајмо да ј трпзарја маастра са својм дмзјама 31,60m x 16,88 m јда ј од ајвћ српск срдвков маас-трск трпзарја. Па сама Рсава (Маасја) да, бз прпрат,22 m, рока 14,28 m всока око 25 m смво ј мпозатарава адвсј Рава кза лазара – ба како ј Дспот ркао да ћ саздат вћ п ркв од о кој ј сарадоов ота, кз лазар.

Дајмо сада рч самом Костат фосо кој опс Рсавзапоч овако:

„Врм ам ј да споммо др рад кој ма стаз кавм Јрсам м ј сча. (Дспот Ста) ма о- ром жљ да разовара са пстама радо бва са ма.

Јр кад ова божаска љбав обзм бо коа, оа а подпр з-ос; радовао с (пстама) по дочквао (дарјћ ),бољ о Крс (то ј чо), мообројм рзама ( којмаб) зато пос пар трдо с да вк са м бд“.

Костат аставља прповда објаавајћ зато јДспот тражо мро то мсто за маастрск обтљ, од. замоча ( мсто за това). Пото с помоо, каж Кос-тат, Дспот с првато поса:

„ постав тмљ м Свт Трој, свдржаво божаства.

и свда ј, са вком жрбом, (аазћ) вт ајбољ рад-тљ скс жвопс, д од да () ј бо, красо (тај) ма-



БРАТСТВО50

астр затм (красма) втм арама. Сао ј (по мајстор)свда, чак а острва. Сарад с (ова обтљ) з мо оромтроков крас с (тај) дом рад око а – (то б) звард- стаов за оптжћ.“

Костат ј, дак, стакао карактр ово маастра: о ј ст- рој као општежиће (оптжтљ маастр); овај ач моакожвота бо ј стаовљ од стра Свто Паомја, почтком IV вка.О ј орм епт осовао прв моак зајд овоа тпа сачо одра права (став) за маастрск жвот.

Костат даљ овор о сдћм корама кој Дспот прд-

зма вз са својом заджбом: „Сакп са св страа вома м ззт моа ас т. Прож дад (маастр) са ворад по чтавој својој змљ () потпсом (потврд).“ нма -какв см да ј Дспот здао даров (повљ) којом маастрРсав дарј мом добрма – свм ом то ј потрбо за орма-а жвот јдо маастра. на а вк жаост та с даровај сачваа, а Костат потврј да ј оа постојаа. уостаом,драчј ј моо бт – св српск вадар дарва с ркв маастр ( само свој заджб) о том оставља апсма

свдочаства. Дспот ј попавао, з даа да, маастрск рз- давао мо про : „Прож скпо ко крабсром затом, сабд (а) разчтм боосжбм кама,одждама рквм сасдама, (тако) позаћм крамвкм бсрма, то првазаз забра вк авр а Св-тој ор“. Додај Костат да ј свтоорск маастр Дспот „к- расо моосвтћм кадма, која (од) зата сјај.“

Сд даљ опс освћа маастра:

„Позва патрјара – то ј тада бо Кр – са чтавм сабо-

ром српск првосвтка, маа др час д, з то баород, да св (прсствј) обовљ /тј.освћ/ рама да Свт Пдст, кад ј Д Свт сао, као о јз,а чк Сова Боа“.

у свакој пр Костат стч Дспотов побожост -ов бр за бо, кој тдро скро дарј:

„До мотво просјака да (св) прм јдак мост,кој м вк тдро дава. и моо с вдт (како) с сав (тај)п чстт празк, па с а Соомоов ач, када ј дом обо-

во, моо рћ да с звс љд само то појдо мо- (пч) брав као тамо о то мо даров доб.“




Костат заборавља да каж како ј овај маастр Дспот

сб одрдо као мсто д ћ бт сара: „Т ач сб роб, д скоро б поож.“ наводћ датм када ј почозда Рсав (6915, од. 1407. .) сматра да ј потрбо да кажкако с од даа пр тоа покоја:

„оспоа евја /тј. Ма/, мајка овоа савоа (Дспота).у моатв прм овакво м б сараа маастр свомпо м Љбоста, (посвћом) усп Прчст Боород.“

Завравајћ свој прповда о маастр Рсав (Маасј)Костат каж:

„Ова два здаа арствјћа рада (Борада), која рај спо-мсмо, рад Рсав за чтаво своа жвота ј прстајао дазобо дарј ајбољм даровма да () чва паз. Зато с б подт за кратко врм – да б с саа са прчама(о овм) ратовма – о с (зда) за моо ода.“

у врм трск освајаа маастр Рсава до ј сдбчтав српск Дспотов. утвр маастр Рсава па с трск рк 10. маја 1458. . у топсма с а потрса ач оп-

сј осваја Рсав рчма: „Прдад с рква Рсава; ој жбаочаств дспот Ста“; : „Освој паа рад Рсав мсамаја дсто, срд, ток даа, а страда б Вазс гос-под. Затм гоба.“

нправда б ба прма дспот Ста прма овоморомом трд кој ј ожо свкп жвот свој држав акос ово сасвм кратко саопт о двма Дспотовм ајвћм за-оставтама ( завтама за потомство) завр топсмбкама о овој смрт кој а ајбољ ач свдоч о том

каква ј о чост бо како ј српск арод тко трачо до-жво ов смрт која с зба 19. ја 1427. од: „19 ја, очидаа, прстав с баочаств оспод Србљма дспот Ст-а, арствова 38. ода“; сдћа бка ас звтава: „Пр-став с дспот Ста мса ја, моо пача жаост Србмаостав, јр ма д т оста змља обзавља; а масстрћа ђра Вковћа т м остав змљ свој да ом ва-да.“ Мо бк којма с овор о Дспотовој смрт завра-вај с рчма: Тада /беше/ плач и ридање.

Гордана Јовановић



БРАТСТВО52


Б. Тодћ, Манастир Ресава, Борад, 1995.Б. ђрћ, Ресава, умтчк спом Јосавј, Борад,

1963.ђ. Тровћ, Азбучник српских средњовековних књижевних појмо-

ва, Борад, 1990.Костат фосо, Живот Стефана Лазаревића деспота српско-

га, првод апом гордаа Јоваовћ, издавачк од Ср-пск правосав ркв Арпскопј борадско-каровачк,Борад, 2009.

К. Кв, г. Птков, Събрани съчинения на Константин Костенечки,изсдва ткст, БАну, Соя, 1986.

М. Стојаковћ, Браничевски тефтер, исторјск сттт, Борад,1987.

Стари српски родослови и летописи, Срдо Љб. Стојаовћ,СКА, Зборк за сторј, јзк кжвост српско арода,Прво одљ, ка XVI, Борад – Ср. Каров, 1927.



DOPRINOS JOVANA CVIJI]A

PROU^AVAWU BALKANSKOG POLUOSTRVA

I ETNOPSIHI^KIH OSOBINA WEGOVOG

STANOVNI[TVA

Тр с разоа за појав овоа осврта часопс „Братство“. Ј-да ј то с ов од обажава 125 ода од постака Дртва„Свт Сава“, др то ј проо скоро 12 дја од када ј Јовацвјћ за прдмт свој стражваа одабрао Бакаско поостр-во ово стаовтво, а трћ то ј пр сто ода „Српском

кжвом аск“ (1911) објаво Упутства за испитивање на-сеља и психичких особина прв поставо осов за прочава т-опсчк особа стаовтва Србј Бакаско поострва .

I.

цвјћ ј, пос спјастчк стдја Бч, кој ј товрм бо ајпозатј тар ач, 21. марта 1893. од пос-

тављ за „просора ач орај торај“ а Вкојко Борад. иста, мова за просора „торај“

91:929 Cvijić J.911.3(497)

159.922.4(=163)



БРАТСТВО54

цвјћ ј првато, а ј а овом пос радо ма о

орaј остам прродм акама.Од 21. марта 1893, па св до свој смрт 16. јаара 1927. од-, Јова цвјћ ј моро радо а а. Прочавао ј Бакаскопоострво жвот ово стаовтва. Својм прочавамво ј свтск ак бакаск простор, жваљ кој а асљава,сов којма жв ортао прспктв развоја сва тоа б-дћост. Ако с овом дода да с то ба прва посрда трска(мпрјска) стражваа, ода ј тм пр ова врдост очљ-вја. цвјћво ачо до ј аджво врм ком ј астао,

озачо прспктв даљ прочаваа обжо ов тап ам ачом рад о прочава Бакаско поострва овостаовтва.

цвјћво ачо до ј роко засовао, ачо тмљо садржајм вома обвато. Засовао ј а чом посрдомпрочава а тр, а позава одоварајћ ач трат- р, као а ораскм, тораскм, сооокм топсо-окм чома. Поазћ од овакв содта цвјћ ј, пордпррод особа змљ о подбља, зо вдо пољ про-матраа јо коко ач пробма з такозва дртв мастчк ака. М тм проматрама паж првач од-ос зм пррод дртва, дртва трторј, мсобтаја пррод срд сторјско, дртво сободарскоаса, затм тај појд чаа а праоава човкапрродој дртвој срд дјство сва овоа а стваратопсчк одка стаовтва а кој затој мр, з дро,дј пррода окоа о подбљ. Ово ајбољ потврјсамо цвјћво до ком с расправља о атропоораскмпробмма Бакаско поострва, тчкој сторј ово ста-овтва, ораскм оокм одкама Макдој СтарСрбј, о распорд бакаск арода овм мсобм дод- рма, мтаастазчкм кртама (собама) топсчкм од-кама бакаско стаовтва.

II

у врм када ј цвјћ, крајм XIX вка започао прочаваа,

а с ј моо зао о Бакаском поострв. Стра птопс стра кој с проаз кроз бакаск прд с о Поострв



55ДОПРинОС ЈОВАнА цВиЈиЋА ПРОуЧАВАњу БАлКАнСКОг ...

о овом стаовтв ствара вома пор прдстав, која

ј довода до ач забда. имајћ то вд цвјћ ј зрадосопств стражвачк прстп, кој ј засовао а посрдмтрскм прочавама кртчкој ааз добј података. Заак о Бакаском поострв то с оо врм б ов кој сотвара ач прспктв а с чсто одовара роматчар-скм сватама сторј, остаом као даас под, па с томсвт цвјћв објктв ач рзтат ааз а отпор размва поотов к вадајћ крова.

увом, прмвам тврвам мтода кој с даас

а корст (сакпља матрјаа, одабра, кртчко пр-сптва, ачо каскова, објављва кодкова)цвјћва прочаваа с доба трај ач врдост. цвјћ јсвој стражвачк мтод разрадо провро од 1893. до 1912. о-д. За то врм оразовао ј всококоск астав, одрдо тврдо прорам стражваа, сабрао ра з св дова Бакас-ко поострва, покро пбкај проаао сарадк кој сс, сдћ ова птства, кљчва моораска прочаваапојд прда крајва. у том ј заправо, смс за кок-тв рад, саа цвјћв сватаа ов допрос овтом рава појд атропоораск тораск пробма аој оптој а.

најбољ доказ за потврд прд закљчака с сам цвјћвстз: Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (1902),Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије (1906), Распоред балканских народа (1913), Метанастазичка кретања ста-новништва – узроци и последице (1922), Балканско полуострво и јуж-нословенске земље (прво а раском 1918, а потом првод 1922. 1931). Овом трба додат ма зачај од пртод, Говореи чланке (к. I-IV, Б. 1921-1923) којма ј тако сажта стацвјћв рзтата стражваа Бакаско поострва овжтља.

цвјћ ј стакао аазом оом к Маа ђ. М-ћвћа: Живот Срба сељака (Б. 1894.) кој ј објаво Прегледу

географске литературе о Балканском полуострву 1895. двосмс-о казао да саврма ака мора бт кртчка. Тм ј ставо дозаа да с мора раскт са асом традјом вст ж-вот раост ач садаваа. Овакво цвјћво свата ак ач мтода доо ј до зраза овој прорамској стдј: Антропогеографски проблеми Балканског поострва (1902) којој



БРАТСТВО56

с зож рзтат ов дотада прочаваа бакаск

простора. Ова стдја ј стоврмо ба вод дј: Насељаи порекло становништва, оквр Српског етнографског зборника,дј која даас прдставља поазт за ачо рава мо- дртво, сторјск потчк зачај пробма. (Вдтдј „Кор“ зда „Сжбо аска Србј“).

цвјћ ј својм прочавама тврдо да а поожај са, тпасља, кћ, прврд зрад зама стаовтва тч, пр- рода срда рљ змљта као ораск, а тчк састав ктр развој стаовтва као дртв чо. Збо тоа

цвјћ дтаљо опсј ораск особ Бакаско поострва прос прочаваа, пордо са ораскм особама дрм,кљчј стаовтво ов топсчк особ.

цвјћ ј дтаљо прочо ораск поожај Бакаско по-острва казао а ов зачај повзва котата: европ,Азј Арк. Објасо ј порко ма, опсао дрорај рљ. Обрадо ј оок омороок карактрстк, з-двојо опсао пррод обаст тврдо вз Бакаско по-острва са ссдм прдма. Прказао ј дтаљо старј овјкомкај, прав спајаа прожмаа, прочо паск ма-св опсао раздробљост рља.

у оквр Бакаско поострва цвјћ ј запазо дв вћ пр- род обаст: ејск обаст Котта бок. утврдо ј к-тр појасв зо взај кој с с развја под дјствомљдск датост. Прочо ј стаовтво ов особ. ис-такао ј да с пррод чо бта актор кој омоћава љдскожвљ простор. Заваљјћ пррод љд стварај, прозвод добјај матрјаа добра, срдства за жвот, обкј ктртворв кој пррода бз љдско рада када б прозва. ис-такао ј мдјство човка пррод.

Аазрајћ ов сч појав, тај пррод срд ачовка обрато – човка а пррод срд, цвјћ ј бакас-км просторма тврдо чтр „ктра појаса“ којма ј прочо опсао: појас зм взатјск взај, појас трско-с-точачк таја, појас запад ктр појас патрјарао р-жма. највћ паж покоо ј патрјараом ач жвота, јрово „стаовтво ма своја мораа сватаа, ораа ач размваа жвота, дртв коомск оразај, опробастаов, мтост орамт позј од спор врдост“( Говори и чланци, к. I, Борад, 1987, 79).




Прочавајћ зчко ораск особ Бакаско поострва

цвјћ ј запазо да а м жв разоврс, тчк троарод зајд, „сдам до осам арода а вома маом простор“.Збо тоа, а строо ачм прпма, траж вз зм прродсрд тчк момата. Овм ј тако о ов поза-ва тчк особа бакаско стаовтва. указао ј а раз-к кој с јављај простор под тајм пррод дртвпојава а тој осов обрадо ј тчк сторј (разм с крозпрврва) појд тчк зајда а Бакаском поостр-в. Заваљјћ цвјћ Бакаско поострво ј овом под то

врм постао ајпрочја обаст а змљој повр.Бт одк цвјћвм прочавама ч тврва ра-а зм ав бакаск арода појд тчк зајд-а овм окврма мпросторма. Замљва с оваотрома армтоваа запажаа о прожма пртапа Со-ва грк, Трк Арбаас, а цара грк Сов. цвјћ ј прв очо стакао да с Макдој, рајм раздобљма,м Срб м Бар ј змао као тчко обжј, вћ сзјдачавао са појмом Сов. исто тако током XIX почтком XXвка м Срб Макдој ј бо попаро, јр с а трскваст довод вз са стама осободачкм ратовма ср-пско арода.

Прочавајћ тчк сторј цвјћ ј оквр тчк с-к Бакаско поострва, прочо оаз Трака Осмаја сточојБарској, Тракј довма Макдој. Крпа допрос апрдставља тако цвјћво тврва рач зоа змСрба, Рма Бара. исто тако с джом аччком пажом опрат тчк одос прос јжој уарској (Срб, Маар,Вас, нм), Добрџ Бсарабј (Бар, Вас, Рс, Тата- р др) опсј прос кој астај жвљ зм Срба,Маара, нмаа, Совака Ча. у овм окврма цвјћ ј про-чо мо доам зајд (а паама острвма), оп-сао арск вак оаз совској рчкој тчкој мас (поМакдој, епр, Тсај, Дамај, Србј, Барској, Рм-ј). нс зостављ совск оаз даам ромаскм,рмаскм маарскм трторјам окврма. Заокржа ј,цвјћвм прочавама, тчка ска Бакаско поострва добро да срд европ. уз тчк стрктр цвјћ ј прказао врск (косоа) састав стаовтва. Скро ј паж апостоја појд врск рпа оквр сто арода.



БРАТСТВО58

цвјћ ј вома јасо а трторј зм Соа царрада,

као западо од рада Костра (Касторја), прв обжо зо про-страа грка прма свр, ртао до тада опсва оаз Тракакој с жв м рчкм жвљм, као о а овој свројра зм Соа Мст Тракј сточој Барској. уцвјћво врм постоја с дв српск оаз Тракј (око Бајра-мча Караџа-Аа) кој с с постпо рзра. наасо јтако да ј тврва ра зм грка Тоска з јж Аба-ј ратво тко, јр мсобо жв зма, мај прбж-о ст о, а з то „маом овор рчк“.

цвјћ ј ра зм грка Сова јжој Макдојпрбжо тачо тврдо. ива паа Првтс с, по цвјћ,тораска ктра раа зм Тоска Сова. источоод ов обаст, прма Костр, „а с а совско стаовтвомоо јжј, а овд од змао са старм стаовтвом“.граа зм грка Сова даљ прма сток с б јр ј пр-са раздваја (грк Сов) „трска кајарска маса“ јжо одОстровско јзра.

Посб паж цвјћ ј обрато а „мас оаз прав ТракаОсмаја“ кој овор трскм јзком. утврдо ј да с о ав-ом орач а сточ поов Бакаско поострва, „по-авто а сточ Барск, Тракј ссд дов Макдој,до Вардара“, прд којма жв Јр. цвјћ ј разрачоправ Трк од самзрао стаовтва Бакаско поострва,а потом опсао „чтр ав трск мас Бакаско поострва“(трачк, сточо-барск, вардарско-ораск кајарск).

гра зм Сова Арбааса цвјћ ј прато са посб-ом пажом. утврдо ј да ј совска запада раа то вр-м ба орм дом св шкмбј, св до ебасаа. указао ј тако а совск оаз Абај прато соб Арбааса поБакаском поострв. уз ово, цвјћ обрај тчк прос докој ј доо појдм крајвма почв од срд па св до по-чтка XX вка.

Расправљајћ о раама зм Срба, Рма Бара, цвјћтврј мсоба маа ово стаовтва с об стра Дава,додр ово стаовтва Баат опсј вак оаз Барској.С посбом пажом опсј ра зм Срба Бара, кој а-ч прат вк праз обаст, крткјћ отро српск б-арск аоаст око птаа Макдоск Сова, стчћ да„ оваквм птама сд ј чст, ј собода од осћаа жља,




од смпатја атпатја, като од обч, двљ сбчост,

ј под тајм замљ потчк костркја“, кој чстомај вз с аком стом.Одоварајћ паж цвјћ ј посвто прочава Арома

(цара). указао ј стакто д о прдстављај оаз со-вској рчкој мас по Макдој, епр Тсај. Прказаа сова кртаа по Србј, Барској Рмј.

Оо то одкј цвјћва прочаваа „распордабакаск арода“ бз см ј крај пажљв, прав ач пр-стп помоћ коа ј прказаа за тчк проса отвора

прспктва за ово даљ праћ бакаскм просторма.Крпо поављ цвјћвом ачом рад о Бакаском по-острв зазмај етнички процеси и миграције становништва. Рас-права: Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице, ап-саа зато рај а објавља тк 1922. од, тврј матч(мтаастазчк) обаст з кој с, збо разчт зрока, ста-овтво сљавао одазо др крајв. утврдо ј такоамтаастазчк обаст з кој ј бо вћ соба, као отап (праз зо) којма с стаовтво собама поврм-о задржавао.

цвјћ ј прочавао зрок посд соба. уочо ј да зромо бт сторјск пррод, а затм псоок коомск раз-оз, борб око паста, ајдчја, скоб пма, прома мкрокм дро. утврдо ј да ј собама а стаовтво аојзмљ змао „од Вк кср до Зарбачк ор“ о-тдам трасврзам правма. Оваква кртаа амт-а с стака број појав м којма вдо мсто зазмајпраоаваа овој прродој срд дртвм збвама.Додрма, спајама прожмама разчт рпа разв сс ов тобоок прос, доо ј до разчт кртаа тчк соја пррод. у ствар, ово ј стза цвјћвпрочаваа мрао кртаа бакаско стаовтва којој ствр матч обаст крта стаовтва з трскомдоб, ач сља сдб стрј кој с з мтаастазчкпрда доспва змљ коозај (асљаваа).

у трам обастма Бакаско поострва цвјћ ј з-двојо дарск, косовск, моравск, вардарск, опск стрј којс пр Сав Дав. у оквр овоа проч с оаз „зотч-о стаовтва“ кој с то врм затко појдм довматада Јосавј. Проч с тчк прос Доодавској



БРАТСТВО60

поч Марчком св. Обра с тра спољ соб с

ааском а крта стаовтва с па Бакаа з Срдгор („Бакаџја“) прморј цро мора Марчк св.у епрско-арбаакм обастма цвјћ ј тврдо тако -

коко сдб стрја. То с: масорска, дкаска, кмбјска стрја Тоска. указао ј а вома сож тчк прос, кој с овм обастма тк од доаска Сова адаљ одраз са ајразчтј ач, а тт Сова, посбо врм трсквадав па сада тч а тчк стрктр Србј трто- рја тртт.

Прос ејској Макдој обра с, као пртод, с с-том ачом пажом. утвр с прав соба грка Арома, ка-зао ј а соб пастра пчабара, здвој с посбо тровачкмрај кој с тк з јск прда прморј Срдозмо ц ро мора. Одра пажа обраћа ј а трска сљаваа, а с-об маџра „та кћк мамдааа“. Посба одљакспавај пода о врсм (повратм) мрајама. Св ј топрказао рљо, с сажм осаам а посрда трскастражваа одоварајћ докмтај.

у вдо пољ цвјћв прочаваа о ј тврва зро-ка мтаастазчк кртаа. Посба оа прдај с сторјскм псоокм зрома кој с тако тсо повза с коомс-км чома. у сторјск псоок зрок цвјћ ј сврстаотрск ајзд, појав јачара, астро-трск ратов, б, крџајс-к орд, проааа збо вр, ратов за завсост к дрдртв чо. Свако од ов птаа добо ј одоварајћач дмзј оквр проматра пробматк.

цвјћ ј тако дао ав карактрстк соба зазва ко-омскм зрома. М овм разозма авод с прврдо са-б обаст тжа за асљавам подј крајв, о кој содкј разоврсјм зворма за љдск жвот. Разоз за со-б с мо тражт дртвм одосма. Посвћа ј пажатапм мрајама, сзоскм собама зрома соба вз садрм птама коомско-дртво зачаја (борб око паста скоб др врст).

у цвјћвм прочавама мраја посвћа ј одрапажа ма сљка. Јда од вдова такв врст ј праоа-ва овој ораској срд, одром рпса досљчкпорода про к авка з рај ов срд. Раз-мотр с тако тобоок соја посд соба.




III

Прочаваа о којма ј апрд рч врста с цвјћа пр-тч твора торј о тос. Зато пр шрокоорова (1923) ово сдбка Дтмра, а прмр, цвјћ ј м мттчко дттта здвојо тчко сродство, јзк, првр-ва, стат, сра, обчај, матрја ктр ,дртв жвот топсчк одк стаовтва. на осовов мата цвјћ ј тврдо повзаост одр зајд сторјск, ктр простор . у чо тчко д-ттта цвјћ ј врсто о мт кој с спрчава ода- роава, као чо кој с допрос да арода зајда поста „да роба, вћ да рвооара“ која с отма с-под тско јарма траж „божј правд“ (јдакост, правчост).М овакв мт цвјћ код српско арода браја свст оаоаој дастј (која потч з сопств домаћ срд),старск апарат кој ј створ сопствој рвој, рквправосав као мат објда, псмо, јзк, тратр,закоодавство, мтост др мт з ктро аса коктво ародо ствараатва.

Обрајћ пробм о којма ј апрд рч, цвјћ ј о свмстварао сопств закљчк дта. увк с осаао а поз-да ч. у тчкој сторј бакаск арода, бз обз- ра а моћ свата вадајћ каса, мао ј сопство ачодт. истратва прмр за то ј вћ пома ов одоспрма макдоском тчком пта. Јо 1902, стдј: Антро-

погеографски проблеми Балканског полуострва, дак пр ид-ско стака, цвјћ ј костатовао а потом посбм стдјаматврдо да „постој разк протвост зм Макдоаа

српско барско ародо јзра“. Стварајћ своја даа апојд пробм одос м бакаскм ародма цвјћ јастојао да тврд одос само м вкм тчкм рпамао оквр т рпа.

Заваљјћ оваквом свата цвјћ ј, јо крајм XIX вка,ак о човк арод здао а стп врзттск стдја во ј Српск акадмј ака. указао ј а зачај осовао јкртчк тоој која повзј пррод са дртвм чо-ма. Бо ј твора коктво ачо стражвачко рада, то ј

посбо доо до зраза Српском егнографском зборнику, одосодј: Насеља и порекло становништва, као овом тротомом



БРАТСТВО62

д Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. на

овај ач ј Јова цвјћ сжо а, својој змљ, свом арод овом д мародм окврма. По том ј с разоомпостао смбо змљ арода з коа ј покао.

IV

Ска о Јова цвјћ као ачк мож бт овта ко-ко с скр пажа а ово прочава топсчк осо-ба мтатта стаовтва Бакаско поострва. цвјћ-

ва ва рзтат ов прочаваа зожа с цвјћвмстдјама „ Балканско полуострво и јужнословенске земље (Ј. цвјћ,Сабрана дела, к. II, Борад, 1987).

етопсчк особ стаовтва са којм ј а својм с-тражвама доазо додр првк с вома рао цвјћвстражвачк паж. Збо тоа с о за ова стражваа посбопрпрмао јр ј том вдо јд од компот свој атро-поораск прочаваа. у том љ прочавао ј, зм оста-, рзтат стражваа гстава л Боа ( Психологија гомиле,

Борад, 1896) иваа Прјатља ( Психолошки паралелизем..., Збор-к Мат совск IV, Љбљаа, 1904) кој с а подстак да сам пррд Упутства за испитивање насеља и психичких особи-на, која ј објаво „Српском кжвом аск“ 1911. од. наовај ач поставо ј осов дао подстај мома да с позабавпрочавама топсчк пробматк (Д. ндљковћ, Развојнаше етнопсихологије за последње две деценије, „учтљ“, бр. 3-4,Борад, 1938). М цвјћвм сдбма прочавама аовом па ј до Вадмра Дворковћа ( Карактерологија Југо-

словена, Борад, 1939. а прмр) мо проз дј Српс-ко тораско зборка „ насља српск змаља“, одосо пос1922. „насља порко стаовтва“. уостаом, трсова затопсчк пробматк с аставља саврмом доб. (Вд-т: Етнопсихологија данас, прр. Боја Јоваовћ, Борад, 1991. Тамна страна људске природе, Борад, 1992).

V

цвјћ ј прочава топсчк особа прстпо, као дрм пркама, смљо паск. Вћ од 1893. од, када




с поча ова посрда прочаваа Бакаско поострва, б-

жо ј податк о двм особама љд, јр о с, како јчсто стао, продкт, порд др чаа, одр пррод дртв срд.

„Трба заћ псчк особ којма с ко со крај(ораска а с в са) разкј од око; затм раз-ч псчк особ стараа досљка; псчк особважј трсатј порода; ајзад – појд псчктпов кој с чсто јављај карактрстч с за проч крај“

Ово с чтр ава птаа, а свако од с раа а з пот-

птаа вд подстка. Мтм, сам цвјћ ј свста тжзадатка, па а то скрћ паж:

„Ова сптваа спадај м ајтж ач посов. исп-твач трба арочто да паз да одрж објктвост кртчост, јр овој рп акта смпатј атпатј, разч под аствар тача расаа арочто с опас за стваратачо сда. исто тако с трба чват тж да с пото пото -то за сд, да с обчм чстм особама да прт- раа важост, да с сом стварај к разк...“.

у раском зда Балканског полуострва, кој ј 1921. од- првдо а а јзк, цвјћ ј само казао а пробм кој ј свој разрад добо дром д ов к, објављом са -дља (кој с б тако а раском), по овој смрт 1931.од, под асовом Балканско полуострво и јужнословенске земље,

II, Психичке особине Јужних Словена, мада с прпрм овом прав- отпоч зато рај, јо прд крај XIX вка.

цвјћ ј а Бакаском поострв здвојо чтр псчкатпа, а оквр одоварајћ варјт: То с. 1) д а р с к тп, чј састав аз: мадјск, рск, босаск, мамдаск јадраск варјтт; 2) т р а т п , кој сачавај: косовско-мтојск, западо-макдоск, моравско-вардарск, опск јж-омакдоск варјтт; 3) с точ о б а ка с к т п , чј саставаз: варјтт доодавск поч, варјтт Срд ор, рм-јско-трачк помачк варјтт; 4) паоск т п повзј са-воск, срмско-баатск, совачк апск варјтт. у окврсвако тпа цвјћ ј проматрао атропоораск одк простора,стаовтво кој а асљава овом сторјском развој, за-

ма стаовтва, овор особ, о, дртв ораза-ј, развој арод свст, аоаа осћаа, ктр пром



БРАТСТВО64

кој астај под совма саврмо доба. на овај ач, поазћ

од опт ка посбом, од зајдчко прма спчом, мтодомкоја с ајовј врм по свобватост мож прмват зоста мтодоок постпк, цвјћ ј прказао ав топсч-к карактрстк јжосовск арода тчк зајда сакојма с о током вкова доаз додр.

А, овоа пта бћ в рч о мадјском, рском ма-мдаском варјтт дарско тпа, затм косовско-мтојском,опском дмчо моравско-вардарском варјтт траотпа, а паоском тп о срмско-баатском варјтт.

Д а р с к тп обвата дарск обаст др крајв кој с с дос прдстав дарско тпа тс свој жстаром стаовтв.

Коко с за сада за, љд дарско тпа с вома жво да.Обдар жвом разоком осћајоћ, о с чсто повод засвојом матом, која ј вро жва боата, као за првм мпсомодвља срџб. у својм с акјама обчо спр по-бдама мора дов врст. Матрја трс мај самоо дро рда. Да б с зазвао ајвћ зв ов са, трбадрт ов осћајост, остљвост, ов двда аоа поос. Трба дотаћ пта част да правд собод. То с ав зро страст кој покрћ дарск љд, ао с зро скоба кој с м ма јављај. Отда прозазсрћа срћа ток ово жвота, моо в о то по-тч од сбчост акомост. Са овм с спрајама масткт за жвотом за развјам, сткт да с звојј својмсто свт да с да па мра, сткт чја ј саа орома.Дарск човк врј да ма ткоћа кој б моао савадат.њова ј вра помћа, а позда бзрачо. увк рача даћ крај сод доааја бт р ов корст.

на подрчј Србј оквр дарско тпа цвјћ ј здвојо,као то ј апрд помто, мадјск р с к вар јтт .

ш м а д јс к ва р ј т т зазма скоро моравск Србј обвата в стаовка о јда др дарск варјтт.шмадјск варјтт ч стар тчк рп кој с а овом тстарј од вк мраја. њма с пркљчј разчт до-сљ рп. То ј дарско стаовтво кој ј со с па-ск крајва а ј, затм косовско вардарско стаовтво. Одово ароко стаовтва шмадј с образоваа ова тч-ка рпа, која ма чст дарск особ. Оа прдставља саж




тчк комбај, којој с а дарск псчк особ сажо

та особ др рпа чсто зато зм. у шма-дј с с, како каж цвјћ, током два посда вка дс ајвћпром ораској дртвој срд зама. Ов пром- с са свој стра та а мтатт стаовтва.

Закљчјћ своја разматраа о мадјском варјтт, цвјћ ј с правом моао костатоват: сљачка Србја ј радоа д ссрпск мт разчто порка сп да с стоп комбј,д с српско јдство остваро а орачој обаст. Св сб прожт жвом љбављ прма својој отаџб. Особта ј од-

ка мадјско стаовтва, као стаовтва стар Рак,како каж цвјћ, ај ад вр бдћост апта а- род даа. у шмадј ј зста саа св српск змаља,како дарск тако косовско-вардарск. на осов патрјара-о ача жвота разва с, особто сљачкој срд, всокамораа ктра, са вкм зајамм потовам, скроћ потм.

цвјћ ј, дак, порд опт, очо одр спчосткој својм ззма потврј права опт костатаја.

Стаовтво р с ко варјтта, како а ј азвао цвјћ,асљава обаст всок паа жв а побрма од прко 1000мтара адморск вс. Овај простор ј помљ сч д-бокм каоскм доама. Кма ј отра, а стаовтво ртко.Са с разбјо тпа. Кћ, опкољ зрадама јдо домаћс-тва, даљ с јда од др.

Спрото дром дарском стаовтв, ер с б про-жт дрм мраом стрјама. О с јдоставо прмтајз јдо паско прда др то м љд сто псчкомтатта. Спрото омоост мат ер с с сљава расљава свм правма.

Пррода срда сова ј развој сточарства крџка атт змљорад. А, сто тако, таа ј а к др карак-тр рт мтатт. готово ј посовча ова спорост о-вор покртма. Пвај моотоо развчо. у ач пваа са-чвао ј доста арачо, арочто двоасј ојка. иач, јм бо обчо да с дозвај с брда а брдо тако разоварај адаљ, када с за то каж потрба. Позат с по аама којмас подсмвај јд дрма, а посбо ссдма. ерск ја содкј мавом раброст, да кавост.



БРАТСТВО66

Посб рп м ерама ч Старовас. О вома ако сва-

тај оо то ј бто ком пта. А, како каж цвјћ, азвк појдост прдвај посд. у трско доба СтарВа с сматрао правом ајдчком обаћ. Јо до пос особоаСрбј Старовас с бжа м одмта с ајдк, збо чс-то бзачај правд, бар по ам даам сватама.

Пмска оразаја ј расоја, а ј братствчка до-дава ба зража. ер обчо во да с кој. То ј, какокаж цвјћ, то в о проста жља за аком каква с чстозапажа код мад арода.

Стаовтво т р а о т п а зазма срд до Бакас-ко поострва. Овом тп прпада стаовтво јж Србј, као шопов протск око Заавка Србј.

Када с стаовтво трао тпа порд са дрм Јж-м Совма ајв пада оч арачост обчаја, то старо-совско јжосовско, затм старобакаско, трско-в-затјско. Са овом с арачоћ взј стапај др особ,особ потто соја. Кроз св т особ провач с јда р-астчка рта д, осова псчка рта трао тпа – какокаж цвјћ.

на подрчј трао тпа Тр с ч вћ радов-ма. Овд ј бо а саз зразтј чтчк сстм, па ј вз с тм дрм окоостма доо до мора ммкрј. Посост апор робова да с од жљама кс осподара б с авчо овоа прображаја. Прв зак ммкрј овм обастмабо ј прма мсмаско ода. Затм ј доо сваја покр-та, поаа а крај првата само јзка. из сва тоа јавас оа позост прма осподар, во ово ача жвота опрма трјра.

Овд-од јављаа с зајамост м рајом, маом обк поз-ат зајамост потт, са скрвом пром остљво-ћ са поосом рај, кој ј сча поос жртв. А св то јпро о посовч растчк рт када ј пта работа(посао). Мтм, порд растчк рта, код љд траотпа ма о сров сров рамжљвост која с чсто јављакод сточобакаско тпа. у овом јзк ма ма простатва,тако да том под држ к срд зм дарско с-точобакаско тпа. имај моо такта обазрвост. н врајс рчма, па врд мрј прватај. штд ма сабостдр. Чсто крпм морам поркама продај кроз прст,




поотов када с тч работ (поса). Мо да запостав осћаа

жљ, да с прдомс размс. Ртко кад ма праљост,вћ с вк опрз.Разматрајћ дтаљј варјтт овоа тпа, цвјћ ј здвојо

одрд о косовско-мтојском варјтт, рп Бачк Морав,срћкосрдачкој рп рп враско Поморавља, прказјћпоаособ змљт, стаовтво, аоа свст, овор, о,дртв оразај, ктр модрзај жвота.

у оквр паоско тпа цвјћ ј, порд дро, посвтопаж стаовтв Војвод, којој с Срб као стаов ч-

ч ајвћ број жтља.Стаовтво паоско тпа, састављо вкм дом одбакаск досљка, арочто дарск, по мтатт с пр-бжава дарском стаовтв. Оо ј јо око срд XIX вкажво патрјарам жвотом, а стаовтво Вој ра јчак пос овоа врма остао авом патрјарао. Код ас с одржа дарск обчај сватаа, арочто мотвор жвот задрама. Овд с код Срба јављај посб рт бака-ск особа кој с посда сторјско развоја таја стар

бакаск взај.Свак крај Војвод ма своја спча обжја која с мсвојства. А вћа с мож прорт а вћа подрчја којма с с разв одоварајћ варјтт. Такав ј срмско-баа-тск варјтт.

у срмско-баатском варјтт одржао с доста бакаскособа, кој с врмом прм ов дмзј обк. ОсмСрба кој с порком са Косова, з Мтој свр Србј, овдма досљка з Бос, хров па чак Дамај. у овој

с срд одржао траова ајдчко тмпрамта, ов пао-втост ова одвља. Мтм, оо то када ј а-птао војвоаск Срб, чак ајрм трма трора таваа, бо ј јако аоао осћа кој ј поткрпљо с-торјскм прдама ародм псмама, особто а с. град с овд почм пак разковао, док м ј створ сој кој ј бо ста да прват, одј прс моа ктра добраод ово зачаја за даљ развој дртва Србј као дртв-о-потчк ктро-сторјск зајд.

Мсма ј цвјћ здвојо посба варјтт дарскотпа. учо ј то зато то с Срб својм држам својм п-



БРАТСТВО68

смама прчама показва да прав разк зм рата пра-

в Трака. Прбава с својм Мсмама да сам д дмс како о с Срб Тр, то ј само појачао зајамопрзра, чак ода када зато ј бо какв потрб.

Позато ј да самзра Срба дарск особа ма од рк Сав, кроз Бос, хров када Саџак, до Ко-совск Мтров. Даљ а ј с досљ маџр з дарсккрајва. По цвјћ, а ач, дарск Мсма спадај опт ајстарј српско стаовтво. на простор од Косовск Мтро-в а сврозапад с авом јкав. М ма ј бо кас

подвојост, која ј расојаваа а рп бова, собод сља-ка, кмтова кој с ма свој змљ сој срот по сма радовма.

Дарск Мсма с к свој особ зм под т-ајм Кораа сама, под тајм мтатта дртво рдакој ј осподаро под тајм сточачк ктр. А к ссачва сћаа а прдсамск прод, прсћам а празк(сав), обрдма др врст, а арочто традј о прпадостодоварајћм рћаском пм. ипак, пркос свм, свој

с као оспор савр ст, сва обћаа самск вр: рај џт са овм рјама овм ркама мда мка. Д-бок тсак остава ј а вра сдб (к’смт), по којој ссв рад доаај човковом жвот апрд боом одр.

Прродо ј то с дарск Мсма овој вр подрдмо стра своа жвота. храа, кћа, а траост, распо- рд одља амтај ма, св ј то дркчј о код оврћаск браћ. Поамја ј ба ртка, а ј прврд зачајж бо бзачаја свд а кћ.

Код Мсмаа с с до ајв стпа разв к од дар-ск особа, а код в сојва то ј зао да пр осоост ооост. За с да о ч в дртв рд. Дка м ј баодават с свда арочтом босаско-орјтаом љбав-ом заос. Пва с позат босаск свдак српско јзка орјта арја. Јаа с добр ко ма ктаст коск та-км (прбор). Мка жска оа ј ба ктастја о а тр-ском сток. Кћ с м добро ра вк. А ма о којс жв брварама птарама, даском, р самом, покр-

вм. у овм кћама, збо жа, ма бар јда соба, а осм тоа,ма с бар мао в ствар о тадаа рћаска раја. По




оворљвост, срдачост љбазост, адмава с рћа.

н ајсромај од оста ј то да прм арад.Мсма мај акоост прма свм то ј тајаство. Д-арск особ: доброта, правда потрба да с рад прав божјчовка – код с покад развј до крај раа. Сажаљвс прма сабма, срћма босма. Да б показа да с ма- право то с прм ов вр, трд с с, како каж цвјћ,да ј пркаж као бољ, особто прд својм рајм сарод-ма. Тако с ж да с прд Мсмама покаж да с достојов вр поваста кој м оа пржа. нс мо подт да

с „ар“, раја ов крв јзка сј отт од мсмаскваст с амром да бд собода ма рава. А, жвћ српс-кој срд, љтој српској срд, која ј са стм поосом чваасвој стар вр ародост, с оста м од мо таја,арочто овјм доб. (уп.: цвјћ, Балканско полуострво и јуж-нословенске земље, Борад)

VI

цвјћ ј очо да ј ораск простор кој ј прочавао - раздвојо повза са човком овм жвотом том простором.на тој осов створо ј атропоорај (орај човка) којој осов ч човк. Са ово стаовта цвјћ ј здвојо ко-ко рок ач пробма м којма зачајо мсто прпадапрочава ораско простора, мст оз човка прродојсрд, одос човка пррод срд, човково дртва пр- род срд, пррод срд о одраза а праоавачовка прродој срд тај св ов чаа а одос з-

м пррод дртва, дртва трторј, пррод срд о одраза а дртво, сторјско сободарско ас.цвјћва прочаваа пррод, човка ово дртва с ба

ораа ачо потвра. То с ода цвјћвм ачмстзама м којма с: Антропогеографски проблеми Балканскогполуострва (1902), Основе за геологију и географију Македоније и

Старе Србије (1906 1911), Балканско полуострво и јужнословенске земље (1918, 1921 1931) др којма ј пррод чо пов-зао са љдскм тчкм чома.



БРАТСТВО70

VII

Ска о датост Јоваа цвјћа пак мож бт овтакоко с а каж а ов одос прма дртв, дртвмзбвама, а ачом рад. Мо драо мс садржас овм спсма, кој с објављ под асовом Говори и члан-ци. Збо тоа здвајамо за ов прк коко драо мској с даас акт.

цвјћ ј с разоом стакао да: „Јда арод ма драојкаптаа од одч врзттск омад. и кад ј потпо асвом мст трба ј строо, а с пажом љбављ прдсртат. Тотрба вк да мај а м само просор тја, вћ оста свт, кој са чма доаз додр, јр ј вро чсто ачтртраа од вко таја а ов даљ жвот“. М „ајваж-ј особ, потрб за ач опт ствараачк рад“, цвјћбраја „добар проматрачк дар маај“. „Мо а љдмај зат способост кој трба радом развјат саврава-т“. Мтм, цвјћ ј тврдо „да с к а мора особвка смта правом ачом рад“, а „јо вћа прпрка зајдч-

ком оразоваом ачом рад“. Збо тоа ј, каж цвјћ, „кодас в о код мо др арода потрбо обратт паж аваспта вољ мора особа а ормра сб само“, јр „озбља ткта рад сам по сб просвт мораоормра“, стч цвјћ оворћ о ачом рад.

Замљво ј цвјћво мљ „о бстр као см-вој особ а арода“. Под „бстром“ цвјћ подразмва„дв врст особа“. „Прва ј оа аа проврбјаа бстра,која с од брзом свата доскака прављ вва. Та

ј бстра маом зак скорљв поврост акоћ да“ – сматра цвјћ. Оваквом пома прдржј с то то „с кодас под бстром разм довја, вто зврдава оптко птко кавство“. Збо тоа цвјћ мс „да ј аа ’бстр-а’ особа ж рда, кој трба мат с ... правм под-м особама да“. „Та бстра ј, асатавља цвјћ, „од корст( тт) ам потчком практчом жвот“ а моћ брзосватаа „мож с а чсто корсо да потрб маа ач-а птаа“. на „рад да“ тч, по цвјћ, „звс мора

особ“. у вз с тм о пом „о кој с од тто тајаа рад ткта“. Прма цвјћ т спадај „саба воља маа




рја, подва помаа стом дава првд

ст, затм... зата доза способост савсост ... пр-ча од зоб, пакост мрж“. цвјћ ј јо прзј кад за-кљчј: „М сразмро в овормо о то радмо. Момај т особ да мс да с рад, када с овор. Даљ,маом в поаж право да овор о а право да рад“.

„нам љдма ј аво“, запажа цвјћ, „да с зовор, аособто да коа прдстав равој свтост да аправ до-стк а ов рач, а разма човк мож водт расправтствар како оћ;....аво ј да с о рчма доста ч сб

задовој. Можда т рп спада то то с мо а задо-вољ, када с стаов ача рада право апса про-рам; задовољ с токо, да пос мс озбљо о акј козквјама, кој с право св; прво ј бз дроа бспос-а“.

имајћ ово вд цвјћ закљчј: „Трба да астп ра-ја, која ћ потчком жвот сматрат за ббта овор овортво бз прав смљ акј. у ас с сада а таквоовортво св моо поаж“, каж цвјћ.

цвјћ ач радк пћј а праћ чта да з пкжвост, јр – по цвјћ – ма „спротост зм ак тратр, зм ачо траро рада“, см „ сасвм ртко кжв ач тат“. Замљво ј са коком тачоћцвјћ очава к особ м којма здваја „к врст тра- простакка кој одбја човка право ачо interieur-а“. Зботоа позорава да „с тм особама срд прав ач радкмора водт борб“, „отмат с од срд, дат јој да а свда свој во осћаа мља“. у овом цвјћ вд подза

воа срд, па з т разоа ачм радма савтј :“на-т, змт д зат т см рј, која трба за ов борб“. А,пордо са овм „а првом мст трба споставт мроћ, пр-сбост, такт, да бст оста а пт ст чсттост зата трба да радт, кад а рав појав“. Овом с мож додат мсао: „За св вћ посов потрба ј јака воља...“

уз потрб за вољ цвјћ ј стао потрб да с а по-сао авк мс „о пробм, пос, просј“., св док с а одоварајћа ра. „има свт часова, арочто свт

оћ, кој с ртко јављај; ма с а р птаа, ссмс вк паов ачо рада. То доба дов дост



БРАТСТВО72

крај ваља потрбт, а по оој обчој љдској, јо в

орјтаској тромост мст а одмор. То маом оразм код, оразам ј зато т, да с чстто тро“.Замљво ј цвјћво позор да с трба чват од тж

„за брзм спом“ јр то сљава „квар о мроћ спокојс-тво, кој с потрб за вк озбљ посов“. нсмотрост прра зазов „квар мтодск рад па чак код звс радка“ – позорава цвјћ – „мож сасвм да пот аччк сод-ост“.

Прстп пробм цвјћ ј прдавао посба зачај. нарочто

ј ааавао да с а мора поазт од рзтата пртодраја, заправо од позато ка позатом. „Свак ач рад-к поаз од мтода рзтата кој с др ствара. Св с мпмо јд а рамма др. и љд вк рзтата мас актор оромом ачом развтк. нач потз, кој чваж боч развтк ака, тк као рка: јд стај, да др см“. Мтм, ј рдак счај да „с мсто правм птм,којм б с пробм ајбрж ро, д вјавм страптама, пос до, като доод таа, до с до ља. Тада с с

вс вд оај прав пт којм ј трбао ћ“.Пта ормраа ач радка Јова цвјћ ј такопосвто јда посба одљак свој стдј. „нарочто ј од корс-т“ псао ј цвјћ, „да обрат паж а свој ормра савр-ава о, кој мај свој ч, тра врдост. Јр, та-кв с љд ајвћ капта свој змљ морај бт од ајвћтаја а свој посов; позато ј коко с о од вк тт,ако с ормра раво ормра“. Збо тоа „трба ајпа-жљвј оват дазам“.“Вћа с чка спрм довољ-о стрчо ачо“ а „врзттск прк доба жвота,кој с провд а врзтт, ајбољ с прк доба жвота, ком с мож озбљо чт добт осова стрч ачспрм. Кој пропст потрб т прк то доба, маом мож када чм жвот адокадт“. Збо тоа „трбаајпажљвј оват дазам, коа вћој маој мр макод св мад љд. Ко а зб, мож а чм адокадт“каж цвјћ. из т разоа „трба чк опажо авкават,да свој посов мр мром постмо зачаја: трба замс-т да ст т да својм тајм, взама, љбазостма, дајтврдост посовма о којма с бавт“. Ов цвјћв порк пок, као то с вд, мај проаз врдост, а такво ј, оста-




ом, окпо цвјћво ствараатво. Збо тоа ј цвјћ сада

саврм поча ам врм.

*

Када с даас разматра рад Јоваа цвјћа а прочава т-опсчк карактрстка бакаск арода, а посбо о Србј, мож с за тртак смтт с ма ча да јовај вк рдта, порд св провора кој б м с з аврма мо ставт, обаво порск посао ком ј мао

пртодка. Као то с з садржаја ово да вд, о ј а-к, о моо ов до тада корћ мата. С пр- родом срдом дово ј вз стаовтво, ово јдство јзка, дттт ма, сторјск проост, творв з мат- рја дов ктр, дртв оразај орм поа-аа. Јдом рчј, св оо то тч ствара мтатт љдока рп р сваћ тчк зајд. Збо тоа сов зас ов за тоој прочава мтаттаа стаовтва. Ов ч трба затајт, као о да

ј цвјћ мао паж посвто рад, а зато в с сљак.А, мож бт да с овом врм, бољ рчо до бакас-к ратова, када ј о авом сабрао ра, ј моо дркчј постпт. Вк ачк ј јдоставо одабрао оо то ј товрм бо тпчо за љд прд о којма ј псао.

Крај ј врм, порд зчаваа оо то ас окам окв- рма раздваја, да с то пр проч оо то ас тако вковмаспаја, повзј збжава кроз врм простор. Тоа ма доста, па в о то то а прв под зда. Пробм ј сож затва

апор. Мтм, ј прмоств рв, то прмром пока-зј ајбољ свдоч само цвјћво до о ком ј апрд бов рч.

Петар Влаховић



БРАТСТВО74

ЛИТЕРАТУРА:

грпа атора: Јован Цвијић, гаск гораско дртва, св. 13,Борад, 1927.

Ј. Да, Јован Цвијић, Посба здаа гораско дртва, св. 1,Борад, 1927.

В. Радоваовћ, Јован Цвијић, његов научни рад у Јужној Србији,Борад, 1927.

ист, Јован Цвијић, гаск етораско сттта САн, к. II-III,Борад, 1957.

Птар Ваовћ, Јован Цвијић као оснивач наће науке о народу, : П.Ваовћ, Пс а тоој атропоој, Борад,1987, стр. 67-103.

П. Ваовћ, Јован Цвијић као оснивач наше науке о народу, гаскетораско сттта САн, к. IV-VI (1955-1957), Борад,1957.

У спомен тридесетогодишњице смрти Јована Цвијића, Посба з-даа САн, к. CCLXXVI, Спома, к. 12, гораск ст-тт, к. 13, Борад, 1957.

Цвијићев зборник у спомен 100. годишњице његовог рођења, Српска

акадмја ака мтост, Одљ прродо-матматчкака, Борад, 1968.

Научно дело Јована Цвијића, Српска акадмја ака мтост,нач скпов, к. XI, Прдсдтво, к. 2, Борад, 1982.

В. Чбровћ, Живот и рад Јована Цвијића, Ј. цвјћ, Сабраа да,к. I, Борад, 1987.

Ј. цвјћ, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Сабранадела, к. II, Борад, 1987.

Ј. цвјћ, Сабрана дела, к. I ( Карст, О глацијалној епоси Балканског

полуострва), Борад, 1987.Ј. цвјћ, Говори и чланци, Сабрана дела, к. 3 (том I), Борад,

1987.Ј. цвјћ, Антропогеографски и етнографски списи, Сабрана дела,

к. 4 (том I), Борад, 1987.Ј. цвјћ, Јединство и психички типови динарских Јужних Слове-

на, Собод ка, зда Вадмра Максмовћа, Борад,1999.

Срј М.шрокооров, Етнос, Истраживање основних принципа

промјена етнишких и етнографских појава (1923), ЦИД, Подо- ра, 1998.




Д. ндљковћ, Развој наше етнопсихологије за последње две де-

ценије, учтљ, бр. 3-4, Борад, 1938, 181-192. Вдт тако расправ Д. ндљковћа: О психичком типу Јужносрбијанаца, Посба здаа гораско дртва VI, Борад, 1929; ист, Мавровска психичка група, гаск Скопско ачо дртваVII-VIII, Скопљ, 1930; ист, Горњореканска етнопсихолошкагрупа, гаск Српско ачо дртва XII, Скопљ, 1934, др.

Прилози психологије сеоских младића, етоока кжа 3 (урд-к П. Ж. Птровћ), Борад, 1936, 3; Д.

Ј. цвјћ, Упутства за испитивање насеља и психичких особина,Борад, 1911.Д. ндљковћ , Основни методолошки преокрет у Цвијићевом на-

учном делу, цвјћв зборк спом 100. од ова роа, САну, Борад, 1968, 9–15.

М. С. фповћ, Цвијићева и српска етнологија, цвјћв зборк...,САну, Борад, 1968, 27–42.

П. Ваовћ, Приступ проучавању старог и новог у сеоским насељи- ма Србј, Смпозјм „етооко прочава саврм про-ма ародој ктр“, етораск сттт САну, Борад,1974, 3–14.

Б. Ваовћ – П. Ваовћ, Неки проблеми акултурације уз градилиш-та пруге Београд–Бар, гаск етораско сттта САну,XXI, Борад, 1973, 151–168.

П. Ваовћ, Етнолошки значај неких новијих миграционих кретања у Југославији, гаск етораско мзја, 37, Борад, 1974,97–107.

Едиција „Корени“ – Капитално издање Службеног гласника и Српскеакадемије наука и уметности, (урдк Собода гавровћ,Пррдо Борсав Чковћ): Гружа, Борад, 2010; Лепени-ца, Борад, 2010; Таково, Борад, 2010; Ужички крај, Борад,2010; Драгачево, Борад, 2010; Качер 2010; Јасеница , Борад2011.



БРАТСТВО76



UJEDIWEWE

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE I

USPOSTAVQAWE PATRIJAR[IJE

1920. GODINE

Povodom obele`avawa 90 godina jedinstva Crkve

утврјћ ача врск потк Крском дкарајом,Вада Краљв Србј ј посдој од рата, када ј пос-тао звсо остварва јосовск дј ствара државЈж Сова, прстпа разова паа о јд свпокрајск ркава обов Пћк патрјарј. Јдства тразоваа рква оразаја оспособља да а прав одовора ач вр дов аоа мсј прдстављааб позда бра моћој касој каточкој мсј одр- компзај за стпк ч а Кр. Вада нко Паћаопрзо ј сптваа распоож св ркв дова раз-чтм мрама астојаа да код арм ч прватљ-вм став о потрб јда. гава актвост смра ј прмаМакдој Бос хров чј с мтропој б ка-оској вз са Васљском патрјарјом. Прдстав српскВад током јс зм 1918. од прдз с одр про-паад актвост Макдој са љм спостављаа јдс-

271.222(497.11)-9



БРАТСТВО78

тв ркв прав а том подрчј.1 Озбља задатак ркво

јда Бос хов повр ј војс:„Оа ј маа свој стр ора, кој с доба провзо-

рја, пр појдм војм табовма вр джост савтказа врска птаа. Тако ј Бос хров, садјством кома-дата тамо српск ормаја војвод Стп Стпаовћа М. Пћаа, вадо дата за врска птаа, разрава пос-тпак прсајда босаско-ровачк ркв правосавојркв Краљв Србј“.2

Проам Краљв СхС дсам раа кроз

в марод овора, св ст покрајск ркава којс окпља српск арод, а с с трторјаом оквров држав. Рај разраваа стратја о јд одма јактвраа, тако да ј а јатв Вад Стојаа Протћа вћ18. дмбра 1918. од сазваа Прва корја св пско-па обас ркава Срмскм Каровма под прдсдтвоммтропота Србј Дмтрја. Збо о врмск прка дж пта, прдстав цркв з цр гор с чствова акорј. Дат Вад др Војсав Јаћ про ј окпљ-

м пскопма став државо рководства о потрб јда спостављаа патрјарј.3 учс корј б с јдоас став да ј потрбо зврт јд, а подсовом да с то ч а ач потпо саа са каома вковм обчајма кој вадај правосавој ркв. Размотр ј прваћ став мтропота з Бос хров, кој с 1.дмбра 1918. од одч о јд тамо парјаса Борадском мтропојом затраж помоћ држав ора-а рад добјаа каоско отпста од Васљск патрјарј.4

1 Б. храбак, Стање у Вардарској Македонији у јесен и зиму 1918. године, „исто- рјск аск“, 1966, број 5.

2 М. Мрковћ, Верски вид југословенског питања у току Првог светског рата,

исторја XX вка, зборк X, Борад, 1972, 146.3 Б. гардавћ, Организационо устројство и законодавство православне цркве

између два светска рата, „Српска правосава рква 1920-1970, спома о 50-о-д васпостављаа Српск Патрјарј“, Борад, 1971, 41.

4 Објаавајћ авд одк др Саво Љббратћ стч сдћ: „Одмаако потчко Особоа ујда, кој ј звачо проао 1. дм-

бра 1918, саста с с Арјрј з Бос хров свој корј1. (14.) дмбра 1918. закљч јд прпој Босаско-хровач-к Мтропоја Арпскопј Борадској Мтропој Краљв Србј“,



79уЈеДињење СРПСКе ПРАВОСлАВне цРКВе и уСПОСТАВЉАње ...

Прмља ј одка Свто арјрјско сода Каровачк мт-

ропој од 16. дмбра 1918. од о јд поовом с-поставља Српск патрјарј подржа рај подт затв,да с збо распада Астро-уарск саааваа са државм ра-ама, дв сторјск парј з прморја здвој з Бковс-ко-даматск мтропој врат каоск пордак Каровач-к мтопој чјм састав с б до 1874. од. МтропотСрбј Дмтрј дао ј см саасост за јд обћаода ћ ајкраћм рок прбавт одоварајћ одк Свто ар-јрјско сабора. Прмајћ св одк зјав корја ј

закљча:„Костатј с јдода воља закот прдставка срп-

ск правосав обаст за јдм а осов тоа зрчпотрба да с одма прстп звр то ркво јда,спостављам Српск патрјарј, пото с с пм поздамочкј да ћ српска рква црој гор прстат а јд,која збо краткоћ врма тк промт прка ј моабт застпља а овом збор пскопа“.5

Мтропот Дмтрј ј оваћ да обавст Васљск

патрјарј о амр да с звр јд, а Вада КраљвСхС позваа да прж св потрб помоћ рад рсаа одосаса фааром Бковско-даматском мтропојом. Пројћда ћ до коачо јда бт потрбо обавт број сожпосов, Корја ј стаова Прврм одбор чј саставс забра мтропот тзаск иаро, као прдсдк пс-коп тмварск горј, к Достј, даматско-стрјскиаро ардјазаск вкар сода каар Каровачкмтропој за чаов.6

Доом позтв одк Свто арјрјско сабора цркв Србј 27. брара 1919. од о јд давам саасос-т цркв црој гор а одк з Срмск Кароваа, стк с ссов заказаа Дра корја пскопа покрајск ркава Борад 24. маја 1919. од под прдсдтвом роорско

Нацрт Устава и самоуправно уређење Српске православне цркве, Сарајво, 1925,18.

5 Д. Птровћ, Уједињење Српске цркве и обнова Патријаршије, „Српска пра-

восава рква 1219-1969, спома о 750-од атокаост“, Борад,1969, 362.6 Д. Прћ, Црквено право, Борад, 1999, 244.



БРАТСТВО80

мтропота Мтроаа Баа. утврдв јдоас вољ св

покрајск ркава, корја ј 26. маја доа одк којом ј потвро „дово, морао адмстратво јдство свСрпск обаст, кој ћ с јдство дсат рдт својмптм када с о Арјрјск сабор ујд Српск цркв као јдо завсо (атокао) то саста под прдсдтвомсво Патрјара“.7 настојћ да с брзај то спј р раз-чт сож посов око јда забрао ј ж опратв-о то као звр ора корј под азвом Срдарјрјск сабор ујд Српск ркв кој с кљч

мтропот роорско-прморск Мтроа Ба као прдсдк,мтропот зворчко-тзаск др иаро Радоћ, пскоп т-мварск адмстратор Каровачк мтропој др горјлтћ, пскоп к Достј нкоћ вкар пскоп Каро-вачк мтропој иаро Зармск, као чаов. Срд ар-јрјск сабор трбао ј да вр джост до збора патрјара ов ав задатак бо ј застпа јд ркв, прпр-ма потрб докмта за споставља патрјарј зборпатрјара, рава ткћ птаа откаа втапробма заказва пскопск корј коко с кажпотрба.8 Арјрј јд Српск ркв пт с прд До-в посб поса којој с обавст врк свтствоо посттом јд позва арод да љбављ, јдством кроз појача мотв одовор а каза Божј мост.

Доом авд одк ормрам та за застпатрса цркв као постта ј актчка самостаост, ас с брзо мастова пробм, кој с дов до сазвааТрћ корј пскопа Срмскм Каровма 20. овмбра1919. од. Потвр ј састав Срд арјрјско сабора апртодој корј дота одка о јд потвра ста-вом о обавља 1766. од асо кт Пћк патрјарј.нспрма да подрж закс потчк какај, Кор-ј порд позва ј прсствовао мтропот Србј Дмт-

7 Р. Всовћ, Уједињење покрајинских цркава и васпостављање Српске

Патријаршије, „Српска правосава рква 1920-1970, спома о 50-одваспостављаа Српск Патрјарј“, Борад, 1971, 15-16.

8

Рт Аксадар ј посбм казом 28. авста 1919. од потврдоУредбу о устројству Средишњег архијерејског сабора, „гаск уСПц“, број 1,1920, 4-5.




рј: „Мтм, постојао ј доовор да рт Аксадар поста

краљ, а мтропот тск патрјар српск, пото ј цра гораостаа бз краља. То ј Дмтрј зао. уз то, бо ј вр, јрј бо ча чак Прврмо одбора, а Срд арј- рјско сабора“.9 Тко боста роорск мтропот МтроаБа подо ј псм оставк а джост прдсдка Срдарјрјско сабора повкао с а цт д ј прмо 17. сп-тмбра 1920. од.

новозабра прдсдк Срд арјрјско сабора мт- ропот Србј Дмтрј прдзо ј рч мр рад брзаа

св рад вз са јдм равам сож посоваа сааава постојћ стаа са каоскм портком. Мо-вта ркво-држава даја заджа ј да повд разовор сабковскм мтропотом рад отпста Даматско-старск Боко-которск мтропој Васљском патрјарјом за кљ-чва мтропоја Бос хров, Макдој а Косов Мтој састав јд Српск правосав ркв. ОдкомСрд арјрјско сабора пскоп даматско-старск Д-мтрј скртар др Војсав Јаћ отптова с Чров Бкрт пос д провора са мтропотом ВадмромРптом сп да добј отпс ст за прморск пскопј.навд акт, з рај зраж затв авд парја, бо јдовоља Свтом арјрјском сод Каровачк мтропој да20. дмбра 1919. од дос одк о каоском прјм својсастав.10

Разовор са Васљском патрјарјом о рса статсапарја Макдој а Косов Мтој пова ј Вада Ср-бј пос Дро бакаско рата, а с пркт збо збјааово свтско скоба. нов провор б с отжа, јр ј тровасљск патрјара бо праж од оставк патрјара грма-а V подт 1918. од ч да ј ов прдо за каос-к отпст обватао мтропој Бос хров затвпрзава јдој Српској ркв достојаства патрјарј.Краљвска вада вода ј провор са Свтм арјрјскм со-дом Васљск патрјарј, кој с 18. марта 1920. од спо

9

Д. Прћ, ав. до, 1999, 247.10 Д. Страаковћ, Уједињење Српске православне цркве и обнова Пећке Пат-

ријаршије, „гаск, сжб ст СПц“, број 4, 1960, 141.



БРАТСТВО82

окоча.11 Постт споразм омоћо ј Свтом арјрјском

сод Васљск патрјарј да 19. марта 1920. од досодк којом ј прзао свт атока јд правосавСрпск ркв, прмо ј као сстр са моћоћ да жва сва пра-ва атокаост самостаост осободо дотада вастпарј прсајд Атокаој јдој правосавој рк-в Краљвств СхС. исказаа љбав Васљск патрјарј пр-ма Српској ркв маа ј прзо твр :

„Споразм зм Сода царрадск патрјарј држав-о-ркв дај Краљвства СхС о ′каоском отпст′ ркв

Бос хров парја а подрчј Макдој пост-т ј з откп од 1.500.000 затка“.12

навд одк потпсао ј амск патрјарјско прстоабрск мтропот Достј са јо дст чаова скртаром Свтоарјрјско сода, а ј прма споразм са краљвском Вадом тајакт пос поп патрјарјско прстоа трбао да бд замобчајм каоскм патрјарјскм содскм Томосом.13

Доовор са бковскм мтропотом постт споразмпраћ одком Свто арјрјско сода Васљск патрјар-

ј, з рај одк корја пскопа Срд арј- рјско сабора, прдставља с јаса доказ о спом заврткспољ тра прпрма о јд ствара јдств- оразај Српск ркв. уважавајћ т рзтат, прстоо-асдк Аксадар ј м краља Птра I посбм казом од 17. ја 1920. од проасо:

„јд св правосав обаст Краљвств Срба,хрвата Соваа, а ам: Арпскопј борадск Мтро-пој Србј, Арпскопј каровачк Мтропој српск

са даматскм пскопјама даматско-стрјском бококо-торском, Арпскопј тск Мтропој цр гор, Брда

11 Дај проворма са Васљском патрјарјом ч с Патогавровћ, опомоћ мстар, др Чдомљ Мтровћ, просор Право а-ктта, прота Ства Дмтрјвћ, рктор боосовј, Тмко Поповћ др СавоЉббратћ, арод поса, као скртар емја, сврк Боосовскоактта Ат касј пскоп тмочк, С. Љббратћ, ав. до, 20.

12 грпа атора, Друштвено-политички положај и правни режим верских зајед-

ница у Југосалвији, исттт за саврм сторј, Борад, 1972, 6.13 ђ. Сјпчвћ, Историја Српске православне цркве, дра ка, М,1966, 613.




Прморја, Мтропоја: скопск, рако-прзрск, вко-

дбарск, паојск, прспаско-ордск, стрмчк, јдода Мтропој водск, епскопј поаск, МтропојаБос хров: дабро-босаск, ровачко-замск,зворчко-тзаск баачко-баћк – јд Атокајд српск правосав ркв Краљв СхС“.14

Добв прза држав, прдсдк Срд арјрјс-ко сабора мтропот Србј Дмтрј заказао ј ов кор-ј пскопа за 27. авст 1920. од. Ов да с с стксов за коача завртак поса, корја с проаса Св-

тм арјрјскм сабором, тако да ј 30. авста 1920. од Срм-скм Каровма дота Одка о подза атока јдправосав Српск ркв а стпа поожај Патрјарј. Образ-ажћ одк Сабор ј аасо да ј астојам Свто Сав осо-ваа завса Арпскопја раама држав створ од -ово оа Стаа нма. настављајћ саво до пртодка,ар Да ј вћао држав својм аторттом омоћо здзаСрпск ркв ра Патрјарј. гбљм држав самостаост одком овр васт аа ј Патрјарја, а ј Српска

рква астава да вр дов мсј, рабр арод прпрма аза собод. ујд св држав простора под краљм Птром Iдај по право да црква поврат збљо достојаство:

„Сазво с Д Свтом нама Арјрјма ујдАвтока Српск Правосав цркв, сабрам м господа Спастља на исса хрста Срмскм Каровма, а даСв Свт Српск Просвттља учтља трдсто Австата господ љад двт стота двадсто да свој дот под разм државм рквм вастма раскомада, а сада смсркв права пропса јд в ркв обаст јдавтока Српск Правосав цркв, содо ом овом об-жј апостоском задатк, а одазвајћ с жљ свтства арода, прма освћм прдама арода цркв, споразмса Кром, као скад са баоаком сстрскм саасјмСвт Вк цркв, подмо а стпа поожај Патрјарј, тм обовмо споставмо 1766. од овром ваћкт стар Српск Патрјарј“.15

14 Б. гардавћ, ав. до, 42-43.15

Одлука Светог архијерејског сабора донета 30. августа – 12 септембра 1920.године у Сремским Карловцима о подизању Уједињене православне Српске цркве на

ступањ и положај Патријаршије, про з чаак, Р. Всовћ, ав. до, 25-26.



БРАТСТВО84

исто даа а свча ач проао ј јд цркв с-

поставља Српск патрјарј кт пр 154 од. Дјамасааом ч кој с рај ож орома трд бројжртв прсствова с рт Аксадар, прдсдк Вад, прд-сдк народ скпт, зб рск арјрј, рктор боо-совја, дат маастра са статсом авр, прдстав свт-чко моако држа, радоач ајзачајј радова дат појд стак држа. Током свчаост мс-тар вра Пав Марковћ прочтао ј каз краља Птра I којм јпотвра одка Свто арјрјско сабора о споставља Пат-

рјарј одра тта вровом поавар „Српск патрјарПравосав цркв Краљв СхС“. Рчма пм заваостстар краљ ов с прстооасдк Аксадар подст скроз каз а сторјск ч о здћ Српск ркв а раПатрјарј одато прза за доод рад а очва а- родост подт жртв током мкотрп борб за собод. Дћкроз вков сдб српско арода, стк с с сов да овојјдој држав црква поврат свој достојаство:

„Сада када ј помоћ Божјом саом арода, потпомотом

оромм жртвама правосаво свтства, звро вкодо ародо особоа јда јд држав, прдстав- раздљ ркава, во дом Свто Сав, бооос оста свттља добс патрјараа возсјав в србскојзмљ проас с јдство српск правосав ркв васпос-тавља Патрјарј. Потврдв казом од 17. ја 1920. од јдод одк св српск правосав арјрја з Краљ-в Срба, хрвата Соваа о јд св правосав р-кава Краљв, М даас потврјмо одк Св. Арјрјскосабора Правосав цркв Краљв Срба, хрвата Соваа

проајмо васпоставља Српск Патрјарј, звравајћтако др до Даово завта“.16

Драган Новаковић

16

Указ краља Петра I (1903-1921) од 30. августа (12. септембра) 1920. којим сепотврђује одлука Светог архијерејског сабора о подизању Аутокефалне уједињене

православне српске цркве на ступањ Патријаршије, исто, 29.



IZ ISTORIJE SRPSKE PRAVOSLAVNE

CRKVE U DUBROVNIKUOP[TESTVO SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE OD

1929. DO 1946. U DUBROVNIKU

Увод

намјра м ј обрадт Српско-правосав опт (рајсам обрадо од 1790. до 1929. од) врм од проааКраљв Јосавј до спостављаа фдратв народ Р-пбк Јосавј. цркво-оптск савјт ј закоск пра-в прдставк ркв опт, а стао с корсто азв р-кво тторство под тм мом с арвра спс: Тторскспс-акта Паројск спс-акта. Сжба ј пота аса атторство. Паро1 с баво рквм-довм посовма, а ча-ов Савјта мовом – матрјам посовам. црква јмова до 1941. од (10.04. проаа стака држава) базачаја, а од тада ј зато смаа, т вћм дјом аоа-зоваа ако Дро свјтско рата. изм Јосавј Свтсто 25.07.1935. потпса ј Кокордат тако с като б

1

Паро, Боко Мтровћ ј с саао да бд само по джост као старј-а ркв ча Савјта, о да ма ра овата, па ј то право овом раз-добљ (1927. до 1946.) доводо до споразма зм пароа чаова прав.

27 1.222(497.11)-774(497.13) ”1929/1946”



БРАТСТВО86

затћ мародм актом-овором. Правосав Срб

Срб-като с мора спасават о жвот од 1941. до 1944. о-д, споставља ј рватска правосава рква, а прото БокоМтровћ правосав вјр с прват став пом-т ркв, па с прсљава а праз каточк вјросповјст2.успостављам ов Јосавј кта ј вјрска, сојаа, к-тра аоаа сољвост тм с пробм потстзабраом рпрсјом.

Српско-православна парохија дубровачка

Прма потчкој подј вр с ркв подј трто- рја (пароја рква опта покрвај потпо ст трторја дбровачком подрчј). Покраја Дамаја ча ј јд по-тчк јд, а рква јд зајд. Дбровачка пароја до1874. потпадаа ј под дов јрсдкј епарј даматској,а од т од епарј бокко-дбровачкој. Дбровачка паројаобваћаа ј, коко ј правосав бо, ј дбровачк ко-тар, касј срзов: дбровачк корчаск. Коав с стао

прпада парој дбровачкој. Посј особоа 1918. од. па- рос: збачк сторск прсвој с сб право вра вјр-ск потрба појдм мјстма Коаваа. управа Српск право-сав парој својом ј одком бр. 197 од 25.03.1938. прпојасточ до Коаваа Сторској парој. Пароја дбровачка ј од астака 1800. од прпадаа разчтм пскопјама 3

2 Совом бројм затјв за праз каточк вјр ј прдао прко 439правосав Дбровк (спсак арв Српск правос. парој дбровач-к, паројска акта, свжћ за 1942. . стр. 1.2.3.).

3 Дбровачка пароја ј прпадаа: од 1800. до 1806. парј мостарској, од27.05.1806. до 1841. епарј даматској, тар шбк, од 1841. до 1870. та-ко Даматској с тром Задр, од 06.11.1970. епарј бококоторско-дбро-вачкој, тар Котор, до 1933. епарј мостарској, а од 1941. до 1945. самостаа од 1945. од Замско-ровачко-прморској парј. нако смрт 1888.од пскопа иатја (грк) а чо ов парј до с Срб: лотј Рад-овћ 1888-1889; Срам Провћ 1889-1903; Птар Змоћ 1903-1920. Српска ј рква јда 1920. дојт ј устав цркв 1931. Замско-ровачкапарја ј трћа дптсма атока цркв обватаа ј: мостарск, б-ћк, атачк, всск, стоачк трбск срз, т радов: Дбровк,

Мтковћ Корч, као јо острво Корч. епскоп с б: Јова ић1926-1931; Смо Стаковћ 1932-1934; нкоај Јокаовћ 1940-1943; ло То-мћ 1951-1955.



87иЗ иСТОРиЈе СРПСКе ПРАВОСлАВне цРКВе у ДуБРОВниКу

од астака до 1945. од. на трторј дбровачк парој ј

споставља 1933. од стоска пароја. Разрач прмастоској парој звро ј по мјстма то сторска стос-ка као то ј разрач потчк опта: Стоској паројод дбровачко срза с прпа стоска, паска, саска, отокшпа, а з дбровачк парој с оста ораачка опта ост- рво лопд, Стор ј прпаа овоормраа потчка опт-а Коаовска, а автатска опта дбровачкој парој.

Приговори новој држави

До жљо ј очкваа ова зајдчка држава: КраљваСрба хрвата Соваа (01.12.1918.), а потом 1929. од Краљ-ва Јосавја. усјд с провор тој државој васт: Ср-пско правосаво паројско зва Дбровк с 18.10.1926.обрато допсом, всокопросвтом оспод Кр, пс-коп бококоторско дбровачком ком стој ово:

„Просјј с прожа моба Всокопрчасо прот Бар-бћа. Свакм даом св жаосј ста. Оо то ам ј Астрја

торраа то ам с даас кда. изда да ћ рад какв со- љбав почт правосавма забрават замовачасм крстом. Док с дрм пропаадама отварај ром вра-та показј особт прдсртљвост, дот с правосавмакда оо јдо, а жаост, срство да првчмо а маджркв.“4

Бо ј покаја од стра Српск правосав опт па- рој дбровачк да с обов Бококоторско-дбровачка паројаса сјдтм Дбровк. Тако ј 02. марта 1938. од одржа-

а сјда црквооптско савјта Дбровк с амјромда с зазм став, то јст зјас о пта обављаа рч пар-ј. Дсксја с тада сва а два осова птаа: прво ј заст-пао Барбћ5 прдсјдк црквооптско савјта с прјдоом

4 Арв Српск правосав парој дбровачк (=АСППД), паројск сп-с-акт за од 1926, бр. 193, од 18.10.1926. од, допс прот Бождара Мт- ровћа з Дбровка пскоп Кр Котор.

5 Свтозар Барбћ ј с прот Сав Барбћа, забра за прдсјдка Савјта

(чаов тоа Савјта с забра 02.05.1932. од), осм а Савјт с б:Војсав Мћ, Аксадар Кртовћ, уро Јокаовћ, Брако Ббао, ТрпоБрбровћ, Јова цвјћ прото Бождар Мтровћ.



БРАТСТВО88

обављаа парј за Бок Дбровк са сјдтм Дбров-

к. Др прдо ј зо прото Бождар Мтровћ образожо:„да с бзвјто прста з оста ркв опт Бок да собов кта парја бз обзра дј ћ бт сјдт.“6 Ово јмљ образожо тм да ј до тада, стао дбровачка паро-ја прпадаа Дамај Бок, а Мостар само ст ода тоако осваа (1800-1806.). Во с разовор о том трдс-т ода двадсто вјка: ако до до кдаа бокк парјдј ж бт-прћ правосав вјр Дбровка? Тадас акт-разовор-пт пћва а закљчак: вјр с

прваћа стаовт да пароја дбровачка састав Замс-ко-ровачко-прморск парј са сјдтм Мостар. Овако ј апсао прото Бождар Мтровћ свом рдовом звјтај за1937. од, кој ј саставо посао 03.03.1938. црквом сд Мостар. настојаа прпрм пароја ркв опта Бок Дбровка с размљв да обов свој рај парј, а то јајв смтао потчкм кровма с разоом јр ј Астрја као каточка змља стао маа пртзј7 прма срдм сточом дј Бакаа.

Арјрјска амјства 1935. од Замско-ровачкпарј ба с сјдћа: мостарско8, всско9, трбско10 дбровачко (црква опта дбровачка двј парој дбровачка стоска): Дбровк, Сто, Стора, Крв, шма трбс-ка, Пољ-Попово, Заваа, Драчво гор храсо.

6 АСППД, тторск спс-акта за од. 1938., псмо под бр.: 149 од 03.03.1938.од пћо прчасој прав парој Котор.

7 Астрја ј замјра Србма под ваћ арв то с осаај а Ср-бј цр гор сматраа ј да с право о тај актор кој рмт арск като-

чк трс да прор свој ра а тт Србј. напоо ј мао паосвајаа прма идј а том ј пт ба Бока, а с Рс прдтр тпаов 1806. од. стаора с Бококоторском зав.

8 Арјрјско амјство Мостар (15 ркв опта, 18 пароја), оп-та Мостар тр парој, опта Ко двј парој, остао по 1 опта 1пароја: Брда код Мостара, Бјо пољ, Баај, Жтомсћ, Чапља, Љбк,Стоа, До Попат, Дабар, Љб, Пор, Мтковћ Дво (Томсаврад).

9 Арјрјско амјство нвс: (11 ркв. опта, 11 пароја) нв-с, Ко Со, Борад, Заом, уо, фоја, гако, надћ, Автова, Са-мобор Корта.

10

Арјрјско амјство Трб: 13 ркв опта 15 пароја,Дж двј парој, Добрћво двј парој, Трб, Џвар, Корјчћ, Зп,Мсар, Бћа, Љбомр, Паа, Звјра, Враска фата.




Неповјерење испољено према

члановима савјета

Свтк с до 1905. здржава вјр, а од 1905. до1935. од: држава вјр, а од т од парој. Паро јбо ча црквооптско савјта по својој джост. Прото Бо-ждар Мтровћ ј мао прмјдб а рад чаова Савјта то јотворо зосо:

„има вћ коко врма да појд чаов рквосавјта вр повјр м джост, т својм доажм а

сјд врм оста джост скопчам са том чаћомтај право закото коса ркв прав. Каопаро прдставк Дов Васт джост м ј скрт па-ж оспод, да с овм ачом тт само трсма ркв.“11

Затјвао ј од чаова Савјта да до а сјд: зс својпрмјдб да с св запсчк костатра, а ако с сас рј а састак о ћ о свм позат Коссторј. Заказао ј сјд Савјта за 19. апр 1931. од 19 сат аво сјдћдв рд: отвара прспј пода за ока којма „ш“

држ рстарај одчва ком ћ с дат; доо за-кљчка о да збора ово црквооптско савјта, пототадам стјч закоск рок разо (втај). на крајпсма-обавјст аасо ј ово: „Свак оај ча, кој пр-стп сјд а оправда зостаак, сматра ћ с да с доас-ком завао а част о чм ћ бт обавјта Всокопрчасакоссторја.“12 нов устав ркв давао ј вћ овата паро до спора ј доо а рај паро чаов Савјта збо тоато с прото Мтровћ ј мро с тм да бд чаом Савјта

само по джост као старја ркв. То саа ј постојао од рај паро Мтровћ ј 1928. од зјављвао да ћ сзават а джост пароа Дбровк. нповјр ј токоскарао да ј сјдо пркд сарад зм пароа с јд чаова Савјта с др стра. Мјса ја, 1931. од ј мропскоп Кр Мтровћ. нов ј пскоп Смо, пароја Боко-торско-дбровачка ј састав Замско-ровачк парј.

11

АСППД, паројска акта за 1931. од. Српско паројско зва бр. 209 од15.04.1931, пћо свм чаовма црквооптско савјта.12 исто, стр.2.



БРАТСТВО90

Коссторја ј даваа за право прот Бождар Мтровћ

дозво с мова прврм комсј а мјсто Савјта. За- јдчка сјда црквооптско савјта13 овопостављопрврмо ркво повјрства14 одржаа ј 10.03.1932. од.Расправља с о прмопрдај ркв мов. Прото Мтровћ ј прочтао одк пскопа Смоа да с разрј чаовСавјта да ј мовао повјрство. црквооптск савјт ј пр прдат мов ркв моваом повјрств. ВојоМћ, баајк ј зјаво да ј закљчо баај да ј кпо2.446,31 дар отов (ктв овча 846,31 1600 пр-

заама кој с провд баај). Водтљ к Акса-дар Кртовћ ј дао зјав да ј мао врма провст св крозк.15 нако дж расправ ј одчо да с сјда одод до -дјљ попод, а до тада водтљ ј джа саставт бас. Св јрдо прпрмљо за прмопрдај која ј провда 31. дмбра1931. од, прдај с прма сјдћ: јда обвза 7% в.зајма од дара 1.000, тр потврд Мстарства аја одсастрјск бак: јда од кра 9.000, дра од кра 2.400 трћаод кра12.500, т двадст јда Српск бак Зарб (ткстзасј мож с прочтат). Актва пасва:

Рач ката = 58.160, пооз = 10.000, зајмов = 162.850, св-чаост = 1350, моста = 2.555, ркво пјва = 3.600, патарквака = 2.400, воска = 4.164, раз трокова = 4.465, ава= 175.614,54, робљ = 2.123,40, осрај = 1.077, прврм =80.100, камат = 5.691, бааја = 2.446,91, ркв ркв прд-мт = 8.840, освјтљ, = 532, порз = 11.600, поправка рквкћа = 1.086, ајмова = 76.647, ткћ = 27.152, одова = 139.191,25,паћа ково = 9.170 дара. То зач да с потражва: пооа,зајмова, мост, воска, ајмова одова (10.000+162.850+2.555+4.164+76.647+139.191,25 = 395.407,25 дара) да с дј: ра-ч ката, свчаост, ркво пјва, пата рквак, раз-

13 Чаов Савјта: прст: Бождар Мтровћ, нкоа Бабћ- прдсјдк,Тодор Спаравао замјк, Војсав Мћ-баајк, Аксадар Кртовћ,Вк Ћоровћ, Вадо Ћовћ, нкоа Боак; одст: Јорда икћ, Птар Брдо-вћ гојко Самарџћ.

14 Прст с. нкоа Бабћ, Да Баћ, Ство Љббратћ, Тодор Спара-вао, Пато Адрћ; одст: Стјпо Кжвћ а сжбом пт.

15

нј бо врма за св то аправт ј моао саставт бас поком трба костатоват тврдт по врстама рача актв пасв, као стаодова с којма ј рква рковода.




троков, ава, осрај, прврм, камат, бааја,

поправак ркава, освјтљ, порз, поправак ркв кћа, т-кћ, паћа ково робљ (58.160+1.350+3.600+2.400+4.465+175.614,54+1.077+80.100+5.691+2.446,91+8.840+532+11.600+1.086+27.152+9.170+2.123 = 395.408,36 дара). Овакав ј звјтај даоАксадар Кртовћ а заказаом (одоом аставк састак) дјљ тм ј звра прмопрдаја з костатова да ссв рачск к во рдо да ј сва рква покрта покрта мова рдо чваа посовм кама воа,св ј вдтрао прма птств16 парјск прав Просвјт-

оа савјта бр. 89 од 25. 02.1932. од.Српско правосаво паројско зва бр.131 од 09.03.1932. Дбровк добо ј обавјст-ардб од просвто Смо-а, пскопа Замско ровачк парј, а вз спровдбардб Свто арјрјско сода, кој својом одком бр. 233 од05.03.1932 ј разрјо чаов17 црквооптско савјта дб- ровачк парој. Овм ј јасо: з св смј чаов Савјтасмј ј, као ча сто прото Бождар Мтровћ о ј добозадатак да сазов смј чаов црквооптско савјта

као чаов прврмо повјрства: нкоа Бабћ, Стјпо К-жвћ, Ство Љббратћ, Да Баћ, Тодор Спаравао ПатоАдрћ а зајдчк сјд 10.03.1932. 18 сат рад сжбпрмопрдај ркв мов Дбровк. Ова а-чаовкомсј ј јо рај прдожо18 прото Бождар Мтровћ о

16 Свт арјрјск сод одчо ј, да с а ачој осов срд статстч-ко ста ркв добара мов. Тај рад бо ј опода, тм ј стаовљаврјдост ркв добара, т каквом с ста кока ј ова ртабост то б трбао чт да с та добро подвр то бољм аздств а опт

корст ркв. По ч свт правосав ркв рамов робља с свта мјста,освћа мотвом рквм обрдом морај с чват од оскравља.

17 Та ј одка-ардба-обавјст доставља свм разрјм чаовмаСавјта, то јст: нко Бабћ, Аксадр Кртовћ, Вк Ћоровћ, Птр Бр-довћ, гојк Самарџћ, Тодор Спарава, Вад Ћовћ, нко Боак,Јорда икћ Војсав Мћ.

18 АСППД, тторск спс за од 1932. бр.233, од 21.02.1932. стр.2.: БождарМтровћ, паро Дбровк вз спровдб ардб св. Арјрјско с-ода за устав Српск правосав ркв од 16. овмбра 1931. а акта е. Бр.79од 18. брара 1932. „посато Вам чо; а тм вз Ва допса прд-

оа бр. 104 од 22. брара 1932. од. разравамо ам даам рмдаљ права джост цркв скпт цркв одбор црквој оп-т дбровачкој постављамо Вас протојрја Бождара Мтровћа, као мсо



БРАТСТВО92

ј прдсјдк тоа рквооптско повјрства. Важо ј аа-

ст да ј оспод нкоа Бабћ тада мао 84 од старост, з-дст ода бо ј ча ркво оптства-одбора-савјта од тоатрдст ода коттт прдсјдк сто. Прмопрдаја р-кв мов ј сжбо звра 10.03.1932. од. то тако да јсв по втарскм забљкама од 1912. до 1932. од рдопопсао прдао повјрств, то јст прот Мтровћ.

Рдов ј црквооптск савјт-одбор забра 2. маја 1932.од с мадатом ст ода, чаов с б: Свтозар Барбћ,Војсав Мћ, Аксадар Кртовћ, уро Јокаовћ, Брако

Ббао, Трпо Брбровћ Јова цвјћ (ако краћ врмадао оставк а частво збо зазтост). Овај ј Савјт-одбор водоркв опт до 1938. од. епарјск прав одбор п-то ј обавјст свм српско-правосавм паројскм правама рквм оптама парј допс19 бр. 528 од 04.05.1938. којмодовор обавјтава да с дж по устав Српск правосавркв, прма ча 178. тоа акта, забрат ов чаов Савјта одбора з разоа то м стч мадат траја ст ода. на-ао ј рдо во посов ка20 тм допсом паро-јама рквм оптама. Прј од даа сјдо ј пар-јск провор рад сазваа цркво збора за 9.05.1937. од Дбровк. Дато ј тмач да с Збор мож сазват само поча устава цркв ч. 172 то рад разрза рквооптскопррза, за збор рквооптско савјта по ча 52 спровд-б ардб, по прдодој саасост епарјско одбора по ч.179 рчо устава, а св ј остао спротост с уставом. Пордодоваа од стра коссторј прот Мтровћа Збор ј саз-ва за да 09. мај 1937. од с почтком 11 с. довора С.П.Д„СлОгА“ Дбровк авдо даа, с закам од поа сата

пароа за прдсдка прврмо цркво поврства црквој оптдбровачкој, а за чаов тоа одбора а, која ст В прдож, то: нкоБабћа, др. Стјп Кжвћа, Ств Љббратћа, Даа Баћа, Тодора Спа- раваа Пат Адрћа.“ има с рдо зврт прмопрдаја св рквствар покрт покрт.

19 АСППД, тторск спс, паројска акта бр. 528, свжћ за од 1938.20 епарјск прав одбор Мостар бр. 476 од 29.04.1937. обавјсто ј р-

кв опт Дбровк да Да Баћ као засак бд комсј епар-ј бд за прд посов ка рача Српск правосав ркв за од:1935/34, 1935/36 1936/37.




ј одржа21. господ Вчтћ ј прдожо чта чаа устава о

сазва Збора прдсјдк- прдсјдавајћ Свтозар Барбћ јпрочтао ч. 172. о сазва Збора. Јаво с за рјч оспод шкро ркао:

„Да ј с коко дрова тражо сазв Збора, да с срд апрк да помо траом а стар. Прдаж, ако бд пот- рба, да с Збор астав попод. наа ј джост, да трамо т-торство да рад да с јдом ста а крај овој срост. нсмј бт сва м ама т мрж. Ако амо да тторство врјд, скмо а, ако помозмо а. М азадјмо стоатрба да с рад сожо.“22

шкро ј а крај дсксј прдожо да с прст зјас вз постављаа тторств адзора-котро од стра прот Мт- ровћа. Ако то самостао мо рјт прдаж тражпомоћ од стра в васт. Од збора тторства ј проо птода вћ помака апрјд ј бо, ајпрј Да Баћзабра ј за прдсјдка, а ј скоро дао оставк, трба вдјтдј с пробм то отворо рћ. господ гојћ ј прмјтода ј пропст рад чаова црквооптско одбора, о а

дрој стра мо прдсјдка да о свм поза прст. гос-под Смљаћ ј зјаво да с прдржо оспод шкр з разоа то раздор сј о кој б трба сжт за прмјр затражо ј обја пароа Мтровћа з аасак да рјавајтачк по тачк. господ Ковачвћ ј дао тмач да Збор рја-ва само птаа пррза з разоа то с прст само о којпаћај порз, т да с о остам пробмма рјава а жм ск-п. Свтозар Барбћ ј објасо да с Збор сазва за збор Савјта,а ако вјр затјвај мож с сазват Збор рјавт остаа

птаа-звјтај прма ч. 172. ркво устава, додај да ј бобољ сазват Скпт вјрка т с о кој паћај о кој паћај порз. Ковачвћ Барбћ с прдож да прстзабр комсј од двадст чаова са задатком да св споро с-

21 АСППД, тторск спс, свжћ за 1937. од. бр. 124/37, Збор ј сазва за11 сат, а ј бо кворма одо ј почтак рада за 11,30 сат. Бо ј пр-сто 150 оптара. господ Свтозар Барбћ ј отворо сјд аво да јЗбор сазва а затјв звјсо броја чаова, кој с прда псм прдставк.

Прдожо ј прстма забра с два овјровтља запска: Да лпо-ва гојко Ћрћ.22 исто, стр. 2.



БРАТСТВО94

птај то прдоч а сјдћој сјд Збора. Војо Мћ ј

отворо ркао да ј ав пробм паро Мтровћ, с овом ко-статајом с с св сож. Барбћ ј прдожо да управ од-бор вз ово пробма прпрм потрбo то зс прд Збор,кој ј заказа за 23. маја 1937. чтр сата попод а стом мјс-т. Збор ј одржа авдо даа, а бз жљо доовора взспора прото Мтровћ, с јд стра црквооптск савјт сдр стра.

Српска правосава пароја мостарска обрата с допсом23 одбор Српск правосав опт Дбровк зм оста-

о ава:„епарјск ркв сд Мостар од 13.07.1938. бр. 1048 од-

рдо ј за сдско повјрка прот Вадмра гвоздовћапо тжб оспода Војсава Мћа, трова з Дбровкапротв всокопрчасо оспода Бождара Мтровћа, мо дам насов стп потрб просторј за саса чска спор свјдока“.24

Св ј обављо под пркпљаа рват подата-ка спора цркво оптском зва Дбровк епарјск

прав одбор Мостар бр. 1646 од 29.10.1938 обрато с актомбр. 443/38 од 27.10.1938. Арјрјском амјств дбровачком – Трб, црквој опт Дбровк актом25 бр. 443/38 од27.10.1938. з разоа то с збо змрост дова ј моаоспровст збор чаова за црквооптск савјт прдож-о-ардо да с разрј джост дотада Савјт одбор.Тако ј одма постпљо прма устав цркв ч. 199. мова- с рквооптско повјрство сјдћа а: ДаБаћ, прдсјдк повјрства, т као чаов: Брако Ббао,

Јово Тоовћ, Аксадар Аксћ ђоро Втћ. Прмопр-даја26 ркв јокп мов обавља ј 28.11.1938. зм

23 Бр. 456 од 20. ја 1938. од.24 АСППД, паројска акта, свжћ за од 1938, бр. 1048. стр. 3.25 цј садржај помто акта ј Свтозар Барбћ, дотада прдсјдк

црквооптско савјта, доставо свм чаовма дотада цркво оп-тства.

26 Том ј прком Свтозар Барбћ, дотада прдсјдк Савјта, сдја ок- ржо сда Дбровк подо српа звјтај о протком рад ркво оп-

тства, аво ј сјдћ: „год прод цркв опт ј око 350.000 заскоро сдам ода ј зосо 2.300,000, а за то ј врјм потроо 314.000 (опра-вак тр ркв кћ 50.000, оправак робља 104.999, за сж дта 70.000




смјо Савјта-одбора мовао повјрства Дбровк.

Смј чаов Савјта с прком прмопрдај својм дс-ксјама тдј прот Мтровћа, па с ав ово:

„Прото Мтровћ ј сматрао цркв опт тровачкмподзћм са љм омаа каптаа. говор с о дт, акпљ с двј кћ акадмја тровачка (кћа сада бр. 11, уаод пча) трат „К Зорк“ (кћа ма 10.000 чтвор- мтара, рај ваство Пљзвћ а ијој ав) а тк ј јад та кћа прдаа за трат, јр с том протвопрото Мтровћ. Паро ј 1932. од враћ а свој мјсто ркв, да с посвт скљчво вјрском мораом подза а- рода, јр паро ј зато т да с бав коомјом, то прдва устав ркв.“27

Посбо ј ааа оа зачај Дбровачко српско пј-вачко дртва „Соа“ рад аоао здзаа подстакто ј да осј дјчј ор ркв. То пјвачко дртво „Соа“ осо-вао ј 1874. од Дбровк. Чаов дртва-ора с бкако правосав тако Срб като. хор „Соа“ ј око пдстпта од пјвао ркв. управа „Со“ ј пта псмо бр.

109/37 од 18.10.1937. управом одбор Српск правосав оп-т којм п ово: „Прпомоћ „Со“ од ркв смаа са1.500 а 1.000 дара. Дбровачко пјвачко дртво од сво осткапрј 63 од ско ј скопчао са рквом да с мож одвојт јдо од дроа, тако ј ор 1953. од пјвао 61 пт ркв.“28 Тко ј бо то пјвачко дртво попт само Србма, бо јдоста катока, посбо Срба-катока29, јр ј мао бо м пра-

за срот 90.000), остатак: 80.000 за парој Сто, за срот 15.000 од,за скртара цркв опт 18.000 од, а бџт око 60.000 од. Пр

ко а рада задж смо с за кп „Со“ „Радчко дртва“ (кћама аз з а: Од пча, Ма Праата, цвјт Ззорћ) 465.000 дара.“ гос-под Барбћ ј аставо заа з апом да ј управ одбор-савјт црквопт прзо джост брар 1932. од., а до тада (зач 10 ода) пароБождар Мтровћ ј самостао прављао црквом оптом. .... (навд з-вјтај ј свжћ тторск спса за од. 1938. Арва Српск правосав па- рој Дбровачк.

27 АСППД, тторск спс, свжћ за 1938 од, стр 2.28 АСППД. Тторск спс, свжћ за 1937. од, допс-моба бр. 109/37.

стр 4.29

Када с овор п о Србма-катома потрбо ј дат р обја- вз с тм: чсто пћ мс да с то б Срб под пртскомпрм каточк вјр, док др мс да с то б хрват под пртском



БРАТСТВО96

восавма кој с спрм б токо с аажоват-жртвоват.

Чаов ора като правосав с пјва правосавојркв тм с жртвова свој врјм за опт добро. Осм а-вдо звјтај прком помт прмопрдај ја авдо сјдћ:

„За врјм трајаа мадата ово Савјта-одбора (1932-1937)доао ј патрјар Варава (патрјар од 13.04.1930, до тада скоп-ск мтропот, Српск ркв прв ј посјто Дбровк) са птвадка прко чтрдст свтка овој прат, сазда ј дом за моћ а Посат о трок оспо М Костат-

овћ, опта ј рква даа змљт амјтај, Мка С-бота ј даа кћ-от Домо, Аксадра ивавћкћ (рај даровао Рсто ивавћ ркв) Трб, гавроТоовћ простор бв тампарј даровао ркв, т Томо Мдарма кмтов за хад „Мдарво“, Томо Мдар оставо свпокрто покрто ма правосавој ркв Дбровк, ос-таво ј свој кмтов, т право а ма М Костатовћ(спра раа Аксадра Костатовћа) око ча с водапара прд Арарм сдом Дбровк.“30

цркв одбор ј омао капта за сав, о ј рао аапрва трса вјрка – Срба Дбровк. Троо јоко 40.000 а порз, а то ј око 240.000 за трајаа мадата (пст ода), аажовао ј паћао сдам катта (тр Дб- ровк, по јда цавтат, Коавма, Сто Жп) то ј кота-о око 140.000, за робљ око 104.000, дочк патрјара Варав око100.000, помоћ парој Сто 40.000 за срот 90.000 дара, То ј кпо: 514.000 дара за трајаа мадата (1932-1937)31, кпо јсмао дова за 70.000 дара.

год звјтај Дбровачк парој за од 1937. ј: број

домова 350 Дбровк 14 цавтат, кпо 364 домаћства, кп-о да 854 мк 716 жск, ро 60 дј, вјча 20парова 70 мро. Број Срба с бао повћавао до 1939. од

поста Срб. н, јда дра оа амјра тмач тоа стој, о јправо тмач сјдћм: сторјск дао то с б љд ромаско под- рка като, а како рај хрват као Рома ромазра Савпрм с каточк вјр прват српск ародост касј аоа-ост. Зач, то ј астао Дбровк како ј бо астајао потч-

км вјрскм пртсма Срба хрвата.30 АСППД. Тторск спс, свжћ за од 1937, стр. 3.31 исто, стр. 5.




Дбровк, а потом с бљж ба пад до 1941. од тада ј ао

смава до 1946. посј т од с крћ зазо до 1991.од.управа-каарја Српск правосав парој прсља

ј 10.02.1939. од кћ „Мат“32, а прв спрат јво даасс ааз а дром спрат т кћ, Од пча бр. 8.

Задужбина Константиновић

Ма Костатовћ ј 1934. од даа сарадт сро-

тск дом а Посат. Да Баћ опомоћк оспо М- Костатовћ обрато с 15.03.1937. од управом одборСрпск правосав ркв прав Дбровк авод:

„у застпств по жљ оспо Мв Костатовћ каотмљтљ заджб Аксадра Костатовћа обраћамс овом асов да за жвота рч завтатљ дом задж-б бд рвао прма јасој одрдб одосо одаооакта прма тзјама зм пр завтај т да о ачра бдм то пр обза.“33

Завјтатљка ј осоваа свој заджб с амјром да с дом ст прмај змо мкар ж српско-правосаввјр, раа Дбровка такв кој с мотрјаом подпа крај бјд, а прј то б бољстојћ, т кој с са-свм добр поаам, з сов да доос собом покрт којдоаском дом прпадај заджб. Појд дом мај за-

32 Српска ј мата осоваа 1909. од Дбровк то засом д- Срба, а посбо асјском помоћ вко добротвора Костата Вч-

ковћа, трова Спт. Мата с ааза кћ Од пча бр. 8 (садааадрса кћ) дјоваа до 1914. од тада ј св двастрао покрадо,а скртар-тајк др. фрао Кћ одвд као таа од стра астрјскваст 1915. од 31. од жвота мро заробљтв. Поово ј радМат обовљ ако Прво свјтско рата, а с вкм поткоћама тако ј астава рад до 1941. од тада потпо ј кта. Мата ј српска баважа стаова за Срб св оста Дбровк. Вка ј рка то рајркв одбор-савјт с довољо вод бр о Мат. Побја краља1934. сабљ Краљвск акадмј застао ј рад Мат Дбровк, застаас потражваа од држав збо врјдос папра з врма Астрј врј-

м осваа т стаов.33 АСППД, тторск спс за од 1937. допс бр. 40, од 1503.1937. одстр. 1.



БРАТСТВО98

сб соб с држ по двој в скпа, св мај право

джост прављат домом сжт с мваоком, заодом кпатом. Дж с с покорават одрдбама правтља под рда чстоћ прма Правк кој ј до тада од прј трод сач. нк корс тоа дома с с поаа прмаодрдбама кћо рда осов права поааа коктвомсмјтај: „има кој с поаај прстојо, рд с рјчма, одржавај чстоћ. Тако ј Мар езовћ заза за свој стварсоб амј за кпато. Мо с права да о кој омтај кћ- рд ко з дома.“34 Ово ј св прма жљ Мв Костат-

овћ запсао Да Баћ.госпоа Мва Костатовћ као сваса по 2/5 кћа35 којма ј смјто дбровачко српско пјвачко дртво „Соа“ „Радчко дртво“, Српска правосава рква ј сваса др2/5, а оспод Јово шкро 1/5, траж да с права смј јр до-тада правтљ оспод Војсав Мћ ј подосо о-д рач одма по стк кадарск од о по касј потпс овоа допса36 дом Одбор Српск правосав оп-т ј Да Баћ, мров-пзј, а бо ј сда Окржосда Дбровк. усјда ј ормаја осовом одк од01.07.1936. од. да свт прмај паћ од авдо даа-од-к од Патрјарј, а арод ј особо паћаа ајскпљ св-торад: крта, вјчаа порба.37 епарјск ј праводбор Мостар посао допс-ардб бр.772 од 2209.1936. одсвм рквм оптама а осов ч. 41. урдб о свтчкмпраджостма „гаск“бр. 16-17 од 1936. од ком стојда ј свака рква опта свом паро джа дат:

„01. Прстоја ста, ако ма том счај 200 дара мјсчо,02. дрва за орв коч 12-16 кб мтара,03. бз паројско стаа бач од 5 дма 15 дара

мјсчо.

34 исто, стр. 2.35 То с двј кћ: јда „Со“, стар Бод татар (ма тр аза з а:

цвјт Ззорћ, Од пча Ма Праата, сада ј тој кћ бботка-кжа кћа цвјт Ззорћ бр. 4, сада ј тој кћ нача бботка /Зас-тва кжа/.

36

Овај ј допс додатк прдодо допса ч јд ј, стр. 3.37 Ово ј допсом-ардбом бр. Ад1032/36 од 26.02.1937. доставо епарјскправ одбор з Мостара.




Св авдо с прмјј од 01. ја 1936. од.“38

Српско православна црква у граду Корчули

Дж врма ј проварао вз са рквом а оток Корч-. Мстарство Борад ј ајпрј одбо Српскоправосав- опт з Дбровка да кп стар рчк ркв Корч.Провор-доовор поодб вз кп ст одвја с с асјдћ ач: прото Бождар Мтровћ ј 20.12.1930. бо Кор-ч разоварао с српскм тровм осподом М. Маовћм,

а ако повратка Дбровк апсао м ј псмо39

којм п ово: „у вз а разовора 20. ткћ мјса кад сам бо Кор-ч; одосо рад правосав ркв, осп. Бајћ а проаз заБок сврато ј код м рч да ст В разовара са осп. Др.Аррјм ачком да ј о Вама обћао дат к стар рквсв. Барбар. А трба да с ја обратм Баској прав.“40 нподо ј бо сазат а коа ј помта рква Змљк кж-а? Т ко ј васк да б ј продао, покоо зајмо? Св јбо потрбо сазат ако с здај а коко ода, ако с про-

дај коко кота? То ј стара рква потрбо ј доста ова за ровра. навдо ј бо потрбо обраћа Баовскојправ збо тоа ј прото Мтровћ замоо оспода Мао-вћа да то провјр. господ Маовћ одовара (псмо ј сабоочвао вд с датм број саа сто) а псмо-затјвпрот Мтровћа: „у вз Ва ј. допса од 25. т. мј. садржај сам размо. Драо м ј, да Вам ј Бајћ растмачо д св. Барбар, јтрос сам поао а сд вдо а коа ј ста кжа. укж-а ј а Држав ерар. Сад од ст ма кљч Срско начство,

којој држ пора стар арв кој м сж ја овдј Вамаљм оако како ас кжба: P.G. NR. 505 libro fondario Corcula particolla edicio 89corpo unico. Intavolato. I.R. amministrato dal I.R.demanio nell interesse del fondodi religione. (змља кжа бр.

38 Ово ј св авдо опро образожо „гаск“ бр. 16-17, од1936. гав ј пробм разо том то ј од 1905. од паро здржава одвјрка (око 50%) од држав (око 50%), а од 1935. св ј про а парој, до1905. паро ј здржава од стра вјрка.

39

АСППД, паројска акта, свжћ за од 1930. бр 508 од 25.12.1930. од-, псмо прот Мтровћа оспод Маовћ.40 исто, стр. 2.



БРАТСТВО100

505 порза опћа Корча чста зрад 89 бћ јдо кж-

о, рар .к. државо маа прављ корст вјрозакоск зака-д) , па В вдт чт св то трба, само да до ова рква а рк.“41 Одма, прдаж прот да б трбао ркв пррдт вћ звок сарадт, тако да с вд прко ота „Дав“а оба, јр с од ота вд ба ајбољ рква. Прдаж дас абав два тр звоа постав звок. О с подо дасастав пјвачк збор да пјва овоосвтаој ркв. Мо да мпрото јав чм моба бд рја. у потпс М. Маовћ. црк-ва опта Српск правосав ркв Дбровк обрата42 с

мобом Мстарств аја одљ катастра држав до-бара Борад. у моб ј авдо да дбровачка пароја обватадва срза Дбровк оток Корча, да Корч рад ма прко40 правосав в пта од паро обаз пароја аКорч. Ба том рад ма јда стара рчка рква постојмоћост кп ст, јр ј тада ба државо ваство. Посбо ј тој моб аао:

„Да б с вјрском под доо ссрт сжбмаправосав вјр, кој с својом сжбом прмора да жв по

мјстма дј ма правосаво рама, то с овом мобом обраћа-мо том мстарств да б звоо з авд разоа стп-т одос зрад, да с поово пртвор боомољ да бдбдћ сжт правосавм прпадма за вр разбоосжа.“43

нј трбао до чкат а одовор пћ моб за кпркв Корч. Катастарска права бр. 6870 од 19.04.1931 Дб- ровк ј посаа одовор а моб:

„Тторств Српск правосав опт Дбровк, вам

подск бр. 7 од 22.01.1931. од пћо Мстарств а-ја одљ за катастар државо добро, пропћј Вам с, да

41 исто, стр. 3. 4..42 Тторство Српск правосав ркв Дбровк бр.7, од 22.01.1931, об-

рато с Мстарств асја одљ катастра држав добара Борад мо да дозво кп помт ркв рад Корч, а ј сјдо а-тва одовор то ј по разљто само рквооптско воство о св вјрк.

43

исто, стр. 4. 5. Тторство српск правосав ркв Дбровк бр. 8 од22.01.1931. замоо осп. Брака Поповћа, ачка мстарства вра, да очо прда моб Мстарство асја.




ор од својм рм бр. 7449 од 21. марта 1931. од.

ро, да Вам с тража рква мож стпт продат,пото за то ма закоск моћост.“44

управа Српск правосав парој з Дбровка обрат-а с45 прчасом сд парј Замско-ровачк Мостар достава про прпсаа псма моб, св то с одо-со а кпов ркв Корч з апом: „да одбја под-с моб од стра мстра јако ј дра коко рквправ токо св прпадк правосав вјр а Корч.“46 Таква ј одка зада, а ј обсрабра јо с в

спјј астав актвостма да кп помт ркв рад Корч том с спј. Тако свом звјтај управодбор Српск правосав ркв опт бр. 170/37 з Дбров-к поса епарјском правом одбор Мостар авдо да јтрбао доста здвојт за осва парој Сто порд тоада ј доста чо: „Кпља ј од државо рара стара рква Корч. иста ј прра, оправља прстојо да забоосж. Са прпомоћ патрјарј постављ ј вро јпкоостас. Овм ј довољо потрб свј вјрка а оток Кор-

ч.“47

Прото Мтровћ ј рдово по потрб48

одазо а отокКорч прј кп поправка стар ркв.

44 АСППД, тторск спс, свжћ за од 1931. стр. 67.45 АСППД, паројска акта, свжћ за 1932. од, обрата с Српска право-

сава пароја з Дбровка допсом бр. 521 од 8.12-24.11, 1932. прчасом сд

парј Замско ровачк Мостар а бр. 2214 од 08.12-24-11.1932.46 исто, стр. 5.47 исто, стр. 6.48 Поп Бождар Мтровћ ј апсао псмо бр.21 23.101933. од посао

См Бајћ Корч т авод-п: „Ако б астпо какав звардсчај, одчо сам довољт Ваој жљ тамо правосав прпадка доћ о св. Сав а Корч. Тамо трсат крстт Ва са. Мом Васда б с постара, да са осподом Маовћм спосјт дозво од правСокоа, да ам дозво Сокоа зврт трј. Ако б права Сокоадозвоа, то мсм да ћ ода б трбао птат кој коск двора.“ Смо

Бајћ одовара 10.01.1934. прот Мтровћ заваљј то с рдово сјћа вјр-ка а Корч, „т ст ам поса всок чсттк а којој Вам м ас овдјзаваљјм.“



БРАТСТВО102

Припреме за подизање цркве у Стону

Даа: 11.10.1931. од /дља/ саста с с, трдстрааа српск аоаост,49 дој одк о осва одбо- ра за подза ркв том мјст, а 12.10. ткћ од (стр да),састао с одбор кој с ч Костат Савковћ КостатЈокаовћ за подза ркв да с обрат правосавом зва Дбровк с мобом да тај затјв провд жвот-пракс. Чаовпомто одбора Савковћ Јоваовћ обрат с с 08.12.1931.од прав Српск правосав опт Дбровк само а-в да б бо потрбо подћ јд ркв Сто, а псмој авдо том допс оо то с смо разовара, то јст окм разваама стар ркв том мјст.

ц рква ј опта з Дбровка 29.06.1933. од достав-а50 овоосоваој парој Сто сјдћ свт прдмт: јдасвјт о, птра, аркв, појас стар, т јда ро, птра, појас аркв, јд св. ча дскос, как,копљ, звјзд, свјт покров као к сжбк трб-к, т ко прсвт Боород. новоркопоож јрј Ато-ј цвтаовћ стпо ј 14.07.1933. од а джост51 првр-

мо пароа овоосова парој Сто. Од авдо даа оддбровачк парој одзта с мјста: Сто, Ораа, Сао, Орбћ,т ото Мљт Корча св авдо аз састав стоск паро-ј. Правосав пскоп парј Замско ровачк бр. 576 од18.07.1933. з Мостара пто ј свм арјрјскм амјсмаза прав пароја, то јст просја ј одка Свто арјрјс-ко сода: С. Бр. 3672/ зап. 1219. (тада ј осоваа прва парјаЗамља од стра св. Сав Сто) од 17.05.1933. потвро ј Рј- цркво сда з Мостара о осва самоста парој

Сто. Мо с помоћ тој парој од стра оста пароја.

49 Костат Савковћ (1 ча), Костат Јокаовћ (1), ДраољбКјџћ (5), нкоа Борковћ (2), Костат Јоваовћ (7), Морад Вјћ (5),Свтозар Жваовћ 3), Љбо Добрћ (1), Мрко Ппова (2), нкоа уза (2) Мо Добрћ (1).

50 АСППД, тторск спс, свжћ за од 1933., допс-обавјст посаоа С. Бр.. 961 од 29.06.1933. од стра Српско правосаво оптства з Дбров-ка црквом сд Мостар.

51

цркв сд Српск правосав парј замско ровачк с. Бр. 1300од10.07.1933. Мостар, управ парој дбровачк вз акта под с. Бр. 1054. од26.05.1933. даљ сјд обавјст о стпа пароа цвтаовћа а джост.




епарјск прав одбор з Мостара 17.08.1937. посао ј

вз парој Сто, Патрјарјском правом одбор сјдћормај:

„Част ам ј звјстт, да ј тој парој, која с ааз мордобро оразовао рмокатозма, потрбо ово: оправтзрад паројско дома Сто, то ћ котат 46.121 дар, ова јкћа даво кром кпља, подт двј кап а Мљ-т Бат Бабом пољ, троков с позат, јр рај про- јкат ј одобр.“52

Вћ до потрб овча срдстава за ор авд

троков обзбјда ј Замско-ровачка парја Пат- рјарја то прма затјв Српско правосаво оптства зДбровка којм стој: мо епарјск прав одбор да пат8.000 дара за кп53 паројско дома Сто, з рзрвсапомоћ 5.000 дара за ркв Орбћ. епарјск прав од-бор54 кпов кћ, која ћ сжт за паројск дом за кап Сто, првато ј црквој опт Дбровк ј ставо а распоаа:

01) Свот од дара 5.000 /тај ј зос Патрјарјск прав

одбор својм рјм бр. 3221/454-1934 од 23.11.1934. дао за по-дза ркв Сто (еуО. Бр1190/34).

02) Дара 3.000 кој ј Патрјарјск прав одбор својм рјм бр. 3387/455-1935. од 28.11.1935. дао за рад ркв Сто (еуО. Бр. 92/36).

03) Дара 5.000 кој ј епарјск прав одбор рај од-а рзрвсао за рад ркв Орбћ.

04) новча зос од 2.000 д. епарјск прав одборовм рјава да јо зда као помоћ з бџта 1936/37. за спа-

т авдо зоса затјва да с одма достав прза запаћо. епарјск прав одбор ј обавјсто допсом бр. 279од 17.03.1937. з Мостара Српск правосав опт Дбров-

52 АСППД, тторск спс, свжћ за од 1937. епарјск прав од-бор допс бр. 930. од 17.08.1937 з Мостара одоворо ј а траж бр. 10629од 30.04.1937. ( под парој Сто) Патрјарјском правом одбор Борад.

53 цркв одбор Српск правосав опт бр. 31/37 од 17.02.1937. з Дб-

ровка обрато с епарјском правом одбор Мостар.54 епарјск прав одбор Мостар обрато с допсом бр. 279 од 12.03.1937.од Српском правосавом оптств Дбровк.



БРАТСТВО104

к да ј од прмо поса прза а кпо прмљ

15.000 (птастљада дара), зач да ј ова одма паћ(5.000+3.000+5.000+2.000=15.000 дара).Стоска ј пароја араа55 а сјдћ ач: Патрјар-

ја ј паћаа 1.500 дара маастр Зава, а маастр ј паћао2.000 дара мјсчо стоској парој дбровачка пароја по600 дара мјсчо сбвј. напоко с казаа прка закп кћ маа Сто: вас Птар Ј. гава Мато ива-вћ обрат с с допсом 09.03.1937. дој прав оп-тства Српск правосав ркв Дбровк да ж продат

свој ма кћ (чста зрад 259 кћа бћ 1, ов број 102,чста змљ 2142/1 врт бћ 2, чста змљ 2145, 2146, 2154) авд кћ око врт под с насов за ајж јод 30.000 дара, то ј св запрмао 1080 чтвор мтара Стос роком одовора 30 даа. Ово ј ба прватљва пода од-ма ј прваћа. управ ј одбор Српск правосав опт Добровк з своја овчаа срдства добо 15.000 дара помоћод епарјско одбора з Мостара кпља ј кћа ма Сто- одма ј кжо а м ркв.

Важо ј авст да ј бо праза з српско-правосав р-мокаточк вјр-ркв з рмокаточк српско-правосав,аводм два таква счаја. Даа 11.05.1925. од добровољо јпрстпа Дарка Јрчвћ Јркова, роа 07.02.1899. Трс-тк, т рд Срско поаварства Дбровк а запскдаа сјдћ зјав: „poslužujući se propisima zakonom zajamčenimizjavljujem da istupam iz Srpsko-pravoslavne crkve i ponovo prelazimu Rimo-katoličku vjeroispovijest. Nadodajem da je to moja slobodnavolja i da me na taj korak niko ne sili. Moj je prelaz u Srpsko-pravoslavnuvjeru bio svojedobno 1919. Javljeno Županijskom uredu u Тrsteniku iParohijskom uredu u Dubrovniku.“56 фрао Дбровчвћ з Стоаапсао ј прот Бождар Мтровћ (обрато с ммо пароа Сто) мо да м за ссрт з сјдћ разоа:

55 АСППД, тторск спс, свжћ за од 1937., управ одбор Српскправосав опт з Дбровка ј допсом бр. 27 од 16.02.1937. моо одовород епарјско ркво одбора Мостар: да трба даљ ајск здржа-ват парој Сто? Одовор ј сјдо да трба, као до сада, тако то ћсвакоа мјса паћат 600 дара корст стоск парој.

56

АСППД, паројска акта, свжћ за од 1925. потпс стој: DarinkaJeričević Jerkova, predamnom: Vinko Vallea, vladin savjetnik, Sresko poglavarstvo u Du- brovniku br. 3966, dana11.05.1925. M. P.




„Poznato Vam je kakve su političke prilike? Što radi katolički kler,da hoće preko vjere svoje vjernike u Jugoslaviji da odnarode. – Hrvatski političari uzeli su sredstvo preko koga oni politiku vode a to je rimoka-toličko svećenstvo. – Oni hoće da na taj način odnarode Jugoslavenskerimokatoličke Hrvate, da ih razjedine i da ih odcjepe od rođene BraćeSrba, da postanu zasebna država pod tutorstvom i starateljstvom Rimakoji je već niz Slavenskih vladajućih Prestolja i Vladara srušio i podaviokako je to slavenskom istorijom dokazano.“57

О, као прав Јосов као прав ота свој дј ј то,а то с м јосовск да ааа – одаја свој дј јосовском д, а том с спростављаа каточка рква, јр сб протв јдства со јжосавск арода даљ п-аставља:

„i ako na ovom radim bojim se da mi ih neotme rimska propagandai Rimske sluge da ih neodnarode i da postanu žestoki rovarnici svoje Ju-goslavenske Domovine zbog čega sam se riješio – Ja sa svojom djecomnikako ne ostajem u ovoj vjeri u kojoj sam se rodio, kako ja tako i mojadjeca, već hoću zbog navedenih razloga da iz Rimokatoličke u Srpsko-Pravoslavnu vjeru pređem.“58

Посбо ј аасо да св апсао ј аво з ко разоаза бољм поожајм за поваст постојћој држав, о с-кљчво збо авд разоа, м ј м фрао, с фрао кћркама Рдоа Јоза. Паро Мтровћ ј одоворо а овмоб да потпост размј осјћај разо авд моб,а да трба прчкат с амљм чом јдо звјсо врјм јо јдом св заазрат.

Милорад Вукановић

57

AСППД, паројска акта, свжћ за од 1933, од 23.12.1933. потпс јчтко апсао: Franjo Dubrovčević.58 исто, стр. 2.



БРАТСТВО106



DVA PISMA O PRIKUPQAWU POMO]I

ZA MANASTIR VISOKI DE^ANI IZ 1868.*

у рад с кртчк прра објавља два псма, која ссрпском патрјар каровачком мтропот Сам Мар-вћ пт рако-прзрск скадарск мтропот Мтј, братство маастра Дча. указао ј да псма, као прворазрдзвор, потврј ч да с с рако-прзрск мтропо-т дчаско братство, порд Кжв Србј, за помоћ обраћа Каровачкој мтропој, самостаој српској ркв хабзбр-кој моарј, одосо од 1867. Астро-уарској држав. Докмтас кратко паораск дпоматчк опсаа.

*

у Арв САну Срмскм Каровма (Мтропојско-пат- рјарјск арв), од Б, чвај с дв моб да с прозма

∗ Рад астао као рзтат стражваа а пројкт Мстарства за ак т-оок развој Рпбк Србије Европа и Срби (1804-1918): подстицаји и иску-

шења европске Модерне (ев. Бр. 177031), кој с разј исторјском стт-

т Борад под рководством др Савка Трзћа, ачо савтка. Адрсаатора: исторјск сттт, Кза маа 36/2, 11 000 Борад; е-пота [email protected]

271.222(497.11)-9930.2:003.074(497.11)”1868”



109ДВА ПиСМА О ПРиКуПЉАњу ПОМОЋи ЗА МАнАСТиР ...

а сттјао окпљ око самоста српск Каровачк мт-

ропој, чј с поавар ос тт српско патрјара. Татрадја јавља с јо 18, а аставља током 19. стоћа.Псмо мтропота Мтја астао ј 13. (25) марта 1868. о-

д. у од “Б” АСАнуК завдо ј под број 12а/1868. Псао ј ћрчм псмом потрбљавам пр рорм азбк кој јспрово Вк Караџћ, ако ј рормсао псмо вћ вко бокорћо свтовој, па чак д ркв адмстрај.6 Псмо ј астао а првој стра јдо двоста, док ј а посдој, чт-вртој стра, авда адрса прмаоа. Стара ортораја вдљва

ј пр сва корћ сов закова ы, й, і, щ..., као чсто ко- рћа поаса ъ, арочто а крај рч. Мтм, ткст мапо арач зраза. Оо то ј, пак, јако вдљво, с падкправост поро апса завр рч, као ма родова, јд мож. управо т мт потврј аттч-ост псма, одосо ч да а ј псао чо рако-пр-зрск мтропот Мтј, грк, по овом дктат к одрчк псара кој ј тако зао српск јзк.

Мтропот Мтј обавсто ј патрјара Сама Ма- рвћа да ј матрјао ста јдо од ајзачајј српскмаастра о, замоо а за помоћ, прпорчв свто-моаа Рааа, очдо прпадка дчаско братства, за пр-кпља мост а простор Каровачк мтропој. За својврк аво ј да с токо осрома да с ста дасра свој пород, а јо ма да помаж стар краљвск арск авр.

Дро псмо кој ј пћо патрјар Сам, бо ј од са-мо дчаско маастрско братства. Псмо ј астао 1. (13) апра1868, арвском од ос сатр 13а/1868. и ово псмо п-сао ј прдрормском ћром, вома прдо чтко, тако да м ма јас мста. Порд стар сов закова, мс појављј о кој с рзтат рорм Вка Караџћа ( љ, њ, ђ...). Псмо ј псао а прв дв стра јдо двоста артј. Ар-мадрт Срам Рстћ ј а потпсао, јр ј бо одста, вћ ј то, зајдо са јо тр сабрата, чо јромоа Само. њов

6 у Сарајвск мтропој Вков правопс ј ст од, како својм там-

пам посаама, тако чој прпс, во мтропот Досј II иј-вћ. н. Радосављвћ, Шест портрета православних митрополита 1766-1891,Борад, 2009, 111.



БРАТСТВО110

потпс ааз с доој вој ср а дрој стра, а порд

ј маастрск пчат.и овом псм, кој ј очдо вз са псмом мтропотаМтја, тако с абрајај вољ збо кој ј маастр осро-мао, а прјатљства прма рћаском правосавом стаов-тв опсаа с као сча ома збо кој с српск патрјарс,кој с пом као Марвћв прдод, а пр вћброја Срба з Срма Баата, б пр да апст свој косов-ск завчај. Замљва ј ттаја којом ј Само Марвћ адрс спсаој а дром, мам прдодатом ст, осовљ:

Оа ас: Патријарх српски, бугарски и архиепископ карловачки. По-ма Бара ттај патрјара Сама свакако ј бо одразтрадј кт Пћк патрјарј, чј с поавар, с обзрома то да ј до барск змаља, пр сва око Самокова Ћст-да, азо састав Пћк патрјарј, ос тт патријарх

Бугара.Ово псмо садрж к дов кој, с обзром а дпоматск

такт опрз кој ј посдовао, као свој рчко порко, мтропотМтј сро б о ткст. Тако с м пом крволоч-

ни Турци, подли папиштанци лукави Грци кој с, свак з својпобда, ма ст љ, а то ј стаак српско правосаво а- рода са простора кој ј аставао. Пома Трака, чј вастс с поаа тако да маастр с прж какв затт одока аратск поавара кој с а рожава зрпрамов чд, као грка, прма којма ј постојаа дстаа јо од врма кдаа Пћк патрјарј, мада с ракопрзр-ск арјрј Васљск патрјарј авом одоворо врсвој мсј. у псм с, мтм, пом папиштанци, одосо рмокаточк мсоар, кој с Пћкој ај разв рок дом сп акј. То жабама Дчааа ј бо самљ с-чај. у псм српском мтропот Ма од 2. (14) брара 1890,тада армадрт Сава Дчаа рмокаточк мсар азва Штросмајерови недостојни људског имена подли агенти, то ка-зј а то да с сма да ј пропаада ба штросмајрово до.7

7 Д. Батаковћ, нав.дело, 18; ист, Мемоар Саве Дечанца о Високим Дечанима,Мовта раа XV, Борад, 1986, 124. у овом ммоар Сава Дчаа опро

ј опсао збваа око маастра посд коко дја, арочто одКрмско рата 1853-1856, када с ова маа зрпраа, а братство осромао,бо прзаджо зожо стаом аратском пртск.




Аазом ркопса моак потпса мож с закљчт да ј

пса ово псма прв од потпса, јромоа Само. Како с овом ткст јасо вд мт јкавско арчја, о вроватoј бо порком з Стар Србј, вћ з јо вк осободарск обаст (хрова, Боса...), можда, а ма в- ровато, са простора запад Србј.

Помта псма ааз с мсобој вз, јр с оба прпо- рчј ст јромоа, Раа, за сакпља мост, то скљ-чво за маастр Дча. Оа показј то да с потовао вков-ма стаљо право, бз обзра да с радо о јдој в

помс правосав ркава, кој с постоја јдој вдржава, а то ј да моас пркпља мост мо крт с-кљчво са баосовом сво арјрја, доптм арјрјапарј поавара ркв а чј подрчј доаз за т мсј.Псмо мтропота Мтја патрјар Сам Марвћ јпса доказ да ј дчаск јромоа мао ов баосов за својмсј.

у даљм ткст оба авда псма, као важа про даљм с-тражва проост маастра Дча правосав ркв а томпростор, дата с . извра ј траскрпја а саврмосрпско псмо, а ј потпост сачва јзчк зраз а ком састаа. на крај ј дат ов кратак паораск дпоматчкопс.

1.

Стара Србија [Призрен], 13. (25) марта 1868.

Рашко-призренски митрополит Мелетије српском патријарху икарловачком митрополиту Самуилу Маширевићу – указује на тежак материјални положај манастира Дечани, и препоручује јеромонаха Рафаила да сакупља милостињу за своје братство.

Ва Всокопросвтств!

Маастр Всок Дча[], кој[] [с] ааз пачвој СтарСрбј, м двљм Аратма, кој [ј] јдо врм сјао мправосавм Србма Старом Србј, сад а тм [] ајвћжаост аодћ с, мад ждо о кор ба да ра да под- рж свој[] братство. Коко [ј] правосаво а арод осрома-о, ма са свој[] робљ да []ра да обдржава, а камо



БРАТСТВО112

да мож помаат арскм аврама, тоо рад братство од ор

рчо[] маастр[а] Всок Дча мајћ дра прбжта,о а Ва Всокопросвјатств, а Ва вко мост атамо браћа а, правосавм Србма спраћај своа братаРааа, свјатомоаа Ва мост рад моста за ор рчо маастр Всок Дча[]. Тоо рад мо мој[а] смростВа всокопросвјатств, мам па аджда да ћ Ва м-ост прм[т] а братск моб. и тако остајм

Ва всокопросвјатства

1868, марта 13у Старом Србј

смр во хрст братАрпскоп пћск

мтропот рако-прзрск скдрск

+Мтј

Текст на полеђини: њовом Свтост[] патрјар, арпскопкаровачком мтропот сва правосавом србском арод вАстрј господ господ[] Сам[] Марвћ пр[оч] пр[оч] пр[оч] Каров.

Опс докмта: Псмо ј псао српскм јзком ћрчмпсмом, потрбљавам пр рорм ћр кој ј звро ВкКараџћ. настао ј а првој стра јдо двоста папра ормата3924 cm, док с а чтвртој ааз адрса прмаоа. Папр ј рбозра, обчај за то врм, б бој. Ркопс ј чтљв, а збопадк др јзчк рака јасо казј да псмо ј п-сао Срб, вћ мтропот Мтј, грк, ко од ов р-чк псара. Докмт ма зчк отћа. на м, тако,ма какво пчата.




АСАнуК, фод Б, 12 а/1868.

Оригинал

2.

Манастир Дечани, 1. (13) априла 1868.

Братство манастира Дечани српском патријарху и карловачком митрополиту Самуилу Маширевићу – указује на тежак положај ма-настирског братства, које је под притиском османских власти, ри-

мокатоличких мисионара и грчких епископа. Моли за помоћ како би манастир опстао.

Ваа свјатост прмоствј господарј!

Позат с вћ самм ам зотворма зочства аарјас-ка, која ам задај од срћоа Боја косовскоа до дааа даа,а кма Вама, која Ва прдствк свт патрјар вћчаст срмоба[а]тск[] Срба прд прсто патрјарскј прдрао свој отачаство оставт, дрма прдма, оптпод т васт прбжта тражт. А тм самм овој змљ а- род ој оставм освао ј јот рј да од Вдова. Зато ткода кад м арод а остадосмо бз свој[] пастра дов[], маом чс ава са јд стра крвооч Тр, са дрпод папта, а трћ кав гр, св тр са јдом амром,прмда под разм вдовма да ам а јдапт т св то ам ј ајмј бо, Свт вр прдра ародост а.

Ов отров побљ стр прављ од тр аа прја-тља да отрј сра ам арод да б поо а Свт праотачсквр збо свој прдра ародост та ј моо затпт одпора м дат, србскм а ма распћма с срма отров ра зчт, сз брсат бажт, разв јд ост ос-тав моастр ма жвћ дов, зм кој[] ј првомсто зазмао том дјствовао свада, па даас овај ајсавјспомк, моастр Дча ов сжтљ.

но бдћ да с овој Св[тој] обтљ сва добра одзта Ара-тма пртста да та остао ј, чм смо м пр- ћ по арод зскват мост, кој када б бо оваСв[та] обтљ б с како моа одржат кроз токо срћа пр[т]жа врма, па сада. Мада ј ајопсадј астпо



БРАТСТВО114

врм, јрбо арод ј сасвм осрото, асја св то вћа, добра сва

одзта, прод ма расод првк, тако да ам како јмоћ одржат с сачват овај Св[т] дом, Тоа рад прпадамосмро братство ово Св[то] дома ка Ваој свјатост ајпокор-ј моћ Ва Св[т] дс љбћ, да б с Ваа свјатостсмоваа зт свој Св[т] баосов а ов Св[т] обтљ пртћ јој помоћ овом осдом врм крајој жд, са-звоа допстт ам брат, јромоа Раа, коа пћј-мо ка Ваој свјатост проћ по Вам арод рад мост, дас б запсто овај Св[т] спомк Ва[] прадова кој[]

сваком стра јасо показј способост, с вт а[]прадова, то ба ода када св мсмо да ам ј бз сваћособоа. Јсмо тврдој аджд да ас ћ Ваа прмоствасвјатост свој всок свт мост т вћ достојт. Васвјатост прпоза чада љбћ Ва свјат дс

у моас[тр] Всокм Дчама1. апра 1868. од[] одсствј [оспода] армадртаСамо јромоаТо астојатљАата птропАја птроп

Напомена: Порд потпса ааз с пчат маастра Дча,а чјм обод ј апсао PEQAT¿ G[OSPO]DA VSEDERJITKLã

OBITELI .на трћој стра, орм д, запсао ј дрм ркопсом:

У Пешти 25. априла 1868. Дадо[х] проситељем 50 f .

Про:на маом ст про докмта ааз с адрса, која ас:

Његовој свјатости Господину Самуилу Маширевићу патријарху срб-ском, бугарском и архиепископу карловачком у Карловцима (Срем).

Опис документа: Писмо је писано на прве две стране једног дво- листа папира димензија 38х24 cm, ћирилским писмом које је било у употреби пре реформе Вука Караџића, мада се у његовом садржају

мешају стари и нови словни знаци (ы, й, і, щ, љ, њ, ђ...). Рукопис је ујед-начен, вешт и веома читљив. Сви потписани монаси (укупно четири)




су, судећи по различитим рукописима, то учинили својеручно. Печат

манастира Дечани, лоциран у десној доњој сфери, поред напред наве-деног текста, садржи врло јасну, добро израђену представу Свететројице, са израженим смислом за пропорцију. На трећој, унутра-

шњој страни, је кратак запис о дару од 50 форинти који је непознатиприложник даровао у Пешти 25. априла (7. маја) 1868, што указуједа је пут овог писма ишао од Карловаца до Пеште, у којој је живелабројна и имућна српска заједница. На посебном папиру који се налази

у прилогу је адреса примаоца, патријарха Самуила Маширевића.

АСАнуК, од Б, 13 а/1868Оригинал

Недељко В. Радосављевић

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Необјављени извори:

Стара Србија [Призрен], 13. (25) марта 1868. Рашко-призренски митрополит Мелетије српском патријарху и кар-

ловачком митрополиту Самуилу Маширевићу, АСАнуК, фод Б,12 а/1868.

Манастир Дечани, 1. (13) априла 1868. Братство манастира Дечанисрпском патријарху и карловачком митрополиту Самуилу Маши-

ревићу. АСАнуК, од Б, 13 а/1868.

Објављени извори:

и. С. Јастрбов, Податци за историју српске цркве, Борад, 1879.Д. Батаковћ, Мемоар Саве Дечанца о Високим Дечанима, Мовта

раа XV, Борад, 1986, 117-136.



БРАТСТВО116

ЛИТЕРАТУРА:

Д. Батаковћ, Дечанско питање, Борад, 2007.С. Вковћ, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Борад-

Подора-Крајва, 1996. Дечански споменици, скпо здао армадртъ дчаск Сра-

мъ Рстћъ, Борад, 1864.П. Костћ, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој

околини у XIX веку (са успоменама писца), Борад, 1928.н. Радосављвћ, Шест портрета православних митрополита 1766-

1891, Борад, 2009.ђ. Сјпчвћ, Историја Српске православне цркве II , Борад,

1991.



VI[WI]EV PRODOR KA SLOBODI

Вћв до корпс а см пк вјк ј вро в-соко врдова о с с правом браја прв дст Вков ај-бољ пјвача. Јд ј о, коко ј ама позато, поо птт

као дро м по ком с тачо за а коа с мс кад с каж, а кажс: пјск Б. О овом ј пјств моо добро псао, такода с зостаа запажаа да ј вјск свјж вјтрова аојкжвост. М мсмо да та свјжа збја з ов, рома-тчком постпк сч рја ом пјсама кој ј Вк озачокао Вћв «собом смљ», а то с пјсм о Првом српскомстак. на првом ј т мјст пјсма Почетак буне против дахија, чј почтак по р завата тм мотвај доааја до тадај мао прма. То ово а роматчк ач ода с а коко

паова. Прво, а па орм, Вћва Буна ј сва дспропор-ј – сва с са вод, а о дјов кој с, вод азачкао пројкја љ б, моо с краћ, а ајкраћ ј оај којорм о завр б Караорвом под прко Др.Дро, а ормаом па, Вћ раскапа стар орм об- рас орм зраз то ј омоћо продор свж кск драчј обковаа пско дстра. и трћ, Вћв јас чћ појављј као самосвјс двдазова ков окао прдстав коктв, па тм касч пск пројкј

ов о.

821.163.41.09:398



БРАТСТВО118

Прв ст пјсм: Боже мили, чуда великога, вода орма,

обчај ктра са кој ма кј да саоајав одр обк см творв, овдј адраста свој -кј сматчкм пм кој м доаз з ард стова – чдом до тад вм: б стаак прзвај ја а- род прва, о раја и свеци. Тм Вћ а с вод маскоја ј касо дрраа. То с «Тр зј» – вадајћсој, с «кзов» – као ка праза каторја зм Тра-ка рај, него сама раја, сој са ајж дртв љств. њојс амј обавз, а с права. Када с обавз прваз-

мјр здржљвост, када ј «крва з змљ провра», р-аовао ј само пров прко свој светаца опомом да јтраја пркорача љдск божаск ра. у тај кр од бадо змљ, од свтаа до рај, стај ова стачка каса стварајћсторј одоздо, а Вћ ј стоп прат тражћ пркада з- ражаја срдства, прмјра овм окоостма.

Вћ ј тм обро обчај прспктв арод пскпјсм то ј ова. успоставо ј оквр ск бо – змља којаадраста оквр ж дртв зајд – такав, прда

дода простор, со арод мас, да јој ј роко комото војва за слободу. То ј, како je вћ ко прмјeто, прва дмок- ратзаја ам пском свјт, прв пт с к аво ја-ка појављј маса која одчо прзма ко сдб свој рк.Мож с том додат да ј овај Вћв ствараачк потз отовотпчо роматчарск: атчк сдб замј с рћасксв, а рој обча свјт, маса, раја. Од закочо вјчо -врзао ма отра с дја покрта промја зача сторјмаса, сторј рвоја кој ћ а дром крај, као рзтат ткртаа дојт двдатт као ов кватт. и то ћ прос-т з Вћв стова, арочто ска карактра ста-чк првака, какв с ија Брча, Ћрчја лазар Прп,а прмјр, a Ммд-аа фочћ.

у касчој пској пјсм са ј, поотово оај пророчк1, јдоод обков срдстава којм с ајављј сдбск ()прк,а тмач са прпто свтом , ав пород каквом дк. њова стрктра ј трострка обвата садр-ж са, саача тмача са , коачо, разај са. Садрж-

1 О пророчкм совма аој п вома тмљто ј псао Љбомр Зко-вћ. Вд.: О нашем усменом песништву, Свјтост, Сарајво, 1985.



119ВишњиЋеВ ПРОДОР КА СлОБОДи

а такво, пророчко са, авом ј взаа за бо бск пр-

к: звјзд падај а трав, кћ, ркв, Мјс Даа крвавзаз, мта вода заос до кћ, боомољ, љд с. Јда та-кав, а можда ајљп скрој пророчк са чја авда стрк-тра спава ј пјсм, јст оај Смрти Сењанина Ива:

Саак са иваова мајка ј С тама попаа, с вдро бо проомо,сјаја мјс пао а змљ,

а Рж, а срд Са ркв, звјзд крај прбј,а Даа крвава жља,а кка јој та ккавасрд Са а бјој ркв.

иваова мајка, тро бз застајкваа двомља, тражтмач са од протоп-нљка, свто а, то казј аозбљост помаа важост са, а а вк стар мотватмача сова ( асора а о пророка Трсј атчкој к-

жвост, тмача вољ боова). Та брза открва дбок забр-тост стра од смбоа са. ива мајка размј да то ј обчаса, да сама ћ моћ да подс оо то ов смбо ајављј.Зато траж саоворка а сачска тјтља. То ј дбокољдска потрба да с бд сам тртк дара сдб бтапсоок потај која саача тјра да саоворк потраж оозр тј ад да ј «са ажа» а Бо «ста», да оа јза са мора да пр сровост збљ. То рјтко зоварај тмач са,а само рјтко сдбска амја смбоа са ома.

Свтк заачк првод смбо са збљ која ћ с д-ст посрдо ако ово тмача:

...то ј С тама попаа,оо ћ т псто остат;то ’ с вдро бо проомо то Мјс пао а Рж,то ћ тб иво пот;то с з’вјзд крај прбј,

то ћ остат мо дов;



БРАТСТВО120

то ј’ Даа крвава зља,

то ћ стара остат ккава;то ’ т та кка а Рж,то ћ т ј оборт Тр,а м стара побт.

Разаја ајављ збваа дава с коттт зб-ваа, јр с тртк тмача са појављј иво Са, тко ра, а вра кој ј сав « крв орзо». иво ма само јо то-ко са да спрча како ј астрадао да потом «ак д пст».

у овај касч оквр пророчко са мо б с дјт -

бск прк Вћвој пјсм јр с сто порјка стамј. О с јављај «в’ Србј по б вдром», јр с свста војват, а овом војва саобраза с срдства којмавојј:

1. од Трпа до свтоа ђрасвак оћ мјс с вата

2. од ђрва до Дмтрова даасв барја крвав дов’ Србј по б вдром

3. ром зарм а Свтоа Савсрд зм кад м врм ј,с ма а Час вр,потрс с Змља од стока –

4. в’ Србј а б вдром

ват с с прољћ, прољћ а Свто Трпа, јда даак тр пта с ватаа тр пта ра а сток.

Садржа са мајк Саа ива садржа «разч пр-ка» кoje стварај Вћв «божј од», осм то доазодозо, од боа прова, свјдо – то мај ст амј,да опом, мај ст стрктр. Мјс, с, звјзд, м рмљава као бск појав досов с прскавај а змаљс-к адкват: љдск зајд, првак, појд, сттј.




Како доаз одозо, како доаз као опом, т смбо с опо-

зв тк. Да б с бажо дркта дар ајављ мов-ост, зм са ов разај појављј с тмач са као, рк бсмо, псоок мотвсаа одода да б сааа оптмоао да с прпрм да прм збјж дара. Тако касчојпској пјсм са пророчкм сом.

Како ј Вћвој пјсм?Вћ с корст ормм обрасм пророчко са а ов

ач то тако то мт стрктр са рај мотвско-с-жј стрктр пјсм а двојак ач. Јда ј ач потрб када

ј пта мотв дјствоваа срот рај, а др ач када ј пта акја трск дјатка.у првом счај Вћ ј прбро јда смт стркт-

р са: сааоа тмача.напросто ј ско овој, оставо да оај срд до,

само јзро, да смбо са собом сјавај зач. учо јвидљивим јдом ок, јдом тмач, о мож, вољој вољој. Приближио је Небо љдма а отово оппљв мољвач. Коктво свјсо рћаск традј прооворо јромоасо вома вјрљво.

Тм ј Вћ скратио творбени поступак, а пјсм чоотово драмск дамчјом. и то ј ова, а саа пјска дазаачк раскј јда кап а да с зб расп првобтосвојство садрж капа-матр. Та садржа ј опома, оа јт, бжа јасја, тм драматчја. Опома скраћј врјмодк бз атратв. укдам оо трћ соја стрктр са,оо кој мож да тј како ј «са ажа а Бо ста», кда с моћост збора, моћост каа доаска а рочт.изовора ма.

исткао ј рок сааа тмача са. Простао ј само «змавојваа», срот рај. удар рома-опом ј асо о ааоскр кам, оа ј ојачаа бз одод посрдка-тмача. народ ј бо спрма за стаак мотвса ојача бском потпором.

С др стра, трском табор вро с озбљо змај обзр бск прк. и, по обрас тмача пророчко са, дајса збом праз одота порк. њова потрба за тмачмпрка јст ста оа потрба саача касчо, право пророч-ко са а псоок мотвсаа потрба за ододом трткасазаа мово краја.



БРАТСТВО122

Прптајћ прјатљској стра да тмач бск прк,

Вћ рад двострк мотвск стрктр пјсм водћ дкод- ра прка а два воа: а божаском љдском.Прв с одос а оо ода даја вод кој м казј а

сдбск ајав мово краја, а дро а порк ка «џј-а» као а својврс сторјск дотрајаост зрок т дотрајаос-т. Моо б с рћ да с с ов дјов, ак а пророчк са,осамоста поста само ткво мотвај зва оо касчопрста како а ј рада касча пска пјсма. исто тако, о з-тра, посрдо, зато то с прав са, размотавај о сојв

зсто ткаа пророчк сова кој с пјсмама старј врмасабја смбо, т тако бољ јасј садавамо ст тсмбоа тако то чтавамо са жв а жв покрта.

Стра јза од ајављ доааја потрсај дај ако о-даа вод ова ракја мао ј сча оом осподскомстозм с којм с прма дар сдб аој касчој пскојпјсм, апротв. у стра, јад помт, дај рај пачо разбјај «од стака тпсј» , као дављк за самк, ватајс «ка џја», б ма а макар какав зак да ћ оа срћа ммоћ. Заправо, поджм смт пјсм којВћ посвћј дајама овој м, м в мамо посаса тпскм јама пск објктвзрам, о с прд ама от-крва здрта «сјчак з жвота» зб забрт љдкој самосвјсо покавај да а заз з рач стај. Тајзаз моао б да ма двојако рј. Јдо д стара фочо. Оос засва а праматзм старачком комормзм, а дро, којдоаз од ово боато, моћо баато са тч с отовомат жљ да с рај ста оом за врат – да с ом мачмспостав жља јрарја.

Двј с овдј ствар важ а тч с Вћво творбопостпка. Прва с одос а сјава зама бск пркакао кса пророчко са кој с всојо размотава: као сд-бск оквр за дбоко псооко пора карактр јака;као рача стаја која ааж жост дјствоваа, т ж-ост збора моћост за дјствова. Дра с тч мотвао-осодо скопа ј пјсм.

нбск прк с за срот рај само одаво чка одсдтртак ком оа за та како трба да рад, ма двома ма задо троа врма: «ста раја ко з зм трава». усвојој рачој стај раја с опрдјљј за собод.




Дајск мка тч с сва оа псоока јасраа од јада

до бјса, аваа од помрљвост ктмаск пртворост дообјсо вјроваа моћ дката отро сјчва сабљ.нј првд да дај мај збор, мај а, а ј ова со-

бода збора совља орача дјством срот рај. Дваправа на слободу избора рађају драматичан сукоб који се на драмскиначин и окончава, побједом једног права, рајинског. «Срота раја» ј, коачо, прораа трск ввјков да зм, прораатако тмљто да ћ «дрмов пожљт Трака / а’ Трака в бтћ».

и тако, раја ј а вропск зајд собод арода,својом, вољом прова, својом саом, вољом сдб. Чс-то звда до побјд довда поба. Чст роматзам.

Дај тако одбај сдб разбјам стак тпсј којој ј ста та сдба обавјста да м ма ав а рам.Одбај мро тавор до чзћа одчј с за борб. ито ј поба протв сдбско прста. и, коачо, тар т затво- р кас стрктр која ма свој јрарј, јавља с јо јдапобк: Ммд-аа фочћ протв роо оа. «Мој бабајко, сам т стар!» каж о о фоч замћ крвав пр ком ћ сам стат. издваја с мад фочћ као потпо самостаа потпост двдазова к бз мао тпск, дак пскпат пск совост, о ј к з обч ра жвотсрд, а а пск ач строј јак-оса даа соја- зајд. О ј јак кој првасодо дјствј за зајд корст зајд. Прсјтмо с: свом дом мооо о овор првом – «док побм, док побм...», а свм овм образ-ожма амјр да побј српск првак крј с осјћај р-орост прд ма, то ј прмар осов за ч освт, а тк затоа затта коктв трса. Ммд-аа фочћ ј заао зпа кро прма позор, право дамч застављвжвот драм, отово досовом смс. и о ј поб човјк роматзма.

Два мотваоа тока, оај кој с тч дјтвоваа «срот рај» оај кој с тч «Трака зја» а оба стч з «разч- прка» божј одка, прпћ с сдарај а рокојпозор војваа а оча ач сод рзтат. По змљСрбј с св првро дра ј астаа сдја. и јо мао чда: Дра вода, пмта ма, ма да с ада врм када ћ бт



БРАТСТВО124

само пмта а ма! Краја ма, ма отвор орм за

ов зама бдћост.у творбом постпк, то ј празак о ра која дј за-твор сстм пск потк од ч ово то с зач као овд врма а дктра а рвоја маса, јдако пском као псаом, рааском пјсчком р. Зајдчко м ј роматчар-ска саа зта првазаж асј потск обка ствара ов. Вћ ј јд пск пјск кој ос ов-, а јст јда од прв кој то ч.

Вћ ј раскоо зрадо почтак Почетка буне против да-

хија, а моао ј т раско радт само помјрам оквра раадотада смо пјваа. Разравао ј стар кап открвајћов тар сјај смсао, скраћвао сажмао да б брзао д-амк прказваа тако садјствовао са дамком збваа. Пртом ј особаао сасвм ов свјж рј арод пјсм којаћ постат ов образа пјваа овм сљдбма.

Скраћва обчај творб постпака код Вћа о-да с мар псаа «ка» саа порка, дј ј збјтопоавља ов садрж како ј то обчајо касчом пос-

тпк.Опс јака ов одјћ, коа опрм, бтака двобоја,с замар, а с пск катаок дтаљ раско какопочсто бва касчој, старској јачкој пјсм. што ј а ја-ма ма старск позат то с о бж жвотј, размљ-вј достжј. Тиме је епска објективност релативизована ај кта. Вћ ј т дј а поа пта од јдо до дро,од дао јака кој с жртвј за коктв – као браћа ндћ – до сасвм самосвјсо двдазовао ратка кој ћ прводобро размст о посљдама по сб чо, какав ј Ћрчја, апрмјр.

Ов промј а па обковаа садрж пјсм прат про-мј а па обковаа дстра. Како с ј даа капт сапт бја драматча жвота раа вћ постојћ обковобрас орм, тако с ј даа т бз остатка касч стро пск дстра. Покад с та раа као бја прва-а прко тар раа ста зва ста, покад пососјда вћ даво обчо старо мтрчко корто.

у првом счај касч дстра ј морао бт ар потом здат ов драчј, то ј Стасава Вавра ав-




о а стврд: «Вћ ј брзао дстра»2. О то брза овако

вд:«Вћ ј опт брзао тмпо дстра. О ј жрбај,

о ј спарј, о ј драматча трача, то ј стастарј дстра, старј па.

наа ј дја, опт, да с Вћ ов саврм дстра в жрб, т, тeмпа, пр сва в тра-к, опт трак. Овај трач кам, а стар старј сокавоћк, а дстра мрј збј, ама с ч вкдопрос сторјско ба Срба крајм 18-о почтком 19-овка. Ово ам с ч вчаством кром арод попј,која ј тк даа прав вк кжв врдост. А а овоммст, оворћ само о пробм ртма, костатјмо да с то вд по м: крвоток ј брза традја ј тој крв – а ј срждстра, као кад дот. Вћ ј брзао дстра.»

Вавр ј свој тврд покао да докаж аазрајћ рд рјч, ртам, прозодјска срдства тоај Вћво ст-а, пр чм ј првртао, окртао, мјро порвао рјч -ова сматчка, стаксчка прозодјска својства, доводћ раско сторјск псоок мтазчк вз, а, какотврд нова Птковћ, ј спо да докаж т свој тврд:

«Парадокс прома тм постој овћм рад, ој ст-дј посвћој ртм пско дстра, која ј под асовом По-кушај ритмичног проучавања мушког десетерца прв пт објављ-а 1939. од.

и овд дрм счајвма д ј азачо да ћ бт рч о ртм пско дстра заправо с ајв овор поводом а; до-

д, како с св врм овор о м, а з прчст час сасвмма час то дж кскрс оо то ј ртам, ј р-там а ј дстрачк, опт ј ртам дстра.» 3

Вавр ј потврд свој тз тражо ааз дстра, асамо а во јдо ста, рководћ с зам да ј пск дс-тра ратво атоома смсаоа, ртмчка тоаоа ј-а.

2 С. Вавр, Покушај ритмичног проучавања мушког десетерца, Проз про-

чава арод позј, VI/2, Борад, 1939, стр. 228.3 н. Прковћ, Винаверов опис епског десетерца и говорне мелодије, : Од зсрпск потк, Завод за џбк астава срдства, Борад, 1990. стр.124-125.



БРАТСТВО126

носпоро ј да ј Вавр пјсчкм рвом сасвм јасо

осјћао да Вћвом дстр ма ч ово, да а то бр-зава, а ј до краја садао та како.нама с ч да рд рјч ј прсда, ј довоља ч-

а за промј тмпа Вћво дстра, о збор кскз разоворо, кооквјао јзчко ста зва разоозова- стам, затм во потакс сож рч ачжљбља дјова такв рч дстрачк мтар. С тм ј ској вз тоаја тмпо ст.

Да б с доо до прдстав «брзао дстра», ваља с

подсјтт а особ касчо, мро, тромо сб затвор-о смо пско дстра, каквм с спјва број а- род пск пјсм, м којма о ајбољ од ајбољ пј-вача. Вћ, свакако, спада м . њовм пјсмама ћмо скорстт за опс касчо «брзао» дстра. Пр опскасчо дстра сжћмо с срдствма трмоојомнов Птковћа, врсо заа ов обаст4.

Мтрчко-ртмчк стрктр пско дстра ч два асмт- рча поста од чтр ст соова авдом рдосјд.нако чтврто соа сјд зра (рз, сјк) као стаа раапостова, јо прзј – раа акатск ја.

То ј к којм мора да с праод стакса прозодја то тако да с ар кострктв ра ста, а о с аазза чтврто дсто соа.

ево прмјра:1. урао/ Краљвћ Марко//5

2. То зрч/ војвода лазар//3. Про сз/ Чпћ Стоја//.

у свм авдм прмјрма дстр мај стовт стрк-тр: прв пост (4 соа) састављ ј од прдкатско дја рч: уранио, то изрече, проли сузе; др пост (6 соова)садрж сбјкатск до рч: Краљевићу Марко, војвода Лаза- ре, Чупићу Стојане. Бо какав др рдосјд рјч овм ст-

4 н. Птковћ, Ритам и интонација у развоју српског стиха, Од з српскпотк, стр. 169-243.

5

Св Вћв пјсм аводмо прма Вковој чтвртој кз Српск арод- пјсама «нотовом» зда 1969. од. Прв ст ј з пјсм Смрт Марка

Краљевића, др з Лазар Мутап и Арапин, а трћа з пјсм Бој на Салашу.




овма бо б моћ само ода ако арава мтрчк стркт-

р 4 + 6 стаксчко-орматв врјдост рч. Трћст јдо дозвољава замј мјста рјч првом пост, тоВћ корст ааава драматч стај којој ј јак аао, ардом ст:

Про сз Чпћ Стоја,Сз про, па опт овор.

Заправо, стаксчко-орматва оразаја јзка морас праоават мтрчкој стрктр дстра тако, да с а- равај закотост јд од ов рав, мтрчк дст- рачк жјб, т сматчкозражаја рава која ајж а тајжјб. То мора да зач да свак дстра мора да садрж пот-п ормај да с само оквр јдо ста мора заврт рча, дрм рјчма, орматв з мож да с продж а ард стов, а мож да рад опкорач јак мјстадстра, а оа с вјк а зр тар ста а крај ста.Да б с опкорач збјо, смтова рчч дјоватар постова вр с пак по кој правост. Подраз-

мјва с да ћ дтрматв рпсат око ав рччдјова, сбјкта прдката, т ј пза моћост орач-а ормм зразма: добар/са/ краса јак, чар оч, љ-пота дјвојка, вдро бо с. – з сбјкат, а з прдкат с отварамоћост ачаваа прок стам право о допро-с потпјој орматвост рч. Ово ј бто: цезура не смије сјећи синтагматске цјелине, то зач да св чаов јдстам морај с смјстт с јд др стра зр васк ра ста.

ево прмјра:

узм, ско, / фочћ-Ммд-аа,//зм сам / бј рк,//ма самом / прко ватр жв://’ ћ ватр / са тм аст// ћ ј / вћма распамсат?//

Прма овом мтрчко-ртмчком обрас правља с то-

аја, која, опт, завс од распорда акатск ја. Подра-змјва с да с акатск ј праоавај зр, како б



БРАТСТВО128

с збјо стаксчко тоаоо опкорач тар ста. у

ам пртодм прмјрма свака рјч ј ааа, а јсвака стом јачом ааа. Прв пост ма краткозазакат а првом со па с дома као ма скк, тоаја по-аз с вра аао с спта до зр ма паз, праз асљдћ актова рјч бз јач змаа ако ма дозазакат, то јој помаж да зм зат араста.

итоаја раст до сљдћ, до рјч Марко, која добја дрврак по ааост ст. нако тоа, тоаја пада (кад-а) ако стаксчк з ј завр. Прмјћјмо: чтврт д-

ст со мо бт актова јр с то кострктв раста.Двт со ајчћ ма акт до зовора постак-

атск дж. итоаоа крвља по прав ајж а мт- рчко-ртмчк образа тако то прат зр ра стак-счк смата. Тако с а зр мож појавт покада, кадас тоаја коба, аткада када тоаја мао «б»6 вс, као пост сузе проли, а када а крај ста. Збо прозо-дјск особа тоаоо пада а крај ста, а дстра

ј тром спор, тројск моото. Вд с то стовма оМмд-а фочћ.Када ј овако затвор сб подр строој мтрчко-рт-

мчкој стрктр којој с праоавај стакса прозодјскасрдства, како с такав ст повзј са сљдћм, како заз звасб? и т постој права. Показј то Вћв дстр:

1. урао Краљвћ Марко,у љ прј јарка саПокрај мора урвом паом.

2. То зрч војвода лазар,Пак посјд вова дората,Од право прко поља рава,Као з’вјзда прко вдра ба.

у првом прмјр ј а дј надодавањ развј дтрма-тва, овдј одрда врма: У неђељу прије јарка сунца, мјста: Покрај мора Урвином планином. у дром прмјр ј а дј низање

6 Вавров зраз авдом дј.




завс рча са остварм стаксчкм паразмом: То

изрече/Пак посједе/ Оде право – дј ј аоск прв пост, амск др. Чтврт ст с кљчј мсао ј постп-ком адодаваа.

Постој постпак степенастог повезивања кој с састој по-авља смта пртодо поста, као овом счај:

3. ураа Косовка двојка,ураа рао у недељу, У недељу прј јарка са,

:

Кад с ћа по земљи Србији По Србији земљи да првр.

Поавља с мож јавт а почтк а крај ста, то јтако позата ствар. Св ов постп важ с потрб пјвачда б збјао про стаксчко смта смсаоо јач вза-о за пртод о за пото ст. Ако б с дсо такво про-

, остваро б с стаксчко опкорач, а оо касчомдстр ј дозвољо. То б пормто тра стрктрста, ртам тоај, па тм ајважј закотост пскодстра, а оа с састој сљдћм: унутарстиховна веза свих ње-гових градивних елемената мора бити јача од изванстиховне, или барњој једнака, никако слабија.

Ако адјача звастова вза, касч дстра с разрајкao прмјр:

А Трака Ја досоПт стота, о копа.7

нјда од два дстра ј коркта; прв зато то ј мсаоопотп јр ј ов допск до прс ов ст а ст тајдо ј сабј вза за пост са којм твор ов дстра. Такос појављј стаксчко опкорач, а др ст ј мсаоо -потп тоаоо разбј: ма двј мјсто јд кад, двакраја мјсто јдо.

7 Бој на Чокешини.



БРАТСТВО130

лоч стаксчк з зда овако: А Турака Јањи донесоше

пет стотина, а проста до, з пад тоај, попрчо с оса-мостаљј ч засба смт. То ј оо опкорач кој касч- дстра допта. Др ст ј подјљ вком пазом,а прв траж стаксчк доп драчј оразај ра.направмо ово дро, добћмо сасвм коркта дстра:

Мртв Трк Ја досо,

кој споставља с дрм (бз запт, дакако), паратаксчк пара-зам:

Мртв Трк Ја досо,Пт стота о копа.

Овдј, ч с, ј бо тко порават рав ардстра. Сљдћ прмјр ј то сожј:

Сава моо прождрј Трака,А двој то ајпр б,

Омр-а, Ма дј,њма Бјћ одсјч ав.

Да бсмо разабра та с овдј дава са дстрм, провј- рћмо опт маом вјжбом.

Сјдћмо орматв матрја з пјсм Бијелић Игња-тије одак с ов стов, т ћмо а то драчј распордтдж стова:

Сава моо прождрј Трака,н прождрј а Омр-аи са м Ма дјшто Срб прв поб,њма Бјћ одсјч ав.

Само ј јда ст в добј пррва стаксчкоза по прп паратакс кој стовма враћа орматв за-окржост ојача тарстов вз. Ртам ј јдач раво-мјром тоаоом крвљом која сјд мтрчк образа, а

ј одјљак попрма мрј прповјд то. Трбао б да ам ј јасј кој с с пормћај дс Вћвм дстрма.




Спора с два ста са потаксчкм одосом врзвм

поожајм прма авој рч. То с стов А двојици/ штонајпре убише// Омер-аги,/ Мула ефендији. њова ј адра рч-а Њима Бјелић одсијече главе. Прв ст садрж ормај овро рад кој ј зва рч од кој завс тај ст, па сао саж са вром зва сам рч (Срб ајпр б-); др ст, као мтта апозја зм прво ста – даљобјкта ав рч, додато разобљј стаксчк з. надј ј, очто, импровизација која ј јдва сапа обични прозни, го-ворни низ кап дстра, јр с, као пампсст, з позад

асћј зостављ рјч, а прродо б бо да с т:«А оној двој, то их Срби ајпр б, Омр-а и Ма-дј – ма Бјћ одсјч ав». Т рјч з позад од- рј тмпо тоај. Врјм зовора подразмјва празамјста која с ст астаа зостављам азач рјч про-зом з матрјазјћ паз. Паз с појављј а зр мјсто покад остварј с као кад кој, в о ј атом мјст ст допто, осамостаљј постов тар обадстра. Бо б очквао да паз спор ртам стова, а сто дава збо стрктр рјч постовма јр провајдвосож кратк акт.

напротв, како с сада постов осамостаљј, јачај, тар-стова вза саб а зр а а крајој ра ста. Дст- ра ј промљ, постов с доб брза. Тк посљдмст смрј с ртам тоаја, ајжћ касч жјбпско дстра.

Вома ј сча прмјр кој сјд. Када б јда за дростаја стов:

Када до два кза побоЈдо даа, а јдоа часа,В’ јарко помрачао с –

ода б ова сјаја кспрсва ска ба рава оом мјтчкомзт са Почетка буне против дахија, а дстра прмјр зоромајсторско мјћа скадо јдства мс обка. изм, мтм, постој јо тр ста, од кој б с, з звјс ат-тост, моао копт јо само др па да с оо јдство сачва,

а трћ чтврт тко:



БРАТСТВО132

Када до два кза побо

На ћуприји насред Колубаре Кнез Алекса, Бирчанин Илија, Аџи-Рувим насред Биограда

Јдо даа, а јдоа часа, В’ јарко помрачао с8.

Kao да ј пјска овдј побјдо рочар сторјск пр-ка кој смј да зостав тр важа ма, по ј да м стзб а чврст љпот. Додавам одрда тр застопаста бз јдо аоа прсјч ј ав, матч ток мс, а

тоаја као а матрјазаја, доба ј крвљ која с до-ма као потрба всљак, оо то с казј поа аса зрд.

Тај вак спорава овај одјљак ј, јр с овај до зова- ра као мтта рча прозом з, са драчјом тоајом драчјм тмпом, а повратак а пртод тоао рава за-тјва јач зовор ардо смта аво тока. нараво, трбастао мат а м да с дстра драчј остварј пјвам зс, а драчј дкј добја када с само чта. М мамо оводро вд.

уво сожј потакс дстра совљава дркчј рд рјч. О с прбжава прозом смтова оворо за сожјм ачава кој св в тж осамостаљва ма вћ ј, а ртам тоаја жо морај да за з ок-вра појдачо ста вж с за т вћ ј. у том счај тп тоај с мја. Од бсјдчко тоа почтка Почетка

буне против дахија стж с до сасвм прозачо, разоворо тпакао овом одјљк:

Та Јаков, српск комдат,Оћ, боа, в довст војск?Ако ’ ћ в довст војскЈа с прв с Тр бт ћ,Јр ја сам дрво врбоваКад пос’јк да с’ омадт мо,Па да бдм врба ко ба,

8 Почетак буне против дахија.




Вћ Ћрчја, орск арамбаа –

Кад пос’јк омадт с ћ.9

Да ј мјћ сабост овако жвот, драматч око-ост сапт зов од дст соова?

Да ј ово оај ст пск дстра којм с спјва број- пјсм арстократск љпот? Дстра јст, а дстраосподск мроћ која доаз ако до заачко просјаваасторјск ча каозоваа мјтчк закотост; заовакв садрж ма с врма за касч каозај, а одобја са која доаз «одоздо» (Вавр), од сров ра која ћ

тк бт, ко мрј врјм од ко докој пјвача, као-зоваа артј аткј дстра.

Сад замо да с такав пјвач ј аао да поправ то б тр-бао поправт, бар то с ов пјсм тч, а можда ј добро тако.Можда бсмо завјк зб овај мпрсв тртак ракјдо крај ра индивидуализованог јунака кој прво мс асвој а тк ода а арод сдб.

Ка ј то која ћ ојачат зрок пропаст Прво стака, јда од ка? Ка ј ово, зајдо са оом Брчаовом з По-

четка буне, совт прјк роматчарск јака која ћ оја-чат ам зром роматзм? Врјм ј дао да с Брча Ћрчја развј свом, пском амбјт, то јст права тта.

Да с вратмо стрктрса дстра.Како ј садржа ткста смтоваа маром прозо ткста,

рчч дјов распор дстр с саа јд-м од ача смтоваа касчо дстра, дак стпо-вам, адодавам а зам. напротв, смјј с завс- завс, смјј с пт звч рч. То ј дово

пта постоја обчај зр а вро ј тко збо емотивненатопљености ткста одрват зр крта тоаокрвљ. Пта ј, прмјра рад, дј ј мотв аасак др-ом ст:

Оћ, боа, довст в војск? –

да ј дром пост аао довест ј аасак апрвом ча стам више војск. Ако ј стов акат а првом

9 Бој на Чокешини.



БРАТСТВО134

ча за зр, тада с јавља допско смтова за сто

соа: Оћ, боа, / довест / в војск?4+2+2

Ако ј акат а првом ча стам више војск, ода с до-пско смтова – јо јда зра, јавља за осмо соа:

Оћ, боа, / довст више / војск?4+4+2

као ардом ст:

Ако ћ / довст више / војск,4+2+2

дј с тако појављј двострка зра. у сљдћм ст с та-ко појављј двј зр: за чтврто соа за осмо:

Ја с прв / с Тр бт / ћ.

4+4+2Ово помјра зр прозао ј з сасвм драчј ср

раа рч, з обч овор, кооквја ср. То ј вћпроза. нта ј остао од рпсаа рчч дјова по -коаој датост. на крајм раама ста, даљ за јосам мјр јда, ааз с ав рчч чаов Ја Нећу као прв дст со, а зм с сасвм спртра прпадајћм дода. То ј за касч пск дстра р з, а то зач да овакав ст ма свој сматчк врјдост. О к-

ра пској мроћ казваа објктвзај тртка збваа,ма о т стрктр која мож порк да зд а т рава, ама вк доз чо мотво: ја нећу. Осм тоа, овакав рас-порд рјч тоаја која а прат зач нећу стати на человојске, нећу бити први, о: овм совма мало ко ће ићи у борбу,

међу њима ја сам први који те услове нећу да прихватим. цј зстова с којма овај твор јдств порк отвара ово к-оао пољ – чст сск овор всок мооа рзо-а.

Помјра зр брзава ртам совљава пкј тоа-ј а обој звр з порб обчо «разоворо» јзчко ста.




Акат, јача, тмпо, паз, тоаја –прозодјска срдства, в-

заа с за смј тма – рма, а оа ј овдј дамчја.Да ј то тако, вд с по том то с ј појаво јда од вћпомт постпака раа дстра. нма траа разоо-зовам пскм ормама, св ј пко растрсто.

То јесте убрзани дестерац, а а во јдо, о јоза стова, на нивоу битног сегмента радње чска од коа та рада завс.

Овај с одјљак ааз пјсм Бој на Чокешини, а пртод мопс ссрта Јакова Ћрчј, којм с каж како с зљб, ас тјдо за здрављ птат, о кавгу заметнуше. и то јзрок овој помт прокзава дстра з сво обчајожјба. и прј посј ово одјљка ртам ј јдач, дстракасча, то зач да динамизација овог одјељка има јаче семан-тичке и емотивне разлоге.

Ћрчј зовор рјч, п зајдљво–рзраоабоја, то прзмост збо срћо забрао пора којсамо до краја скда пат мтск прдстав о втком саможртво-ва јака, а а то пож чка Јаковљвм рјчма:

Т Ћрчја, јда пржбабо,н стар т чтова с,Вћ чва крав по Срјм!

нто драчј модра тоај мај стов:

Моја браћо моја држо,Кад Ћрчја бјж з па,нма даас боја са Трма,

но бјжт свак свом дворда с свак код сво двора а.

То зовара Мајо Ржћ док да како Ћрчја струже узпланину. Ако б с јдом рјчј моао опсат то ов дстраа,ода б та рјч ба: ајабом! Зато с дома као права роја чт-врт ст ком стој апордо рјч двор бјжаја; пск дворс астава стам ја а ов ђене-ђене, б б, прав овој оој стра, а сб ајпрч са жвом авом а рам. Бојна Чокешини ј ач замљва пјсма по сјч особа к јака, Ваљва Јакова, а прмјр, чја ј појава довда до карка-тр, па б с моо оворт о пародј зачтк.



БРАТСТВО136

нав смо тр прмјра разчто тораа ткста, а прма

том ком прпадај открвај ов карактр. А кад поммокарактр ода поако празмо на драмски терен. Вћ ј об-ато доптао својм јама да с дркто скаж, праодом кск, свјж ов, праодо дстра. (Сљдство том,њо ј ј Горски вијенац прточо сск овор!) Прсј-тмо с сцене којој ија Брча прдај порз Ммд-а, којазаста ма св мт сско овора покрта:

А кад ама порз дос,

Под оржјм а два заДс рк а јатаа мт,А јвом порз додај:«Ммд-аа, то т порз,Срота т ј поздрава,В тб дават мож.Ја порз започм бројат,А о а м очма стрјља:«Ммд-аа, зар ћ ј бројт?Та ја сам ј јдом збројо!»А ја в бројт смјм,вћ порз крај сб бам,Јдва чкам да с ск бјда.

Са совтост иј Брчаа прозаз само з з-да (прчо јасо оскао стовма прј ов), о зовора.

Тај овор ј з Ммд-ао пско прповјдаа кој с тчпроост прао драмск актова зраз трт садаост

кој само ма орм дстра. То с ајбољ вд ст Сиротињате је поздравила ком ма траа зр посј чтврто ста, јракатско-тоао ј ч тр рјч з а почткста: сиротиња те је – дак опт врзја постова 6+4, прчм тоаја остај потпо рава, всока аподктча.

Тај ст ј само саобраза то пртодо пото, а сва трч ј всоко драмско тоа ком ма траа права дс-трачк смтај, осм ормао броја дстосоово ста.

и дром аво Брчаов рјч прав овор по-

ч дрктм обраћам саоворк опт ма оај ст в-сок драмск абој.




у оом пта дро поста – зар ћеш је бројити? сва с-

а са с а оо зар а ода а бројити, а зм с остварј јо јда, маа, драмска паза, додато смтова ст, то соом првом джом пазом а зр, дај потп драмск кат.нј чдо то Ммд-аа б свак вољ за бројам порз, аро-что посј додато објаа стом то:

Та ја сам је јдом збројо.

Потпо ј јасо да збор кск одсство касч творбдстра Вћв ткст ч жвљм пкјм, то с вд

дом мооо Ммд-а фочћа з Почетка буне против да- хија кој рјтко потаа тројск моотој, право заваљјћВћвој вјт да старом кап праод пкј оворз. Ч с то очдм а прмјр з пјсм Бој на Салашу, чј ћмо јда смт пјсм пордт са, по творбом постпк,счм смтом з пјсм Старина Новак и дели Радивоје, која,араво, ј Вћва прво аводмо:

што пропћа д Радвој

дочкј мад Татомр;то тч мад Татомр,дочкј дјт грја;то пропст дјт грја,то дочка Стара новач.

у овом прмјр мамо касча рд рјч дј с смјј а-оск прв мск др пост а стов взј зам с-товрс јда, па с добја касч стаксчк паразам.

итоаја прво поста прозаз з јампско скка а о-вом аоском дј, а смрј с а тројском распорд аката постакатск джа дром пост. Тако с остварј тоао ртмчк стаксчк паразам, то стовмадај всок стп рост мјтчко скада.

ево Вћва прмјра:

С’јч Трк од Роач Јако,што б Јако Трак’ оставо –

Дочкј војвода Вја,што б’ Вја Трак пропсто –



БРАТСТВО138

Дочкј цробара Стако,

што б Стако Трак промао –Дочкј латковћ Јова,што б Јова Трак оставо –Дочкј Чпћ Стоја, Чпћ рад да аск од.

форм образа Вков Вћв пјсм ј стовта:то јда јак пропст, дочкј др то свак пт јач мј-ј то с посао бж крај. Разка ј ртм тоај ом Вћвм стовма чј с аоск до рч састој

од потјаа.Вћ ј прв до аоско обка оставо првом, а др

до прмјсто а крај дро поста право тај до вч за со-бом тоао врак аткад а крај ста:

што б’ Вја Трак пропустио,што би Јова Трак оставио...

Пр том с скраћј тоаоа ртмчка паза а зр

за прво поста то дај зт јом ст до завро ао-а кој тако постај ајјач мјсто, а оо ј а крајој кострктвојра.

Тако абјаа овора рја а крај ста врзвој р-ч, сљдћм ст пада отово атоа ј ав р-ч касчом распорд рјч. Како с такав мод поавља јом одјљк, остварј с отово звча ска замаа апрјд – азад, као вјтој ков код вјт такмаа.

Ртмчк ј овдј ч два а не један десетерац, ч ј

чак цијели низ тако сож дста, дак ј розд стова д- рж ј којом с јда смт рад пјсм саоптава.Покртачк са оваквом брза врзвој рч дај раз-дваја костттв дјова аоско обка (б пропсто,б промао) прмјта осоа стово акта: пропустио, промашио – а крај ста.

Акат ј да ста каж Вавр, а овдј с то ајочтј по-тврј. Прма том која рјч ос рчч акат, прма томс одрј мсаоа порка сказа. (Тако оај скк Нетко бј

Бановић Страхињи дај само вод орм пјсм о јојмпра карактр садрж). и ом почтм стовма По-




четка буне против дахија ј првом па ајава рад, жљ за

промјом, о мјеста дј та промја трба да с звр, а то до-аз право од акта мјста стам по земљи Србији ст. Тастама, два пта поовља, саставља ј од рјч са краткмзазм актма, то тоај стао држ ор дј, заддр, окоо распор рчч дјова.

Та домата здтост ааава да ј Земља Србија оно мјесто, а ко дро, дј ћ с чдо вко дст. хтј, рада, сказаа разбјм дводјм аоскм обком рас-порм два ста, јда а почтк прво, а др а крај дро,

јо ј сј мјеста рад. Заправо, мамо овакав одос мско аоско дја: мск ј аа по вс, аоск по д-б. Коко од стама по земљи Србији бдја као барјак з-ад др рјч, токо ао преврне својм актом джомзовора, својм поовљм котрљајћм р, звч тко, мко дбоко, опозво, про з само т. изм ј хтјети врт с(ом старм просторма збљ собод), вт с са да добарјак-собод. Тако ј прво обасјаа свра љ, а ода срдствокојм с до ља доаз. лочо.

у пртодм прмјрма посматра смо промј бр-зава ртма джм краћм смтма пјсм јр с акпрат прорсво крта тоај а ачам сожјмстаксчкм стаматскм зовма. Промја ртма мож спратт а во јдо ста, по пррод ствар овдј с та про-мја взј за рд рјч ов одос прма кострктвм ра-ама ста.

ево то прмјра:1. н бојт с, Србљ, браћо драа!2. Како ј’, брат Ато, лоз?3. Тр да пћа, побјо.10

Коко ма кострктв раа овм стовма, дј сааз, та ј са зром?

Моо б с одма рћ да првом ст постој касча зраза чтврто ста, а, др пост трп јо јд, допунску па-з, можда то јач од прв. Стов акат ј а рјч Србљи, оа практчо дј ст а смт 4+2+4. То ј касчпск дстра.

10 Прмјр з пјсм Бој на Лозници.



БРАТСТВО140

Др ст ј тако замљв. њова стаксчка смта-

ја ј сљдћа:Како ј’/ брат Ато/ лоз? –

прма ој с праоава сљдћа мтрчко-ртмчка стрктра:

2+ 4 + 4.

и овдј с јављај двј паз а јда а очкваом мјст, а тоочквао мјсто б трбао да бд за чтврто соа касчом

дстр. Када с дс помјра, ода ј а дј стаксчко опко- рач зр, овдј прј посј чтврто ста, а совљо ј јачом унутрашњом взом стаматск чаова брате Анто а са-мој зр – потрћ ј. Како с овај до ста зовара као јда ак-атска, тм тоаоа ја, а ма кј озачвачко,мтто дја прма том бз права а зразт акат, зоварас то брж, да б с сто до оо дја ста дј с ааз о-чк акат рч, а овом крај. Св рј птаа сбпрвач трћ до ста: у Лозници, збо пто обка рч.

у трћм ст домата ј паза за сто ста оа јстаксчк пррод. Ако б с ст мачк подјо а по-стов 4+6, доба б с јда потпа јда смса рч-а:

Тр да / пћа побјо.

Пото ј ј ст састављ од разоозова орм«дат пћа» о дкодраа – «побјћ», ода с мора праттока ткста, а оа како сјд каозова мтар 4+6, ообрто, 6+4:

Тр да пћа, / побјо.

Ово с мора азват заатском рком а како оватвмбрзавам дстра.

Само то драчј распорд рјч моао ј овај ст вратт обчај пск мтар а да с растр разоозам (важа ј јр сб ос доз рој):

Пћа да, Тр побјо.




Дстр сва тр разматраа прмјра мај зајдчко по-

рјко: доаз з ср обчо разоворо јзка а како з в-соко стзовао потско обраса. Отда доаз помјр кос-трктв раа ста кој разара касч пск дстрачкмтар.

уво допск паза, опкорач зр, осамостаљ-ва постова тар дстра, вдљво ј ардм прмј- рма:

Мој бабајко,/ сам т,/ стар;

н мо т,/ Акса,/ пстт;

што о рч Зко,/ посајт;

на кок српск/ јр ч;

Ово с појдач, асм покпљ стов з разчтпјсма, а Почетку буне против дахија споставља с чак чтав з ком домра опкорач зр споставља обрт мтрчкорм: 7+3 6+4:

што б Трак’ за сјч,/ сј’чЗа продај то б, / то продадЗа крта то б, / то покрст.

Ч ам с да с овм стовма сажом саасј звдбамодја пјвача доока стаја тачка пјска. најјач ј аа-а рјч исјече. Оа ј а крај ста с ааом аткадом,тоаја ј дта а ајв тоск зма, то б с, по осарско пјваа, морао ајјач чт пр зво.

То ааава добја првство одос а рдосјд за-ча оста стова ов аоск обка. То зач да јпјск а првом мјст, ајважј, јунаштво сабље, јр оо дајтмтт оом то сјд, а пјвач само одржава «тзј бт-ост» рдосјдом модјском потпором.

Мтрчка врзја тар прво ста (7 +3) дај ззт са- сматчкој рав, то сматчко с здж зад ормао ормо зачаја жаровск дсаост касчо пско дс-тра.

Трба апомт да ма ма број стова којма с даваскраћва соова када рјч мож да с коп дстрачк



БРАТСТВО142

мјр, то покад открва кока ј мка скројт прмјра дс-

тра, а покад само паж, као стовма: Сви саруке на очинам’коше Већ сјах’ коња да токе добије.Да ј то усмени епски десетерац, мјсо ј птат.ндвојбо ј да ј сакаћ рјч зарад броја соова дст-

рачком ст творба рка.гдао ј, мож с рћ да ј пјсмама дј ј Вћ

бо само рдактор пск дстра касчо, каоск обкова.Кад од ј дстаа прма доаајма ба вћа, дстра ј -овм аторскм пјсмама права коркта, адак отмј, ка-

кав обкј само прав мајстор.и кад с јав арава орм оом бољм смс, оо јвзао за драматч стај, карактрзај кова, промј тпа прповјдаа.

Тамо дј ј Вћ рочар м бск доааја (каж да ј бо лоз када ј воа бтка), арочто пјсмама о бој-вма, стп мпровзај ј вћ, дстра абавј, кострк-тв ра ста попстљвј порозј, овор з мапробра прбжава с разовором тп јзка. Св то, а аро-что сабљ вз зм тра кострктв рааста (а зр, када оа раздваја а спаја) збо ча доаз до јачаа звастов вза (ачава дст, потаксчкз), брзава ртам совљава пкј, скоковтј тоај.

Ако с овом дода дјмчо потпо апта са-жма пск орма орм образаа, окота раза,паразама, паратакс корст потакс, т во разоворомјсто бсјдчко тпа кск тоај, а св то јо вјк мтр дстра, ода Вћ трба прзат да ј ачо, ако ј корак, а оо добар зама од пско ка аторском «мјтч-ком» дстр.

О ј, ч с, дј а првој поов пта од смо до драм-ско дстра лаз Костћа. Ако б с моао правт к пордак,ода б с моо рћ да ј Вћ започо да ом кртост а-сјо дстра,

Сарајја њо астав, свак а свој ач – св тамодо а зр роматчара, с ма в спја. Вћ јсмво бо јда од о пјска кој ј осјћао дамар врма прма м рабро скавао свој творачк стр. Трба ајзад рћ да роматзам пса кжвост б бо ст бз овосмо пјства.




Збо зачаја тм о којој ј пјвао попарост Вћв

пјсама ба ј вома вка. Отда ј ов тај а пото пјвачбо затј добром ом смјр. О ој с обатопрват рмова ма врјд взв раз тпа и овако

њима говорио, т јзк сасвм св а разовор тп. А, зато аоој бољој стра стој вк њо, па с мјрм т тај мо зрават.

Јелина Ђурковић


Вавр, Стасав, Покушај ритмичног проучавања мушког де-сетерца, Проз прочава арод позј, VI/2, Борад,1939.

Птковћ, нова, Винаверов опис епског десетерца и говорне

мелодије,и Ритам и интонација у развоју српског стиха, : О-д з српск потк, Завод за џбк астава срдства,Борад, 1990.

Зковћ, Љбомр, Прилог тумачењу снова у нашим народним умот-воринама, у: О ам смом пств, Свјтост, Сарајво,1985.

Вк Ст. Караџћ, Српск арод пјсм, к. III, IV, нот, Борад,1969.



БРАТСТВО144



[KOLA U [APCU I MA^VI

U PROZI REALIZMA

Ааоо са вћом српск прповдача, Всовћвакжвост сажо ј обоја роам обжјма, „Вс-

овћ ј тпча дч раст јдо јда од ајзраз-тј роаста српској кжвост... у својм соскм пр-повткама давао ј счк з стварост, Ск з соско жвота(асов прв збрк моао б с прт а вћ оста кој ј објаво), астојћ само да бд вра збљ о да својпостпак то тачј прс то ст ародо прповдаа“.(Дртћ, 1996. стр. 319)

у Саа цробарском, тадам Аом Саа, доавз хров XVIII вк, порода Всовћ жв бавћ с

змљорадом до Моа Всовћа кој с посвћј свт-чком позв. Мо Јсавт Всовћ (кћ дсвтчк пород Поповћ з Бадоваа) 1. маја 1862. родос прва Јако. Порода с с гоова, д Јако Вс-овћ заврава осов ко. Чтр разрда мазј завр-о ј шап (1874-1878.) од. Ота Мо мао ј жљ даајстарј с (Јако Всовћ мао ј два брата тр сстр)збором свтчко позва астав традј, а сам Јако јпоказвао какав атт прма том (то ћ касј арм-

товат бскрајом љбављ прма оћма провдм каа).упсао с чтљск ко Борад а ј ј завро. ипак,

930.85(497.11)”18/19”821.163.41.09”18”



БРАТСТВО146

обавља чтљск посао сма Свва гоова (од 1880.

од). Као прпадк Радка страк бва прмт Ко-љв, затм Јжв. Пр прмтаја гоова 1882. ожос Јоваком Јоваовћ 1881. а с обој вд, вома боо, даЈако ј прдодр за касча брак. Остав ормаомбрак, Јовака жвот провод гоов, са Јаковм родтљма дом, а Јако ј псао, баво с потком, жвао бомскомдртв Кољв, шап Борад. у сптмбр 1884. подо ј оставк а чтљск сжб са амром да завр трасккрс а том спва. Вратв с з српско-трско рата ком

чствј као чт тдат, обраћа с Мстарств просвт поово добја чтљско мсто Свв 11. апра 1886. Посдв од, 1888. прмт ј шаба, за чтља ко а Ка-мчк (садаа Вук Караџић). Као прпадк опозо, Радка- страк, поово добја сжб Кољв, д бва забра запрдсдка опт 1889. на овој джост остај до 1890. кадаостај бз поса, збо см да ј провро ова з оптсккас. Заваљјћ аажова Војсава ића Стваа Срма,Ма Обровћ особаа а одоворост. О чм с ствар

радо? Јако ј аправо помт дт здајћ, по ао рководства Радка страк, прза да с пат порзчаовма страк, јр спротом б мо заћ а збор.Од 1892. мао пос особоа од оптжб за тт поч првком потчком жар збор кампа, поово, посдпт бва постављ за чтља шап, 11. јаара 1892.

Народни учитељ: помао заборављ азв, а тако одова- рајћ Јак Всовћ. Бз амр да с поављај бораскпода, задржаћ с само а стам са почтка ово поавља. Ако ј аој кжвост бо просвт радка затрсоваза жвот арода то с сро, проз разма б Ства Ср-ма Јако Всовћ (потрбљ ј зраз – просвт радкзбо достатка жљ да с појаава разка зм чтља просора, а кор рч просвт ком трба објаават),кој с прзо, жаћ врм трд, моро бж за-псва, дајћ својм бкама мтчк орм прповтк.

нправдо б бо да, м свом раом взаом за окор соја прк, ј забжо дтаљ чтљско жвота ача кооваа врм када ј тај посао обављао. исторја про-свт стаова образоваа шап Мачв каж:



147шКОлА у шАПцу и МАЧВи у ПРОЗи РеАлиЗМА

„шаба м првм радовма Србј отвара чт завасптај зображј жск дч број оста ко.из ов срд потк с прв рорматор просвт Србј:Морад Поповћ шапча, Ства Д. Поповћ Стоја новако-вћ.“ (Јвтћ, 1980. стр. 302)

Всовћ ј в прповдака помао свстра оч с. у км стајама прзма о кара. у прпов Мали Певач Мћва мајка мо ч да помо босом дтт.

„Ама ча сам да т ма к к, па м да ч“. (В-совћ, 1980. стр. 19)

навкт да са жтљма са д добро зо, чтљ (сампса) прскач помоћ:

„Потм чзм па када м до, ја зада кКћв кар од н. Срма. прма ом опс, вд да ј бостод кој Мћ ж, запаљ моза.“ (Всовћ, 1980. стр. 20)

учтљ ј заста помоао босом дтт; за свој трд добо ј арад;

„Кад сам прв пт, откако ј рао проћ поао шаба,чо сам звок ас Мћв, д с са савјма атпва... н тра-жм да бољ арад.“ (Всовћ, 1980. стр. 29).

учтљ с појављј оз савтодава. Чича Пера, завадса сом, жа с чтљ:

„Доо сам т, ако м мо’ сдт, ја запртт како.“ (Вс-овћ, 1980. стр. 120)

учтљ с кљчј да као посрдк породчој сва, з по-моћ јо коко љд з са, атра са да с помр са ом,како – тако. Јдва сам аао Стаоја, т а ј прмо кћ:

„... Сад ј тамо, а’ како жв то само Бо за.“ (Всовћ,1980. стр. 133)

Помта ј вдрја страа сжвота са сљама. учтљ од-аз а про, са посжтљм, тамо ј срдачо дочка. Пос-жтљ с чд то чтљ оћ да д а про, добја одовор;

„на про, дабом. Токо сам ода прово а с, а ссам ро, па сам кад а пр бо.“ (Всовћ, 1980. стр.18)



БРАТСТВО148

учтљв доазак зазва ма помт:

„нсам с прваро кад сам ркао да ћ задт.“ (Вс-овћ, 1980. стр. 20)

на пта да можда смта то ј доао, добја одовор којопсј потова кој чтљ ма с:

„Бож сачвај. што дјт? Како б т ама смтао! Тто тос доао.“ (Всовћ, 1980. стр. 21)

Маа срда, мсобо позава св са свма, ос собомзвс доз прсост, која ј моћа драчјм совма. Само

коова д, одосо ав чтљск посао, ј опсва, јр ј пса сматрао (справо) да то трба опсват. Број коа мачваском крај, ба сма, растао ј вком брзом пр-од од 1840-1914. од. Јо 1841. од, рад пора шабачкокр мао ј 9 коа са 12 чтља 306 чка, Ваљвск 5 коа,6 чтља 89 чка, Крајвачк окр 8 коа, 10 чтља 187чка. Скоро свако со тжо ј том да добј ко:

„шко с с кроз чтав XIX вк здржава троковма оп-т. Св ј ствар завсо од сам опта, од ов мо-ћост сватаа потрб да својој срд мај ко ч-тља.“ (Јвтћ, 1980. стр. 322)

Од 1857. ма с право да с чтљскм посом моао бав-т оај ко ј чтљ:

„Тк од тада Закоом о Осовм коама прдво ј да сза чтљ мо змат о кој с Боосовск ак с спомзавр, као свр мазја, а с о мора посбода поаж пдаок са мтодком.“ (Јвтћ, 1980. стр. 324)

Мао рј зако о ко, затвао ј порд жљ мтаада мај ко, зрад ст помо својм срдствма.

„Строо сам браћо мој’ дст дката, а’ дај Бож зажа-т! нка ј аа.“ (Всовћ, 1980. стр. 70)

Каж кмт Радој прпов:

„Ба Враа, е, вако, сад мамо ко. Сад само мстарк ам поаљ чтља, па да ас вд Бо.“ (Всовћ, 1980.стр. 69)




шко врм када ј Јако Всовћ бо чтљ, с б

оразова као даас:„у проом вк, јда број коа овом крај мао ј т-

датск смтај за чк... из в са да с доаза маајбж ко.“ (Јвтћ, 1980. стр. 325)

Просторј којој спавај ч з даљ са, пса по-м прпов Мали Стојан:

„Вк посжтља да м простр, а м о замо да спавас’ дом. Рко посжтљ да м простр бз пћ да а пок- рј.“ (Всовћ, 1980. стр. 132)

Пода кој, в бавћ с дрм тмама, пса зос о ко-ском жвот, скоро с дтч ома кој можмо аћ сторјс-км спсма. Всовћ ј (см прпов Бела врана) зокакв посб пртжб а жвот сам чтља своа врма.изм рдова мож с прочтат да то ј к посбо ода ж-вот, вћ прп жртвоваа, мотво др обавза, кој с амћ соској срд.

Јо јда вка српско разма, лаза лазарвћ, баво с

свом д коом, чтљма чама кој ј забжо својмпром, сдћ доој то кжво права, да трба запсатстварост.

Правк, доктор мдск ака кжвк, ро ј шап 13. маја 1851. од. Порода, одосо пр оа Кзма-а, као пр Јака Всовћа родом с з хров. гра-а пород која ј апста Мачваско со К, д с бпрвобто асљ, доа шаба, прзваћ с лазарвћ, попчвом дд мак лазар. Ота лаз лазарвћа, Кзма,

зчв Борад кјџјск заат, шап, са братом Ма-ом, отвара рад авој крћ птм боаћа. лаза ј бо трћ од чтворо д Кзмаа Јк. Ота кој ј самбо ако кз а (са Вком Караџћм с од старб кмств, па ј Караџћ свраћао кћ Кзмаа лазарвћавк када ј птовао Трћ, то, ажаост, ј бо тако чсто врм лазарвћво дтства). Пород, мтм, а пт кој ј тада бо скоро врзаа абачкм тровачкм кровма,заставља раа смрт Кзмаа а од даа касј ово бра-

та Маа. Раа смрт оа стра с ма вко таја аормра ов чост. у кжвост ј сав бо посвћ



БРАТСТВО150

човк овој добробт, кој ј заобазо морао бт б-

ројао коова.Поп з прповтк Школска икона, аљ ћрк а коова савтј сљак да здај ко. О с спроставља овом врм-, а ма доз опрза, ћ да р ср тмљ да прватсвак овотарј. Матја ђадћ свтк з прповтк Школ-ска икона, ваљда ајтачј одскавај лазарвћв жвот о-зој: зт ајбољ од старо од ово. Коко ј рао прказаожвот свтка чтља а с? Свтк, кој ј јда одајпозтвј кова лазарвћв проз, човк кој вод рача

о свма свм, сам с осаајћ а здрав разм а потј чјод сб.

„Оч вадко, старја ј твоја памтја од мој. Само јо давдм то ћ со рћ.“ (лазарвћ, 1976. стр. 188)

Сам ч Марјо поаска ко, вома ј апрда дја засо то прода, када жска да с а ко. За дчак јвћ коова бо обчајо:

„у ко с змај да з задрж кћа з о кој двој

в мк д мај, како с д потрба каж.“ (Јвтћ,1980. стр. 327)

А оптм зако о коама дотом 1844. од прв пт јпомто коова жск д:

„По сма дрм мам мстма да жска чћ са м-ком зајдо јдој соб. Само ћ двојк са авром дстом о-дом чт постоват прстајат.“ (Јвтћ, 1980. стр. 308)

учтљ објаава окпљм сљама, док јо сма ј

зажво као обавзо коова двојча.„е, дт варо, осподар азда – Стаој па ћт вдт.Тамо д сва дја, мка жска, тако ј сад врм доо даћ по сма почт, па ј рјота да дјт задо.“ (лазарвћ,1976. стр. 180)

н само да ј Марја завра осов ко, вћ аставља ко-ова, аптајћ со. Вадка аовара Марјо оа:

„Како, та ћ, оч? Драчј ј даас свјт о то ј бо твојој мадост, а јо ћ драчј бт кад оа ст а са.Кад свр ко, мож, ако ћ, бт чтљ.“ (лазарвћ, 1976.стр. 187)




Да с Србј постоја ко за двојк свдоч сторчар

развоја коства Србј.„По варома пак вћм мстма двојк ћ особто одј-

дром чт чт.“ (Јвтћ, 1980. стр. 308)

у шап ј постојаа жска коа:

„Пото ј број жск ча порастао а прко 120, крајм1859. поставља ј Јјаа Маовћ, кћрка А Маовћза ма васптатљк жск мадж.“ (Јвтћ, 1980. стр. 310).

Док ј со чкао да м Мара до за чтља, лазарвћ ј

жво, а пртрао, прзао два тпа чтља, старо ово.Стар чтљ, коова:

„учтљ ј бо јда кројач кој ј страдао,вро мра вр-да човк. цо да ј ко, а оћ ј поповск кап аљ варо. Јдва да ј то в зао од ооа то ј дј оворо.“(лазарвћ, 1976. стр. 178)

Можда моо ч, човк кој ј с одоварао, јр чмј смтао. Јо 1857. прдво ј да чтљ мора мат одова-

рајћ стрч спрм:„Мтм, пос ов закоа прма с чтљ са пот-

пом спрмом. Старј чтљ кој с с затк сжб, а сма потрба стп образоваа, поаа с пдаок крс-в.“ (Јвтћ, 1980. стр. 325)

Да ј стар чтљ поаао к крс, лазарвћ ј објас-о а а ј обасјао ззтм пдаокм врама. нам, о јтај кој ј пто свтка да дт смр ка ко. То ј оо то

лазарвћ во: потоват старо, а дат бдћост. Такав ј ав јак, стар свтк:

„иза тоа здајт ајпрј ко, па ркв. нмојт бркат сбжв, м мртва, радт та м драо... То вам ј амат, пасад дајт.“ (лазарвћ, 1976. стр. 181)

Свтк, момт када мр, мо Вадк, свста да, каокоова човк ј смо да с одпр свм овом то ј оч-о овом чтљ:

„нмој, оч Вадко, држат в прост попова као то сам... то сам бо... н в браћо, змат попа кој ј чва. шко-



БРАТСТВО152

одма здајт дј чт... настај др свјт.“ (лазарвћ,1976. стр. 210)

настај ов свт, а прбрзо за кс лаз лазарвћа, пра-љо за ов пр д. у с Мачв, тај ов свт, комс протв а а првата здраво за отово, прказао ј крозк ово чтља прпов Школска икона:

„Ба поса! у арод с мож та чт. Зазмајћс за а, пћ оворћ, пропасто сам свој карјр спаоа то да бдм чтљ.“ (лазарвћ, 1976. стр. 200)

учтљ као атва к, човк кој одовара морамстадардма васптаа д, ј под пчв мат. Такв јзаста бо:

„Сља з накчаа под б тжб којој с жа а ч-тља Марка Рајковћа, то код васт оптжј, заваа сљакзм сб а ко апта по 15 даа доаз.“ (Јвтћ,1980. стр. 329)

„За Марка Брћа, чтља з Боатћа доо ј прјава да јод ко врма раво вадаа.“ (Јвтћ, 1980. стр. 329)

нј дак пта лазарвћв ч атаозам прма а-м, стрм промама.

Рч по рч, кроз коко прповдака са соском т-матком лазарвћ ј зо свој ск Мачв ко ој, да-ћ по свак . То то ј о бо даста по пррод да ссакрт, а ма зра коко обч кжв кова,кој с спростављај актрма з скоро дтч стаја код

оста соск прповдача.Рча која ј вћ авда када ј оворо о Мћвомоздрављ:

„н тражм д бољ арад“ (Всовћ, 1980. стр. 29)

ајбољ д чтља, кој ј срћа то ј помоао. Право. исада.





Всовћ, Јако, Изабране приповетке, Вк Караџћ, Борад,1980.

Дртћ, Јова: Историја српске књижевности, нот, Борад,1996.

Жваовћ, Јрмја: Владимир М. Јовановић, Прве песме, Ва,1910.

Јовчћ, Вадмр: Песник моралне носталгије, Борад, 1976.Јовчћ, Вадмр: Јанко Веселиновић или проклетство страсти,

Прдовор забра прповтк,1980.Јвтћ, Ма: Просветне установе и образовање у Шапцу од 1840-

1912, Шабац у прошлости III, гас Подра, шаба, 1980.Јвтћ, Ма: Културно забавни живот старог Шапца годак

М.и.А. бр.19, шаба, 1985.лазарвћ, лаза, Изабрана дела, Рад, Борад, 1976.Мћвћ, М.ђ.: Живот Срба сељака, Борад, 1884.шаћ, Брако: Знаменити Шапчани и Подрињци , у. г. Спорт Под-

р, шаба, 1988.

Ружица Јовановић



БРАТСТВО154



LIKOVNA OSTVAREWA U^ITEQA

MILANA KOVA^EVI]A

Пр Маа Ковачвћа кр с за врм Вк соб зграча а Косов аста с прво грача Бос, а одат-

с пр Јам Срм. Т ј жво Давд Ковачвћ, чј ј с Ма ро Птроварад 1821. од. Пос завр рак Ма Ковачвћ ј почтком 1846. од доао Србј т прово дв по од као чтљ Маасј Дом Вдо-в код Параћа. у ток рвооар 1848. од ратовао ј каодобровоља, а затм ј отпочо карјр астрјско ора, од кој ј пос коко ода одстао врато с Јам. Т с ожоЈком Борћ, која ј брзо мра. Ковачвћ ј прао Бјљ, д ј бо чтљ од даа.1

на позв рааа Прпа отао ј 1858. од ов ва- ро да отвор ко, а ј овај покај осјто бтољск вад-ка затвајћ мто. у жљ да об постојб свој прдака,Ма Ковачвћ ј отао з Прпа Прт, чј с раа- током пдст ода покава да а чтља способо

1 Зар.[ја] Р. Поповћ, Национални апостол, Одтампао з „Браства“ XXIV,Борад, 1930, стр. 4–5. Јова хаџ Васљвћ, + Милан Ковачевић, „Браство“, XVIII,Борад, 1924, стр. 266–268. ист, Просветне и политичке прилике у јужним српским

областима у XIX в. (до српско-трск ратова 1876–78), Борад, 1928, стр.142-146.Арв Србј. Мстарство просвт. МПс,1899, фXXXIV, р.52; МПс, 1892, фI, р.38;МПс, 1885, фIII, р.38; МПс,1885, фXVI,р.119.

75.071.1:929 Kovačević N.



БРАТСТВО156

да отвор модр ко. Пос пробо рада од тр мса М-

а Ковачвћ ј 29. авста 1858. од скопо овор са пр-тскoм ркво-коском оптом. Обавзао с да ћ чтак прма коскм пропсма кој важ Србј. уовор ј почтк скапао а од даа, а 1869. од закљчо ј овора одро врм.2

Почв од 1859. од пртска осова коа рада ј зрад амск подтој Варо-маа, порд ркв свто н-ко. Распорд просторја одрдо ј Ма Ковачвћ, а окамајстор с да рав обжја бакаско-орјта артк-

тр. Осм простра свт чоа садржаа ј ста ч-тља. Здов чоа Ковачвћ ј красо караск спсамзркама татма з Свто псма. Ба ј прдва чоаза двојч, а ј замсао о жској осовој ко остаа оства- ра, па с ова чоа корста за часов ртаа.3

Ма Ковачвћ ј Прт прово двадст ода. њовакоа ј постаа јда од ајбољ а Косов Мтој. Рад коподржавао ј Мстарство просвт Кжв Србј, кој ј са-о Ковачвћ, св до српско-трск ратова, од помоћ од 20

2 Арв Србј. Мстарство просвт. МПс, 1878, фVIII, р136; МПс,1892,фI, р.38. В. Бова, Српски писци са Косова с краја 19. и с почетка 20 века,Прта,1980, стр.143–144. Ј. ђас, Школе на Косову и Метохији од Немањића

до 1912, Прта, 2000, стр. 109. Јова хаџ Васљвћ ј добо пт овора одМаово са Србсава Ковачвћа. Прв овор ј аво својојкз Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку

(до српско-трск ратова 1876–78), Борад, 1928, стр.144–145. Чтр оворадоспа с народ бботк Србј скоп заоставт Јоваа хаџВасљвћа чвај с Посбм одовма бботк под сатрама

Р413/X/4, Р413/X/16, Р413/X/18, Р413/X/20. у првом овор Ма Ковачвћ спом под прзмом Давдовћ (прма м оа) јр, како ј Ма Ковачвћдопсао спод ткста овора, Прт ј бо Срба ковача ј постојаопрзм Ковачвћ.

3 З. Поповћ, ав. до, 1930, стр. 8-10. Мјр Макз – А.[да] П. [аа]ирб, Путовање по словенским земљама Турске у Европи, Борад, 1868, стр. 176– 178. J. Vlahović, Prva školska knjižnica na Kosovu i Metohiji osnovana je pre sto godina

u Prištini, Zbornik za historiju školstva i prosvjete, 2, Zagreb,1965, str. 257. J. Đilas, Rad

srpskih škola i kulturnih ustanova u Prištini i njenoj okolini u XIX i na početku XX vijeka,Zbornik za historiju školstva i prosvjete, 5, Zagreb, 1969–1970, str. 215–216. Пос Др-

о свтско рата коска зрада ј адаптраа за потрб Мзја Косова Мто-ј, кој с т аазо од 1947. до 1999. од. у потпост ркострсаа 1988.од, зрада постој даас.



157лиКОВнА ОСТВАРењА уЧиТеЉА МилАнА КОВАЧеВиЋА

дката.4 К добј од Мстарства просвт посж с Ко-

вачвћ да 1865. од осј прв коск бботк а Косов Мтој. Чтао с мо да бд само а, о раа.5 из Прт ј Ковачвћ сао Борад стар кој ј пркпљаоза народ мзј (срдвков ова оржј).6

у Прт ј Ма Ковачвћ осовао пород. Ожо с1859. од Марјом, сстром попа Дм, јдом псмом жом рад.7 има с тр са од кој ћ ајстарј нкоа (ро 1866.од) ајма Радвој заврт учтљск ко н, асрд, Србсав, Прав актт Вк ко Борад.8

шкоск 1869/70. од Ма Ковачвћ прово Вра, саодобрм пртск ркво-коск опт. у пртскојко замвао а ј ов чк Вћтј Дмтрјвћ кој ј Борад завро Боосовј. Ма Ковачвћ ј дово Вра,као помоћка, сво трастоод чка Зарј Р. Поповћа,бдћ кжвка. Збо бост ж, Ковачвћ с врато Пр-т 5. апра 1870. од, а Вра ј а мсто чтља доаоВћтј Дмтрјвћ.9

По повратк Прт Ма Ковачвћ ј аставо рај за-почто сакпља ра за српск сторј, а ј јда до матрја-а сам то када ј од хровачко стака бо ап зоставља. За врм прво српско-трско рата зрада осов ко- ба ј зта за бо. у дром рат српска војска ј 24. јаара1878. од особода грача, а ј пос закљчо прм- рја мораа да с повч. у Прт ј астао вардо ста, кој ј Ма Ковачвћ пржво ско код прјатља Јрма. Кад ј одчо да са породом апст Прт, Ковачвћ ј прво

4 Ј. К. ђас, Српске школе на Косову од 1859. до 1912.године, Прта, 1969,

стр. 60. ист, ав. до, 2000, стр.166. Арв Србј. Мстарство просвт. МПс,1892, фI, р.38; МПс, 1878, фVIII, р.136.

5 Ј. Ваовћ, ав. до, стр. 255–259.6 Арв Србј. Мстарство просвт. МПс, 1889, фXXXIV, р. 52.7 З. Поповћ, ав. до, 1930, стр. 17.8 Арв Србј. Мстарство просвт. МПс, 1892, фXXIX, р.115. има Кова-

чвћв сова ааз с спск прмраата кз : ђ. М. Пљвск, Реч-

ник од три језика : С. макдоск, арбаск трск, II, Борад, 1875, стр. II.9 З. Поповћ, ав. до 1930, стр. 17–24, 29. Ј. хаџ Васљвћ, ав. до, 1928,

стр. 348–356. Ј. М. Поповћ, Живот и рад Вићентија Димитријевића учитеља српс-

ког, н, 1892, стр. 8–14. Д. Марчћ, Школе у Врању и околини пре ослобођења 1878године, учтљ, св. 6, 1. II 1907, XXVI, стр. 473–478. Арв Србј. Мстарство про-свт. МПс, 1878, фVIII, р. 136; МПс, 1889, фXXXIV, р. 52; МПс, 1892, фI, р. 38.



БРАТСТВО158

маја добо од ркво-коск опт свдочаство о двадсто-

одм чтљском рад. Оптар с зјав да ж да азадрж, а с пр да а отпст. Ковачвћ ј з Пртпрао а особо трторј јаво с комадат Јаодскбрад Јос Бркћ, кој а ј пто н. Одат ј Ма Ко-вачвћ отптовао Борад ставо с а распоаа Мстарс-тв тра посова, па ј постављ за практката начствокра Враско.10

у ј 1878. од Ма Ковачвћ ј подо моб Мс-тарств просвт за чтљско мсто, то ј важо. Прво октоб-

ра, када с поч да рад ко особом крајвма, Ма Ко-вачвћ ј постао чтљ Прот. Т ј радо пт ода, па ј 1883.од прмт со Смрда, затм Крв, а 1884. од Б Паак. Кад ј 1885. од пзоса врато с Прот,д ј мао кћ, д м ј жва порода – жа два маа са – чка ајстарј с чтљ.11

Ма Ковачвћ ј а ов 1889. од одкова ордом св-то Сав. Орд м ј рч тк пос од даа, то а мобЗарј Р. Поповћа зазма Мстарства просвт.12 Сдћ о-д добо ј мдаљ Дртва свтоа Сав.13

Жвот Маа Ковачвћа завро с 1. дмбра 1899. од Прот, д ј ова жа мра дв од рај. Ркопс МааКовачвћа оста с код ово са нко, чтља Прот. Тос б прпс срдвков докмата, атобораја сто- рја српско арода која ј та Првом свтском рат.14 Пос

10 З. Поповћ, ав. до, 1930, стр. 26. ист, Пред Косовом. Бк з доба1874–1878. од, Борад, 1900, стр. 85–86. Д. Марчћ, ав. до, стр. 477. Арв

Србј. Мстарство просвт. МПс, 1878, фVIII, р. 136; МПс, 1892, фI, р. 38.11 Арв Србј. Мстарство просвт. МПс, 1878, фVIII,р.136; МПс, 1884, фXI,

р.115; МПс, 1885, фXVI, р.119; МПс, 1892, фI, р.38; МПс, 1892, фXXIX, р.115; МПс, 1897,ф60, р.15. З. Жвковћ хрстћ, О стању у школама Пиротског округа после ос-

лобођења од Турака у школској 1878/79 години, Протск зборк, бр. 23-24, 1998,XXXI, стр. 138–140.

12 Службени део, Српск ов, бр.1, 1.I 1889, LVI, стр. 2. Арв Србј. М-старство просвт. МПс, 1890, фIV, р.136.

13 Друштво Светога Саве V , Борад, 1891, стр. 81.14 З. Поповћ, ав. до, 1930, стр. 30-31. Д. Марчћ, ав. до, стр. 478. З. Жв-

ковћ хрстћ, О писмима Косте Н. Костића Јовану Цвијићу и њиховој научној са- радњи крајем XIX и почетком XX века, Протск зборк, бр. 21, 1995, XXVIII, стр.181–182.




рата с Србсав, сдја Борад, псао ј Маа Ковачвћа за

чаа тмљвача Дртва Свтоа Сав.15

Док ј радо као чтљ Прт, Ма Ковачвћ ј по-сб паж посвћвао астав ртаа. Крај коск од об-жава ј свчао а Птровда сптом зожбом ачк ков радова. у својој соб коској зрад Ма Ковачвћ ј зра-до а зд вк ртж Дчаа.16 Обазћ Косово Мтојртао ј спомк српск ктр. Даас с позата оа Ковачвћ-ва оствара која с рпродковаа кама: Путопис дела праве(старе) Србије Моа Мојвћа, Стара Србија и Македонија

Спрдоа гопчвћа Споменица 50-годишњице Призренске бого-словско-учитељске школе 1871–1921 Птра Костћа. Зајдчка осо-ба Ковачвћв радова ј то то о с растчк. Поазћод стварост ко мтчко да Ковачвћ прказј чдожвљај во.

Ликовни прилози у књизи Милоша Милојевића

Путопис дела праве (старе) Србије

Мо С. Мојвћ (1840-1897), пос завр стдја со-вск оој Москв, бо ј Србј човк сдовма азатм просор мазј боосовј Борад, мазј лс-ков боосовско-чтљск вчр прправ ко Дртвасвтоа Сав Борад. у Српско-трскм ратовма чствовао јкао добровоља. Пос ратова оразовао ј дртво Браство, пр-тч Дртва Свтоа Сав. Радо ј Дртв Свтоа Сав од ос-ваа, а јдо врм ј бо ча гаво одбора. Псао ј даз обаст сторј кжвост. на подстај Српско чо

дртва птовао ј 1870. од по Старој Србј Макдој објаво Путопис дела праве (старе) Србије. Прва свска заа ј зтамп 1871, дра 1872. a трћа 1877. од. Вк до пркпљ- ра остао ј ркопс.17

15 Ј. хаџ Васљвћ, ав. до,1924, стр. 268.16 З. Поповћ, ав. до,1930, стр. 8-11. Ј.ђас, ав. до,1969, стр. 206–207.17 Зар.[ја] Р. Поповћ, + Милош Милојевић, „Браство“, VIII, Борад, 1899, стр.

379–400. ист, Милош С. Милојевић, Босаска ва, бр 6, 31. III 1904, XIX, стр. 101–

105. Ј. хаџ Васљвћ, Милош С. Милојевић, њов аоа рад, „Браство“,XXV, Борад, 1931, стр. 94–103. ист, Милош С. Милојевић, Вардар. XXVI. КадарКоа српск сстара за прост 1938 од, Борад, [1937], стр. 56–61. В. Бова, О



БРАТСТВО160

За врм птоваа по Косов, то 1870. од, Мо М-

ојвћ ј моао да с срт са Маом Ковачвћм Прт да од а добј ртж кој ј објаво као ков про др-ој свс Путописа. ц ртж прдстављај кр краља Мта краљ Смод, м краљ Смод, осов здркв маастра грача, јда српск јда рмск адробспомк, као рад Звча. Мојвћ авод да ј ртж радоКовачвћ, па с о аторств мож сазат з рада Зарј Р. Поповћа Национални апостол.18

За ртж кра краља Мта краљ Смод м-

краљ Смод Мојвћ авод да с “вро смљ” сарсака грача. Одстпаа одос а ора показј стособ као др Ковачвћв радов – жљ атора да прдставчо в посматрао. Ковачвћ ј змо обк кр краљаМта, а Смодој кр ј артао драчј драљ, а јдој а дрој кр додао ј крст, а а м краљ Смо-д зоставо ј бср кркасто обка.

на ртж „Српск адробк код ђрв стбова” прказа ј спомк обк крста, са атпсом кој с вровато ј доб- ро вдо па ј дат матск. За рмск адроб спомк об-к ст, са вајам орамтма атскм атпсом, Мојвћавод да а ј 1859. од проаао јда сљак з грача асвојој в.19

црква маастра грача прказаа ј тако да с сто врмсадавај прпрата, јжа страа отарск до. истакто ј з-да камом опком аао стрмљ ка всама – ај-падљвја особа ов рав. и овд с очава одстпа од р-ао – зм ј зд прпрат а прозорма ј дат отчк обк.Осм спољаост рав, артаа ј а осова.

град Звча, врм када с а вд Ма Ковачвћ М-о Мојвћ, бо ј рвама, а с зд б доста доброочва. Осамдст ода XIX вка кам са твра ј змаза зда касар Мтров. у срдм вк рад Звча с сас-

путопису Милоша С. Милојевића по старој Србији (одомак з расправ), „Братство“,V, Борад, 2001, стр.87–95. В. Стојачвћ, Милош С. Милојевић и његов путопис о

Косову и Метохији, „Братство“, VIII, Борад, 2004, стр. 159–169.18

З. Поповћ, ав. до, 1930, стр.17.19 М.[о] С. Мојвћ, Путопис дела праве (старе) Србије, II свска, Борад,1872, стр. 141.




тојао од ор рада а вр брда, ж затто појаса здова

кој с тт подра а јжој пад брда.20

Св ов мтс вд а ртж, а змм пропорјама. Осм зда пр-каза с к, јда рава оквр ор рада, као чсма подра. на ртж Звчаа Ма Ковачвћ ј дочарао взј овосрдвково рада.

Ликовни прилози у књизи Спиридона Гопчевића

Стара Србија и Македонија

Спрдо гопчвћ (1855–1928) потч з позат трћаскпород троваа бродоваска. Пос кооваа Мк Бч птовао ј по европ, Ар Маој Азј. Јдо врм бо ј сжбк српско посаства Бр Бч. Објављвао ј ра-дов з вој атчк стрк, да з обаст бтрстк, као ораск сторјск стдј о бакаскм ародма.21

Пос птоваа по Старој Србј Макдој објаво ј 1889.од Бч, а мачком, до Македонија и Стара Србија. Статс-тчк податк к од страја посао ј гопчвћ Дртво

Свтоа Сав. Тако с с кз а ртж Маа Ковач-вћа, вровато посрдством чаова Дртва Свтоа Сав, Ковач-вћв прјатља Моа Мојвћа Пат Срћковћа. Српскозда к зао ј з тамп 1890. од Борад под а-совом Стара Србија и Македонија. Првода пса прдоворабо ј Ма Касмовћ, прват чтљ стра јзка. Дрт-во Свтоа Сав одковао ј гопчвћа свтосавском мдаљом, сакојом с гопчвћ оторасао за борадско зда сво да.22

20 и. иваћ, На Косову. Са шара по Косов а Звча, Борад, 1903, стр. 142– 145, ист, Косовци о Косову. Замтост а Косов пољ арода прдаа ома. Рад. Српск арод вк кадар са саврмм скама за од1908, Зм, 1907, стр. 35. В. Јоваовћ, Средњевековни град Звечан, Старар, овасрја, к. XIII-XIV, 1962–1963, стр. 137–150. ист, Косовски градови и дворци XI-XV

века, [ кз]: Задужбине Косова, Прзр – Борад, 1987, стр. 373–375. Културна

ризница Србије. Саставо рдо Јова Јаћјвћ, Борад, 1996, стр. 489–490.21 J. Pejin – B. T. Stanojev, Gopčević, Spiridon, Leksikon pisaca Jugoslavije. II, Novi

Sad, 1979, str. 260–261.22

Споменица Друштва светога Саве (1886-1936). урдо др Јова хаџ Ва-сљвћ, Борад, 1936, стр. 385–386. М. Касмовћ, Спиридон Гопчевић, [прдо-вор кз]: С. гопчвћ, Стара Србија и Македонија, Борад, 1890, стр. III–XIV.



БРАТСТВО162

у Птрорад ј 1899. од ка објавља првод Маа г.

Птровћа а рск.Радов Маа Ковачвћа објављ с сва тр здаа гоп-чвћв к, а с ов атор авод, па ј овд податако аторств зт з да Зарј Р. Поповћа Национални апостол.23 Рпродкова с ртж Звчаа, Пћк патрјарј двора краљаМта Прт, као отораја макт ркв маастраграча.

цртж рада Звчаа прзт ј з птопса Моа Мојвћа,а ткст ј Мојвћ поро авд као атор.24

Компкс ркава Пћк патрјарј прказа ј тако то ј а-аа збјост рава кој а сачавај. Вд с јжа страа, са трмом кој даас постој а чјм ј проджтк маарква св. нко. иза апсд ркв св. нко вд с апсда Бо-ородч ркв, а дсо од ј отарск до ркв св. Апостоа.у орм д компкса запажа с кров прпрат, а т с кбтаркава св. Боород, св. Апостоа св. Дмтрја. Пропорј сзм тако то ј в подвча вса компкса. узор за овајртж бо ј бакрорз „Пћка патрјарја“ – рад горја Стојао-вћа з 1745. од.25

грава позата под азвом Двор краља Мта Прт- моа ј да с вд до осамдст ода XIX вка. имаа ј пра-воао осов. Кроз вк капј азо с тра двор-т окржо просторјама. на јдом ааза с ка. Здаа ј камом опком. Мојвћ ј вдо сачва здов прзмља спрата као к док гопчвћ ј моао да вд рав потос трск васт а том мст под зрад окржо ачства.Тада ј од Мтово двора остао до тмља сточ зд. Када ј 1892. од ачство зоро, Тр с а том мст подмоо вћ зрад, тако да с т сточ зд двора. Постојћк Мтово двора Тр с прправ саат-к, кој спор 1898. од, па с од то матрјаа под то даљ

фототпско зда к Стара Србија и Македонија објава ј 2008. од на- рода врзттска бботка „иво Адрћ” з Прт.

23 З. Поповћ, ав. до, 1930, стр. 17.24

С. гопчвћ, Стара Србија и Македонија, Борад, 1890, стр. 223.25 Бакрорз ј рпродкова кз: Срт Птковћ, Пећка патријаршија,Борад, 1982, стр. 38.



БРАТСТВО164

Кад ј доазо Прт мтропот Мтј посћвао ј

ко прсствовао часовма Маа Ковачвћа. Прма отора-ј добјој од мтропота Ковачвћ ј артао Мтјв порт- рт кој ј држао а свом радом сто. Мтропот ј вдо др радов Ковачвћа, од кој м с арочто допао оај под азвом„Поавт амј арства србскао врм бјао мадоаара уроа са Даова”. Ковачвћ ј прдожо да с ртжмож. Када ј 1862. од бораво царрад мтропот ј освом трок можо Ковачвћво до тораској радое. Овја. По повратк з царрада мтропот ј разасао -

торај како по својој парј, тако по дрм крајвма ЈжСрбј. народ ј ово ково оствар сматрао за свт држаоа кок (всћој по за ко).29

лтораја ј ба позата Птр Костћ (1852–1934), роом Прзр, кој ј као птома См имаова завро Боосовј Борад бо Прзр просор дрктор Боосовско-ч-тљск ко скртар Рако-прзрск мтропој.30 Псао ј радов з обаст кжвост сторј ктр просвт. њо-во до Споменица 50-годишњице призренске Богословско-учитељскешколе 1871-1921 објављо ј 1924. од Борад. Птар Костћ ј о к Ковачвћв ртж сматрајћ да ово можава царрад казј а довољо скорћ моћост за а-оа рад м Србма Трској. штампа ково проа спом омоћ с, срдствма за зрад ка, Коо српсксстара нака Спасћ, дова позато борадско трова нкоСпасћа.31

цртж Маа Ковачвћа прдставља композј чјој јсрд прказао дрво, а са об стра по јда ра. Стабо др-вта ос атпс „нмаћ” а а раама с спсаа прзма ср-пск порода за кој ј Ковачвћ сматрао да с постоја врмвадав ара уроа. испод кро дрвта са јд стра ј к

Борад, 1928, стр. 19–22. Сава [Вковћ] пскоп мадјск, Српски јерарси од

деветог до двадесетог века, Борад – Подора – Крајва, 1996, стр. 315.29 З. Поповћ, ав. до, 1930, стр. 12–13. П. Костћ, Споменица 50-годишњице

призренске богословско – учитељске школе 1871–1921, Борад, 1924, стр. 56. ист, Просветно-културни живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX

и почетком XX века (са спомама пса), Скопљ, 1933, стр. 48–49.30

V. Ivošević – K. Kostić, Kostić, Petar K , Leksikon pisaca Jugoslavije, III, Novi Sad,1987, стр. 308.31 П. Костћ, ав. до, 1924, стр. 56, 160.




ара Даа а са др свто Сав. Коачка ра ара Даа

раа ј по д а арв к Стематографији хрстоораЖаровћа. Портрт Арсја Јоваовћа шакабт з ст кпосжо ј Ковачвћ као прдожак за к свто Сав одарјрја.32 цар Да, прказа као ратк вадар, аовта-ва борб за особо од тск васт, свт Сава прдстављаоч традј довост, док разраато дрво подстч а раз-мља о ас нмаћа кој с прко стакт породапрос а о српск арод.

Светлана В. Недић

Ликовна οстварења учитеља Милана Ковачевића

Илустрације

Грачаница (детаљ)

32

Изображеније оружиј илирических. Стематографија. Рза бакр хрс-тоор Жаровћ Тома Мсмр, нов Сад, 1961, стр. [20,28]. (фототпско здак објављ Бч 1741 од.)



БРАТСТВО166

Град Звечан

Пећка патријаршија




Двор краља Милутина у Приштини

Грачаница (макета)



БРАТСТВО168

„Поглавите фамилије царства србскаго у време убијенаго младога

цара Уроша сина Душанова”



SRPSKO PJEVA^KO DRU[TVO

„JEDINSTVO“ U KOTORU (1839)

IСрпско пјвачко дртво „Јдство“ з Котора (1839) ајбољ

д ово м.Српско – јр а ј осоваа рпа д Срба, са задатком

„бавља ктрм просвјтм радом, а арочто рквм,мјтчкм ародм пјвам а тај ач чвам о-вам традја аоао јдства“.

„Јдство“ од сво зачтка ма аоа одрд, о та од- рда смта прпадма др аја косја да бд

чаов Дртва. у „Јдств“ с током саст дја пјваАстрја, њм, Чс, Рс, Јврј, хрват, Дамат, Срб,хров, цроор Арбаас ком ј смтао то сДртво зов српско, вћ с пјва сав Боа, адато пјесмом

срцу – срцем роду. нормрао ј првм Правма Дртва с-дћ: „Чаом Српско пјвачко дртва „Јдство“ мож постатсвак пот родољбв раа“.

Трба стаћ да ј СПД „Јдство“ атотоо бокко. Сјд-т м ј Котор, којм с св подрж осова (Српска

чтаоа, започа ј са радом 1839, а 1849. прраса ј Савјаскчтао, ако забра рада, поово ј осоваа 1881. као Српска

784:061.2(497.16 Kotor)”1839/2011”



БРАТСТВО170

чтаоа; т ј чтав з просвјт оразаја – закад/

одао ко, затм Српска арода арда з 1860, Српско а- родо добротворо дртво „Свт ђор“ з 1868, Српск тамб- рак збор з 1895, Српска азба з 1897, Српска радчка задраз 1899, Српска крдта задра з 1901, Српско сокоско дрт-во з 1910). Потка дјоваа Дртва с доос м самом,ма мтора, т обавз саа аоа са стра.

Одос прма дрм српскм оразајама Бок с брат-ск, покровтљск сарадчк, а прма остам оразајамакоркт, мада ј прсто здраво адмта – ко ћ бољ љп

оразоват забав просавт празк, аправт всј з-т, дочкат зачајј оста казат м вћ паж. Частво спосјћј мсобо оћј, а ј вјк прсто адмта.Тако с сказј аоа поос мјћ.

Пјевачко ј друштво јр с прво почо бавт пјвам. но, атом с ј стао. Вћ од 1859. ормра с мачка скја, којао Савда 1860. од звод Стрјо „Кр-Ја“. Од 1866.Дртво ма „смојск орстр“, а 1871. оразј „В-јаск оћ“. Тамбрак збор рад од 1895, а грааска азба од1897. СПД „Јдство“ ј оса масово ктро жвота Ко-тор од осваа до 1941 – ј јда вјк.

„ Јединсто“ ос м од 1869, од просав трдстоодпостојаа. Овм мом с по мапсао даваа с м с раз-чта зача. иста ј само да ј то м смбо вапај за јдс-твом Дртв.

Као ода осваа зма с 1839, јр ј тада бо прв астп, очм свјдоч пјсма посвћа Дртв, спјвао ј ј поп Вк Попо-вћ а ркво-совском јзк, а Божћ 1839. од.

Мтм, рочар (Прота Јован В. Бућин „Преглед рада српс-ког пјевачког друштва „Јединствa“ у Котору од године 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 8–9) каж „ ...у Котор ко-ко вј Срба, троваа, ајм засб соб за свој сас-так, а којма с пјвао всо, развјао српск д особ-то чо српско пјј. Кад ј 18. октобра 1830. од прмороорск вадар, мтропот Птар I, порд св каајаастрјск пој, по збор которск пјвача а цт, да тж-м рквм попјвкама спрат змчо тјо свто вадк,до вјч кћ. на повратк Котор, отвор м с врата астрјс-к там...Под ткм ржмом Мтрова апсотзма, пртјсом страда мом мкама, которск Срб бодр дом



171СРПСКО ПЈеВАЧКО ДРушТВО „ЈеДинСТВО“ у КОТОРу (1839)

прожт ародој мс всокм дама, од 1839. осова-

прво српств пјвачко дртво, под мом „Српско пјвачкодртво „Јдство“...“ Аазрајћ овај запс, амћ с став дас оквр правосав ркв Котор јо 1830. од оразо-вао баво пјвам, па корј „Јдства“ трба тражт томпрод. најма ј бто да ј „Јдство“ старј од пачвач-ко ора (осовао 1838), јр љ Дртва ј да бд Пјмот,о ст рад т дм трба разрјт.

Смбо Дртва с: – Сава Дртва ј Свт Сава: Да жвмо св соз, Свт

Саво т помоз! – Застава Дртва ј рво-паво-бја тробојка, водоравопостављ поља са заком Дртва зат бој срд – кСвто Сав ткст спса ћрчм псмом: Српско пјвачкодртво „Јдство“ Котор – 1839“

– Соа Дртва ј: „ Пјесмом срцу, срцем роду!“ – хма Дртва ј:хма Српскоа пјвачкоа дртва „Јдства“ Котор пово-

дом просав пдстоода дртвоа опстака 1889, спј-

вао ј ј дртв, почас ча Ј. Сдчћ, за мк збор а-совр сожо Досј П. Саро Са ђоро.Жвот рад „Јдства“ трба разчт чтр прода: под

Астрјом до 1918. од, кој карактр праоава со-вма дјоваа остварваа мсј дјаспор, „зато доба“ з-м два свјтска рата од 1919. до 1941, прод пржвљаваа акоII свјтско рата од 1945. до 1994. од, прод рактвраа од1994. од.

Период под Аустријом 1839–1918.

Дјатост Дртва под Астрјом забљжа ј рокамачаова Дртва Стаа Врчвћа (1889) прот Јоваа Бћа(1929) двчкм запсма Јоваа Кадј (1889).

СПД „Јдство“ дјј порачом мјст, сјдт аст- рјско раа, правосаво пскопа каточко бскпа тоамћ всок во ктро мастаоо дјоваа. По ј празка дочкваа всок остј самм тм моо моћ-

ост за стаа за пропст.



БРАТСТВО172

Од 1810. од фраз с прк вз которск правосав-

ркв са Мтропојом тском прпој ј Даматскојпарј са сјдтм Задр вкарјатом Котор. епскопја бо-кокоторско-дбровачка са сјдтм Котор ј споставља 1874.од, па с с повћа мастао обавз „Јдства“.

Спољ сов за рад „Јдство“ обзбјј а рај Ко-тор-Задар-Трст-Одса, а касј Борад Каров. Задар ј ср-дт Даматск рј (којој Бока тада прпада) сјдт Да-матско сабора прко коа с остварј адмстратва вза саБчом. у Трст, као Одс, дјј таја бокљска кооја

српској кав. из т мјста абавља с св то ј потрбо (от- матрја, зама счо), а прма с зачаја асјскапомоћ.

„Јдство“ ј осовао као пјвачко дртво, прво врј-м астпа само мком састав, корстћ от абављ зТрста. Прком осваа првм одама постојаа пјвао ј трј тр аса. Вћ од 1866. од поч „чт орс-тр“, да а Савда 1867. од „дад забав пјваа свраа“.Прком крта роорско прстооасљдка Даа (20.11. 1871) а цт ј звда опрта „ускрсј“, по ткст ча-а Рста Мћа композј капка Ата ша. Од 1870.од Дртво с бав „радом кжвм позортм“, такода ј оквр свтосавск забав 1872. од „прдстављао по-зор р „Двј вара“. на Божћ 1883. пјва прв пт овтрј абављ з Трста кој ј компоовао Со. Од 1885.од пјва а трј с кљчј „к војч“. Тада-м орово Јов Кадј „амјра ј зчт завст војч- дртвом ор тм добт јп жск асова какот ћ ода постат мјовт ор дртв ор мат оо топрј ј мао“. но тај покај ј бо кратко даа збо ракј родтља сродка „јр то сматра то зазоро да војчпјвај ркв“. Тк од 1903. од ор постај мјовт тмдобја а кватт. Орома ототка Дртва ј арат садржај кватт актвост „Јдства“.




Организационо устројство

СПД „Јединство“

Од осваа ора а ч ј оровоа. Прва права с састављ-а 3. 08. 1840. од. Од 1868. од „з као свој крс савСвтоа Сав, српско просвттља“ итрсато ј да ј од почт-ка Дртво одржавао од забав ба а Савда. у првмодама „Јдств“ ј бо дозвољо да пррј јав забав,вћ ј скљчв актвост мао ркв. Од 2/14. 02. 1869. добо ј м „Јдство“ од тоа даа с вод кја прдсјдкаДртва. Од тада с управа прдсјдк брај а двј од. Од16/28.03.1869.од Дртво ма ов устав, а од 18. 05. 1871. овзастав кој ј зрадо касј оровоа Јово Кадја. Од 1. 12. 1879.од дос ј ов Правк кој ј Вада одобра 9. 04. 1879.од. нова права с доса 1886. од. Од 1889. пјва сма Дртва.

Соја аоа састав Дртва ј ктрајћ, за-всо од потчк прка. Дртво освај мћј Срб, тр-ов, а ор ч само мкар. Касј с ор кљчј особдр замаа вјросповјст. За орово с аажј особз оквра образовај чаова стра кој мзк практкј дрм оразајама – војој радској мз счо. уврм аоао ба свсовско сћа Дртвма хрвата Ча, посбо с т стч о бокљск хрват за-дој јжосовскм јдм.

Дртво с асра од доаторства, од чаар од пр-ода са забава кој оразј, као од пјваа а сараама пом-ма боатј љд. уаз јдо паћај чаов Дртва, јр м ј то стмас за рад. Оразј с забав матарсвр – за помоћ страдам стама боккм ровач-км стама, за мазјск закад „Бока Которска“, за помоћбратскм дртвма, арочто Добротвором од „Свт ђор“ Српској которској ард грааској азб. највћ расод соорар оровоама троков вта зта. Дртво к-бр са матрјам срдствма. Збо оскд чсто отказј з-т просав, а ајтж ј бо 1903. од када ј одбј позвПрво борадско пвачко дртва за остова Борад.

хор СДП „Јдство“ обавзо пјва саборој ркв Свто н-ко поводом вк правосав празка, а арочто о Божћ,Савда, током Вк сдм, о Трочда, Вдовда, Пр-



БРАТСТВО174

ображ, за празк Свто нко...изва ркв звод актвос-

т просторјама Српско пааа дрм објктма. Рдово содржавај Свтосавск акадмј, као забав о мсој кој к-мрај карваом. учствј с а просавама српск дроразаја Котор. Дртво ј посбо актво прком ора-зоваа Трочдаск тј. Љт с оразј Вјаскаоћ а мор.

Прв зт „Јдство“ ј оразовао Бдв а празк Св-т Трој 1851. хрочар бљж: „То ј бо прв корак „Јдс-тва“ поож м тмљ за даљ развтак, коко свој токо за

р мзчк мјтост Бок пропаса завјт српскмс.“ Од 1855. од Дртво оразј зт као вд забав,амраа частва промој свој мсј. у рокама аа-змо а опс одвља частва домаћа:

„...посј рчка астад вко всљ, до самоа мрака. Пј-вао с, сврао, коо с водо, одвљ с овор држа здрав с рда... „Јдство“ ј пјвао сврао српск пј-см. гсар вча српск јак. Коа српска с повдо...с-праћа са пкама макама.“

изт с авом оразј по Бок поводом рамовск пароја сава (Стов, Камар, Прча – Маа госпа каточ-ка, Ствара – грбаљ, Рса, Сава, Ораова, Праст, Бја, Кавач,Првака, маастр Подаства, Бдва, лпта, Мор, Јоа,хр-нов). Т зт јс вјк ма срћ завртак. Тако ј 1860. од а господа, ако посјт маастр Сав,„Јдство“ бо оптжо за вздај збо пјваа родољб-в пјсама маастрској порт. но зазмам „одч раа-а“ то ј зао. гостоваа Дбровк (1877. од в

пта зм ратова) а цт, в аврата, маа с драчјкарактр.Даа 21. 10. 1877. од прком освћа овосара

Баовјтск ркв Дбровк, „Јдство“ ј са братскмдбровачкм дртвом „Соа“ пјвао пр трј током -тј, авч пр вчр код браћ Боковћа, а страда а Акад-мј кој ј оразоваа „Соа“ својм двораама. „Вард до-чк дбровачк Срба бз разк вјра, забљжо ј „ Јдство“ својм аама затм совма“. Дртво ј трбао остоват

Дбровк 18. 8. 1881. од „дј бја заказа вк зборсрпск омад даматск. Бја с окпо вк збор Срба-




дј з св крајва Дамај Бок Которск, а вада забра

одржава збора. Браћа с поза а позв Бокља кр засбој а да посјт српск Босор. Српска омада стж Котор 20. авста, дј б са одвљм прчкаа“ (Прота Јован

в. Бућин „Преглед рада... стр. 39). (Остао ј јасо како ста вадај дозвоа окпља Дбровк, а дозвоа ј Котор.) наСавда 1893. од пркпљао с прод за подза спом-ка ива гдћ.

Вз са цтм трба дат з а вјрско патротско.иако с фраз прк јрсдкј Мтропој тск

ад правосавом рвом Бок, правосав Бокљ сматра сцт довм звортм, а собод цр гор дожвљавас као ад јда. Стоа ј чдо да с которск ркв ора а сара мтропота Птра I 1830. од. „Јдство“ ј до-чкао Котор мтропота Птра II Птровћа њоа спрат-о а Рсј 1850. од. Дочка ј а повратк спраћ ацт. Мтм, збо појск забра, Дртво ј спратоа вјч почак вадк Рада, вћ ј то спјо само појдма.

Прком спраћаја посмрт остатака з Котора, трачо

страдао роорско каза Даа авст 1860. од, „Ј-дство“ ј мао амјр да чствј а овом спровод ацт, а ста ј забраа окржо поавара Дојмја. Пово-дом чтрдстоод прдставља Свто Птра цтско,„Јдство“ ј оч лчдаа 17. 10. 1870. поо да с покоовм мотма. ист вчр прра ј сјаја забава ц-тској чтао за каза, оста авар арод. Тада ј првпт звда роорска ма компооваа од „дртво кап-ка“ Ата ша, а по рјчма пјска Јоваа Сдчћа.„и од тада оа с пјваа свраа као роорска ма до а- срто ародо јда“. (Прота Јован В. Бућин „Преглед

рада... стр. 21) За зврат каз ј Дртв покоо 200 орт зат, дрт ш зат сат са посвтом, ардо ј да с одржавом трок тампај родољбв пјсм „Србобрак“, кој ј спјвао Рсто Мћ, „врјд дртв ча“. на госпо-да 1871. од Дртво ј дао Акадмј двора жско с-ттта поводом крта роорско асљдка Даа. Дртвочствј 30. 6. 1883. од а свчаост вјчаа к Зорк каза Птра Караорвћа. Пјвао с пр спровод кМарј 18. 5. 1885. од.



БРАТСТВО176

Мтм, како каж рочар1: „...кад с ј по Бок просо ас

да каз вод тај провор с астрјскм посаком Тмом, дасвој ад поаж Астрј крвм оком да а српск атајпо Бос, подпрт з Борада, „Јдство“ одстад од амјра, даа Мрково крт по а цт...“ из ово прмјра с ајбољвд како опстај „Јдство“ – жв правој држав потј р, а првата да јој браћа по крв вјр, која жв собод, „рј“ са овм окпатором. То ј сптост жвота дјаспор.

„Јдство“ ј ојао држав вадар. Рдово дај а овјр

дртва права добја саасост. Пјва саборој ркв Св-то нко прком посјт ово вчаства ара Јоса I (3. 5.1875), а арв да а баодар поводом држав дастч-к просава жаост.

Патротска мсја „Јдства“ ода с овом поаа крзм брм момтма а сторј:

– 1848. од, прком посјт Матј Баа, засака срп-ско кза, а оквр доовора са роорскм вадаром мтропо-том Птром II Птровћм њом о јд Срба хрвата.Тада ј Котор оразоваа таја аја кој с ст окој с покр рад „Јдства“;

– 1868. од поводом бства кза Маа Обровћа одр-жао ј опо;

– 1869. од а Вдовда, арод посак кжвк,Ста Мтров Љба, окпо ј Котор св авар боккопта као вд споразма дооворо ј како да с поаај прмаастрјској васт која ј вра тжак пртсак а српск жваљ;

– 1869. од авст, завда ј рртаја, пркос дат ар-ск рјч прком окпај Бок да с то ћ радт. нако то ј ар фрао Јос одбо моб бокљск авара да с рртјокао стаовтво посао Бок јак војск, 25. сптмбра сдо а стаак прво Крвоја, лдча, Ра, Орав-ча, а затм грбља, Ма, Браћ Побор. 3. 1. 1870. одскопљ ј Кзачк мр – „Јдство“ ј пао мост по-ј, апо ј коко чаова, а ајтж с про прдсјдкРсто М. Сботћ, кој ј мро затвор од пртрпљ мка, пјск Рсто С. Мћ, ча Дртва кој ј морао апстт Котор

1 Прота Јова В.бћ „Прд рада српско пјвачко дртва „Јдства“ Котор од од 1839–1929“, Бокка тампарја-Котор 1929. – стр. 35.




збо вко србоваа отћ Одс, а касј Борад. Дртво

ј зразо содарост са страдама одстајћ од забава својдјатост сво ј а мотв за спас покој да по ста-ка;

– 1875. 1876. од збо скоба цр гор Трск, као збохровачко стака ако нвсск пк, коко чаова јоптжо збо атај по Бок да с прскоч помоћ браћ хр-ов, а Дртво ј 26. брара 1876. од пррдо забав корст ровачк стака;

– 12. 9. 1877. од просављо ј особо нкћа рат

цр гор, Србј Рсј протв Трск; – Васт ј забраа да с Дртво прмај пода цргор. Ова ардба с првазаз тако то с вдј оссв пода, само чо м прзм мјсто боравта;

– 1878–1885. од Дртво ра рад а прос костјСтаа М. Љб з Бча Бдв;

– 1881. од доо ј до крз раздора српско-рватскмодосма, кој кмрај када ј азв чтао пта, паДртво а Свтосавск забав т од позва само Срб. хро-чар (Прота Јован В. Бућин „Преглед рада... стр. 37) то комтар рјчма: „Такав бја жаос д врма. Бо повратос!“

– 1891. од поово ј бко Бокк стаак, као одовора одк о рртај поводом хровачко стака, кој ј боос а пропаст збо одк каза нко „кој тада бја за-пвао астрјск вод, опасао ра јакм кордоом роорс-к војск, под комадом војвод Маа Врб“. у Бок ј дјоваопрјк сд, мо Срб пат с авом свој дјова, а „Ј-дство“ ј бо прсљо да т. нкоко чаова осовао јтајо држ „Брако Радчвћ“ кој с баво кжвоћ потком. Када с открв чаов то овоормрао дртва,оч апа разбјжа с с цр гор, хров Србј;

– 1889. од свчао ј просавља птстота ода Ко-совск бтк;

– 1912–1913. од к чаов Дртва с прдржј р-оорској српској војс Бакаскм, осободачкм ратовма.Забра м ј бо повратак Астрј, Бок с с врат тк саосободома 1918. од.



БРАТСТВО178

– 1914–1918. од, Дртво ј дјовао, јр с к чао-

в б мобса, к поап трра, а Котор ј,као порачо мјсто бо вакса.Одос оквр само Дртва с као свакој воотрској ор-

азај. Док трај тзјазам, св ј звардо, а када о стпмјсто срввост жљ за чм стам вадам, одаастај крз. увјк ј пробм дспа пјвача одос др-т – пјвач. Прва крза с јавља вћ 1869. од (збо размраса дртом оразј с Свтосавска забава). Ова крза с акопрброда ба ј подстај за косодова бољ оразо-

ва Дртва (вод с кја прдсјдка управ). До зм- ра са оровоом ј доо 1876. од, а до потпо разаза 1881.од. Збо трзава Дртв, 1883. од, одчо ј да с зако врјм обстав јаво астпа ора, да с ор поп овмчаовма да с појачаом рјом пр овој об. Та јодка зазваа ракј частва, кој ј протствовао отвормпсмом, па ј ста повча Дртво ј аставо да рад са потзјазма. најджа крза, совља дспом частва потчкм доаајма ба ј 1907–1909. од остава ј траа

св до пркда рада 1914. од.Пдстоода Дртва ј свчао просавља а Пт-ковда 1889. од з прсство мооброј остј з Бок,цр гор Дбровка, а з промој м Дртва.

Почас чаов СПД „Јдство“ с зачај чост з по-тчко ктро жвота: аоа бора Свтозар Мтћ,пјск Јова Јоваовћ Змај, арод трб кжвк СтаМтров Љба, сарад Вка Стаовћа Караџћа, катт,Вк Поповћ Вк Врчвћ, пјск атор „Србобрак“ Рсто С.Мћ, прва Српка композтор, Јсавта М. Поповћ, пјскЈова Сдчћ, композтор роорск м Ат ш, компо-зтор нкоа ђрковћ, дрт Ч Бр, нко Ччак, шпроЈововћ, шпро Оовћ, Јово Кадја, Боом ш. Јововћ, затмчтава пјада чаова кој с то засж доодм прда-м радом Дртв (ов кост почвај а каљарском робљ.Трба помт пород кој с „здржа“ дртво овом п- род: Бјадовћ, Ћрковћ, Радвовћ, Јововћ, Јоваовћ.„Јдство“ с оджј својм чаовма оразовам парастоса пома, а ајзасжј ј за прос посмрт остатака СтааМтрова Љб з Бча Бдв Вка Врчвћа з Дбровка Котор.




Замљвост з ово прода:

– Крајм 19. вјка постојао ј породч оркстар Јововћа(ота шпро, сов Красом, Боом, др Ардој Бождар). – епскоп Вадмр Бобрћ ј компоовао пјсм „Мка

кћа а крај“.

Период између два свјетска рата (1919- 1941)

изм ратова Дртво дожвљава проват. у ор с с кљ-ч Рс збј вк број хрвата, тако да ма око стотак

чаова. Дртво ч коомрат аја вјра, тако да СПД „Ј-дство“ правом смс смбозј свој мсј јда.Појав с с мо добротвор, па с с створ сов за

садржајј кваттј рад. Свтосавск баов, вк забаво мсој, карва, ро-бј вјт рдт, прјпо ора-зова тј о Тројчда, Вјаск оћ а мор, зт,обостра посјт братск дртава – св то карактр дјова„Јдства“ овом прод. у то врјм оразј с заборавпросав двдстоод стоод јбја Дртва.

год 25. 12. 1921. своја с ова Права. Застава која јраа Бч 1922. од, освћа ј ркв Свто нко одковаа од краља Аксадра. нажаост, запј с ј од-ј тајаск окпатор до даас јој с ј о тра.

Дртво ј одковао Ордом свто Сав V рда од стра- краља Аксадра 1921.од, од сто краља Ордом свтоСав III рда 1930. од, од стра краља Птра II Ордом свтоСав III рда 1940. од. „Јдство“ ј одковао пактамаЈжосовско пвачко савза 1939. од Прво борадско

пвачко дртва, као братско дртво, 1897. 1927. од.и асјском под то ј зат прод „Јдства“ – запросав двдстоод скпљо ј тада 38.079.11 д-ара, а за стоод 32.279.50 дара. итрсато ј да ј јдаод ајвћ прожка 1927. од бо вк ачк МајоПп. Створ с сов за асра оровоа, за кватт-ј оразај мастаја зта.

изм ратова, порд бокљск мјста, Дртво ј посјто братск оров „гс“ Мостар „Замљ“ нкћ. Јо

вјк ј бо оствар зт Борад посјта братском Борадс-ком пвачком дртв. Прр ј корт 7. 7. 1923. од „Дом



БРАТСТВО180

собод“ а цт. у повратк з нкћа Подор (29. 6. 1926.

од) ор ј остовао братском дртв „њо“, сто а цт, ао с зврат посјт Котор 22. 8. 1926. од.год 1934. крза Дртв совља ј борбом за васт

част. Доо ј до расојаваа частва. избором ов прав доо ј до косодај 1936. од.

Јбј Дртва кој с свчао просављ овом про-д:

– осамдстоода, а Савда 1920. од з чћбројо овоактврао ора ако рата;

– двдстоода, 8-9. ја 1930. од, под покров-тљством ово вчаства краља Аксадра I, з чћ вбратск дртава з Бок Дбровка одржава VI корсаЈжосовско пвачко савза;

– стоода, 26-27. авста 1939. од, под всокм покро-втљством ово вчаства краља Птра II, з чћ орова зБок, нкћа, Мостара, Срмск Мтров.

Почас чаов СПД „Јдство“ овом прод с порд за-чајј чост з потчко ктро жвота, ачк Мај-о Пп, арод добротвор Васо Ћковћ, дрт ива Баат-а, Јово Вкотћ, Трпо хом, Ат шћ, Ат хом, ВљкоКомарк, Бода цвјћ.

Период послије Другог свјетског рата (1945-1994)

најтж да СПД „Јдство“ астпај посј Дро свјтс-ко рата. год 1946. ј омоћо јаво мастова звазда ркв. 1952. од адмстратвом ром ј дозвољ-

а пррстраја Дртва, јр ј Дртво св врјм дјоваокао Мјовт ор ркв Свто нко.За пржвљава Дртва том прод ајзасжј с прот

Бообој Мовћ дрт са ајджм стажом . Јово ш. Јова-овћ. Пјвај само о ркв прврж-правосав дјмчокато. иако ј ор скромј по број чаова, давао с, какокаж јда стар ча „да ас ј в а баадр, о дољ рк-в“. Сабор рам Свто нко ј јда паројска рква цројгор којој с посј рата пркдо боосжо.

Стопдстоода Дртва ј просавља 25-26. овмб- ра 1989. од, оразај ССРн, з чћ Прво борадско




пвачко дртва, КуД-а „нкоа ђрковћ“, ора Мзчк ко з

Котора в соста. Зава смо оразаторма а казаој амчаст кваттом прорам.Том прком ј Дртво одковао Ордом свто Сав II

рда од стра Свто арјрјско сабора СПц.

Период након реактивирања 1994. године

Прав садржај СПД „Јдство“ враћај с тк а цвјт 1994.од, рактврам рада ормрам прав.

Одка дојта тоа прољћа, да с о стопдстптоодпостојаа рактвра рад Дртва, аа ј а опрч комтар.Порд одобраваа одвља стар чаова ов пото-мака, ч с с прмјдб: „Откд сада српско дртво Кото- р“; „Зар то ћ пормтт армоч маоа одос Бок“; „Какав ј то јбј 155 ода“ тд. Као вјк, ајвћ јпробм бо за.

Обовљ управ Дртва ч чост кој с ајма јдомжом вза за жво бћ стопдстптоод „Јдства“ о

мај право да бд „достој сторј а“. Добр мао-а одос мож пормтт враћа традј, јр оа Бокма моо мрља. Т одос мо пормтт само овоствор о-бј. управа „Јдства“ ма страа од Борада, од Зарба, од Подор, од цта. Свјса ј да ј Дртво „свој а свом“ да коа рмт рад. нма мтора са стра, т кача.Мтор „Јдства“ ј јваљ, а зоа са ј традја.

Зато с јбј кој сб садрж двадстпт про-савља? иако ј управа заваа оразаторма стопдстоо-

д, сматрао с да Дртво трба да с одж својм чао-вма да својм прорамом својм актвостма покаж да жв.Стоа ј сакпљо старо-ово частво под дртском паомоспода нко гровћа про с рад, од Вк сдм, падо свча акадмј. Св од прорам проа с састав-м дјом свчаост јбја.

цтраа просава смјра ј враћа дртв трад-ја одава прзаа старом частв, а ба ј под покров-тљством баосовом њов свтост патрјара српско ос-

пода Пава, која чаов Дртва сматрај само довмом, о чоћ која ма подјљ смпатј пото-



БРАТСТВО182

ва свкоком српств. учћ мт ачка, затм

орова з Борада, ново Сада, Подор Котора, као состасамо „Јдства“, допрјо ј всоком кватт просав.Од обављаа рада, порд рдово чћа а боосж-

ма кортма Котор, Дртво ј остовао одржао корт Трб, Бдв, Подор, цт, Твт, хр новом, новомСад, Борад (просава стопдстоод Сабор ркв мастаја „хоров м рскама“), Зра, н, Бо,К, хаовр, Бд, Дортмд, Дсдор, фракрт,М дрм мјстма.

на 16. јосовскм орскм свчаостма н, 1998. о-д, ор ј ара“ за аттчо зво српск дов мз-к прма адарском запс, за сп трпртај да зајстарј по српск дов мзк ова орск звк.“

Дрт ора ј оспод Мајо лазарвћ. Дровам сбав од 1992. од, а мјтчк ј рковода СПД „Јдство“од 1994. од. Са овм ором остваро ј зачај астп пос-тао всок рзтат.

ПЈеСМОМ СРцу – СРцеМ РОДу!

Скртар Дртва,Драган Ђурчић

II

хор Српско пјвачко дртво „Јдство“ з Котора ј кадапркдао са радом. Пос адмстратв р забра јаводоваа ора пос Дро свтско рата ствараа радско ора„нкоа ђрковћ“, ор СПД „Јдство“ аз катдра рам

Св. нко Котор т аставља свој дова, пом капа-тт, вћ као ркв ор за потрб боосжа. Тај ор с оч-вао до двдст ода проо вка св т од водо а јсада покој оспод Јово Јоваовћ, д домаћ раа прдсдк ркв опт Котор, прдао а ама, мамрајама да а јмо просављамо. Тада с ор пва в-ома см љд кој с с па ржма. (О овом прод моаоб ајбољ оворт . Саво Роаовћ о. Момчо Крвокапћ, јрс б свдо то врма актв чаов ора). Заваљјћ

ма, м смо мо аставт са радом 1994. од поово врат-т св садржај ора пом капатт.




на празк цвт 1994. . ор поово заз з ркв ркв

порт враћа с пом жвот. Васпоставља с права, позвај с по-том када пвача зајдо са вћ старјм доодмсксм пвачма стварај јда ор п пота са дртом садапокојм просором мзк нкоом гровћм. Са тм др-том ор рад до јс ст од када а позв прав ора доаза мсто орово мад стдт Мзчк акадмј з ново Сада,Мајо лазарвћ бва аажова да прпрм ор за јбј 155ода котрао рада постојаа. хор потпј ма р-пртоар са овм дртом. Одма с поч са чм ов -

трј ово корто рпртоара. До јс 1995. . проб ораодржава с с свак трћ дљ (јр ј дрт тада бо стдтчртврт од мзчк акадмј) а мврм проб ј одржа-ваа про. лјаа Радовћ која с астам лазарвћа Которповач. Дјмо јој вк заваост јр с частво ј осо додоаска стао дрта. За то врм ор пва а боосжма,чствј а разм рквм акадмјама одржава корт.

Прв вк зазак свт ј одазак Борад 1995. . а позвбратско ора Прво борадско пвачко дртва а просав 150-

од Саборо рама Борад када ор чствј саборомпва јдој самостаој тачк тр Сава. Пртодо дааор ј одржао корт Сабором рам новом Сад бо остбратско ора „Св. Ста Дчаск“ (тада стдј „М“ новомСад ор прв пт сма матрја кој ј отпва а корт).

учћ а бројм акадмјама астпма Котор цројгор с довољ да б с ор потпост армсао стао амзчк с тада Јосавј. хор с прјављј а 16. јо-совск орск свчаост н 1996. . Вћ тада ј за а

рада стаа про. Дарка Матћ-Маровћ, (позавајћ мадо д- рта по тзјазма са просав 155 – од ора) која јаратоваа прстоја звк трпртај ора. на том стваосвајамо св смпатј добјамо арад за трпртај старомајстора, Орада д ласа „Super umina Babylonis“.

нако ово спа ор добја позв да чствј а ства„хоров м рскама“ гарј рсака Борад 1997. . дзвод свој прв тматск корт „Мотва пост свтост вас-крса“. на том корт с звд композј кој с трад-

оао вћ в од јдо вка пвај ток Страс сдм Кото- р а боосжма као др композј вза за т тматк.



БРАТСТВО184

Тај корт ј смљ тампа ј прв осач звка са стм

азвом као корт.Пото с ор добром свт показао а ства н1996. . ор добја позв од оразатора да чствј а 17. ј-осовскм орскм свчаостма 1998. . Тма то стваа јзво композја прма адарском запс за кој ор бва ара, за аттчо зв трпртај стар српск опт правосав дов мзк као ова орск звк.

год 1999. ор поаз а вк трј по нмачкој д одржа-ва вк број кората мом радовма: Дздор, Бд,

Бр, хаовр... а ајзапажј ајзачајј с Бо (краљв-ска капа дастј Ото-а, сада састав уврзтта) К(Катдраа Св. Патјмоа. Пото ј корт Бо бо ззтодобар, корт катдра Св. Патјмоа ј смљ за потрбтвзј „Deutchewelle“) .

Јо јдом ј ор чствовао н то а 18. јосовскморскм свчаостма 2000. од д поово осваја арад за -трпртај старо мајстора Орада д ласа „Bon jour mon coeur“.

хор ж да с опроба а дрм ствама кој с тада од- ржавај змљ, дрта првач зазов кој поставља IV Vства камр орова Крајв. Проаз каддатр с-кј 2001. . са тмом корта „Боород мајк свтост псмама вчајмо“ 2004. . „хрвмск псм Српској ркв“Оба корта с оа ззтм крткама мт домаћ стра мзчк кртчара, мзкооа, драта... хор за јб-ј 165-од рада здај ов це-Де под стм азвом „165-ода“ а којм с ааз см са св вк кората такмча кој с одржа протк 10 ода.

Као када чаа Јжосовско пвачко савза ор јпозва да бд саосвач Савза српск орова Борад 2003.. учствј а првом дром Сабор српск орова отаџб дјаспор 2003. 2004. . рам Св. Сав а Врачар.

Ктро-просвта зајда Србј ј дода иззт В-ков арад за 2004. . ам ор за очва традј рсрпск ктр традј. Тм поводом ор ј одржао корта дод арада за т од народом позорт Борад.Потом ор одаз а свој прв трј Маарск Астрј дпва Стадрј (Св. лтрја) Бч (корт ркв којој свчао Вк Караџћ, вчра сжба ам рам Св. Сав, осто-ва Амбасад СРЈ).




на позв оразатора ор ј чствовао а јбарм 40.

Мокрачвм дама нот 2005. . порд мо орова сатрадјом джом од 100 ода.Прпозат као кватта ор а „Мокрачвм дама“ ор

добја позв да чствј а ства „госпојск да“ Ваљв2006. . чствовам а м покаж кватт кој с мож пос-тћ дјћ маом рад какав ј Котор.

хор одаз а ссрт мад рћаа европ Жв 2007.. одржава корт катдра Пј X зајдо са дрм оровмакој с прдставља а помс ркв. на том корт дом-

ра а дрт п пбк змамљјћ сз својм втм рковом трпртајама дов мзк а орова.Пос коко ода доовараа са оразаторма стваа

„Зата ва“ Прјдор, Рпбка Српска (збо ама вома з-одо трма око 10 маја) змамо чћ 2008. . освајамо поо-во арад з обаст стар дов мзк.

хор а јс 2008. од добја позв да чствј а 11. м-ародом ства ,,Пачвачк да дов мзк“. Доаском Војвод ор одржава корт новом Сад чвој Сао.

на позв свтка грчк правосав ркв о. горосаВаопоса ор одаз грчк чствј а мастај „К-тро то“ 2009. . острва хдр као прв мовт ор сторјто стваа. хор ј пвао а боосжма оставо одчатсак како а вр, тако а посто корта а трас по-морско мзја. нако коко даа ор птј а др трј Астрј а позв . Љба Брајковћа, (м орова з Србј цр гор). хор одржава корт Бч зрад ујд а-ја, Рској правосавој ркв Св. нко, катдра Св. Прта(прстжој ркв којој с одржавај корт дов мзк) а ам рам Св. Сав пва а вчрм боосж.

Сдћ од (2010) ор оразј трј Маарск, Со-вачк Чк д пва рам успа Прсвт боород Маар-ск правосав ркв која ј под јрсдкјом Московск патрјар-ј Бдмпт корт пва а Св. трј. у Пра одржавакорт са Мстарства за ма Чк Рпбк. ист од- ор добја позв да чствј а ства орова Сомбор достварј запаж астп. Тако ор одржава корт народоммзј Борад том прком ор бва ара прзам М-старства за дјаспор Рпбк Србј европско врзттакао дрт кој добја тт почасо доктора ака европс-



БРАТСТВО186

ко врзтта. хор ј пос до врма пвао а Св. трј

одржао корт Дбровк.у Апр 2011. . ор ј смо Ди-Ви-Ди – корт рск д-ов мзк рам Св. нко.

хор од 1994. . пва а боосжма Катдраом рамСв. нко Котор (а лтрјама, ток Страс сдм, мо-ба Прсвт боород ток Вкооспојско поста), наСвтосавскм акадмјама Котор Подор, а акадмјама част спаљваа мотј Св. Сав првачк мчка 10. маја,а бројм мастајама кој оразј аа Мтропоја. хор

рдово кортра како свом рад тако свм радовма цргор.

Дрт ора СПД „Јдство“ђакон Михајло Лазаревић

Дрт ора ј ако мр Мајо лазарвћ (1971). Дпом-

рао а Акадмј мтост, одск Мзчка акадмја новом Сад.Мастррао кас Дарк Матћ-Маровћ а Мзчкој акад-мј а цт. Почас ј доктор ака европско врзтта.Рад мзчкој ко „Вда Матја“ Котор Боосовј „Св.Птра тско“ а цт.



ZNAMENITI NOVQANI

MIRKO KOMNENOVI] I

URO[ TROJANOVI]

исторја хр ново боата ј отово ооко коко с пова обаа за. у дб сојва сторјско аса, см-ваа с с врма развоја стаај, рат добоа жомра, освајача са стока запада. у тм окоостма, саткам одска свак врст, тој свакдаој борб, новља Бокљач с да жв. Чст пром – застава а радскм тврава-ма, паова амра освајача, карактра права ов права,затва с вк брз вт праоаваа, мдрост, стр-пљ одчост да с скорст оај ртк час када ј като аправој стра, т да с сом потчко актвзма, дпоматскоммдроћ – мачм, до до проспртта собод.

Бока Которска, а тм хр нов као рба тар осврозападо да, својм с остраткм поожајм б то-ко важ за вк с овм ратм коомскм паовмада ј бо мово да с око прваст а овом д Мдтраавод д тк скоб. Траја с вковма. Рата ј срћа хрнов од ово осваа 1382. од вода раз табор: тр-ск, мтачк, астрјск, рск, раск, астроарск; а јсвст о потрб борб за жвот под сободм бом адвадавааврма ратова, крза чст прома сторјск окоост. Пр-сд о а очва т свст о кааса ма с љд

32:929 Komnenović M.82:929 Trojanović U.

930.85 (497.16 Herceg Novi)



БРАТСТВО188

кој с сб објдава ајбољ особ арода ком с прпа-

да – замт чост којма ј врм, као мољв тачсдја, дао мсто аоаој сторј. гарја такв чост ј хр новом боата ч ј само новља вћ мт,ач, помор, рат, потчар, родољб мо дркој с Твртковом рад пров до жвота – од њоа до ивАдрћа. Памт с даас, ожвљавај чсто прчама новљаа,потврјћ врова да прморск радов жв од спома во др, својм жљама да пра врма одзм својство да пркрј.

ипак м чостма кој с својм дма задж потомк,покад скрс прд очма стражвача заљбљка сторјово краја, ма жвотопс љд кој с, свсо свсо,вољом дооа одр потчк покрта пком бром краткм сторјскм памћм, бва скрајт дбок там- одк сторјско заборава. Свака од т жвот прча мадрачј дкор, а опт, о мсобо ч. Мо датм раздвајај, драчјм правма с змаљск птв овпротаоста, драчј с м бва опсз доваа, дртвстатс кој с за жвота стк. А спаја , т пск, помор,м, бор за аоао јд, заврк, ор, ра-дтљ, ратк; спаја стска жља да св са вастт -двдатта став сжб трса сво арода. Спаја ро-дољбљ, спрмост а жртв, љбав вра втатт арода чјс до, всок тчк врдост. Зато сваком врм, па даа-м, трба подсћат саврмк а такв љд. н само збо дакоја с за остаа вћ збо, по прав, скр дбоко тчдмзј која скрсава з ов амра, стрмља довааа разчтм пољма – како то ч стрч пбкај кој заза простор Бок Которск, посбо ровск зборк „Бока“,кој ј кроз в од чтр дј своа постојаа доо зачај радов о замтм чостма тоа краја.

Два човка кој с својм жвотм птвма сјд пом-т особ чј ћмо жвотопс осовм ртама прдставт,зостава с до арј новљаа кој с свом арод да по,прзј – св то с мо, запаљвм врмма краја двта-сто почтка двадсто вка. Жвот вков м с додрј, акратко. Прв, Мрко Комовћ (1870–1941), потчар родољбпосбоа кова, бо ј остао зачајо м саврм сторј своакраја – човк а чјм с с жвотопс, као а ком кадоскоп,



189ЗнАМениТи нОВЉАни МиРКО КОМненОВиЋ и уРОш ...

пром ј отово св сторјск, прврдо потчк

важ доааја змро важо двадсто вка. Др, справк даровт рабр пск – уро Тројаовћ (1882–1903)ј бо т срћ. Даас ј позат само д стрч јавост којас бав прочавам сторј Бок Которск. ноправдао, јр јовај мадћ жртвовао почтком проо стоћа свој жвот за даборб за аоао особо од астроарск окпај – тозбо стова, споставћ с скпљ од жвота. Зајдо, јда по-тчар јда пск, дпома вајарск ко модр јзка с правк, пркос свм својм разкама, створ с с-

к која пчатљво овор о врм којм с жв, тадамдртвм сторјскм пркама хр новом Бок Ко-торској, а матрја од кој с б сазда ов поајбољљд.

*

Мрко Комовћ родо с 21. сптмбра 1870. од хр- новом. њов родтљ, ота Марко, кој ј мро када ј ма-

ом Мрк бо сва дст ода мајка Љба (ро. ивако-вћ), пса с са которск осов ко. Ра бтак оаодрдо ј Комовћво коова а, споставћ с касј, о жвот. нако то доааја жвот коова аставо ј Трс-т заваљјћ свом јак ђор иваковћ, поморском капта.Савадав Трст тајаск јзк (касј ј ачо мач-к, раск рск), одаз Марбор д са спом завраватровачк акадмј, а дој дпомра а ко саврмстра јзка Chateau de Luceus швајарској. им Мрка Ком-

овћа до бокљскм роорскм окврма ј жва-о статс кој ј овај потчар, а пр сва патрота заврдосвојм дом. Разоз с доок пррод ско с повза сакарактром комстчко сстма кој ј обжо зачаја пр-од а саврм сторј. Зачај ззтк прдстављај стдјаст ражвача бокљск проост иатја Зоковћа објављаосамдст ода проо вка зборк „Бока“1, као овјастражваа нбоја Раа2.

1

и. Зоковћ, Мирко Комненовић, Бока број 13/14, 1982, стр. 105–127.2 н. Рао, Мирко Комненовић, хр нов: Дртво за арв повјсровск, Српск соко, Завчај мзј, 2009.



БРАТСТВО190

Прод Комовћв мадост обжа ј сторјском

смс астрјска окпаја Бок Которск посд која ј оасобом доа. Бчкм корсом з 1814. од Бока ј прпаа Ас-троарској тако ормао а састав провј Дамаја,која ј маа сдт Задр. у одос а прв окпај, када јхабзбрка моарја 1797. од по одрдбама Кампоормјскомра са фраском доба Бок, да б ој остаа само двт о-да, ова дра ј ба моо джа по Бокљ – тжа. Трајаа ј свдо 1918. од, дак отово о вк. Собом ј доа вома тксов жвота за стаовтво св бокљск радова, па тако

хр ново, сож коомск стај кој с, зм остао,карактрса зато страда саво бокљско бродарства (поај-в као посд ратова са напооом прод зм 1797. 1814. од), а потом ова кратка обова (од почтка пт докраја ст дј двтасто вка). Та ј обова доа затдамзај дртво ктро жвота као аставак рада ааоаом окпља кој с одвјао поајв прко српскпросвт прврд дртава. у хр новом ј од вкозачаја бо покрта Српск чтао, т позат Српск По-морско одаоа ко Срб, пов хр ново, крозкој с про, као просор ч к од ајзамтја чост ооа врма – од дрктора Мата Мр до СмМатавља кој ј ој прдавао тајаск јзк.

То с пак б ртк зра свта кој с с пробја тко з вк аажма жртв д рааа бораа за а-оао особо. Ба ј в о јаса потрба да с створстаба позда сстм кој ћ омоћт бољ жвот, ко-омск дртв развој, ктр апрдак. Бз собод – то ј ба остварва замсао. Таквом став, кој с почо рт кровма потчк дртв т, а самом арод,вома с одчо прдржо Мрко Комовћ. Образова за стчо током кооваа швајарској, а зражажља да с оа став кј апртка домов, посбо род-о краја, отвора с Комовћ сасвм ов вдк о ачмапотчко дртво доваа совма астроарск ок-пај. Карактрсаа ј свст о прврдом апртк као т-мљој пртпостав дртво развоја, па ј јо врм када састрјск коач пораз пропаст хабзбрк моарј чадаком моћом, Комовћ са својм сарадма прја-тљма са којма ј до патротск осћај сачо прз




вома остварљв паов прврдо опоравка развоја хр

ново Бок Которск. Зачај о овом ам мао ј РдоСардћ, по образова доктор прав ака, а порд тоа до-бар позаваа коомск птаа, од 1908. од рдк ста„Бока“ кој ј постао асо ово покрта, као фп лазарвћ,Јово Стаовћ др. Твор ово паа с б само „сао-ск“ даст вћ прда посрд протаост овомдрктом спрово, вардо добр оразатор од акј атортта кој с позава стај а самом тр б моћост да брзо спо дј. Као прортт прврдом

развој постављ ј развој трзма, кој ћ ако тада рзвј, ард дјама, посбо ако Дро свтско рата, поста-т ајважја прврда раа хр ново Бок, а важ ома с поморство, рбарство пољопрврда.

Почтак двадсто вка доос зачај ов: Котор с ос-ва Српска бокка тдооа 1901. од, тр од касј Српска крдта задра хр новом, док Рса Бдва својзадр добјај 1908. 1911. од. у мврм вк бројса бококоторско краја добо ј свој задр, кој с б ча-

„Савз српск прврд задра а Прморј“ са сдтм Дбровк. у сожм совма астрјск окпај задр спосова са спом св до 1914. од, да б ако објав ратаСрбј, Астрја забраа ов рад. у свм овм прврдмактвостма, кој с з маа почтком двадсто вка, а кој јзаставо адоазћ рат, Комовћ ј мао орома тај, каопрдсдк ровск задр човк ј вкој мр засжа за осва оста задра. Јда од ајп ајзачајјтраова то аажмаа ј зрада адако чво ота „Бока“,чј с скад ј, опм зотчом втајом о-во јдако саво парка ( Ботанички врт на Јадрану) до одапрдставља стск смбо рада мсто окпљаа новљаа број остј. хот ј пржво оба свтска рата, а ажаост вк змљотрс 1979. од, па с даас ртк бљк кој с зо свта доос помор, пт заљбљ свој рад,а броја, авом сма сћаа старј новљаа, јда асковта свдочаства о кадаој „Бок“.

Прод од аксј Бос хров 1908. до почтка Првосвтско рата, јо тж поожај совск арода Моарј об-ж ј сажм бм аоа свст содарост мма. То ј тао а осва мооброј оразаја ао-



БРАТСТВО192

ао, рвооаро борбо карактра по свм тачкама Мо-

арј. Посба зачај ј мао сокоск покрт, поткао јо рајз Чк. Овај ј покрт стао до а прморск крајва, асмво ајактвја чост овом развој Бок Которскојбо ј Мрко Комовћ. Постао ј стара сокоско дртва хр новом кој ј осовао 1910. од, одма ако дбровачко,а пр которско (1911) дртава Рс, ђовћ Бјој (1912),а то касј стара Српск сокоск жп а Прморј. Сваова дртва ба с до Савза српско сокоства Борад а зачајово осваа бо ј датм сторјскм окоостма ззта.

Прврд развој Бок Которск почтком двадсто вка прко ј Прв свтск рат. Рад а прврдом прпород застав с рат- добо; прод под астроарском окпајом, стпо ј мстозвсој бдћост, а ад. Сарајвск п гавра Пр-па, т касј тматм Србј објава рата с задМрка Комовћа. Радћ прљжо а прврдом прпород осва јача прврд ктр сттја, ссрћћс са бројм опстркјама прпркама кој с прд ов са- радк а поставља астрјск васт, мао ј прк да ос-аж своја вра да с собода аоао јд јдсправ птв за остварва аоа трса. у одамакој с сд Мрко Комовћ ј, овоа пта а дром пољ, са-свм разчтом од ооа а којм с дма вћ доказао, моо птасказао патротзам, ч раброст, бзрзрв одаост својмдама, чак ајтжм окоостма када м ј жвот всо отаком ко.

Втров рата, а жља да с сдбоосм дама аправо тамо д ј отаџб ајпотрбј, одрд с замр- рат птв Мрка Комовћа. Одвљ, као остаомо арод Бок Которској, ратм спсма побдама српск роорск војск, спва да стп вз са српском војском брзоако о доаска а абаск оба. Заваљјћ обавтајмподама кој ј Мдов доставо мајор Смр Остојћ, срп-ска војска ј спа да застав астрјск пароброд са војм мат- рјаом кој с, маскра сакрв, запто ка Абај. Оржј ј запо, а Комовћ ј по повратк з Абај до спт-ва Котор од стра астрјск пој. њова раја бора-ја, добро позата пој, доба ј ов мт, па ј мотротово свак ов корак. Стоа чд да ј прво даа мобза-ј астрјск војск 24. ја 1914. од – мобзај која ј




започа апма, забраом рада св прврд просвт-

о-ктр сттја, забраом ћр дрм мрама рпрсј, Комовћ са коом вј рааа хрново стражаро спровд затвор а острво Мама. ло с-ов овом казамат, бост кој с поч да с р м ап-ма, а јо в од тоа стратка важост тврав Мамакоја ј збо сво ораско поожаја ба а мт раск ск рат бродова, опрд с астрјск васт да за-творк брзо размст са т окај. Тако с Јто гојковћ Мрко Комовћ, бв бдћ радоачк хр ново,

збо о здравство стаа пћ Дбровк, тачј та-мо бо, да б ако краћ опоравка б трра Трст.

Трћаск да за Комовћа с б ак. Под стампртсма астрјск пој, са траовма боравка затвор, о- здравство стаа, Комовћ ј мао само јд жљ: апс-тт Астрј. То м ј спо овмбра 1914, када ј заваљјћам љдма ао прао астрјско-тајаск ра стао Боо. Сажа жља да с став сжб српск војск

дова а ј Мс, потом Прја Соа, а одат коачодо на. О Комовћвом распоож амрама ако то спрдржо српској војс ајбољ свдоч рч кој ј чо зап-сао“3:

„Ст смо. Очма сптвамо ср д свакоја кој ам с пр-бжј. Распоож ј озбљо, а вдро, бз мао размтаа. Б смо раздраа посматрајћ коо астрјск заробљка: ора војка.Одма сам посјто пок. Паћа пок. Љб Јоваовћа. Прјаво сам с каодобровоља, бз рзрв да сжм Србј“.

управо н, Комовћ ј добо ајважј ајкомпкс-ј задатак свом ратом аажма. Прдсдк српск вад н-коа Паћ чо м ј повро мсј рковоа пркпљам оразовам добровољаа српск, рватск, совачк ч-к аоаост Рсј. у ратом мтж кој ј вадао посвда,аоржа својм скствма, ајбољм жвотом доб, додатоободр поврм кој м ј сав Паћ пржо одабравба а за овај вардо сож важа задатак, Комовћ м

3 Дов з Биљешки Мирка Комненовића кој просмо објаво ј иатјЗоковћ свом рад Мирко Комненовић зборк Бока бр. 13/14 з 1982.



БРАТСТВО194

ј прстпо као свм пр ако тоа: одоворо, одважо, са

сажм осћајм аоао пооса, вр да ч ствар од ко- рст за свој арод. у Кјв, д с аазо вк сабр тардобровољаа, т обжм с Дара, Комовћ ј, а -кј дата Краљвск српск вад, прово дв по рат од-. и о том врм оставо ј псао траа својм Биљешкама4:

„на рад ј бо тжак апора. Радо с од јтра до мрк оћ. Од- ржавао ас ј мора свта дја за кој смо рад. узво ј прјатобо радт за ародо особо јд. Астрја с држа ркорд по број заробљка. Само за врјм Брсовљв оазв до-

тјрао ј прко 400.000.“Ако ј прдрато доба Комовћвој борај бо об-

жо сажм довам а пољ прврд обов ово родо краја чј с рзтат б зат, а рато сбчм спм зааам а задама кој м ј повра српска вада,од ако звојва рат побд сома хабзбрк моар-ј можмо окарактрсат као прод Комовћв потпармај а свм пољма ово доваа. Обаст пажом двљм свој змљака, право одкова од рта Акса-

дра Ордом бо ора IV ст. са мачвма, Комовћ ј 1919.од када с врато хр нов прр ззта дочк акојм ј бо љд з Бок. њова прдрата посбо рат-а сава токо пта доказаа љбав прма свом арод сспрд а, па с мож закљчт да ма чост з р-овско краја кој ј том сторјском прод мао вћ д заврвао вћ потова од Мрка Комовћа. Врм мра,ако јда ствараа Краљв Срба, хрвата Соваапосвто ј разај свој коомск потчк дја кроз

потчк актвзам. Бо ј бра два аврата, 1923. 1925. од-, за посака Бок Которск Борад, народој Скпт, а1930. постај радоачк хр ново. и то, прма оама с-тражвача проост рада под Орјом – јда од ајбољ -овој сторј. Зајдо са сарадма, о ј практчо аставопрврд обов кој ј рат прко, а са стачам смсомза д врма кој с бто разковао од прдрато прода.Пр сва, Комовћва орома заса ј то ј хр новотово потпо змо свој зоомј постао модра м-

4 и. Зоковћ, Мирко Комненовић, Бока, 13/14, 1982.




дтраск рад, са рм растрктрам птама. Свој

ззт пот, по којој ј вковма бо за о којој с остааброја псаа свдочаства, од птопса евј Чбј до Мата-вљв страа њов шатћв бсмрт стова,хр нов ј опмо саврмм радтљскм кома-м рма, т ј подо амрма, страма а проп-това, а трстма кој с поч да а посћј св вћмброј, ајављјћ тако врм кој ј сдо од пдст одапроо вка, када ј трзам бз кокрј ајважја пр-врда раа. Т ј заса Мрка Комовћа ззта савр-

м з од од св в овој чост прпозајајбољ одк човка кој ј жвот посвто свом рад, арод домов.

Јда свтск рат ј Комовћ пржво, а почтак дро,макар својој змљ ј дочкао. умро ј 28. марта бр 1941.од, да ако борадск дмостраја протв прстпааЈосавј Тројом пакт, сдм даа пр о то с зор 6.апра мачк аво срово освтчк разор аврад. и посд да, опрва боћ, скорсто ј да аправ

ст кој ј мао таја а сторјска збваа која с мт-о адоаза, а јст а вр о тчост вч своакарактра. Зајдо са Рдјм ђом Комовћ ј пто псмопрдсдк Чосовачк едард Б ставо с а распоа-а овој вад, као добровоља. Да с т тртака, када ј Чосовачка св јач стскаа астчкм кљтма, прстосвој ссрта прјатљваа са Томаом Масарком кој ј по-сто хр нов а Ма госпој 1909. прсствовао арод-ом всљ спрд маастра Сава? и ј помсо а рабрчк добровољ з Кјва? и ј постпо сдћ, као вк,свој осћа за правд, асћјћ ово зо кој с прпрма -овом арод добром д свта? То даас можмо зат, аможмо а овом прмр дост то од чсттост зам-т љд а сторј.

Порд орда Бо ора са мачвма IV стпа, кој м ј до-до рт Аксадар, Комовћ ј одкова рскм ордомСвто Вадмра IV стпа, рскм ордом Свто Стасава Vстпа, рскм ордом Свт А II стпа, ордом Свто СавII стпа, ордом Свто Сав I стпа, раском лјом час-т, Чкм орскм рвооарм крстом Јосовскомкром IV стпа. Комовћ ј, зајдо са спром Оом, тста-



БРАТСТВО196

мтом з 1940. од завтао свој породч кћ која с ааз

јдом од ајп дова хр ново, бз када домаив Адрћа, свом арод. њова жља ј ба да заджба пос-та градск мзј, а да од прода то мзја срдства бд дата „р-овској срочад бз разк вјр“, као да српск барјак кћ„свакако оста а вјчта врма то као сада а вдом мјст“.Ова скада рава кој ј Комовћ асдо од свој прда-ка, раа крајм XVIII вка касобароком ст окржа ј дв-м мдтраскм парком, са аавама, памама, кактсма, аојама,ммозама мом дрм бљкама, даас ј дом Завчајо мзја

мсто одржаваа ктр мастаја, кжв вчр позор прдстава.

*

Ако ј жвот човка – бтка а змљ, како п Адрћ, ода јсвој кратк бтк свр стдт права, пск од дара вк родољб, уро Тројаовћ, водо часо, бз компромса освртааа вастто страда, кој ј ово мадћа, како то бва – тк ако

ов смрт, ачо зачајом чоћ борб за аоао ос-обо. Даас м уроа Тројаовћа, посматрао з кжво-сторјск прспктв, жв сћа пр сва збо ов псм Бокељска ноћ, бз см јд од ајп ајврдј псамаспва Бок. Оа ј аовста доазак даровто пска, омо-ћа свом твор да с ов псчк ас чј до трај, а а одва дбровачк казамат, па смрт 22. од жвота. уровстарј брат Вадмр Тројаовћ, тако пск, обмј за-чајј опса, кар, потчк актвста партота, мао

ј сч сдб, довм тма раскдво вза з страдабрата: скра вћ о овој смрт пожво ј до 1904. од. уро- Тројаовћ, овој борај кжвом рад, стражва-ч проост Бок Которск посвћва с паж дјама заама,5 а пом а Пав Поповћ свом рад о Ат фабрс.6

Ма од браћ Тројаовћ с родо 1882. од Росама, ма-ом мст а сврозападој стра поострва лта, а самом

5 В. Ј. ивовћ: Браћа Тројановићи, Заборављени пјесници – борци Боке, Ссрт,

цт, III, мај 1955, стр. 362–364; новак Р. Мљаћ, Пјесници браћа Тројановић из Роса, Бока, бр. 4, 1972, стр. 189–201.

6 П. Поповћ: Дубровачке студије, к. 4, Борад, 2000, стр. 453.




аз бококоторск зав. Ово мсто, скрво вчто зо

мдтраско раста, пом с запсма ара КостатаПоррота 841. од. Вр тачк развоја достж затомдоб бокљско поморства XVII XVIII вк, када с Рос поајвзра заваљјћ вком број помораа кој с стза досв свтск мора, а с враћа свој завчај, ако б м морбвао мро а срћа акоа. и уров ота, д каптаиво Тројаовћ, ако доод поморско жвота, врато с Рос, да б с ако окочаа актв поморск сжб, прс-о Дбровк. Сдћ традј д бокљск помораа,

до свој тв ј ожо образова сова. По сврт-к дбровачк мазј, уро ј псао Прав актт Бч, атада поч ов кжв рад. нако јдо прозо ткста – кртк спва Косово нко ђорћа, којој том д прст-па са сттчко, а потчко стаовта, сд дв псмкој ч о ов потск опс. хрооок, то с Бокељска ноћ7 Рат за српски језик (посвећено Бранку Радичевићу)8. и одста, т-ко да с аој кжвост мож проаћ потск опс маобма: само сто здст стова. Са др стра, т стов сб

ос аовтај вко потско тата, ажаост када до крајасказао, љбав прма завчај собод раброст аторов да објав опасм врмма с почтка проо вка, када ј рп- рсв апарат моарј довао брж сровј.

Кжв рад уроа Тројаовћа раскдво ј вза за дб- ровачк часопс „Ср“ кој ј рвао Ат фабрс, дбровачковар кжвк порком са Корч. у свом сј о фабрс,Пав Поповћ п да ј о покро „Ср“ – „за то да б м про-бдо дбоко спава кжв свст староа српскоа рада, каото ј „Дбровком“ ао а то да бд аоа свст ов:та ј Дбравка, како ј о посд врм мсо пркрстт Ср,маа бт дра, сстра Дбровкова“. ипак, број пробм сстаја а пт овом врдом кжвом радк, о чм Поповћовако п:

„гав ча кој крћ одржава јда кжв ст,то ј домаћа рдакја, трара рпа одаа ст, два-трдобра актва кжвка кој стао п за ст, спј

7

Псма Бокељска ноћ ј објавља поводом Тројаовћв смрт часопс„Браково коо“, 1904, бр. 2, Срмск Каров, р. Паја Марковћ Адамов.8 Ср, Дбровк, бр. 15, 16. авст 1903, стр. 725–726.



БРАТСТВО198

свак свој потрб рбрк а вк мај та да каж пр том

зај та ј модра ст; а та ћт кад Ср отово ма такв рдакј, кад јо ма прав сова да ј добј, кад ј кжв-о трсова јо довољо да с оа м образј, кад јо ба за то крт да тк то трсова зазов, кад ј мод ајјач потрб ба оо то тк о сам ма да створ? То ј -срћа поожај Сра, тај ј поожај ајвћ мк задавао фабр-с“.9

управо збо ов разоа, фабрс ј астојао да мам љ-дма проа татова, врд мотвса сарадк – љдкој б мо да бд тмљ спо рада часопса, кој б до- прко потрб рј мадост, кој жвот, чсто окрта, јој стао да свд. Јда, а Поповћ сматра „јд“ од макој ј моао одоворт том задатк бо ј уро Тројаовћ. нмасм да ј фабрс бо то вр. нарочто када ј прд о-вм „смм жвм рм очма“10, очма прдао а док разочарао аоао датка, кој ј дожво пржвотоко разочараа, дараа звр ада оовм врм-ма астрјск окпај, скрса рдакј „Сра“ 1902. од јда псма чдс пот обч са. Тројаовћв потскпрва, сатка ј од љбав вр: љбав прма родој Бок свом арод вр ов са да освој ж собод. Псмапоч вардо пм пчатљвм опсом Бок, која „спава арчј мра“; св ј скадо, мро дчо а тој с којТројаовћ бој жвм бојама:

Бока спава арчј мра,Ст во рд дра,

нарав мртв п тајо чараПој савја то разовара:А а б ст звјзд дрћКо да под врћ боккоа мораи з ораП вћа мрс трава,Ворада бај дбрава,

9

П. Поповћ: Дубровачке студије, к. 4, Завод за џбк астава срдства,Борад, 2000, стр. 453.10 исто, стр. 445.




Втк ја

и птом масаи дворова бјСр разваа.

и аставља с счом то, са мотвом вома сп пс-чк ска з кој сјава пскова жда за сободом домо-вом. Ов стов можда ајсковтј свдоч о тат Троја-овћвом:

Бока бдј пооћо доба

Ко вјста оћ прј вјчааПа ад сатко ааДа мадост бр вјћ,Да жвота сва јој прољћ.О, дај ј,Како ј пооса.Змљо мора, јздо јакаКојвко маКрј ортака,

Морара српскоаПтомо стат,Поморка ваубаво рочт,нкад љп скр од љпотн зас ја ав,нкад арав пром вјчоју љп с ро обавно кад ј створа Свмоћа

Ова чда оћа,Ово бо, ово мор си бјо раст,Ов кр, поосто ст,што ожвт задуспома старна љад.у свчаом рБока чка.



БРАТСТВО200

Одовор а пта та ј то овој псм токој мр збд-

о дов астроарск васт, та ј ој „вздајчко“, аазс ом дром д. Дскрптв мт смј саж ро-дољбв тоов. Пск с обраћа арочто мадм сарод-ма, „саз првој“ арода отворо стпа протв васт која ј м јодза собод. из урово отро пра рај с позв омад- а бт, а покорост, а акј:

С ловћа ћ зора ржчј зракаОсвјтт бој српскоа барјака

што о с поосо а вр брда вјКао да с оој зор двојМо смј. у свчаом ркБока чка.--------------------------------------

Омадо, браћо ма,Т арода сао прва,Сожо, сожо, со, српскДа стрвмо адо рва,

намт, амад љтДа трбмо до стра,Да ко с чсто сл Бок, мајк дра.

Завр стов одјкј ајсажјм позвом а борб:

Та бз трдб бз борбДа ко мтав.

Жв ј мро ко зау жвота бој крвав.

Одовор ј бо жсток, то ј очквао мајћ вд ка- рактр астрјск васт а ам Прморј а праз з XIX XX вк. уро Тројаовћ ј одма ако објављваа Бокешке ноћи ап Бч, д ј стдрао. Стражаро ј спровд до дбровач-ко затвора, д с м с прдрж рдм „Сра“ Ат фабрс правк Српске дубровачке штампарије Ат Пасарћ, кој сап 5. овмбра 1902. Пасарћ ј зарад сво сбчо радаа пољ здаватва објављваа часопса ка домаћ ато- ра, као збо ра торај со м дбровачкм Србма



БРАТСТВО202



O KOLU

SRPSKIH SESTARA

Почтак XX вка озач ј вома брм доаајма Србј.Мајскм првратом, 1903, са потчк с Србј стај д-

астја Обровћа враћа с дастја Караорвћа. на ј, „Маћдој“, крв ј стаак српско жвља протв тр-ск васт. Прд страом одмаздом, арод бж Србј. у кћМт Птровћа, оа наджд Растка, окпљај с в раа,во осћам джост прма „род отчств“, одазвајћ сдј наджд Птровћ, а позат скарк, за осва јдожско држа за помоћ срћма „Старој Србј Маћ-дој“, о чм ј, срдом 1903, вода разовор са прјатљомДом иваћ, тк прспој са пта по Трској.

на Вк госпој, 28. авста 1903, прпој вкој са рстораа Коара, а Позором тр, одржаа ј Освачка скп-та Коа српск сстара – жско, добротворо, патротско,ктропросвто држа, „до тада, ајвћ жск мт српств“, са љм јачаа аоа свст взао за особо„поробљ браћ“ (јр с а ј б Тр, а а свр запа-д Астроарска), помоћ рожма, бз обзра а аоао врско опрдљ.

им удрж дао ј Брасав нћ. М освачма,

пдстак, прдач с наджда Птровћ, Да иваћ, ћркапозато ровачко војвод Мсћа, ива иваћ, спр,

061.23-055.2(497.11)”1903/2011”



БРАТСТВО204

важ дпомата пбста, Дарка Брасав нћ, Пр-

сда Јаа Продаовћ. нћ иваћ, апса с прва ПраваКоа српск сстара.За прв прдсд Коа забраа ј Савка Сботћ, са вћ в-

км дом матаром рад, з чв овосадск породПот, роа сстра пска потчара Пот-Дсачћа сп- ра чво др Јоваа Сботћа, за потпрдсд Да иваћ, аза скртара наджда Птровћ.

Прва акја Дртва бо ј корт народом позорт, љ пркпљаа помоћ за пострада Макдој. наджда ј

сама састава прорам, дкор ј радо позат вајар ђока Јовао-вћ, „а њово Вчаство Краљ Птар I, по свом атат, посао ј про од 1.000 дара, зат“. Тако ј започа вка подр-ка праатв Коа од стра Дома Караорвћа. Краљвакћ Ја арочто помаж бакаскм ратовма, а вра сказва мсобо важаваа скр одаост доазса краљом Марјом. Св до аптаа Краљв Јосавј,крајм 1938, Краља Марја ба ј висока заштитница доброт-вор Коа српск сстара, чја ј прва почаса дворска дама баМрка грјћ, прдсда Коа.

Одма поч ормра одбора Коа ром Краљв Ср-бј, кој пркпљај ова аљ гавом одбор Борад, даа распорј прма потрбама. из здравств разоа, Савка С-ботћ повач с, крајм 1905, а а мсто прдсд Коа доазЉба лковћ, спра раа лковћа.

увајћ зачај сопство аса, 1906. Коо покрћ о-дак – кадар, к врст арод чтак (дја с прпсјпотпрдсд Стасав Содрмајр), смбочо азва Вардар. Прв број с рд ива иваћ Мојко Всовћ,тако када коз Србј Трској, оромом траж, заоо врм, од 10.000 прмрака, па ј дотампао јо 5.000, да боч бакаск ратова траж Вардара достао 40.000 прмра-ка. Мото свако броја б с стов псм На Вардару, Војса-ва ића Ма, а првм бројвма прповдач с б ПтарКочћ, Јако Всовћ, иво Адрћ, пс с Акса шатћ,ђра Јакћ, Каћаск... у овом ас Коа српск сстара са- раваа с зачаја ма а ак, ктр мтост, тоа ј чо „вома добрм часопсом својој врст“, ком с, посбом д, објављва од звтај о рад гаво од-бора мс одбора, то ј, пак, давао вд сва ча.



205О КОлу СРПСКих СеСТАРА

Трба стаћ да ј асо Вардар доосо кадар чтр в-

росповст: правосав, каточк, јврјск самск.у то врм Коо ма свој просторј, тк 1912. добја соб Дом Дртва Свт Сава, д с чва Вардар, а свој састак од- ржава осовој ко код Сабор ркв.

Посд број кадара Вардар заао ј крајм 1940. за 1941.од.

Коо, 1906, споставља, скад са својм ктро-просвтмљвма, прв крсв за добровољ бочарк, то ћ с показа-т од прово зачаја касјм доаама. Тромсч кр-

св, Војој бо Борад, вод с др Војсав Сботћ,с Савк Сботћ др Рома Содрмајр, спр потпрдсдСтасав Содрмајр, а касј, јдом од, поаз с,кроз практч вжб, обавља ачо.

Протво одрдбама Брско споразма, Астроарска, 1908,актра Бос хров. Овај акт зазва бр ракј срп-ско арода. Одма по објав аксј, наджда Птровћ, са Одбо- ром српка з рдова Коа српск сстара, сазва мт, а Позо- ром тр, д с окпља вка маса свта, првасодо мадж, аса бакоа народо позорта овор наджда, з бр каа одвља. шаљ с ап а св стра, змљ остраств,а наджда сстра Аа п псма лав Тостој, која с чвај овој заоставт. Прво псмо заврава рчма:

„нка м Ваа Прзвост опрост мој смост прм бзрачо потова мад Српк, сп љ-бављ прма отаџб жљом да о свт бд прожт добрмосћам за ма Србј. Аа М. Птровћва“.

Ова прпска подстака ј Тостоја да ап јдо од свој

посд да, к О присаједињењу Босне и Херцеговине Аус-трији, која поч рчма: „Јда српска жа обрата м с п-там ...“

у Првом бакаском рат, 1912, Коо оразј здржава IV рзрв бо, око 150 крвта. Помаж „српск дпоматск са-“, Баа Всћ, Мјб грјћ, као ча дпоматско кора:Аксадра хартв, спра арско рско посака, д Пџт,спра ско посака, бароа грзр, спра мачкопосака, Јја штрадма, спра рско војо атаа, лјза

Бос, спра раско дата пр управ државо моо-поа.



БРАТСТВО206

По прстак рада, пос ма од 11 мс, сптмбра 1913,

компта боа ј прта Прт.у октобр 1912, ачк сатта Србј траж, дпом, одКоа, оразова помоћ рама дж пр н-Борад.Прдсда Љба лковћ током оћ обавтава Одбор взс тм, јтр ра, а стајатма, бвај дочква сатопм апма, раом, пробком саттскм матрјаом.Рководство војо сатта бо ј задвљо брзом раоваа бспркором оразајом.

у тматм, кој ј Астрја пта Србј пос Сарајвс-

ко аттата а прстооасдка фрдада, бо ј спомто Коо српск сстара, м зачајм аоам оразајама.Да б дово свој ча опасост, Коо спаљј комптарв. ипак, мо ча пат с авом свој родољбљ. По-ммо да с ча Враско одбора Коа Бар ск а кома-д, а пја, а прдсда Смдрвско одбора, јо јда ча-а, мр маарском оор, од посда мча.

у ратм совма рад ј вома отжа, а срдо с ч св тос мож: зрај с рбљ чарап за војск, оразј доба ра,помаж сзбја зараза, арочто ј запажо аажова чааКоа боама ром Србј, као добровољ бочарк.

Када с Вада, 1914, повка н, са ом с повка ка-арја Коа српск сстара, са својом прдсдом, одак даљпомаж стаовтв. у страој пдмј паво тса, 1915,као добровољ бочарк, јћ ра бос, мр прд-сда Коа, Љба лковћ, нкој, наджда Птровћ, Ваљвској војој бо.

Пр вакај прко Абај, застпа прдсд Коа,Мрка грјћ, раздћ вк коч роб, з мааа Коа,војс збама, а проста матрја бћ дат црвом крст,док с тд кж прдат Мстарств асја.

Абаск оот проаз Мрка грјћ, Да иваћ, Мјбгрјћ мо др ча Коа.

иако ва свој змљ свој домова, ча Коа с прдај.у Со Ат, н Парз, ха Жв, Рм лодо,о, са својм змљакама, рад моро а првата збаз Србј, ова обо војка, окпља ака. Да иваћ Стака лозаћ, Парз н, оразј са пакта српскмзаробљма, којма ко з отаџб то ј моао да ч. Тос, тако, з хаа, ч Мрка грјћ Ма Ћрчћ.




из „Вко рата“ Коо заз са оромм дом, пр сва

заваљјћ сбчом зааа свој чаа као добровољбочарк. у Борад с поово окпља расто частво, а за прд-сд, 1918, доаз Мрка грјћ, кћ Јврма грјћа, државка дпомат з др поов XIX вка. Чка св оо то ј жас рата оставо за собом: моа срочад, вад, самора старчј с мжв сов з рат, краја бда.

Завро с, до тада, ајвћ свтск рат, стај чтр арс-тва, а а овом т ствара с ова држава – Краљва Срба, хрвата Соваа. у Парз, 1919, а свчаој вчр поводом потпс-

ваа Врсајско мрово овора, м дм зваама бс прдстав Коа српск сстара.у Бара, засовао а Правма Коа српск сстара, астај

Коо бараск сстара, као ов до, а а моб з Совј, да Совк оразј Коо под аджоћ гаво одбора зБорада, а стм прпма, одосо Правма, астај Коо јосовск сстара, јр а ч Совк. њов год з-втај тампај с Вардару а совачком јзк. Коо ј, ач,свсрдо подржавао дј јосовства.

Јда од прв бра, почтком 1919, бо ј отвара ивадс-ко дома, Драдској , за прват вко броја о кој б,ач, оста а . Т с ма бспата смтај, ра, одћ,опод , ков. Пос ма од од даа, Дом с пртвара Заатск вадск ко, којој с, кроз раз заат, ва-д оспособљавај за самостаа жвот. испраћа с са мајсторскмпсмом, одоварајћм аатом одћом за пород, коко с јма. До октобра 1921, кроз ивадск дом Коа српск сстарапроо ј око 4.000 срћ ратка.

Мјб грјћ – Амркака, „вћа Српка о да ј овд ро-а“, спра Савка, са Јврма грјћа брата Мрк грјћ,прдсд Коа – с моо љбав држ овор ром Амрк,прчајћ о тој „дакој маој змљ, која с јачк бора за својсобод“ спва да зазов вк смпатј подрк за српскарод, то ћ довст до ормраа зачај одова, којма јКоо распоаао: Мјб грјћ ј а ч фода за помоћ Србј(Serbian Aid Fund), а затм, т с одов з Врмота, фадј,Квда, Батмора, Бостоа, њјорка... Заваљјћ тако пр-кпљом ов, москм врдостма, Коо ј моо да б-аж пат мо вољка, а посба бра посвћа ј д,арочто ратој срочад.



БРАТСТВО208

у С, код цркв, 1920, Мјб ормра Амркаск

дом за опоравак д бз ко сво, а отворо ј дчј опорав-т Топчдр. у ток само јд од, 1921-1922, прко 7.000 дпрмао ј по 60 дара мсч помоћ, а а ст ач помаа ссамора мајк, вад, стар моћ бос, а-ва-д, стдт-вад, пострада пород, којма ј то бо јдач да пржв.

См ов помоћ ов, прмља ј, в маова, вома в-ка коча рбља, одћ, обћ, матрјаа за радо, ваћмаа др., чм ј сабдво прко 16.000 особа.

укпа сма з амрчк одова зоса ј в од 7.000.000дара, а Коо ј сао звтај о сваком троом дар. Пос-д ј датра 1927. од.

нмајћ, св до тада, одоварајћ простор за рад, прворазрдзачај добо ј рава птаа сопство дома. Бораа с дапро, зт ј крдт од . Вајрта, вко потоваоа добротво- ра Коа (прдсда Мрка грјћ даа ј ч арај врдос-т од прко 2.000.000 дара). Кпљ ј па Рсавској 11, сазда-а тр објкта, јда за дро: са а, стамба зрада, да б с од рт обзбда срдства за рад Коа, срд тзв. управа зрадаса каарјама двом саом, ајпом тадам Борад, а крај, зрада итрата. Дом ј освћ јс 1923, з прсствокраља Аксадра, патрјара Дмтрја вко броја остј.

Даас с тамо к др љд, а Коо врј право правд!у скад са својм ктро-просвтм радом, одосо про-

камовам образоваа „жск чљад“, Коо окпља двојчз чтав Краљв, пр сва д „па а пољ част сав“,кој о свом трок, заваљјћ тој брз за мад ара-тај, завда број двојака бо ј касј вро спа размпросјама. Бо ј итрат д добростојћ родтљаз траост, за кој ј паћа прча зос, а повр Коо бо ј мрљво.

Птом с б разчт вросповст, зато с, ДомКоа, просавља подјдако св праз, с раз ко,а порд стаа ра ма с часов раско кавра, јр с тосматрао „добрм рааскм васптам“.

Позат скар, уро Прдћ, 1922. осмљава оскава По-вљ Коа српск сстара, кој гав одбор додљј сттја-ма појдма, кој с својм прозма а др ач, зачајој мр, допр остварва пмто даа.




Свој ктро-просвто дова Коо остварј кроз ос-

ва Мао врзтта, 1926, д с впој са Дома Коаокпља мадж да чј стакт просор, кжвк јав рад-к з раз обаст, а акт замљв тм, м којмас б Јова цвјћ, исдора Скћ, Вадмр Ћоровћ, СтваЈаковљвћ, др Са Стаковћ, хаса Рба, Вадмр Вмар-Јаковћ, Ја Спрдоовћ-Савћ, Вадка к Достј, епс-коп бачк ирј др.

За свој сав, Коо зма Ма госпој – Рождство прсвтБоород, а ј оста празк: Матр, Божћ, Св. Сав,

Врб, Васкрс Вдовда, то с посб прк за сарад саСрпском правосавом рквом, з ззто дово сп. Коо ј помоо зда обов мо ркава маастра.

Рмо, прком подзаа спомка а Збрак, зад Кма-ова, зм српскм војма Кмаовској б, Коо ар-чј код Жворада настасјвћа, скара, оскава рск ка-п подожј спомка. Даас ј помт спомк жаосомста, скоро потпо разр!

у вз са поожајм ж тадам дртв, Коо с зааж зазјдачава жа мкараа рааском смс, тј. траж пра-во ж а коова, запољава, асва, правља својоммовом, као право аса, чм ј вома актва Да иваћ.

Јо 1906, Коо српск сстара, Борадско Крајвачко ж-ско дртво, Дртво ка Љба, Српско-јврјско дртвожа, осова с Српск арод жск савз до 1912. одржаз скпова. у лодо, 1912, Аа хрстћ, чаа Коа прд-става Српско ародо жско савза, а Корс Марод- ајас за жско право аса, овор о поожај српск ж.народ жск савз Краљв СхС оормљ ј 1920, а 1924. Д-а иваћ бва забраа за ов прдсд. Касј, ма м Јосовск жск савз.

Забжо ј да ј, 1937, одбор Коа н посао „рзо-ј“ Дртв арода Жв, којој ј тражо зјдачавасв права жск мк д, жа мкараа кда ч. 920грааско закоа, кој вра ж. Прдржј с одбор Коа Пћ Прп, као одбор Босаској Крп. „Тако смо с став одбра жа“!

народ жск савз Краљв СхС, ком ј Коо вро ак-тво, споставља вз са счм пастчкм оразајама Чосовачкој Рмј, а затм са ома Пољској грчкој,



БРАТСТВО210

доаз до осваа Ма жск Атат, чј ј љ борба за мр.

у Дом Коа, Борад, 1925, одржа ј јда од састаака, а ст о-д, тако Дом Коа, одржаа ј Корја жа бакаскарода за мр. Овај савз ј овао мсоб ктр сарад свдо краја трдст ода.

у љ очваа ародо ствараатва, одосо раз ркот-вора Коо ј, јо 1920, осовао Скј за вз о. у втр-ама са Дома, ааза с стаа зожба взова, о, ћма,чпк, а Коо ј посдовао скпо кокј арод оз св крајва Краљв Јосавј, са којма ј чствовао а

мародм зожбама одосо прв арад за аоакостм. нажаост, вћа т врд ствар стаа ј посрдопос II свтско рата, а даас с дпо етораско мзја ааз„оо то ј опљачкао пропао“ то ј управа Коа прдаапочтком 1947. од.

у жљ да покаж то драоо ародо ствараатво, као за-чаја до аоао дттта, Коо тмљј Свсовск за-бав, а кој дам доаз разм аоам оама, то окпржа јдств прзор. Краља Марја ка Оа, доазс вк дрој о, а б с прст прдстав дрсовск арода, с којма ј Коо прсо саравао а р ова совско да.

Пос Прво свтско рата, стварам ов совск држава – Пољск, Барск Чосовачк, ојачаа ј дја о збжава сарад совск арода. наа с маоаа држа за разчт обаст: ктр, ак, мтост, спорта с. Коо срп-ск сстара, као аоао држ, прдстављао ј КраљвЈосавј а мародм корсма.

Посбо ј ова одос са држм з Праа, под аз-вом Једнота (Савез) словенских жена. Коо ј свој содарост одаост показао в маова: свој сав, 1937, просаво ј ајжм кр, јр ј тоа даа сара „вк Сов“, ТомаМасарк. Када ј хтрова војска а Сдтск обаст, Коо јпркпљао помоћ за чк зб прдао см од прко150.000 дара чком посак (амбасадор) Борад. на ка-точк зад, 1. овмбра, одбор Коа Крајв одржао ј пом астрадам Чсма, з обрд кој ј сжо каточксвтк. у Дом Коа, мо чк зб а с точт1939, када ј почо Др свтск рат. Дат ј про удрж ч-к жа Борад.




у дмбр 1940, мр прдсда Коа српск сстара,

Мрка грјћ, ззта чост вка дама, која ј Коо довадо вра са да. у том момт, Коо ма мрж од 146мс одбора Краљв Јосавј. Врм зм два рата а-звамо „затм“ продом Коа.

и даас, као када, ча Коа дочка с с моо љбав Дом пород грјћ, простко з т раскдв сторјскповзаост ајтжм трма зајдчк отаџб.

Джост прдсд прзма јда од освача, доодапотпрдсда, Да иваћ.

иззта потоваа прјатљ Коа српск сстара, „ајм-ја Српка XX вка“, вка исдора Скћ, март 1941. ппрв пт свој Посд вољ, д, порд моо зачај мат- рја ствар, оставља Ко права а тампа свој да од- рј Коо за звроа тстамта. А, збо даљ доааа, тој моо бт остваро.

нмачка комада Борад 1942, арј прдсд Коа,Д иваћ, да прда мов Коа прдсдк Борадск оп-т траж да м чо подс звтај о рад. уоч то даа,

спаља ј арва Коа, стра од одмазд. у мачкој комад,прдсд Коа подт ј уптк од 22 птаа. Посд ј а-со: прстај „да рад под овм совма, овој доој са овм осћама“. Одовор ј прозво о ап, пртрсстаа, а Ко ј забра рад, з одзма покрт покртмов. Пос ко врма, прдсда ј пта.

упркос свм, током Дро свтско рата ча Коа радао, оквр Скј црво крста за затт д ма-д. Помаж збама з стак нДх, аљ помоћ заробљ-ма јосовск војск мачкм оорма, обаз Вој-ој бо, бос заробљк пт з мачк оора. уБајој Бат, јдом од ајвћ прватта за зб зхрватск, бр посбо о мообројој д, з змро пожрт-вова застављај пдмј паво тса тајо доводћ ка- р обзбјћ ков, чм ј моом смаа смртост мајмама. Коо сарај са Томом Максмовћм, комсаром зазб Србј, ј одћ рбљ, пт чарап, сакпљајра ков.

Доаз крај рата. Чтав свт поздравља „трб мра“! ЧаКоа спрм да поово вдај рат ра! А, д свој доо-ј, комстчк васт, 1946. апс прдсд Д иваћ,



БРАТСТВО212

која вћ одама боса, бва прбача бо, заваљјћ

Ја Продаовћ, јдом од освача спр вома врд до-од потпрдсд Коа, Прсд Продаовћ. Ко ј, као дрм счм оразајама, дтво забра рад, одзтасва покрта покрта мова скоро поа вка оо остај про-кажо. им Коа с асо јаво зовара! Оо остај дама срма о кој с добро за зато ј оо постао сттја српском арод, д ј свст о „д прма род отчств“ а зад жвота!

Поводом 25-од рада, а прдо Мстра војо, марта

1928, Коо српск сстара одковао ј Ордом бо ора V ст-па. Ордом Св. Сав, Коо ј одковао 1931, а сто одковадоб с : Мрка грјћ, Да иваћ, Поксја фотћ ко-а прдсда одбора Коа. Мдаљ форас најтј, кој ј стаово Марод црв крст 1912, доба ј 1920, Даиваћ, а постмо ј ова мдаља, 1925, додља Љб лковћ,прдсд Коа српск сстара, прмој 1915, обма за вкпожртвоваост као добровољ бочарк.

А, пмт дј мо бт т! Коо, 1990, зћкао пта фкс, во ас свом дром стоћ, а тој сјајој стазљбав пмтост, кој с ам тр а дч пртод.

и као а почтк, брзо смо с соч са појамм страдама ратм жасма! исторја с поова! Опт смо вда ра-к, збрава зб, т, ос ад орабр. Јо вкс т посд т в о срћ посд дј XX вка, опт смо мома јдо точт трачак свтост овмвсм жвотма.

Заваљјћ добротворма, одр број порода прма м-сч пакт ра, поврмо срдства за ј, помоћ одћ,обћ, с.

Доода с бра Коа да домовма бз родтљскостараа, да омта развој, старј сам бос.

Прдо расљма са Косова Мтој, као збмаса др подрчја, Коо даас помаж а раз ач. и момдрм вољма враћ ј осм вра жвот.

у сарад са мачком матаром оразајом негР Свтскм прорамом за ра, Коо ј, за ајрожј пзор 4 роа Србј, оразовао подо око 1.400 тоа ратоком од по даа, када ј сабдво 350.000 особа.




Прко матар оразај з Јт, САД, Коо ј обзбд-

о компта ов ррк стрмтарј за ррј ОдљаОРл градск бо, оквр КБц „Звздара“.Прко Коа српск сстара з Са фраска око, Коо з

Борада обзбдо ј ајмодрј брз стрзатор за хрркоодљ Опт бо уж.

Борадска породта доба с, коко маова, вћ ко-ч па за бб, а оствар ј завда број прорама корсто којма сдба ј ба акоа. То ј само ма до ооато ј Коо чо кроз свој праатво током посд 21 од.

Порд стаљо матаро даа, тч, обчајо, к-тро-просвт до рада. Пр сва, т с тзв. „Вечери са Колом...“, простор етораско мзја, с којм ас взј дјска са- рада. Очва т драо ктр бат допросмо об-жавам прод ода, разоврсм прдавама, кор-тма Пружимо шансу младима Стара српска музика, промојомка с.

Поводом 100-од осваа (1903-2003), стаовљ јарад трар кокрс Коа под азвом Снага доброте, аком чствј, свак од, ч VII разрда осов коа зБорада ром Србј, чм жмо да код ајма пробдмот ајп љдск особ.

Ка под стомм асовом, са арам радовма пр-одм страјама позато скара-рачара Босљк Кћ-ва, здата поводом 105-о родаа Коа, прва ј такво асова такво садржаја.

истм поводом, Коо ј објаво компакт-дск Српска клавирска музика – у част дама романтичне епохе, а ком да жа српсккомпозторк з др поов XIX вка свра пјастка Јасм-а Јаковћ чја ј промоја одржаа а заборавом корт вкој са Коарчв заджб, з чћ мзкооа АксадрПаад, а вод рч маа ј прдсда удржа композтора,иваа Трћ. Коо ј прво зо „а свтост даа“ т врд м-зчк бат.

Тако, ззто смо поос то смо, пос в од 100 од-а, заваљјћ Радо-твзј Србј, Докмтарој рдакјТвзј Борад, см докмтара м о сторјат Коасрпск сстара, траја од 50 м, чј ј прдставља како Борад, тако ром Србј, а остраств, одјко вро-ватм мојама прзама.



БРАТСТВО214

Коо с поос мржом од 22 мса одбора дљм Србј, а 23.

с ааз Кмаов, којма ј окпљо скоро 3.000 сстара.А оо то а ч својврсм као држ ј то то овочаство постој а чсто воотрској осов, бз какв частојаа.

Коо ј, одвк, саравао са сродм оразајама змљ остраств, а то ч даас. Вома ас радј то с вд-јско прјатљство зм Коа српск сстара Дртва „Св-т Сава“, два ајстарја држа т врст а овом т аставља аајп ач.

Ов, 2011, аврава с 108 ода од када ј поч сж„род отчств“, од када с сстр кр тм птм „част са-в“, чј праатво остај као свток мадом аратај.

Завк остај са свма ама св о кој астај „царство -бско“, ас свтљк ам вчом памћ, као св добро-чтљ бз кој Коо б моо да обавља т јдств м-сј ра доброт мосра, вк мајћ а м „Све, дакле,што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Јваљ поМатј, 7, 12).

КОлО СРПСКих СеСТАРА – иСТОРиЈА иЗА иМенА!

Мила Викторовић

прдсда



SOKOLSKO DRU[TVO

„DU[AN SILNI“ U PIROTU

фзчка ктра ој осов мастка, б с од дав-а осов садржај жвота човка овом взајском

траја. О ј, док љдско памћ запса рч досж про-ост, вк тжо да, развјајћ свој зчк са, смрава з-дж свој дов актвост. гмастка ј ба само јда досвкп потрба човка за зчкм актвостма, разчтмпродма ово жвота, а ј зачајо таа а човка да ј радо прват, као обавзјћ потрб, развој своа васптаа, да оа, разчтм обма мастајама, трај од пам-твка до а даа. Зато ј чдо то ј мад татоваовосадск скар, двадстптоод Ства Тодоровћ,1 кој ј

скарство зчавао Бч (1849), М (1853/54), а дпомрао Бч (1856), пото с астао Борад 1857, одма отворо пр-ват ко за ска, пва мастк. То ј бо Прво српскодртво за мастк бор, кој с одржао само до 1863. од-, када ј Тодоровћ отао а стдјско саврава итај.

1 Ства Тодоровћ (1832–1925), скар; дот а Вкој ко (1865); а-ставк вта мазј рак (пзоса 1894); осовао Борадско п-

вачко дртво бо ов прдсдк; прв позор скар дтатској по-зорој трп; допс ча Акадмј мтост СКА (1899) прав ча(1901); скртар Акадмј мтост СКА (1908–1921).

796.41:061.2(497.11Pirot)”1890/1941”



БРАТСТВО216

готово парао са овм Дртвом за мастк бор,

Чкој доаз до осваа јдо вко покрта кој ћ, тако својој осов бт тсо вжба са мастком, а ћ ст-а то покрта мат дбљ разо за постоја. Покрт с взјза доаај пос Маарск рвој (1848), када дртвопо-тчк, сојаокоомск просвтоктр прк с б трс совск арода кој с жв окврма Астрјскарв. Потка одароаваа спровода с прма Совма,а посбо с то осћа Чс. Родоачк ово покрта бо јдоктор осој пррод ака, Мросав Тр,2 врак а-

Стваа Тодоровћа. Покрт ј Пра пррастао сокоск ор-азај створ 16. брара 1862. од. Сокоство с као пок- рт, под сом раск бржоаск рвој: „Собода, братство, јдакост“, са љм јачаа зчк мора са аоасвст совск арода, проро а Пољск, Совј, хрватс-к, Срб Астро–уарској (Војвода, Дамаја, Боса хро-ва), Барск, Рсј, а м ј ба заваћа Србја. Сокоскомдјом а оразајом б с обваћ Срб Амр.

Овд ћмо подстт а рч з Тров прокамај сокоскојоразај, под асовом „на задатак, смр љ“:

„наа ј задаћа, да очвамо свој арод оој свстраој чсто-т, која допта ародма да змр, оој трајој чој саз, оом здрављ тсом, двом мораом, кој дозвољава,да б ка каква покварост, какав застој, какво азадатво,тај ајор, право побљ зоч, кој с мож а арод поч-т.“

у Србј ј вћ постојао обовљо Борадско дртво за м-астк бор (1882), а ј оо, под тајм сокоск дја,

промо м Борадско мастчко дртво „Соко“ (1891).Соко ј, ач, бо прватљво м за српск срд, јр ј оо, м за јд пт, прсоковао особ јатва, смос-т, брз собод. А ово ј ба јда мастчарска ор-азаја. убрзо, вћ сдћ од (1892), Борад ј осоваограаско мастчко дртво „Да С“. Ова два мастч-ка дртва парао с постојаа до 1910. од када доаз до -ово јда јдств оразај: Савз српск сокос-к дртава „Да С“. Стара ј бо Ства Тодоровћ

2 Мросав Тр (1832–1884), просор, освач сокоства твора сокоскосстма тс вжб.



217СОКОлСКО ДРушТВО „ДушАн Силни“ у ПиРОТу

а ачк фратк хома, з Чк. О ј, а позв Мс-

тарства просвт ркв да Краљв Србј, стао з Праа1908. од, ком ј осова совск сокоск савз Борад ј оразовао тчај за обк аставка за зчко вжба ма-зјама по Србј. хома ј остао да жв Србј као просор, акасј као сжбк Мстарств просвт.3 Завоо ј Србј чак промо м Мросав Војовћ.

Мо зачај љд тоа врма, просор врзтта,ач, просвт рад, мт, тров, заатј, по-тчар мстр, б с чаов сокоск оразаја с

као тај чост помаа развој сокоства Србј. Јда одајстактј српск сокоа, Љбомр–Љба Јоваовћ,4 зачај-а чост српск сторорај, врзттск просор, по-тчар државк, јатор освач коко српск стаова,дртава часопса, бо ј мстар просвт ркв да, од ја 1911. до овмбра 1914. од.5 у том прод, ово Мс-тарство ј пропсао Основна правила и упутства за наставу те- лесног вежбања, која ј доо 21. октобра 1911. од.6 Јоваовћ ј бо јатор пћваа сокоа з Чк Совј Србјкако б помо р мастк српскм коама,7 а доо-м ов права, сстм зчко образоваа, кој ј јо Трво, постао ј обавза за срд ко Србј.

Како с сокоск покрт развјао Србј, о с ро св дов па ј сажо обвато вј коова љд, тр-ов, заатј, а пр сва мад затрсовао за мастк Тров сстм тс вжб.

3 Брасав–Ба Ћрћ, Соколски покрет и ДТВ Партизан – Пирот, Прот,2006, 18.

4 Љбомр Јоваовћ (1865–1928), сторчар, просор, арод посак мстар, рдов ча Српск краљвск акадмј (1900); јда од освача,порд сокоско дртва: Српск кжв задр (1892), Акадмско пвачкодртва „Обћ“ (1884), Држ кжвка мтка (1892), Просорс-ко дртва (1888), Коа (1889), Да (1893), Српско кжво аска (1901),Јадраск страж (1923) посбо Спортско дртва дбаско кба „Соко“,осова 23. апра 1903, чј ј бо прдсдк. фдбаск кб ј бо ајбољ Србј до 1914. од.

5 Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и

Краљевине Југославије (1835–1941), Борад, 1988, 195–197.6

С. ндљковћ, Из прошлости соколства, Братство, IX, Дртво „СвтСава“, Борад, 2005, 121–127 (124).7 Исто.



БРАТСТВО218

у Прот ј осовао прво мастчко дртво 1890. од а

ов освач воа бо ј ђра Јоваовћ, ковоа. у старом ртком прмрк к Модраа Мовћа, просвтара Со-коско дртва Прот, која ј апсаа као про за сторјсокоства Краљв Јосавј, дат ј сторјат астака раз-воја сокоско покрта Прот од ов прв почтака па дотрдст ода XX вка.8 нажаост, овој кз ма моосачва докмата о одама развоја сокоск оразај Прот од краја XIX до почтка XX вка. За прдсдка сокос-ко дртва, ђр Јоваовћа, авод с да ј бо доа вка

да ј пос коко ода прмо, а покрт с ј асо рково мастчарскм дртвом прз с Коста Јовао-вћ, просор протск мазј Прока нћ, кројач. Бо ј т јда старј чк мазј з сдмо разрда, кој ј боПроћаа, а ј обчавао мад соко разм вжбама бовома скса том. Сткао ј попарост потова м П- роћама а ово м рочар с забж јр ј обрзо прмо. То ј бо врм отвараа осморазрд ма-зј Прот 1893/1894. од.9

гмастчко дртво „Соко“, кој ј з Борада довао а -ој трторј Србј, мао ј свој порт Прот. штта јто ј сачваа докмтаја о овом дова првм од-ама. Дртво „Да С“ тако ј мао свој покок П- рот. Оо ј постао поово актво повратком са стдја з Бора-да, Вмра–Вљ Поповћа, човка окрж баај, кој јсокоством бо задој јо протској мазј, а ј а стдјамабо ча Борадско сокоско дртва стча скства про ј повратком Прот. Са м с Сокоско дртво „Да С“ Прот ожв: Птар Вчковћ, сдја, кој ј бо стара прод од 1908, па кроз св ратов, до 1920. од, затм, Птарх рстћ, трова, Каро Ска, апоткар, Акса Атћ, трова Љбомр Костћ, кројач. Вља Поповћ водо ј оразај до1910, када ј бо прмт.10

итрсата ј појава Птра хрстћа м освачма ча-овма управ Дртва „Да С“. За сада ма тач податакаа с мож пртпоставт да ј о бо ча Борадско сокоско

8

М. М. Мовћ, Соколско друштво – Пирот, Прот, 1933.9 Исто, 6–7.10 Исто, 8.




дртва „Да С“. Ро Прот 1877, пос завр ж

мазј, коовао с Борад завро Држав тровачкко 1896. од.11 Како ј као „комсор пдтр“ развовозо–звоз тров прко рм „хрстћ, Џаџћ Браа“,која ј ба ав звозк протск ћмова, а в, пат-а (ска), сра, качкаваља, маса, то м ј ба осова актвостпо завртк кооваа, па пртпостављамо да с сокоств јмоао посвтт в по доаск з Борада. Зато ј сачка пов- ратак Вљ Поповћа са кооваа з Борада да б о стао ачо Дртва. Птар хрстћ ј бо актва дрм обастма:

бо ј јда од освача идстрјско–ктрчо дртва П- рот, Протск дочк потроачк трзјск задр („Ћмар-ска задра“), Протск ворадарск задр, јда од васкаота „наоа“ ( ком с зво прв мск прдстав д ј вд прв то Прот); а маом камром састав,са Ћром Рачћм, чтљм ђорм Затковћм, жром,сврао ј во; бо ј ча Пвачко дртва „Момчо“, затм, ј прдводо протск одбор Самоста радка страк бозабра за прдсдка протск опт (1910).12 Пос чћа

бакаскм Првом свтском рат, када ј поо 16. сптмбра1914, као рзрв капта II кас, ов рат др, пковк ла-зар Поповћ, посвто м ј псм спва пос рата објаво ј отово заборављој кж, вко обма, Пироћанци у ратним причама. лазар Поповћ ј тако бо ча Борадскосокоско дртва „Да С“. Јо јда податак моао б даовор про пртпоставк да ј хрстћ бо повза са соко-ма јо крајм XIX вка. Бо ј пртпаћ а коа Српск кжвзадр, „Српско кжво аска“ „Да“, чјм осва јсокоа Љба Јоваовћ бо јда од ајај чаова. Пов-заост содарост сокоа б с м ајзачајјм овмчм особама а братмство ј бо одка частва – св с сосовљава са „брат“.

Пос одаска Вљ Поповћа з Прота, воство сокоскмдртвом прзо ј Рајко Каракајћ, кој ј као човк пр-мт Прот з Скопља, а ј бо ча Борадско сокоскодртва „Да С“. новмбра 1909. Каракајћ ј посат ср-

11

Трговачка школа у Београду 1843–1993, Борад, 1993, 21, 26, 39–41. 106.12 В. Тоћ, Успомене резервног пешадијског потпуковника, прр. др Борсавалћ, Прот, 1996, 20–21.



БРАТСТВО220

пск мазј Скопљ за аставка мастк одма ј ора-

зовао рад сокоско дртва а ј дртво брзо бо забрао1910. од.13 Каракајћа ј затм прмт Прот да замВљ Поповћа а ч сокоско дртва. Као скса вро а-а оразатор, Каракајћ бо вома спа окпља мадкој с пр праз дртв „Да С“, вровато збо самома, о „Соко“, а ј брзо, ст од, доо до јдаоба дртва јда јдств Савз српск сокоск дрта-ва „Да С“. Оразаја ј Прот јдство почада дј па ј а првом зајдчком ст, срмској Рава, а

Вдовда 1910, з Прота чствовао трдст мастчара.14

Ка- ракајћ с Прот ј до задржао јр ј прмт за ач-ка Сокоско дртва н; поо ј а Соском рот као рзрв ор.15 на ово мсто Прот ј доао потпорчкДрат Жваовћ, сокоа, кој ћ сжт протском арзо-, касј као комадат 3. падјско пка, јр ћ Прот оста-т до краја сво жвота стћ чов од порчка до пковка.Жваовћ ј бо в пта прмта враћа 3. пк вк јзадржао актвост сокоском дртв. на джост ачка о ј протск соко водо а сокоск ст Зарб 1911. од, азатм а свсовск сокоск ст Сој, „д ј з Протавжбао 40 вжбача“.16

Вћ смо пом да ј одком Мстарства просвт р-кв да, а засом мстра Љб Јоваовћа, 1911. Србјдоа рпа од двааст Ча, м којма ј мазј Протпосат Каро Мк, з Праа. О ј о ов обчај м чаов-ма сокоск оразај тражћ да вжбај посбм костммакој с абављ Пра; затрсовао ј сам родтљ в засокоство а коко оразова јав часова обзбдо јчћ Сокоско дртва з Борада; водо ј протск соко а свсовск сокоск ст Пра, д ј чствовао 32 вжба-ча.17 Мк ј остваро овај сп заваљјћ помоћ држса Модраом Мовћм, псм помт к о сокоств

13 С. ндљковћ, „Душан Силни“ у Старој Србији, Братство, XIII, Дртво„Свт Сава“, Борад, 2009, 313–316.

14 М. М. Мовћ, нав. дело, 8–9.15 Споменица четрдесетогодишњице Мушке гимназије у Скопљу, 1894–1934,

Скопљ, 1934, 149.16 М. М. Мовћ, нав. дело, 10–11.17 Исто, 13.




Прот, кој ј бо само актв ча оразај, вћ ј као

просор кжвост мазј радо а окпља мад со-коа.18

убрзо ј доо до бакаск (1912–1913) Прво свтско рата(1914–1918). Сокоско дртво ј моо да рад збо чћа својчаова а раттма. Пос бакаск ратова, особоомСкопљ, маја 1914, Протско сокоско дртво чствовао ј а ст,а а Вдовда ст од, посд пт с с окп код протскоградћа. у ратовма ј а бојтма завк остао осамаст чаоваДртва. њова ма с посбо запсаа повс Дртва

м овд просмо стм рдосдом како с авда:1. Вадмр Радћ, дрктор мазј, рз.[рв] капта Iк.[ас] 3 п.[адјско] п.[ка], поо а Рткм Бквама1913. од.

2. Птар хрстћ, трова, ча прав, рз. капта I к. 3 п.п.,поо а Крп 1914. од.

3. Коста н. Костћ, просор, мро а војој джост од п-ава 1915. од.

4. Акса Атћ, трова, ча прав, рз. капта II к. по-о а Рдк 1914. од.

5. Марко В. Вапа, падјск п. порчк, заробљ као ра бј од Бара Срд 1915. од.

6. Воја В. Вапа, ак IV разрда мазј, мро за врм одст-паа Подор 1915. од.

7. Дмтрј Радковћ, „но“, ак VII разрда мазј,подардк 3 п.п., поо за врм одстпаа код Прзр-а 1915. од.

8. ђор Араовћ, ак VIII разрда мазј, трраод Бара, мро Сој 1918. од.

9. Тодор Мачћ, стдт Тровачк акадмј, подардк,поо за врм одстпаа код Пожарва 1915. од.

10. Боољб Јоваовћ, стдт Тровачк акадмј, подард-к, поо за врм одстпаа код Пожарва 1915. од-.

11. Аксадар–Саа Вмровћ, ак VI разрда мазј,поо за врм одстпаа од Арата (одстпајћ стрћм пком II позва).

18 Брасав–Ба Ћрћ, нав. дело, 23.



БРАТСТВО222

12. Јсј Спасћ, чтљ, рзрв п. порчк 3 пка, по-

о 1916. од а кот 1212.13. Војсав Ћрћ, ак VI разрда мазј, трра од Б-ара, мро Сој 1918. од.

14. Втомр Пћ, ак V разрда мазј, трра од Б-ара, мро шм 1917. од.

15. Да Птровћ, ак VII разрда мазј, трра одБара, мро Старој Заор 1917. од.

16. Радова ђрћ, траст, поо од бомб са аропаа Соровћ, грчка, 1916. од.

17. Да Стаковћ, стдт, зоставља од Бара, мро Крп 1917. од.18. Васта Стаковћ, ак V разрда мазј, прмаћ од Б-

ара за врм окпај, мро Крп 1918. од.19

Од авдо броја по чаова Сокоско дртва „Д-а С“ Прот, чак осмора с б а од V до VIII разрдамазј, троја с б стдт; по јда, чтљ, траста,дрктор мазј, просор падјск потпорчк, а двоја

чаова прав б с тров. у смрт с б јдак, као ј-атв, бсмо ж овд да здвајамо, а ам с каза-а прка да авдмо псм која ј посвћа јдом од , а којзасжј свак по српск ратк. Вћ смо пом псмсокоа лазара Поповћа, рато дра Птра хрстћа, која ј спва-а објавља пос рата а садрж тр стро: првој ј дат прказборб а па Јаод (Запада Србја), а Мачковом кам оком всовма зад Крпа, срдом мса сптмбра 1914;дра строа ас вод Прот, ов Сабор ркв посвћусп Свт Боород, д с држ опо поом ратк, атрћа опсј мсто побј а вс шаа, свросточо од Мач-ково кама (кота 835):20

19 М. М. Мовћ, наведено дело, 16–17.20 Птар А. хрстћ бо ј к хрст Јоваовћа, звао Ма Рста (Тр

с а зва: Ччк–Рста), трова кој ј подао вп кћ Прот 1848.од, којој ј даас смт Мзј Поавља. Тај Мзј ј даас опрмљајв амтајм кој ј кпо Птар хрстћ, а то стој даас забжосамо објављом ркопс ов ћрк Вр, која ј тој кћ жва од

роа, 1910, па до дај 1946. од. Када с Птар жо, кпо ј спаваћ соб Бч (ст „ссја“), која с од 1906. до 1949. од ааза тзв. „омојсоб“, затм, сао лја XV з Парза, кој ј св врм, док ј т жва порода




Пр роб

Трт ора, бој с љт бј на Јаод, ор а Кам. нз оброк крв потоком ј, Рава ор пам. Смрта коса сто пт замата: Крч пта звда љта...

* * *

Са звока Тјабарско рама Тжо јч звоа старостава. С’ амвоа с свта рч проама: „н пачт, то с да сава!“... Ја мајка, сз а змак: Пом држ мртвом јак.

* * *

у вр кра, б вс, гд ј јак до јака пао, гд забста Србово м Пм сјајм, О ј жвот дао. Т, д оро свој здо скрва, Пра хрстћ вч са почва.21

Пос завро рата сокоско дртво ј својом актвоћожво Мо Пјчћ, доод ча бора са Соско

хрстћ, стајао просторј која с сада Мзј зов „кад соба“; царрад ј Птар кпо пркрвач за крвт са чтр јастка, јдом вком тр мапрострк кој с као тапсрја стаја а зд даа тзв. „крвт соб“, која ј Птр, пр ждб, сжа као момачка соба; овај пркрвач са јастма бо ј зра сав од рво атаса кра са затом срмом; т с б жскпапч од сто матрјаа (ов посд ствар, см пркрвача јастка, јовк с ааз код ов асдка, као јо к др ствар отора-ј); а ј кпо др дов амтаја: вк трпзарјск сто, сто дро. Птар хрстћ поо ј као комадр 2. чт 3. пка Моравск двзј II

позва; сара ј порд ркв Крп а пос прт зајдчк робкоја с ааз крпт ркв.21 л. Поповћ, Пироћанци у ратним причама, Зм, б. ., 35.



БРАТСТВО224

рота, кој ј зајдо са свтком Стојаом Араовћм ор-

азовао прво окпља 13. овмбра 1920. од то особо-ом царброд. Пјчћ ј скоро постао ачк Дртва то босв до краја 1931. од. у том прод, до 1929. од, старДртва б с: прота Стоја Араовћ, Птар нћ (дрктормазј), фраа Добрав (просор мазј), Ма нкоћ Љба новаковћ, пков. у Прот ј бо одржа жпск ст1928. од, пос коа ј Дртво добо а поко скпо за-став од трој Проћааа, троваа, кој с жв Борад вод рм „Крстћ – Поп–Мтћ – шајовћ“, а кој с вод

Спра Крстћ, Акса Поп–Мтћ Жвко шајовћ.22

Сокоскодртво ј мао вк добротвор тмљвач, осамдст чтр, чја с ма сачваа.

нач оразоваа Савза сокоск дртава „Да С-“ бо ј твр јо пр рата а во Србј. Савз ј боподљ а в жпа, а ов а в дртава. Протско сокоскодртво прпадао ј кој жп. Рдов чаов дртва мос да поста св пот раа држав кој с прком прј-ма проаз „покајо доба“ од ст мс пос тоа с поа-а зактв осовљава с са „брат“ „сстро“ са поздравом„Здраво!“. Оразоваа с соколска деца, од ст до чтрастод старост соколски нараштај, од чтраст до осамастод. Св с ма посб орм кој с разкова. Пос-тоја с сокоск ко сокоа, којма с вжбао; постојаа ј сокоска тампа а во Србј: мсчк „Сокоск аск“,са мсм прозма: „Сокоска просвта“, „Соко“ (за прдак),„Сокоћ“ (за аратај) „наа радост“ (за д).

у Прот ј зраа Сокоаа ток 1920. 1921. од. ТајСокоск дом сара ј порд зрад гмазј са ом ј прд-стављао зачај артктоск . „Тако ј протска гмазјадоба свој са за зчко вжба, Сокоа, која ј одамасмбо спортско жвота Сокоа а о рада“, апсао ј моорај о 120–од мазј Прот просор д Проћаа, Брасав–Ба Ћрћ.23 О ј атор до сада ај-

22 М. М. Мовћ, нав. дело, 24.23 Брасав–Ба Ћрћ ро ј Прот 1932. од; завро ј фактт

за зчк ктр мастррао а Катдр спортск мд Борад 1981.од; бав с ачм радом з обаст зчк ктр а асов ов ксмо вћ пом пртодом тра.




комптј моорај о сокоском покрт Прот, од ов

прв почтака до Дро свтско рата, а о касјм развој -зчк ктр Прот, св до а даа: Соколски покрет и ДТВ Партизан – Пирот (2006).

Јда од ајважј сокоск мастаја б с стов.Пом смо само коко мада с о б, арочто посПрво свтско рата, чћ оразова, арочто када с б ос-ова сокоск чт по сма, пр осовм коама а з помоћчтља. Стов с б оразова а в воа – жпск,покрајск, савз свсовск. Жпск стов с одржава

свак од, дром рад жп. Порд жпско ста н, 1922.од одржа ј Прв јосовск свсокоск ст Љбља.Када ј сокоска оразаја прома м 1929. од Савз со-коа Краљв Јосавј, одржа ј свсокоск ст Борад.24 Тада ј а ч протско Дртва као стара бо Птар нћ,дрктор мазј, порд Моа Пјчћа као ачка.

у прод зм два свтска рата, а арочто пос 1930. од,попарост сокоск оразај ба ј вка. Сокоска дртва соск чт б с пћ а ста актвост то ј повзвао чврћвао сокоство дј свсовства м мадма, а з чћ старј, посбо скс сокоа. Крајм 1935. одбо ј 19 сокоск чта Протском сокоском дртв, а самоДртво Прот бројао ј 600 чаова. Стара ј 1932. од- поово бо Драт Жваовћ, сада пковк, просвтар Мод- ра М. Мовћ, мазјск просор, ачк ива–ика Јојћ,сдја ача лпосава Стојаовћ, аставк мастк.25

Протск соко б с чс вко свсовско ста Пра 1932. од, двадст пт. Тако с тамо б 1936,а бз тач података коко ј бо чска з Прота, а јзато 1938. Пра чствовао чтраст Проћааа. на овом пос-дм свсовском ст прд Др свтск рат, као вжбач, зПрота с чствова сдћ соко: Бождар Птровћ, са адм-ком Боко ла, прдак вжбач; Љбомр Каракавћ–Кара-ка, прдак вжбач; Дмтрј Мтћ, прдак вжбач; новакСтамовћ, трова; ђор Ћрћ–Дбаћо; ђор Џћ–Рџа;Јова иатовћ–Да; Радсав гобовћ–Пачка; Бата Јовао-вћ, бравар; Брако Аксћ, тровачк помоћк; Борко гобовћ,

24 Брасав–Ба Ћрћ, нав. дело, 37–42.25 Исто, 43–54.



БРАТСТВО226

табак; Прор Стојаовћ–Прока, брбр; Боко, обћар ђор

Мадћ. Бројо сабј чћ протск сокоа, посбо з соскчта, моо с правдат врмом одржаваа стова, кој ј обчопадао тм прод, када с пољск радов б ајчћ, а радчка омада ба ј спрчаваа радовма код прватка, па јпрстост срдокоаа а стовма ба ајбројја. Сокос, опт, за джа даља птоваа б сптава патрјарам вас-птам свој родтља.26 Овд б трбао забжт да с прот-ск соко ос омпјск пам за 11. омпјск р којс одржа 1936. од Бр. на пт кроз Јосавј, а д

трторј од са Жљ, прко Прота, до спрд Б Паак,омпјск бакљ ос с: ија Стамовћ, Бождар Спасћ,Мросав Мачћ–Кка, Тодор Вчћ, М Ћрћ, Дмтрј М-тћ, Сава Тасћ, Свтсав ђор Атћ.27

Рад Протско сокоско дртва одвјао с по скјама. Одспортск скја б с развј аттка, аза (ркомт авком тр), одбојка дба. Дртво ј мао свој ббо-тк мзчк скј. Посба Просвт одбор Дртва мао јзадатак да сакпља к за бботк, да абавља одоварајћ ма-трја, стара с о рдовој пртпат а сокоск тамп, одржавапрдаваа сокома сокоскм чтама, а да оразј тчајв поаа чаова за прдак прдач. За прво адзоркаДртва постављ ј просвтар Модра М. Мовћ. Просвт- одбор Прот оразовао ј два тчаја за прдак прда-ч Дртва: јда, двомсч, ток коск 1930–1931, кој јпрато трдст чаова з гмазј, учтљск ко радка;а др, одржа март апр 1932, поаао ј чтрдст осамчаова. О с ма прдаваа спт з аоа сторј,сторј сокоства, сокоск доој, сстма тс вжб ј.28

у посдој дј прд Др свтск рат, стар, про-свтар ач–ач б с: Птар нћ, дркторгмазј; Мо Пјчћ, аставк мастк; Модра М. М-овћ; Дмтрј Мтћ, аставк мастк учтљскојко; Бождар Птровћ–Боко ла; Љбомр Каракавћ;Соја–Соја Жвковћ; Радка Араовћ (касј дата Дж-

26

Исто, 59–63.27 Исто, 101.28 Исто, 35–36.




вћ); Вра Костћ; Зора нћ–Паовћ; скртар ј бо Ма

исаковћ; баајк Прор Ћрћ, пковк; статстчар нкоаЋрћ; коом хрста нкоћ, просор; кжчар ДрааАраовћ, просор. М чаовма управ Дртва б с позат просор др Добрвој Ампћ др Свтсав Птровћ,др Аојз Бдмр, кар, др Јова Мћ, кар, Мвој Атћ,трова, Страта Божовћ, трова, Радова Провћ, држав т-жа др.29

Можда с ајвћ пчат рад Протско сокоско дртва, овој дј прд рат, да својм радом ач Бождар Птро-

вћ, зв. Боко ла (1913–1987) Дмтрј Мтћ (1903–1980).Боко Птровћ одрастао ј протској пород батоваа аза мастк с зарјао дваастој од, када ј постао чадчј рп Дртва аставо ј аратајма до саст, па ј као вжбач бо помоћк прдака прдак, св до поожаја а-чка. њов чтљ б с мастчар прда МоПјчћ ика Јојћ. Како ј рао постао воа рп, ајчћ ј боа ч мад заатја ачк заатјск рп (1930–1939),а ј водо ачк рп. Порд мастчк вжб вжб об-коваа, трраа с аттка: трча, скок вс даљ баак. учствовао ј а свм свсовскм стовма кој с одржа-ва Пра.30

Дмтрј Мтћ, дст ода старј од Бока л, зра-до ј просоа спортск карјр. Ром ј бо з протскоса гаа д ј осовао соск сокоск чт. Сазрвао ј крозсокоск оразај од вжбача прдака до ачка. шкоо-вао с за чтља прко пдаоко рада ко као аставкмастк, допро ј оспособљава мо мад кадрова акој ј тао ток ово кооваа. Скрома, прљжа рад,одовора пос прма обавзама, давао ј прмр бо запажпа ј апрдовао Савз сокоск оразаја. учск свсвсовск стова Пра а мо оразова а вок жп р змљ, бо ј оса вко заа скст-ва па ј радо као стрктор. Сокоска оразаја развјаа ј,порд вћ авд спортова, коарк смча. Мтћ ј актворао дба Протскм кбовма ПОлСК Омада. Свој радаставка васптача аставо ј прод пос Дро свтско

29 Исто, 55–58.30 Исто, 82–85.



БРАТСТВО228

рата. Помћмо јо јда податак з ов вома боат сокос-

к, спортск жвот борај. Прпрмо ј рп вжбача зПрота за свсовск ст Пра, кој ј одржа 1948. од,а а ком с Проћа чствова оквр гмастчко савзаСрбј.31

у заоставт Аксадра хрстћа (1911–1973),32 са Птрахрстћа посд мко потомка з пород хрстћ, пра-ка Мао Рст, сачвао с в отораја з прода када јАксадар бо, прво м аратајм, а ода као прдак Со-коском дртв „Да С“, м чјм ј освачма бо -

ов ота. Остав рао бз оа, вза за мајк Јсавт (дов двадст двтој од) дв сстр, Вдосав Вр, Аксадарс постовћвао са ом. Као вћ одрастао дчачћ, прао ј даспава очв када момачк соб, почо да ч свра а в-о чао с сокоско дртво. нажаост, стдј Бора-д (завр Тчк актт, ктромаство), запос ажз жвот дако од Прота, прк с ов вз сасокоскм дртвом, кој ј остао само драа спома. њов ж-вот пт, прко рада а Државој жз Сбот новомСад, затм, мобзаја 1941, заробљава, тка тбркозапћа, која а ј остава борадској бо спаса заробљ-тва, посрат рад Мстарств за тк дстрј, под-за Ваљао бакра Свој од 1951. посов а джостматчко дрктора, а касј дрктора встја Свој,зада ј бо пркт. Пћа ово пта с здржаа; ј до-жво пзј а како с касо ожо сам ј за собом оставомаот д, као ов ота. Аксадар ј сара Прот,з прсство тр па атобса радка прјатља кој с доз ужа да спрат жра кој ј подзао ов Ваљао-. на јдој од отораја кој објављјмо, вд с са „браћом сстрама“ са којма ј зајдо поаао тчај поожо спт запрдака Сокоском дртв 1929, када ј бо чк VII разрдамазј Прот; мазј ј завро ј 1930. од вћод јс постао стдт Борадско врзтта.

31 Исто, 97–99.32

фоторај с ам стп за објављва ћрк Аксадра хрстћа,кој сада жв н: Вдосава најдаовћ, дп. коомста про. др Јсав-та Тодоровћ, вард просор псоој а фозоском актт н.




Сокоско дртво „Да С“ Прот касј Сокоско

дртво састав Савза сокоа Краљв Јосавј, прстао јда постој Апрскм ратом 1941. од распарчавам змљкоја ј до тада постојаа. Бар с скорст свој окпај П- рота за врм рата да т докмтај сокоско дртва.иако сокоска оразаја када ј звачо кта, т јба забраа, рад, као мо др оразаја пок- рта, јдоставо ј обовљ. у Прот с, по завртк рата,скс сокоск стрча прда б кљч развојзчк ктр спорта, па с свој мсто спортском жвот ра-

да а Дмтрј Мтћ, ија шпадјр, Зора Паовћ, М-о Пјчћ, Радка Джвћ, гоб Камовћ др.33

Зоран Живковић Христић

Предњаци и предњачице са члановима испитне комисије приликом

полагања испита у Соколском друштву у Пироту 1929. године.

Александар Христић је на полеђини фотографије записао:

33 Брасав–Ба Ћрћ, нав. дело, 103–105.



БРАТСТВО230

„Успомена на дан полагања за предњака“; његов је запис и

свих имена. С лева на десно: Љубомир Каракашевић (VI разред

Гимназије), Александар Христић (VII разред), Милорад Миленковић

(VI разред), Гордана Костић (I разред Учитељске школе), Димитрије

Митић, начелник, Десанка Костић (II разред Учитељске), Душан

Зарић (VII разред), Јелисавета Пешковић (II разред Учитељске),

Љубивоје Поповић (III разред Учитељске), Драгутин Стефановић (I

разред Учитељске). Седе с лева на десно: Ика Јојић, студент права

(касније судија и старешина Друштва), Добринка Радосављевић,

начелница, Петар Нешић, старешина, Десимирка Крстић,

наставница, подначелница, др Алојз Будимир, лекар техничког

одбора.

Предњак Александар Христић са мушким нараштајцима Соколског

друштва у Пироту 1930. године. Испред њега, доле у средини, седи

Александар Ђорђевић, после Другог светског рата генерални директор

Главног урбанистичког завода у Београду.




Предњак Александар Христић са нараштајкама

Соколског друштва у Пироту 1930. године.



БРАТСТВО232



SOKOLI U SAVEZU ZA TELESNO

VASPITAWE

„PARTIZAN“ JUGOSLAVIJE

у рдовма Савза сокоа Краљв Јосавј 1938–1939.бо ј 384.000 чаова, чаа, аратаја д (1). у Дромсвтском рат окпатор с забра Савз сокоа. у острас-тв ј аставо да рад Јосовск соко као до прдрато Са-вза сокоа Краљв Јосавј. Пос рата до сокоа аставо ј свој актвост оразајама кој ј створа ова васт а дос повкао з јаво жвота чвајћ сокоск традј. Сокоскпрда с свој актвост мо да астав фсктром са-вз Јосавј. Почтком 1948. стаовљ ј гмастчк савзЈосавј, кој ј окпљао 60.000 вжбача 862 дртва ромЈосавј (2). нпосрдо пос осваа, гмастчк савз Ј-осавј прпрмао ј чћ јосовск вжбача а XI Свсо-коском ст Пра 1948. То ј бо прв спт ов оразај,кој ј трбао поожт остраств, прд братскм ародом Ч-осовачк мообројм остма з совск др змаља.Јосовска рпа Пра састојаа с од 700 бораа Јосовск рат морар 3.300 сктрка чаова фиСАЈ-а гмас-тчко савза. у Пра с са 10 вк спја птчквозова. См морара око поова вжбача б с прдрат соко- (др. Вктор Мрк, др. ивко Пстк, Аа Птровћ, ...).Рзоја иормброа објавља ј а Вдовда. Вжбач с а

796.061.2(497.1)



БРАТСТВО234

пт доза за рзој ов одовор бо ј чврста рост

да свм својм саама пркаж бар јда до стт стварЈосавј. у вжб с морар својм тма звод котрброда, сдро рб фнРЈ. Омад омадк звод с вжбкој с зражава сав сторј стварост Ттов Јосавј.њов астп бо ј бро поздрављ, а посбо скпа „Трскмар“ кој ј за сокоск потрб пр Дро свтско рата пррдодр Вктор Мрк, прв ачк Јосовско сокоско савза.Др Вктор Мрк ј прпрмо кп за ст. Прдстав ј дао300.000 посматрача а вком стадо Пра. гдао с кроз

подрк јосовскм вжбачма зражава свој задовољствоспоставља комстчк васт Чосовачкој.у оквр просав Даа Рпбк, 29. овмбра 1948. одржаа

ј а Коарчвом врзтт Борад свчаа акадмја гм-астчко савза Јосавј. Комтт за сктр вад фнРЈ извр одбор фсктро савза Јосавј одч с да аакадмј зајдчк одај прза за зааа всок патрот-ск свст коктв чска а Свсокоском ст Пра 1948. то: свм вжбачма, водма, комадрма замма кома-дра чта, свм табовма брада авом таб састав: ЈозоБачћ, комадат; нда Крмпотћ, замк комадата; др ивкоПстк, ачк; чаов таба: Бора Стојадовћ, Вадо Ј- рачћ, Рдо цар, Јова шћкћ, Тома шавк. Засбо с по-ваљ: др Вктор Мрк, Птар ламза, Борс грорка, Рао Ба,Јка Ба, Ма шпа, фра Ж, Савко Пољак, Даа Пољак,Здко Павћ, Боса уза, едо Љббратћ, Оа Кржа ... Како јстака нда Крмпотћ, чск а ст:

„лк сктрка-вжбача са прако ста, кој са пор-

оћ досдоћ ч зврава задатак, кој ј пам одваж патрота свој домов остаћ свт прмр развоја сктр оразај, која својм рдовма васптава ма такв љд.“ (3)

на овмбарској Савзој скпт 1951. гмастчк савзЈосавј својо ј ово м: „Партза“ Јосавј – Савз за т-со васпта. Савз ДТВ „Партза“ 1956. мао ј 1.171 дртвоса 269.827 чаова а ард од 1.271 дртво 278.482 чао-ва, као посда ствараа вћ броја дртава а с. Свој д-

стоод „Партза“ Јосавј просаво ј 1958. Чаов„Партзаа“ б с актв чс а зрад Атопта. Пт



235СОКОли у САВеЗу ЗА ТелеСнО ВАСПиТАње ПАРТиЗАн ...

брада СТВ Партзаа чствовао ј 1958. а зрад Атопта

Зарб–Љбљаа. на до Параћ–н 1959. Чтр партзас-к брад – чс а заврој спортској пррдб оквр Даамадост Борад доб с в пта азв дар брада. участ 40-од КП Јосавј Борад ј од 25 ја до 6 ја1959. одржа Савз ст „Партзаа“ (4).

Као прмр сокоск прдака кој с пос рата астав да рад „Партза“ можмо авст прмр Морада Вкадовћа.Бо ј ачк Сокоско дртва К (1928–1941), СокоскоОкржја (1936–1941.) јда од чтвор замка ачка но-

восадск сокоск жп (1938–1941.) а пос рата бра ј ајвастрча та СТВ „Партзаа“. год 1932. завро ј јдоодВ савз прдачк ко за зчк ктр Марбор, кој ј водо ло шткљ. Морад Вкадовћ остао ј памћ каопрваз атор стск вжб а просторма Јосавј, прсва за вк стов, 25 маја. њов ора композј з-во с двт пта а пррдбама поводом Даа мадост Борад.учствовао ј до 1985. а спартакјадама Пра. Добтк ј Орд-а рада са србрм вм, нарад „25 мај“, Спартаков арад ... .Заваљјћ овом трд Прво мастчко дртво нов Сад (од1952. ДТВ „Партза“) дожво ј проват свм актвостма. Зачасопс Око сокоово зјаво ј: „Срћа сам задовоља то сампозао сокоск дј то ј оа просвта мој жвот каза-а м а прав врдост. усвојо сам тај ач размљаа, рада поааа када сам зажао збо тоа.“(5) Др прмр јМа шпа, ча ачтва Сокоа Јосавј а пос ратача СТВ „Партзаа“. Ба ј просор Всок ко за зчковаспта (од 1936. до 1941. 1945–46) а од 1946. а Диф– (6).Партза ј промо м Савз за зчко васпта ркрај„Партза“, чј с актвост порд астојаа вза за очваздравља подза рад одбрамб способост смраваа пррва вк такмча смотр. Такмча вбојодржаваа с до 1981. (шбк, Бдва, Орд, Тјтт, Марбор,Прта, Ров тд.). Број дртава „Партза“ број овчаова з од од с смавао пркос звачом државомстаовљава да ов оразај мај статс дртв ора-заја „од посбо трса“ (7).

Др ивко Пстк ј зајдо са јо дст бв чаова на-чтва Савза за тсо васпта „Партза Јосавј“ прод 1947–1956. покро срдом ја 1992. јатв



БРАТСТВО236

за обов сокоско савза. упт с Прдсдтв Савза за

спортск ркрај зчко васпта „Партза Јосавј“„Прдо за во масово свстрао тсо васптаа СР Јосавј“. Прдсдтво Савза одбао ј т јатв.Савз за спортск ркрај „Партза“ Борада с а скпт23.дмбра 1992. врато сокоској традј азвао с „СавзСоко Борад“. исто с постпа дртва „Партзаа“ дрмрадовма (нов Сад, Дмтроврад, Прокпљ, тд.) (8).

За врм Дро свтско рата пос особоа васт са-мај сокома кра. Сокоство ј проао моарстчком

оразајом, т м с сва мова (домов, вжбата спра-в) одзма. Оразј с ов оразај кој с бав тсмвжбам развојм спорта. А тај масов рад астав тсовжбаа коама обављај бв соко кој с б врскоспособљ за тај рад. Бв соко с прпрма оразова- ајвћ стов држав. Диф ј од астака па до здстода радо Дом Соко-Мат Борад. Тако да ј развој ма-сов сктр пос рата адорава а пртодм сокос-км осовама. Мож с рч да ј Сокоство пос Дро свтско

рата бо потпо омоћо, а сокоск дј с ста.Пос пт дја Сокоск покрт обово ј свој рад. МорадЈвтћ, оса Абаск спом, Орда Св. Сав Јосов-ск кр, ча ајв сокоско рководства пр Дро свт-ско рата, 8. авста 1991. пто ј позв старм чаовма сокоаа окпља обавља сокоск дртава. Стар чаов са скпт Борад 23. ја 1992. обов Савз сокоа Јо-савј (9). на састак одржаом 8.5.2004. Борад Јосавс-к соко ао ј састав Савза сокоа Јосавј.

Саша Недељковић



237СОКОли у САВеЗу ЗА ТелеСнО ВАСПиТАње ПАРТиЗАн ...

Извори:

Око Соколово, Вард број, јаар-апр 2008, стр. 28, Борад.Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула, Борад, 1959. Наш спорт у 1948, Борад 1949; Пав Врачарћ, Обнављање со-

колства на територији Савезне републике Југославије, стр. 30,„Савтова оа обовљо сокоства ...“, издавач Сокоскажпа Борад, ј 1996, Борад.

„Савз ст Партзаа 26-28 ја 4-6 ја“, Борад 1959; Развој масовне физичке културе после Другог светског рата, стр. 29,„Око Сокоово“, Вард број, јаар-апр 2008, Борад.

Соколски и гимнастички великан ушао у 101 годину живота, стр. 14– 16, „Око Сокоово“ бр. 31-32, дмбар 2008, Борад.

Борко Боојвћ, И оне су допринеле угледу Соколства, стр. 22, „ОкоСокоово“ бр. 33-34, ј 2009, Борад.

Развој масовне физичке културе после Другог светског рата, стр. 29,„Око Сокоово“, Вард број, јаар-апр 2008, Борад.

Пав Врачарћ, Обнављање соколства на територији Савезне репуб-

лике Југославије, стр. 37, 38, „Савтова оа обовљо со-коства ...“, издавач Сокоска жпа Борад, ј 1996, Борад.

Говор др Гордане Рајновић, стр. 11, 12, „Око Сокоово“, Вардброј, јаар-апр 2008, Борад.



БРАТСТВО238



SRBI U SVETU

Коко свт ма Срба? на ово пта ма тачо одовора.нкада досад васт Јосавј Србј с попсва својдржавља дјаспор, т стра државља кој с српско по-

рка. Дмч пода с достп з попса к стра држа-ва, з стражваа к а сттја з тако потпподатака Српск правосав ркв. Про с крћ од два па дов од пт моа љд. Вка разка која тако свдоч о -поздаом мтод прбројаваа.

Оо око ча с св саж јст да ав о очваосћаа прпадост српском арод дттта дјаспор маСрпска правосава рква, затм к од аоа оразаја држа. Држава, која ј пртод дја поврмо ааа

зата срдства јосовск-српск ко ч јзка а-оа сторј орај, посд дстак то вода посстај мао аж ктр др вз са сопствмраама остраств, а да с овор о очва вза са омакој дром трћм ко мај српско порко, а стоврмос стра државља.

Чва традј обчаја, јзка ктр, држава ј ав-ом прпста самооразова појдаа рпа , араво,ц ркв која ј даас, ч с, в о када актва тој обаст.

Самооразова поодј ча да св в јавај, стајдоок др под м Србма остраств, кој с б

314.15(=163.41) (100)



БРАТСТВО240

поавто зазва разчтм страама Дром свтском рат

поврм зм држав ркв. С др стра, коомска кр-за посд ода која тч атво како а српск дјаспор,тако а српск држав, ствара поодо окрж за бољ м-соб одос актвост аоао карактра. нј спа дја, од кој с мо моо очква, о коомској сарад српс-к држав српск дјаспор. Ако та дро, одожа ј за кабоља врма.

Засад ј јасо само то да Срб, соч са коомскм ткоћама мат, са ткм кпм поожајм хрватској, Бос, Космт

дрм подрчјма д ј ово одржа рожо као посда распада вк Јосавј, даљ вћавај корпс дјаспор. Овопта зодс ма само традоа прав – Свр Амрк,Запад европ, Астрај, вћ с смрава а Јж Амрк, ис-точ европ ( којој с к змљ вћ ча еу), па а Азј Арк. у том сљава, ово пта, чствј прча број мад образова љд, чј ћ одсство бт боо прмћо овд змљ, одама кој доаз.

Збо тоа смо ово пта овој рбр да коко проакој с одос а српско сљтво опт. што с тч појдач- змљ, збор ј пао а нов Зад, змљ која свакако ј каракт- рстча по број Срба кој ој жв – тк коко љада ј, то ајв посд врм, забрао ова дака острва као свој др- домов. Довољо да вћ јда Српка страда змљотрс кој ј ов од задсо Крајстчрч, јда од тамо вћ радова.

Та раздаља, ако с даас скраћј итртом авоскмтовма, дј као зато ск, а као спраја љдмакој с заборав одак с којма ј стао да свој ас са-чвај за сб за рај кој доаз.

у овом број покр смо ов подасов тар рбрк„Срб свт“. назва смо ј Српске судбине „тамо далеко“. и до-сад ј бо кратк проа о сдбама к Срба појдаа „бом свт“. Сада ћмо астојат да сваком број објавмо по јд такв прч аасмо ј посбм подасовом. Ово птаобјављјмо само сажт про о жвотом пт Сободак Ћ- рћ, о карактрстча одомак з јд прч. у мао рдо-ва, сазајмо о ој моо...

Душан Зупан



GDE @IVE SRBI I KOLIKO IH IMA?

Срб даас жв око 90 змаља а св пт котата (М-аовћ, 1993). То ј роко простраство чја даљост, од новоЗада до Амрк, зос чтрдст љада комтара.

н рачајћ трторј Србј српск краја, зва мат- – расја, Срба ма ајв а амрчком котт, а потом Западој европ.

Пта броја Срба кој жв дјаспор окпрао ј мо с-тражвач, почв од Пр Сјпчвћа (1917), прко Љбомра Ко-сра (1926), л. Трорско (1938) до Мајка Бор Птровћа (1982) Вадмра грчћа (1990). Вћа стражвача ба ј скоа датај број прј потј. Потчар соооз, а по-сбо прва српск аоа оразаја, ско с, чсто, да

прдмзорај број Срба дјаспор, чак а чтр моа. Тос првство ч да б с првка пажа јавост а ов српскаоа рпај свт. М потчарма змаља мра-ј, пак, када с овор о тчкм рпајама, спољава с ско-ост потва броја, а тм маваа зачаја ма тч-к рпаја, па Срба цроораа, а коко стота љада.цра која ћ овд бт прзтраа прдставља срд варјатпро броја Срба дјаспор 1994. од.

Када ј рч о свм Србма свта, рачајћ жтљ мат Ср-

бј, ц р гор српск краја, св рај сљка, пао кој прврмо стао рад разм, пр сва вропскм



БРАТСТВО242

змљама, ма кој жв старм овм ссдм државама,

као раа моа б с прватт ра од око 11,5 моа. Размс да с св т љд зјаавај вк као тчк чст Срб,бдћ да с, особто расја, код др, трћ чтврт ра-ј, доста аоао зма. То с ајбољ мож вдт зпопса стаовтва САД. Од кпо броја о жтља САД којс с зјас као Срб, око 50% с, а овај оај ач, а-оао ма. А да овормо о вома бројој рпај аљд остраств која с зјааваа а посдм попс ста-овтва само као Јосов.

То с, мада маој мр, мож костатоват за Срб а просто- рма др Јосавј. Зато ј чдо то с с Срб з мовтбракова зјаава као Јосов прком посд попсастаовтва СфРЈ, 1991. од. Тада ј рстровао 712 љадаЈосова 3% кпо стаовтва СфРЈ.

Прма попс стаовтва бв СфРЈ, кпа број Срба з-осо ј 8,528.000, цроораа 539.000 (Брр, 1993). Прма том, дрој Јосавј, када с поч тчк скоб рааск рата м просторма, ој ј жво прбжо 9,5 моа Срба.Распадом СфРЈ, ако с рача држава мата, ајв Срба з-ва Србј остао ј Бос хров. Попс показј број од1,369.000, а про (кој кљчј јда број Јосова) показјда ј 1991. од, тој рпб бо прбжо 1,5 мо.

на осов звач статстка, зјава српск аоа -дра дјаспор, проа дпоматско-козар прдставта-ва (ДКП) стз зс проа достпој тратр з овобаст, атор прој кпа број Срба, цроораа Јосо-ва српско порка свт, 1994. од то:

А. Отаџбск змљРпбка Србја 6,500.000 – 6,800.000цра гора 539.000 – 600.000Рпбка Српска Краја* 300.000 – 320.000Рпбка Српска** 1,400.000 – 1,500.000Б. Пркоморск змљ

* у Рпб Српској Крај жв, како с прој 300 до 320 љада Срба,док с – како прој ун – 250 до 280 љада Срба со з хрватск.

** Јда број Срба жв а трторј бв Бос хров кој с подкотроом мсмаск вад босаск хрвата.



243СРБи у СВеТу

САД 430 – 500.000

Каада 80 – 100.000Јжа Амрка 20 – 30.000Астраја 90 – 120.000нов Зад 500 – 1.000Јжа Арка 20 – 25.000Вка Бртаја 50 – 55.000Змљ Трћ свта 20 – 30.000

В. европск мрао змљ

СР нмачка 250 – 300.000Астрја 100 – 130.000фраска 80 – 100.000швајарска 70 – 100.000Змљ Бкса 15 – 20.000Скадавск змљ 50 – 60.000итаја 5 – 7.000Оста 15 – 20.000

г. Стар ов ссд змљРмја 30 – 50.000Маарска 3 – 5.500Абаја 5 – 10.000х рватска* 120 – 150.000Макдоја 44 – 70.000Совја 47 – 57.000

Прма том, а амрчком котт жв бз 650 љадаСрба цроораа, коко с прој да ма Западој европ.О с, а амрчком котт, ајвћм број котрса траом сточом д котта – иос, идјаа, Мч-, Мсота, Оајо, Псваја, као а каадској стра про-вј Отаро (ајв ј око Торота), затм државњјорк њ Џрс, а а запад државама Каорја Ва-то. О кој с до САД овј врм котрса с оковк дстрјск тровачк тара – њјорка Чкаа.

у Астрај Срб жв око Мбра, Сдја, Прта Кабр, док с а новом Зад аста Окад овојоко.



БРАТСТВО244

Од атскоамрчк змаља Срб с ајв првач Ар-

та Ч.у европ с Срб а запос право ом змљама којс пос Дро свтско рата запољава ајв страаа – СРнмачка, Астрја, фраска, швајарска швдска.

Од стар ссд змаља, ајв Срба ма Рмј, а овм ссдм змљама стаја јо ј јаса.

Статс Срба свт ј тројак. Срб с раа змаља авмрао пркоморск змаља, содо мраом по-ткама дотч држава ( мам број европ), затм раа

а змљ кој мај прврм боравак (као рзтат потквропск змаља која ј воа пос Дро свтско рата) раа- ссд змаља кој вковма жв ма, а кој с сачвасвој аоа дттт. Статс сљ Срба завс од пот-к свак змљ, која ма тдј, под тајм КеБС-а, арочтоа вропском простор, да прза двдаа коктва правааоа рпаја. Разм с, тај с статс врмск простор-о разкј.

Даљ токов саврм соб Срба завсћ од за чаакоомск, а др пррод.

Како ствар стој, зро саврм соб Срба с ћ тако брзооткот. „Push“ актор ћ, очдо, јо до мат тај адаљ тмпо спољ мрај Срба. Мтм, мрао по-тк ав змаља сља с од бто зачаја.

Када ј рч о касчом вд мрај, тј. сљава, постојтса зајама завсост двј ав компот мраопотк: рса сља траја. Змљ касч м- рај с јо двадст ода орач од број сља, касј, в котро стрктр мрао токова. нјдаод , мтм, ј обстава мрај.

Каада, Астраја нов Зад с, чак, подста мра-ј дом врмском прод. у осамдстм одама, мра-ја пркоокаск змљ с доста стабзоваа, с тдјом ка раст.

Зајдчка карактрстка св касч мрао по-тка ј, дак, котроа сља, ораа авом амбасадама козатма змљама порка мраата. Котроа с вр м- раоом взом која квакј мрат за сљ.

Сјд Амрчк Држав, Каада Астраја зазмајтра позј мародм мраом токовма Срба.



REZULTAT ISTRA@IVAWA O BROJU

SRPSKIH NOVINARA I MEDIJA

U SVETU

Истраживање је спровела Новинска агенција Тикер уз помоћ са- радника Удружења новинара „Медиаспора“.

Про о број Срба свт с вома разчт крћ с од2.8 до 4 моа. Ово стражва корст податак о максмаомброј од 3.5 моа Срба дјаспор. Позда податк ма јд-а сттја Јосавј, одосо Србј т држав ора, јр када ј вр (звача) попс Срба ва Јосавј. Рачас да Срб жв око стот змаља свта, а свм коттма.

најв Срба остраств жв европ, а потом СвројАмр. Осм Рпбк Српск, која ј обваћа овм стра-жвам, ајвћ број Срба јдој држав (ао ао)жв САД – јда мо, Савзој Рпб нмачкој – 800.000,затм Каад – 400.000, Астрј – 350.000, Астрај – 130.000,фраској – 120.000, швајарској – 100.000, итај – 100.000, В-кој Бртај – 70.000, швдској – 60.000. највћ „српск радо-в“ остраств с, европ – Бч са око чтврт моа Срба,затм М са око 80 љада, а ва европ – Чкао са око 300љада њјорк са око 100 љада Срба.

упорд пода о број мдја:1) САД – 1 мо Срба, 29 рстрова мдја а српском,

130 овара мдјма кој објављј а српском;



БРАТСТВО246

2) СР неМАЧКА – 800 љада Срба, 13 мдја 27 овара;

3) КАнАДА – 400 љада Срба, 20 мдја 45 овара;4) АуСТРиЈА – 350 љада Срба, 11 мдја 19 овара;5) АуСТРАлиЈА – 130 љада Срба, 14 мдја 35 овара;6) фРАнцуСКА – 120 љада Срба, 16 мдја 23 овара;7) иТАлиЈА – 100 љада Срба, 3 мдја 5 овара;8) шВАЈцАРСКА – 100 љада Срба, 4 мдја 7 овара;9) ВелиКА БРиТАниЈА – 70 љада Срба, 9 мдја 20 ов-

ара;10) шВеДСКА – 60 љада Срба, 6 мдја 14 овара.

Стрктра мдја кој објављј а српском јзк:1) штампа мдј ч 55% од кпо броја мдја, са кп-

м тражом од прко 300.000 прмрака мсчо (кљчјћ о-аск), са просчом дамком зажа два пта мсчо (пода- бз „европск новост“ „Вст“ з СР нмачк);

2) Радо прорам, одосо радо-часов мсј а српском јзк а комрјам радо стаама за тчк ма, за-стпљ с са 23% од кпо броја мдја а српском, са просчмврмом мтоваа 14 сат дљо, одосо око два сата дво(домрај прорам зајмљм трмма а комрјамстаама, са око 85%, од кпо броја ов каторј мдја);

3) ТВ ста, одосо ТВ прорам / мсј с застпљ саоко 8% кпом број мдја а српском, коча (број сат) м-товаа сопство прорама (сопств продкј) ј 90%, рмто-ва прорама з отаџб дом змљ ј око 10%. емто-ва а сопствој ста / рквј ј око 9%, а зајмљмтрмма а тм стаама ј в од 90%. Просчо врм м-товаа прорама ов каторј мдја ј 60 мта дво;

4) ектроска здаа (трт сајтов) с застпљ са око14-15% кпом број мдја а српском јзк.

Васчка стрктра: у прко 90 % счајва с вас српск мдја острас-

тв, стоврмо рд мдјма. В од поов рдка овара српскм мдјма остраств ма в всокообразова.

Замљво ј да с 30% рдка, одосо овара, српскммдјма остраств ааз ма од дст ода.




фасра:

Скоро св српск мдј остраств обваћ страж-вам с дотра од освача, спозора доатора. Осм кокопродч оаска САД Каад, оста мдј од продај оаса покрвај троков рада. Само 1.5 % од св мдјамај к обк помоћ, оак доај од држав – до-маћа којој мдј рад.

Развој-прспктв: највћ пораст број бж итрт мдј, а ааом рас-

т с радо ТВ. Број тампа мдја опада, а опада ова

дамка зажа. Прма дам број тзв. трт мдја свћава ајбржм тмпом.Остао: Српск овар мдј с актв дрм змљама св-

т, мтм, ов број ј ма пода за стражва с бпотп достп. на осов података ово стражваа пр-ма подама вод стражваа овск ај Ткр запотрб пбкај „Свтск српск посов водч“, кљчвитрт мдј свт (дјаспор) постој прко 500 разчтмдја а српском јзк са око 1.100 запос ( проск 2.2 о-вара по јдом мдј 3.2 овара, ако с рачај поврмсарад.

Напомена: Спроведено истраживање је прво овакве врсте.

нОВи ЗелАнД – Взао за дав акт о „број српск о-вара мдја свт“ кој ј спрово удрж „Мдаспора“аљм вам к податк кој с бав право саоптм подамао попс стаовтва обављом про од а новом За-д. нов Зад ма 3 468 813 стаовка састој с од 3 острва:два вка (North Island & South Island) јдо мајо острвтаStewart Island а којм практчо ма љд. Свак трћ новоз-аа жв Окад (1.15 моа стаовка).

Сдћ вк рад ј Вто са око 420 000 стаовка(ав рад). Оста вћ радов с Крајстчeрч, хамто, Д-д, ивркар, Квста, нсо напр. укпа попајапрко мора ро љд а нЗ зос 698 628. највћа јо-рпа-ја љд а новом Зад с хрват. Тачо 2 280 стаовка нЗ ј прјаво хрватск као мсто сво роа. у таб са прказомтчк рпа хрват с застпљ са 2502 особ. По попс з1991. бо ј само 171(!?), по чм спада да с за дст ода хр-



БРАТСТВО248

ват дожв пораст од прко 1000% (тачј 1 363%). Вровато

с 1991. од мо од с ада обов нзавс држа-в хрватск, па с с зјаава као Јосов, Квј ев- ропља. По стој ормај број Корааа ј за зад дстода порастао за 1946% (сада ма 19026, а пр 10 ода јбо само 930), док ј, рмо, број Рса порастао стом продза 530%. (са 480 а 3084) итрсато ј тако да с број тчкхрвата смај од 1996. а овамо (прј 5 ода ј бо 3 897),вјровато збо масово мраа стар рај сљавааа љд за Астрај. Срб с сабо застпљ а новом З-

ад, тако да с прказа као одвоја тчка рпа, о ссамо каж да ј 2 616 стаовка нЗ роо фдраој Рпб- Јосавј (м ма б трбао да бд око 500 Абааа).

у таб са прказом тчк рпа 1509 љд ј прказао као„South Slavs (formerly Yugoslav groups“), то ј 1352 ма о то ј бо 1996. (тада ј бо 2 991 а новом Зад, а 2466 ј за-бжо 1991). Мтм, 9 588 љд ј прјаво правосав вркао свој рј (Orthodox), м којма ј ајв Рса грка. утаб са тчкм рпама авд с 3 084 Рса 2271 грк. Мао

збј податак да ј 5946 особа прјаво Serbo-Croatian као својатратв јзк. год 1996. бо ј 5439, па с стч т-сак да ј број а љд пораст, ако др пода овор да ссљавај. Абаск јзк овор само 531 особа. Св свм Србама в од 2500. Корстћ св распоожв податк з попса змајћ обзр рај рај (особто број код хрвата) д ро а новом Зад, ја б проо да ј бројост мра-ј то с тч ново Зада, са стаовма бв Јосавј овм потомма сдћа: 4000 хрвата, 2500 Срба, 200 цроо- раа, 200 Босаск мсмаа (тзв. Боака), 100 Соваа, 100Макдоаа око 600 Абааа.

Посба ј пробм то с попс стаовтва опт по-м Совја, Боса хрова Макдоја; т с Срб,цроор, Макдо, Босаск мсма Сов тртрајкао постојћ тчк рп.

1. 10. 2003.

Агенција Тикер



SRPSKE SEOBE

нпосрда повод да с затрсјм за р пробм српскдјаспор бо ј трач зодс крајк Срба з запад Саво-ј ( мај 1995), а потом з Кск Крај ( авст сптмбр

1995). Птв прма Баа л б с тада закрч кооама з-б протра д, жа стараа са завжљајма а коскмкома, тракторма крововма атомоба. По к врм,спод запрж коа ајоск врћа вр с дчј ав,чо с пр пач стара. Са ма с с пт ов кћ- љбм св то ј моо да с крћ. у родом завчај остав- с попаљ кћ разора маа а којма с оста моћ бј чаов ов порода. Прд таквм прзором човк сд крв вама. Трбао б апсат љад ромаа да б с бар

прбжо дочараа сдба проа пострада крајкСрба. Тм поводом апса ј ткст о рватској ој ад Крајом,кој ј овој кз прказа дром д, а потом до о српскојдјаспор .

Сматрао сам очм да с раја сља Срба мо бољ пој-мт ако с дтаљј обрад пробм саврм српск дјаспор посбо в зодс Срба са вастт ота а змак20. вка срд взова европ. Мо тж прч стар мад српск сљка јо с забж, ов жд за

отаџбом јо с сказа. Мо покај Срба дјаспорда спостав прс котакт са отаџбом оста с бз одовора



БРАТСТВО250

збо ароато одоса атортаро ржма, кој ј мао са

да довољ мобама жљама свој сародка расја раз-мотр ов прдо за помоћ отаџб, т да прват каопотја повратк кад с за то створ сов. Отда, ако д-мократск прома Србј црој гор, као о РпбСрпској, прдстој обма посао да с, за почтак, рад статсткаСрба дјаспор, а потом оразј сттоаа сарада ма-т дјаспор, рад обостра корст задовољства, као то точ св ктр арод. нам, прма јо срм подама,в од јд трћ Срба жв зва мат. Ма с с вада-

р, сстм сов жвота, а Срб с јдако одаз за бољмжвотом, авом бжћ од за сроматва. најчћ зрочто за сроматва српској отаџб б с стра завојвач,поробљвач, кспоататор дктатор, м којма с с ааз домаћ змћар.

ист за вољ, српска држава, како проост тако са-даост, ј моо мара за свој сародк расја. Чстос поааа као маћа прма д која с прмораа да ј апст.Прптаа ј сам сб т. Порд тоа, св доок с-о скоб мат одражава с с одскава м Србма дјаспор. Зато ј тамо зостајао ово јдство, као сажјтај а вад змаља домаћа да м помо крзм стаја-ма. Збо тоа с остаја моћ да обрај за српск ствар, као тос то спо ч Јврј, гр, Јрм, Тр др за својматч змљ. Како то ааава акадмк Драа ндљковћ, Српска акадмја ака ј вк ба довољо бдом ста, а срп-ск арод мат дјаспор очквао ј од свој ајв ао-а стаов да м „ помрч која с ада ад м, освтљаваптв да а рчј застпа прд европом свтом“.

Мата Срба ј спваа да потпј прат соб Срба ссд змљ. шта тк рћ о позава стај м сљмСрбма а дрм коттма? ипак, отаџба ј од вк с правом очкваа содарост помоћ крзм врмма, кад ј остајаа пркраћа овм одзв – бо обкматрја помоћ, бо посрдом чћ ратовма за спасотаџб. Даас ј акто да аж асјска срдства проз-вод пројкт објкт за ктр опоравак апрдак, како мат, тако завчаја. Таква сча да заћ да потом,кој ћ с св в враћат отаџб, заћ да прћа својпрдака.




на срћ, Српска правосава рква ј ба пора праћ

сво арода ајдаљјм прдма свта, осваа ј парој свм овм асљма, па ома спод змљ а мстма рд-чк скопа Астрај. на св простор до кој с Срб до-сп, доса ј српска традоаа ктра. н заборављај ссрпск сав обчај, вј с српск застав, сж с трја пвај српск псм. Макар смбочо, отварај с српск ко с поосом прзтј српска ктра бата дрм ародма.Одржава српск самосвојост дјаспор овор о втаостсрпск ај која ј одоа ајздама св мпрја а Бака,

која ј промм стајама ба з свој отаџб всоко о-са застав бз обзра а ч посд овој домов.Срб кад д с б подром поожај, с-

р ак, ктр, мтост. у свм взајскм дост-ћма држа с стакто мсто. То м костато појачава ртпоостост порост борб протв св ррсв дстрк-тв акја моћка овм астојама да осподар свм а- родма свта. удржвам ач, ктр па матрјапотјаа мат дјаспор, Срб ћ бдћост моћ да за-зм такво мсто какво м прпада взоваом свт.

.........Србја ј посд 150 ода в пта зова почаа свој

сторј. ња да с том прод прома в „отаа“, а од1980. од зда жв са „развдм родтљма“. у два свтс-ка рата српска да с дожва ббјск пором, а посдој д-ј 20. вка – право расо. Родтљ с м с смва, почвод српск дааа, прко азјатск дспота, потом моарста,до рпбкааа комста, да б а змак 20. вка досп рк аарста. Од такв даћ српска да с бжаа б свттражћ мр, срћ ра. Мтм, том свт мораа с с, каот, каат аздама. Ба с пра да б свој поос, м-ај с са дрм ародма. Св то постпо ј тао а промово тско кода. Зато српска да дјаспор, з в - раја, чсто костатј да с позај вома разчто раја ста отаџб. А, ајчћ с тамо д прма посдој,кобој доокој под мат – а „чтк“ „партза“, јр ј та пода јо вк акта ајјача м Србма змљ.

Пробм ј како м ма проаћ зајдчк мтљ кој ћбт смр ка отаџб, као то ј то счај код Јврја. Позато јда ромов м спој вков ов стом тор, а акратко, јр



БРАТСТВО252

чм врм про свако зма оо то мс да м прпада. Содо

том, вада тзв. ародо јдства Србј зм в дсмоа ј да трај кратко јр ј „апољ ба оја“. Мтм, за ор-ма сарад потрба ј мрја кма м коаом пар-трма. народа вада мора да зражава вољ о арода (вћ-). Тк, таква врста со мож да сж као зор соз дјаспор.Мдр српск дпомат с својврмо костатова да ј срћа засрпск арод то ма свој звд свт па мож да с а врморјт врм простор. нажаост, посд дв дјвадар с ма довољо мдрост да скорст „српск звд-

“ свт, о с с од орад као да ј отпадк, а ој ј вк бо ачка, спортста, мтка пот радка сљака, скр патрота.

Само посдој дј Србја цра гора с „звз“ с-аст сво радо способо стаовтва (око 500 000), то пр-мај одв мозова з св змаља тразј. То с посбоодос а мад љд стрчак. А, а то б с моо дат оптмстчк ако б с памто постпао сарад стрчака змљ дјаспор. нараво, за такв сарад с опод одова- рајћ сттј змљ прко кој б мад љд мо да „до-м“ свој за стао а страм врзттма. Пробм ј то пос октобарск прома Србј мад стрча одаз зпоздрав: „дпомрај па мррај“. Осм , јо вк одаз вр-ск стрча срд ода, којма ј то р просо-аој карјр, то прдставља прав катастро за стражвачк тчк баз држав. на прмр, м 800 стрчака кој с за пос-д дст ода апст сттт „Вча“, моо ј страж-вача са одчм квакајама татова за дамтаастражваа. Тако ј „Вча“ остаа бз стрчака срд ода.Оста с само мад кој јо ч, за кој ј тај сттт само поаз-а асра стаа, старј кој с пр крај карјр.

Збо тоа с довољ само дмократск пром васт дртв о радкаа модрзаја прврд, врзтта сстма врдоваа. Пром морај да бд првач за о којостај, па ћ тада бт атрактв за повратак о кој с от, јр кратв љд траж развој, стражвачк др зазов засвој способост. Љд ва свој отаџб мо да посдј д-в мр бз обзра а матрјао баоста кој тамо стк.То ј счај са дааом српском дјаспором. Српск свтов дов о с јо посваа, а од свој д змљ дјаспор




траж да бд прстоја, патротска, сободољбва, врда, дов-

о матрјао равотжа да. Св ј то по „родтљск“,а родтљ б мора да м дај прмр својом соом. Зато м ј важја скдара доока подљост, астаа збо краткосторјско памћа заборављаа српск вков традј д-овост, бз кој ј свак арод дзорјтса простор, поото-во вчјм врмма, која с астаа прваом јд – матрја- стра жвота јдопоаром свт? у таквом свт тко ссааз да сож „родтља“ (свтов дов), јр с,ажаост, поотово каточком рћаств, родтљ под

васт матрјао ад довом страом љдско жвота, чм јкардао пормћа равотжа љдско жвља. Тко ј аћмод како првот српск д, арочто о која ј апстазмљ, да за отаџб посваа родтља.

Зач, то бто мора да с ма поаа „родтља“, акож да да помаж да с постпо враћај завчај за којм,прродо, чз. Мора да с, првом рд, пром одос прма кп-ој српској сторј, морај да с важавај св дов српск к-тр бат. Српско сторјско памћ мора да с ркостр ко амзја са а сторјск проост, а ајовј српсксторј, кој с авом стра крој, трба кртчк прврд-оват , араво, трба з збат оо то ч т српскд, о оо то ам ј прродо амтто. Морај с важа-ват да врдост о српск отаа кој с ствара српсксторј подосћ ој о пож, потач, вр,кспоатса, мч, окпра. Јдом рчј, Срб отаџб- дјаспор морај да прват ч да м ј ста мајка, бзобзра а пром разажа отаа, да збо тоа ач птвда т јд отаџб зд а пјдста достоја потоваа, да ј тт прват као трај проаз врдост, врдост адврдостма, бз обзра а кварљв, а промљв вадарск с-. М радка пром код „родтља“ спада жо помр Српској правосавој ркв (СПц), а м традоам а- родм осовама. Затм, оподо ј пажљво врдоват сторјСрба од нмаћа до даас сдћ тражћ т о кот-тта расвтљавајћ костат раскоа српском бћ, да б смса зро то порока кој с вк корст стра зарадсвој трса. Пр том, трба с стрчават, да с прзтј прорс, забд, страпт, рад тража чврсто осоа сттм збвама, кој мо да бд сра осова за про-



БРАТСТВО254

јкј јдств стратј опстака, одбра развоја отаџб

Срба. Кампаск пзод прказ сторј (по прп: свакпобдк п свој сторј), мо да зам козстт, ко-тра, ствар сторј а жвља борб током вкова апростор Бакаа, а мст ссртаа раскрћа ктра, рја,взаја, а мст зм стока запада, а ја свра, апростор „промај“ добро о разчтм взајама.

Вома ј прмра прпроста пода Срба а патрот з-дајк, каквој с чсто прбава оратор вадајћ оарјакад м васт б а од рк. Српск арод ј, осов, вк ст,

а с с ма ов вадао. у завсост од ов т- рса стпа скаост са трсма српско арода, см-ва с с прод прорса прод стараа развој српскктр дмократј. Таква пракса вадааа српскм родом морада с застав, јр оа само тт српском арод српској држав.О свм дрм маскм ародма Србј Јосавј брмо др, а о Србма, овд тамо, скоро ко. Врм ј да само сб почмо брт, па ћ то др чт. н можмо да оч-кјмо да ћ ас свт важават, св док срдмо осов ствар својој кћ док с помрмо сам са собом. Одос вадара прмасрпском арод с очтовао кроз одос прма српској војс као с-тском заттк српск држав. Војвода Мћ др српскстратз с б вома кртч прма вастма кој с обзб-ва одоварајћ тчко-тоок стадард српској војс збоча ј оа, тој дмзј вој са, ајчћ, ба рора одос а арсора. нажаост, та пракса с поова ајдрастч-јм вд током арсј нАТО а Савз Рпбк Јосавј(СРЈ), када Војска Јосавј (ВЈ) ј ба стај да покажсвој моћост тоокм зама способостма. из-да да ј ово пта отаџб ба скпа баоврма абавка одо-варајћ вој сстма, јд кој с па саврм арсор.Да ј коачо доао крај таквој пракс? Всокм мораом з-мрм патротзмом, пак, мож да с адомст објавозамарва тооко развоја вој моћ српско арода.

на крај, као вод разматра птаа о Србма дјаспор,оподо ј оворт о аоаој бзбдост. Врм св ра-тов кој смо дожв својој сторј, скоб кој смо ма саосвајачма, ссрт са разчтм взајама, показа с дасмо вома втаа аја (државотвор арод), јр смо оста пос-тоја својој ктр бз обзра а вој тчк адмоћ ос-




вајача поробљвача. Мтм, пр том смо рас с рј,

збо сво ата, мсто да св а рј сјмо јд ав,саж стрј, како ас ко в б вао потвао. нможмо да жвмо само од ата корстмо само т, бз см,пркос са, за спротставља босвтском мора. Зар јмдрј да с та опробаа костата држ са дрм врдостмасрпско арода, почв од здраво да, патротско осћаа, војчктрадј, рад рј, правосаво мораа др, кој такопостој ам арод (само трба а прав ач врдоват актврат). Тад ћ с св пробм, спољ тра, кој за-

окпљај ај, брж рават.Потрбо ј да сам сб објасмо да с прмарј аоа- од доок партјск трса, јр ћ св ај свта јодо ( вк) опстајат мајћ као вров – аоа врдост.То ј, коачо, пррод ом, јр пррод, којој вадај -сткт кој с јач од бо кој свтск с, равотжа с засваа постоја јдк о срод зајда јд порд др,араво кокртској борб. умсто доок др ск-дар размра, оподо ј, дак, св аоа рј с-мрт а ајважј стратјск љ – да с Срб св раја,дооја, па рја, окп око јдств аоа дј,како б опста овом окрж, вод бтк са ма жртава брж с развја, тј. да с сј јдств отаџбск стрј(попт Јврја, грка др арода кој с скс сч сдбдок с косттса аоа стратј).

Прма свт морамо да астпамо са јдством аоаомстратјом, а моо оазвјом дпоматјом, јр свт вј бпоара да б м б д завтр бокова аврам ма (као то смо жв јдом прод а сторј).Потчка кма свт ј радкао прома оај ко подсмдр прма тој сровој км, мож да зор да с смрз.нараво, пр том аоао достојаство самобтост можда с ма, а св остао мож. Таква аоаа стратја, којој јпрмара дова, отаџбска моотост, дако бољ ћ да пов-зј Срб св сојва раја отаџб дјаспор, тако дам ораска раздвојост ћ прдстављат какв прпр-к за свстра дов матрја трсаост јдствобћ српско арода.

Мора с костатоват оптмзам кој ј озаро а Срба отаџ-б дјаспор кој с рзтат посд савз збора



БРАТСТВО256

СР Јосавј (24. сптмбра 2000), а којма с побд од

дмократск са Србј кој с мо љд спрд Савзскпт 5. октобра 2000. мора да одбра. у тм доаајма свт ј прпозао III српск стаак поово с сто прав Срба, окој с започ (почтком 20. вка) особаа европ од азјат-ск освајача поробљвача. Дак, српск арод ј поово првпоказао та зач саа арода да прд ом ко свака са. То ј птоказ за др потач оја арод, а прорсвочовчаство, да с трај мож стат а врат само соом арода.Српск арод отаџб дјаспор сада поово добја ас да

јдство сам крој свој сдб.цљ ов стдј ј да с, а осов садаваа акто стаа распростраост оразоваост Срба свт, да про ства- ра поаз осов за свобвато стражва српск дјаспор,кљчјћ о ста стрмљ ако рааско рата а про-стор пртод Јосавј дмократск прома Србј 2000.Посба акат с, пр том, дај садава потрба моћостда с српска дјаспора кљч обов зрад српск отаџб, рад повратка да српско арода свт јачаа кп моћ бзбдост мат.

Из књиге Станка Нишића: Хрватска олуја и српске сеобе Београд, 2002.



„SRBI U DIJASPORI“

(rezime kwige1)

Срба свт, зва Србј, даас ма око чтр моа. Жв око стот змаља, а св пт котата. најв ма а

амрчком котт, затм овоастам ссдм змљама апростор СфРЈ, Западој европ Астрај. Оразова с в од љад свој разок асојаја.

Срб спадај о арод кој с својој број сторј чстоапта свој завчај с с др змљ. Појдачо са чаовма свој порода, о с с змљ прјма трајо а-става као сљ, одаз а прврм рад доазкао зб проа.

Потраа за бољм жвотом запољавам, ратов прт

ратовма, као стра да м с поов од з проост – с-овљава с да Срб, дом врмском прод, аптај својтрторј а којма с жв рај ов прдака. Токомвкова, Срб с апта завчај в вћ тааса.

Пос Косовско боја 1389. од пада јж подрчја Српс-ко арства под трск васт, доо ј до остј помраа српскожвља прма свр. Тада мо бж прма прострам подм равама Паоск зј, а стаовтво з крак прда

1 Савко Вјовћ: Срб дјаспор – проост садаост, нов Сад,1999.



БРАТСТВО258

крћ с прма прморј прморскм радовма. Соб Срба до-

бјај а тзтт пос пада Смдрва српск Дспотов1459. од.Вка соба Срба прма просторма Паоск зј ба ј

1690. од, под воством патрјара Арсја III Чаројвћа, када ј в од 50 љада Срба про Сав Дав. у овој соб крајатачка док ј доспо воство српско арода ба ј гора Змља рад Комора, дааој Совачкој.

у врм астрјско-трско рата (1737-1739) отпоча ј ова с-оба Срба а свр под воством патрјара Арсја IV. Патрјар

тада са свтством, пмством ародом праз Сав. Дстакљада српск зба бва распоро по јжм довма Па-оск зј.

Соба Срба, азваа «Пт а исток», поча ј прма Рсј украј поовом хVIII вка. Прва оразоваа кооа сљ-ка з Потсја, Поморја са р прострастава, под воствомрачарско пковка пото рско раа Јоваа хорвата,кра ј Рсј крајм сптмбра 1751. од. нас с про-стор украј, прма Дпр т свој ов асоб азванова Србја. Под с твр, азвао Свта Јсавта, зкој с касј разво Јсавтрад. Дра рпа српск досљ-ка, под воством пковка касј рско раа Јоваа ш-вћа пковка Рајка Пррадовћа, ста ј Кјв 1752. од.О с асљ сточо од дпарск пст, дж рк СвроДоа зм рка Бамта лаа. Ова обаст азваа ј Савја-осрбја.

у ток Дро свтско рата, а арочто прд ов крај пос- рдо поратм одама, одвја с ова соба Срба. Оа, авом,тч прма вропскм змљама, а прма Сврој Јжој Ам- р Астрај. То ј, пр сва, ба соба потчк мрај да пораж војск з рата. Пос сома азма заврткаДро свтско рата, о с см да дочкај ов васт ст да жв змљ бто промм дртвм сторјс-км окоостма. М овм сљма аазо с вк бројСрба кој с ток рата б одвд заробљтво а пр-д рад нмачк Астрј. Тако, м ма ј бо јдаброј зба, авом с подрчја хрватск Бос хров расљ а која с пос рата ба смта збчкмоорма нмачкој, Астрј итај.




Срдом 60-т ода поч соба Срба а прврм

рад остраство. Оа ј покрта з коомск разоа смам вћм тзттом пркдма, трај св до даа- даа. Срб, ајвћм дом, одаз а прврм рад западовропск змљ (нмачк, фраск, хоадј, Даск,швдск, швајарск, Астрј), а Сјд Амрчк Држа-в, Каад Астрај.

Посда соба Срба поч почтком 90- ода. настаа јкао посда асо распада СфРЈ рааско рата кој ј, по-том, збо а м просторма. из отпљ рпбка бв

СфРЈ – пр сва о рпбка кој с б заваћ рааскм ратом (хрватска Боса хрова) – кра ј прма мат,а вропскм пркоморскм змљама кооа зба про-ака српско арода. у ајтжм прод крз рааско ратаа простор СфРЈ, СРЈ свој точт прврм смтај а-о ј бз мо српск зба.

Срб свт мај тројак статс: жв као сљ, мај ста-тс аоа маа ссдм змљама, као српск раа- прврмо борав рад појдм мраом, дом-

м змљама.Срб са статсом сљка вћ в раја са својм по- родама жв појдм домм змљама. најв ма европ, САД, Каад Астрај. Срб кој прврмо борав рад појдм мраом змљама (змљама прјма), т-зво с поч да доаз појд вропск пркоморск змљ(нмачк, скадавск змљ, фраск, Астрј, САД, Астра-ј Каад) срдом 60-т ода, потраз за посом бољмжвотом.

Срб са статсом аоа маа вковма жв ссд-м змљама, као рпбкама бв СфРЈ, кој с пос о распада поста самоста свр држав. Срб Рмј Маарској вћ мај статс аоа маа, док с Абајза тај статс јо вк актчк бор. Поожај статс Срба држа-вама са простора када СфРЈ доста ј спча разчт од јд до др држав. у Совј Срб мај статс тчк рп,а рад а том да добј статс аоа ма. у хрватскојСрб с бор да опста оста да жв својм домовма тр-торјама а којма с вковма жв; да сачвај свој аоа,ктр дов дттт своја осова љдска рааскаправа собод. у Бос хров Срб с, скад с одрд-



БРАТСТВО260

бама Дјтоско мрово споразма, кокрто дса чвр-

ст свој поожај костттво арода Бос хров, аРпбка Српска поожај костттво ттта фдрај Бос- хров.

Срб Макдој аажова с а том да с д -ов став поожај затт осова аоаа права, која с а- ратоваа уставом Рпбк Макдој. Пр сва, рч ј о прав дакој свој д а матрм јзк; да отварај бботк, ч-тао српск ктро-орматв тр мстма којмапостој вћа котраја српско стаовтва да с од стра

држав обзбд адквато чва затта ктро-сторјскспомка, кој Макдој ма вк број. Тако, траж да мс обзбд равоправа тртма прстп мдјма створ рпростор за орматв мсј а српском јзк а државој ра-до-твзј да мај собод вросповст својој каоскојркв а свом матрм јзк.

* * *

Кбов, држа, дртва број матар оразајосов с об оразоваа доваа ајвћ броја Срба свт. Кроз ов орм оразоваа рада окпљо ј проск око10% а сародка, мада ј ста доста спчо разч-то од јд до др змљ.

Савз зајд с ајр асојај, док с кбов држа ајраспрострај об оразоваа довааСрба свт. Порд тоа, постој раз орм ово трсоокпљаа доваа обаст ктр, образоваа, забав, спорта,

ормсаа, прврд актвост, бзса, матар ак-ја др. у км мстма европ Амр дј ктро-орматв тр.

Срб свт даас с ајв затрсова, а аажова,да затт очвај свој ктр дов дттт, свој јзк псмо. Посбо с страј да оствар два бта ља задатка:Прво, да спостав, садржајо обоат осрај то чврћ, р-довј посрдј вз са својом матом, кој ћ по свом сад- ржај дам одоварат ктрм, образовм, коомскм

дрм зстјам аоам трсма потрбама;Дро, да ојачај рад свој базч оразаја зрад ов




оразао обк мтод доваа, како б мо касо до-

оварат, парат спо водт број кокрт актвост.Свс с ч да ћ само ако с добро оразова, акопаск, коордрао а дж рок зајдчк рад, то з ппомоћ свој мат, моћ спо да затт очвај свој осоваоа трс. То ј даас зстја трс српскоарода – како мат, тако дјаспор.

Славко Вејиновић



RASEJANI NA SVIM KONTINENTIMA

Pogovor kwizi

„Srbi u dijaspori“

Даас в од трћ српско арода жв зва српск држа-в; по Савк Вјовћ, око чтр моа! Т коб соб трбада прат а мс, аа чвства, аа ака, а дат-ост просвт ктр. Псат о собама о жвот дјаспорвћ зач мат свст о сб овом смтом врм. извс српскстаов с затај; мо позва појд ч оо то с од очкј; сама држава ј а вс сторјскоа тртка јо ј аа одовор а сдбска птаа. Јр, бт ’ бт – пта ј сад!

Да с а одовор потрба ј мобзаја а памт, а- мораа, свст савст.

Српска акадмја ј довољо бдом ста, а српск арод мат дјаспор очкј од свој ајв ач стаов да м, помрач која с ада ад м, освтљава птв да а рч-ј застпа прд европом свтом, с којма ј збљ зајдчк јзк. Мата српска јдва да прат ов соб Срба ајбж амссд змљ, а сада с о одвјај по ом обс, а свм ко-ттма, д св аоа сттј трба да стварај својаота свој орак: да с спас то с спаст мож мора.

Јдо Српска правосава рква, вро поро, сд кр-таа сво арода осва парој од Јж Арк до Скада-



БРАТСТВО264

вј, од Аљаск до Јж Амрк, Астрај ново Зада. на

свм коттма, прдма покрвм вчтм дом, као жаркм пстама (рмо „црвој пст“ а свр Астра-ј, д ј рдк драо кама д Срб стај спод змљ, па ркв мај под змљом), а острвма срд бскрај ок-аа, а хавајма Тасмај, а прмр, вј с српск застав,свчао с обжавај Вдовда ђрв-даак, сж с свтатрја а рквосовском српском, сав с српско крсом пва а, правосаво свтосавско, „хрстос воскрс“ „Рождство Твој“.

и српска коа, као свкока ктра, трба да прат а а- род а опасм птвма кој м ј амо мосрд сторјскдс. Јр морамо опстат, копт с т оквр, а с топ-т збт: спас ј ктр, јзк, мора засоваома прдама, а вр обчајма.

у овм срдама Срб мај та да ач, па б м патр-отска джост ба да св ваљао покај свој отаџб пр-садт; а д од б, о с ас а ктр, која мата да под свт. Тако с сторјска срћа мож пробратт

подоос разм зајамо обоаћва. То јст прпвта, а Срб с, јдом, потврва свој втаост. њовтмач, атор вко ромаа врма простора – „Соба“, ј с-чајо закљчо: „Бо ј соба бћ вчо, као пороаја, којћ с аставт. има соба. Смрт ма.“

у свм драмама повст ма смо моћ свток. и СвтСава ј моо страствовао коко ј од др мора ктрврдост прмао Србј прсавао, токо ј т баоа да до, а ајбољ ач застпајћ свој отачаство. уовјм врмма Достј Вк с прмр сч подотворравотжост. у ам стоћ моћ свто ам б н-коа Тса Мајо Пп, зор како с мож савро копт вк свт, а остат свој, вра свом порк, род м. и да-ас, а свм коттма, постој просвћ Срб: драо зазмљ кој с прм, а бскрајо ода свом отачаств, то по-тврј својм добрм дма, жртвовам вкодом помоћ – кад од ам ј мат тко.

Атора заокпља распростраост статс Срба свт, стпов оразоваост об датост, особто кроз допс-к астав српско јзка просвттљско посаство Српск ркв.Јзк ам ј рож, јр дст посто српск д ј обваћо




српском коом. Ја с бојм да ј тр одсто! Т с затај

држава ктро-просвт стаов; затаја ј тја,особто расја, која б мораа мат моо в смса за са-мооразова зајамо помаа. Мо као да с заборав дрво зато ачо: коко јзка за, токо љд врд, такода ова сопство јзка прдставља само мора сто- рјск д прма прма, о ј то д прма сб сопствојд, која трба да с корст повастом то мо да одрастај дв ктр два јзка: матрм страом, кој в јстра.

највћа пост б ба збт јзк, а то с доаа, па с км српскм породама да родтљ споразмвај а -ском, мачком, раском, чсто зопачом, јр звс род-тљ заборављај свој српск јзк, ачв довољо стра. Топоаа ј роро, достојо старо арода какав ј српск.

Чјм да Тр, а прмр, отово кад пород овордрм јзком о својм, јр с поост то с Тр. и м ма-мо св разо да бдмо, ма, поос. А зато да прмртражмо даком свт кад мамо својој змљ својој ср-

д: с а Сова, з Ковач Стар Пазов, бдљвпоказатљ да с мож опстат, јзчк ктро, а тм ао-ао, пркос ч да с маа, окржа са св страа јз-ком ктром Срба, Маара, Рма? на Сова с саврокопљ јосовск држав српско дртво, а пртом -та с зб од сво ародо карактра, о с само доб,бдћ да с очва свој јзк, вр обчај, а зај јзк, св то з д, свој зато бројј ссда. Мож с, дак,опстат сваком окрж, ако с ј свст, вра ктра. Мо

бсмо авст јо доста сч прмра да опоммо орабрмоа арод кој с заткао т, опасост да брзо, кроз асм-ај, ста. Опстат можмо, а ркао б – морамо!

но бдмо с одра сво јзка свој ктр, оако пр-стајћ а осрома дово стварајћ збрк свст чвс-твма, аа да расја мо дако стћ, јр с м вдсж, а ктр тмљ одвћ птк. из скства зам: моа мадћ двојк спвај да а акттма про кроз тс-а врата пос прв од стдја, јр с срома дово, ора-

ч ктро. Очдо, трбао б с држат Достјво права:„идћ’ ч, вков дај!“ Прмај то в од прострао свта, а



БРАТСТВО266

баај под даљ р, – тако обоаћ – збј с, о

оста свој, јћ сб об ктр, српск стра.у кз с опсј завда сдба Срба, чсто обсправљ т, а јжосовском простор: хрватској, Совј,Макдој. Бос хров; трача поожај Абај а,пос драматч асмај, тк даас подољв статс Срба Маарској Рмј. Атор, затм, прат Срб по скоро свм вро-пскм змљама, да б потом прао а др котт: Свр Јж Амрк, Астрај а нов Зад, Арк Азј.на тај ач с стч овта прдстава о ам прсств по-

ожај свт. Мтм, та ска с прстао ма, јр соб јотрај, т ћ бт потрбо ово до, м срода да, допаватовм подама, продбљват ааз, освтљавајћ равајћстао ов пробм.

Доста простора посвћо ј српскм оразајама, особтокбовма, ктрм орматвм трма, матарморазајама одовма. Дскрто ј казао а спротосткој м Србма постој сд доок потчк разка:покадто с т разк пртварај помрљв опрчост, прјатљства коба по јдство, токо оподо вк, а особтодаас. нкако да стск својмо да „само соа Срба спаса-ва“, да то свто ачо свакодвом жвот прмјмо. Пр-п јдства хрват с одаво прчст оствар, држћ сса: „хрват ј хрват мо ма кој доој бо!“

В трс држав, јдство арода морај бт дакозад св јдостра остч трса, двда рп, страачк доок. Птв мо бт разчт,а св трба да вод ка зајдчком добр. нј љ јдомљ,па јдства оразаја; а разк ваља сватт као бо-атство, као прмћство. Разк ћ бт тмљ армој ако заборавмо опт трс, ако св сжмо зајдчком љ, акосмо сжб зво даа, кој трба да ас јдј да ск-ај св а разоврс акј. То ј смсао оразај „Српс-ка вза“: да повзј оо то ј разчто, а ствараачко пм-то, да смрава св подоос датост ка оптм добр аарода, расја мат. гд ј соа – т ј Божј баосов,забжо ј Вк. А швајар, м којма с разк пордвовћ о ас, каж: „гд јдство вада, т стај Бо.“

Драган Недељковић



SRBI NA

NOVOM ZELANDU

на новом Зад жв око 5.000 а рааа. најв ј Окад Вто, а ма Крајстчрч хамто. Срб с

с, авом појдачо, поч да досљавај а нов Зад вћкрајм XIX вка.

Мтм, вћм број с до ов змљ тк пос Др-о свтско рата – од 1948. до 1952. од. као расља а потчк мраат. ипак, ајв Срба с досо посрд-о пос збјаа крз рааско рата а простор пртодЈосавј. Вћом, то с б всоко квакова стрч рад, са содм радм скством, а чсто са мародм ррама.

на сљ Окад с 1992. од осова Јосо-вск космопотск кб, кој ј касј промо азв Српсккб. Кб ј окпо стотак порода ма коко стота ча-ова, авом з рдова стар ов досљка. Св о актв-о рад рдово посћј кпск просторј. Број чаова Кбастао с повћава. М ма ј аажовао в тктааа посов љд.

Кб ма аматрск оркстар отвор ј свак сбот. Рдовооразј прода држа ссрт а љд, а поврмо

зт. Покај да с Кб покр др актвост, а пр-мр оразова крсва ско јзка, рачарства мзк,



БРАТСТВО268

с ма одјка м чаством с да к вдј рз-

тат.на раа а новом Зад с прком запољаваа с-очавај са два ава пробма: довољм позавам ско јзка компковам дтразовам сстмом прзавааквакаја.

Прзава квакаја вр мрао васт дпома зач атоматско прзава квакаја код запољаваа.О том, отово самостао, одчј посодава, з помоћ про-соа асојаја, као то с, а прмр, асојај кара, ад-

воката жра. лкар, адвокат просвт рад мај ај-в пробма прком остркај дпома запољаваа стр. нов Зад образова вод мттчк потк,попт Астрај. нова матр јзка ј прпто тчкојзајд завчајм оразајама, овм асјскм ор-азаом способостма.

имајћ вд ч да а новом Зад жв вк броја запос аставка, допск астав а матрм јз-к б бо моћ спо оразоват, з ратво ма а-сјск подрк родтља.

Мтм, родтљ, соч са зстјам пробмма жљом да да то пр ач ск јзк коп с постојћсстм коа, за сада показј мао трсоваа за ч матр јзка. ипак, просторјама Српско кба д ј омоћо да чсвој јзк да поаај Српск ко „Свт Сава“.

на нов Зад с сљ мо а скар, мзчар, р-жср, м. То ј прка аој зајд да овој змљ ора-зј садржајј боатј ктр жвот. Мтм, јо с ртккорт, скарск зожб, позор прдстав, а ако ма,обчо с сабо посћ.

умт, довољо подржа од свој зајд, поако м-котрпо, са разчтм спом, астој да стк армај - рој ктрој јавост ов змљ.

у Окад, оразај Српско кба, Српск радо-час м-тј јда сат прорама дљо а српском јзк. у Вто сва-к др дљ с мтј 45 мта радо прорама двомсчо,мада рдово, заз ст а српском јзк. у српској зајд Окад, која ма око 3.000 чаова, 1996. од осова ј Српскдбаск кб. О ј, само ако тр мса раа, постао а-ста аматрско дбаско првства овом рад.




на новом Зад постој дв српск правосав ркв: В-

то Окад.(Савко Вјовћ:

Срб дјаспор проост садаост,нов Сад, 1999)



БРАТСТВО270



PAROHIJA I CRKVENO-[KOLSKA

OP[TINA „SVETI SAVA“,

VELINGTON, NOVI ZELAND

нов Зад ј држава кој сачавај два вка острва: Јжо Свро острво, са авм радом Втоом.

Прв стаов ново Зада с Маор. ез с а новомЗад поч стварат свој коој тк почтком др поовдвтасто вка, мада ј а новом Зад бо троваа з европ пр доска еза.

Јда брод са досљма з Дамај прспо ј 1890. од- а нов Зад. То с б авом прпад рмско спов-даа вр, вћом са даматск острва, по зама змљорад-. О с с ас свром Окад, чја корајазмљта подсћа а даматско за. Пр , а новом За-д ј бо морара з Астроарск, мћ којма Сова, а с мож са сроћ рћ да ј мћ ма бо Срба.

* * *



БРАТСТВО272

КАКО Су СРБи нА нОВОМ ЗелАнДу

ДОБили ПРВОг СВешТениКАПо завртк Дро свтско рата, од 1948-1952. од, а

нов Зад ј прстао звста број расљ а з вропскоора, мћ којма ј бо правосав Срба.

Од доаска а т ново Зада, Срб з Втоа окос с почтк окпља а мотв рској ркв. Рск свт-к Аксј годјв, кој ј пр Дро свтско рата жво Јоса-вј, радо ј прмо, позвајћ св Срб да с прдрж браћ,правосавм Рсма.

Патрјар српск грма ј бо обавт да а новом Заджв прча број Срба правосав вр, т ј замоо Арјрјс-ко амска за Астрај нов Зад, протојрја Птра Радо-а, да а о том звст како б, као адж Арјрј, прдзоодр мр рад оразоваа ркво жвота.

Арјрјск амск ј тада замоо Воја хааса, човкакој ј пр сво прсља Прт, саст ода жво а новомЗад, да чо звст патрјара грмаа о ста а ратмрај а новом Зад, о број досљ, мсобм одо-

сма дрм пркама окоостма којма жв. у псм Пат- рјар, хаас авод:

„См два тр ззтка, Срб с до а нов Зад посвртк рата. укпа број одрас мкараа жа зосто в од стот. Мкар с вћом ож стра-кама, т чсто српск бракова јдва да ма дстак. Жвћвћ дв дј ва а арод срд мо с почда с асмрај. Том ј допра потка овозад-ск мрао васт, кој с ас, кад смо до а нов

Зад, растр а оба острва. Вћ отпорј аоарп, са бројјом, аоаом свсјом тјомод а, сп с касј да с оразј, док м Срб томпод смо та ч. Вка ј смта држваба соа мсоба трпљвост... Кад б с поставосвтк а новом Зад, ст б морао да с бор са мо-м поткоћама. што с тч ајподсј мста д б св-тк моао да жв, сматрам да ј Вто, то збо о-во трао поожаја, пото с тамо ајбољ моћост запос зато то тамо жв ајвћа српска рпа а новом

Зад која с састој од чтрдст одрас а.“




„у Вто мај свој ркв Рс гр, кој тамо ма

око тр љад, а ст мај сво свтка дљ ко- д свтк почава рчк.“

„Срб кој жв Вто посћј рск рчк ркв.и рчк рск свтк поврмо посћј остаа вћамста обављај крта вчаа Срба кој тамо жв.Сара Срба кој жв ва Втоа обчо вр ака-ск свтк.“ на крај, Вој хаас закљчј:

„нажаост, оај кој сада то започ, маћ јд по-

ткоћ в. Осм то од в одаз, одмч, љд ссв в асмрај срд д жв рад, бо а а-оаом, бо а врском пољ.“

носпора ј ча да ј ста а зајд а новомЗад бо тко: Срб с б дзорјтса, бз чосткоја б окпа јда, а з св то потчк подљ.

Тако ј дја о осва ркв опт мћ Србма а новомЗад постојаа в од двадст ода. Мћтм, до кокрткорака за о остварва доо ј тк поовом здст. из-

мћ остао, срћа окоост ј ба та, то ј почтком здс-т ода стао Да Крџа, кој ј пр доаска а нов Задзавро моак ко.

„Зазмам звсо броја а савсј љд, мћкојма ј свтчк каддат . Да Крџа“, каж арј- рјск замк протојрј ија Бова, „коачо, 10. дмб- ра 1967. од, осоваа ј прва српска правосава ркваопта Вто, нов Зад. надат с да ћ аој ма-ој коој оамо поћ за рком да сожм радом оразј

свој врск ркв жвот.“Осва ј спотао простко з састака правосав

Срба Српка кој ј сазвао Ако одбор, просторјама Рскправосав ркв Вто, 10. дмбра 1967. од. на за-тв св прст састаак ј јдоасо пртвор освачкскпт. Том прком прст с са задовољством својпрдо о осва Српск правосав ркво-коск опт- Вто, нов Зад. Скпта ј такоћ, ра да моадж ркв васт да одобр збор прво ркво одбора,

као да за прво пароа бд ркопоож Да Крџа. Пото ј о том обавт, патрјар грма ј својо овај прдо а-



БРАТСТВО274

мовао прврмо поврство, коа с сачава: Вадмр

Раковћ прдсдк, Брако (Ба) грбјћ подпрдсдк, н-ад Провћ скртар, Мвој Птровћ баајк Мсав(Ма) Моваовћ ча прав.651

Пар мс ако осваа ркв опт Вто, казаас прка за кпов бв каточк ркв са саом дв стам-б зрад, а јдом од ав птва радској чтврт АјдБј (Island Ва). Пос мо разовора савтоваа, а скпт- одржаој 4. брара 1968. од, одчо ј да с ма кпза $21,000 да с овоосоваа рква опта задж. Зрад с

зсква поправк, а рам ј трбао пррдт.Маоброја зајда с вома трда да спат ма тсвр с са моб за помоћ свма за кој с за, а такоћ рк-вм оптама дрм змљама, Астрај Амр. Такос мо др ркв опт оразај, макар мамзосом, помо отпат ркв.

По осва ркв опт кпов маа зб с раз тр сас кој с с р маобројом српскомзајдом. Збо тоа ркв одбор а сд 10. ја 1968. од

рава да с сазов састаак св Срба да с прко адвоката пос-тојћа Права ркв опт, одобра од арјрјско амс-ка Птра Радоа, рстрј код држав васт.

у свом обраћа моб Патрјар за потврд ово збора,чаов Поврства с зјав: „Овм с свчао обавзјмо даћмо ов свој овоосова ркв опт помаат свм својмсама, морао матрјао, а тако свтка кој ам бдпостављ за пароа.“ у сто врм чаов поврства замо спатрјара грмаа да дод свој арјрјск баосов за ркопо-аа Даа Крџ.

Мтм, постављао с пта ко ћ обавт ово ркопо-ож? С тм вз, протојрј Птар Радо, као арјрјск а-мск, пто ј патрјар грма трам:

„Подобост Крџ за Тај Свтства стаовља. Ар-пскоп Сава, (пскоп Рск зарач ркв) одбја да ркопоож. грчк пскоп Досј сааса да ркопоожКрџ, чка Ва звача акт.“

Патрјар грма ј пто псмо грчком пскоп Вто-

, Досј, са мобом да обав ркопоож Даа Крџ ч акоа потом прзвтра, са задатком да прзм джост




пароа Српск правосав парој ркво-коск опт

Свто Сав Вто, нов Зад.Поводом Крџо ркопоожа, лтопс ркв лазарз Сдја, протојрј ија Бова ј запсао да с Срб новомЗад коачо доб сво свтка Даа Крџ, роо 1913. од Обров.

МиСиОнАРСКО ПОДРуЧЈе СВеТиКРАЉ МилуТин СРПСКи, ОКлАнД, нОВи ЗелАнД

Почтком пдст ода прооа вка вћа, оако масрпск мрај која ј доа а нов Зад, аа ј точт авом рад, Вто. Моо ма број Срба с астао Ок-ад око, тако да, то врм, сова за ркв опт јбо. Поврма боосжа трб од краја здст одаобављао ј свтк Да Крџа, а ако а свтк Зораиваћ, парос з Втоа.

Као посда рата Јосавј, двдст ода проовка, стж ов таас српск мрај. А, овоа пта за вћ

ј Окад аво одрдт. Овај рад ма око 1,400.000 стаовка ааз с а свром д Свро Острва. у посд пар д-ја Окад постај ајразвјј дстрјск рад а новом За-д, то ј овм досљма омоћо ак проааж поса.

Број српск порода кој с с током двдст ода до-с а нов Зад ј тко тврдт, а с сматра да с крћзм 1500 2000. Од то броја ајма 1000 порода с асљава Окад ов око.

Доаском ово тааса српск мрај јавља с потрба за

освам ркв зајд, као потрба за стам свт-ком. иако ј од самоа почтка потрба за рдовм боосжмаба заста вка, пак с постоја ра сов за довостао свтка Окад.

Брћ о свм врма, епарја астрајско-овозадскааљ свтка Птра Дамаовћа са љм да окп ора-зј српск арод Окад спта моћост за осва паро-ј. нако око два мса боравка Окад, ота Птар ј 24. апра1995. од, посао моб за оразова мсоарск парој. у

свом допс о ј доставо спсак паројаа од 46 порода.



БРАТСТВО276

Потом ј, по баосов пскопа лк, 29. апра 1995. од,

одржаа освачка скпта, а баосов за осва мсоарскпарој „Свт краљ Мт Српск“, која трторјао обватаОкад хамто, даљ око 150 коматара јжо, епскоп јпто 6. ја 1995.

Др свтк кој ј прврмо опсжвао аставо саоразовам српскоа арода Окад ј протојрј Морадлочар. у ток ов боравака сж с Свт трј сст- рскм правосавм рквама, а ајчћ Рској грчкој.

Прв ста свтк, Саа Радочћ, ркопоож ј 14. ав-

ста 2000. од. Прва лтрја ово пароа ј ба 1. октобра2000. од, са акаск ркв Св. Абас, тр Ока-да. Ова саа с потом корста за рдова боосжа. у т свр ј ба прарбаа прра, дода ј јо јда зд тако а-прављ правосав отар.

на джост пароа свтк Саа Радочћ ј остао до 9.дмбра 2004. од, када а ј, као прврм паро, замопротос лазар (цара).

Скпља ова за кпов змљта зрад рама, право-сав Срб Окада с оразова тако, да свака порода прмасвојм моћостма мсчо здваја одр свот ова а рквбаков рач. Змљт за зрад рама ј кпљо 2004. од,а дстрјском тр, а адрс 91 хдрсо Ва пт радскојчтврт хдрсо. Па а ком с ааз трособа кћа, ма повр- од 1309 квадрат мтара. Пр кпов ј постављо првоповрство, од сдћ чаова: паро Саа Радочћ, МадБоковћ, Вадмр Бојовћ Мта Моваовћ.

Током сдћ коко ода радо с а отпат крдта, јр ј до ова позајмљ од бак. Када с бд стк сов, по-чћ с са зрадом рама.

Јда од зачајј актора, кој тч а жвот рад овомсоарско подрчја, јст ча да с мо Срб одсља-вај з Окада, опт са ново Зада, одазћ авом заАстрај, Амрк др змљ. Тако ј а новом Зад током2005. од, број Срба коко пта ма о двдст од-а, збо аставка мрај која трај до даас.

из к Историја Српске православне цркве у Аустралији, Но-вом Зеланду и Јужној Африци, атора Стамра Спасовћа Ср-бољба Мтћа, Сдј, 2008.



БРАТСТВО278

АПел ЗА ПОМОЋ ПОРОДици цВеТАнОВ иЗ КРАЈСТЧEРЧА

чтвртак, 03.03.2011.

Порода цвтаов ј маа срћ да мајка Тамара бд јдаод жртава змљотрса Крајстчeрч. Оа ј за собом остава дТодора (10) Катар (8), спра Срћка. Св смо свс кок ј ово бтак за пород д ово зраста замо да то мож-мо адокадт. Оо то сро можмо ј да зајдчк помо-мо пород цвтаов асјск овм ткм дама.

Момо Вас да прстпт овој акј помот са Вам

доаjaмаПро можт патт а ркв рач код АСБ бак:MISSION OF SYNAXIS OF SERBIAN KING ST. MILUTIN12-3018-0095769-00 са рром: Cvetanovнаа рква ј рстроваа добротвора оразаја а но-

вом Зад. на крај асјск од, а свак паћ доа-ј с мож добт повраћај порза вс од 33% од паћсм. уапрд с заваљјмо свма а помоћ, размва жљда зајдчк астпмо сакпља помоћ за д пород

цвтаов.Oбавт о кпој пркпљој см ћ бт објављо а

овој трт стра.

шКОлицА „СОКОлиЋи”

у птак 27. марта 2009. од, поча ј са радом коа „Со-коћ” којој ћ с српска да окпљат како б оваа српск јзк, псмо традј. шкоа рад свако птка од 19 до 21 час

ркв, 315 Pt Chevalier Rd, Pt Chevalier. „Сокоћ” с засова адј да да кроз држ, р домаћ задатк очвај свој српс-к јзк традј, ч ћр дчј кжвост.

Зато ј, ако часа српско јзка, оразоваа проба ок-ора а којој с, порд д, добродо одрас. иач, за врмтрајаа астав са дом за родтљ ј оразовао држ токомкоа с очкј кратв прдоз за апр рада ко.

Око воа астав за старј д првата с чтља Ма- рја В, а ајма рп подчава Адра Мљковћ. Као стрк-

тор окора првато с Модра Мљковћ.



БРАТСТВО280



SPC KUPILA CRKVU NA

NOVOM ZELANDU

Српска правосава рква ј а новом Зад, Окад ха-мто, кпа постојћ прзбтрјаск ркв која ћ бт ов

српск рам посвћ Свтом краљ Мт, објављо ј тр-т сајт СПц.

Ово ј дра српска рква а новом Зад, а прв с пр 45 о-да Вто кп Срб кој с до а нов Зад ра50- ода 20. вка посвт ј Свтом Сав.

Ова ајовја рква кпља ј са баосовом пскопа аст- рајско-овозадско ирја, а радост мооброј српскправосав врка кој жв Окад хамто.

Коко ј ово вк подват сада рај Срба кој

жв а новом Зад ов ркв опт, овор чада ј пос 15 ода постојаа ов парој кпља рква која ћтрајо бт ваство СПц.

црква ј зраа почтком проо вка ааз с тра-ом д Окада, а про дљ ој ј вћ сжа прва свтатрја, којој ј прсствовао вк број врка, а потом ј пр- р свча рчак.

„Ово ћ остат забжо као јдо од ајбројј окпљааСрба а новом Зад”, стч СПц. Свчаост с прсствова

свтк Рск зарач ркв ота Вадмр прдставПрзбтрјаск ркв. Том прком рч с зава Рс-



БРАТСТВО282

кој, Прзбтрјаској Баптстчкој ркв а овом допрос

СПц.најв прожка за кпов рама бо ј са ново За-да, а с доај стза з Астрај, Амрк Србј.

18. 05. 2010.звор: СРнА



SRPSKA DR@AVQANKA STRADALA

NA NOVOM ZELANDU

Vesti – Hronika, Tanjug,

23. februar 2011.

Јда српска држављака поа ј змљотрс кој ј по-дљак поодо нов Зад, зјава ј даас Тај амбасадоркаСрбј Астрај нда Матћ, стчћ да с оста чаовсрпск зајд добро, а да с то за сада мож стопротоаратоват.

Жа српско порка, роа 1968. од, која ј до жва сапородом а новом Зад, страдаа ј када с оћас потпо ср-а јда зрада, д ј тртк када с змљотрс доодо ба

а крс јзка, зјава ј Матћва.Амбасадорка, која с сада ааз а новом Зад, додаа јда с страј да ј рвама ов зрад остао затрпао до 100љд, разчт аоаост. „нажаост, то ј развој стајод даас да с св љд, кој с б тој зрад која ј јч ср-а, а кој с дава заков жвота, кљчјћ а сраак,која ј комраа мобм тоом са својм спром... а-жаост ток оћ страда”, рка ј Матћва. Оа ј додаада с то доодо зато то ј током оћ бо поовљ ма

потрса саа т зрад, а збо ј пожар.



БРАТСТВО284

Амбасадорка ј казаа да с поја спасачк кп, око тр

сата јтр по окаом врм, тврд да тој рв мав закова жвота, а да с спасачк апор, пак, астављ- током јтра до поподв сат свм распоожвм тчкмсрдствма, када с обстављ св даљ актвост а том мст.

Матћва ј казаа да ј по доаск а нов Зад стпа котакт са свм рватм кпама а тр воом спасачкотма доба ормај да ј, пос д сат покаја, дотатка одка да в ма ад да с кп прмст а к дрзрад д јо постој заков жвота.

Оа ј рка да с овом тртк за када ћ с аставтакја да с допр до љд кој с тој рв оста, јр с засада св апор смр да с помо жвма, док број постао раст. Амбасадорка ј стака да отжавајћ окоост прд-стављај ста ов потрс Крајстчрч, јр постој рзк да ма страдај спасо.

Матћва ј рка да Крајстчрч жв 30 - 40 порода срп-ск држављаа кој с вро добро повза мсобо с позај,па с трто сматра да ко од в ј рож. „То, арав-о, мож са стопротом сроћ да с тврд зато то с домо та јо ј доо. Мо јо с а”, казаа ј Ма-тћва, стчћ да ј маа вроватоћа да ћ с акј спасавааоксрат а то кој с аоаост жртв, док бд звачдткај.



PRVI SRBIN AKADEMIK

U NOVOM ZELANDU

SARAJLIJA PROF. DR ZORAN SAL^I]

U[AO U KRUG „VJE^NIH“

(08. 09. 2008)

Професор Зоран Салчић

Вјст ј ста с ново Зада: Просор Зора Сачћ (58), ро Сарајја, својврмо јда од ајма доктора ака бвој Јосавј, просор дка сарајвско ектротчкоактта, даас просор компјтрск сстма а уврзтт

Окад, постао ј прв Срб ча Акадмј ака ново Зада(Royal Society New Zealand).



БРАТСТВО286

Дсо с то, заправо прј скоро од даа, а ј тк ов

даа прча промоја. Скрома ј то свчаост ба: додјаакадмј обљжја пс к „вјч”, свча овор… рјч зава ов чаова.

у образож за просора Зораа Сачћа стој да ј рјч оачк кој ј свој марод рптај сткао кроз порс-к рад дом рактв мкропросора, ов компјтрскартктра за амјск сстм раом врм (embeddedcomputer systems), ово повзваа са јзма за спка-ј прорамра т артктра ов орма мода.

Спсак ј дачак обчом човјк довољо размљв, а ссв мож сажт коко рјч: по срјд с свјтск врјд рзтат ов стражваа кој с пбкова в од 200објављ радова, сдам ка в од 20 тр тчкзвјтаја. Зора Сачћ ј ав рдк часопса за амјсккомпјтрск сстм (Journal on Embedded Systems) вропск асо-јај за обрад саа (EURASIP). О ј спрвзрао в од60 ов доктора мастара ака а уврзтт Окад Са- рајв, а рзтатма свој стражваа сарадом ј прста сттјама Азј К, САД европ араво ново Зада Астрај.

До рата Зора Сачћ с вро вјровато ајтзвј ммадм ачма Бос хров окавао свјтској а-: ако докторск стдја Амр Сарајв (постао докторака 1976. од), повзвао с с ачма европ моћмпрозвоачма рачарск тк, а ј забрао да жв рад Сарајв, а ектротчком актт кој ј то врјм бодоста рспктаба ача стаова с звардм кадровскм по-тјаом. Тада „еровст” ј аао моо ова развојто актта коова аставка стдата, а ј ствараосов да мад кспрт добј ас крра развоја ово а-та. Тако ј Зора Сачћ постао дрктор еровстово иРиС-а, јдо од мотора развоја орматчк дстрј Бос хр-ов…

Рат ј св заставо. настав стдт актта остас авом опкољом рад. настава ј аставља посмпросторјама а равском артктоском, покад а мд-ском актт. Оразова с спт за стдт, дјљдпом кој с ма јдак врјдост као о до рата.




Просор Сачћ ј тада добо позв да до за аставка а

чком Тчком врзтт Пра, а скоро ако тоа с да-ко ново Зада, са ромрао уврзтта Окад. Тамо ј прао пт кроз з акадмск стпа да б за дстак одапостао просор, то ј ззто рјтко зва овозадскомврзттском сстм, , во, ча ајпрстжј ач стао-в, која ј дак 1857. тмља као посстрма лодоск краљв-ск акадмј ака.

Са Интернет сајта Српска армија http://srpskaarmijasrbskaarmi-

ja.wordpress.com/2008/10/01/prvi-srbin-akademik-u-novom-zelandu-pro- sledio-sava-vidanovic/



БРАТСТВО288



MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU:

KAJSIJEVA^A NA NOVOM ZELANDU

нкада жвот сам моао да замсм да ћ жвт а Јж-ој поопт а јо ма а острв зваом нов Зад. Зато ј ваљ-

да жвот прдвдв замљв, ваљда....Aotearoa Змља До Бо Обака ...Два острва, Свро

Јжо, јо коко ма, вча прбжа бвој СфРЈ,стаовка 4 моа сто љада, вћ радов: Окад, В-то, Крстрч, Дд... Сжб јз еск Маорск. Кадсмо вћ код јзка, „кв“ – eск ј чда мава са аас-ма з котско, рско, аркарско, маорско. “Gidday mate.Sweet as...“

Кма Окад д жвм ј ОК. Зм с ковт втровт

(ма са), а та с баа опт втровта. Окад ж змПака Тасмаово мора тако да с втров свакодва поја-ва. новозаа с вома поос а свој „чст з“ пос-тојб. нк заавачк дстрј овд ма. Ако скљчмо јд јд рарј ат, жљзар, ваљао амјма... св остао ј вома коок.

Кчма прврд ј сточарство, дстрја мса мка, трзам,дкаја , како о каж, „звоз овозадск памт“. Пр осто ј outsourcing скоко идј, нов Зад ј бо мка за со-

тврск дстрј.



БРАТСТВО290

Жвот а новом Зад ј - то с тч адмстрај аа

до боа. Св моћ папр, дозво, карт можт добт „On line“бз са вома мао чкаа. Бо какв врст рм бзсатако можт отворт „о “ з адокад од к $нЗД 400(ер 190).

нов Зад ма порз а капта добт (крт ак-ј) ма атастчо р порск сстм. лаа прватабзс з кћ мож дот п оак прком паћаа крд-та за кћ, рача за то стрј тд.

храа ј мао драчја о завчај чсто збо ача жвота

... Јата, овда, пта, поврћ, доста рб (осос, раков кољк). на с, боам, сарм ксо кпса ксљоа брз. наоао пћ ј пво рад то вћ касост спја сва домаћа пва мај чп а заврта. Скја домаћва ј завда а пок пт продавама пћа с мож аћ „љвка“.

наоа спортов: раб кркт. Прв бртаа, др то-тао матовт прдачак...За овако ма змљ осваја 9 м-даља Пк ј прав сп!

новозаа јако во св актвост пррод ... та, јд- р, вса, бкзам араво ротљ попар BBQ.изо ј рћ да ј баџ џамп змљ овд.

Свака рја пажа ма ротљ кој с ба доар ро-тљјада мож да поч. Дак св ј чсто зо прко чтавод....

Парадоксао звч да 75% стаовтва жв а Свром ос-трв да 25% стаовтва жв Окад.

Чтав ст жвота ј овд како б м рк вома опт р-аксра ... босоо ков с чсто мо срст по бакама, про-давама, сдовма, рмама. Мод крај као то ј опрја јак са краткм патаоама садаама, затм кратк па-тао свда свакој пр бо да с свадб сара - счста обчаја ска. Мсм да с овој оптој атмосрдоста допр мрат з Позј (Самоа, Тоа, фџ).

ндоста, по мом мљ...гораска даљост од свта ј: Астраја 2000км, САД 11

сат авоом, хо-Ко Сапр тако...Борад ј а „сва“ трдстак сат та од Окада. Ваа ј

вка, ма стоака а стоовма рсторама, ма каа зад...




Св осм ово прво мож да с р...бо како бо бо а

кој стра да крт бз 28-30 сат та авоом д.Врато сам с з Србј пр пар дља јо са ком посбом ртаоћ спјам ча кајсјвач кој сам пкао двортмој мајк трдм с да пјм то в т мрса сокова којовд а North Shore Окад ћ аћ....

М пак прпадамо тамо одак смо до. Завк.

С. Белер, Окланд, Нови ЗеландОбјављено у „Политици“: 13/09/2008.



БРАТСТВО292



SRPSKE SUDBINE „TAMO DALEKO“

Јда сповст, јда борба

Вк ј број Срба дјаспор, к од с вома сп позат, кој с дјама зааж за очва аоао д-ттта апра жвота свој сародка страм змља-ма којма жв. уз вка заааа помаж својој матчој змљкада ј вољ, почв од добровољаа кој с до помоћ крзом тртк Прво свтско рата до оразатора матар- свак др помоћ која прстао трај даа врм. Ома п мдј, одајћ м джо прза јавост.

Порд , постој отово вдљв позат пожртвова-

појд, а разм крајвма свта, кој када вдмо аскповма дјаспор. О својм азд мам, појдачм по-дватма, сбчо свсрдо, са дбокм осћам родољбља,помаж Србј Србма кој с с а дако ва . истов- рмо, поро с трд да дрма прдстав сторјск довст о својој, правдо потој змљ арод. њма пр-пада, порд мао броја др такв љд, Сободака Ћрћз напља.

Слободанка Ћирић је медицинска сестра (рођена је у Београду,

медицинску школу је завршила у Крагујевцу), у Напуљу живи од деве-десетих година XX века, ради као здравствени радник, пише поезију и



БРАТСТВО294

прозу, пред завршетком је студија српског језика на славистичкој ка-

тедри Напуљског универзитета. Дипломски испит спрема на смеру„Посредник за културу“, који се „поклапа са досадашњим напоримада се очувају српско име и култура и да се помогне српском народу“, а

то се, пише С. Ћирић ( у писму уреднику „Братства“) „најбоље видииз књиге коју сам написала ( Зарта са ) и која је на неки начин и моја животна прича а и мој тестамент“. У основи, њен књижевни,ангажовани јавни и хуманитарни рад посвећени су тој идеји. Порт-

парол је српске мањине у Напуљу.

1О матаром рад напљ

– из псма рдк –

„Вћ 1994. од, док ј трајао рат Бос, објава сам а та-јаском јзк, Вј (Top Media Editrice) прв збрк псамапод асовом Помрачење стварности, чј ј садржај кострсаоко рат збваа Јосавј. ист од ј ова збрка В-

ј араа Мародом арадом за матар позј.Када ј поча арсја а Србј, здаа сам, зајдо са дрм а-торма напљ (здавачка кћа La Citta del Sole) збрк псамаУбице нежности а тајаском јзк сав прод смо ожза „збрава а даљ „д радка абрк „Застава“ з Кра-јва.

Као портпаро српск ма з напља чствоваа сам аз корја ссрта а којма ј бо разматрао птаарсј а Србј, као а кжвм вчрма дрм јавм

прдавама то м ј помоо р заа ст о Србј о саврмом потчком тртк да сткм повр чосткој с м помо оразова матар акј „збраваад а даљ“, као пркпља кова, мдск апарата матрја помоћ, кој смо доста тко, сжћ с свм моћмвзама срдствма, доставља Србј. Мојм посрдовам јод стра прват а бо збрто пдстак д з Крајв-а, а тој ј д касј помоао Region Campania, потом ј потпса Протокол о намерама између општина Напуљ и Крагујевац , за-

ваљјћ том, јо вк прмај помоћ 24 пород з Крајва.Заваљјћ стој оразај, птаст чка са два астав-




ка осов ко „Јова Поповћ „з Крајва б с дст даа

ост опт Кајвао (об с замтост напља Рма).Тра о том остао ј збр прповдака Рукавац мора ( зда LaCitta del Sole), којој с објавља, порд мој прповдака, псмад „Застав“ радка, пћ доаторма. Прод од к ј бо ам тој стој д.

Бо ј др врст помоћ. Од сдам збарск амбаткој с отвор а трторј Крајва зааам ONLUS-a ONG„COI – Марод збарск коопрај“, чтр с б доајод стра IDEA S.R.L: GRUPPO DENTALE ђсп Парда (Giuseppe

Pardo) з напља, а жр фраћско Бракаћо (Francesco Bran-caccio) покоо ј Завод за здравств затт радка Крајв-а апарат за ртск дјаостк (патв троков опрм,првоза ар). највћ мој ч сп ј то ј јда од т ам-бат отвора Срдој мдској ко „Сстр нковћ“ Крајв, којој сам дпомраа. има јо доста ста , као то ј поко јдо еКг апарата, збарск сто др. ... и порд свмој заааа раз акја кој сам вода, бз потпор ма-тар оразаја чј сам ча, св б остао задо каапрма Србј б бо тако проода као то јст...“

2В ст итајака, зар ?1

Смјт с ародмакој подж аса см а порбма,кој проос сав само м рвама кој с дж само кад м с ав

а зм чкћа акова. Ка гбра

„н, сам, ја сам страка“. Одоварам вћ мо да пртпос-тавм кој ћ бт сдћ пта: „Одак с?“ П поодак, само да сам поода пта, вћ то аса којм ћ м бт пос-тављо. Ја прва вом да прсрам, авка сам да с обраћам

1 Одомак з прч Lei non e italiana, vero?, објављ збр: Le ceneri e il

sogno/Згаришта и сан/, La citta del sole, Napoli, 2009.



БРАТСТВО296

особама са „т“, а само зато то ј тако прстп јдоставј, ак-

с пробј д ко бспотрб барјр кој орачавајповр.За разк од моја „т“, ово „т“, завјо садав омот

љбазост, сж чм дром вћ да аас да оај кој мс тако обраћа сматра сб звјм бољм од м. Сада, м-тм, стж оо ајп: „Ја сам Српка“. Одоварам адајћ право оч.

Пос тртка аод т, тк токо да б с про-тао одовор, стж ракј кој осрај од јдо по: „Ба

по“ – тако обчо прокомтар ж, да б с аставо јопљм: „Аа, о з“ – како обчо комтар ратобормкарч док м одмравај розчавм подом замљајкако б о за да „крот“ мој зоб, св док ко од о „јасв зам“ зарм: „А, а, о Мовћв!“. и док с трпооком, оптжјћм тоом спва да аброј св зоч поч одстра Срба током вкова, прсдв а крај да о с врдпостојаа.

у рд арод, чсттам вам а савром прмр, Вотр

лпма, твора рч стереотип б проаао бољ. најскр-ј мсм да б вам о ападрао за ов ва мта мкоја сж само да б с појдостава вома чсто звтопрастварост, потпомажћ да с вама одрж прдрасд, рстрај подстчћ вас да зазмт прма ама Србма атва став.

н брт, љтм с ја а вас, покавам само да дам одо-вор а ва пта. ускоро ћт вдт да ја вома ако мо дападм ст замк као в, мо ја о вама да кажм к стваркој с под прстрасо стражваа, размљаа, скротрсоваа: а крај крајва, ја сам ма а стротп.

Вама б, оспоо, одовора да ј заста по бт Српка,мада мсм да када зоварамо ст рч, мсмо а дв сасвм раз-чт ствар. Вровато в мст да с, како с Србј мстоод доба стао смј доба ад смрт која с овд зов:мбаро, рат, рат-мбаро, мбаро, а пота мо српства садрж момборавк овд, а сром, д са ба падај пч в док по момарод падај бомб. Вровато бст с зачд кад б вам рка да ја ово мој добровољо заство дожвљавам као здај.

нараво, в то можт зат, а, во, покаћ да вам објас-м. у проост, док с Срб б авом соск жваљ, бо јдовољо сћ рад, отворт дћа обћ с по „радск“, како




с дктра „трск“ обчај, па да вас в сматрај својм,

поста бст зрод своа пма. Можт само да замст тасад мс о м „крвој“ то сам прова сдамдст осам даабомбардоваа а „сром“, прјатљском табор, , то ј јоор, дћ крвт с јдм од .

О вама напотама ј рчо да „сжт трто оспо-дара да с, жаћ за старм, спрмат да дочкат сдћ“. Мадамсм да такво поаа ј својство само напотама, в-ома радо а трам прд ома кој разј осовљавај мојарод као „зао“. Вдт, врам ја вас, мада, км с, сам та,

а, као то сам вам вћ рка, ако постој то ржо, то с ст- ротп.А вама, да, ба вама – „о Мовћв“ – пробаћ да одо-

ворм птам: „шта смо м то по вама? њов асач, овсдб ов здај?“ М смо вам, дра мој, б свто свак пт ам с а збор окро протв ас.

М смо по пррод пооса арод, спрма да вк зазва сд-б, а ас с с др арод да пс с о ама спваод. Б смо сављ оптжва завсост од сторјско

тртка, а кад смо б токо обзављ ољаа каото смо даас; можда ј заста крај врм да с а арод јакМарко Краљвћ д з роба да ас спас, како ј то домпрорчо!...“

Слободанка Ћирић



IZ PUTNE BELE@NICE

U CRKVI SVETOG SAVE,

U PORTI MANASTIRA @I^A

уч продава ка, чја тза зазма трћ р- зокао тротоара за трамвајск ста а почтк вождовач-к Војвод Стп, зда као да м ј до ба стрпљвочкао, јр ј одма, ако м прв пт вд, кро жро какопрсо објаава, ак а оа с драром з војск с добрмкомјом, а св како ј ка по кој сам доао, заправо, вроват-о добра, одча како с а дак чта, па жљ да потра

ст спортско аса кој право постж побдоос поодак, дода-д: „н, мож да с остав, па да с пос астав чтат!“Ка по кој сам доао, „Дтство ара нкоаја II“ иљ

Срчова, првод Драаа Барџћа, а пој опрм здачачаск „лд“ Совско дртва з Краљва, заста с сжвам чта, па ја сам одоо страст да ј да сстм,додато обрадова Драаовм позвом да о ој оворм 15. апраов од (2011), Рском дом Борад.

на крај т п, топ птк прч о држ са нкјм

Жоржком, совма вко кза Аксадра, касј ара Ак-садра III, о држ ко р, са тм стам дчама:

27.1.222(497.11)-523821.163.41-94



БРАТСТВО300

прстооасдком нкоајм II, овм мам братом гор-

јм, о држ кој с прд Др св. рат (1939), као збаа ј фраск, сто сћао пковк Вадмр КостатовћОр, а иља Срчов св пажљво запсвао, првода ј даообчаја појаа вз са свм тм, а јда а момтпомча ткст о ар нкоај II, ткст којм ј ба отро р-о ( сро?) доок (оок?) ткт којма ј дјамаобпљвао м до ово Србма акоо рско ара. Под-сћајћ свој чтао а до оо то ј за српск арод државчо посд рск ар, Драа Барџћ п:

„Св то ј бо добро зао вадк нкоај Вмровћкада ј, само коко ода пос ртао побља свтцарск Пород, дао да с, ајпр Орд, а потом Жч, царнкоај зобраз као свттљ а зд рама. Добро ј то зао нкоа Паћ, кад ј 1922. од отворо тд кж саоом од 650.000 ода дара завтао да с, счајов смрт, тај ова „потрб а подза спомка бао-покојом Рском цар нкоај зак заваост српско а- рода“. Зао ј то ткако краљ Аксадар I Караорвћ када ј здао помаао љад рск зба, срћ рво-

јом. Свт цар нкоај ј вћ постао српск свттљ. ис-та о овом жртвом подв задржво с р српскмзмљама. у Борад ј добо . у с Јова по цром вћч прв рам Србј м посвћ...“

на промој Рском дом замоо сам да ам Барџћ, пордостао, каж то в о рскама с ком ара нкоаја II, пасмо тако саза да ј рска Орд потпо та, а да ј ова Жч доста ом ста да б ј трбао то пр опоравт.

Ч да ј Арјрјск сабор Рск Правосав цркв тк

2000. од каозовао нкоаја II ов пород, ма коко дасам с трдо траа за моћм сторјскм, дртвм, ч-м ко за каквм св разозма, сам спо да ј очо прсо-м з саза са т Барџћв вчр Рском дом да ј Вад-ка нкоај Вмровћ, рководћ обовом маастра Жча, јо1934, дак, здст ст ода пр каозај, дао да с радрска посд рско ара, а тк з саза да ј јда рска (Орд) оскаа к од пр т!? Барџћ м ј ркао да стада Жч рада два рска зораа: ива Мљков нкоај

Мајдор да ј ба овај др твора рск Св. цара нкоаја ркв Свто Сав порт маастра Жча.



301иЗ ПуТне БелеЖнице

Тражо сам адао с пр да о свм овом поразоварам

са км Рсом, па м с чо да б то моо да бд 20. маја овод, када сам удрж кжвка Србј (Борад, фрас-ка 7) пррдо кжво вч посвћо Ћр Мтодј , зко пск, осто рско (Коз) макдоско амбасадо- ра (горвск) прдставк амбасада јо к правосавзмаља, а ј – чак ом оптјм трма пр поспрорама – бо тко почт, а камо јо страјат бокојој прч осм о савој совској браћ.

у кз Средњовековни манастири и цркве у Србији Даа В.

Комко ма о тој рс рч, ск.на звачом сајт маастра Жча сам аао, само тао рс Св. цара нкоаја, о о ркв Св. Сав, којој та рс-ка аз, во, сдамдст сдм од постојаа!?

Место које ослобађа од болести

и страха од смрти

н зам коко пта сам пр ово бо Жч, а зам да кад

до сад сам доао с овако вком, б поро да кажм а-сртљвом радозаоћ, а како па прд азом порт мр- јач о кад пр, застајм очкјћ да то рад мој домаћ Краљв, просор осој статс каддата за пзј .Дмтрј Јоваовћ, а ј о вћ закорачо порт, ваљда да бто пр сро а старо прјатља Радоа Рака, сторчарамтост мтка, чја мтост мћ зрад а мом мс-тма овом свтом маастр свдоч о овој азаобазост.на јдој стра трст, а дрој посб ост, моас з Свт

гор, а а трћој ас двоја... Смсто ас ј Радо соб за ос-т, посжо ратком водом, мао потом до јда моаада ас под каом ракјом, по, св ј по, а Радо за(„Брзо ћ ја“ – рч), а моја пста стрпљвост м арза, рз,појд м!

Мсм о том како м ј ко прчао, пр том мо да сстм ко, да с пр мс то даа Жч б кжв зРсј како с пст да вд рск нкоаја II Ромаова, аода с смрјм врм да ћ а доод прјатљство с

Раком сро бт јач од бо ко разоа за скрва т рс-к, ако какав разо за скрва опт постој.



БРАТСТВО302

исдора Скћ ј д рка да ј Жча место које ослобађа

од болести и страха од смрти. Да ј то рка 1934. од, када јовд сра краља Аксадра Караорвћа, само тр мса прдов смрт, кад ј „скромо одв као вк“, а оставо т-сак „прморо војка“? Да с српска кжва сра овд са српскм вадком нкоајм Вмровћм , ако јст, ј запсаа д то о том? н зам, а во зам да с ба т одвадка арткта Аксадар Дроко б а савом старт ај-вћ пота обов зрад свт Жч, па с тако порт овомаастра под ркв Свто Сав којој б трбао да ј рс-

ка рско ара Ромаова.

Црква Св. Саве у порти манастира Жича, поглед са друма

нкоај Вмровћ ј ротоса за пскопа Жч 1919.од, а ј вћ сдћ, 1920. прмт Ордск парј,

да б с 1934. врато Жч јо као адмстратор (за пскопажчко поово ј забра 1936, по смрт пскопа Јрма Бојо-




вћа) кро обов зрад. над азом капјом подта

ј тада рква Свто Јоваа, сараа ј тада рква костра, зрада „Спом српској ајкач“, спом чсма Патрјар Вар-ав (отроваом кокордатској борб 1938), па рква а робљ,трпзарја, вка звоара, пав моак коак рбак, а В-кој ркв с постављ кам дкорса порта око аз тра врата. у порт Жч с сара тада вадчасккоак, во, Свтосавска рква, дсо. уз вадк с б артк-т: Аксадар Дроко (тада 40-ој од, апо са ствара-ачко пота), ком с прпада св важј подват, Момр

Коровћ „од коа потч оствара ма обма“. Мајстор с з-да ов поправља стар рав прстао до 1941. од-, до рата, кој ј вадк, по од мачк комад, отрао прво Љбост (када ј в пта мч зоставља крвачкомзатвор), па Војов, д с вћ аазо патрјар српск гавр-о Дожћ, са којм ћ вадка нкоај бт касј дпортова оор Даа. По завртк рата, вадка ј – дбоком саас овм, комстчкм ржмом – отао Амрк, д ј мСрбма остам правосавм врма аставо свој дов-

чк мсј, а мро ј рском маастр Свт То, 1956. од-. Остао ј запсао да с нм прс вадк да Свтомарјрјском Сод Српск правосав ркв подс моб дабд „особо прављаа Жчком парјом“, па кад ј потом (аПтровда 1941) отра Љбост, нм с бомбардова -ов Жч то м ј бо довољо, о с оо то ј остао,то ј бомбама сро, запа. Вадк ј, вком бо мкама, то роак кој ј, в, казао:

„Страда Жч ј то ормао, јр Жча ј вк страдаа

дзаа с с ародом. Сва сава маастра Жча јст омстрада са ародом за арод. Бо б чдо да ј Жча остаатакта овом тком страда српско арода, заправо, Жчаб звра сб свој проост“.

Враћа с Радо вод м да вдм пкот кој ј отворо овајпосд, прооод змљотрс Краљв око. на за-падом зд свр пв Вк ркв вд с ба рока,а – тврд с стрча асрскм смам – заста дбокапкота, прмта ј с тра стра рама. изад тоа, а к-

по, а а јосточој стра пкота раздваја прозор од зда озбљо, озбљо прт. С прд стра вадчаско коака,



БРАТСТВО304

а којој ј ј Дроко спо, само да разчтост помр

взатјск, ромаск отск ст, о да довд до портка којм с скадо допј, опао ј доста матра то остављамча тсак а свако ко т п рав да с двљм којоа засжј. на ркв Свто Сав пкота ј во од отарскапсд кад с да споља; сам ј вдо с тра стра, јрсам одма потрчао прд рск збо кој сам доао.

Радош Ракуш показује шта би све и како требало

урадити у цркви Св. Саве

Романов(и) и Саровски

црква Свто Сав порт маастра Жча ј заста омста. Пос змљотрса 1987. од до ј бо, кад самоова, а чћ ова, добр вољ, да с оа поправ обо-в, а кад ј поправљао обављао св остао Жч, овајсвт рам ј ба заборављ, заоб. гравска обова јсодо раа, под ј чврст, св с ксом кра, а рск – о ајтвр б овд пст сз, само ад сдбом ово




Божј рама, о ад ародом српскм свм овм то м с

доаа: том баатом сом овм маром. Св асј счј да пос ово змљотрса, ово јсас, овмбарско, мадовољо ова за поправк обов Вк ркв, рама хрстаСпаса, мајк св ркава Србј, па а ма за оста равоко , д ј, во, аа рква Св. Сав, пота кој ј Дрокопројктовао по зор а ма ркв Свтој гор, с тм то ј, вро-вато збо скчо простора, а раваа са спољм здом ма-астрск орад, пв чо равм, а з то доста пткм,ак а ркв (до скоро српском) правосавом прморј.

ц рква Свто Сав сжа ј, врм када Вкој ркв јбо вдо рја (а ач ј зм бо ма врка) да ссжба ој сж, па да б с з ркв трпзарј ак посвом празо дораа ј, ак а прпрат, просторја кој јдаас тко опсат, јр ј затрпаа равскм аатом счмпомаама. Трпзарја ј па, чста, ба ра – ста спрот-ост рам господм кој с кроз мож ћ.

Трпезарија и „припрата“ лево уз цркву Св. Саве

лво од аза ркв Св. Сав порт Жч, вс прозора,вдм – коачо! – рск Свто ара нкоаја II Ромаова!

испод ј рска Св. Срама Саровско, оо чјој с као-зај почтком проо вка овај свт ар ајв обрадовао.нам, Свт сод Рск правосав ркв вк ј свој одк окаозај подосо а вд потпс мпратор, па ј тако бо

када ј одчо да мсосов Свт п Срама Саровс-ко, јдо од ајвћ рск правосав подвжка, оо чј



БРАТСТВО306

с рч зарва сра, чак „оа окора ада“. цар ј с од-

вљм првато прдо о каозај Саровско (в да јскко „Просавт а одма“!), па ј касј, зајдо са спром кћркама, радосо чствовао ародом сављ, а забжо ј да ј то авста 1903. од, „с остам чаовма арско дома арјрјма, осо Срамов ћвот“. говор с п да м јт прдато псмо кој ј моа Срам „оставо оом цар кој ћчствоват овом просавља“. Псмо ј бо пророчаство обдћост Ромаов , прочтав а, ар ј бо „бд, а од-ча“. Каж да кад ко ј сазао та ј псао том псм Св.

Срама Саровско.

Свети Серафим Саровски

Сдба Ромаов авом ј позата, сада, ако ј дјамаба затрпаваа ајсјм ажма обсм рам.




Фреска

фрска Св. ара нкоаја Дро ј, као оста рск рквСв. Сав порт Жч, оскаа взатјској традј, дбокмпавм тоовма. и Радо каж да с врм пскопа Вмро-вћа овом маастр рада два рска зораа да с сматра да јМајдор жвопсао ара нкоаја.

Можда врм мачк окпај, а сро дјамапод комстма, ова рска ј ба сакрва тако то ј прко стављ чавма добро прчврћ ст пав тврд артј, па ј здао као оска пав правоак, кој ћ с кад,кад бд пара врма, т ко жвопсат. Да ј спод т павартј рска мпратора нкоаја Дро открво ј врм оп-сж рстарај пос змљотрса 1987. од. цар нкоај II јовд са свм зама арск васт: са кром, скптром „држа-вом“ (зата ка са крстом а вр, вадарска „јабка“), с „окора-маком“ (роком ором а кој с прв окр почоска мјатрама розо садржаја, кра драм ка-мм); ар ј мрском пат са двоавм оровма, подкојм с вд мдр са копчам појасом, свом сјајом том

прко рама крстом а рдма.лст пав тврд артј, спод кој ј од окпаторск тк од

ов бзбож васт, комстчк, ова рска сакрва тако са-чваа од скравља звраваа порз, моас с – по мљДрааа Барџћа – став вр да ов стаар зај за; „тада (1946) ј прв пт својој сторј, маастр постао жс-к“. Бо како бо, очва рск а ј а рк ча да јајвћ до то врма рква Св. Сав порт Жч ба запта замара (оворо с да ј јдо врм сжа као маа!?),

а ако б с сада поправа рск освж – сро јда б брзо постаа одочасо мсто. Радо Рак каж да мамрпама доаз Рс, Срб, а то с тч оправк рстарај,стрча Завода за затт спомка ктр Краљв дас рача, па пом р од 10.000 ра, мада б, в Ра-к, моо то јтј.



БРАТСТВО308

Свети Николај II Романов

на рс Ромаова с вдљв, ба бод оч, траов ксракојм ј оа пава артја ба пркаа а свт ск, а ј оч-до да ј – ако, вровато, жрб – моа кој ј то радо спода отт свто ара.

н б с трбао чдт ако б јдо по даа, као то ј овај јск мрс п, ко ко ма в врма, в ова

о ја тврдо да ј ово ајстарја рска нкоаја II Ромаова, јркомстчк трор ад вром ј Рсј бо чм какодркчј о Србј – пр сва зад сва ад вром право-савом – па ако ј потова арск пород започо јо рс-к патрјар То запокојом мотвом бсдом а парастосбјом ар само тр даа пос зочачко пра Јкатрбр-, да б одама дјама потом потовао ара нкоаја ов пород доос порд коа рквама оставља -ов оторај, сам д аао да ј то врм оскаа д

ка таква рска да ј по пад комстчко ржма Рсјпроаа ка даво оскаа па сакрва... Пос каозај




свто ара ов свт пород – ар нкоај II Ромаов, ара

Аксадра фјодорова, асдк рско прстоа арвћ Аксј чтр кћрк: Оа, Татјаа, Марја Аастасја – поча ј (ав-ста 2000) зрада ркв ма посвћ: храм-а-Крв подт ј а мст д с бј оћ зм 16. 17. ја 1917. од Јкатрбр, кој с (о, срама!) дјама потом звао Сврдовск,по м оо кој ј ардо то крваво бство. Освћ храма-а-Крв бо ј 16. ја 2003. од. Чд м да ј Рска зарачарква, која ј ба под бољвчкм трором, каозоваа пос-д рск арск пород само двт ода пр 2000, па ако ј

маа д к рск, вро ј вровато да б та рска бамоо маа од ов аој Свтосавској ркв порт Жч.

Николај руски

„Чврсто сам вр да ј сдба Рсј, као сдба моја мој пород, ркама Боа Кој м ј поставо овд д сам. штаод да м с дс, ја ћ с покорават њовој вољ, свста дакад сам мсо а та дро осм а сжб змљ кој м

ј О повро“ – казао ј прзмајћ васт „са смром свћ освојој мадаачкој сксост“1

нкоај II остао ј запамћо, ако с рв а исток ар а Запад скоро свакој пр св ово вк кмовм ажма затрпава, да ј за васт ово смро ара (од1894, кад м пос кратк бост мр ота, Аксадар III, домарта 1917, кад ј – да б збао рааск рат прова рс-к крв – прстао а абдкај, прво корст са Аксја, азатм корст брата Маа) Рсј подто 10.000 ркава

в од 750 маастра да ј сто тако, прод т довобов прдсдк ов вад Птар Стоп спо да покр- оствар прврд обов орстовљ Рсј; заво ј рд царств з зата прврд раст кро вк арар рорм, под змљ сљама... нажаост, пос моо овкоа боа, пра птва, па св чћ мља стра- посматрача да ћ „Рсја скоро постат водћа прврда потчка са свта“, кјвској опр ј бј прдсдк ва-д . Стоп (1911) Рсја ј поово а збрд. Јо јдо

1 Голгота Христове Русије, зд. „Свтора“, цт, 1999. од.



БРАТСТВО310

Стопа Рсја ј маа, а маа ј моо, па св в о

кој с да само своја поса , „поодаво обзбож ода- ро“, зрд с подсмва „затаост“ ар Аксадрфјодоров, која ј, ако ка краљ Вкторј, с-дарм-татска ка, по ро васпта нма, протстатка,„свм срм прма Правосављ дба с жвот цркв дот мр да ј ча рквосовск, да б моа да чта пва рам“2... Можда с 1913. од, кад ј савља трстоод-а дастј Ромаов ком посматрач чо да ћ Рсја пакспт да с врат а пт апртка (ар ара с свда доч-

ква „с одвљм“), а ј то, пак, бо пора тсак:сдба Рсј вћ ј кза з авољ вак то с јој а пр-прм рвосо спровод протв з остраства здај м зтра. Пос поб Птрорад, рпаба такв потчара раа, бваа ј ара да а Р-сја траж од а да абдра, да б а пос апс с омпородом прмст царско Со, д ј Крск оптжоар да ј мачка пјка (па ј прстрасој страз до-казао да ј), док ћ вој почт да с „зрј цар“, кој

м ј сада „само обча раа“, а о ћ пос позват да за- јдо с м овом породом просав ајвћ рћаскпразк, Васкрс. у апр т од (1917) Рсј стж л, аов прврат октобр, када ј Кајзр Вм покао да кодбољвка здјствј пта Ромаов а собод, араАксадра ј, чв да о то рад зато то ј оа нма, одбаов помоћ, оворћ да б пр мра, о прстаа а помоћод прјатља Рсј! царск пород бољв с з мс-та мсто, само да б спрч о особаа, па пос коТобоска, Ромаов доаз раск рад Јкатрбр, д ћ (да счајо?) ипатјвом дом3 стћ страа, мчч-ка смрт. Пос стрљаа, кој с „обав стра“ (Јровск јпртодо разоржао Рс посао а др джост), тас спаља бача га Јам.

„у прзмљ ипатјво дома, соб којој ј бство звр-о, а с арском крвљ спса ромајск смбо кој с

2

исто.3 у ипатјвском маастр, 1613. од, вк ркво-арод сабор закос а врост Ма Ромаов, првом вадар ов оз.




казва а ч да ј бство мао рта карактр – обз-ављваа Рсј као правосаво царства, посд свт“.4

цар ј мао 49, ара 46, кћрка Оа 22, Татјаа 21, Марја19, Аастасја 17, а с Аксј 12 ода. у бж арвкћрк остаа ј запсаа псма „Мотва“, којој с ов сто-в:

„А кад роб вћ прд ама з,адљдска саа, од Тб дата,с саа а вс

моћ кротко за џата...“

на Возсском бр Јкатрбр, а мст ипатјводома, кој ј ардбом Јља ср, јр ј постао покочко мс-то, подт ј 2003. од освта храм-а-Крв, па з Р-сј прстао стж одочас, а свак од с оћ зм16. 17. ја том рам сж вчасово своћо бдј, -

4 Голгота Христове Русије, зд. „Свтора“, цт, 1999. од.



БРАТСТВО312

трја пом царској пород, т с св заврава 25-комтар-

ском тјом до га Јам. у овом свчаом доаај чсто чс-твј в од 20.000 врка.

Николај Српски

Кад с врато са стдја а Запад (Бр, Оксорд, Жва...),нкоај Вмровћ ј, по од мтропота Дмтрја, от-ао (1909. од) Рсј, д ј само чо Довој акадмј Птрорад, о ј моо птовао по пој, простраој змљ,

позајћ ркв жвот, свт д рско човка.Бо ј то оо врм апртка бољтка, врм дов прврдобов Рсј, врм сп сарад ара нкоаја II Ромаова прдсдка ов вад Птра Стопа; бо ј то врм којм ј нкоај Вмровћ, мад доктор тоој осој (отада ма 29 ода) прпозавао зачај јдства орстовљо а- рода бооод васт.

Коко ј то како тао а ов мс осћаа тркад ј сазао за мччк смрт арск пород Ромаов?

Врјм, дак, да ј – остав до под јакм тајм хрстовРсј з врма ара нкоаја II Ромаова – нкоај Вмро-вћ, прво Орд, а потом Свтосавској ркв маастр Жча,дао да с оска рска ар кој ћ за свто бт проа тк посдм мсма то за св правосав арод страдао двад-сто вка.

на заз з Жч стојмо под пом, просор осој Д-мтрј Јоваовћ, сторчар мтост Радо Рак ја, рпск, кој покава да сб в то с с др стра ста-

ро пта рад ова, вка трпзарја спва да с отм тскда б само мрв, ама, само мрв то омо здаа ваљао отрт,па да с ом, па да с том мрвом баа, Свтосавска рква портЖч св рск ој достојо опорав... Да, аао сам одовор аоо пта с почтка: да с српска кжва исдора Скћсра овд са српскм вадком нкоајм Вмровћм. Јст,сра с заптаост (1939) остава запс:

„има та п радосј о вдт човка кој мавокај, ма апор да оста са својом вокајом? Та радост

м поово вч покрај којој ј мар дово сторјс-ко смса оспод нкоај, сада епскоп Жчк“.




Црква Св. Саве у порти Жиче чека своју обнову

на крај, само да ј вадка нкоај Вмровћ мо да пр-поза свтост страдак подвжк господм да а вдтакво моо пр каозај, о ј сâм мао сч сдб: јо 1966. од ота Јст Поповћ5 овор о том како ваља до-стојо „поват ајвћ Срба пос Свто Сав, Равоапосто-о Свто Вадк нкоаја Српско“, а вадка нкоај Вм- ровћ ј тк 2003. од (о ст којој ј освта храм-а-Крв Јкатрбр) каозова, пса мсосов Свт Срба храм Свто Сав а Врачар.

на двадстом спрат јдо врачарско сотра завравам, во, посд ртк ов прч спрмам с да стра птјм а асвто Косово Мтој; вк ј вка радост бт тамо а Вдов-да пос апат мотв орт с стовма:

Вдовда, мој јасј вд,вдм крст а б вдром...

Душко М. Петровић

5 Ота Јст Поповћ ј каозова а проћом засда Свтоарјрјско сабора СПц 2010. од; Прподоб Јст Ћјск.



БРАТСТВО314



37:929 Kovačević M.



БРАТСТВО316



317иЗ СТАРОг „БРАСТВА“



БРАТСТВО318



БРАТСТВО320



БРАТСТВО322



БРАТСТВО324



БРАТСТВО326



БРАТСТВО328



БРАТСТВО330



БРАТСТВО332



IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA

„SVETI SAVA“ ZA 2010. GODINU

извтај о рад Дртва „Свт Сава“ за 2010. од садржа ј про Подсећање на обновљен рад Друштва „Свети Сава“

1994-2011.у овом број објављј с ткст ово Статта Дртва „Свт

Сава“, као спсак овозабра чаова рководћ та Дрт-ва.

у скад са одрдбама ч. 78. 12. Закоа о држма (»Сж-б ст РС«, бр.51/09), као са чаовма 34. 35. Статта Дрт-ва „Свт Сава“ од 1994. од, змо допо 2003. 2009.од, а вардој скпт одржаој 16. октобра 2010. од

свој с зм доп Статта, тако да ов прчћ овткст сада ас:

СТАТуТ ДРушТВА “СВеТи САВА”

Ча 1.

Дртво »Свт Сава« ( даљм ткст: Дртво) ј добровољ-о, вадо прото држ, осовао а одро вр-

м рад остварваа љва обаст ктр, просвт ма-тар датост.

061.237 (497.11 Beograd) ”2010”



БРАТСТВО334

Овм Статтом рј с: љв зада Дртва, частво,

права обавз частва, ора Дртва, ова права обавз,ач збора траја мадата, доо прорама рада, јавост рад, вр адзора ад радом, срдства, ач дооа одк опрстак Дртва дра птаа од зачаја за рад Дртва, чмс аставља рад а осов Статта (Правка) з 1886. од, зсааава са овм закоскм пропсма Рпбк Србј.

Ча 2.

Осов љв Дртва с да ј аоао осћа, св-тосавск традј, вр врдост, као да р опт про-свћост кт Свто Сав српском арод.

Ча 3.

Дртво ћ свој осов љ, задатак ра просвћост оваа аоао осћаа вра српском арод врт:

– здавам ка др пбкаја; – подзам помаам коа, ркава; – давам овча проа матар свр; – оразовам попар прдаваа за јавост з српск а-

оа сторј; – стварам сова за стпдра татова чка ст-

дата Србј, државама окрж српској дјаспор; – оразовам кжв, ков др мтчк

ктр актвост чј ј љ ова свтосавск традј о прсство саврмом српском дртв;

– сарадом са српскм страм државм, јавм прватмстаовама актвостма од трса за љв Дртва.

Ча 4.

назв држа ј „Дртво СВеТи САВА“, чм с ааавакоттт са стомм Дртвом осовам 1886. од.

назв Дртва а ском јзк ј „Saint Sava Society”, араском јзк ј “ Société de Saint-Sava“, а а рском „ОбщствоСвятоо Саввы”.



335иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА „СВеТи САВА“ ЗА 2010. гОДину

Дртво ма сдт Борад.

Дртво свој датост остварј а трторј Рпбк Ср-бј, а пододбор осва, државама окрж државама дпостој српска дјаспора, саасост са закоодавством т држа-ва.

Ча 5.

Ча Дртва мож бт свако кој првата љв

Дртва Статт подс прјав за ча извром одборДртва.

Маото са авр 14 ода жвота мож с ча-т Дртво з праа овр зјав ово закоско застп-ка о дава саасост.

За ма од 14 ода з става 1. ово чаа прјав подосов закоск застпк.

Одк о прјм частво доос извр одбор.

Ча 6.

Права джост чаа Дртва с:

1. да бра да бд бра ора дра та Дртва;2. да бд обавт о рад Дртва матрјао-асјс-

ком посова;3. да дај прдо за рад Дртва;4. да дај про за разај задатака Дртва, скад са

одкама ораа Дртва;5. да равоправо чствј актвостма Дртва;6. да паћа чаар;7. да обавља др посов кој м повр извр одбор.

Маот ча Дртва ма права з тач. 2. 5. става 1. овочаа.



БРАТСТВО336

Маот ча са авр 14 ода мож прсствоват

сд Скпт чствоват расправ, а ма право аса. Ча 7.

Частво Дртв прстај:

– самовољм стпам; – паћам чаар прод од дв од; – смрћ.

Ча 8.

Св чаов Дртва добјај часк карт.

За посба допрос остварва љва задатака Дртвазасжм чаовма с додљјy зава, пакт мдаљДртва “Свт Сава”.

нчаовма Дртва, коко с својм зааам допростварва љва задатака Дртва мож с додт зава-а мдаља Дртва “Свт Сава”.

Ча 9.

Ора Дртва с:

– Скпта; – Прдсдк Дртва; – управ одбор; – извр одбор; – Савт Дртва; – надзор одбор.

СКуПшТинА

Ча 10.

Скпт Дртва ч св чаов Дртва „Свт Сава“.




Скпта с рдово састај јдом од. Варда сд-

а Скпт мож с заказат а образож прдо управо од-бора, као а јатв ајма јд трћ чаова скпт.ијатва с подос управом одбор псаом обк ојс морај авст птаа чј с разматра прдаж.

Сд скпт сазва прдсдк управо одбора, пса-м обавтм о мст врм одржаваа скпт прдо- дво рда. Сдом прдсдава којe ј, јавм асам,забрао а почтк сд.

Скпта:1) доос па прорам рада;2) сваја Статт, као зм доп Статта;3) сваја дра опта акта Дртва;4) бра разрава прдсдка Дртва чаов управо

надзоро одбора;5) разматра сваја, ајма јдом од, звтај управо

одбора;6) разматра сваја асјск па звтај;7) одчј о вс чаар за сдћ од;8) одчј о држва савз др оразај асо-

јај змљ остраств;9) одчј о статсм промама прстак рада Дртва.

Скпта поправо одчј ако ј прста ајма јдапоова чаова са правом аса. укоко с заказао врм обзбд кворм, а чаов Скпт с рдо позва, Скпт-а одчј вћом асова прст чаова.

За одк о змама допама Статта, статсм промама прстак рада Дртва опода ј двотрћска вћа асо-ва прст чаова.

ПРеДСеДниК

Ча 11.

Прдсдк Дртва рковод радом Дртва зм два зас-даа Скпт, сазва сд управо одбора, а по потрб др ораа Дртва.



БРАТСТВО338

Прдсдк прдставља застпа Дртво јавост акја-

ма кој оо ма т свр дра појд чаов Дртва.уПРАВни ОДБОР

Ча 12.

управ одбор ј ајв ора Дртва зм два засдааСкпт, стара с о спрово љва кој с твр овмСтаттом.

управ одбор ма пт чаова, кој бра опозва Скпта.

Мадат чаова управо одбора трај чтр од мо споово брат а ст кј.

Прдсдк Дртва ј стоврмо прдсдк управо од-бора. управ одбор з рда свој чаова бра прдсдка извр-о одбора.

управ одбор мј извр одбор, осва пододбор Дрт-ва мј поврк.

Ча 13.

Прдсдк управо одбора застпа Дртво правом пром-т ма права джост асјско аоодава.

Прдсдк извро одбора ј оваћ да, одсств прд-сдка управо одбора, застпа удрж потпсј сва а-сјска овчаа докмта м удржа.

Ча 14.

управ одбор:1. рковод радом Дртва зм дв сд Скпт до-

ос одк рад остварваа љва Дртва;2. доос асјск одк;




3. одчј о покрта постпка за зм доп Статта,

сопством јатвом а прдо ајма пт чаова Дрт-ва прпрма прдо зма допа, кој подос Скпт асваја;

4. одчј о покрта постпка за акад тт счајвмаз чаа 25. став 2. Закоа о држма , по потрб, одрј по-сбо застпка Дртва за тај постпак;

5. одчј о дрм птама за која с, закоом овмстаттом, оваћ др ора Дртва.

управ одбор поважо одчј ако с прста ајма трчаа, а одк доос вћом асова.

иЗВРшни ОДБОР

Ча 15.

извр одбор ма пт чаова, чј мадат трај дв од, аовм радом посрдо рковод прдсдк извро одбора.

извр одбор:1. оразј рдово обавља датост Дртва;2. посрдо разј Прорам рада Дртва;3. правља мовом Дртва;4. поврава посб посов појдм чаовма;5. прдаж Скпт фасјск па Завр рач;6. стара с о осва пододбора Дртва прпрма прдо

управом одбор;7. прдаж управом одбор мова поврка;8. вр др посов кој м управ одбор став джост;

САВеТ

Ча 16.

Савт с бав промљам стратк задатака акјаДртва, свт потрба српско арода садаост бдћос-т, а а осов скстава свтосавск традј затва модроврма.



БРАТСТВО340

Чаов Савта застпај арм трс Дртва срп-

ској страој јавост дај прдо управом одбор о моћмправма датост, како тар држа, тако српском аро-д.

Ча 17.

Савт ч чаов Дртва армса српској јавост.

Савт ма сво прдсдка. Сд Савта с одржавај ај-

ма два пта од.нАДЗОРни ОДБОР

Ча 18.

надзор одбор котро асјско посова Дртва оочм правостма, бз одааа, обавтава управ одбор.

надзор одбор ма тр чаа кој бра Скпта. Мадатчаова адзоро одбора трај чтр од мо бт поовобра.

Прдсдк адзоро одбора подос звтај а свакој сд- Скпт.

ПОДОДБОРи

Ча 19.

Пододбор Дртва осва управ одбор као свој помоћора рад остварваа љва задатака Дртва. Пододбор сосва за опт, рад окр Србј за ро, ттт држав окрж српској дјаспор.

Повр с особ кој с старај о актвостма Дртва мстма д постој сов за осва пододбора. њ мјуправ одбор а прдо извро одбора.




инфОРМиСАње

Ча 20.

Рад Дртва ј јава.

управ одбор с стара о рдовом обавтава частва јав-ост о рад актвостма удржа, посрдо птм тр- пбкаја, одосо птм саопта за јавост, а дрпрмр ач.

год обрач звтај о актвост држа подосс чаовма а сд скпт Дртва.

финАнСиРАње

Ча 21.

Дртво прбавља срдства од чаар, добровољ про-а, доаја покоа, асјск сбвја, продај сопствздаа, прода од прдаваа, забава прдстава оразајДртва а др закоом дозвољ ач. Сва добја срдствас корст скљчво за остварва љва Дртва, кљчјћ троков рада Дртва сопство чћ асра одр- пројката.

ПРеСТАнАК РАДА

Ча 22.

Дртво прстај са радом одком Скпт, када прстасов за остварва љва Дртва, као дрм счајвмапрдвм закоом.

Ча 23.

у счај прстака рада, мова Дртва, како ткћа, тако потражваа а осов рсттј мов одзт пос Дросвтско рата, прћ с а Српск акадмј ака мтост.



БРАТСТВО342

Ако са радом прста пододбор Дртва, одк о прстак

ово рада доос управ одбор кој одрј постпак са мов-ом срдствма пододбора кој прстај са радом.

ЗАВРшне ОДРеДБе

Ча 24.

Дртво ма пчат окро обка а којм ј орој поов- спсао: «Дртво Свт Сава», доој поов «Борад»,

а срд ора оотп Дртва з 1886. од, са комСвто Сав.

Ча 25.

Доп зм ово Статта постај важћ кад свој Скп-та Дртва.

Ча 26.

Овај Статт ј свој чм зјаавам чаова Дртва проа а сд одржаој 22. јаара 1994. од, зм ј доп а сд Скпт од 25. октобра 2003. од а сд Скпт од 28. марта 2009. од, као а сдСкпт од 16. октобра 2010.

Ча 27.

Овај Статт стпа а са даом дооа, а прмј с оддаа овр код Ај за прврд рстр.

Ча 28.

на сва птаа која с рсаа овм статтом посрдо ћс прмват одрдб Закоа о држма.

Прдсдавајћ Скпт Дртва

Мо нмаћ с.р.

Борад, 16.10.2010.




нОВОиЗАБРАни ЧлАнОВи РуКОВОДеЋих ТелА

ДРушТВА СВеТи САВА, нА СКуПшТини ДРушТВАОДРЖАнОЈ 16. ОКТОБРА 2010.

управ одборПро. др Јаса ЈаћјвћДр Драа новаковћДа ЗпаПро. др Аксадра ВраДко М. Птровћ

извр одборДко М. Птровћ, прдсдкПро. др Зата Бојовћ – рдк здавачк датост часопса„Братство“Мр Про ђрвћ – рдк сск датостЈа ђорвћ – рдк Свтосавско ачко кжво кокрсаДр Вљко Брборћ – рдк Свтосавск трб

Савт

Акадмк Птар ВаовћПро. др Драаа Мрвћ-РадовћМарко ВчћАкадмк нкоа Б. ПоповћАкадмк Драољб ЖвојовћДр Мо нмаћДр Сжаа нкоајвћПро. др Арс ђровћПро. др Аксадар Мовћ

Ма АрсовћБрасава Јордаовћ

надзор одборМва ЧтроЈовака ДодДр Боја ђорвћ

ПрдсдкДа Зпа

Јасна Јанићијевић



БРАТСТВО344



SADR@AJ RANIJIH BROJEVA

„BRATSTVA“

БРАТСТВО I, 1997.

ПРеДгОВОРМатја Бћковћ: ПРиЧА О СВеТОМ САВиТаасј Мадовћ: СВиТАц – лАМенТ ЗА ПеСниКОМ

иВАнОМ В. лАлиЋеММомо Капор: у СлАВу ТРОЈеРуЧицеРадма Марковћ: ЖиВОТ и ДелО СВеТОг САВенад Љбковћ: СВеТи САВА – БОЖЈи угОДниК,

ДРЖАВниК, МиТСКи РОДОнАЧелниК (осмља

саморада кта)Васј Крстћ: СРПСКА нАРОДнО-цРКВенА АуТОнОМиЈА

и МАђАРСКе ВлАДеМорад екмчћ: СРПСКО ПиТАње у иСТОЧнОЈ КРиЗи

1875–1878.Драољб Р. Жвојовћ: ВелиКА БРиТАниЈА и СРПСКО

ПиТАње нА БеРлинСКОМ КОнгРеСу 1878. гОДинеПтар Ваовћ: КРСнА СлАВА и њен ЗнАЧАЈ у СРПСКОМ

нАРОДуБорсава лћ: СВеТОСАВЉе у ПиРОТСКОМ КРАЈу



БРАТСТВО346

Аксадра Вра: ЧАСОПиС „БРАСТВО“ КАО глАСилО

ДРушТВА СВеТОг САВеДа Зпа: СВеТСКи МеДиЈи у хАОСу лАЖи и СМуТњиСобода Мсћ: ДухОВни генОциДВадмр Стојачвћ: ЈОВАн хАЏи-ВАСиЉеВиЋ,

иСТОРиЧАР СРБА у ТуРСКОЈПОМениКМ. г.: МиОМиР ДениЋПтар Ваовћ: АКАДеМиК ВОЈиСлАВ Ј. ђуРиЋД. З.: МилАн ДАМЈАнОВиЋ

иЗ СТАРОг „БРАСТВА“грр Јакћ: СТАнОВнишТВО МАЋеДОниЈе у ПОЧеТКу

XIX ВеКАПОВОДОМ ОБнОВе РАДА ДРушТВА „СВеТи САВА“М. г.: ТРАДициЈА ЗА БуДуЋнОСТнАгРАДни лиТеРАРни КОнКуРС

БРАТСТВО II, 1998 (распродато)

Дсака Максмовћ: САВин МОнОлОгПрдра Паавстра: ОСАМ ВеКОВА СРПСКе КњиЖеВнОСТиМао Војводћ: РАД „ДРушТВА СВеТОг САВе“ 1886–1891.Мад гавровћ: ПуТ у АТОСКи хилАнДАРВадмр Стојачвћ: ЈОВАн ТОМиЋ О АуСТРОугАРСКОЈ

ПОлиТици ПРОДиРАњА у СТАРу СРБиЈуБорсава лћ: ПиРОТСКи КРАЈ у ПлАнОВиМА ВелиКих

СилА ОД САнСТефАнСКОг МиРА ДО БеРлинСКОг

КОнгРеСА – ПОВОДОМ 120 гОДинА ОСлОБОђењА ОДТуРАКАБрда Птар Ваовћ: БАЧиЈА и КАТун ЈуЖнОКАРПАТСКе и

ценТРАлнОБАлКАнСКе ЗОнеАксадар лома: ђАВОЉе КуМСТВОРоксада Пјовћ: МихОВил лОгАР (1902–1998) у СРПСКОМ

МуЗиЧКОМ СТВАРАлАшТВуБоја ђорвћ: ПРОСлАВА СВеТОг САВе у СРБиЈи ПОД

ОКуПАциЈОМ (1941–1944)

Затомр грјћ: ДАлеКО Је КРАЈинА – егЗОДуС СРПСКОгнАРОДА иЗ хРВАТСКе



347САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“

Љбодра Дмћ: ЧАСОПиС „БРАСТВО“ и ПиСци иСТОРиЈе

ОКуПЉени ОКО његАнада Мовћ-ђорвћ: „СВеТи САВА у нАРОДниМ иуМеТниЧКиМ ПеСМАМА“

Јова хаџ Васљвћ: МуСлиМАни нАше КРВи у СТАРОЈСРБиЈи

М. г.: иЗ РАДА ДРушТВА „СВеТи САВА“ – нАВеТРОМеТини БАлКАнА

БРАТСТВО III–IV, 1999–2000.

Мосав Тћ: глОСА ВАВеДењСКАМвој Павовћ: СВеТОСАВСКА хиМнАВадмр Стојачвћ: ДелАТнОСТ ТОДОРА СТАнКОВиЋА,

КОнЗулА у СТАРОЈ СРБиЈи (1890–1898)Драољб Р. Жвојовћ: КОнСТАнТин фОТиЋ и ПОлиТиКА

САД у ЈугОСлОВенСКОЈ РАТнОЈ ДРАМи 1941–1944.гОДине

Борсава лћ: СРПСКА КњигА нА ТеРиТОРиЈиПиРОТСКОг ОКРугА ДО ОСлОБОђењА ОД ТуРАКАЗатомр грјћ: СРце ОБилиЋАБраа Дмтрјвћ: АТАнАСиЈе ПуЉО – ОСниВАЧ

СТОМАТОлОгиЈе у СРБиЈиВадмр Јоваовћ: ниКОлА цВеЈиЋ (1896–1987) ОПеРСКи

ПеВАЧ и ВОКАлни ПеДАгОгДа Костћ: неСТАнАК АуТОхТОне нАРОДне ПеСМе у

нАС

Ато Совр: нА СВеТОЈ гОРи АТОСуСтаа Војовћ: БиБлиОгРАфиЈА ЈОВАнА хАЏи-

ВАСиЉеВиЋАиЗ СТАРОг „БРАСТВА“В. Т-ћ: СРБи и СРПКиње у ПРиЗРену ДОБРОТВОРи СВОгА

нАРОДАСА ПРеДСТАВЉАњА Књиге МихАилА ВОЈВОДиЋА

„ДРушТВО СВегОг САВе – ДОКуМенТи 1886–1891.”

Вадмр Стојачвћ: ДРушТВО СВеТОг САВе – ДОКуМенТи1886–1891.



БРАТСТВО348

Арс ђровћ: ДРушТВО СВеТОг САВе – улОгА у

ДРушТВенОМ ЖиВОТу БеОгРАДА 1886–1891.Јаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА „СВеТи САВА“ТОКОМ 1998. и 1999. гОДине

БРАТСТВО V, 2001.

Собода Рактћ: СВеТи АРхАнђели, КОД ПРиЗРенАДама Птровћ: КњиЖеВнОСТ нА КОСОВу и МеТОхиЈи у

СРеДњеМ ВеКуМомчо Спрмћ: ОДнОСи иЗМеђу ПРАВОСлАВних и

РиМОКАТОлиКА у СРПСКОЈ ДеСПОТОВиниива В. ђорвћ: ПРеДСТАВА СилАСКА СВеТОг ДухА

нА АПОСТОле у СРПСКОМ ЗиДнОМ СлиКАРСТВуСРеДњег ВеКА

гоб М. Добраовћ: КОВЧеЖиЋМа грковћ: иМе, ПОлиТиКА и ЗАКОнДраољб Р. Жвојовћ: еКуМениЗАМ: ПОКРеТ ЗА

ПОМиРење цРКАВА у еВРОПи ДВАДеСеТОг ВеКАПтар Ваовћ: КАПе и ПРеДМеТи ЗА уБРАђиВАње унАшеМ нАРОДнОМ ПРеДАњу и ВеРОВАњу

Вадмр Бова: О ПуТОПиСу МилОшА С. МилОЈеВиЋА „ПОСТАРОЈ СРБиЈи“

М. С. гавровћ: ЗАДуЖБинА ДеСПОТА СТефАнАлАЗАРеВиЋА

СПиСАК ПОСТРАДАлих СРБА и унишТених СПОМениКАКулТуРе нА КОСОВу и МеТОхиЈи

иЗ СТАРОг „БРАСТВА“Прота Ст. М. Дмтрјвћ – БОгОСлОВСКО-уЧиТеЉСКА

шКОлА у ПРиЗРенуМ. С. г.: нАши ОСниВАЧи, ОБнОВиТеЉи и ПРеДСеДнициЈаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА „СВеТи САВА“

ЗА гОДину 2000.САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“




БРАТСТВО VI, 2002.

Таасј Мадовћ: ПуТ ДО САВине ПОЉАнеСжаа Самарџја: СВеТи САВА Међу ЈунАциМА

„СРеДњих ВРеМенА“ ВуКОВе ЗБиРКеДраољб Жвојовћ: ВеРСАЈСКи МиРОВни СиСТеМ

– иЗМеђу нАЧелА нАРОДнОСТи и СТРАТегиЈСКихЗАхТеВА

Дарко Таасковћ: иСТОРиОгРАфСКе СТРАнПуТицеЗВАниЧнОг БОшњАшТВА

Вадмр Стојачвћ: ПеТАР КОСТиЋ – иСТОРиЧАРПРиЗРенАМа иваовћ: ПеТАР КОСТиЋ О цРКВениМ

неПОКРеТниМ и ПОКРеТниМ СПОМенициМАСРПСКОг нАРОДА у ПРиЗРену и ОКОлини

Птар Ваовћ: нАРОДни САБОРи и САБОРОВАњА у СРБиЈигоб М. Добраовћ: „БлАгОДеТеЉи СРПСКОг

КњиЖАРСТВА“Борсава лћ: шКОле и ПРОСВеТА нА ТеРиТОРиЈи

ПиРОТСКОг ОКРугА ДО ОСлОБОђењА ОД ТуРАКАиЗ ПуТне БелеЖницеМ. С. гавровћ: МАшТАњА и ЗБиЉе ПОД ЗиДинАМА

МАнАСТиРА ВОЉАВЧАПтар Ваовћ: уЗ СТОгОДишњицу еТнОгРАфСКОг МуЗеЈА

у БеОгРАДу (1901–2001)иЗ СТАРОг „БРАСТВА“Свтозар Томћ: ДеСеТОгОДишњицА уЈеДињењА СРБиЈе и

цРне гОРеиЗ РАДА ДРушТВА „СВеТи САВА“Д. Зпа: иМОВинА ДРушТВА „СВеТи САВА“Арс ђровћ: ЧАСОПиС „БРАСТВО“ у СРПСКОЈ нАуци и

КулТуРиПро. др Јаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА у

2001. гОДиниСАДРЖАЈ ПРеТхОДних БРОЈеВА „БРАТСТВА“



БРАТСТВО350

БРАТСТВО VII, 2003.

Ства Вадсав Каћаск: ПОД ЗАСТАВОМ СВ. САВеДраа новаковћ: СРПСКА ПРАВОСлАВнА цРКВА у СТАРОЈ

СРБиЈи и МАКеДОниЈи ОД уКиДАњА ПеЋКеПАТРиЈАРшиЈе 1766. гОДине ДО ОСлОБОђењА

Вадмр Стојачвћ: шВАЈцАРАц АРЧиБАлД РАЈС О СРБиЈии СРБиМА ЗА ВРеМе ПРВОг СВеТСКОг РАТА

Драољб Р. Жвојовћ: неуТРАлнОСТ или РАТ:КРАЉеВинА ЈугОСлАВиЈА 1939–1941.

Птар Ваовћ: улОгА МАнАСТиРА МОРАЧе уКулТуРнОиСТОРиЈСКОМ нАСлеђу цРне гОРеира Арсћ: О СВеТОСАВСКиМ СВеЧАнОСТиМА у

ДуБРОВниКу КРАЈеМ XIX ВеКАВадмр Јоваовћ: ПОеЗиЈА ДеСАнКе МАКСиМОВиЋ КАО

инСПиРАциЈА нАших МуЗиЧКих СТВАРАлАцАДрааа Мрвћ-Радовћ: ПАРеМиЈе: ТеКСТуАлни ОКВиР ЗА

нАциОнАлну КулТуРуЗата Бојовћ: СРПСКА ПАРеМиОгРАфиЈА

Бљаа Скмћ: ЗАПиСи О ВуЧАРиМА нА КОСОВуиЗ ПуТне БелеЖницеМ. С. гавровћ: МАнАСТиР САВинА ТРеЗОР иСТОРиЈСКе

гРАђе нАше КулТуРне ПРОшлОСТи и ДухОВнОСТиСРБи у СВеТуДа Зпа: СРБи и СлОВенци: ПРиЈАТеЉи ЗАуВеК?нкоа Мовачв: СРБи и СРПСКА ВлАСТелА БРАнКОВиЋи

у СлОВениЈи и СеВеРнОЈ иТАлиЈи у XV ВеКу

гора Баћ: ПОлОЖАЈ еТниЧКих МАњинА у ДРЖАВАМАнАСТАлиМ нА ПРОСТОРу ПРеТхОДне ЈугОСлАВиЈеиЗ РАДА ДРушТВА „СВеТи САВА“Про. др Јаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА

„СВеТи САВА“ у 2002. гОДиниПро. др Јаса Јаћјвћ: „САВинДАн“ – РеВиЈА ЗА СРПСКу

ДухОВну ОБнОВу 2003.иЗ СТАРОг „БРАСТВА“Мтар С. Ваовћ: луЖиЧКи СРБи и њихОВА ДОМОВинА

САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“




БРАТСТВО VIII, 2004.

Рајко Птров ноо: СуЗнА МОлиТВАДраољб Р. Жвојовћ: ПРилиКе у БеОгРАДСКОМ

ПАшАлуКу и ПОЧеТАК ПРВОг СРПСКОг уСТАнКА1790–1804. гОДине

Сжаа Самарџја: лиК КАРАђОРђА у ВуКОВОЈ ЗБиРциБоко Свајџћ: КА ПОеТици уСТАниЧКе еПиКе филиПА

ВишњиЋАМао Војводћ: СТОЈАн нОВАКОВиЋ и РуСиЈА

Птар Ваовћ: ОСнОВнА ОБелеЖЈА СРПСКих СелА у XIXи ПРВОЈ ПОлОВини XX ВеКААрс ђровћ: улОгА хуМАниТАРних ОРгАниЗАциЈА

у ДРушТВенОМ ЖиВОТу КРАЉеВине СРБиЈеПОЧеТКОМ XX ВеКА

ндљко Радосављвћ: РелигиОЗнОСТ СРПСКОг ДРушТВАКРАЈеМ XVIII и ПОЧеТКОМ XIX ВеКА

Мо нмаћ: Књиге, иЗДАВАње КњигА и БиБлиОТеЧКеуСТАнОВе у СРБиЈи XIX ВеКА

Борсава лћ: САВА филАРеТОВ и ВуК КАРАЏиЋДа Костћ: хОРОВи Међу фРеСКАМАВадмр Стојачвћ: МилОш С. МилОЈеВиЋ и његОВ

ПуТОПиС О КОСОВу и МеТОхиЈиМад гавровћ: ПОД АПСиДОМ ЈеРуСАлиМАСаа ндљковћ: КулТуРнО ДелОВАње СРБА у ПРиМОРЈуСРБи у СВеТуПтар Ваовћ: ТРАг СРБА у РуСКОМ цАРСТВу КОЈих Више

неМАиЗ СТАРОг „БРАСТВА“Борвој Дробаковћ: ТОПОлА, КАРАђОРђеВА ПРеСТОницА.Јаса Јаћјвћ: гОДишњи иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА

„СВеТи САВА“ 2003.Драаа Мрвћ-Радовћ: ДуЖАн КАО гРЧКАСТАТуТ ДРушТВА „СВеТи САВА“САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“



БРАТСТВО352

БРАТСТВО IX, 2005.

Крста Јоковћ: СлОВО СВеТОМ САВиСжаа Бојовћ: ОСниВАње БеОгРАДСКОг униВеРЗиТеТА

1905. гОДинеАрс ђровћ: СВеТОМиР ниКОлАЈеВиЋ – РеКТОР ВелиКе

шКОле и ПРеДСеДниК ДРушТВА „СВеТи САВА“Птар Ваовћ: еТнОлОгиЈА нА униВеРЗиТеТу у

БеОгРАДуПрдра Пзовћ: БОгОСлОВСКе шКОле СРПСКе

ПРАВОСлАВне цРКВе ПРе ОТВАРАњАБОгОСлОВСКОг фАКулТеТАира Арсћ: МАТиЈА БАн и ПОКушАЈ ОСниВАњА ДРушТВА

СВеТОг САВеВадмр Стојачвћ: шВАЈцАРАц ДР АДОлф фишеР О

СРБиМА у СВОЈОЈ КњиЗи AN DER SERBISCHEN FRONT ,у БАлКАнСКОМ РАТу 1912. гОДине

Драољб Жвојовћ: АДМиРАл еРнеСТ Ч. Т. ТРуБРиЏ:ДнеВниК иЗ СРБиЈе 1915.

иЗ ПуТне БелеЖницеМад гавровћ: МАнАСТиРи ДАлиБеле – СВеТиње

ПРАВОСлАВАцА СА РОгА АфРиКеЉбко Радковћ: ВОДеницА у КулТуРи СРБАСаа ндљковћ: иЗ ПРОшлОСТи СОКОлСТВАСРБи у СВеТуДраа ндљковћ: ВеТО нА неСлОгуиЗ СТАРОг „БРАСТВА“

Радосав Провћ: ДнеВниК ЈеРеМиЈе гАгиЋАЈаса Јаћјвћ: гОДишњи иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА

„СВеТи САВА“ 2004.САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“

БРАТСТВО X, 2006.

ђро Дамјаовћ: ДВАДеСеТ СеДМи ДАн ЗВеЗДе

Јова ђорвћ: БОЖе ПРАВДеДавор Јко: БОЖе ПРАВДе, хиМнА, нОТни ТеКСТ ЗА хОР




Јаса Јаћјвћ: ДРушТВО „СВеТи САВА“ неКАД и САД: уЗ

120 гОДинА ПОСТОЈАњАОвр Томћ: РеСАВА ДеСПОТА СТефАнАЗора нсторовћ: СуДБине и ЉуДи: ЈОВАн СТеРиЈА

ПОПОВиЋСжаа нкоајвћ: МОКРАњАц – РеАлиСТА и/или

КлАСиЧАРБорсава лћ: ПОглеД АМи БуеА нА улОгу СРБиЈе у

БуДуЋиМ ДОгАђАЈиМА 19. ВеКАСвтозар Стојаовћ: КОСМеТСКи ПРОБлеМ у ДОМАЋеМ и

МеђунАРОДнОМ КОнТеКСТуМарја ла Вка: иЗгуБЉенО КОСОВО (ОДлОМци)Птар Ваовћ: нАуЧнО ДелО МиОДРАгА ВАСиЉеВиЋА у

СВеТлу еТнОлОгиЈеива Тодоровћ: МиТСКО ЗлАТОБраа Дмтрјвћ: иЗ нАРОДне МеДицине:

1. нАРОДнА МеДицинА у СРБА2. РњицА или шКРБ

иЗ ПуТне БелеЖницеМад гавровћ: АлеКСАнДРиЈСКА ПАТРиЈАРшиЈАСаа ндљковћ: СРПСКи СОКО у ДАлМАциЈиСРБи у СВеТуДа Зпа: СРБи у шВеДСКОЈиЗ СТАРОг „БРАСТВА“Јова хаџ Васљвћ: ПРилиКе ПОД КОЈиМА Је ПОСТАлО

ДРушТВО СВ. САВе и његОВ РАД ОД ПОСТАнКА ДОДАнАС

Мад гавровћ: IN MEMORIAM: ДушАн КОСТиЋЈаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА „СВеТи САВА“

2005.САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“

БРАТСТВО XI, 2007.

Дарка Јврћ: ДеЧАнСКА ЗВОнА

ндљко Радосављвћ: ПеЋКА ПАТРиЈАРшиЈА, ОДОБнОВе АуТОКефАлнОСТи ДО уКиДАњА (1557–1766)



БРАТСТВО354

Модра Јоваовћ: уРОш ПРеДиЋ (1857–1953)

Божа Мадовћ: ТОПлиЧКи уСТАнАК 1917. – ОСОБиТОСТи и ЗнАЧАЈ у СРПСКОЈ иСТОРиЈиБода Љ. Поповћ: нАЧеРТАниЈе илиЈе

гАРАшАнинА и његОВА ПРиМенАДраољб Р. Жвојовћ: СРПСКА ПРАВОСлАВнА

цРКВА 1941–1945Свтаа В. ндћ: ДВА ЗДАњА ДРушТВА СВеТОгА

САВе. I. ДОМ СВеТОг САВеЗора Ч. Вкадовћ: хРАМ СВеТОг САВе у

КОСОВСКОЈ МиТРОВициСобода Кљакћ: хОЋе ли нАуКА ПРеТВОРиТи

ТРАВу у МлеКО КАО шТО ТО Чини КРАВА илиО МихАЈлу ПуПину (1858–1935)

Арс ђровћ: ДР ДРАгуТин МиЈушКОВиЋ –СКицА ЗА ПОРТРеТ ПРОфеСОРА и хуМАниСТе

СРБи у СВеТуСРБи у шВАЈцАРСКОЈиЗ СТАРОг „БРАСТВА“Вад. Р. Птковћ: уМеТнОСТ у СРБиЈи ЗА ВлАДе

ДеСПОТА СТефАнА лАЗАРеВиЋАДа Зпа: СРБиЈА ДО ТОКиЈАЈаса Јаћјвћ: гОДишњи иЗВешТАЈ О РАДу

ДРушТВА „СВеТи САВА“ 2006.САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА

БРАТСТВО XII, 2008.

Модра Павовћ: NELLA QUIETE DI SAN SAVA A CARIAЗата Бојовћ: МАРин ДРЖиЋ (1508–1567)Боја ђорвћ: САТиРиЧАР РАДОЈе ДОМАнОВиЋ (1873–1908)Сободака Пковћ: иСиДОРА СеКулиЋ (1877–1958)Драољб Р. Жвојовћ: лОЈД ЏОРЏ и СРПСКО ПиТАње у

ПРОлеЋе 1917. гОДинеЖвој Адрјћ: РАЗМишЉАње О ДАТуМу СМРТи и

хиРОТОниСАњу СВеТОг САВе ЗА ПРВОг ПАТРиЈАРхАСРБА и БугАРА




Свтаа В. ндћ: ДВА ЗДАњА ДРушТВА СВеТОг САВе. II:

ЗгРАДА ДРушТВА СВеТОг САВеСжаа Самарџја: СВеТи САВА у ПеСМАМАРатко нковћ: САВА неМАњиЋ: РАЗнОВРСнО и

ВишеСлОЈнО ПРОСВеТиТеЉСТВОЗора Жвковћ хрстћ: ПОЗиВнице ЗА СВеТОСАВСКе

ПРОСлАВе у БОСни и хеРцегОВини у XIX ВеКуПтар Ваовћ: РАЧунАње ПОЧеТКА нОВе гОДине у

ТРАДициОнАлнОЈ КулТуРиСаа ндљковћ: СРБи КАТОлици нА ПРиМОРЈу ОД

уЈеДињењА ДО АПРилСКОг РАТАСаа ндљковћ: СОКОлСКи ПРОСВеТни филМРадма Мћћ: ЗАПиС СА КОСОВА: ЖиВОТ ПОСле

ТРАгеДиЈеСРБи у СВеТуСРБи у АуСТРАлиЈииЗ СТАРОг „БРАСТВА”М. С. фповћ: СВеТи САВА у КулТу и ПРеДАњу у

СеВеРОиСТОЧнОЈ БОСниПОМениКД. З.: МлАДен гАВРилОВиЋ (1924–2007)Јаса Јаћјвћ: гОДишњи иЗВешТАЈ О РАДу ДРушТВА

„СВеТи САВА” 2007САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА”

БРАТСТВО XIII, 2009.

Васко Попа: ЖиЧАДрао Рчов: ПРВи Међу ПРВиМА: ДиМиТРиЈе ПуТниКОВиЋБорјака Трајковћ: ДиМиТРиЈе ПуТниКОВиЋ (1859–

1910) –у СВеТлу БиБлиОгРАфСКих ПОДАТАКАДраољб Птковћ: ЈеДАн ДеТАЉ иЗ

БиБлиОгРАфиЈе РАДОВА ДиМиТРиЈА Ј. ПуТниКОВиЋАДко Давдов: САВА I АРхиеПиСКОП СРПСКи у

ЈеРуСАлиМу 1229. и 1234–1235.

Жвој Адрјћ: СРБиЈА и СВеТи САВА иЗМеђуВиЗАнТиЈе, угАРСКе и БугАРСКе



БРАТСТВО356

Дко Давдов: хРиСТОфОР ЖефАРОВиЋ и његОВО ДОБА

Драа новаковћ: ПОлОЖАЈ и ДелОВАњеПРАВОСлАВне цРКВе ТОКОМ ПРВОг СРПСКОгуСТАнКА

Трво ић: КиРАЈЏиЈе иЗ ЏехАнине КуЋе:СлуЧАЈ ПРиРОДњАЧКОг МуЗеЈА или ОнАциОнАлнОМ нехАТу

Трво ић: ПРиРОДне нАуКе у ПРиВРеДнОЈ КулТуРи СРБАТомсав Крсмаовћ: „САгА О ...иЋиМАЗора Жвковћ хрстћ: СеЋАњА СВеТОЗАРА

ТОМиЋА нА СВеТОСАВСКе ПРОСлАВе уСТАРОЈ СРБиЈи и МАЋеДОниЈи КРАЈеМ XIX иПОЧеТКОМ XX ВеКА

Јоата ђба, Ра Вкјвч-Максмов: гДе СуСРБиСТи, ТАМО Је и СлАВА: СлАВА КАТеДРе ЗАСлАВиСТиКу у гДАњСКу

Свтаа В. ндћ: ПРВО иЗВОђење МОКРАњЧеВешеСТе РуКОВеТи

Вадмр Стојачвћ: СелО КРАПА у ПОРеЧу ињегОВ СВешТениК ПОП ТАСе КОнеВиЋ нАПОЧеТКу 19. ВеКА

Борсава лћ: ТРАДициОнАлнА МеДицинА уВРАњу и ОКОлини ЗА ВРеМе ТуРАКА

Зора Жвковћ хрстћ: О Милици ПеТКОВиЋ,еТнОлОгу и њениМ ЖЕНАМА ПОНИШАВЉА

ива ђорвћ : ЖиЧА и СТуДеницАиЗ ПуТне БелеЖнице

Дко М. Птровћ: РМАњ МАнАСТиРПтар Ваовћ: ПеДеСеТ гОДинА АнТРОПОлОшКОг

ДРушТВА ЈугОСлАВиЈе1959–2009 (ОД 2007.АнТРОПОлОшКО ДРушТВО СРБиЈе)

Арс ђровћ: ОБРАЗОВАње у ПОРТугАлу у19.ВеКу СА ОСВРТОМ нА ОБРАЗОВАње у СРБиЈи

Бода Љ. Поповћ: ДВе нАше „лиРСКе“ ПеСМе КОЈе ТО ниСуСРБи у СВеТуД. Зпа: ЈуЖнА АфРиКАДа Зпа: СРБи у ЈуЖнОЈ АфРициСаа ндљковћ: „ДушАн Силни“ у СТАРОЈ СРБиЈи




иЗ СТАРОг „БРАСТВА”

Д. Аастасјвћ: ЈеДинА ВиЗАнТиСКА цАРицА СРПКињАПОМениКурвачк одбор: БОРиСлАВ ПОПОВиЋ (1931–2009)Про. др Јаса Јаћјвћ: уМеСТО иЗВешТАЈА ЗА 2008Про. др Аксадар Мовћ: ПРОгРАМ РАДА

ДРушТВА „СВеТи САВА” у нАРеДнОМ ПеРиОДу ЧлАнОВи глАВнОг ОДБОРА ДРушТВА „СВеТи САВА”САДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАТСТВА“

БРАТСТВО XIV, 2010.

Војсав ић: СВеТи САВАБо ја ђорвћ: ВОЈиСлАВ илиЋ (1860 – 1894)Жвој Адрјћ: О ПОРеКлу ВелиКОг ЖуПАнА

СТефАнА неМАњендљко Радосављвћ: ОД САМОуЧКе ПиСМенОСТи

ДО СиСТеМАТСКОг шКОлСТВА

Птар Ваовћ: еТнОгенеЗА неСлОВенСКихБАлКАнСКих нАРОДА ПО РАДОВиМАТихОМиРА ђОРђеВиЋА

Ма ић: МилуТин МилАнКОВиЋ КАОиСТОРиЧАР и ПОПулАРиЗАТОР нАуКе

Ма ић: иСТОРиЈА АСТРОнОМиЈе уРАДОВиМА ВОЈиСлАВА В. МишКОВиЋА

Дко М. Птровћ: ПРВА СВеТОСАВСКАСВеТКОВинА у БОСни и хеРцегОВини

Зора П: гОВОР ПРОТе СТеВАнАДиМиТРиЈеВиЋА нА ДАн СВ.САВе у СРПСКОЈгиМнАЗиЈи у СКОПЉу 1905. гОДине

иаро Зрмск: СРПСКА КОлОниЈА у еРДеЉ ухV–хVI ВеКу

Ржа Јоваовћ: шАБАц – ОД КАСАБе ДО МАлОг

ПАРиЗА: ДРушТВенО-иСТОРиЈСКе ОКОлнОСТии КулТуРне ПРилиКе у шАПцу и МАЧВи ДРу-

ге ПОлОВине XIX ВеКА



БРАТСТВО358

Зо ра Жвковћ хрстћ: ЗАниМЉиВОСТи иЗ

ЖиВОТА ЈеДнОг БеОгРАДСКОг АПОТеКАРА у ЧиЈОЈ Се КуЋи САВинДАн ПОСеБнО СлАВиОђор Прћ: ВлАДиКА КОЈи ниЈе ПОСТОЈАО

(БелешКА нАД КњигОМ СРПСКИ ЈЕРАРСИ )

СРБи у СВеТуД. Зпа: СРБи у ЈуЖнОЈ АфРици – ДРуги ПуТиСТОРиЈА хРАМААтој ђрћ: СРПСКО ОгњишТе у АфРициг. Отавћ: МОлеБАн ЗА КОСМеТ нА Југу АфРиКеу ЈуЖнОЈ АфРици ПРОСлАВЉен ПРАЗниК СВ. САВе

ЗАЈеДнО СА лОКАлниМ цРнАЧКиМ СТАнОВнишТВОММарко лопа: АфРиКАнци ЉуБе ПРАВОСлАВЉеиЗАБРАн ДелегАТ иЗ ЈуЖнОАфРиЧКе РеПуБлиКе

ЗА СКуПшТину ДиЈАСПОРе и СРБА у РегиОну

иЗ ПуТне БелеЖницеДко М. Птровћ: МАнАСТиР КРуПА нА ВРБАСуиЗ СТАРОг „БРАСТВА“Д-р лазар Мрковћ: МАнАСТиР ДиВшА

ПОМениКВадмр Стојачвћ: ПРОф. ДР БОРиСлАВА лилиЋ

(ПиРОТ, 1946 – БеОгРАД, 2010)Про. др Јаса Јаћјвћ: иЗВешТАЈ О РАДу

ДРушТВА „СВеТи САВА” ЗА 2009. гОДинуСАДРЖАЈ РАниЈих БРОЈеВА „БРАTСТВА“




CIP – Катаозаја пбкајнарода бботка Србј, Борад

008

БРАТСТВО : часопс Дртва „Свт Сава“ / ав одовор рдк Зата Бојовћ. – 1997, бр. 1 – . – Борад(Дчаска 14, V спрат, соба 13, 22): Дртво „Свт Сава“,1997 – 23 м

год. – наставља традј часопса Браство кој јзазо 1887-1941. од

ISSN 1451-2386 = Братство – Дртво „Свт Сава“COBISS SR ID 180031239

bratstvo15

Documents